Ime i pojam filozofije

Etimologija reči filozofija (ime filozofije)

Etimologija reči "philosophia" (ljubav prema mudrosti) i "philosophos" (ljubitelj mudrosti) upućuje na
korene "philos" (prijatelj, ljubitelj) i "philia" (prijateljstvo, ljubav) i "sophos" (mudrac) odnosno
"sophia" (mudrost). Filozofija, prema tome, izvorno znači "ljubav prema mudrosti". Prema tradiciji
Pitagora, čuveni starogrčki filozof prvi je upotrebio reč "filozof". Istoričari danas dokazuju da je to bio
Heraklit.
 Vidi udžbenik, "Ime i pojam filozofije", filozofija -> ljubav (težnja) prema mudrosti
(znanju), prvi pasus, strana 11

Uobičajene predstave o filozofiji (nefilozofski pojam filozofije)

Pre nego što pokušamo da damo filozofsku definiciju filozofije, pozabavićemo se nefilozofskim
predstavama i pojmovima o filozofiji, tj. uobičajenim predstavama ili pojmovima o filozofiji. Drugim
rečima, pozabavićemo se onim što se o filozofiji uobičajeno misli.
 Šta je filozofija?
 U kojim izrazima se upotrebljava reč "filozofija"?
Preskočićemo pežorativne predstave, kao što su te da je filozofija presipanje iz šupljeg u prazno, da je
mlaćenje prazne slame, da je mudrolija, obmana, kao i da je vršenje velike nužde. Započećemo onim
afirmativnim predstavama o filozofiji, sa tom napomenom da ni one pežorativne nisu neosnovane i
potpuno pogrešne.

Izraz "filozofija što se tiče...", "moja/tvoja/njegova/njena filozofija što se tiče...",

"životna filozofija", "moja/tvoja/njegova/njena životna filozofija"
Prvi izraz, izraz "filozofija što se tiče..." (filozofija sporta, ishrane ili muško-ženskih odnosa), otkriva
nam da je filozofija podrazumeva pogled na nešto. To znači da ona obuhvata našu predstavu o nečemu,
nešto što mi mislimo o nečemu, jednostavno rečeno, naše shvatanje nečega. To što mi mislimo ujedno
se tiče i našeg stava prema tome, bilo pozitivnog, bilo negativnog, dakle, uključuje vrednovanje onoga
o čemu imamo filozofiju, i naposletku uključuje i izvesno preporuku kako da se postupa kao i
konkretno ponašanje u vezi sa nečim.
Drugi izraz, izraz "životna filozofija", podrazumeva sve što podrazumeva i prethodni izraz, ali se ne
tiče nečeg posebnog. To je više naš generalni pogled. Filozofija se shvata i kao pogled na život, tj.
nazor o životu, shvatanje (razumevanje) života i stav1 prema životu . Filozofija je, u ovom smislu, pre
svega ljudski pogled na ljudski život. Tako je životna filozofija nadređena filozofiji nekog posebnog
oblika života (sporta, na primer). Ona je opštija, jer se više ne odnosi na neki poseban deo života, već
na celinu života.
Izraz “filozofija” u svakodnevnom govoru upotrebljava se i u smislu pogleda na svet, nazora o svetu,
svetonazora. Svet je sve što jeste, celina onoga što postoji. Prema tome, ako filozofiju odredimo kao
svetonazor, onda filozofija predstavlja pogled na sve što jeste, tj. nazor celine onoga što postoji

1 Vrednovanje života: pesimizam – život je lep, optimizam - “šest dana patnje, sedmi dan dosade”, “rođeni su, pate,
umiru”. Ponašanje u životu: hednomizam - “živi život punim plućima”, isticanje vrline - “život u skladu sa vrlinom” itd.
(postojećeg). Pogled na svet je, budući da obuhvata naše razumevanje i stav prema celini od koje ne
postoji veća celina (svet je budući sve, po definiciji sveobuhvatan, pa prema tome i najveći), najopštiji.

