O BAKTI – PREDANOSTI – LJUBAVI

RAMAKRIŠNINE
IZREKE ''Bakti je jedina suštinska stvar. Budi siguran, Bog postoji u svim bićima.
Ko je onda posvećenik? Onaj ĉiji se um zadrţava na Bogu. Ali to nije
moguće sve dok ĉovek ima egoizam i sujetu. Voda Boţije milosti ne moţe
da se sakuplja na visokom nasipu egoizma. Ona teĉe naniţe.''
''U kalijugi ĉovek, potpuno ovisan o hrani za ţivot, ne moţe do kraja da se
otarasi ideje da je on telo. U ovom stanju uma, za njega nije podesno da
kaţe: 'Ja sam On.' Kada ĉovek ĉini sve vrste svetovnih stvari, ne treba da
kaţe 'Ja sam Braman'. Oni koji ne mogu da ostave vezanost za svetovne
stvari, i koji ne nalaze naĉina da se oslobode 'ja'-osećanja, pre treba da
neguju ideju 'Ja sam Boţiji sluga; ja sam njegov posvećenik'. Jer, ĉovek
SADRŢAJ moţe da spozna Boga i sledeći tu stazu predanosti.''
''Posvećenik koji poseduje satviĉnu bakti meditira na Boga u potpunoj
tajnosti, moţda u svojoj mreţi protiv komaraca. Drugi misle da je zaspao.
Pošto se kasno budi, misle da moţda nije dobro spavao tokom noći.
O bakti – predanosti – ljubavi Njegova ljubav za telo svodi se samo na utoljavanje gladi, a i to samo
O spoznaji Bramana – Boga riţom i prostim zeljem. Nema sloţenih priprema za njegove obroke, ni
O maji – prianjanju raskoši u odevanju, ni razmetanja u nameštaju. Pored toga, takav
O znanju posvećenik nikada nikome ne laska zbog novca.''
O istini
O Kali, Boţanskoj Majci – Mahašakti ''Aspirant koji ima radţasiĉnu bakti, stavlja tilak na ĉelo i ogrlicu od svetih
O grehu zrna rudrakša, prošaranih zlatnima, oko vrata. Na bogosluţenju nosi
svilenu odeću.''
O radu
O medicini i lekarima ''Ĉovek obdaren sa tamasiĉnom bakti ima goruću veru. Takav posvećenik
O drugim temama doslovno podstiĉe blagodati od Boga, kao što lopov nasrće na ĉoveka i
pljaĉka njegov novac.''
''Da, nema nade za svetovnog ĉoveka ako nije iskreno predan Bogu. S
druge strane, on nema ĉega da se boji ako ostane u svetu posle realizacije
Boga. I uopšte, ĉovek ne treba da se boji bilo ĉega u svetu ako stekne
iskrenu predanost, i povremeno primenjuje duhovnu disciplinu u samoći.''
''Nepomućena ljubav prema Bogu je suštinska stvar. Sve drugo je
nestvarno. Kad ĉovek poseduje ljubav prema Bogu, on ne oseća nikakvu
fiziĉku privlaĉnost prema ţeni, deci, roĊacima i prijateljima. Sve što u
njemu ostaje u odnosu na njih jeste saosećanje. Putem ljubavi on prirodno
stiĉe odricanje i razluĉivanje.''
''Za kalijugu je put bakti naroĉito dobar. I kroz bakti se moţe spoznati Bog.
Sve dok je ĉovek svestan tela, svestan je i objekata. Oblik, ukus, miris,
zvuk i dodir – sve su to objekti. Izuzetno je teško otarasiti se svesti o
objektima. A ĉovek ne moţe da doţivi istinu 'ja sam On' sve dok je svestan
objekata.''
''Bog ne moţe da ostane ravnodušan ako imate raga-bakti, što će reći
ljubav prema Bogu, strasnu privrţenost Njemu. Znate li koliko Bog voli
ljubav svog posvećenika? To je nalik kravinoj sklonosti prema stoĉnoj
hrani pomešanoj sa uljanom pogaĉom. Krava takvu hranu halapljivo guta.''
''Raga-bakti je ĉista ljubav prema Bogu, ljubav koja traţi samo Boga i
nikakav svetovni cilj. Pralada je to imao. Zamislite da svakoga dana idete
kod bogataša, ali ne traţite nikakvu uslugu od njega; naprosto volite da ga
vidite. Ako on hoće da vam uĉini uslugu, kaţete: 'Ne, gospodine, ništa mi
ne treba. Došao sam samo da te vidim.' Takva je ljubav prema Bogu zarad
nje same. Jednostavno volite Boga i ne ţelite ništa od Njega zauzvrat.''
''Za posvećenost Bogu moţe se reći da je 'zelena' sve dok ne preraste u
ljubav za Boga; ona postaje 'zrela' tek kada preraste u takvu ljubav. Ĉovek
sa 'zelenom' bakti ne moţe da asimiluje duhovne reĉi i uputstva, dok onaj
sa 'zrelom' bakti moţe. Slika koja pada na fotografsku ploĉu pokrivenu
crnim filmom saĉuvaće se. S druge strane, hiljade slika mogu da budu
odraţene na komadu obiĉnog ogledala, ali nijedna neće ostati saĉuvana.
Ĉim se objekt pomeri, ogledalo postaje isto kakvo je bilo i pre njega.''
''Zamislite samo Hanumanovo stanje uma. On nije mario za novac, ponos,
ništavne udobnosti, niti za išta drugo. Ĉeznuo je samo za Bogom. Kada je
beţao sa nebeskim oruţjem koje je bilo skriveno u kristalnom stubu,
Mandodari je poĉela da ga iskušava raznim plodovima ne bi li sišao i
ispustio oruţje. No, njega nije bilo moguće tako lako prevariti.''
''Bog se otkriva u obliku koji Njegovi posvećenici najviše vole. Njegova
ljubav prema posvećenicima nema granica. U jednoj Purani piše da je Bog
uzeo na sebe izgled Rame radi svog junaĉkog posvećenika Hanumana.''
''Jedini cilj ţivota jeste gajiti ljubav prema Boga, ljubav kakvu su
mlekarice, mlekari i pastiri Vrindavana osećali prema Krišni. Kada je
Krišna otišao u Maturu, pastiri su lutali naokolo gorko plaĉući zbog svoje
razdvojenosti od Njega.''
''Zašto viĊnani zadrţava stav ljubavi prema Bogu? Odgovor je da 'ja-svest'
u njemu opstaje. Nema sumnje da ona išĉezava u stanju samadija, ali se
ponovo vraća. U sluĉaju obiĉnih ljudi, 'ja' nikad ne nestaje. Moţete da
odseĉete ašvata stablo, ali već idućeg dana nići će novi izdanci.''
''Moţete da kaţete da u nekoj drugoj religiji ima mnogo zabluda i
sujeverja. Treba da odgovorim: recimo da ih ima. Svaka religija gaji neke
zablude. Svako misli da jedino njegov sat pokazuje taĉno vreme. Dovoljno
je imati ţudnju za Bogom. Dovoljno je voleti Ga i osećati se privuĉenim
ka Njemu. Zar ne znate da je Bog Unutarnji Vodiĉ?''
''Bog ne moţe biti viĊen ovim fiziĉkim oĉima. U toku duhovne discipline
ĉovek zadobija 'telo ljubavi', obdareno 'oĉima ljubavi', 'ušima ljubavi', i
tako dalje. Ĉovek vidi Boga tim 'oĉima ljubavi'. On ĉuje glas Boga tim
'ušima ljubavi'. Ĉak dobija i seksualni organ naĉinjen od ljubavi.''
''Znate li kako se ljubavnik Boga oseća? Njegov odnos je: 'O Boţe, Ti si
Gospodar, a ja Tvoj sluga. Ti si Majka, a ja Tvoje dete.' Ili pak: 'Ti si moj
Otac i Majka. Ti si Celina, a ja sam deo.' On ne voli da kaţe: 'ja sam
Braman.' ''
''Mislite o Bramanu, Apsolutnom Postojanju–Znanju–Blaţenstvu, kao o
okeanu bez obala. Usled rashlaĊujućeg dejstva baktine ljubavi, voda se
ponegde smrzne u blokove leda. Drugim reĉima, Bog s vremena na vreme
preuzima razne oblike radi svojih ljubavnika i pokazuje im se kao Osoba.''
''Sve nevolje i brige okonĉavaju se kada 'ja' umre. Moţete se upuštati u
hiljadu razmatranja, ali 'ja' ipak ne nestaje. Za ljude poput vas i mene,
dobro je imati osećanje 'ja sam zaljubljen u Boga'.''
''U odreĊenoj etapi na stazi predanosti, posvećenik nalazi zadovoljenje u
uobliĉenom Bogu, a u drugoj etapi u neuobliĉenom.''
''Samo je jedan naĉin da se uklone kastinske razlike, a to je pomoću ljubavi
prema Bogu. Kroz ovu boţansku ljubav nedodirljivi postaje ĉist, parija
(izgnanik) više ne ostaje parija. Ćetanja je prigrlio sve, ukljuĉujući i
parije.''
''Bog je gospodar, a posvećenik je sluga. Bog je voljeni, a posvećenik je
zaljubljeni.''
''Moţeš li da plaĉeš za Njim sa dubokom ĉeţnjom u srcu? Ljudi liju pun
krĉag suza zbog svoje dece, zbog svojih ţena, ili zbog novca. Ali, ko plaĉe
zbog Boga?''
''Ljubavnici Boga ne pripadaju nijednoj kasti. Telo, um i duša ĉoveka
postaju proĉišćeni kroz boţansku ljubav. Ćetanja i Nitjananda delili su ime
Harija svakome, ukljuĉujući parije, i sve su ih grlili. Bramin bez ove
ljubavi više nije bramin. A parija sa ljubavlju prema Bogu više nije parija.
Pomoću bakti nedodirljivi postaje ĉist i uzvišen.''
''Ĉovek ne treba suviše da razmišlja; dovoljno je da voli lotos-stopala
Majke. Previše razmišljanja zbunjuje um. Bistru vodu dobijaš ako piješ sa
površine bare. Gurni ruku dublje i promešaj vodu, i ona će postati mutna.
Stoga se moli Bogu za predanost.''
''Kada je dovoljno da samo jednom ĉujete ime Harija ili Rame, pa da
poĉnete da lijete suze i da vam se kosa digne na glavi, tada moţete biti
sigurni da više ne morate da obavljate takve molitve kao što je sandja
(molitve u zoru, podne i sumrak). Jedino tada imaćete pravo da se
odreknete rituala; bolje reĉeno, rituali će se sami razići.''
