Збирка решени задачи по математика - Марија Оровчанец, Билјана Крстевска

Марија Оровчанец Билјана Крстеска
ZBIRKA RE[ENI ZADAÎ

PO MATEMATIKA
Скопје, 2017
Издавач:
Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје
Бул. Гоце Делчев бр. 9, 1000 Скопје
www.ukim@ukim.edu.mk
Уредник за издавачка дејност на УКИМ:

проф. д-р Никола Јанкуловски, ректор
Уредник на публикацијата:
д-р Марија Оровчанец и д-р Билјана Крстеска
Природно – математички факултет, Скопје
Рецензенти
1. Проф. д-р Живорад Томовски,
редовен професор на ПМФ, Скопје
2. Проф. д-р Љупчо Настовски,
редовен професор на ПМФ, Скопје
3. Проф. д-р Ѓорѓи Маркоски,
вонреден професор на ПМФ, Скопје
Техничка обработка
д-р Марија Оровчанец и д-р Билјана Крстеска
Лектура на македонски јазик:

Виолета Јовановска
CIP - Каталогизација во публикација

Национална и универзитетска библиотека "Св. Климент Охридски", Скопје
51(075.8)(076)
ОРОВЧАНЕЦ, Марија
Збирка решени задачи по математика / Марија Оровчанец, Билјана Крстеска.
- Скопје : Универзитет "Св. Кирил и Методиј", 2018. - XII, 478 стр.: илустр. ; 25 см
Библиографија: стр. 476-478
ISBN 978-9989-43-406-8
1. Крстеска, Билјана [автор]
а) Математика - Високошколски учебници - Вежби
COBISS.MK-ID 106357258
So qubov na Ana, Bodan i Marija
Predgovor
Predgovor
Ovaa zbirka so re{eni zada~i e nameneta za studentite od prva go-
dina na Prirodno matemati~kiot fakultet vo Skopje, na nasokata
matematika - fizika, za studentite od prva godina na Arhitekton-
skiot fakultet i za studentite od prva godina na fakultetot za di-
zajn i tehnologii na mebel i interier, no moè da ja koristat i
studentite od drugite fakulteti koi vo matemati~kite predmeti go
izu~uvaat obraboteniot materijal.
Studentite ~esto imaat seriozni pote{kotii pri sovladuvawe na
materijalot od predmetot matematika, poradi nedovolnite pred-
znaewa od sredno obrazovanie, no i poradi objektivnata teìna na
spomenatite predmeti. Poradi toa se pojavi potrebata za pi{uvawe
na zbirka zada~i koja {to bi ovozmoìla polesno sovladuvawe na
materijalot predviden so navedenite studiski programi.
Zbirkata zada~i e dopolnuvawe na u~ebnikot Matematika od istite
avtori. Taa se sostoi od devet poglavja. Na po~etokot, posle predgo-
vorot e daden pregled na site formuli od elementarna matematika
koi se koristat pri izloùvawe na materijalot. Vo ramkite na sekoe
poglavje daden e kratok pregled na teoriskite osnovi, kako zada~i
za samostojna rabota, vo vrska so materijalot {to se obrabotuva vo
i
Predgovor
poglavjeto. Golem del od re{enijata na zada~ite se ilustrirani so

crteì, {to ovozmoùva visok stepen na naglednost vo procesot na
u~ewe. Toa ni dava za pravo da kaème deka prezentiraniot materi-
jal vo zbirkata im ovozmoùva na studentite lesno da gi sovladaat
celite opredeleni so studiskata programa.
]e dademe sovet kako studetite da ja koristat zbirkata. Im prepora-
~uvame pred po~etokot na sekoe poglavje da go sovladaat teoriskiot
del od soodvetnoto poglavje, {to zna~i treba da gi povtorat pova`-
nite definicii i teoremi vo vrska so obraboteniot materijal koi
{to se pomesteni na po~etok od poglavjeto. Potoa, da gi obrabotat
re{enite zada~i, so kolku {to e mo`no povisok stepen na samostoj-
nost, vo smisla pred da go razgledaat re{enieto da se obidat sami
da razrabotat svoi idei vo vrska so re{enieto na zada~ata. Zavr{na
i najva`na etapa koja treba da ja pominat studentite e re{avaweto
na zada~ite za samostojna rabota.
Na krajot, im se zablagodaruvame na site koi{to pomogna vo podgo-
tovkata na ovoj rakopis, osobeno na recenzentite, prof. d-r @ivorad
Tomovski, prof. d-r Qup~o Nastovski i prof. d-r \or|i Markoski.
Tie go pro~itaa rakopisot vnimatelno i so korisnite zabele{ki i
sugestii dadoa zna~aen doprinos za negovo podobruvawe.
Skopje, mart 2017 godina Avtorite
ii
Formuli od elementarna matematika
1. Algebra
 Stepenuvawe na monomi
n am
a m a n  a m n  am   a mn
a n
 a m n a0  1
n n n
a an 1 a b
 ab n  a nb n     an    
b bn an b a
 Operacii so dropki
a a
a c ad  bc
 
a c ac
  b  ad b  a a ad

b d bd b d bd c bc c bc c c
d d
 Razloùvawe na mnoìteli
a 2  b 2   a  b  a  b 

a 3  b3   a  b  a 2  ab  b 2 

a 3  b3   a  b  a 2  ab  b 2 
2 2
    b2 
a 4  b4  a 2 
  a  b  a  b  a 2  b 2 
2

a 4  b4  a 2  b2    ab 2 2   a2  ab 
2  b 2 a 2  ab 2  b 2 

a 5  b5   a  b  a 4  a3b  a 2b 2  ab3  b 4 
iii

a 5  b5   a  b  a 4  a 3b  a 2b 2  ab3  b 4 
2 2
a 6  b6  a3    b3   
  a  b  a  b  a 2  ab  b 2 a 2  ab  b 2 
3 3
      a2  b2  a2  ab
a 6  b6  a 2  b2 
3  b 2 a 2  ab 3  b 2 
 Korenuvawe
m m
1  m
n m
a an
n m
a n nm
a  nm a n a  n
 am
a
n a na 1 a 1 a b
ab  n a  n b n   
b nb a a a b a b
 Kvadratna ravenka
b  b 2  4ac
ax 2  bx  c  0 x1,2 
2a
2. Trigonometrija
 Osnovni trigonometriski identiteti
sin  cos 
sin 2   cos 2   1 tg  ctg 
cos  sin 
1 1
tg  ctg  1 tg 2  1  ctg 2  1 
2
cos  sin 2 
iv
tg 1
sin   1  cos 2  sin   sin  
1  tg 2 1  ctg 2
1 ctg
cos   1  sin 2  cos   cos  
2
1  tg  1  ctg 2
sin  1  cos 2  1
tg  tg  tg 
1  sin 2  cos  ctg
1  sin 2  cos  1
ctg  ctg  ctg 
sin  1  cos  2 tg
 Adicioni teoremi
sin      sin  cos   cos  sin 
sin      sin  cos   cos  sin 
cos      cos  cos   sin  sin 
cos      cos  cos   sin  sin 
tg  tg  tg  tg 
tg      tg     
1  tg  tg  1  tg  tg 
ctg  ctg   1 ctg  ctg   1

ctg      ctg     
ctg  ctg  ctg  ctg 
 Trigonometriski funkcii od dvojni agli
sin 2  2sin  cos  cos 2  cos 2   sin 2 
v
2tg ctg 2  1
tg 2  ctg 2 
1  tg 2 2ctg
 Trigonometriski funkcii od poluagli
 1  cos   1  cos 
sin  cos 
2 2 2 2
 1  cos   1  cos 
tg  ctg 
2 1  cos  2 1  cos 
 Transformacii na trigonometriski funkcii
 
2tg 1  tg 2
sin   2 cos   2
2 2
1  tg 1  tg
2 2
 
2tg 1  tg 2
tg  2 ctg  2
2 2
1  tg 2tg
2 2
    sin    
sin   sin   2sin cos tg  tg  
2 2 cos  cos 
    sin    
sin   sin   2cos sin tg  tg  
2 2 cos  cos 
    sin    
cos   cos   2cos cos ctg  ctg  
2 2 sin  sin 
    sin     
cos   cos   2sin sin ctg  ctg  
2 2 sin  sin 
vi
1
sin  cos   sin      sin     
2
1
cos  cos    cos      cos     
2
1
sin  cos    cos      cos     
2
3. Analiti~ka geometrija
Rastojanie me|u dve to~ki
M1  x1 , y1  i M 2  x2 , y2  d  x2  x1 2   y2  y1 2
Ravenka na prava
 Op{t oblik Ax  By  C  0
 Ekspliciten oblik y  kx  n
 Ravenka na prava niz edna to~ka y  y1  k ( x  x1 )
y y
 Ravenka na prava niz dve to~ki y  y1  2 1 ( x  x1 )
x2  x1
 Agol me|u dve pravi

k k
y  k1x  n1 i y  k2 x  n2 tg  2 1
1  k1k2
 Rastojanie od to~ka M  x0 , y0 
Ax0  By0  C
do prava Ax  By  C  0 d
 A2  B 2
vii
Ravenka na
 Kru`nica so centar vo
O( x0 , y0 ) i radius r  x  x0 2   y  y0 2  r 2
 Elipsa so poluoski a i b
 x  x0 2   y  y0 2 1
a2 b2
 Hiperbola
 x  x0 2   y  y0 2 1
a2 b2
viii
Sodrìna
Sodrìna
1. VOVED 13
1.1. Poim za mnoèstvo, operacii so mnoèstva 13
1.2. Relacii 20
1.3. Operacii 23
1.4. Zada~i za samostojna rabota 24
2. REALNI BROEVI 27
2.1. Definicija na mnoèstvo realni broevi 27
2.2. Mnoèstvo prirodni broevi 38
2.3. Princip na matemati~ka indukcija 44
2.4. Binomna formula 52
2.5. Mnoèstvo celi broevi 57
2.5. Mnoèstvo racionalni broevi 61
3. FUNKCII SO EDNA PROMENLIVA 70

3.1. Definicija i osnovni poimi 70
3.2. Monotonost na funkcija 79
3.3. Ograni~eni funkcii 86
3.4. Lokalni ekstremi 89
ix
Sodrìna
3.5. Sloèni funkcii 91

3.6. Inverzni funkcii 95
3.7. Parni i neparni funkcii 99
3.8. Periodi~ni funkcii 102
3.9. Nuli na funkcija 105
3.10. Posredna konstrukcuja na grafici 107
4. NIZI OD REALNI BROEVI 125

4.1. Definicija na niza i primeri 125
4.2. Monotoni nizi 141
4.3. Ograni~eni nizi 149
4.4. Grani~na vrednost na niza 154
4.5. Svojstva na konvergentni nizi 157
4.6. Brojot „e“ 174
4.7. Geometriski red 177
5. GRANI^NA VREDNOST NA FUNKCIJA.

