Professional Documents
Culture Documents
Материјали - семинарски рад
Материјали - семинарски рад
информатичаре – Сирмијум
Материјали
Семинарски рад
Професор: Студент:
1 УВОД.............................................................................................................. 3
2 МАТЕРИЈАЛИ .............................................................................................. 4
6 ЗАКЉУЧАК................................................................................................... 8
7 ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................... 8
2
1 УВОД
21. век је век технологије, време у ком можемо да упалимо веш машину преко
интернета на телефону али изгледа да ово неће бити век у ком ћу научити шта треба да
ставим а шта никако не смем да ставим заједно у веш машину. Сваки пут кад ми бели
пешкир постане рози, када ми се џемпер скупи а рецепт који је остао у џепу тренерке
раствори у веш машини, мама ми каже: „Марија, погледај етикету. На њој пише који је
и какав је МАТЕРИЈАЛ!“
Добро, кухиња. „За мед користи дрвену кашикицу само“, „Прво помешај те састојке па
онда ове“, „Па шта си то направила?! Баци то, то не можеш да поправиш“ , „Не држи
храну у пластици него у стаклу!“ , „Кад хоћеш да куваш, прво погледај шта ти треба од
МАТЕРИЈАЛА!“
Материјал и материјал... Изгледа да ја нисам лоша „домаћица“ већ само не знам баш
довољно о том „материјалу“. Мораћу да се подсетим шта то беше материјал јер је свуда
око мене и не дозвољава ми да будем самостална. У супротном за све беле, спортске
чарапе које су постале розе изговор ће ми бити управо „материјал“ али то и није баш
одговорно.
3
2 МАТЕРИЈАЛИ
Материјал је део свега што нас окружује па и део нас самих. Сваки предмет је
направљен од неког материјала или можда чак од више материјала. А од чега је
направљен материјал? Да бисмо добили прецизан одговор, вероватно бисмо морали да
се бавимо квантном физиком што звучи довољно компликовано само по себи тако да
ћемо дати мање компликован одговор на следећи начин: атоми – материја (супстанца) –
материјал.
Оно што можемо јасно видети јесте да сваки материјал има одређене особине.
Материјали могу бити: чврсти-меки, тешки-лаки, еластични, пластични, пропустљиви
итд. Особине материјала су јако битне и пресудне приликом избора између више
материјала. Оно што може додатно отежати избор јесте то што један материјал може
имати више особина. Нпр. Метал је чврст материјал који добро проводи топлоту и
електричну енергију; топи се на високим температурама; може да се кује, савија струже
а жива је метал који је у течном стању.
Осим што један материјал има више особина, предмети који нас окружују најчешће су
направљени од више материјала.
4
2.3 Агрегатна стања материјала
За воду бисмо рекли да је у течном стању међутим она може бити и у чврстом и у
гасовитом стању а затим се опет вратити у течно (кружење воде у природи).
Материјали који су у чврстом стању имају сталну запремину и облик што не значи да
су они крути и да не могу променити свој облик. Они могу бити: тврди, пластични,
еластични, запаљиви... Нпр. Гуму када притиснемо, вртиће се у свој облик али дрво
када притиснемо руком нећемо моћи ни да променимо његов облик.
Напоменуто је да се вода може јавити у три стања: течном, чврстом или гасовитом. У
каквом стању ће вода бити, зависи од температуре. Вода се замрзава и прелази у чврсто
стање на 0◦C а на 100◦C кључа и прелази у гасовито стање.
Као и вода, материјали се мењају када их загревамо али и под механичким утицајима.
Материјали се могу поделити и на оне који добро спроводе топлоту, као што је метал
или на материјале који не спроводе топлоту, као што је дрво. Такође, разликује се и по
брзини загревања и преношења топлоте на друга тела.
Пример предмета који је направљен од материјала који добро проводи топлоту је
тигањ, разлог је јасан - да би храна у њему могла да се спреми на жељеној температури,
али да бисмо могли да рукујемо тим тигањем потребно је да ручка буде од материјала
који не спроводи топлоту као што је дрво или платика.
5
3.2 Повратне промене
Неки материјали услед загревања промене облик као нпр. Восак. Восак се при
загревању топи али када се охлади, враћа се у свој првобитан облик. Промена која се
догодила се зове повратна промена.
Пример константних повратних промена јесте заправо кружење воде у природи – воде
прелази из течног у гасовито и чврсто стање.
За материјале који се услед загревања или хлађења не могу вртити у првобитно стање
кажемо да су склони неповратним променама.
Материјали који су склони трајној промени стања услед загревања или хлађења су
обично чврсти материјали а ту промену често прате и процес сагоревања или
корозирања.
Нпр. Дрво је чврст материјал али услед сагоревања од њега остаје пепео који не може
опет да постане дрво.
Жице далековода могу бити јоше један пример за материјал који лети промене свој
облик. Наиме, оне су лети више савијене а зими се затежу. Међутим, жице далековода
6
имају још један битан задатак осим да се лети „опусте“ или буду одмаралиште заптице
– оне проводе струју до наших кућа из електричних централа.
Жице помоћу којих струја долази до наших кућа су од метала тако да за метал можемо
рећи да је проводник струје.
Ако управо те жице далековода проводе струју, како птице одмарају на њима без
последица? Жице су обложене материјалом који изоловати од птица. Такви материјали
су: гума, пластика, дрво, стакло и др. и они се по том својству називају изолатори.
Да ли ће материјал који ставимо у воду потонутили или плутати зависи од густине воде
и густине тог материјала. Предмети од материјала који је мање густине од воде остају
да плутају на води. Предмети од материјала који је веће густине од воде и који се не
растварају, тону. Осим што предмети у води плутају или тону, неки се и растварају.
Материјал ће се брже растворити у води ако је вода топла а материјал ситан тј. уситњем
уз мешање. Оно што се раствори у води можемо осетити по укусу воде као нпр. со у
води али и у самом саству воде налазе се растворени материјали тј. минерали. Вода у
којој не постоје растворљиви материјали је дестилована вода.
Корозија је процес који се одвија под утицајем кисеоник, воде (водене паре) и угљен-
диоксида. Многи материјали су подложни корозији али она је најприметнија на металу.
Процес корозије доводи до неповратне промене и последице корозије нису исте ако се
метал налази на површини воде или на некој већој дубини. Проценат кисионика се
смањује како се повећава дубина воде па самим тим материјал на већој дубини воде
спорије корозирају.
7
6 ЗАКЉУЧАК
Материјали су свуда. Неки у природи а неке је створи човек. Оно што чини материјал а
то су метирије и атоми не можемо видети голим оком ако агрегатно стање материјал
можемо и оно се може мењати.
Ако се материјал не може вратити у првобитно стање услед неке промене или процеса,
кажемо да је дошло до неповратне промене. Повратне промене су карактеристичне за
воду – материјал се услед топлотних или механичких утицаја враћа у првобитно стање.
Постоје материјали које топлотни утицаји неће тако лако променити зато што они
проводе топлоту као што је метал, али метал проводи и струје па је он и проводник
струје. Међутим, дрво не проводи струју па је он изолатор али не проводи ни топлоту.
Корозија је један од процеса који остаља неповратне промене на материјал као што је
метал. Метал у додоиру са водом и кисеоником рђа али не и со. Со се у води раствара.
Материјали који су мање густине од воде ће плутати на води док ће остали потонути.
7 ЛИТЕРАТУРА
https://www.academia.edu/38912331/OSOBINE_MATERIJALA_KLASIFIKACIJA_OSOBINA