''Prvo namaţi ruke uljem, pa zatim otvori dţek-voćku; u suprotnom će biti
umazane njenim lepljivim mlekom. Isto tako, prvo obezbedi ulje boţanske
ljubavi, pa tek zatim pruţi ruku ka obavezama u svetu.''
''Ono što je potrebno jeste zadubljenost u Boga – dubinski Ga voleti.
'Jezero nektara' je jezero besmrtnosti. Ĉovek koji potone u njega ne umire,
već postaje besmrtan. Neki ljudi veruju da preteranim razmišljanjem o
Bogu um postaje poremećen, ali to nije istina. Bog je jezero nektara, okean
besmrtnosti. On se naziva 'Besmrtnik' u Vedama. Tonući u Njega, ĉovek
ne umire, već zaista prevazilazi smrt.''
''Treba da zapamtite da je srce posvećenika boravište Boga. On boravi, bez
sumnje, u svim bićima, ali se naroĉito ispoljava u srcu posvećenika.''
''Duboko zaroni u slatkoću Boţijeg blaţenstva. Kakvu mi imamo potrebu
za Njegovom beskrajnom tvorevinom i neograniĉenom slavom?''
''Gangamaji mi je postala veoma naklonjena u Vrindavanu. Ona je bila
stara ţena koja je ţivela potpuno sama u kolibi blizu Niduvana. Pozivajući
se na moje duhovno stanje i ekstazu, rekla je: 'On je pravo oliĉenje Rade'.
Oslovljavala me je sa 'Dulali'. Pored nje sam zaboravljao na hranu i piće,
na kupanje, i na svaku pomisao o povratku kući. Ponekad je Hridaj
donosio jelo od kuće i hranio me. I Gangamaji bi me sluţila hranom koju
je liĉno pripremala. Obiĉavala je da doţivljava zanose. Tada bi gomila
ljudi dolazila da je vidi. Jednoga dana, u stanju ekstaze, popela se na
Hridajeva ramena.''
''Posvećenik misli o Bogu kao da Ga vidi. Kada se prodre u stvarnost, ne
moţe biti zabune o Bogu. Bog sve objašnjava posvećeniku, samo ako Ga
ovaj nekako sebi predoĉi.''
O SPOZNAJI BRAMANA – BOGA
''Mnogo je imena Boţjih i bezbrojni su oblici preko kojih mu se moţe
prići. U kojem god imenu i obliku da Ga oboţavaš, preko njih ćeš Ga
spoznati.''
''Svi će sigurno spoznati Boga. Moţe biti da neki dobiju svoj obrok ujutro,
neki u podne, a neki uveĉe, ali niko neće ostati bez hrane. Svi će, bez
ikakvog izuzetka, pouzdano spoznati stvarno Sopstvo.''
''Ljudi govore o ĉinjenju dobra svetu. Zar je svet tako mala stvar? I ko ste
vi, molim vas, da bi bili korisni za svet? Prvo spoznajte Boga, doţivite Ga
pomoću duhovne discipline. Ako vam On prenese snagu, onda moţete
ĉiniti dobro drugima, inaĉe ne.''
''Jogi teţi da spozna Paramatmana, Vrhovnu Dušu. Njegov ideal je
sjedinjenje utelovljene duše i Vrhovne Duše. On povlaĉi svoj um od ĉulnih
objekata i nastoji da ga koncentriše na Paramatmana. Stoga, tokom prvog
stupnja svoje duhovne discipline, on se povlaĉi u samoću i sa
nepodeljenom paţnjom primenjuje meditaciju u nepokretnom poloţaju.''
''Naravno da moţete da spoznate Boga bez potpunog odricanja! Zašto bi se
svega odrekli? Vi ste u redu takvi kakvi ste, sledeći srednji put, kao što je
melasa delom ĉvrsta a delom teĉna. Znate li igru zvanu naks? Pošto sam
postigao maksimalan broj poena, ja sam izvan igre. Ne mogu da uţivam u
njoj. Vi ste, meĊutim, veoma promućurni. Neki od vas su postigli deset
poena, neki šest, a neki pet. Postigli ste baš dobar broj, tako da niste van
igre kao ja. Igra moţe da se nastavi. Što da ne, to je dobro!''
''Boga moţete da realizujete posredstvom svih puteva. Sve religije su
prave. Bitno je da se stigne do krova. Do njega moţeš da se popneš
kamenim stepenicama, ili drvenim, ili pak bambusovim stepenicama, ili
pomoću konopca. A moţeš da se popneš i uz pomoć bambusove motke.''
''Sa iskrenošću i ozbiljnošću ĉovek moţe da spozna Boga pomoću svake
religije. Vaišnave će spoznati Boga, isto kao i šakte, vedantisti i bramoi.
Muslimani i hrišćani spoznaće Ga takoĊe. Svi će sigurno spoznati Boga
ako su iskreni i ozbiljni.''
''Ĉuo sam da ĉovek pomoću teozofije moţe da stekne nadljudske moći i da
izvodi ĉuda. Video sam ĉoveka koji je ukrotio avet. Avet je obiĉavala da
nabavlja razne stvari za svog gospodara. Šta ja da radim sa nadljudskim
moćima? Moţe li pomoću njih da se spozna Bog? Ukoliko Bog nije
realizovan, sve ostalo je faliĉno.''
''Ĉovek ne treba da misli: 'Samo je moja religija pravi put, a ostale religije
su laţne.' Bog moţe da bude realizovan pomoću svih puteva. Dovoljno je
imati iskrenu ţudnju za Bogom. Bezbrojni su putevi i bezbrojna su
shvatanja.''
''Nema koristi od dizanja galame ako hoćete da uvedete Boţanstvo u
svetilište svoga srca, ako hoćete da spoznate Boga. Pre svega proĉistite
um. U ĉistom srcu Bog nalazi svoje sedište. Ĉovek ne moţe da unese svetu
sliku u hram ako se svud naokolo nalazi izmet šišmiša. Jedanaest šišmiša
su naših jedanaest organa: pet organa delanja, pet organa opaţanja i um.''
''Bog se ne moţe spoznati bez ĉistote srca. Ĉovek prima Boţiju milost
potĉinjavajući strasti – poţudu, bes i pohlepu. Onda ĉovek vidi Boga.''
''Bilo mi je deset ili jedanaest godina i ţiveo sam u Karampukuru, kada
sam prvi put doţiveo samadi. Dok sam prolazio pirinĉanim poljem, video
sam nešto i bio poraţen. Postoje izvesne karakteristike viĊenja Boga. Neko
vidi svetlost, oseća radost, i doţivljava podizanje moćne bujice u grudima,
poput eksplozije rakete.''
''Bog se spoznaje ako se sledi staza istine. Uvek treba pevati Njegovo ime.
Ĉak i dok ĉovek obavlja svoje duţnosti, um treba da ostavi sa Bogom.
Pretpostavimo da imam crni prišt na leĊima. Ja obavljam svoje duţnosti,
ali um mi je okrenut ka prištu.''
''Bog biva spoznat ĉim se um oslobodi od vezanosti. Sve što se pojavi u
ĉistom umu je glas Boga. Ono što je ĉist um takoĊe je i ĉist budi (intelekt);
a ovaj je ĉist Atman, jer nema niĉega ĉistog osim Boga. Samo, da bi
spoznao Boga, ĉovek mora otići izvan darme i adarme.''
''Ĉovek ne moţe da spozna Boga ukoliko se ne oslobodi svih egoistiĉnih
ideja kao što su: 'Ja sam tako vaţan ĉovek' ili 'Ja sam takav i takav'. Sravni
sa zemljom breg toga 'ja' rastopivši ga suzama predanosti.''
''Duhovna disciplina je nuţna u cilju viĊenja Boga. Ja sam morao da
proĊem kroz veoma strogu disciplinu. Koliko sam samo askeza
praktikovao! Legao bih pod drvo, plaĉući i moleći Majku: 'O, Majko,
otkrij mi se.' Potoci suza bi tekli i kvasili mi telo.''
''Zavetovao sam se Boţanskoj Majci da ću se ubiti ako ne ugledam Boga.
Rekao sam joj: 'Majko, ja sam glupak. Molim Te, nauĉi me šta se nalazi u
Vedama, Puranama, Tantrama i ostalim svetim spisima.' Majka mi reĉe:
'Suština Vedante je da je jedino Braman stvaran, a da je svet iluzoran.'
Satćidananda Braman opisan u Vedama je Satćidananda Šiva iz Tantri i
Satćidananda Krišna iz Purana.''
''Ne moţeš zamisliti, misliti, opaziti BOGA drugaĉije nego kao liĉnost, sve
dok si ti liĉnost sa sopstvenim egom.''
''Cilj se nikada ne moţe dostići ukoliko ĉovek ne uĉini svoj um snaţnim i
ĉvrsto reši da mora spoznati Boga baš u ovom ţivotu, štaviše ovog trena.''
''Boga ne moţeš videti sve dok postoji i najmanja mrlja ţelje. Stoga,
zadovolji svoje male ţelje, a onih glavnih se odreci pravilnim
rasuĊivanjem i razluĉivanjem.''
''Obiĉni ljudi ne prepoznaju dolazak inkarnacije Boga. On dolazi u tajnosti.
Samo nekolicina Njegovih bliskih uĉenika mogu da Ga prepoznaju. To da
je Rama bio i Braman Apsolut i savršena inkarnacija Boga u ljudskom
obliku, bilo je poznato samo dvanaestorici rišija. Ostali mudraci rekli su
mu: 'Ramo, mi te znamo samo kao Dašaratinog sina'.''
'Moţe li svako da shvati Bramana, nedeljivo Postojanje-Znanje-Blaţenstvo
Apsoluta? Savršenu ljubav prema Bogu postigao je iskljuĉivo onaj ko,
dosegavši Apsolutno, ostaje u podruĉju relativnog da bi uţivao u
boţanskoj lili. Ĉovek moţe da opiše puteve i aktivnosti kraljice Viktorije
ukoliko ju je prethodno posetio u Engleskoj. Samo tada će njegov opis
kraljice biti taĉan.''
''Prvi stupanj je stupanj poĉetnika. On uĉi i sluša. Drugi je stupanj
napreţućeg aspiranta. On se moli Bogu, meditira na Njega, i opeva
Njegovo ime i slavu. Treći je stupanj savršene duše. Ona je videla Boga,
spoznala Ga neposredno u svojoj unutarnjoj svesti. Poslednji je stupanj
vrhunski savršenog, poput Ćetanje. Takav posvećenik zasniva izriĉan
odnos sa Bogom, smatrajući Ga svojim sinom ili voljenim.''