NEPREKINATOST 189
5.1. Definicija na grani~na vrednost i primeri 189
5.2. Aritmeti~ki operacii so grani~ni vrednosti 203
5.3. Leva i desna granica 214
5.4. Asimptoti na funkcii 223
5.5. Neprekinati funkcii 230
5.6. Grani~na vrednost na nekoi funkcii –
specijalni granici 242
6. IZVODI NA FUNKCII 257

6.1. Definicija na izvod na funkcija 257
x
Sodrìna
6.2. Pravila za presmetuvawe na izvod 273

6.3. Izvod na sloèna funkcija 283
6.4. Ravenka na tangenta i normala na ramninska kriva 300
6.5. Izvod od inverzna funkcija i izvod na implicitna
funkcija 304
6.6. Izvodi od povisok red 310
6.7. Diferencijal na funkcija 319
6.8. Osnovni teoremi vo diferencijalnoto smetawe 326
6.9. Lopitalovo pravilo 331
6.10. Rastewe i opa|awe na funkcija 338
6.11. Konveksnost i konkavnost 341
6.12. Ekstremni vrednosti na funkcija. Prevojni to~ki 344
6.13. Grafi~ko prikaùvawe na funkcii 354
7. NEOPREDELEN INTEGRAL 375

7.1. Primitivna funkcija i neopredelen integral 375
7.2. Tablica na nekoi osnovni integrali 383
7.3. Integrirawe so metod na zamena 386
7.4. Integrirawe so metod na parcijalna integracija 391
7.5. Presmetuvawe na nekoi va`ni tipovi integrali 398
8. OPREDELEN INTEGRAL 425

8.1. Definicija i osnovni svojstva na
opredeleniot integral 425
8.2. Primeni na opredelen integral 440

8.2.1. Presmetuvawe na plo{tini 440
8.2.2. Presmetuvawe na volumen na vrtlivi tela 449
8.2.3. Presmetuvawe na dolìna na lak na kriva 461
xi
Sodrìna
Tablica na izvodi na elementarni funkcii 470

Tablica na integrali na elementarni funkcii 471
Tablica na integrali dobiena so metodite na zamena
i parcijalna integracija 472
LITERATURA 476
xii
1. Voved
1. Voved
1.1. Poim za mnoèstvo. Operacii so mnoèstva
Neka A i B se dadeni mnoèstva.
 Velime deka mnoèstvoto A e podmnoèstvo od mnoèstvoto B,

i pi{uvame A  B, ako i samo ako sekoj element na mnoèstvoto A e
element i na mnoèstvoto B, simboli~ki
A  B  ( x  A  x  B ).
 Velime mnoèstvata A i B deka se ednakvi, i zapi{uvame A  B,

ako i samo ako A  B, i B  A, simboli~ki
A  B  ( A  B i B  A).
 Ako A  B i ako postoi element vo B {to ne e element vo A, odn-

osno A  B, toga{ velime deka mnoèstvoto A e vistinsko podmno-
èstvo od mnoèstvoto B. Vo toj slu~aj zapi{uvame A  B. Simbo-
li~ki,
A  B  ( A  B i A  B ).
13
1. Voved
 Unija na mnoèstvata A i B, ozna~uvame A  B, e mnoèstvoto

{to se sostoi od site elementi {to pripa|aat vo mnoèstvoto A ili
vo mnoèstvoto B. Simboli~ki,
A  B   x : x  A ili x  B
 Presek na mnoèstvata A i B, ozna~uvame A  B, e mnoèstvoto

{to se sostoi od site elementi {to pripa|aat vo mnoèstvoto A i
vo mnoèstvoto B. Simboli~ki,
A  B   x : x  A i x  B
 Razlika na mnoèstvoto A so mnoèstvoto B, ozna~uvame A \ B, e

mnoèstvoto {to se sostoi od site elementi {to pripa|aat vo
mnoèstvoto A a ne pripa|aat vo mnoèstvoto B. Simboli~ki,
A \ B   x : x  A i x  B
 Komplement na mnoèstvoto A (vo odnos na univerzalnoto mno-
èstvo U ), ozna~uvame so Ac , e mnoèstvoto {to se sostoi od site

elementi od mnoèstvoto U {to ne pripa|aat vo mnoèstvoto A.
Simboli~ki,
Ac  U \ A   x : x  U i x  A
 Dekartoviot proizvod na mnoèstvata A i B e mnoèstvoto

A  B {to se sostoi od site podredeni dvojki  a, b  kade {to a  A i
b  B. Simboli~ki,
A  B  {( x, y ) : x  A i y  B}.
 Praznoto mnoèstvo ne sodrì nitu eden element, i se ozna~uva

so . Toa e podmnoèstvo od sekoe mnoèstvo A, odnosno   A, i
vistinsko podmnoèstvo od sekoe neprazno podmnoèstvo B, odnos-
no   B.
14
1. Voved
1.1. Za mnoèstvata A  1,2,3,4,5 , B  2,3, 4,5,6 i C  3, 4,5,6,7 ,
opredeli gi mnoèstvata:
1) A  B i A  C 2) A  B i A  C
3) A \ B, A \ C i B \ A
Re{enie. 1) Imame deka A  B  1, 2,3, 4,5,6 i A  C  1, 2,3, 4,5,6,7.
2) Dobivame deka A  B  2,3,4,5 i A  C  3, 4,5.
3) Nao|ame deka A \ B  1 , A \ C  1,2 i B \ A  6. 
1.2. Opredeli gi site podmnoèstva od mnoèstvoto a, b, c, d .
Re{enie. Baranite podmnoèstva se: , a , b , c , d  , a, b ,

a, c , a, d  , b, c , b, d  , c, d  , a, b, c , a, b, d  , a, c, d  , b, c, d  i
 a , b, c , d  . 
1.3. Opredeli gi mnoèstvata:
1) A   2) A \  3)  \ A 4) A   A  B 
Re{enie. So primena na definiciite za soodvetnite operacii na

mnoèstva, dobivame deka
1) A     2) A \   A 3)  \ A   4) A   A  B   A . 
1.4. Ako A  B i B  C , opredeli gi mnoèstvata:
1)  A  B   C 2)  A  B   C
Re{enie. Od uslovite A  B i A  C dobivame A  B  A, A  C  A

i A  C  C. Spored toa, imame deka
1)  A  B   C  A  C  A 2)  A  B   C  A  C  C. 
15
1. Voved
1.5. Neka A, B i C se dadeni mnoèstva. Pokaì deka vaì:
1) A  B, B  C  A  C 2) A  B  A  B  A  A  B  B
3) A, B  C  A  B  C 4) A  B, A  C  A  B  C
Re{enie. 1) Neka x  A e proizvolno izbrano. Od uslovot A  B sle-

duva deka x  B, a od B  C sleduva deka x  C. Od uslovot B  C
sleduva deka postoi barem eden element y  C takov {to y  B, a od
uslovot A  B sleduva deka y  A. Spored toa, imame deka postoi
y  C i y  A. Bidej}i x  A e proizvolno izbrano, dobivame deka
A  C.
2) Neka A  B i neka x  A e proizvolno izbrano. Toga{, sleduva de-

ka x  B, pa imame deka x  A  B, odnosno A  A  B. Bidej}i seko-
ga{ vaì inkluzijata A  B  A, dobivame deka A  B  A. Ako, pak,
A  B  A i y  A e proizvolno izbrano, }e sleduva deka y  A  B,
odnosno y  B, od kade {to dobivame deka A  B. Go pokaàvme
tvrdeweto deka A  B  A  B  A.
]e pokaème deka za proizvolni A, B vaì A  B  A  B  B. Neka
A  B i neka x  B. Toga{, sleduva x  A, pa x  Ac  B c  ( A  B)c ,

odnosno x  A  B. Dobivme deka A  B  B. Bidej}i sekoga{ vaì in-
kluzijata B  A  B, dobivame deka A  B  B. Ako, pak, A  B  B i
y  A e proizvolno izbrano, }e sleduva deka y  A  B  B, odnosno
y  B, od kade {to dobivame deka A  B. Go pokaàvme tvrdeweto
deka A  B  A  B  B.
3) Neka x  A  B e proizvolno izbrano. Toga{ x  A ili x  B, pa od

uslovot A, B  C sleduva deka x  C , odnosno A  B  C .
4) Dokazot se sproveduva analogno kako vo 3). 

16
1. Voved
1.6. Dokaì deka za sekoi mnoèstva A, B i C vaàt slednive ra-

venstva:
1) A  ( B  C )  ( A  B )  C
2) A  ( B  C )  ( A  B )  C
Re{enie. 1) Imame deka x  A  ( B  C )  ( x  A i x  B  C ) 
 ( x  A i (x  B i x  C ))  (( x  A i x  B ) i x  C ) 
 ( x  A  B i x  C )  x  ( A  B )  C , {to zna~i deka
A  ( B  C )  ( A  B)  C .
Za obratnata inkluzija imame, x  ( A  B )  C  ( x  A  B i x  C ) 
 (( x  A i x  B ) i x  C )  ( x  A i (x  B i x  C )) 
 ( x  A i x  B  C )  x  A  ( B  C ), {to zna~i
( A  B)  C  A  ( B  C ) .
Od ( A  B )  C  A  ( B  C ) i A  ( B  C )  ( A  B )  C sleduva deka
( A  B)  C  A  ( B  C ) .
2) Ravenstvoto se dokaùva analogno na ravenstvoto pod 1). 

venstva:
1) A  ( B  C )  ( A  B )  ( A  C )
2) A  ( B  C )  ( A  B )  ( A  C )
Re{enie. 1) Imame deka x  A  ( B  C )  ( x  A i x  B  C ) 
 ( x  A i (x  B ili x  C ))  (( x  A i x  B ) ili ( x  A i x  C )) 
17
1. Voved
 ( x  A  B ili x  A  C )  x  ( A  B )  ( A  C ), {to zna~i deka
A  ( B  C )  ( A  B)  ( A  C ) .
Za obratnata inkluzija, imame deka x  ( A  B )  ( A  C ) 
 ( x  A  B ili x  A  C )  (( x  A i x  B ) ili ( x  A i x  C )) 
 x  A i (x  B ili x  C ))  x  A i x  B  C  x  A  ( B  C ),
{to zna~i
( A  B)  ( A  C )  A  ( B  C ) .
Zaradi A  ( B  C )  ( A  B )  ( A  C ) i ( A  B )  ( A  C )  A  ( B  C )
imame deka
A  ( B  C )  ( A  B )  ( A  C ).
1.8. Najdi go Dekartoviot proizvod A  B, ako A  {a, b, c} i B  {x, y}.
Re{enie. Spored definicijata za Dekartov proizvod na mnoèstva
imame deka A  B   a, x  ,  a, y  ,  b, x  ,  b, y  ,  c, x  ,  c, y . 
1.9. Najdi go Dekartoviot proizvod A  A, ako A  {x, y, z}.
Re{enie. Zaradi definicijata za Dekartov proizvod na mnoèstva ima-
me deka A  A   x, x  ,  x, y  ,  x, z  ,  y , x  ,  y, y  ,  y, z  ,  z , x  ,  z, y  ,  z , z  . 
1.10. Dokaì deka ako A  B i C  D, toga{ A  C  B  D.
Re{enie. Neka  x, y   A  C e proizvolno izbrano. Toga{, spored de-
finicijata za Dekartov proizvod imame deka x  A i y  C. Od uslo-
vot vo zada~ata imame deka x  B i y  D, {to zna~i  x, y   B  D.

