SEMINARSKI RAD

Edukacija i prostor
PROSTOR – SADRŽAJ – FORMA, komparativna analiza dva primera iz
savremene svetske arhitektonske prakse /1999 – 2016/

Profesor: v.prof. Vesna Cagić Milošević

Student: Marija Jekić 197/2011

 Uvod
Vrtići su predškolske ustanove koje su namenjene za edukaciju dece. Namenjeni su deci
uzrasta od 4 do 7 godina, i zamišljeni su kao mesta koja omogućavaju deci da lakše naprave
prelaz između kuće i škole. Vrtići su koncipirani kao mesta gde deca stiču prva saznanja o
obrazovanju i osposobljavaju se za dalji život i rad. U okviru vrtića, uz pomoć brojnih vaspitača,
kroz igru i razne dečije aktivnosti deca lakše savladavaju razne veštine koje se tiču obrazovanja.

Vaspitači u svom radu koriste različite vaspitno-obrazovne metode, kako bi na najbolji način
uticali na razvoj ličnosti mališana.
Vaspitno-obrazovne metode, koje predstavljaju način za podsticanje razvoja dečjih ličnosti,
teorijski su određene. One pomažu vaspitaču u radu, a najčešće se koriste: demonstrativna,
verbalna, ilustrativna, eksperimentalna, otkrivačka i metoda igre.
Uzrast je najvažnija "zvezda vodilja" u proceni metode. Deca dolaze iz različitih životnih
sredina, sa različitim predznanjem i životnim iskustvom, pa je zato nemoguće primenjivati
potpuno iste vaspitno-obrazovne metode na različitu decu. Na primer, za decu do četiri godine -
najbolja je demonstrativna metoda, jer taj uzrast traži smenjivanje i dinamiku. Sve mora da
bude osmišljeno, kako bi sadržaj bio zanimljiv i prijemčiv, da ne bi bilo "praznog hoda". Sa
decom od četiri do šest godina je drugačije. Ona već imaju formirane pojmove i mogu da
pretpostave kako nešto izgleda. Kod njih je pažnja duža, pa je ponekad i verbalna metoda za
njih dovoljna. Ona bogati njihov rečnik, razvija sluh i produbljuje pažnju.

Kao jedan od bitnijih preduslova za dobro funkcionisanje samih vrtića jeste sama
organizacija i koncepcija prostora. Prvenstveno vrtić mora biti u fukciji - u ovom slučaju dece, ali
isto tako mora biti u funkciji osoblja koje ga koristi. Vrtić treba da bude projektovan tako da ne
ugoržava bezbenost dece i upravo zbog toga se mora pristupiti projektovanju sa mnogo više
pažnje. Pored drugih pomenutih karakteristika bitno je da vrtić sadrži neku od osobina koja ga
odvaja od ostalih, da on kao celina postane nešto novo, da prostor kao takav kod dece podstiče
radoznalost, kreativnost i igru.
VRTIĆ - Guntramsdorf
ARHITEKTA - Goya
LOKACIJA - Guntramdorf, Austrija
GODINA IZGRADNjE - 2010.

Za ovaj vrtić je karakterističan paviljonski tip organizacije. Pojedinačne jedinice

prestavljaju nezavistan element u kome se nalazi sve što je potrebno za jedno odeljenje. Vrtiću
je omogućen direktan kontakt sa prirodom preko dvorišta.

Vrtić se nalazi na velikoj parceli u malom austrijskom gradu Guntramdorf. Objekat se

nalazi u predelu u kome dominiraju objekti male visine. Smešten je na parceli na kojoj dominira
visoko kestenje i projektovan tako da je ostvarena komunikacija sa okolnom sredinom.
KONCEPT

Dizajn vrtića je koncipiran na taj način da stvara osećaj otvorenog prostora i povezanosti
sa svojim okruženjem. Kako bi se zadovoljile različite potrebe dece, objekat je realizovan kao
niz strukura, svaka vizuelno povezana sa drvećem. Sve učionice su organizovane oko hodnika
koji vodi do velikog otvorenog prostora koji omogućava panoramski pogled, od poda do
plafona, na okolno kestenje. Cela komunikacija je koncipirana tako da održava kontiuitet sa
spoljašnjom sredinom. Svaka učionica ima veliki krovni prozor kroz koji se pruža pogled na
okolno drveće sa galerija koje pružaju intimiju atmosferu.

U materijalizaciji dominira drvena obloga, koja dodatno povezuje objekat sa

okruženjem. Vrtić je projektovan u skladu sa Montessori medotom.