''Ĉovek konaĉno otkriva Boga pokušavajući da sazna ko je ovo 'ja'. Da li je
ovo 'ja' meso, kosti, krv ili moţdina? Je li to um, ili budi? Analizirajući na
taj naĉin, uviĊaš da nisi ništa od toga. To se naziva procesom 'neti, neti',
'ne ovo, ne ovo'. Ĉovek ne moţe ni razumeti ni dodirnuti Atmana, koji je
bez kvaliteta ili atributa.''
''Posle dostizanja Boga ĉovek zaboravlja Njegovu spoljnu divotu, slavu
Njegove tvorevine. Ĉovek ne misli o Boţijim lepotama nakon što je video
Njega. Kada postane uronjen u Boţje blaţenstvo, posvećenik više ne misli
o spoljnim stvarima. Kada vidim Narendru, nije mi potrebno da ga pitam:
'Kako se zoveš? Gde ţiviš?' Nema vremena za takva pitanja. Jednom je
neko pitao Hanumana koji je dan u nedelji. 'Brate', reĉe Hanuman, 'ja ne
znam ništa o danima u nedelji, ili o poloţaju zvezda. Ja mislim jedino o
Rami.' ''
''Morao sam da upraţnjavam svaku religiju neko vreme – hinduizam,
islam, hrišćanstvo. Osim toga, sledio sam puteve šakta, vaišnava i
vedantista. Shvatio sam da postoji samo jedan Bog prema kojem svi
putuju; ali, putevi su razliĉiti.''
''Bakte prihvataju sva stanja svesti. Oni i budno stanje uzimaju za stvarno.
Ne misle da je svet iluzoran, nalik snu. Oni kaţu da je univerzum
manifestacija Boţije sile i slave. Bog je stvorio sve ovo – nebo, zvezde,
mesec, sunce, planine, okean, ljude, ţivotinje. Sve to saĉinjava Njegovu
slavu. On je unutar nas, u našim srcima. A opet, On je i napolje.
Najnapredniji posvećenici kaţu da je On sam postao sve ovo – dvadeset
ĉetiri kosmiĉka principa, univerzum, i sva ţiva bića. Posvećenik Boga ţeli
da jede šećer, a ne da postane šećer.''
''Um i intelekt postaju ĉisti istoga ĉasa kada ste lišeni vezanosti za 'ţenu i
zlato'. Ĉist um i ĉist intelekt su jedno te isto. Bog moţe da se spozna ĉistim
umom. Nisu li mudraci i vidioci iz starih vremena videli Boga? Ostvarili
su sve-proţimajuću Svesnost preko svoje unutarnje svesnosti.''
''U svetlu vedantiĉkog rasuĊivanja Braman nema svojstava. Prava priroda
Bramana ne moţe biti opisana. MeĊutim, sve dok je vaša individualnost
stvarna, i svet je stvaran, a jednako stvarni su i razliĉiti oblici Boga i
osećanje da je Bog liĉnost.''
''Pošto je prva oluja boţanske strasti prigušena, ĉovek postupno shvata da
je sam Bog najviše dobro, veĉna suština, i da je sve ostalo prolazno. Ĉovek
to ne moţe da dokuĉi bez tapasje (isposništva) i društva svetih ljudi.''
O MAJI – PRIANJANJU
''Voleti samo ĉlanove Bramo SamaĊa ili svoje vlastite porodice, to je maja;
voleti svoje zemljake je maja. Ali, voleti ljude svih zemalja, voleti
pripadnike svih religija, to je 'daja' (samilost, saosećanje). Takva ljubav
dolazi od ljubavi prema Bogu.''
''Maja nije ništa drugo do 'ţena i zlato'. Ţiveći usred maje, ĉovek postupno
gubi duhovnu budnost. Misli da je s njim sve kako treba. Skupljaĉ
otpadaka nosi kabao nuţniĉkog Ċubriva na glavi, i vremenom gubi
odvratnost prema njemu. Ljubav prema Bogu postepeno se stiĉe opevajući
Boţije ime i slavu.''
''Zapamti da su 'daja', samilost, i 'maja', privrţenost, dve razliĉite stvari.
Privrţenost znaĉi osećanje posedovanja u odnosu na svoju rodbinu.
Samilost je ljubav koju ĉovek oseća prema svim bićima sveta. To je stav
jednakosti, ravnopravnosti. I maja dolazi od Boga. Pomoću maje, Bog ĉini
da ĉovek sluţi svoje roĊake. No, jednu stvar treba dobro zapamtiti: 'maja'
nas drţi u neznanju i upetljava nas u svet, dok 'daja' ĉini naša srca ĉistim i
postupno raspliće naše spone.''
''Sam ĉovekov ego je maja. To je veo koji zaklanja svetlost. Zaista, sa
smrću 'ja' sva nesreća prestaje. Ako milošću Gospoda ĉovek jednom stekne
znanje da nije on taj koji ĉini, onda zasigurno biva osloboĊen još u ovom
ţivotu i prevazilazi svaki strah.''
''Kako je uopšte moguće jednom ĉoveku da oslobodi drugog od robovanja
svetu? Jedino Bog, tvorac ove maje koja zaĉarava svet, moţe da spasi
ljude od maje. Nema drugog utoĉišta sem tog velikog uĉitelja,
Satćidanande (postojanja-znanja-blaţenstva). Kako bi bilo moguće ljudima
koji nisu spoznali Boga ili primili Njegovu naredbu, i koji nisu ojaĉani
boţanskom snagom, da spašavaju druge iz zatvora sveta?''
''Jednom sam prestao da jedem ribu. Isprva sam trpeo zbog toga; kasnije
me to nije mnogo uznemiravalo. Ako neko spali ptiĉje gnezdo, ptica će
neko vreme leteti oko njega, a zatim će se vinuti u nebo. Ukoliko ĉovek
istinski spozna da su telo i svet nestvarni, njegova duša postiţe samadi.''
''Zaista su ograniĉene duše oni koji se stalno bave 'ţenom i zlatom' i ne
misle o Bogu ni na tren. Kako od takvih moţete da oĉekujete plemenita
dela? Oni su kao mangoi iskljuvani od vrane, koji ne mogu da budu
ponuĊeni Boţanstvu u hramu, i koje ĉak i ljudi oklevaju da jedu.
Ograniĉene duše, svetovni ljudi su kao svilene bube. Bube mogu da
proseku svoje ĉaure ako to poţele, ali pošto su ih liĉno istkale, previše su
im privrţene da bi ih ostavile. I tako umiru tamo. Ili su kao ribe u klopci.
One mogu da izaĊu iz nje onako kako su i ušle, ali se zabavljaju unutar
klopke sa drugim ribama, ĉuju ugodni zvuk ţuborenja vode i zaboravljaju
na sve drugo. Ne uĉine ĉak ni napor da se oslobode iz klopke. Deĉje
vrskanje i tepanje je ţubor vode, a druge ribe su roĊaci i prijatelji. Samo
jedno ili dvoje uspevaju da pobegnu i spasu se. Oni su osloboĊene duše.''
''Kamila voli da jede trnovito ţbunje. Što više jede trnje, sve više krvi
šiklja iz njenih usta. Pa ipak, ona i dalje mora da jede trnovito bilje i
nikada ga neće ostaviti. Ĉovek svetovne prirode moţe da pretrpi silnu
ţalost i patnju, ali sve to zaboravlja kroz par dana i iznova poĉinje svoj
stari ţivot. Pretpostavimo da je ĉovek izgubio ţenu ili mu je ona postala
neverna. Vidi ĉuda - on se opet ţeni!''
''Sveštenici u hramu GovinĊija u Dţaipuru bili su neţenje u poĉetku, i u to
vreme bili su plahovite naravi. Jednom je kralj Dţaipura poslao po njih, ali
oni mu se nisu povinovali. Rekli su glasniku: 'Reci kralju neka on nas doĊe
da vidi.' Posle savetovanja, kralj i njegovi ministri udesili su brakove za
njih. Od tada kralj nije morao da šalje po njih. Sami od sebe bi mu došli i
rekli: 'Vaše Veliĉanstvo, dolazimo sa svojim blagoslovima. Ovo je sveto
cveće iz hrama. Udostoji se da ga primiš'. Dolazili su do palate zato što im
je trebao novac za razne stvari: gradnju kuća, pirinĉanu ceremoniju
njihovih beba, ili rituale povezane sa poĉetkom obrazovanja njihove dece.''
''Uzmimo primer majke: njen sin umire i ona trpi gorku ţalost; ali posle
nekoliko dana zaboravlja sve o tome. Majka, potpuno skrhana ţalošću pre
nekoliko dana, sada brine o svojoj toaleti i stavlja na sebe nakit. Otac
bankrotira zbog udaja svojih kćeri, pa ipak nastavlja da raĊa decu iz
godine u godinu. Ljudi bivaju upropašćeni parniĉenjem, ali svejedno se i
dalje sude. Svetovni ĉovek je kao zmija koja pokušava da proguta krticu.
Zmija ne moţe ni da proguta krticu, ni da je ostavi.''
''Ţena je ta koja stvara potrebu za zlatom. Zbog ţene jedan ĉovek postaje
rob drugog, i tako gubi svoju slobodu. Onda ne moţe da postupa kako
ţeli.''
''Svaki upadi (ograniĉenje nametnuto neznanjem) menja ĉovekovu prirodu.
Ako osoba nosi fino crno-porubljeno odelo, odmah ćete je zateći kako
pevuši Nadu Babu-ove ljubavne pesme. Onda slede igraće karte i štap za
šetnju. Ĉak i bolestan ĉovek, samo ako obuje ĉizme, poĉinje da zviţdi i
penje se uz stepenice kao Englez, skaĉući sa jednog stepenika na drugi.
Dovoljno je da ĉovek drţi penkalo u ruci, pa da poĉne da škraba po
svakom papiru kojeg se domogne – takva je moć penkala!''
''Novac je takoĊe veliki upadi. Posedovanje novca dovodi do velike
promene u ĉoveku! On više nije ista osoba. Ţaba je imala rupiju, koju je
ĉuvala u svojoj rupi. Jednog dana slon je prolazio iznad rupe, a ţaba na to
izaĊe u nastupu besa i podiţe nogu kao da će ga šutnuti, i reĉe: 'Kako se
usuĊuješ da mi hodaš iznad glave?'. Takva je nadutost koju stvara novac.''
O ZNANJU
''Rama je rekao: 'Brate, idi izvan znanja i neznanja.' Ko poseduje znanje,
poseduje i neznanje. Ako vam se trn zabio u taban, uzmite drugi trn i
pomoću njega izvadite prvi; a zatim bacite i taj drugi.''