Bidej}i  x, y   A  C e proizvolno, dobivame deka A  C  B  D. 
18
1. Voved

venstva:
1) A  ( B  C )  ( A  B )  ( A  C )
2) A  ( B  C )  ( A  B )  ( A  C )
Re{enie. 1) Imame deka  x, y   A  ( B  C )  ( x  A i y  B  C ) 
 ( x  A i (y  B i y  C ))  (( x  A i y  B ) i ( x  A i y  C )) 
  x, y   A  B i  x, y   A  C )   x, y   ( A  B)  ( A  C ), {to zna~i
A  ( B  C )  ( A  B )  ( A  C ).
Za obratnata inkluzija, imame deka  x, y   ( A  B )  ( A  C ) 
  x, y   A  B i  x, y   A  C  (( x  A i y  B ) i ( x  A i y  C )) 
 x  A i (y  B i y  C ))  x  A i y  B  C   x, y   A  ( B  C ),
{to zna~i deka
( A  B )  ( A  C )  A  ( B  C ).
Od A  ( B  C )  ( A  B )  ( A  C ) i ( A  B )  ( A  C )  A  ( B  C ) imame
A  ( B  C )  ( A  B )  ( B  C ).
1.12. Neka se dadeni mnoèstvata U  a, b, c, d , e, f , g , h , A  a, b, c, d 
i B  a, c, e, g . Opredeli gi slednite mnoèstva:
1) A c 2) B c 3) A c  B c 4) A c  B c
c c
5) A c \ B c 6) A \ B c 7)  A  B  8)  A  B 
19
1. Voved
Re{enie. So primena na definiciite za operacii na mnoèstva, do-

bivame deka
1) Ac  e, f , g , h 2) B c  b, d , f , h
3) Ac  B c  b, d , e, f , g , h 4) Ac  B c   f , h
5) Ac \ B c  e, g 6) A \ B c  a, c
c c
7)  A  B   b, d , e, f , g , h 8)  A  B    f , h . 
1.2. Relacii
 Neka A e mnoèstvo. Sekoe podmnoèstvo  od A  A se vika
relacija vo A. Ako  x, y    pi{uvame x  y.
 Za relacijata  definirana na A velime deka e:
1. Refleksivna ako x  x, za sekoe x  A
2. Simetri~na ako x  y  y  x, x, y  A
3. Tranzitivna ako x  y i y  z  x  z , x, y , z  A
4. Antisimetri~na ako x  y i y  x  x  y, x, y  A
 Relacija za ekvivalentnost na A e sekoja relacija  koja {to e

refleksivna, simetri~na i tranzitivna.
 Podreduvawe na A e sekoja relacija  koja {to e refleksivna,

antisimetri~na i tranzitivna.
1.13. Ispitaj gi svojstvata na relacijata  definirana vo mnoèst-
voto A  a, b, c, d .
20
1. Voved
1)    a, b  ,  b, c  ,  b, a 
2)    a, b  ,  b, a 
3)    a, b  ,  b, c  ,  c, d  ,  a, c  ,  a, d  ,  b, d 
4)   a, a , a, b , b, a , b, b , c, c , c, d , d , c , d , d 
Re{enie. 1) Dadenata relacijata ne e refleksivna bidej}i, na pri-
mer,  a, a    , odnosno    a, a  ,  b, b  ,  c, c  ,  d , d    ; relacijata ne
e simetri~na bidej}i  b, c    , no  c, b    ; relacijata ne e antisi-
metri~na bidej}i  a, b    i  b, a    , no a  b; i relacijata ne e
tranzitivna bidej}i  a, b  ,  b, c    , no  a, c    .
2) Relacijata ne e refleksivna bidej}i, na primer,  a, a    ; rela-
cijata e simetri~na bidej}i za  a, b    imame deka i  b, a    , i
obratno; relacijata ne e antisimetri~na bidej}i imame  a, b    i
 b, a    , no a  b; relacijata ne e tranzitivna bidej}i imame deka
 a , b  ,  b, a    , no  a, a    .
3) Relacijata ne e refleksivna bidej}i, na primer,  a, a    ; rela-
cijata ne e simetri~na bidej}i  b, c    , no  c, b    ; moè da se pro-
veri deka relacijata e antisimetri~na, i deka relacijata e tranzi-

tivna.
4) Sli~no kako vo prethodnite slu~ai, so neposredna proverka se

utvrduva deka relacijata e refleksivna, simetri~na i tranzitivna,
no ne e antisimetri~na. 
1.14. Dali relacijata  zadadena vo mnoèstvoto A  k , l , m
21
1. Voved
1)    k , k  ,  l , l  ,  m, m 
2)    k , k  ,  k , l  ,  l , k  ,  l , l  ,  m, m 
3)    l , l  ,  k , l  ,  l , k  ,  k , m  ,  m, k  ,  l , m 
4)    k , k  ,  k , l  ,  l , k  ,  l , l  ,  k , m  ,  m, k  ,  m, l  ,  l , m  ,  m, m 
e relacija za ekvivalencija?
Re{enie. 1) So neposredna proverka, kako vo zada~a 1.13. se utvrdu-

va deka relacijata  e refleksivna, simetri~na i tranzitivna, pa
spored toa taa e relacija za ekvivalencija na mnoèstvoto A.
2) Da, bidej}i moè da se proveri deka zadadenata relacijata  e

refleksivna, simetri~na i tranzitivna, pa spored toa taa e relaci-
ja za ekvivalencija na mnoèstvoto A.
3) Dadenata relacija ne e relacija za ekvivalencija na mnoèstvoto

A. Taa, na primer, ne e refleksivna, bidej}i  k , k    .
4) Da, bidej}i zadadenata relacijata  e refleksivna, simetri~na i

tranzitivna. 
1.15. Dali relaciite zadadeni vo mnoèstvoto A  p, q, r , s
1) 1   p, p  ,  q, q  ,  r , r  ,  s, s  .
2)  2   p, p  ,  q, r  ,  s, s  ,  r , r  ,  r , p  ,  q, p  ,  q, q 
3) 3   p, p  ,  q, r  ,  r , r  ,  r , p  ,  q, p 
4)  4   p, p  ,  r , s  ,  s, s  ,  r , r  ,  p, q  ,  q, q 
se relacii za podreduvawe?
22
1. Voved
Re{enie. 1) Relacijata 1 e relacija za podreduvawe na mnoèstvo-
to A, bidej}i so neposredna proverka kako vo zada~a 1.13. moè da

se uvrdi deka taa e refleksivna, antisimetri~na i tranzitivna.
2) Da, bidej}i neposredno moè da se proveri deka relacijata 2 e

refleksivna, antisimetri~na i tranzitivna.
3) Relacijata 3 ne e relacija za podreduvawe na mnoèstvoto A,
Taa, na primer, ne e refleksivna bidej}i  q, q    .
4) Da, bidej}i neposredno moè da se proveri deka relacijata 4 e

refleksivna, antisimetri~na i tranzitivna. 
1.3. Operacii
 Ako po nekoe pravilo, na sekoj element na Dekartoviot proizvod

A  A e pridruèn ednozna~no opredelen element od mnoèstvoto
A, velime deka e definirana operacija vo A .
1.16. Neka A e dadeno mnoèstvo i neka S e mnoèstvoto {to se

sostoi od site podmnoèstva od A . Dali so
1) X  Y  X  Y , za sekoi X , Y  S
2) X  Y  X  Y , za sekoi X , Y  S
3) X  Y  X \ Y , za sekoi X , Y  S
se definirani operacii vo S ?
Re{enie. 1) Da, bidej}i od X , Y  S , odnosno X , Y  A sleduva deka

X  Y  A, {to zna~i deka X  Y  S .
2) Da, bidej}i od X , Y  S , odnosno X , Y  A sleduva deka X  Y  A,

{to zna~i deka X  Y  S .
23
1. Voved
3) Da, bidej}i od X , Y  S , odnosno X , Y  A sleduva deka X \ Y  A,

{to zna~i X \ Y  S . 
1.17. Neka A e mnoèstvo so pove}e od eden element i neka S e mno-

èstvoto {to se sostoi od site neprazni vistinski podmnoèstva od
A . Dali so
1) X  Y  X  Y za sekoi X , Y  S
2) X  Y  X \ Y za sekoi X , Y  S
se definirani operacii vo S ?
Re{enie. 1) Ne, bidej}i ako A e mnoèstvo so pove}e od eden

element, toga{ postojat barem dve negovi razli~ni podmnoèstva X
i Y so po eden element. Toga{ imame deka X , Y  S , no X  Y    S .
2) Ne, bidej}i za X  S imame deka X \ X    S . 
1.4. Zada~i za samostojna rabota
1. Dadeni se mnoèstvata A  a, b, c i B  a . Opredeli gi site pod-

mnoèstva na mnoèstvoto A taka {to presekot na sekoe od niv so
mnoèstvoto B da bide praznoto mnoèstvo.
2. Neka A, B i C se dadeni mnoèstva. Pokaì deka
1) A  A  A 2) A  A  A 3) A  B  B  A
4) A  B  B  A 5) A   A  B   A 6) A   A  B   A
3. Najdi neprazni mnoèstva A, B i C takvi {to
1) A  B  A  C , no B  C 2) A  B  A  C , no B  C
c c
4. Dokaì deka ako A  B, toga{ B  A .
24
1. Voved
5. Neka se dadeni mnoèstvata U  1,3,5,7,9,11,13,15 , A  3,5,7,11 i
B  1,7,13,15 . Opredeli gi slednite mnoèstva:
1) A c 2) B c 3) A c  B c 4) A c  B c
c c
5) A c \ B c 6) A \ B c 7)  A  B  8)  A  B 
6. Najdi go Dekartoviot proizvod X  Y , ako X  1,3,5 i Y  2,4,6.
7. Opredeli gi mnoèstvata od koi se dobieni slednive Dekartovi

proizvodi:
1) A  B  (1,2),(1, y ),(3,2),(3, y ),(5, 2),(5, y )
2) A  B  (7,5),(7,10),(7,15),(7, 20),(7,25),(7,30)
8. Presmetaj gi x i y, ako vaì ravenstvoto  x  2, y  3  ( y  1, x).
9. Dokaì deka za sekoi mnoèstva A, B, C i D vaàt slednive ra-

venstva:
1) ( A  B )  (C  D)  ( A  C )  ( B  D )
2) ( A  B )  (C  D)  ( A  C )  ( B  D )
10. Vo mnoèstvoto M   x, y , z, t se opredeleni relaciite
1)    x, y  ,( y , z ),( z , t ),( y, t ),( x, z )
2)   ( x, y ),( y, x),( z , z ),(t , t )
3)   ( x, x),( x, t ),(t , x),(t , t ),( y, y ),  y, z  ,  z , y  ( z , z ),( x, y )
Ispitaj gi svojstvata na definiranite relacii.
11. Dokaì deka relacijata
25
1. Voved
  {(a, a ), (b, b), (c, c), (a, b), (d , d ),(a, c), (b, c), (b, a), (c, a ), (c, b),(e, e)}
definirana vo mnoèstvoto A  {a, b, c, d , e} e relacija na ekvivalen-

tnost.
12. Neka A e mnoèstvoto zborovi od makedonskiot jazik i neka na

mnoèstvoto A e definirana relacija  na sledniov na~in:
u v ako i samo ako prvite ~etiri bukvi od zborovite u i v se

ednakvi.
Dali  e relacija na ekvivalentnost?
13. Dadeno e mnoèstvoto A  {a, b, c, d } i vo nego relacijata
  {(a, a), (b, b), (c, b), (d , d ), (c, c), (d , b)} .
Dokaì deka  e relacija na podreduvawe vo mnoèstvoto A.
14. Neka M e beskone~no mnoèstvo i neka S e mnoèstvoto od site

kone~ni podmnoèstva na M . Dali unijata, presekot i razlikata se
operacii vo S ?
26
2. Realni broevi
2. Realni broevi
2.1. Definicija na mnoèstvo realni broevi
 Pod mnoèstvo realni broevi podrazbirame mnoèstvo R vo koe

se definirani dve operacii: sobirawe „+“ i mnoèwe „  “, i relacija
„  “ ({to }e ja ~itame „e pomalo ili ednakvo so“) taka {to se
ispolneti slednite svojstva:
(1) Svojstva na sobiraweto:
1.1.  x, y  R  x  y  y  x
2.1.  x, y, z  R   x  y   z  x   y  z 
3.1. postoi to~no eden element 0  R takov {to x  0  x, x  R
4.1. za sekoj element x  R postoi to~no eden element  x  R ,

taka {to x   x   0 .
(2) Svojstva na mnoèweto:
27
2. Realni broevi
2.1.  x, y  R  x  y  y  x
2.2.  x, y, z  R   x  y   z  x   y  z 
2.3. postoi to~no eden element 1 R \ 0 takov {to
x  1  x, x  R
2.4. za sekoj element x  R \ 0 postoi to~no eden element
x 1  R , taka {to x  x 1  1 .
2.5.  x, y, z  R   x  y   z  x  z  y  z
(3) Svojstva na relacijata „  “
3.1. x  R  x  x
3.2. x, y  R  x  y , y  x  x  y
3.3. x, y, z  R  x  y , y  z  x  z
3.4. x, y  R  x  y ili y  x
3.5. ako x  y i z e proizvolen element vo R , toga{ vaì

xz yz
3.6. Ako 0  x i 0  y , toga{ 0  x  y
(4) ako A i B se neprazni podmnoèstva od R , takvi {to x  y ,

