1.

Grupisanje podataka i numeričke deskriptivne mere

1.1 Srednje vrednosti

1.1.1 Aritmetička sredina

Prosta aritmetička sredina dobija se kada se saberu sve vrednosti članova jedne serije pa se
taj zbir podeli brojem članova te serije.
n

___ x i
X  i 1

Ponderisana aritmetička sredina upotrebljava se onda ako pojedini članovi serije nemaju iste
frekvencije i izračunava se:
n

___ x f i i
X  i 1
n

f
i 1
i

1. Visina igrača jednog košarkaškog tima iznosi u centrimetrima 195, 180, 190, 202, 205, 201,
198, 199, 200, 204. Naći prosečnu visinu igrača.
___
195  180  190  202  205  201  198  199  200  204
X 
Rešenje: 10

2.U jednom ispitnom roku dobijene su sledeće ocene na ispitu iz jednog predmeta.

ocena 6 7 8 9 10

Broj 32 14 11 8 5
studenata

Izračunati prosečnu ocenu iz tog predmeta.

Rešenje:

Ocene (xi) Broj studenata (fi) Grupni proizvod (xifi)

6 32 192
7 14 89
8 11 88
9 8 72
10 5 50
 fi  70  xi fi  500
n

___ x f i i
500
X  i 1
n
  7,14
70
f
i 1
i

3. Na jednom kolokvijumu 150 studenata osvojilio je sledeći broj poena:

Broj bodova 0-5 6-10 11-15 16-20 21-25

Broj 28 21 52 34 15
studenata

Izračunati prosečan broj osvojenih bodova.

Rešenje:

Broj bodova(xi) Broj studenata(fi) Razredna sredina (xifi)

0-5 28 2,5 70
6-10 21 8 168
11-15 52 13 676
16-20 34 18 612
21-25 15 23 345
 fi  150  xi fi  1871

___ x f i i
1872
X  i 1
5
  12, 47
150
f
i 1
i
1.1.2 Geometrijska sredina

Prosta geometrijska sredina izračunava se na sledeći način:

G  n x1 x2 ...xn

Primenom logaritamskog računa dobija se prosta geometrijska sredina u logaritamskom

obliku:
n

log x1  log x2  ...  log xn  log x i

log G   i 1

n n

Ponderisana geometrijska sredina se izračunava na sledeći način:

G   i x1 f1 x2 f2 ...xn f n
f

Primenom logaritamskog računa dobija se ponderisana geometrijska sredina u

logaritamskom obliku:
n

f log x1  f 2 log x2  ...  f n log xn  f log x i i

log G  1  i 1

f1  f 2  ...  f n n

f
i 1
i

Geometrijska sredina se ne može izračunati ako numerička serija ima neku vrednost koja je
nula ili negativan broj.

1.Proizvodnja jednog artikla po mesecima bila je 8, 12, 16, 19, 21 i 23. Izračunati prosečnu
mesečnu proizvodnju datog artikla.

G  6 8 12 16 19  21  23  6 14095872

2.Raspored radnika prema random stažu u jednoj fabrici bila je:

Godine 5-10 10-15 15-20 20-25 25-30 30-35

staža
Broj 28 21 38 24 15 8
zaposlenih
Izračunati prosečan radni staž zaposlenih.

Godine staža Broj zaposlenih Razredna Logxi filogxi

(xi) (fi) sredina
5-10 28 7,5 0.87506 24,50168
10-15 21 12,5 1,09691 23,03511
15-20 38 17,5 1,24303 47,23514
20-25 24 22,5 1.35218 32,45232
25-30 15 27,5 1,43933 21,58995
30-35 8 32,5 1,51188 12,09504
 fi  134 160,90924
160,90024
log G   1, 20082
134

G=15,87

Prosečni radni stažu fabrici bio je 15,87 godina.

1.1.3 Harmonijska sredina

Harmonijska sredina upotrebljava se u onim slučajevima kada numerička vrenost obeležja i

obim pojave stoje u obrnutojsrazmeri i kada su vrednosti obeležja za koje treba izračunati
sredinu izražene u vidu recipročnih odnosa.