''Postoje dve škole mišljenja: Vedanta i Purana. Prema Vedanti ovaj svet je
'ureĊenje obmane', što će reći da je sav opsena, nalik snu. Ali prema
Puranama, knjigama predanosti, sam Bog je postao dvadeset ĉetiri
kosmiĉka principa. Poštuj Boga i unutra (u granicama) i spolja (izvan
granica).''

Odgovarajući na pitanje: 'Treba li ĉovek da odbaci i znanje i neznanje?'
''Da. Zato ĉovek treba da stekne viĊnanu (naroĉito znanje o Apsolutu).
Vidite, onaj ko je svestan svetla, svestan je i mraka. Onaj ko je svestan
sreće, svestan je i patnje. Ko je svestan vrline, svestan je i poroka. Ko je
svestan dobra, svestan je i zla. Ko je svestan svetosti, svestan je i ne-
svetosti. Ko ima svest o 'ja', ima i svest o 'ti'.''
''Drevni rišiji dostigli su znanje o Bramanu. Ono ne moţe da se stekne sve
dok postoji i najmanji trag svetovnosti. Kako su naporno rišiji radili! Rano
izjutra oni bi napustili pustinjaĉki stan i ĉitav dan bi proveli u
osamljenosti, meditirajući na Bramana. Noću bi se vratili u svoje stanište i
jeli malo voća ili korenja. Drţali su svoj um daleko od objekata vida,
sluha, dodira, i drugih stvari svetovne prirode. Jedino zahvaljujući tome su
spoznali Bramana kao vlastitu unutarnju svesnost.''
''Đnani, ostajući veran stazi znanja, uvek rasuĊuje o Stvarnosti, govoreći:
'Ne ovo, ne ovo'. Braman nije ni 'ovo', niti 'ono'; nije ni univerzum ni
njegova ţiva bića. RasuĊujući na taj naĉin, um postaje stabilan. Zatim um
nestaje, i aspirant ulazi u samadi. Ovo je ZNANJE o Bramanu. To je
nepokolebljivo uverenje Ċnanija da je jedino Braman stvaran, dok je svet
iluzija.''
''Bog se ne pojavljuje lako u srcu ĉoveka koji se oseća svojim vlastitim
gospodarem. Ali, Bog se moţe videti u trenu kada se Njegova milost
spušta. On je sunce znanja. Jedan jedini Njegov zrak osvetlio je svet
svetlom znanja. Zahvaljujući tome smo u stanju da vidimo jedni druge i
steknemo raznolika znanja. Ĉovek moţe da vidi Boga samo ukoliko On
okrene svoju svetlost ka svom sopstvenom licu.''
''Samo dve vrste ljudi mogu da ostvare samo-spoznaju: oni koji se uopšte
ne opterećuju sa uĉenjem, što će reći, ĉiji umovi nisu pretrpani mislima
pozajmljenim od drugih; i oni koji, posle prouĉavanja svih spisa i nauka,
dolaze do spoznaje da ne znaju ništa.''
''Šta ĉovek moţe da postigne samo predavanjima i uĉenošću bez
razluĉivanja i odsustva strasti? Samo je Bog stvaran, sve drugo je
nestvarno. Samo je Bog suština, sve drugo je sporedno. To je
razluĉivanje.''
''Onaj koji je Gospod univerzuma nauĉiće svakoga. On, koji je stvorio ovaj
univerzum, sam nas uĉi; koji je stvorio sunce i mesec, ljude i zveri, i sva
druga bića; koji je obezbedio sredstva za njihovo odrţanje; koji je deci dao
roditelje i ovima podario ljubav da ih odgaje. Gospod je uĉinio tako
mnogo stvari – zar on neće pokazati ljudima naĉin da ga oboţavaju? Ako
im je potrebno uĉenje, onda će On biti uĉitelj. On je naš unutarnji vodiĉ.''
''Nema niĉega u pukoj uĉenosti. Objekt prouĉavanja je da se naĊe naĉin
upoznavanja Boga i realizovanja Njega. Jedan sveti ĉovek imao je knjigu.
Kad je zapitan šta se u njoj nalazi, on ju je otvorio i pokazao da su na svim
stranicama bile napisane reĉi 'Om Rama', i ništa drugo.''
''Prvo podigni svetilište Boga u svom srcu, pa onda drţi predavanja koliko
ti volja. Kako će ti koristiti prosto ponavljanje reĉi 'Brama' ukoliko nisi
proţet razluĉivanjem i odsustvom strasti? To je prazan zvuk školjke.''
''Da bi uĉio druge, ĉovek mora da ima oznaku autoriteta; inaĉe
poduĉavanje postaje parodija. Ĉovek koji je sam neznalica poĉinje da uĉi
druge – kao slepac koji vodi slepca! Umesto da ĉini dobro, takvo uĉenje
ĉini štetu. Posle realizacije Boga ĉovek dobija unutarnji vid. Samo tada
moţe da postavi dijagnozu neĉije duhovne bolesti i da pruţi uputstva.''
''Pre svega prizovi Boţanstvo, pa onda drţi predavanja koliko ti srce ište.
Pre svega zaroni duboko. Zagnjuri se do dna i pokupi dragulje. Onda
moţeš ĉiniti druge stvari. Ali, niko ne ţeli da gnjura. Ljudi nemaju
duhovnu disciplinu i molitvu, nemaju odricanje i neostrašćenost. Nauĉe
par reĉi i smesta poĉinju da drţe predavanja. Teško je uĉiti druge. Samo
ukoliko ĉovek dobije nareĊenje od Boga, nakon što Ga je spoznao, on ima
pravo da poduĉava.''
O ISTINI
''Reĉeno je da samo istinoljubivost utemeljuje duhovnu disciplinu u
kalijugi. Ako se ĉovek ĉvrsto drţi istine, on na kraju spoznaje Boga.''
''Ne budi izdajnik u svojim mislima. Budi iskren; postupaj u skladu sa
svojim mislima i sigurno ćeš uspeti. Moli se iskrenog i jednostavnog srca, i
tvoje će molitve biti saslušane.''
''Ljude moţemo podeliti na ĉetiri klase; na one sputane okovima sveta,
tragaoce za osloboĊenjem, osloboĊene i veĉno-slobodne. MeĊu veĉno-
slobodne moţemo ubrojati mudrace poput Narade. Oni ţive u svetu za
dobro drugih, da uĉe ljude duhovnoj istini.''
''Staza znanja vodi ka Istini, kao i staza koja spaja znanje i ljubav. Staza
ljubavi, takoĊe, vodi ka ovom cilju. Put ljubavi je ispravan isto koliko i put
znanja. Sve staze na kraju dovode do iste Istine. MeĊutim, sve dok Bog
odrţava osećanje ega u nama, lakše je slediti stazu ljubavi.''
''Iskreno vam kaţem: nema niĉeg pogrešnog u tome što se nalazite u svetu.
Samo, morate svoj um da usmerite ka Bogu; inaĉe nećete uspeti. Jednom
rukom obavljajte svoje duţnosti, a drugom se drţite za Boga. Kad duţnost
bude završena, drţaćete se za Boga sa obe ruke.''
''Ako se ĉovek ĉvrsto drţi istine, on konaĉno spoznaje Boga. Bez ovog
poštovanja istine on postupno gubi sve. Ako kojim sluĉajem kaţem da ću
otići do borove šumice, onda moram otići tamo ĉak i ukoliko više nema
potrebe za tim, da ne bih izgubio privrţenost istini.''
''Posle moje vizije Boţanske Majke, molio sam joj se, uzevši cvet u ruku:
'Majko, evo ga Tvoje znanje i evo ga Tvoje neznanje. Uzmi ih oboje i daj
mi samo ĉistu ljubav. Evo je Tvoja svetost i evo je Tvoja ne-svetost. Uzmi
ih oboje, Majko, i daj mi ĉistu ljubav. Evo ga Tvoje dobro i evo ga Tvoje
zlo. Uzmi ih oboje, Majko, i daj mi ĉistu ljubav. Evo je Tvoja pravednost i
evo je Tvoja nepravednost. Uzmi ih oboje, Majko, i daj mi ĉistu ljubav.'
Sve sam to spomenuo, ali nisam mogao da kaţem: 'Majko, evo je Tvoja
istina i evo je Tvoja laţ. Uzmi ih oboje'. Sve sam dao Njenim stopalima,
ali ne bih mogao da nagovorim sebe da se odreknem istine.''
''Nikakva laţ, bilo koje vrste, nije dobra. Laţna odeća, makar i sveta, nije
dobra. Ukoliko spoljna odeća ne odgovara unutrašnjem mišljenju, ona
postupno dovodi do propasti. Izgovarajući laţne reĉi ili ĉineći laţna dela,
ĉovek postupno izgubi svaki obzir. Mnogo je bolja bela odeća
kućevlasnika. Privrţenost svetovnosti, povremeni gubici ideala, a spolja
odeća svetosti – kako je to uţasavajuće!''
O KALI, BOŢANSKOJ MAJCI - MAHAŠAKTI
''Kult Šakti je krajnje sloţena stvar. To nije šala. Dve godine proveo sam
kao kućna pomoćnica Boţanske Majke. Ali moj prirodni odnos je uvek bio
odnos deteta prema svojoj majci. Smatrao sam grudi svake ţene za grudi
moje vlastite majke.''
''Prvobitna Snaga uvek pleše. Ona stvara, odrţava i uništava kao da se igra.
Ova Snaga naziva se Kali. Kali je vaistinu Braman, i Braman je vaistinu
Kali. To je jedna te ista Stvarnost.''
''O, ona se igra na razliĉite naĉine. Ona sama je ta koja je poznata kao
Maha-Kali, Nitja-Kali, Šmašana-Kali, Rakša-Kali, i Šjama-Kali. Šjama-
Kali ima pomalo neţan izgled i oboţavana je u indijskim domaćinstvima.
Ona je davalac blagodati i rasterivaĉ straha. Narod oboţava Rakša-Kali,
zaštitnicu, u periodima epidemija, gladi, zemljotresa, suša i poplava. A
Šmašana-Kali je utelovljenje uništiteljske snage.''
''Boţanska Majka ţeli da nastavi da se igra sa bićima koja je stvorila. U
igri ţmurke jurnjava brzo prestaje ako odmah u poĉetku svi igraĉi dotaknu
'baku'. Ako je svi dotaknu, kako onda igra moţe da se nastavi? Njoj se to
ne sviĊa. Njeno zadovoljstvo je u nastavljanju igre.''