x  A i y  B , toga{ postoi element z  R takov {to x  z  y za
site x  A, y  B .
 Apsolutna vrednost na realen broj x se definira so:
 x ako x0
x  .
 x ako x0
28
2. Realni broevi
2.1. Presmetaj vrednosta na izrazot 9 | x  1| 5 | y  2 |  | z  4 | ako:
1 1 1
1) x  2, y  3, z  4 2) x  , y   , z 
2 2 2
Re{enie. 1) So neposredna zamena, zaradi svojstvata na apsolutna

vrednost na realen broj, dobivame deka
9 | x  1| 5 | y  2 |  | z  4 |  9 | 2  1| 5 | 3  2 |  | 4  4 | 
 9  3  5  5  8  10.
2) Sli~no kako vo prethodniot slu~aj, imame deka
1 1 1
9 | x  1| 5 | y  2 |  | z  4 |  9 1  5   2   4 
2 2 2
1 3 7 1
 9  5   . 
2 2 2 2
2.2. Vo mnoèstvoto realni broevi re{i gi ravenkite:
1) x  5  2 2) 2 x  x  3
3) x  x  2  0 4) 2 x  1  x  3  x  6
Re{enie. 1) Spored definicijata za apsolutna vrednost na realen

broj imame deka
 x  5, x  5,  
x5   .
5  x, x    ,5 
Mo`ni se slednive dva slu~ai:
I. Ako x    ,5  , toga{ dadenata ravenka ima oblik 5  x  2. Re{e-
nieto na ravenkata e x  3 .
29
2. Realni broevi
II. Ako x  5,   , toga{ dadenata ravenka ima oblik x  5  2. Re{e-
nieto na ravenkata e x  7.
Kone~no, re{enija na ravenkata se x  3 i x  7.
 x, x   0,  
2) Imame deka x   . Mo`ni se slednive dva slu~ai:
  x, x    ,0 
I. Ako x    ,0  , toga{ dadenata ravenka ima oblik 2 x  x  3 , od ka-
de {to sleduva deka x  3. Bidej}i 3    ,0  , ravenkata nema re{e-
nie vo razgleduvaniot interval.
II. Ako x   0,   , toga{ dadenata ravenka ima oblik 2 x  x  3, od ka-
de {to sleduva deka x  1. Spored toa, re{enie na ravenkata vo da-

deniot interval e x  1.
Kone~no, re{enieto na ravenkata e x  1.
 x, x   0,    x  2, x   2,  
3) Imame deka x   i x2  .
  x, x    ,0   x  2, x    , 2 
Mo`ni se slednive tri slu~ai:
I. Ako x   ,2  , toga{ dadenata ravenka ima oblik  x  x  2  0,

odnosno 2  0, {to e nevozmo`no. Spored toa, ravenkata nema re{e-
II. Ako x   2,0  , toga{ dadenata ravenka ima oblik  x  x  2  0,
odnosno x  1. Re{enie na ravenkata e x  1 .
III. Ako x   0,   , toga{ dadenata ravenka ima oblik x  x  2  0, od-
nosno 2  0, {to e nevozmo`no. Spored toa, ravenkata nema re{e-

30
2. Realni broevi
Kone~no, re{enie na ravenkata e x  1.
 2 x  1,
 x    1 2 ,  
4) Imame deka 2 x  1   ,
2 x  1, x    ,  1 2 
 x  3, x   3,    x  6, x   6,  
x3   i x6  .
 x  3, x    , 3   x  6, x    , 6 
Mo`ni se slednive ~etiri slu~ai:
I. Ako x    , 6  , toga{ ravenkata ima oblik 2 x  1  x  3   x  6,
odnosno x  1. Ravenkata nema re{enie vo razgleduvaniot interval,
bidej}i 1   , 6  .
II. Ako x   6, 3 , toga{ ravenkata dobiva oblik 2 x  1  x  3  x  6,
5
odnosno x   . Ravenkata nema re{enie vo razgleduvaniot inter-
2
5
val, bidej}i    6, 3 .
2

III. Ako x   3,  1 2 , toga{ ravenka ima oblik 2 x  1  x  3  x  6,
odnosno x  2. Re{enie na ravenkata e x  2 .

IV) Ako x    1 2 ,  , toga{ ravenkata ima oblik 2 x  1  x  3  x  6,
odnosno x  1. Re{enieto na ravenkata e x  1.
Kone~no, re{enija na ravenkata se x  2 i x  1. 
2.3. Dokaì gi ravenstvata:
2 2
 x x   x x  2 x y yx  y, x  y
1)       x 2) 
 2   2  2 x x y
31
2. Realni broevi
Re{enie. 1) So neposredna primena na svojstvata na apsolutna vred-

nost na realen broj, dobivame deka
2 2 2 2
 x x   x x  x2  2 x x  x x2  2 x x  x
        x2 .
 2   2  4 4
2) Sli~no kako vo prethodniot slu~aj imame deka
x y yx   x  y  y  x  2, y  x  0  y, x  y
  . 
2  x  y   y  x   2, y  x  0  x, x  y
2.4. Vo mnoèstvoto realni broevi re{i gi neravenkite:
x2
1) x  5  0 2)  x  5  x  2   0 3) 0
x6
4) x 2  6 x  8  0 5) x 2  6 x  8  0 6) x 2  x  1  0
Re{enie. 1) Ravenkata x  5  0 e ekvivalentna so neravenkata x  5,

od kade {to sleduva deka re{enie na neravenkata se site realni
broevi x   5,   .
2) Re{enijata na dadenata neravenka se realnite broevi x za koi-

{to ( x  5  0 i x  2  0 ) ili ( x  5  0 i x  2  0 ), odnosno x  5,  
ili x    ,2  , od kade {to sleduva deka x    ,2    5,   .
3) Re{enijata na dadenata neravenka se realnite broevi x za koi-

{to ( x  2  0 i x  6  0 ) ili ( x  2  0 i x  6  0 ), odnosno x  6,  
ili x    ,2  , od kade {to sleduva deka x    ,2    6,   .
4) Koreni na kvadratnata ravenka x 2  6 x  8  0 se x1  2 i x2  4, pa
dadenata neravenka e ekvivalentna so neravenkata  x  2  x  4   0.
32
2. Realni broevi
Proizvodot  x  2  x  4  e pozitiven ako mnoìtelite se istovreme-
no pozitivni ili negativni. Spored toa, re{enija na dadenata nera-

venka se site realni broevi x za koi{to ( x  2  0 i x  4  0 ) ili
( x  2  0 i x  4  0 ). Ottuka sleduva deka mnoèstvoto re{enija na
neravenkata x 2  6 x  8  0 se sostoi od site x    ,2    4,   .
5) Neravenka e ekvivalentna so neravenkata  x  2  x  4   0. Mno-
èstvoto re{enija go so~inuvaat site realni broevi x za koi{to
( x  2  0 i x  4  0 ) ili ( x  2  0 i x  4  0 ), odnosno x   2, 4 ,
bidej}i vtoriot sistem nema re{enie.
6) Bidej}i ravenkata x 2  x  1  0 nema realni koreni, kvadratniot

trinom ne go menuva znakot, odnosno mnoèstvoto re{enija na dade-
nata neravenka e ili celoto mnoèstvo realni broevi ili praznoto
mnoèstvo. So metod na proba, zaradi 0 2  0  1  0 zaklu~uvame deka

sekoj realen broj e re{enie na neravenkata, odnosno x    ,   . 
2.5. Vo mnoèstvoto realni broevi re{i gi slednite neravenki:
1) 3 x  4  5 2) 2 x  1  x  2 3) x 2  4 x  3  x 2  x  5
Re{enie. 1) Zaradi svojstvata na apsolutna vrednost na realen broj,

dobivame deka
3x  4, 3x  4  0 3 x  4, x  4 3
3x  4    4
.
4  3 x, 3x  4  0  4  3x, x  3
33
2. Realni broevi
I. Ako x   , 4 3  , toga{ dadenata neravenka ima oblik 3 x  4  5,
1
{to e ekvivalentno so x   . Re{enie na neravenkata se realnite
3

broevi x   ,  13  .

II. Ako x   4 3 ,  , toga{ dadenata neravenka ima oblik 3x  4  5, od-
nosno x  3. Re{enie na neravenkata se realnite broevi x   3,   .
Kone~no, imame deka re{enie na dadenata neravenka se site realni

broevi x   ,  13   3,   .
 2 x  1, 2 x  1  0  2 x  1, x   12
2) Imame deka 2 x  1    .
 2 x  1, 2 x  1  0  2 x  1, x   12
 
I. Ako x   ,  1 2 , toga{ neravenkata ima oblik 2 x  1  x  2, {to
e ekvivalentno so x  1. Re{enie na dadenata neravenka se realni-

te broevi x   ,1 .

II. Ako x    1 2 ,  , toga{ neravenkata ima oblik 2 x  1  x  2, odnos-
no x  1 . Re{enie na neravenkata se realnite broevi x  1,   .

broevi x    , 1  1,   .
3) Imame deka
 x  5, x  5  0  x  5, x  5,  
x5    i
   x  5  , x  5  0   x  5, x    ,5 
34
2. Realni broevi
 x 2  4 x, x 2  4 x  0  x 2  4 x, x    ,0   4,  
x2  4 x    .
2 2 2
  x  4 x , x  4 x  0   x  4 x , x   0, 4 
Mo`ni se slednive tri slu~ai:
I. Ako x    ,0   4,5  , toga{ neravenkata e x 2  4 x  3  x 2  x  5,
{to e ekvivalentno so x   2 3 . Re{enie na neravenkata se site

realni broevi x   ,  2 3 . 
II. Ako x   0, 4  , toga{ neravenkata ima oblik  x 2  4 x  3  x 2  x  5,
{to e ekvivalentno so 2 x  1 x  2   0 . Re{enie na neravenkata se
site realni broevi x  1 2 ,2 . 

III. Ako x  5,   , toga{ neravenkata ima oblik x 2  4 x  3  x 2  x  5,
{to e ekvivalentno so x  8 5 . Neravenkata nema re{enie vo razgle-
 
duvaniot interval, bidej}i , 8 5  5,    .

broevi x   , 2 3    1 2 ,2  . 
2.6. Dokaì gi slednite neravenstva:
ab
1) ab  , a i b se nenegativni realni broevi.
2
4 abcd
2) abcd  , a , b , c i d se nenegativni realni
4
broevi.
3 abc
3) abc  , a , b i c se nenegativni realni broevi.
3
35
2. Realni broevi
4) ab  bc  ac  a 2  b 2  c 2 , a, b, c  R .
a b
5)   2, ako a i b se realni broevi so ist znak.
b a
1 1 1 9
6)    , a , b i c se pozitivni realni broevi.
a b c abc
Re{enie. 1) Trgnuvame od o~iglednoto neravenstvo
2
 a b   0,
2 2
od kade {to sleduva deka  a 2 a b   b  0, odnosno
a  2 a b  b  0.
Bidej}i a i b se nenegativni realni broevi, spored definicijata

na apsolutna vrednost na realen broj imame deka a  a, b b i
a b  ab Spored toa, dobivame deka
a  2 ab  b  0,
od kade {to sleduva deka
ab
ab  .
2
2) Imame deka
ab cd

4  a  b  c  d  2 2  abcd ,
abcd  ab cd    
 2  2  2 4
pri {to gi koristevme neravenstvata
ab cd
ab  i cd  ,
2 2
36
2. Realni broevi
odnosno vrskata me|u geometriska i aritmeti~ka sredina kaj realni

broevi.
3) Neravenstvoto
4 a  b  c  3 abc
abc3 abc 
4
sleduva od vrskata me|u geometriska i aritmeti~ka sredina kaj

realni broevi. Ottuka dobivame deka
4 3 abc  a  b  c  3 abc ,
od kade {to sleduva baranoto neravenstvo.
4) Od o~iglednite neravenstva
 a  b 2  0,  a  c 2  0 2
i b  c   0
gi dobivame neravenstvata
a 2  b 2  2ab, a 2  c 2  2ac i b 2  c 2  2bc,
soodvetno. Ako gi sobereme poslednite neravenstva, go dobivame ba-

ranato neravenstvo, odnosno neravenstvoto
a 2  b 2  c 2  ab  ac  bc.
5) Ako a i b se realni broevi so ist znak, toga{ vaì
a b
 0 i  0.
b a
Toga{ od neravenstvoto
2
 a b 
  0
 b a 

sleduva deka
37
2. Realni broevi
a b
  2.
b a
6) So neposredna primena na algebarski operacii, dobivame deka
a  b  c  1  1  1   1  a  a  b  1  b  c  c  1 
a b c b c a c a b
a 2  b2 a 2  c 2 b2  c2
3   
ab ac bc
2ab 2ac 2bc