Prosta harmonijska sredina se izračunava na sledeći način:

n n
H 
1 1 1 n
1
  ... 
x1 x2 xn x
i 1 i

Ponderisana harmonijska sredina se izračunava na sledeći način:

n

f  f  ...  f n f i
H 1 2  i 1
f1 f 2 fn n
fi
  ... 
x1 x2 xn x
i 1 i

1. Automobil pređe 150km brzinim od 60 km/h i vrati se brzinom 50km/h.Izračunati srednju

brzinu kretanja automobila.

2
 54,54
1 1

H= 60 50
2. Za izradu jednog proizvoda prvi radnik utroši 10 minuta, dok drugi radnik potroši 6
minuta.Izračunati prosečno vreme utrošeno za izradu proizvoda.

1.2 Pozicione srednje vrednosti

1.2.1 Modus

Modus je onaj podataka koji se najčešće javlja u seriji, tj. ima najveću frekvenciju. Numerička
serija može imati jedan, dva , ili više modusa, a može se desiti da modus ne postoji.

1.Data je sledeća serija podataka.Odrediti modus.

10, 7, 8, 13, 8, 17, 19, 12, 12, 10, 6, 7, 12, 10. 15, 12

Mo=12

2.Iz sledeće serije podataka odrediti modus:

14, 19, 19, 19, 23, 23, 23, 25, 25, 25, 27, 29, 30

Ovde se radi o polimodalanoj seriji podataka: Mo=19, Mo=23, Mo=25.

Izračunavanje modusa kod intervalnih serija

Kod intervalnih serija postoji modalni interval sa najvećom frekvencijom koji sadrži vrednost
modusa, ta vrednost se izračunava po obrascu :

( f 2  f1 )
Mo  x  i
( f 2  f1 )  ( f 2  f 3 )

x- donja granica modalnog intervala

i- širina modalnog intervala
f1- frekvenicija predhodnog intervala
f2– frekvencija modalnog intervala
f3- frekvencija narednog intervala

1.Dat je raspored domaćinstava prema mesečnoj potrošnji jednog artikla:

potrošnja 2-4 4-6 6-8 8-10 10-12 12-14

Br.domaćinstav 8 10 21 19 15 6
a
Izračunati najčesću potrošnju prehrambenih proizvoda po domaćinstvu.
Rešenje:

U ovoj seriji modalni interval sa najvećom frekvencijom je od 6 do 8, pa su vrednosti sledeće:

x=6, i=2, f1=10, f2=21, f3=19

(21  10)
Mo  6  2
(21  10)  (21  19)

Mo=7,692

Najčesća potrošnja prehrambenog proizvoda po domaćinstvu je 7,692 kilograma.

1.2.2 Medijana

x , x , x , , x
Medijana je srednja vrednost svih vrednosti obeležja 1 2 3 k uređenih po veličini. Kod

određivanja medijane moramo razlikovati slučajeve kada je broj vrednosti obeležja paran i neparan.

Ako je broj vrednosti obeležja neparan broj, onda postoji jedna vrednost obeležja koja je srednja
vrednost obeležja. Ako je broj vrednosti obeležja paran broj, tada postoje dva srednja člana i uzima
se njihova aritmerička sredina.

Medijana kod intervalnih serija sa neparnim brojem podataka izračunava se po obrascu:

x2  x1 
fi
M e  x1  ( )( i 1
 W1 )
W2  W1 2

Medijana kod intervalnih serija sa parnim brojem podataka izračunava se po obrascu:

x2  x1 
fi  1
M e  x1  ( )( i 1
 W1 )
W2  W1 2

X1-donja granica medijalnog interval

X2-gornja granica medijalnog interval

W2-zbirna frekvencija medijalnog intervala iz rastuće kumulante

W1- zbirna frekvencija medijalnog intervala iz rastuće kumulante

1.Odrediti medijanu za sledeću seriju podataka:

18, 25, 19, 22, 26, 28, 30, 16, 36

Prvo se serija podataka uredi po veličini:

16, 18, 19, 22, 25, 26, 28, 30, 36.