''To je kao da je Boţanska Majka rekla ljudskom umu u poverenju,
namignuvši mu: 'Idi i uţivaj u svetu.' Kako da okriviš um? Um moţe da se
ispetlja iz svetovnosti ako ga Ona, svojom milošću, navede da se okrene
prema Njoj. Samo tada on postaje posvećen lotos-stopalima Boţanske
Majke.''
''Đnaniji, koji se drţe ne-dualistiĉke filozofije Vedante, kaţu da su ĉinovi
stvaranja, odrţavanja i uništavanja, sam univerzum i sva njegova ţiva bića,
manifestacija Šakti, Boţanske Snage. Ukoliko promislite o tome,
shvatićete da su svi oni prividni poput sna. Jedino je Braman Stvarnost, a
sve ostalo je nestvarno. Ĉak i sama ta Šakti je nesupstancijalna, nalik snu.''
''Ni list se ne pokreće bez Boţije volje. Gde je ĉovekova slobodna volja?
Sve je podreĊeno volji Boga. Ja zato kaţem: 'O Majko, ja sam mašina a Ti
si Rukovalac; ja sam koĉija a Ti si Vozaĉ. Krećem se kako me Ti
pokreneš; radim kako me Ti navedeš da radim'.''
''Da li je moguće razumeti Boţije delo i njegov motiv? On stvara, On
odrţava, i On razara. Moţemo li uopšte da razumemo zašto razara? Ja
kaţem Boţanskoj Majci: 'O Majko, ne treba mi da razumem. Molim Te,
daj mi ljubav prema Tvojim lotos-stopalima.' Cilj ljudskog ţivota je
postignuće bakti. A što se tiĉe drugih stvari, Majka najbolje zna.''
''Da li je Kali, moja Boţanska Majka, crnoga tena? Ona izgleda crna jer je
viĊena sa udaljenosti; ali kad je prisno upoznaš više nije takva. Nebo
deluje plavo sa udaljenosti, ali pogledaj ga izbliza i otkrićeš da nema boje.
I voda okeana ĉini se plava izdaleka, ali kad priĊeš i uzmeš je u šaku,
otkrićeš da je bezbojna.''
''Makar rasuĊivao celog svog ţivota, ukoliko nisi utvrĊen u samadiju, ne
moţeš izaći izvan nadleţnosti Šakti. Ĉak i kada kaţeš 'meditiram' ili
'kontempliram', još uvek se krećeš u carstvu Šakti, u okviru Njene moći.''
''Moraš da umilostiviš Boţansku Majku, prvobitnu energiju, u cilju sticanja
Boţije milosti. Bog liĉno je Mahamaja, koja obmanjuje svet svojom
opsenom i priziva magiju stvaranja, odrţavanja i razaranja.''
''Boţanska Majka je uvek razigrana i nestašna. Ovaj kosmos je Njena igra.
Ona je samovoljna i uvek tera po svome. Ona obiluje blaţenstvom. A
slobodu daruje jednome od sto hiljada.''
''I On koji je bez svojstava takoĊe ima svojstva. On koji je Braman takoĊe
je i Šakti. Kad je doţivljen kao neaktivan, naziva se Braman, a kad je
doţivljen kao tvorac, zaštitnik i razoritelj, zove se prvobitna energija,
Kali.''
''Braman i Šakti su istovetni, kao vatra i njena moć da gori. Kada govorimo
o vatri, automatski mislimo i na njenu moć da gori. Moć vatre da gori, pak,
podrazumeva samu vatru. Ako prihvatite jedno, morate prihvatiti i drugo.''
''Jednom kada ĉovek spozna Boga usled dubokog odsustva strasti, on više
nije vezan za ţenu. Ĉak i ako mora da vodi ţivot kućevlasnika, osloboĊen
je straha od ţene i vezanosti za nju. Pretpostavimo da postoje dva magneta,
veliki i mali. Koji će od njih privući gvoţĊe? Onaj veliki, naravno. Bog je
veliki magnet. U poreĊenju sa Njim, ţena je onaj mali. Onaj ko je spoznao
Boga, ne gleda ţenu pohotnim oĉima; otuda je se ni ne plaši. On jasno
uviĊa da su ţene samo mnoštvo vidova Boţanske Majke. On ih sve
oboţava kao Majku liĉno.''
Odgovarajući na pitanje da li nas nešto zadrţava u duhovnom napretku:
''Ma otkud vam to? Odsecite uzde. Odsecite ih maĉem Boţijeg imena.
Okovi vremena (kale) bivaju preseĉeni imenom Kali.''
''Bog je angaţovan u tri vrste aktivnosti: stvaranju, odrţavanju i
uništavanju. Smrt je neizbeţna. Sve će biti uništeno u vreme nestanka.
Ništa neće ostati. U to vreme Boţanska Majka će sakupiti semenje za
buduću kreaciju, kao što vremešna gazdarica kuće ĉuva u svojoj miš-maš
kutiji male vrećice sa semenkama krastavca, 'morskom penom', plavim
pilulama, i drugim raznoraznim stvarima. Boţanska će Majka ponovo
izvaditi svoje semenje kada doĊe vreme za novu kreaciju.''
''Vi znate da sam ja budala. Ja ne znam ništa. Ko je onda taj koji govori
sve ove stvari? Ja kaţem Boţanskoj Majci: 'O, Majko, ja sam mašina a Ti
si Rukovalac. Ja sam kuća a Ti si Stanovnik. Ja sam koĉija a Ti si Koĉijaš.
Ja radim ono na šta me Ti navedeš. Govorim ono što me Ti nagovoriš.
Krećem se kako me Ti pokreneš. To nisam ja! Sve si to Ti! Sve si to Ti!'
Njena je slava; mi smo samo Njeni instrumenti.''
''Ona proizvodi i ropstvo i osloboĊenje. Njenom majom svetovni ljudi
postaju upetljani u 'ţenu i zlato', a opet, Njenom milošću stiĉu
osloboĊenje. Ona se zove Spasitelj, i Uklonitelj jarma koji ĉoveka vezuje
za svet.''
O GREHU
''Sam Bog je taj koji je u ljudski um posadio ono što zapadnjak zove
slobodnom voljom. Ljudi koji nisu spoznali Boga upuštali bi se u sve više
grešnih radnji da Bog u njih nije usadio pojam slobodne volje. Greh bi se
uvećavao da Bog nije uĉinio da se grešnik oseti odgovornim.''
''Ukoliko ĉovek ima veru u Boga, tada ĉak i ako je poĉinio najgrozniji
zloĉin – kao što je ubijanje krave, bramina, ili ţene – sigurno će biti spašen
pomoću svoje vere. Neka kaţe Bogu: 'O, Gospode, neću ponoviti takvo
delo', i ne treba niĉega da se boji.''
''Odbacite predstave kao što su: 'Hoćemo li se izleĉiti od ovog stanja
bunila?', 'Šta će biti sa nama?', 'Mi smo grešnici!' Ĉovek mora da poseduje
ovakvu vrstu vere: 'Šta? Pošto sam jednom izgovorio ime Rame, zar mogu
ikada više da budem grešan?' ''
''Jednom mi je neko poklonio knjigu hrišćana. Zatraţio sam da mi ĉita iz
nje. Tu se govorilo jedino o grehu. Jadnik koji stalno ponavlja: 'Ja sam
zarobljen, ja sam zarobljen', uspeva jedino u tome da bude zarobljen. Onaj
ko danonoćno govori: 'Ja sam grešnik, ja sam grešnik', zaista postaje
grešnik.''

''Svetovni ĉovek troši hiljade rupija za venĉanje svoje kćeri. Njegovi
susedi pri tom umiru od gladi, a njemu je teško da im da dva zalogaja
pirinĉa; hiljadu puta raĉuna pre nego što im da ĉak i toliko. Ljudi oko
njega nemaju šta da jedu, ali šta njega briga za to? On kaţe sebi: 'Šta ja tu
mogu? Neka nitkovi ţive ili neka umiru. Sve za šta ja marim je da ĉlanovi
moje porodice ţive dobro.' I takvi govore o ĉinjenju dobra drugima!''
''Samoubistvo je grozan greh, nesumnjivo. Ĉovek koji se ubije mora stalno
iznova da se vraća u ovaj svet i da podnosi njegovu muku. MeĊutim, ja ne
smatram za samoubistvo kada osoba napusti telo nakon što je imala
viĊenje Boga. Nema štete u odustajanju od tela na taj naĉin. Posle
postignuća Znanja neki su ljudi ostavili svoja tela. Nakon što je zlatna
statua izlivena u glinenom kalupu, moţete ili saĉuvati kalup ili ga razbiti.''
''Svi gresi tela odleću ako ĉovek opeva Boţije ime i Njegovu slavu. Ptice
greha borave na drvetu tela. Pevanje Boţijeg imena je kao pljeskanje
dlanovima. Kao što pri pljeskanju ptice odleću sa drveta, tako naši gresi
nestaju pri opevanju Boţijeg imena i slave.''
''Pretpostavimo da ĉovek postane ĉist opevanjem svetog imena Boga, ali
odmah zatim poĉini mnoge grehe. To znaĉi da on ne poseduje snagu uma.
Ne zavetuje se da neće ponavljati grehe. Tako i kupanje u Gangi
nesumnjivo oslobaĊa ĉoveka od svih greha; ali kakva je korist od toga?
Kaţe se da gresi sede na drveću duţ obala Gange. Ĉim ĉovek izaĊe iz
svetih voda, stari gresi mu sa drveća skaĉu na pleća i nasrću na njega.
Stoga vam kaţem, pevajte ime Boga i molite Mu se da imate ljubavi za
Njega. Molite Boga da vaša vezanost za prolazne stvari kao što su
bogatstvo, ugled i ništavne udobnosti, bude svakoga dana sve manja.''
O RADU
''Svet je polje delanja. Delanjem ĉovek stiĉe znanje. Guru pouĉava uĉenika
da radi odreĊene stvari i da se uzdrţava od nekih drugih. Isto tako, on
savetuje uĉenika da radi bez ţudnje za rezultatima. Neĉistoća uma biva
odstranjena preko izvršavanja duţnosti.''
''Bog moţe biti realizovan kada ĉovek stekne satvu. Kućevlasnici se bave
ĉovekoljubivim poslovima, kao što je dareţljivost, uglavnom sa nekim
motivom. To nije dobro. Pa ipak, veoma je teško ostaviti motive izvan
svojih postupaka.''
''Ĉovek ne moţe stvarno da pomogne svetu. Jedino Bog to ĉini – On koji je
stvorio sunce i mesec, koji je stavio u roditeljska srca ljubav prema
njihovoj deci, obdario plemenite duše saosećanjem, a svete ljude i
posvećenike boţanskom ljubavlju. Ĉovek koji radi za druge, bez ikakvog
sebiĉnog motiva, zapravo sebi ĉini dobro.''