 3   9. 
ab ac bc
2.2. Mnoèstvo prirodni broevi
 Podmnoèstvo N od mnoèstvoto realni broevi R so slednite

svojstva:
1. 1 N
2. ako x  N , toga{ x  1 N
3. ako A  N za koe vaì 1 A i x  A  x  1 A , toga{ A  N .
se narekuva mnoèstvo prirodni broevi.
 Prirodniot broj n e deliv so m  N , ozna~uvame m | n , ako postoi

k  N takov {to n  mk . Pritoa }e velime deka m e delител na n ,
odnosno deka n e sodràtel na m .
 Priroden broj e prost ako e deliv samo so 1 i so samiot sebe. Vo

sprotivno velime deka e sloèn.
 Za prirodniot broj n velime deka e najmal zaedni~ki sodràtel

za broevite m i p ako e najmaliot priroden broj za koj vaì m | n i
p | n . Pi{uvame n = NZS(m, p ).
38
2. Realni broevi
 Za prirodniot broj n velime deka e najgolemiot zaedni~ki deli-

tel (NZD) na broevite m i p ako e najgolemiot priroden broj za koj
vaì n | m i n | p . Pi{uvame n = NZD ( m, p).
 Za dva prirodni broja m i n velime deka se zaemno prosti ako

NZD (m, n)  1.
2.7. Ako A  2k : k  N i B  2k  1: k  N , najdi gi mnoèstvata:
1) N \ A 2) N \ B 3) A \ N 4)  N \ A    N \ B 
Re{enie. Mnoèstvoto A se sostoi od site parni broevi, dodeka

mnoèstvoto B se sostoi od site neparni broevi. Imame deka
1) N \ A  B 2) N \ B  A 3) A \ N   4)  N \ A    N \ B   N . 
2.8. Neka se dadeni mnoèstvata A   x : x  N, x  4 , B   x : x  3 i
C  x : x  N, 2  x  5 . Opredeli gi mnoèstvata:
1)  A \ C  \ B 2) A \ C \ B 
Re{enie. Od uslovot vo zada~ata imame deka A  1,2,3,4 , B  3 i
C  3, 4. Spored toa, dobivame deka
1)  A \ C  \ B  1,2 2) A \  C \ B   1, 2,3. 
2.9. Pokaì deka se to~ni slednive tvrdewa:

1) zbirot na dva parni broja e paren broj,
2) zbirot na dva neparni broja e paren broj,
3) zbirot na paren so neparen broj e neparen broj,
4) proizvodot na dva parni broja e paren broj,
5) proizvodot na dva neparni broja e neparen broj,
6) proizvodot na paren so neparen broj e paren broj.
39
2. Realni broevi
Re{enie. 1) Neka m i n se dva proizvolni parni broja. Postojat

k1 , k2  N takvi {to m  2k1 i n  2k2 . Toga{, imame deka nivniot
zbir m  n  2k1  2k2  2  k1  k2  e paren broj bidej}i k1  k2  N.
2) Neka m i n se dva proizvolni neparni broja. Postojat k1 , k 2  N
takvi {to m  2k1  1 i n  2k 2  1 . Toga{, dobivame deka nivniot zbir
m  n  2k1  1  2k2  1  2  k1  k2  1 e paren broj bidej}i k1  k2  1 N.
3) Neka m e proizvolen paren broj i n e proizvolen neparen broj.

Postojat k1 , k2  N takvi {to m  2k1 i n  2k 2  1 . Toga{, zbirot
m  n  2k1  2k 2  1  2k1  k 2   1 e neparen broj bidej}i k1  k2  N.
4) Neka m i n se dva proizvolni parni broja. Postojat k1 , k2  N
takvi {to m  2k1 i n  2k 2 . Toga{, dobivame deka nivniot proizvod
m  n  2k1  2k 2  22k1  k 2  e paren broj, bidej}i 2k1  k2  N.
5) Neka m i n se dva proizvolni neparni broja. Postojat k1 , k2  N
takvi {to m  2k1  1 i n  2k2  1. Toga{, imame deka nivniot proiz-
vod m  n   2k1  1 2k2  1  2  2k1k2  k1  k2  1  1 e neparen broj bidej-
}i 2k1k2  k1  k2  1 N.
6) Neka m e proizvolen paren i n e proizvolen neparen broj.

Postojat k1 , k2  N takvi {to m  2k1 i n  2k2  1. Toga{, imame deka
nivniot proizvod m  n  2k1  2k2  1  2  k1  2k2  1  e paren broj, bi-
dej}i k1  2k2  1  N. 
2.10. Dokaì deka ako zbirot na dva prirodni broja e neparen broj,
toga{ nivniot proizvod e paren broj.
Re{enie. Zbirot na dva prirodni broja e neparen broj samo ako ed-
niot od niv e paren broj a drugiot e neparen broj. (vidi zada~a 2.9.).
40
2. Realni broevi
Toga{, povtorno od zada~ata 2.9., sleduva deka nivniot proizvod e

paren broj, kako proizvod na paren broj so neparen broj. 
2.11. Ako proizvodot na tri prirodni broevi e neparen broj, toga{ i

nivniot zbir e neparen broj.
Re{enie. Proizvodot na tri prirodni broevi e neparen samo vo slu-

~aj koga trite broevi se neparni (vidi zada~a 2.9). Toga{, povtorno
od zada~ata 2.9, sleduva deka nivniot zbir e neparen broj. Poto~no,
zbirot na bilo koi dva od broevite e paren broj i zbirot so tretiot
broj koj{to e neparen broj e neparen broj. 
2.12. Pokaì deka proizvodot na dva posledovatelni prirodni broe-

vi e paren broj.
Re{enie. Edniot od dvata posledovatelni broja e paren broj, pa od

zada~ata 2.9. sleduva deka nivniot proizvod e paren broj. 
2.13. Dokaì deka kvadratot na neparen priroden broj moè da se za-

pi{e vo oblik 8 p  1, p  N .
Re{enie. Neka 2k  1 e proizvolen neparen broj. Toga{, zaradi zada-
~ata 2.12 postoi p  N takov {to k  k  1  2 p. Ottuka sleduva deka
4k  k  1  8 p, {to e ekvivalentno so 4k 2  4k  1  8 p  1. Toa zna~i

2
deka  2k  1  8 p  1, {to treba{e da se dokaè.
2.14. Pokaì deka proizvodot na dva posledovatelni parni broevi e

deliv so 8.
Re{enie. Neka m i n se dva posledovatelni parni broevi. Postoi

k  N takov {to m  2k i n  2k  1 . Toga{, zaradi zada~ata 2.12., za
nivniot proizvod dobivame m  n  2k 2  k  1  4k  k  1  4  2k1  8k1, za
k1  N. 
41
2. Realni broevi
2.15. Dokaì deka zbirot na tri posledovatelni stepeni na brojot 2,

~ii stepenovi pokazateli se prirodni broevi, e deliv so brojot 7.
Re{enie. Spored uslovot na zada~ata imame deka stepenovite poka-

zateli se k , k  1 i k  2 , k  N . Zatoa, za baraniot zbir imame deka
2k  2k 1  2k  2  2k  2  2k  22  2k  2k (1  2  22 )  7  2k ,
od kade {to zaklu~uvame deka 7 | (2k  2k 1  2k  2 ) . 
2.16. Dokaì deka 8 | (98  1).
Re{enie. Imame deka
8 | 8  (97  96  95  94  93  92  9  1) 
 (9  1)(97  96  95  94  93  92  9  1) 
 98  97  96  95  94  93  92  9  97  96  95  94  93  92  9  1 
 98  1
{to treba{e da se dokaè. 
2.17. Dokaì deka ako brojot n e deliv so broevite 2 i 3, toga{ toj e

deliv so brojot 6.
Re{enie. Bidej}i 3 | 3 i 2 | n imame deka 2  3 | 3n , odnosno 6 | 3n . Ana-

logno, od 2 | 2 i 3 | n , dobivame deka 2  3 | 2n , odnosno 6 | 2n . Kone~no,
imame deka 6 | (3n  2n)  n , {to treba{e da se dokaè. 
2.18. Pokaì deka zbirot na tri posledovatelni prirodni broevi e

sloèn broj.
Re{enie. Od n  (n  1)  (n  2)  3(n  1) zaklu~uvame deka zbirot na

tri posledovatelni prirodni broja e broj deliv so 3. Osven toa, ima-
42
2. Realni broevi
me deka n  (n  1)  (n  2)  3 od kade {to sleduva deka zbirot e slo-

èn broj. 
2.19. Dokaì deka sekoj prost broj pogolem od 3 e od oblik 6k  1 ili

6k  1 , k  N .
Re{enie. Sekoj priroden broj moè da se zapi{e vo eden od sled-

nive oblici:
6k , 6k  1, 6k  2, 6k  3, 6k  4, 6k  5, k  N  0.
O~igledno e deka 6 | 6k , 2 | (6k  2) , 3 | (6k  3) i 2 | (6k  4) , pa zatoa

ovie broevi se sloèni. Spored toa, ako p e prost broj i p  3 , to-
ga{ p  6k  1 ili p  6k  1 , k  N . 
2.20. Dokaì deka ako p e prost broj i p  3 , toga{ 24 | ( p 2  1) .
Re{enie. Ako p e prost broj i p  3 , toga{ zaradi zada~a 2.19 imame
deka p  6k  1 , k  N. Vo zada~a 2.12. vidovme deka k (k  1)  2m. Vrz

osnova na pogornite fakti nao|ame deka
p 2  1  (6k  1) 2  1  36k 2  12k  1  1  24k 2  12k 2  12k 
 24k 2  12k (k  1)  24k 2  12  2m  24(k 2  m)
{to zna~i deka 24 | ( p 2  1) . 
2.21. Pokaì deka broevi p, p  5 i p  9 se prosti ako i samo ako

p  2.
Re{enie. Ako p  2, toga{ p  5  7 i p  9  11, od kade {to sleduva

deka broevite p, p  5 i p  9 se prosti. Neka p  2. Toga{ p mora
da bide neparen broj, bidej}i vo sprotivno bi bil deliv so dva. Sega,
od zada~a 2.9. sleduva deka broevite p  5 i p  9 se parni broevi
43
2. Realni broevi
(kako zbir na dva neparni broevi) pogolemi od 2, odnosno se sloèni

broevi. 
2.22. Najdi NZS(6930,32340) i NZD(6930,32340) .
Re{enie. Imame deka
32340 2
6930 2
16170 2
3465 3
8085 3
1155 3
2695 5
385 5 i
539 7
77 7 77 7
11 11 11 11
1 1
od {to dobivame 6930  2  3 2  5  7  11 i 32340  22  3  5  7 2  11 . Ottuka

zaklu~uvame deka
NZD =  6930,32340   2  3  5  7  11  2310,
NZS =  6930,32340   22  32  5  7 2  11  97020. 
2.23. Dokaì deka broevite n i n  1 se zaemno prosti.
Re{enie. Neka d  NZD (n, n  1). Bidej}i d n i d  n  1 , postojat pri-
rodni broevi k1 i k 2 taka {to n  k1 d i  n  1  k2 d . Toga{, imame
deka 1  k 2  k1 d . Bidej}i n  1  n sleduva deka k2  k1 , od kade {to
dobivame deka k2  k1  N. Kone~no, imame deka d 1, od kade {to zak-
lu~uvame deka d  1. 
2.3. Princip na matemati~ka indukcija
 Izveduvaweto na zaklu~ok spored principot na matemati~ka in-

dukcija se sostoi vo slednite ~ekori:
44
2. Realni broevi
1) Tvrdeweto I (n) e to~no za n  p kade {to p e fiksen pri-
roden broj.
2) Ako tvrdeweto I (n) vaì za priroden broj n  k  p , toga{
vaì i za n  k  1 .
3) Zaklu~ok: Tvrdeweto I (n) vaì za sekoj priroden broj n  p
So pomo{ na principot na matemati~ka indukcija dokaì deka sled-

nive tvrdewa se to~ni za sekoj n  N. (zada~i 2.24.-2.30.)
n  n  1
2.24. 1  2    n 
2
11  1
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no, bidej}i imame 1  .
2
2) Pretpostavuvame deka tvrdeweto e to~no za n  k  1, odnosno
k  k  1
1 2   k  .
2
3) Toga{, za n  k  1 dobivame deka
k  k  1 k  k  1  2(k  1)
1  2    k   k  1    k  1  
2 2

 k  1 k  2  ,
2
od kade {to spored principot na matemati~ka indukcija zaklu~uva-

me to~nost na tvrdeweto za sekoj priroden broj n . 
2.25. 1  3  5    2n  1  n 2
45
2. Realni broevi
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no bidej}i imame deka 1  12.
1  3    (2k  1)  k 2 .
1  3    (2k  1)  (2k  1)  k 2  2k  1  (k  1) 2 ,

n  n  1 2n  1
2.26. 12  22    n 2 
6
11  1 2  1
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no bidej}i 12  .
6
k  k  1 2k  1
12  22    k 2  .
6
2 k  k  1 2k  1 2
12  22    k 2   k  1    k  1 
6
k  k  1 2k  1  6  k  1
2  k  1  2k 2  k  6k  1
  