Dvorište je uređeno kao dečije igralište natkriveno gustim kestenjem dok je vrtić
obložen fasadnim drvenim daskama. Drveće je maksimalno iskorišćeno u svom prirodnom
obliku, kako bi deca što više vremena mogla da provedu u direknom kontaktu sa prirodom i
pruža stalnu vizuelnu i fizičku vezu sa okruženjem što je jedna od glavnih prednosti ovog vrtića .
 Sklop čini tri prostorne jedniče organizovane oko centralne komunikacije, koja je
povezana sa ulaznim holom koji je nastao kao proširenje komunikacija i koji pruža vizuelnu
komunikaciju sa okolnim kestenjem koje dominira lokacijom. Kao poseban prostor je formirana
fiskulturna sala koja se moze spojiti sa holom i tako oformi veliki otvoren i zajednički prostor.
Svaku jedinicu čini jedna učionica, toalet, jedna tehnička prostorija i galerija koja je povezana sa
učionicom. Galerija je formirana kako bi se ostvarila vizuelna komunikacija sa okolnim
kestenjem ali u nivou krošnje. Manja spratna visina i umanjena količina svetlosti koja se probija
kroz gustu krošnju stvaraju intimiju atmosferu za igranje. Kod vrtića Guntramsdorf je primenjen
Montessori metod koji zahteva jednu učionicu za jednu grupu dece sa svim pomoćnim
prostorijama.
 Svaka jednica ima velike panoramske prozore u nivou prizemlja koji predstavljaju
vizuelnu komunikacija sa okolnim drvećem i uvode dovoljnu količinu svetlosti. Dvorišta su
organizovana kao igrališta u senci kestena.

Preko velikih panoramskih otvora, od poda do krova, ostvarena je vizuelna komunikacija

sa okolnim kestenima. Postavljanjem otvora, u učionicama, u nivou dečijeg pogleda omogućena
je komunikacija dece sa okolinom.

Ivice stepenica koje vode do galerije su zaobljene, kako bi se smanjila mogućnost

povređivanja. Zid koji okružuje galeriju ne zatvara prostor do krova, već se završava na visini od
1,5m. Kako bi se sprečilo da neko dete baci igračku preko tog zida i ugrozi neko od dece koje se
nalaze u prizemlju, postavljena je mreža od kraja zida do krova.
 Objekat je organizovan u vidu paviljona, zasebnih prostornih jedinica, koje sadrže sve
potrebne elemente. Veza između prostornih jedinica je ostvarena preko jednog glavnog hola
koji objedinjuje sve prostorne jedinice.
VRTIĆ - KindergartenSighartstein
ARHITEKTA - Kadawittfeldarchitektur
LOKACIJA - Sighartstein, LandSalzburg, Austria
GODINA IZGRADNjE - 2009.

Vrtić se nalazi na periferiji zelenih livada. Prvi utisak o lokaciji je stvorio ideju da sam
objekat proizilazi iz okoline koja ga okružuje. Veliki listovi trave na fasadi čine ovaj objekat
jedinstvenim, i na taj način on postaje dominant ovog prostora, i orijentacioni marker.
Međutim, njihova uloga nije samo dekorativna, već predstavljaju i nastavak pejzaža – drveća
omorike vidljivog sa kraja livade, kao i susednih krošnja. Objekat nije nastavak pejzaža samo po
svom volumenu, već i po strukturi vidljivoj iznutra.
KONCEPT

Objekat se može istražiti na različite načine preko horizontalne I vertikalne

trodimenzionalne mreže. Sastoji se od dva horizontalna sloja koji okružuju centralni hol I
dvorište. Dva nivoa oblika L i U imaju za ishod otvorenu i višeslojnu strukturu. Oni postaju pod,
plafon, krov i galerija za dečije prostorije, a spolja formiraju terasu i igrališnu rampu. Ovakva
prostorna struktura stvara nove poglede i motiviše decu da se kreću kroz prostor, spolja i
unutra. Centralni hol je multifunkcionalan, i unutrašnje dvorište i sala za ručanje mogu u
potpunosti da se otvore tako da spoljašnji prostor može da "uđe" u objekat.
 Unutrašnja organizacija prati logiku korišćenja: deca iz obdaništa imaju pristup dvorištu,
dok su deca iz jaslica sigurno smeštena na sprat. Središte objekta je multifunkcionalni prostor –
prostor javne komunikacije nalazi se između tih funkcija.

U ovoj dvospratnici kubičnog oblika, sa debelim krovnim prekrivačem, na najbolji način

