Ingmar Bergman

1918, školovao se rad u pozorištu i operi. Radio scenarija za Švedsku nacionalnu filmsku
instituciju koja je prolazila kroz ratni period. Prvi istaknuti scenario na špici u filmu ,,
Mahnitost”o sadističkom učitelju. Bio je pod uticajem Šestrema i Stilera

Rekao ,,Ford mi je omiljeni reditelj“ Začeo ideju mainsteem avangarde-čist film(Delik-Dilak)

spada u moderne klasike, pripada zreloj fazi moderne gde se kombinuju elementi poezije sa
elementima pogleda na svet tj. lične filozofije. To će biti najviše izraženo u opusu Ingmara
Bergmana. Emotivno stanje svesti u Švedskoj. Zbog vremenskih uslova u Skandinaviji film ima
poseban platinasti šmek. Noći su im nenormalno duge-bele noći. Teme su teže,mračnije. Spoj
mračne porodične tajne sa Hičkokovskim pristupom (seks, patnja, mučenje, doživljavanje torture)
Napisao autobiografije «Laterna magika» i «Slike». Rođen u svešteničkoj porodici, rigidno
vaspitan. Stalno je preispitivao smisao života, iz ličnih kriza formira i odnos prema umetnosti,
ponekad se graniči sa psihoanalizom. Aktivno radi četrdeset godina i snimio 44,45 filmova.
Muzika: That Metal
Imao svoju metodu rada prvo pisanje u obliku romana, pa scenarija pa tek filma. Režirao 13
mračnih filmova usamljenosti, otuđenosti i teškoća podnošenja svakodnevog života.
I faza – faza traganja, traganje u samom mediju filmu i traganje za životom, ljubavi (to je
druga polovina četrdesetih i prva pedesetih)
To su filmovi:
«Kriza»
«Zatvor»
'53 «Leto sa Monikom»., koje se izdvaja iz pesimizma, evocira uspomene, to je veseli
intermeco u njegovom opusu.
'55 «Osmesi letnje noći»., variranje Šekspirovog naslova, najviše je skrenuo pažnju na
Bergmana, rađen u formi satire, pod uticajem «pravila igre» Renoara.
,, Noć lakrdijaša” DP Gunar Fišer
,, Žeđ”
'50-'60 napravio hor fanova, veru u publiku emotivno intelektualno vezanih.
II faza – faza potvrđivanja
,,Pričesnici” obilovao krupnim planovima što će i kasnije koristiti da bi
dočarao psihološke muke.
'56. ,, 7 pečat” ljudsko mučenje. Poetska alegorija srednje klase. Srednjevekovna tema(Vitez
u izgubljenoj partiji šaha sa smrću)
'57. «Divlje jagode», posvećen rezimiranju smisla života.Glumio Šestrem. Njegovo najbolje
delo 50 tih. Prelazi iz sadašnjosti u prošlost i obratno sa po jednim kadrom, gde gledalac ima privid
da se nalazi u oba vremenska okvira.
'58. «Lice»
'59. «Devičanski izvor» DP.Sven Nikvist jedan od retkih koji nije po njegovom scenariju,
dobio Oskara 1960.

'61. ,, Kao u ogledalu”

'63 «Tišina» glumili Tulin i Gulijan.remek delo dve sestre sa jednim sinom dolaze u grad
a ne znaju jezik . Otuđenje gde se ljudska komunikacija svela na niz očajničkih seksualnih
susreta koji se obavezno završavaju u haosu
'66.«Persona» (persona na grčkom znači maska, a u psihologiji je persona spoljni
ljudski lik, maska koja ga štiti od unutrašnjeg lika – anime). Glumili Liv Ulman i Bili
Anderson.
'68 «Sramota»., jedeini njegov film koji se bavi fantastikom, to je reakcija na rat u
Vijetnamu.
'69 «Vučje doba»
'70 ,,Dodir” raspad braka sradnje klase neuspeli film zbog glumca Eliota Gulda
'70 ,,Fore” dok. film
Emigrirao iz Švedske u Francusku zbog gonjenja Švedske vlade zbog utaje poreza, ali je
isteran zbog kritike Švedskog društva u ,,Dodir” i ,,Scena iz bračnog života” '79 okončan spor
u njegovu korist i nelagodno dočekan u Švedskoj.
'72 Šaputanja” remek delo
III faza – faza preispitivanja
«Prizori iz bračnog života»6 epizoda po 50 min, a i film od 2sata i 48min. Paštan u
Americi na TV.
«Krici i šaputanja», dolazi do izraza oniriska komponenta.
«Čarobna frula», ekranizacija Mocartove opere.
«Zmijsko jaje» 1977., rađen u Nemačkoj, jedini izvan Švedske i to zato što je bio uhapšen
zbog utaje poreza, ali i želje da pravi film o nacizmu, U autobiografiji priznaje da je bio fasciniran
Hitlerom.

IV faza - testamentarna
'82 Fani i Aleksandar najskuplji film, stvara magični svet svog detinjstva. «Fani i
Aleksander» govori o dečaku odnosno o sebi i da bi se lakše obračunao sa ocem, lik koji igra
sveštenika mu nije otac nego očuh.

Posle toga u tv produkciji radi «Posle probe», esej o glumačkom –životu.

Nastavio je da piše scenarija, i posvetio se pozorištu kao njegova prva ljubav. Kao i Kurosava i
Bergman se oslanjao na stalne saradnike. Smatrao je da se ritam filma mora naći u scenariju. Sve
što ga je mučilo i frustriralo preneo je u svoje filmove. Princip nastanka njegovih filmova je princip
«biserne školjke». Nije bio inovator, ali je brzo prihvatao od drugih.. Ekonomski nezavistan jer je
Švedska investirala u svih 40 njegovih filmova..
Za njega je snimanje filmova prirodna potreba kao glad i žeđ. Radio ekonomične filmove, u
prirodnim dekorima i scenarija je planirao sa svojim članovima ekipe.. Kolektivni umetnički čin.

Uticao je na one koji se bave suptilnim temama:

-na Tarkovskog koji je i radio «Žrtvovanje» u Švedskoj sa Bergmanovim saradnicima
-«Intimnosti» Vudi Alena nastaju po uticajem «Krika i šaputanja»
-Saša Petrović