''Kroz nesebiĉan rad, ljubav prema Bogu raste u srcu. Zatim Ga, Njegovom
milošću, tokom vremena ĉovek spoznaje. Bog moţe da bude viĊen. Ĉovek
moţe da razgovara sa Njim kao što ja razgovaram sa vama.''
''Izvršavaj svoje duţnosti u nesebiĉnom duhu. Uvek nastoj da ih obavljaš
ne ţeleći nikakav rezultat. Svi, bez izuzetka, delaju. Ĉak i opevanje imena
i slave Boţje je rad, kao što je to i meditacija ne-dualiste na ideju 'ja sam
On'. I disanje je aktivnost. Nema naĉina da se sasvim odreknete rada. Zato
radite svoj posao, ali rezultat predajte Bogu.''
''Na poĉetku religioznog ţivota ĉovek diţe mnogo buke u vezi sa radom,
ali što dublje njegov um uranja u Boga, on postaje sve manje aktivan. Na
kraju svega dolazi odricanje od delanja, praćeno samadijem.''
''Svetovni ljudi nemaju ĉvrstinu karaktera. Ako uspeju u svom poduhvatu,
to je u redu, ali ako ne uspeju, to jedva da ih uopšte zabrinjava. Kad im je
potrebna voda, poĉnu da kopaju bunar. Ali, ĉim udare u kamen, oni
napuštaju kopanje na tom mestu i zapoĉinju ga na drugom. Tamo moţda
naiĊu na leţište peska. Ne našavši ništa osim peska, napuštaju i to mesto.
Kako mogu uspeti da naĊu vodu ukoliko ne kopaju istrajno tamo gde su
poĉeli?''
''Postoji zlato zakopano u vašem srcu, ali vi ga još niste svesni. Ono je
prekriveno tankim slojem gline. Jednom kad ga osvestite, sve će se vaše
aktivnosti smanjiti. Kada rodi dete, snaja u porodici bavi se jedino njime.
Sve što radi je samo za dete. Njena svekrva ne da joj da obavlja nikakve
duţnosti domaćice.''
''Kućevlasnik ima svoje duţnosti koje treba da izvrši, svoje dugove koje
treba da plati: dug bogovima, dug svojim precima, dug rišijima, i dug
svojoj ţeni i deci. Ako je ţena ĉedna, njen muţ treba da je podrţi; on
takoĊe treba da odgaja svoju decu dok ne odrastu. Jedino monah ne mora
da štedi; ptica i monah ne brinu se za sledeći dan. No, ĉak se i ptica
snabdeva kada ima mladunce. Ona donosi u kljunu hranu za njih.''
''Dokle ĉovek mora da vrši svoju duţnost? Cvet otpada kada se pojavi
plod. Ĉovek ne mora da obavlja svoju duţnost posle postignuća Boga, niti
mu se tada to radi.''
''Nakon što ĉovek postigne samadi, sve njegove delatnosti otpadaju. Sve
molitvene aktivnosti, kao bogosluţenje, Ċapa, i sliĉno, a isto tako i sve
svetovne duţnosti, prestaju da postoje za takvu osobu.''
O MEDICINI I LEKARIMA
Tri vrste lekara
Uĉitelj reĉe: ''Postoje tri vrste lekara. Jedna vrsta lekara opipa puls
pacijenta, prepiše lek i ode. Dok napuštaju sobu naprosto zatraţe od
bolesnika da uzme lek. To je najlošija vrsta lekara.
Sliĉno tome, postoje uĉitelji koji samo daju uputstva, ali ne zadrţavaju se
da vide jesu li njihove poduke delovale dobro ili loše. Oni uopšte ne misle
o uĉeniku.
''Ima i lekara druge vrste, koji prepisuju lek i traţe od bolesnika da ga
uzme. Ukoliko pacijent nije voljan da sledi njihova uputstva, ubeĊuju se s
njim. To su osrednji lekari.
Sliĉno tome, postoje osrednji uĉitelji. Oni uĉeniku daju uputstvo i zatim na
razliĉite naĉine nastoje da ga ubede da sledi to uputstvo.
''Konaĉno, postoje lekari najviše klase. Ukoliko bolesnik ne reaguje na
njihovo blago ubeĊivanje, oni ĉak primenjuju silu nad njim. Ako je
neophodno, pritisnu mu kolenima grudi i uguraju mu lek u grlo.
Sliĉno tome, postoje i uĉitelji najviše klase, koji primenjuju ĉak i silu da
uĉenikov um usmere prema Bogu.''
Uĉitelj je pitao Narendru: ''Jesi li postao iskusan lekar?'' Zatim, citirajući
sanskritsku izreku, reĉe: ''Onaj ko je usmrtio samo stotinu pacijenata je
poĉetnik u medicini; ali postaje struĉnjak kada ubije njih hiljadu.''
''Zašto nas Bog ne oslobodi od sveta? O, On će nas osloboditi kada bolest
bude izleĉena. Oslobodiće nas od sveta kada završimo sa uţivanjem u 'ţeni
i zlatu'. Jednom kada se ĉovek prijavi u bolnicu, on ne moţe da pobegne.
Doktor ga neće pustiti da ode ako njegova bolest nije izleĉena.''
''Sam Bog je taj koji je postao lekari. Zato svima njima treba verovati.
MeĊutim, ĉovek ne moţe da ima poverenje u njih ako misli o njima kao o
pukim ljudima.''
''Molitva i društvo svetih ljudi je pravi put. Ne moţete se otarasiti obolenja
bez pomoći lekara. Ali, nije dovoljno biti u društvu religioznih ljudi samo
jedan dan. Treba stalno da ga traţite, jer je bolest postala hroniĉna.''
''Bog ima dva povoda za smeh. On se smeje kada lekar kaţe bolesnikovoj
majci: 'Ne plaši se, majko; sigurno ću izleĉiti tvog deĉaka.' Bog se u sebi
smeje: 'Ja hoću da uzmem njegov ţivot, a ovaj ĉovek tvrdi da će ga
spasiti!' Lekar umišlja da je on gospodar, zaboravljajući da je Bog
gospodar. Bog se ponovo smeje kada dva brata podele svoje imanje ţicom,
govoreći jedan drugom: 'Ova strana je moja, a ta je tvoja.' On se smeje i
govori za sebe: 'Ĉitav univerzum pripada meni, a oni kaţu da poseduju
ovaj ili onaj deo.' ''
O DRUGIM TEMAMA
''Bolest je porez koji duša plaća za telo, kao što stanar plaća zakupninu za
korišćenje kuće.''
''Slobodno putuj na sve ĉetiri strane sveta, ali ipak nigde nećeš naći pravu
religiju. Šta god da postoji, nalazi se iskljuĉivo ovde.''
''Ropstvo dolazi od uma; sloboda takoĊe dolazi od uma. Ako kaţeš: 'Ja
sam slobodna duša. Ja sam sin Boţiji, ko moţe mene vezati?!', slobodan
ćeš i biti.''
''Bog je naš unutarnji nadzornik; On će sigurno poslušati našu molitvu
ukoliko je iskrena.''
''Šta treba da ĉiniš pošto si postavljen u svet? Ustupi sve Njemu, predaj Mu
se i nećeš znati za nevolje. Tada ćeš uvideti da se sve dešava po Njegovoj
volji.''
''Bog je svuda, ali je najviše ispoljen u ĉoveku. Zato sluţi ĉoveka kao
Boga. To je jednako dobro kao i klanjanje Bogu.''
''Magnetna igla uvek pokazuje sever, i otuda brod u plovidbi ne gubi
pravac. Sve dok je ĉovekovo srce usmereno prema Bogu, on ne moţe da se
izgubi u okeanu svetovnosti.''
''Ukoliko ĉovek nije prostodušan i širokogrud, ne moţe posedovati
potrebnu veru. Košĉati ljudi, oni upalih oĉiju, kosooki ljudi sa fiziĉkim
crtama poput tih, ne mogu lako steći veru. Šta moţe ĉovek da uĉini ako su
loša znamenja na sve strane?''
''Svi ţele da budu Gurui, ali su zaista vrlo retki oni koji ţele da budu
uĉenici.''
''Da, sigurno je da ĉovek moţe videti Boga. Moţe videti oba aspekta Boga
– Boga sa oblikom i bez oblika. Ĉovek moţe videti Boga sa oblikom,
utelovljenje Duha. Bog moţe biti neposredno opaţen u ĉoveku sa
opipljivim oblikom. Videti inkarnaciju Boga isto je što i videti samog
Boga. Bog se raĊa na zemlji kao ĉovek u svim epohama.''
''Ljudi oboţavaju Boga u skladu sa svojim ukusima i naravima. Majka
sprema za svoju decu iste namirnice na razliĉit naĉin, da bi svako od njih
dobilo ono što godi njegovom ţelucu. Za neke kuva masno jelo; ali, njega
ne mogu sva deca da svare. Za one sa osetljivim ţelucem ona priprema
supu. Neki, pak, vole prţeno jelo, a neki turšiju. Zavisi od liĉnog ukusa.''
''U Purani stoji da, kada je Rama ušao u dvor, beše to kao da je zasijalo
stotinu sunaca. Zašto onda dvorjani nisu bili spaljeni? Zato što Ramin sjaj
nije bio poput sjaja materijalnog objekta. Kao što lotos cveta kada sunce
izlazi, tako su se i lotosi srca ljudi okupljenih u dvoru rascvetali.''
''Ĉovek treba da oseća veliko nestrpljenje duše da vidi Boga. Uzmimo da
ĉovek ponavlja ime Boga mehaniĉki, dok mu je um obuzet 'ţenom i
zlatom'. Moţe li on time išta da postigne? Puko mrmljanje magiĉnih reĉi
ne leĉi bol od uboda pauka ili škorpiona. Ĉovek pri tom mora da upotrebi i
dim zapaljene kravlje balege.''
''Moţete da zapitate: 'Kako je moguće za ove deĉake, koji su roĊeni od
svetovnih roditelja i ţive meĊu svetovnim umovima, da razviju takvo
znanje i posvećenost? To se da objasniti. Ako grašak padne u gomilu
izmeta, on i pored toga proklija u biljku graška. Grašak koji rodi na toj
biljci sluţi u mnoge korisne svrhe. Hoće li zato što je posejan u izmet da
proizvede neku drugu vrstu biljke?''