6 6
 k  1  2k 2  7k  1  k  1 k  2  2k  3
  ,
6 6

me deka tvrdeweto e to~no za sekoj priroden broj n . 
46
2. Realni broevi
n  n  1 n  2 
2.27. 1  2  2  3    n  n  1 
3
11  11  2 
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no bidej}i 1  2  .
3
k  k  1 k  2 
1  2  2  3    k  k  1  .
3
k  k  1 k  2 
1  2    k  k  1  ( k  1)(k  2)   ( k  1)(k  2) 
3
k  k  1 k  2  3(k  1)(k  2)  k  1 k  2  k  3
   ,
3 3 3

1 1 1 1 n
2.28.     
1 3 3  5 5  7  2 n  1 2 n  1 2 n 1
1 1
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no bidej}i vaì  .
1  3 2 1  1
2) Pretpostavuvame deka tvrdeweto e to~no za n  k  1 , odnosno
1 1 1 1 k
     .
1 3 3  5 5  7  2k  1 2k  1 2k  1
1 1 1 1 1
     
1 3 3  5 5  7  2k  1 2k  1  2k  1 2k  3
k 1 2k 2  3k  1
   
2k  1  2k  1 2k  3  2k  1 2k  3
47
2. Realni broevi
(k  1)(2k  1) k 1
  ,
 2k  1 2k  3 2(k  1)  1
2
n 2  n  1
2.29. 13  23    n3 
4
2
12 1  1
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no bidej}i 13  .
4
2
k 2 k  1
13  2 3    k 3 
4
2
k 2  k  1  4(k  1)3
13  23    k 3  (k  1)3  
4
2 2
(k  1)2 (k 2  4k  4) (k  1)  k  2 
  ,
4 4

  n2
 1  1  1
2.30. 1   1   1  
 4  9    n  12  2n  2
 
1 1 2
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no bidej}i vaì 1   .
4 22
48
2. Realni broevi
 1  k  2
 1  1  
1  1 
 4  9    1   .
2  2k  2
  
  k  1 
   k2  
 1  1   1 1 1
1   1   1  2
 1 
  k  2 2
 1 
 2 k  2   k  2 2


 4  9 
  k  1    
2

 k  2 1

 k  3 k  1  k  3   k  1  2 ,
 2k  2  k  2  (2k  2)  k  2  2  k  2  2  k  1  2
So pomo{ na matemati~ka indukcija da se dokaàt identitetite (za-

da~i 2.31.- 2.32).
xn  1
2.31. x  x 2  x3    x n  x , x  R \ 1
x 1
x1  1
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no bidej}i imeme x  x .
x 1
xk  1
x  x 2  x3    x k  x .
x 1
xk 1 x k 1  1
x  x 2  x 3    x k  x k 1  x  x k 1  x .
x 1 x 1
Spored principot na matemati~ka indukcija zaklu~uvame to~nost na

tvrdeweto za sekoj priroden broj n. 
49
2. Realni broevi
1 1 1 1 xn  1
2.32.      , x  R \ 0,1
x x 2 x3 x n x n  x  1
1 x1  1
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no bidej}i imame  .
x x  x  1
1 1 1 1 xk 1
 2  3  k  k .
x x x x x  x  1
1 1 1 1 1 xk  1 1 x k 1  1
        .
x x 2 x3 x k x k 1 x k  x  1 x k 1 x k 1  x  1
Spored principot na matemati~ka indukcija zaklu~uvame to~nost na

tvrdeweto za sekoj priroden broj n . 
2.33. So principot na matemati~ka indukcija dokaì deka dokaì go
neravenstvoto (2n)!  22n (n !)2 , za sekoj priroden broj n  1 .
Re{enie. 1) Za n  2 imame deka (2  2)!  4!  24  64  222 (2!) 2 , {to

zna~i deka neravenstvoto vaì.
(2k )!  22k (k !)2 .
[2(k  1)]!  (2k )!(2k  1)(2k  2)  22k (k !)2 (2k  1)2(k  1) 
 22k 1 k !(k  1)k !2(k  1)  2   [(k  1)!]2 ,

2 k 1
50
2. Realni broevi

me deka neravenstvoto vaì za sekoe n  1 . 
2.34. So pomo{ na principot na matemati~ka indukcija dokaì deka
35 | 62n  1, za sekoe nN.
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no bidej}i 35 | 621  1, odnosno
35 | 35.
35 | 62k  1.
Toa zna~i deka postoi m  N takov {to 62 k  1  35m.
Toga{ za n  k  1 dobivame deka
62( k 1)  1  62  62 k  1  36  62 k  1  35  62k  62k  1 
 35  62k  35m  35(62k  m),
od kade {to spored principot na matemati~ka indukcija sleduva de-

ka tvrdeweto e to~no za sekoj priroden broj n. 
2.35. So pomo{ na principot na matemati~ka indukcija dokaì deka
3 | 2n  5n1 , za sekoe nN.
Re{enie. 1) Za n  1 tvrdeweto e to~no bidej}i 3 | 21  511 , odnosno

3 | 27.
3 | 2k  5k 1 ,
Toa zna~i deka postoi m  N takov {to 2k  5k 1  3m.
51
2. Realni broevi
Toga{ za n  k  1 dobivame deka
2k 1  5k  2  2  2k  5  5k 1  2(2k  5k 1 )  3  5k 1 
 2  3m  3  5k 1  3(2m  5k 1 ),
od kade {to spored principot na mateati~ka indukcija sleduva deka

tvrdeweto e to~no za sekoj priroden broj n. 
2.4. Binomna formula
 Za a, b  R i n  N vaì binomnata formula:
n n
 a  b n     a n k b k .
k
k 0  
n n!
 Koeficientite    , k  0,1, 2, n, se narekuvaat bino-
 k  k ! n  k !
mni koeficienti.
n
 Op{tiot ~len od razvojot na binomot a  b  glasi
 n
Tk 1    a n  k b k , k  0,1,  , n .
k 
2.36. Razvij go binomot spored binomnata formula.
4
 
1)  x  3  
2) x 2  x  3 
4
2 y
Re{enie. Spored binomnata formula imame deka
4 4 3
x   4   x   0  4   x   1  4    2  2
1)   3        3        3      x   3  
2 y  0   2   y  1   2   y   2   2   y 
52
2. Realni broevi
1 0
 4   x   3  4   x    4
      3        3  
3  2   y   4 2   y 
x 4 3 x3 27 x 2 54 x 81
     .
16 2 y 2 y2 y3 y4
4
4 4  4 4  4   2 3

2) x 2  x  3    x 2   x  3   
0
 x2   x  3 0  
1 
1
  x   x  3 
 4 2 2  4 1 3  4 0 4
    x2   x  3     x2   x  3     x2   x  3 
 2  3   4 
 x8  4x7  6x6  32x5  19x4  96x3  54x2 108x  81. 
2.37. So primena na binomnata formula presmetaj:
1) 1,0310 to~no na ~etiri decimalni mesta.
2) 0,986 to~no na pet decimalni mesta.
Re{enie. Spored binomnata formula imame deka
10  10   10  10  10 
1) 1,0310  1  0,03    0,030    0, 031    0,032    0,033 
0 1  2 3
10  10  10  10  10 

   0,034    0,035    0,036    0,037    0,038 
4 5 6 7 8 
10  10 
   0,039    0,0310  1,3439
9 10 
6 6 6 6 6

2) 0,986  1  0,02     0,020    0,021    0,022    0,023 
0 1   2 3
6 6 6

   0,024    0,025    0,026  0,88584 . 
 4 5 6
53
2. Realni broevi
8
a 3 
2.38. Najdi go sedmiot ~len od razvojot na binomot  2 b .
 b 
 
Re{enie. Sedmiot ~len od razvojot na binomot iznesuva
8 6
8  a 3  6
T61    

 6 b 
 2 b   5376a 2b. 
9
2.39. Najdi go onoj ~len od razvojot na binomot  x  1x  , {to ne go
2
sodrì x.
Re{enie. Op{tiot ~len od razvojot na dadeniot binom iznesuva
9  9 k k 9 
k 
   
Tk 1    x 2
1
x
k
    1 x18 2k k .
k
Od ravenstvoto 18  3k  0 sleduva deka k  6, od kade {to zaklu~u-

vame deka sedmiot ~len od razvojot ne go sodrì x , odnosno
T61  84. 
n
 1 
2.40. Najdi go trinaesetiot ~len od razvojot na binomot  9 x   ,
 3x 
ako binomniot koeficient pred tretiot ~len od razvojot iznesuva
105.
n
Re{enie. Od ravenstvoto    105, odnosno n  n  1 2  105 sleduva
2
deka n1  15 i n2  14. Bidej}i stepenot vo binomnata formula n e
priroden broj, se zemaat vo predvid samo pozitivnite re{enija na
ravenkata, odnosno n  15. Spored toa, trinaesetiot ~len od razvojot
na binomot glasi
54
2. Realni broevi
12
 15  1512  1 
T121     9 x      455 x 3 . 
 12   3x 
n
2.41. Vo razvieniot oblik na binomot  a a  3 2 a 2  zbirot na bi-
 
nomnite koeficienti na vtoriot i tretiot ~len iznesuva 45. Opre-
deli go ~lenot {to go sodrì a 7 .
 n  n
Re{enie. Od ravenstvoto       45 imame deka n1  9 i n2  10.
1  2
Bidej}i n e priroden broj, se zemaat vo predvid samo pozitivnite
re{enija na ravenkata, odnosno n  9. Toga{, ~lenot {to go sodrì
a 7 glasi
9 k 9

Tk 1    a a
k 

9 k
 3 2 a2      1
k 
k
3 2
k
a 
3 9k 22 k 3

9 k k
    1
k 
3 2 a8114 k 6 .
81  13k
Od ravenstvoto  7 sleduva deka k  3, od kade {to zaklu~u-
6
vame deka ~etvrtiot ~len od razvojot go sodrì a 7 , odnosno
T31  168a 7 . 
2.42. Binomnite koeficienti na ~etvrtiot i {estiot ~len od razvo-

n
1 
jot na binomot   x  se odnesuva kako 5 : 18 . Opredeli go ~lenot
x 
od razvojot koj{to ne zavisi od x .
55
2. Realni broevi
 n  n
Re{enie. Od ravenstvoto   :    5 : 18 dobivame deka n1  12 i
 3  5
n 2  5 . Bidej}i n e priroden broj, se zemaat vo predvid samo pozi-
tivnite re{enija na ravenkata, odnosno n  12 . Toga{, ~lenot od raz-
vojot koj{to ne zavisi od x glasi
 12  12  k k 12  12 k  k 2 12   243k  /2

