Seminarski rad

Fizička i hemijska svojstva

Predmet: Teret sa integralnim transportom

Obrazovni profil: Vozač motornih vozila

1
 Sadržaj
1. Uvod......................................................................................................................3
2. Fizička svojstva......................................................................................................4
3. Hemijska svojstva..................................................................................................5
4. Zaključak.............................................................................................................. 6
5. Literatura................................................................................................................6

2
 1. Uvod

Opšta svojstva robe obuhvataju:

-Fizička,
-Hemijska,
-Mehanička i
-Tehnoloska.
Svaki proizvod poseduje odeređene karakteristike koje, da bi zadovoljio neku od
ljudskih potreba, treba da zadrži u nizu transportnih manipulacija i skladištenja.
Fizička svojstva obuhvataju na primer oblik, boju,veličinu i slično. Životne namirnice
su osetljiva roba. Delovanjem raznih faktori one lako i brzo menjaju svoja fizička i
organolika svojstva (gradju, ukuc, miris, boju) i hemijski sastav odnosno kvare se.
Mehanička svojstva ukazuju na ponašanje materijala pri dejstvu spoljašnjih sila, koje
deluju na gotov proizvod.Tehnološka svojstva ukazuju na ponašanje materijala pri
obradi.

3
 2. Fizička svojstva
Struktura je fizičko svojstvo koje pokazuje unutrašnji sastav i raspored najsitnijih
delova neke materije. Prema veličini delića (kristala ili zrnaca), struktura može biti
sitnozrnasta ili krupnozrnasta. Neki delići materije mogu se raspoznati i golim okom,
a u većini slučajeva delići su tako sitni da se raspoznaju jedino pomoću mikroskopa.

Spoljni izgled je fizičko svojstvo robe i obuhvata: boju, sjaj, veličinu i oblik. Tako na
primer, bakar je crvenkaste boje a zlato žute. Bakar i zlato se razlikuju po sjaju, a
mogu biti različitih veličina i oblika.

Gustina je masa jednog kubnog decimetra nekog homogenog tela, izražena u

kilogramima. Ona se dimenzionalno iskazuje odnosom kg/dm³.

Specifična zapremina je masa jednog kubnog decimetra nekog tela kakvo je u

upotrebi (sa šupljinama), izražena u kilogramima. Ona se demenzionalno iskazuje
odnosom kg/dm³ (kilogram po decimetru kubnom).

Specifična toplota je iskazana toplotnim kapacitetom (J/K – dzul po kelvinu)

potrebnim da se kilgoram iste materije zagreje za jedan Kelvinovstepen. Ova
specifična toplota iskazuje se izrazom J/kg.

Provodljivost električne energije je svojstvo koje se odnosi na dobro ili loše

sprovodjenje električne struje. Materijali koji dobro provode električnu struju nazivaju
se električni prodnici (srebro, bakar). Materijali koji ne provode električnu struju
nazivaju se električni izolatori (porcelan, plastične mase).

Provodljivost toplote je svojstve vezano za neke materijale koji dobro provode toplotu
i oni se nazivaju toplonoše. Materijali koji ne provode toplotu ili je slabo provode
nazivaju se toplotni izolatori.

Magnetičnost je svojstvo materije da je mogu privlačiti magneti i da se može

privremeno il itrajno i sama namegnetisati. Magnetične materije privlače magneti, a
to su: gvoždje, čelik, nikal i hrom. Dijamagnetične materije su one materije koje
magneti ne privlače, na primer: bakar, olovo, srebro i sl.

Pozornost je svojstvo iskazano šupljikavošću izmedju delova materije, na primer:

sundjer, kreda i sl.

Higroskopnost je svojstvo nekih materija da lako upijaju vlagu. Materije koje lako
upijaju vlagu nazivaju se higroskopne materije. Takva je, naprimer sumporna kiselina.

Topljivost je svojstvo materijala da pod dejstvom temperature menja svoje agregatno

stanje, tj. Da prelazi iz tečnog u čvrsto i sl. Tačka topljenja nekog tela označava
trenutak prelaska iz čvrstog u tečno agregatno stanje. Na primer kalaj se topi na
232°C. Materija se može javiti u tri agregatna stanja: čvrstom, tečnom i gasovitom.

Isparljivost je svojstvo materijala da pod dejstvom temperature menja svoje

agregatno stanje, tj. Materijala iz tečnog u gasovito stanje.
3. Hemijska svojstva

4
Hemijska svosjtva robe obuhvataju: hemijski sastav, hemijsku otpornost i
elektrohemijske karakteristike.
Hemijski sastav se utvrdjuje u laboratorijama na osnovu hemijskih analiza i pokazuju
iz kojih se hemijskih lemenata i jedinjenja sastoji neki proizvod. Hemijska otpornost je
svojstvo koje poakzuje koliko je neki proizvod otporan prema dejstvu kiselina i drugih
hemijskih jedinjenja. Tako , na primer gvoždjena hazduhu korodira i može se reći da
je hemijski neotporno, dok su drugi metali, kao što su platina i zlato, an
vazduhupostojani, pa se za njih kaže da su hemijski otporni.

Elektro hemijske karakteristike zasnivaju se na elektrohemijskim rakcijama koje

nastaju izmedju dva ili više različitih proizvoda. Na primer, ako se u razblađenu
sumpornu kiselinu potope dve ploče od različitih metala i medjusobno spoje, izmedju
njih će poteći električna struja, a kao prateća pojava javiće se korozija metala.

4. Zaključak

5
Posle svih ovih karakteristika došli smo do zaključka da je to obavezno svojstvo robe
i da mora imati jedno od ovih svojstva, i da je to vrlo vazno pri odabiru neke robe.

5.Literatura

1. Knjiga – Teret u sabraćaju i mehanizacija pretovara “Svetlana Ranković“ i

“Spomenka Furudzić“

2. Internet