''Obiĉni ljudi primenjuju duhovnu disciplinu i gaje predanost Bogu; ali se
isto tako vezuju i za 'ţenu i zlato'. Oni su poput muva, koje sede na cvetu
ili slatkišu, ali isto tako sleću i na prljavštinu. A vazda-savršeni su kao
pĉele, koje sleću samo na cveće i srĉu med. Vazda-savršeni piju samo
nektar boţanskog blaţenstva. Oni nikada ne naginju svetovnim uţicima.''
Uĉitelj je zapitan: ''Kako mogu da spoznam Boga?'' Odgovorio je: ''Vidiš,
On nas neprekidno privlaĉi, kao što magnet privlaĉi gvoţĊe. Ali, gvoţĊe
ne moţe da priĊe magnetu ako je pokriveno blatom. Kad se blato spere,
gvoţĊe istoga trena biva privuĉeno ka magnetu. Plaĉi za Bogom i suze će
oprati blato iz tvoga uma. Slušaj: puko ponavljanje reĉi 'dostignuće' (sidi)
neće proizvesti opijenost. Morao bi zaista da uzmeš nešto konoplje, istrljaš
je u vodi i zatim popiješ taj rastvor.''
''Ĉovek ne moţe da bude duhovan sve dok poseduje stid, mrţnju ili strah.
One budale koje ne budu pevale ili igrale, zaluĊene Boţijim imenom,
nikada neće dostići Boga. Kako ĉovek moţe da oseća ikakav stid ili strah
kada se pevaju Boţija imena? A sada, pevajte svi.''
''U nekim ljudima duhovna svesnost već je uveliko probuĊena; ali oni
imaju posebne standarde. Oni ne uţivaju da slušaju ili govore o bilo ĉemu
sem o Bogu. Oni su poput ćatak-ptice koja moli za kišu, iako su sedam
mora, Ganga, Jamuna i reke u njenoj blizini pune vode. Bez obzira na to,
ona neće piti ništa osim kišnice, ĉak i ako joj grlo gori od ţeĊi.''
''Bes i poţuda ne mogu se uništiti. Upravite ih ka Bogu. Ukoliko morate da
osećate strast i iskušenje, onda ţudite da spoznate Boga, osetite se
zavedeni Njime. Razluĉujte i odvratite strasti od svetovnih objekata. Kada
slon namerava da proţdre bilje u neĉijem vrtu, gazda ga udara svojim
štapom sa gvozdenim vrhom.''
''Morate upamtiti da se ništa ne moţe postići izuzev u svoje pravo vreme.
Neke osobe moraju da proĊu kroz mnoga iskustva i izvrše mnoge svetovne
duţnosti pre no što mogu da okrenu svoju paţnju ka Bogu, tako da moraju
da ĉekaju dugo vremena. Ako se gnojni ĉir proseĉe pre no što omekša,
rezultat nije dobar; hirurg ga otvara tek kada je mekan i sazreo.''
''Ĉovek moţe da se oslobodi od prianjanja uz 'ţenu i zlato' ako, milošću
Boţjom, neguje duh silnog odricanja. A šta je to silno odricanje? Onaj ko
ima samo blagi duh odricanja kaţe: 'Pa, sve će doći u svoje vreme; hajde
da sad naprosto ponavljam ime Boga.' MeĊutim, ĉovek obuzet silnim
duhom odricanja oseća se nespokojnim zbog Boga, kao što se majka oseća
zbog svog deteta. Ĉovek silnog odricanja ne traţi ništa osim Boga. On
smatra svet za duboki bunar i oseća se kao da će se utopiti u njemu. On
gleda na svoje roĊake kao na otrovne zmije; ţeli da pobegne od njih. I
odlazi. On nikad ne misli: 'Hajde da prvo sredim neke stvari za moju
porodicu, a onda ću misliti o Bogu'. On ima jaku unutrašnju rešenost.''
''Kada suva grana kokosove palme padne na zemlju, ona ostavlja samo trag
na stablu koji pokazuje da je tu nekada bila grana. Na sliĉan naĉin, onaj ko
je stekao Boga zadrţava samo privid besa i poţude. On postaje nalik
detetu. Dete nema vezanost za tri gune – satvu, radţas i tamas. On se
odvaja od neke stvari jednako brzo kao što se vezuje za nju.''
''Ĉovek ne moţe videti Boga ako ima i najmanji trag svetovnosti. Ukoliko
su šibice vlaţne, neće ukresati vatru makar hiljadu njih trljao o kutiju
šibica. Samo traćiš gomilu drvaca. Um potopljen u svetovnost je takva
vlaţna šibica.''
''Što bliţe priĊeš Bogu, to više osećaš mir. Mir, mir, mir – najviši mir! Što
bliţe priĊeš Gangi, to više osećaš njenu sveţinu. Osećaćeš se potpuno
umirenim kada se zagnjuriš u reku.''
''Univerzum i njegova stvorenja, i dvadeset ĉetiri kosmiĉka principa, sve to
postoji zato što Bog postoji. Ništa ne ostaje ako se Bog odstrani. Broj se
uvećava ako stavite mnogo nula posle brojke jedan; ali, same nule nemaju
nikakvu vrednost ako jedinica nije tu.''
''Veţbanjem ĉovek stiĉe neuobiĉajenu snagu uma. Tada mu više nije teško
da potĉini ĉulne organe i stavi bes, poţudu i sliĉno pod kontrolu. Takav se
ĉovek ponaša poput kornjaĉe, koja, kad je jednom uvukla svoje udove,
više ih ne ispruţa napolje. Ne moţete je navesti na to makar je sekirom
isekli na komadiće.''
''Ĉovek koji ţivi u društvu treba da ispolji tamas da bi se zaštitio od
zlonamernih ljudi. Ali ne treba nikoga da povredi zato što oĉekuje da neko
povredi njega.''
''Samo sitniĉavi traţe okultne moći. Ako ĉovek nešto zatraţi od bogataša,
više neće dobiti nikakve poklone ni usluge od njega. Bogataš neće
dozvoliti takvom ĉoveku da se vozi sa njim u istom fijakeru. A ako i
dozvoli, neće mu dozvoliti da sedne pored njega. Stoga je ljubav bez
ikakvih sebiĉnih motiva najbolja.''
''U Boţijoj tvorevini nalaze se sve vrste stvari. On je stvorio loše ljudi isto
kao i dobre. On je taj koji nam je dao dobre sklonosti, i On je takoĊe taj
koji nam je dao loše sklonosti.''
''Obiĉavao sam da idem u Krišnakišorovu kuću. Jednom dok sam bio tamo,
upitao me je: 'Zašto ţvaćeš betelov list?' Rekao sam: 'To je moje slatko
zadovoljstvo. Ţvakaću betelov list, gledaću svoje lice u ogledalu i igrati go
okruţen sa hiljadu devojaka.''
''Ĉovek osloboĊen zavisnosti je Šiva; upetljan u zavisnost, on je Ċiva.''
Odgovarajući na pitanje: 'Kako da uperimo naše umove na Boga?':
''Ponavljajte Boţije ime i opevajte Njegovu slavu, i drţite se svetog
društva; povremeno posećujte Boţije posvećenike i svete ljude. Um ne
moţe da se zadrţi na Bogu ako je dan i noć uronjen u svetovnost, u
svetovne duţnosti i odgovornosti; veoma je potrebno povremeno otići u
samoću i misliti o Bogu.''
''Izvršavaj sve svoje obaveze, ali svoj um zadrţi na Bogu. Ţivi sa svima –
sa ţenom i decom, ocem i majkom – i sluţi ih. Postupaj sa njima kao da su
ti veoma dragi, ali u srcu svog srca znaj da ti ne pripadaju.''
''Svetovni ljudi svašta govore o produhovljenima. To je kao kada se slon
kreće ulicom, a mnoštvo pasa i drugih malih ţivotinja uporno laje i dreĉi
za njim; ali slon ne okrene ĉak ni glavu da ih pogleda.''
''Odnos gospodara i sluge je umesan. Pošto ovo 'ja' mora da ostane, neka
nitkov bude Boţji sluga.''
''I zli ljudi su potrebni. Jednom su zakupci jednog imanja postali
neposlušni. Gazda je morao da pošalje Golak Ĉudurija, koji je bio
siledţija. On je bio tako strog upravitelj da su zakupci drhtali na sam
pomen njegovog imena.''
'' Ne moţe bilo ko i svako da bude Guru. Velika greda pluta na vodi i moţe
da nosi ţivotinje na sebi. Ali parĉe bezvrednog drveta tone ako ĉovek
sedne na njega, i utapa ga. Stoga se u svakoj epohi Bog inkarnira kao
Guru, da pouĉava ĉoveĉanstvo. Sam Satćidananda je Guru.''
''Jednom je lutka od soli otišla da izmeri dubinu okeana. Htela je da kaţe
drugima koliko je voda duboka. MeĊutim, nikada joj to nije uspelo, jer ĉim
je ušla u vodu istopila se, i niko nije ostao da objavi dubinu okeana.''
''Jedna osoba moţe da ĉita Bagavatu uz svetlost lampe, a druga moţe da
poĉini krivotvorenje uz isto to svetlo; ali lampa time nije ni uzbuĊena ni
povreĊena. U zmiji se nalazi otrov; ali, premda drugi mogu da umru
ukoliko ih ona ugrize, samoj zmiji taj otrov ne škodi.''
''Kao sve-proţimajući duh On postoji u svim bićima, ĉak i u mravu. Ali,
ispoljenja Njegove moći razliĉita su u razliĉitim bićima; jer, kako to da
jedna osoba moţe desetoricu da natera u bekstvo, dok druga ne moţe da se
suoĉi ni sa jednim?''
''Sam Bog je postao sve ovo. Ali, u odreĊenim mestima – na primer, u
svetom ĉoveku – On se ispoljava više nego u drugima. Moţete reći da
postoje i rĊavi ljudi. To je taĉno, kao što postoje tigrovi i lavovi; meĊutim,
ĉovek ne mora da grli 'tigra Boga'. Treba da ga se ĉuva i da ga pozdravlja
se udaljenosti. Uzmimo, na primer, vodu. Neka voda moţe da bude
namenjena za pijanstvo, neka moţe da se koristi za Boţju sluţbu, neka za
kupanje, a neka za pranje posuĊa.''
''Ĉovek treba stalno da misli na smrt. Ništa neće preţiveti smrt. RoĊeni
smo u ovom svetu da izvršimo odreĊene duţnosti, poput ljudi koji dolaze
sa sela u Kalkutu na posao. Ako posetilac ode u baštu bogataša, upravnik
mu govori: 'Ovo je naša bašta', 'Ovo je naše jezero', itd. MeĊutim, ukoliko
bude otpušten zbog nekog nedela, upravnik ne moţe da ponese ĉak ni svoj
drveni kofer, već ga u tajnosti šalje mimo vratara.''