Tk 1    1 x 
k
 x  x
k
 x
k
24  3k
Od ravenstvoto  0 sleduva deka k  8 , od kade {to zaklu-
2
~uvame deka devettiot ~len od razvojot ne zavisi od x, odnosno
T81  495. 
8
 5 a4 
x 1
2.43. Presmetaj go x vo izrazot   a  a x 1  ako ~etvrtiot
 x a x 1 
 
11
~len od razvojot e ednakov na 56a 2 .
Re{enie. Od uslovot vo zada~ata imame deka
T31  T4  56a11 2 ,
83
 8   5 a4  3
od kade {to sleduva deka   
 3   x a x1



 a  x1 a x1   56a 11 2
, {to e ek-
vivalentno so 56a
5 x  x  6 x  x 1
 56a11 2 . Spored toa, imame deka
5  x 6 x 11
  ,
x x 1 2
od kade {to dobivame deka x1  2 i x2  5. 
56
2. Realni broevi
2.44. Opredeli gi vrednostite na x, za koi {to vo razvojot na bino-

n
 1 
mot  2 x   , zbirot na tretiot i pettiot ~len e ednakov na
 
 2 x1 
135, a zbirot na binomnite koeficienti pred prvite tri ~lena e ed-
nakov na 22.
 n  n  n
Re{enie. Od ravenstvoto          22 sleduva deka n1  6 i
 0 1  2
n 2  7 . Bidej}i n e priroden broj, se zemaat vo predvid samo pozi-
tivnite re{enija na ravenkata, {to zna~i deka n  6. Toga{, za tre-
tiot i pettot ~len od razvojot imame
2
6 62  
1
T21   
 2
2 x

 x 1
 2
  15  2 x


4
6 64  
1
T41   
 4
2 x

 x 1
 2
  15  22 x.


Od uslovot na zada~ata imame deka
T3  T5  135,
od kade {to sleduva deka 15  2 x 1  15  22 x  135, odnosno dobivame

deka x1  2 i x2  1 . 
2.5. Mnoèstvo celi broevi
 Mnoèstvoto Z  N  0  N  , kade {to N   n : n  N , go nare-
kuvame mnoèstvo celi broevi. Zna~i,
Z  0,1, 1, 2, 2,3, 3,, n, n, n  1, ( n  1),
57
2. Realni broevi
 Cel broj n e deliv so m  Z , ozna~uvame m | n , ako postoi k  N

takov {to n  mk . Pritoa velime deka m e delител na n , odnosno
deka n e sodràtel na m .
2.45. Ako A  2k : k  Z i B  2k  1 : k  Z , opredeli gi mnoèstvata:
1) Z\A 2) Z\B 3) A \ Z 4) Z \ A  Z \ B
Re{enie. Mnoèstvoto A se sostoi od site parni celi broevi, dode-

ka mnoèstvoto B se sostoi od site neparni celi broevi. Imame
1) Z\A  B 2) Z\B  A 3) A \ Z   4) Z\A  Z\B  Z . 
1
2.46. Dokaì deka ako brojot a  e cel broj, toga{:
a
1 1
1) a 2  2
e cel broj 2) a 4  e cel broj.
a a4
2
 1 1
Re{enie. 1) Od ravenstvoto  a    a 2  2  sleduva deka
 a  a2
2
1  1
a2   a    2.
2  a
a
1
Ottuka zaradi uslovot vo zada~ata deka a e cel broj imame
a
2
 1 1
deka  a    2 e cel broj, odnosno a 2  2 e cel broj.
 a a
2
 1  1
2) Poa|aj}i od ravenstvoto  a 2   a4  2  dobivame deka
2
 a  a4
2
4 1 1 
a   a2    2.
4 
a  a2 
58
2. Realni broevi
1 1
Bidej}i a  e cel broj, od zaklu~otot vo 1) imame deka a 2  2 e
a a
2
 1 
cel broj. Ottuka dobivame deka  a 2   2 e cel broj, odnosno
 a2 
1
a4  e cel broj. 
a4
2.47. Dokaì deka brojot a  a  1 a  2  a  3  1, kade a e cel broj e
kvadrat na cel broj.
Re{enie. Zaklu~okot sleduva od ravenstvoto
2
 
a  a  1 a  2  a  3  1  a 4  6a3  11a 2  6a  1  a 2  3a  1 ,
bidej}i ako a e cel broj, toga{ a 2  3a  1 e cel broj. 
2.48. Dokaì deka ako zbirot na dva celi broevi e paren broj, toga{
i nivnata razlika e paren broj.
Re{enie. Neka m i n se celi broevi ~ij{to zbir e paren broj, od-

nosno m  n  2k , k  Z. Toga{, nivnata razlika
m  n  m  ( 2k  m)  2m  k 
e paren broj bidej}i imame deka m  k  Z . 
2.49. Dokaì deka zbirot na pet posledovatelni celi broevi e deliv

so 5.
Re{enie. Od ravenstvoto
m   m  1   m  2    m  3   m  4   5  m  2 
sleduva deka zbirot na pet posledovatelni celi broevi e deliv so 5

bidej}i m  2  Z . 
59
2. Realni broevi
n3  n
2.50. Dokaì deka ako n e cel broj, toga{ e cel broj.
6
Re{enie. Bidej}i imame deka
n3  n (n  1)n(n  1)
 ,
6 6
od trite mnoìteli barem eden e paren i barem eden e deliv so 3,

zatoa {to imame proizvod na tri posledovatelni celi broevi. 
2.51. Dokaì deka zbirot na kubovite na tri posledovatelni celi

broevi e deliv so 9.
Re{enie. Od ravenstvoto
 n  13  n3   n  13  3n  n2  2 

zaklu~uvame deka dovolno e da dokaème deka n n 2  2 e deliv so 
3. Za taa cel dovolno e da go razgledame slu~ajot koga n ne e deliv
so 3, odnosno koga n  3k  1, k  Z. Toga{ imame deka
2
n 2  2   3k  1  2  9k 2  6k  3. 
2.52. Dokaì deka ako a i b se celi broevi takvi {to 31  6a  11b  ,
toga{ 31  a  7b  .
Re{enie. Od uslovot 31  6a  11b  sleduva deka postoi m  N takov
{to 6a  11b  31m . Toga{, imame deka 30a  55b  5(6a  11b)  5  31m,
od kade {to zaklu~uvame deka
31  30a  55b  .
Od druga strana 31a  62b  31(a  2b)  31n, {to zna~i deka
60
2. Realni broevi
31  31a  62b  .
Kone~no, dobivame deka
31 31a  62b  (30a  55b)  a  7b,
{to treba{e da se dokaè. 
2.6. Mnoèstvo racionalni broevi
m
 Sekoj broj {to moè da se pretstavi vo oblik kade {to m  Z ,
n
n  N i  m, n   1, se narekuva racionalen broj. Mnoèstvoto racio-
nalni broevi }e go ozna~uvame so Q . Zapi{uvame
m 
Q   : m  Z, n  N  .
n 
2.53. Da se racionaliziraat imenitelite vo izrazite:
1 1 1 1
1) 2) 3) 4)
3
2 1 3 2 3
3 2 3
33 2
Re{enie. Imame deka
1 1 2 1 2 1
1)     2 1
2 1 2 1 2 1 22  12
1 1 3 2 3 2
2)     3 2
3 2 3 2 3 2 3 2
3 2 3
1 1 3  3 2  3  22 39 3634
3)    
3332 3332 3 2 3 3 3 3 3
3  3 2  3  22 3  2
61
2. Realni broevi
39 3634 3
  93634
3 2
3 2 3
1 1 3  3 2  3  22 39 3634
4)    
3332 333 2 3 32  3 2  3  3 22 3 3 3 3
3  2
39 3634 393634
  .
3 2 5
2.54. Dokaì deka slednite broevi se racionalni:
3 2 2 3 2 2
1) B   2) A  3 20  14 2  3 20  14 2
17  12 2 17  12 2
Re{enie. 1) Imame deka
2 2
 32 2  3 2 2 3 2 2  3 2 2 
2
B   2   
 17  12 2  17  12 2 17  12 2  17  12 2 
  
3 2 2 98 3 2 2
 2   4,
17  12 2 289  288 17  12 2
od kade {to sleduva deka B  2.
2) Imame deka
3 2

A3  3 20  14 2  
 3 3 20  14 2   20  14 2  
2 3

3 3 20  14 2 20  14 2   
 3 20  14 2  
 20  14 2  20  14 2 

3 3 20  14 2 20  14 2    3 20  14 
2  3 20  14 2  40  6 A,
62
2. Realni broevi
od kade {to sleduva deka A3  6 A  40  0, odnosno A  4. 
2.55. Ako p, q i r se pozitivni racionalni broevi, dokaì deka se

to~ni neravenstvata:
2
1 1 1  pq
1)   2)    pq
p q pq  2 
3) p 2  q 2  r 2  pq  qr  rp
Re{enie. 1) Bidej}i p i q se pozitivni racionalni broevi imame

deka p  p  q, od kade sleduva deka
1 1
 .
p pq
So analogna diskusija dobivame deka
1 1
 .
q pq
Ako gi sobereme poslednite dve neravenstva, dobivame deka
1 1 2 1
   ,
p q pq pq
{to treba{e da se dokaè.
2
2) Od neravenstvoto  p q   0 dobivame deka p  2 pq  q  0 ,
pq
odnosno  pq . So neposredno kvadrirawe na dvete strani od
2
neravenstvoto dobivame deka
2
 pq
   pq ,
 2 
63
2. Realni broevi
{to treba{e da se dokaè.
3) Koristej}i go rezultatot pod 2) dobivame deka
p2  q2 p2  r 2 r 2  q2
p2  q2  r 2      pq  qr  rp. 
2 2 2
2.56. Ako p, q i p  q se racionalni broevi, pokaì deka p i
q se racionalni broevi.
Re{enie. Ako p, q i p  q se racionalni broevi, toga{ brojot
pq
 p  q e racionalen broj. Ponatamu, imame deka
p q
p
 p q    p q 
2
q
 p q    p q ,
2
se isto taka racionalni broevi, {to treba{e da se dokaè. 
2.57. Pokaì deka ne postoi racionalen broj x so svojstvoto:
1) x 2  2 2) x 3  2 3) x 2  3 4) x 3  3
p
Re{enie. 1) Pretpostavuvame deka x Q. Toga{ imame deka x  ,
q
p2
p  Z, q  N i  p, q   1 . Od  2 sleduva deka p 2  2q 2 , od kade
q2
{to zaklu~uvame deka 2 p 2 , a toa zna~i deka 2 p , odnosno p  2k , za
k  Z. Toga{ imame deka 2k 2  q 2 od kade sleduva deka 2 q . Spored
64
2. Realni broevi
toa, moè da zaklu~ime deka 2 e zaedni~ki delitel na p i q {to
protivre~i na pretpostavkata deka  p, q   1.
p
2) Pretpostavuvame deka x  Q . Toga{, imame deka x  , p  Z, q  N
q
p3
i  p, q   1 . Od  2 sleduva deka p3  2q3 , od kade {to zaklu~uva-
3
q
me deka 2 p3 , a toa zna~i deka 2 p , odnosno p  2k , za k  Z. Toga{
imame deka 4k 3  q 3 od kade sleduva deka 2 q . Spored toa, moè da
zaklu~ime deka 2 e zaedni~ki delitel na p i q {to protivre~i na
pretpostavkata deka  p, q   1.
p
3) Pretpostavuvame deka x  Q . Toga{, imame deka x  , p  Z, q  N
q
p2
i  p, q   1 . Od  3 sleduva deka p 2  3q 2 , od kade {to zaklu~uva-
2
q
me deka 3 p 2 , a toa zna~i deka 3 p , odnosno p  3k , k  Z. Toga{,
imame deka 3k 2  q 2 od kade sleduva deka 3 q . Spored toa, moè da
zaklu~ime deka 3 e zaedni~ki delitel na p i q {to protivre~i na
pretpostavkata deka  p, q   1.
p
4) Pretpostavuvame deka x  Q . Toga{ imame deka x  , p  Z, q  N
q
p3
i  p, q   1 . Od  3 sleduva deka p3  3q3 , od kade {to zaklu~uva-
3
q
me deka 3 p3 , a toa zna~i deka 3 p , odnosno p  3k , k  Z. Toga{,
65
2. Realni broevi
imame deka 9k 3  q3 , odnosno 3  3k 3  q 3 , od kade sleduva deka 3 q .
Spored toa, 3 e zaedni~ki delitel na p i q {to protivre~i na pret-
postavkata deka  p, q   1. 
1. Presmetaj 2 x | y  z |  y | x  z |  z | x  y | ako:
1 1 1
1) x  , y   i z  2) x   2, y  2 2 i z  12.
3 3 6
2. Vo mnoèstvoto realni broevi re{i gi slednite ravenki:
1) | x  2 | x  1 2) | x  3 | 2 x  3
3) x  2  x  1  2 x  3 4) x 2  2 x  3 | x  1| 3  0
3. Vo mnoèstvoto realni broevi re{i gi neravenkite:
1 x
1) 0 2) 10  3 x  x 2  0 3) x 2  x  1  0
1 x
x x3
4) 0 5) 0
x  13 x  10
4. Vo mnoèstvoto realni broevi re{i gi neravenkite:
1) x  2  x  1 2) x  1  2  x  3  x
5. Dokaì deka 1  a 1  b 1  c   8abc, ako a  b  c  1 i a, b i c se
pozitivni realni broevi.
6. Ako a, b, c i d se nenegativni realni broevi, dokaì deka vaì