skup najopštijih pogleda –

skup pogleda koji se odnose na celinu

pogled na svet = mudrost

životna filozofija

filozofija
sporta

Filozofsko određenje filozofije

Međutim, među samim filozofima (ali i među nefilozofima) nema opšte prihvaćene definicije
filozofije. Nema određenja sadržaja pojma filozofija sa kojim bi se svi ili bar većina filozofa (i
nefilozofa) saglasila. Definicija filozofije varira kroz istoriju filozofije i varira od filozofa do filozofa.
Osim toga ne varira kroz istoriju samo odgvor na pitanje šta je filozofija, već variraju i filozofska
pitanja i filozofski odgovori na ta filozofska pitanja.
 Vidi udžbenik, "Kako glase filozofska pitanja?", strana 19.
Ako analiziramo samo ime koje nosi filozofija, onda uvidjamo da filozofija nije mudrost, mudrost
koju smo već stekli, koju imamo i kojom možemo slobodno da raspolažemo (nije tek neki pogled na
svet), već uočavamo da je filozofija ljubav prema mudrosti. Kao što znamo, ljubav je težnja prema
predmetu ljubavi. Prema tome, filozofiju možemo da odredimo kao težnju prema mudrosti. A težiti
prema mudrosti znači da je još nismo stekli, da je nemamo u posedu, jer nema smisla težiti za onim što
već posedujemo. Filozofija je tako, ako sudimo prema imenu, traženje mudrosti koja se još ne
poseduje. Tako izvorno, etimološko značenje reči filozofija sadrži u sebi smisao traženja.
 Šta je mudrost? U čemu se sastoji mudrost?
Ako, pak, analiziramo sam pojam mudrosti, onda vidimo da je najbitnija komponenta mudrosti znanje
istine. Mudar je onaj koji zna istinu. Filozofija je, prema tome, potraga za istinom. Međutim, filozofija
ne traga za nekim posebnim i delimičnim istinama. Filozofija je potraga za nekim opštim ili
univerzalnim, celovitim ili totalnim istinama. U vezi sa tim
 Vidi udžbenik, "Ime i pojam filozofije", filozofija - bitna pitanja, strana 12.
U tome je filozofija srodna sa religijom i mitom. I religija i mit su svetonazori, životne mudrosti i
pretenduju na znanje istine, izdaju se kao poznavaoci istine. Međutim, za razliku od njih filozofija je
racionalna aktivnost, ona je racionalno (sa)znanje istine (lat. ratio = um, razum), ili bar racionalna
potraga za istinom. Racionalna aktivnost jeste 1) ona aktivnost koja se upravlja prema ispravnim
oblicima mišljenja, ona aktivnost za koju su merodavne, kojoj daju meru, ispravne forme mišljenja.
Drugim rečima, racionalna aktivnost je logična aktivnost, logična u smislu filozofske discipline
logike. Budući racionalna, ona je, poput nauke, 2) metodična, tj. vodi računa o svojoj metodi, stara se,
brine se o svojoj metodi, ulaže svesne napore kako bi osigurala da njena metoda vodi istini. Filozofija
se u tom pogledu slaže sa naukom - i nauka je logična i metodična aktivnost.

Filozofija pripada onome što nazivamo kritička kultura. Onaj ko proučava filozofiju ne sme očekivati
da će u njoj pronaći potvrdu za svoje svakodnevno mišljenje o svetu i životu. Naše svakodnevno
razmišljanje o svetu i životu ne odlikuje skup svojstava (racionalna težnja prema najcelovitijim i
najopštijim saznanjima/istinama) koje smo, do sada, naveli za filozofiju. Zato filozofija ide nasuprot
našem svakodnevnom, spontanom, naivnom, predkritičkom/nekritičkom razumevanju sveta i života.
Filozofija nastaje upravo tamo gde se uzdrmaju pretpostavke i predrasude takvog naivnog, spontanog,
prirodnog razmišljanja. To uzdrmavanje pretpostavki i predrasuda svakodnevnog razmišljanja o svetu i
životu predstavlja kritičku stranu filozofije.

APPENDIX
Filozofska pitanja: Zašto stvarnost uopšte postoji? Zašto je stvarnost upravo takva kakva jeste? Da li
je svet nastao ili je večan? Šta je osnova sveta? Šta je svet? Šta je život? Šta je smisao ljudskog života?
Šta je istorija? Ima li istorija neki smisao, neku svrhu ili neki cilj? Šta je istina? Šta je dobro? Šta je
lepo? Može li čovek saznati svet i sebe? Šta je izvor saznanja? Ima li saznanje granice? Zaašto uopšte
postoji nešto, a ne ništa?