N 1 9 1
 5
Pozicija medijane je 2 2 , što znači da je medijana vrednost petog člana serije:
Me=25

2. Na slučajan način izabrano je 85 studenata jednog fakulteta jednog i izmerena je njihova

visina.Izračunati medijanu.

visina 150-160 160-170 170-180 180-190 190-200 200-210

Broj 5 15 30 24 8 3
studenata

Rešenje:

Visina Broj studenata Rastuća kumulanta

150-160 5 5
160-170 15 20
170-180 30 50
180-190 24 74
190-200 8 82
200-210 3 85
Ukupno  fi  85

f i
85
Me  i 1
  42,5
Mesto medijane je: 2 2

Medijalni interval je (170-180), odakle je x1=170, x2=180, W2=50, W1=20

180  170
M e  170  ( )(42,5  20)  177,5
50  20

Polovina studenata ima visinu manju od 177,5 cm, a druga polovina ima visinu veću od 177,5
cm.

1.3 Mere varijabiliteta

Varijansa (σ 2)

Varijansa predstavlja prosečno kvadratno odstupanje podataka u seriji, od aritmetičke

sredine te serije. Njena vrednost se kreće od nule do beskonačno.

Varijansa kod prostih serija se izračunava po obrascu

n

∑ ( x ¿¿ i−X )2
σ 2= i=1 ¿
n

Varijansa kod serija distribucije frekvancija:

n

∑ f i ( x ¿¿ i−X )2
σ 2= i=1 n
¿
∑ fi
i=1

Standardna devijacija (σ) predstavlja kvadratni koren iz varijanse

n

σ=
√ ∑ ( x ¿¿ i−X )2
i=1

n
n
¿
, kod prostih serija .

σ=

√ ∑ f i ( x ¿¿ i−X )2
i=1
n

∑ fi
i=1
¿ , kod serija distribucija frekvencija.

σ
Koeficijent varijacije ( K v ¿ izračunva se po obrascu K v =
X

Zadatak 1.
t
Na 40 parcela prinos ovsa u bio je
x
t 3.1 - 5 5.1 – 7 7.1 – 9 9.1 – 11 11.1 – 13 13.1 - 15
Prinos ovsa u
x
Broj parcela 5 8 11 9 4 3

Rešenje

Prinos Broj
Razredna
t parcela ( f i xi ¿ f i x i−x ( x i−x )2 f i (xi −x)2
ovsa u sredina
x )
3.1-5 5 4.05 20.25 -4.4 19.36 96.8
5.1-7 8 6.05 48.4 -2.4 5.76 46.08
7.1-9 11 8.05 88.55 -0.4 0.16 1.76
9.1-11 9 10.05 90.45 1.6 2.56 23.04
11.1-13 4 12.05 48.2 3.6 12.96 51.84
13.1-15 3 14.05 42.15 5.6 31.36 94.08
Ukupno ∑ f i=40 / 338 / / 313.6

∑ xi ¿ f i 338
X = i=1 n = =8.45
40
∑ fi
i=1

t
Prosečan prinos ovsa na 40 parcela iznosi 8.45
ha
n

∑ f i ( x ¿¿ i−X )2 313.6
σ 2= i=1 ¿= =7.84
n
40
∑ fi
i=1

Kvadratno odstupanje prinosa ovsa od prosečnog prinosa ovsa na 40 parcela je 7,84 .

Zadatak 2.

Broj ugostiteljskih objekata po opštinama bio je:

5 20 15 35 48 17 38 39
7 19 20 40 46 28 35 41
9 17 19 38 39 31 42 29
10 16 30 42 50 42 25 19
Grupisati podatke u obliku intervalne numeričke serije.

Rešenje.