''Uzmimo vagu kao primer. Ako se teg stavi na jednu stranu, niţa igla
udaljava se od više. Niţa igla je um, a viša je Bog. Njihov susret je joga.''
''Ukoliko um ne postane stabilan, ne moţe biti joge. Vetar svetovnosti je
ono što stalno uznemirava um, koji moţe da se uporedi sa plamenom
sveće. Kada se plamen uopšte ne pomera, kaţe se da je ĉovek postigao
jogu.''
''Um jogija je uvek uperen na Boga, uvek usisan u Sopstvo. Takvog
ĉoveka moţete prepoznati prostim pogledom na njega. Oĉi su mu širom
otvorene, besciljnog pogleda, kao oĉi ptice koja upravo leţe jaja.''
''Sve dok njegova samo-analiza nije dovršena, ĉovek raspravlja uz mnogo
vike. Ali, kada je dovrši on postaje ćutljiv. Kada se krĉag do vrha napuni
vodom, kada voda unutar krĉaga postane jedno sa vodom jezera napolju,
nikakav se zvuk više ne ĉuje.''
''Kada se zagnjuriš u vodu okeana, mogu da te napadnu aligatori. Ali, oni
te neće ni pipnuti ako ti je telo premazano kurkumom. Nesumnjivo je da su
šest aligatora – pohota, bes, pohlepa i ostali – unutar tebe, u 'nedokuĉivim
dubinama srca'. Ali, ako se zaštitiš kurkumom razluĉivanja i odricanja, oni
te neće ugroţavati.''
''Tri su reĉi od kojih mi telo zabridi: 'guru', 'uĉitelj', i 'otac'. Postoji samo
jedan Guru, a to je Satćidananda. Samo je On uĉitelj.''
''Ĉovek ne treba niĉega da se plaši ako je primio milost od Boga. Dete će
se priliĉno lako spotaknuti ako se drţi za oĉevu ruku; ali, to se neće
dogoditi ako otac njega drţi za ruku.''
''Iako tantra propisuje duhovnu disciplinu u društvu ţena, to nije poţeljno.
To je veoma teška staza i ĉesto uzrokuje aspirantov krah. Postoje tri vrste
takve discipline. Ĉovek moţe da smatra ţenu za svoju ljubavnicu, ili sebe
za njenu sluţavku, ili za njeno dete. Ja gledam na ţenu kao na svoju
majku. Gledati na sebe kao na njenu sluţavku takoĊe je dobro; meĊutim,
izuzetno je teško praktikovati duhovnu disciplinu gledajući na ţenu kao na
svoju ljubavnicu. Smatrati sebe za njeno dete je veoma ĉist stav.''
Odgovarajući na pitanje: ''Šta ĉovek treba da uĉini ako njegova ţena kaţe:
'Zapostavljaš me. Ja ću se ubiti'?'', Ramakrišna je rekao: ''Ostavite takvu
ţenu ukoliko se ona pokaţe kao prepreka na putu duhovnog ţivota. Neka
poĉini samoubistvo ili šta joj drago. Ţena koja ometa duhovni ţivot svoga
muţa je bezboţna ţena. S druge strane, ukoliko ĉovek poseduje iskrenu
ljubav prema Bogu, onda će sve doći pod njegovu kontrolu – kralj, rĊave
osobe, pa i njegova ţena. Iskrena ljubav prema Bogu od strane muţa moţe
konaĉno da pomogne ţeni da vodi duhovan ţivot. Ako je muţ dobar, onda
Boţjom milošću i ţena moţe da sledi njegov primer.''
''Svi ljudi izgledaju sliĉno, to je sigurno, ali imaju razliĉite naravi. Neki
imaju višak satve, neki višak radţasa, a neki višak tamasa. Morali ste
primetiti da svi kolaĉi poznati kao puli izgledaju sliĉno. Ali, njihovi
sadrţaji se ipak veoma razlikuju. Neki sadrţe kondenzovano mleko, neki
jezgro kokosa, a drugi samo kuvane kalai-mahunice.''
''Bog se doista otkriva ĉoveku i govori. Samo tada ĉovek moţe da primi
Njegovu naredbu. Kako su moćne reĉi takvog Uĉitelja! One mogu da
pomeraju planine. A puka predavanja? Ljudi će ih slušati nekoliko dana i
onda će ih zaboraviti. Nikada neće postupati prema pukim reĉima.''

''Kakvu je ogromnu veru Krišnakišor imao! Jednom, dok je bio u
Vrindavanu, osetio je ţeĊ i otišao do bunara. Pored njega je video ĉoveka
kako stoji. Zamoljen da izvuĉe malo vode za njega, ĉovek reĉe: 'Ja
pripadam niskoj kasti, gospodine. Ti si bramin. Kako bih ja mogao da
izvuĉem vodu za tebe?' Krišnakišor mu reĉe: 'Uzmi Šivino ime.
Ponavljajući Njegovo sveto ime uĉinićeš sebe ĉistim.' Ĉovek niske kaste
uĉinio je tako, i Krišnakišor, ortodoksni bramin kakav je bio, pio je tu
vodu. Kakva ogromna vera!''
''Laskavci misle da će bogataš odrešiti kesu zbog njih. Ali, vrlo je teško
išta uzeti od njega. Jednom je šakal video vola i nije hteo da ga ostavi na
miru. Vo je tumarao naokolo, a šakal ga je pratio misleći: 'Tamo vise
njegovi testisi. Kad-tad će pasti na zemlju i ja ću ih pojesti.' Kad je vo
spavao na zemlji i šakal bi legao, a kad se vo kretao šakal ga je sledio.
Mnogi dani su prošli u tome, ali volovi testisi i dalje su prianjali za
njegovo telo. Šakal se razoĉaran udaljio. Isto to se dogaĊa i laskavcima.''
''Ropstvo je od uma, a i sloboda je od uma. Ĉovek je slobodan ako uvek
misli: 'Ja sam slobodna duša. Kako ja mogu biti ograniĉen, bilo da ţivim u
svetu ili u šumi? Ja sam dete Boga, kralj kraljeva. Ko mene moţe vezati?' ''
''U kalijugi je veoma teško izvoditi rituale koji su navedeni u svetim
spisima. U današnje vreme ĉovekov ţivot je usmeren iskljuĉivo na hranu.
On ne moţe da izvodi mnogo rituala iz spisa.''
''Pa, moţete li da objasnite ovo stanje mog uma? Jednom sam išao iz
Burdvana za Kamarpukur u volovskim taljigama, kad se podigla velika
oluja. Neki ljudi su se okupili oko taljiga. Moji prijatelji rekoše da su to
pljaĉkaši, tako da sam poĉeo da ponavljam imena Boga, pozivajući
ponekad Kali, ponekad Ramu, a ponekad Hanumana. Šta mislite o tome?''
Odgovarajući na pitanje o reinkarnaciji duše: ''Da, kaţu da postoji nešto
nalik tome. Kako mi moţemo da razumemo puteve Gospodnje pomoću
naših malenih intelekta? Mnogi su ljudi govorili o reinkarnaciji, zato ne
mogu da ne verujem u nju.''
''Um će preuzeti onu boju kojom ga vi obojite. On je kao bela odeća
upravo vraćena iz praonice. Ukoliko je potopite u crvenu boju, biće
crvena. A ako je potopite u plavo ili zeleno, biće plava ili zelena. Preuzeće
iskljuĉivo boju u koju je potopite, koja god da je. Zar niste primetili da,
ako proĉitate malo engleskog, odjednom poĉinjete da izgovarate engleske
brzalice? Zatim nazujete ĉizme i zviţdućete neku melodiju, i tako dalje.
Sve to ide jedno s drugim. Ili, ukoliko nauĉnik izuĉava sanskrit, odjednom
će poĉeti da brzo izgovara sanskritske stihove. Ako ste u lošem društvu,
govorićete i misliti kao vaši drugovi. S druge strane, kada ste u društvu
posvećenika, mislićete i govoriti samo o Bogu.''
''Ako ĉovek analizira sebe, neće naći nikakvo 'ja'. Uzmite luk, na primer.
Prvo skinete crvenu spoljnu ljusku; onda naiĊete na debele bele slojeve.
Sve redom ih oljuštite, i nećete naći ništa unutra. U takvim prilikama
ĉovek više ne moţe da naĊe svoj ego. A ko je i ostao da ga traţi?''
''Onaj ko stalno misli o Bogu moţe da sazna Njegovu pravu prirodu; samo
on zna da Bog otkriva Sebe tragaocima u raznim oblicima i vidovima. Bog
ima osobine; zatim pak nema nijednu. Samo ĉovek koji ţivi pod drvetom
zna da kameleon moţe da se pojavi u raznim bojama, a zna i to da ponekad
uopšte nema boju. Drugi su ti koji podnose muku uzaludnih rasprava.''
''Ukoliko je jedan krĉag vode dovoljan da mi utoli ţeĊ, zašto bih merio
koliĉinu vode u jezeru? Napio sam se ĉak i od pola boce vina – koja je
korist od izraĉunavanja koliĉine alkohola u krĉmi? Kakva je nuţda da se
zna Beskonaĉno?''
''Ĉovek moţe da se uporedi sa zrnom ţita. On je pao izmeĊu mlinskih
kamenova i tek što nije zdrobljen. Samo nekoliko zrna koja ostaju blizu
klina spasu se. Zato ljudi treba da naĊu utoĉište kod klina, što će reći, u
Bogu. Prizivajte Ga. Pevajte Njegovo ime. Tada ćete biti slobodni. Inaĉe
ćete biti zdrobljeni od kralja smrti.''
''Ljudi misli da su oni ti koji su veliki. Voda sa krova teĉe kroz otvor za
ispuštanje koji je oblikovan kao lavlja glava. Izgleda kao da lav bljuje
vodu kroz svoja usta. Ali, pogledajte odakle voda zaista dolazi! Oblaci se
skupe na nebu i kiša padne na krov; potom voda teĉe kroz cev i na kraju
izlazi kroz otvor za ispuštanje.''
''Postoje dve klase jogija: vahudake i kutiĉake. Vahudake tumaraju
naokolo posećujući sveta mesta i još nisu našli mir uma. Ali kutiĉake su,
posetivši sva sveta mesta, umirili svoje umove. Osećajući se vedro i
spokojno, oni se skrase na jednom mestu i više se ne kreću naokolo. Na
tom jednom mestu oni su srećni; nemaju potrebe da idu na bilo koje sveto
mesto. Ukoliko neko od njih nekada i poseti neko mesto hodoĉašća, to je
samo u svrhu novog nadahnuća.''