su raspoređene funkcije obdaništa. U prizemlju je smešten prostor za grupe dece, sa direktnim
izlazom u baštu. Jaslice su izdvojene na spratu, gde je dodat treći prostor planskim proširenjem.
Jezgro objekta je multifunkcionalni hol – tu su smeštene komunikacije za decu i zaposlene; tu je
i čvorište više funkcija: prostor za zajedničke aktivnosti, kao i alternativni prostor za slučaj lošijih
vremenskih uslova. Vrtić je projektovan u skladu sa Montessori medotom.
 Što se tiče boje, prostor vrtića će se vremenom ispuniti dečijim stvarima i šarenilom,
nameštajem, materijalima, prvim crtežima. Stoga su boje samog objekta svedene na minimum,
odnosno na nijansu zelene sličnoj boji trave. Zelena je izabrana kao boja koja simbolizije mir i
harmoniju. Poboljšava korisnost, izdržljivost, toleranciju i zadovoljstvo. U terapiji bojama koristi
se kao neutralna isceljujuća boja koja balansira, pri tom ne izazivajući bol ili bilo kakve druge
kontraindikacije. Stvara prostor za zajedničku energiju i podstiče regeneraciju. Zelena podstiče
utisak svežine i mladost, ali i nezrelost, i dečiju radoznalost. Deca uče kroz igru, a kad imaju tako
prijatan prostor za to, u kom su opušteni, vežbanje koncentracije de im olakšati sve vrste učenja
i kasnije u životu.
 Multifunkcionalni prostor se širi u unutrašnjost objekta. Različite nijanse zelene koriste
temu trave za definisanje individualnih prostora. Sobe za grupe su postavljene duž južne strane,
sa direktnim izlazom na terasu i baštu. Sastoje se od dve jedinice – svaka ima garderobu, toalet,
i ostavu, i smeštene su između hola i grupne sobe. Na istočnoj strani su dodatne prostorije, kao
npr. administracija, deo za zaposlene, soba za odmor, menza.

Prizemlje je u potpunosti zastakljeno, tako da su sobe maksimalno osvetljene, i nema se

utisak zatvorenosti unutar objekta, dok prozori na spratu, zbog ornamenata fasade, prave
potpuno drugačije osvetljenje i daju mališanima osećaj bezbednosti i skloništa. Reakcije na ovaj
objekat bile su u potpunosti pozitivne. Vrtić je prepun dece. Hol je glavna atrakcija za igranje
tako da se pod od prirodne gume pokazao kao veoma dobar.
 ZAKLJUČAK

Dobar dizajn ima važnu ulogu kod dece ranih godina, ali posebno kod dece predškolskog
uzrasta. Postoje gradjevine kod kojih je dizajn fokusiran na striktnu podelu prostorija prema
upotrebi. Raspored prostorija je u suštini skup kvazi funkcionalnih zona koje su odredjene već
zadatom kvadraturom,koja zavisi od broja dece. Arhitektura u ova dva slučaja nije
dvodimenzionalna i ograničena, nije definisana zonama ,ili teritorijama, koje su strogo
nametnute deci. Takođe, u oba slučaja arhitektura proširuje i otvara opseg učenja. Fokus je baš
na potrebama dece, na podsticanju kreativnosti i istraživanja.

Opredelila za ova dva vrtića jer sam htela da napravim komparaciju između dva primera
koja se nalaze u istom okruženju, državi, društvu, kulturi.

Oba primera vrtića se uklapaju u kontekst, u sredinu u kojoj se nalaze, i predstavljaju

produžetak prirode, ali na različit način. Na prvom primeru smo je to postignuto
materijalizacijom dok smo na drugom primeru videli kako se to može postići skulpturalnim
ornamentima,tj. samim dizajnom fasade. Ono što im je zajedničko, i što je primarno za
kvalitetan i funkcionalan vrtića, dizajn oba su u potpunosti odredile potrebe dece. Sam objekat
im služi kao najzanimljivija igračka, kao mesto u koje će se rado vratiti, što je bitno za njihovu
dalju edukaciju.

Jedna od zajedničkih karakteristika ovih vrtića je u tome što pružaju stalnu vizuelnu i
fizičku vezu sa okruženjem, i tako omogućavaju deci stalni kontakt s prirodom koja ih okružuje.
Još jedna od zajedničkih karakteristika za oba vrtića je da postoji visok nivo bezbednosti dece.
Oba vrtića su projektovana u skladu sa Montessori vaspitnom metodom.

Osim materijalizacije i poruke koje šalju postoje i druge razlike između ova dva objekta.
Vrtić KindergartenSighartstein u svom sklopu ima i jaslice tako da je namenjen i deci manjeg
uzrasta za razliku od vrtića Guntramsdorf. U enterijeru i eksterijeru vrtića
KindergartenSighartstein dominira zelena boja koja odaje utisak objedinjenosti spoljašnjosti i
unutrašnjosti, dok se u drugom vrtiću jasno vide granice između enterijera i eksterijera.
LITERATURA

 „Architectureofschools“ , Mark Dudek

 „SchoolsandKindergartens“ , Mark Dudek
 „Children’sSpaces“ , Mark Dudek
 http://design-milk.com/kindergarten-in-guntramsdorf-by-g-o-y-a/
 https://www.designboom.com/architecture/goya-kindergarten-guntramsdorf/
 http://www.kadawittfeldarchitektur.de/en/projects/projekt-aktion/show/projekt-
titel/kindergarten.html
 http://www.dailytonic.com/kindergarten-sighartstein-by-kadawittfeldarchitektur-gmbh-
de/
 http://www.archdaily.com/34252/kindergarten-sighartstein-kadawittfeldarchitektur
 http://www.archdaily.com/156232/kindergarten-guntramsdorf-goya