Broj intervala Širina intervala Donja granica prvog intervala

xmax −¿ x x 0=¿ x
k = 1+3.3log32 i= min
¿ i ¿
k
min−¿ ¿
2

50−5 x 7.54
k = 1+3,3*1.50515 i= 0=¿5− ¿
5.96699 2

k = 1+4,96699 i = 7.54 x 0=¿1.23 ¿

k = 5.96699 i≈8 x0 ≈ 1

k≈6

Broj grupnih intvervala je 6. Maksimalan broj ugostiteljskih radnji je x max je 50, minimalan
broj x min je 5. Širina grupnog intervala i ≈ 8 . Donja granica grupnog intervala je x 0 ≈ 1.

Na osnovu izračunatih vrednosti parametara k, i, x 0možemo i napraviti tabelu grupisanja

opstina prema broju ugostiteljskih radnji.

Broj Broj Kumulanta Kumulanta Relativna Kumulanta

Razredna
ugostiteljskih opština rastuća opadajuća frekvencija rastuća u
sredina xi
objekata xi fi k k % %
1-9 3 5 3 32 9.38 9.38
10-18 5 14 8 29 15.62 25.00
19-27 6 23 14 24 18.75 43.75
28-36 6 32 20 18 18.75 62.50
37-45 9 41 29 12 28.13 90.62
46-54 3 20 32 3 9.37 100.00
Ukupno ∑fi=32 ⁄ ⁄ ⁄ 100.00 ⁄

Zadaci za vežbu:

1.Broj ugostiteljskih objekata po opštinama bio je:

5 20 15 35 48 17 38 39

7 19 20 40 46 28 35 41

9 17 19 38 39 31 42 29

10 16 30 42 50 42 25 19

a)Grupisati podatke u obliku intervalne numeričke serije

b)Izračunati modus i standardnu devijaciju

2. Potrošnja mleka u 24 domaćinstava u litrima iznosila je:

17 9 9 20 24 30 30 13

9 9 10 12 12 14 15 13

7 7 9 9 14 15 15 17

a)Grupisati podatke u obliku intervalne numeričke serije

b)Izračunati medijanu i varijansu

3. Anketirano je 30 kupaca u prodavnicama o prosečnoj dnevnoj potrošnji hleba.Dobijeni su
sledeći podaci:

1 2 3 2 1 1 6 3 2 3 1 5 4 2 2

3 1 4 2 6 3 1 5 2 4 2 2 4 2 2

a)Grupisati podatke u obliku intervalne numeričke serije

b)Izračunati modus i standardnu devijaciju

4. Kompanija vrši kontrolu svog proizvodnog procesa prateći broj proizvedenih satova u
jednom proizvodnom pogonu.Kontrola proizvodnih linija jednog pogona dala je sledeće
rezultate:

73 81 75 74 79 80 77 76 79 81

77 74 77 73 76 80 79 78 75 75

a)Grupisati podatke u obliku intervalne numeričke serije

b)Izračunati medijanu

5. Prinos kukuruza u t/ha kretao se prema sledećim podacima:

4,05 5,56 6,28 7,03 8,24 5,61 9,52 10,00

7,42 4,59 5,89 6,97 7,24 7,95 8,26 8,08

7,82 8,10 8,95 9,90 6,04 4,99 8,40 6,64

a)Grupisati podatke u obliku intervalne numeričke serije

b)Izračunati modus i standardnu devijaciju

6.Veličina gazdinstava u hektarima u jednoj mesnoj zajednici prikazana je sledećom serijom:

1,10 2,10 1,15 3,00 2,59 3,15 4,72 4,83 5,00

4,87 4,70 3,15 5,05 2,‚19 5,15 7,00 6,85 7,03

8,90 9,50 9,80 1,20 2,50 7,52 5,25 3,15 3,51

6,60 4,69 1,20 2,25 3,59 3,64 6,05 5,37 8,60

a)Grupisati podatke u obliku intervalne numericke serije

b)Izračunati modus i medijanu