4
neravenstvoto a  b  c  d   256abcd .
66
2. Realni broevi
7. Dokaì deka za sekoj priroden broj n vaì:

1) 2 n 2  n  
2) 3 n3  2n 

3) 12 3n  3n1  
4) 3 n 2n 2  1
So pomo{ na principot na matemati~ka indukcija dokaì deka sled-
nive tvrdewa se to~ni za sekoe n  N (zada~i 8 - 13).
8. 2  4  6    2n  n  n  1
2 n  2n  1 2n  1
9. 12  32  52     2n  1 
3
2 2n  n  1 2n  1
10. 22  42  62     2n  
3
1 1 1 1 n
11.    
1  5 5  9 9  13 4n  34n  1 4n  1
3 2
12. 2 3  4 3  6 3    2n   2n 2 n  1
13. 1  2  2 2    2 n 1  2 n  1
So principot na matemati~ka indukcija dokaì deka slednite nera-

venstva se to~ni za sekoj priroden broj n (zada~i 14 - 17).
14. 2n  n
15. 2n  2n  1
1 1 1 1 n 1
16. 2
 2  2  2 
2 3 4 n n
1 1 1 1 13
17.    
n 1 n  2 n  3 2n 14
67
2. Realni broevi
18. So pomo{ na principot na matemati~ka indukcija dokaì deka
1) n(n  1) e deliv so 2, za sekoe nN.
2) n(n  1)(n  2) e deliv so 3, za sekoe nN.
19. Razvij go binomot spored binomnata formula:
1) 2 x  5
4
 
2) x 2  x  3
4
20. So primena na binomnata formula presmetaj 1,0056 to~no na pet

decimalni mesta.
9
 33 a 2 2 
21. Najdi go sedmiot ~len od razvojot na binomot    .
 4 a
 
22. Najdi go onoj ~len od razvojot na binomot:
17
3 1 
1)  x 2   {to ne go sodrì x .
 4 3 
 x 
12
 33 x 2 2 a 
2)    {to go sodrì x 7 .
 4 3 
 
14
3)  3 x 2  y  {to gi sodrì x i y na ednakov stepenov
 
pokazatel.
n
 3 2 
x 
23. Najdi go devettiot ~len od razvojot na binomot  2 x  , ako
 x 
 
binomniot koeficient na tretiot ~len od razvojot e 55.
68
2. Realni broevi
n
 4 x
24. Vo razvieniot oblik na binomot  x x3  binomnite koefi-
 2 
 x 
cienti na pettiot i desettiot ~len se ednakvi. Najdi go ~lenot {to
ne go sodrì x .
25. Dadeni se mnoèstvata A  n : n  Z i n  6 i
B  n : n  Z i n  7. Najdi gi mnoèstvata
1) A  B 2) A  B 3) Z \ A 4) Z \ B
26. Opredeli gi site celi broevi x i y koi{to go zadovoluvaat ra-

venstvto x  y  xy.
27. Presmetaj ja vrednosta na izrazot 2 75  3 48  5 108  27 3.
28. Dali 3 i 6 se racionalni broevi? Obrazloì go odgovorot.
29. Dokaì deka 2  3 ne e racionalen broj.
69
3. Funkcii so edna promenliva
3.1. Definicija na funkcija i osnovni poimi
 Neka E i F se dve neprazni podmnoèstva od mnoèstvoto

realni broevi. Ako po nekoe pravilo na sekoj x  E e pridruèn
edinstven element y  F , velime deka e zadadena realna funkcija
f na mnoèstvoto E so vrednosti vo mno`stvoto F . Simboli~ki,

zapi{uvame f : E  F .
 Ako f : E  F e funkcija, toga{ velime deka E e domen ili de-
finiciona oblast (ozna~uvame i so D f ), i F e kodomen na funkci-
jata. Podmnoèstvoto  f  x  : x  E od kodomenot F e slika na fun-
kcijata ili mnoèstvo vrednosti na f i go ozna~uvame so R f .
 Za funkciite f i g velime deka se ednakvi, i pi{uvame f  g ,

ako i samo ako se ispolneti slednite uslovi:
1. f i g se definirani na isto mnoèstvo E , odnosno imaat
70
isti domeni;
2. f i g primaat vrednosti vo isto mnoèstvo F , odnosno

imaat isti kodomeni;
3. f  x   g  x  , za sekoe x  E , odnosno f i g imaat isto dej-
stvo.
 Grafik na funkcija e mnoèstvoto od podredeni dvojki
Gf   x, f ( x)  : x  D f .
So drugi zborovi, grafikot na funkcijata e podmnoèstvo od R  R
koe {to se sostoi od site to~ki  x, f ( x)  , x  D f .
3.1. Opredeli dali se ednakvi funkciite f : E  F i g : G  H

ako:
1) f  x   x 2 , E  F   0,   i g  x   x, G  H  0,  
2) f  x   x 2 , E  F  R i g  x   x, G  H  R
3) f  x   x 2 , E  F  R i g  x   x , G  R , H   0,  
4) f  x   sin 2 x  cos 2 x, E  F  R i g  x   cos 2 x, G  H  R
Re{enie. 1) Da, bidej}i imaat isti domeni, isti kodomeni i imaat

isto dejstvo.
2) Ne, bidej}i imaat razli~no dejstvo. Poprecizno, f  x   x 2  x ,
71
za sekoe x  R , dodeka g  x   x, za sekoe x  R.
3) Ne, bidej}i imaat razli~ni kodomeni.
4) Da, bidej}i imaat isti domeni, isti kodomeni, i imaat isto dejst-
vo zaradi trigonometrskiot identitet cos 2 x  sin 2 x  cos 2 x. 
Opredeli gi definicionite oblasti na slednite funkcii: (zada~i

3.2.- 3.8.)
3.2. 1) f  x   x 2  x  1 2) f  x   x 2  1
x3  1 x2
3) f  x   4) f  x  
x2  6 x  8 2 x 3
Re{enie. 1) Analiti~kiot izraz ima smisla za sekoj realen broj.

Spored toa, zaklu~uvame deka D f  R.
2) Analiti~kiot izraz ima smisla za sekoj realen broj. Spored toa,

zaklu~uvame deka D f  R.
3) Bidej}i delewe so nula ne e dopu{teno, analiti~kiot izraz ima
smisla za site realni broevi za koi vaì x 2  6 x  8  0 . Od
uslovot x 2  6 x  8  0 ako i samo ako x  2 ili x  4, zaklu~uvame

deka x  2 i x  4 ne pripa|aat na definicionata oblast. Spored
toa, imame deka D f   , 2    2, 4    4,   .

smisla za site realni broevi za koi vaì 2 x  3  0. Od uslovot
3 3
2 x  3  0 ako i samo ako x   ili x  , zaklu~uvame deka
2 2
72
navedenite to~ki ne pripa|aat na definicionata oblast. Zatoa
 3  3 3 3 
imame deka D f   ,      ,    ,   . 
 2  2 2 2 
3.3. 1) f  x   x  1 2) f  x    x 2
1
3) f  x   4 2  x 4) f  x  
1  x2
Re{enie. 1) Potkorenova vrednost mora da bide nenegativna pa iz-

razot ima smisla za site realni broevi za koi vaì x  1  0, odnos-
no x  1, od kade {to zaklu~uvame deka D f   1,   .
2) Potkorenova vrednost mora da bide nenegativna pa analiti~kiot
izraz ima smisla za site realni broevi za koi vaì  x 2  0.
Spored toa, imame deka D f  0 .
3) Potkorenova vrednost na koren od paren red mora da bide nene-

gativna pa analiti~kiot izraz ima smisla za site realni broevi za
koi {to e ispolneto neravenstvoto 2  x  0, {to e ekvivalentno so
x  2. Spored toa, imame deka D f   , 2.
4) Bidej}i delewe so nula ne e dopu{teno i potkorenova vrednost

mora da bide nenegativna, analiti~kiot izraz ima smisla za site
realni broevi za koi {to e ispolneto neravenstvoto 1  x 2  0,
odnosno za sekoe x   1,1 . Spored toa, imame deka D f   1,1 . 
3.4. 1) f  x   2 x 1 2) f  x   3x 1
x2
3) f  x   1
4) f  x   2  2 x
e x
73
Re{enie. 1) Bidej}i eksponencijalnata funkcija e definirana za

sekoj realen broj, analiti~kiot izraz ima smisla za sekoj realen
broj. Spored toa, zaklu~uvame deka D f  R .
2) Od neravenstvoto 3x1  0, za sekoj realen broj x, sleduva deka

potkorenova vrednost e nenegativna za sekoj realen broj x. Toa zna-
~i deka analiti~kiot izraz ima smisla za sekoj realen broj. Spored
toa, imame deka D f  R .

smisla za sekoj realen broj razli~nen od nula. Spored toa, imame
deka D f  R \ 0.
4) Potkorenova vrednost mora da bide nenegativna pa analiti~kiot
izraz ima smisla za site realni broevi za koi {to vaì 2  2 x  0,
odnosno x  1 . Spored toa, imame deka D f   ,1. 
3.5. 1) f  x   log x 2 2) f  x   log  3x  4 
 5x  x2 
3) f  x   log x  1 4) f  x   log  
 4
 
Re{enie. 1) Bidej}i logaritamskata funkcija e definirana samo

za pozitivni vrednosti na nezavisno promenlivata, analiti~kiot
izraz ima smisla za site realni broevi za vaì neravenstvoto
x 2  0, {to e ekvivalentno so x  0. Spored toa, imame deka
D f  R \ 0.
2) Bidej}i logaritamskata funkcija e definirana samo za po-

zitivni vrednosti na nezavisno promenlivata, analiti~kiot izraz
74
ima smisla za site realni broevi za koi vaì 3x  4  0, odnosno
3  4 
x   . Spored toa, imame deka D f    ,   .
4  3 
3) Bidej}i logaritamskata funkcija e definirana samo za po-

zitivni vrednosti na nezavisno promenlivata, analiti~kiot izraz
ima smisla za site realni broevi za koi vaì x  1  0, odnosno
site realni broevi x  1. Spored toa, imame deka D f  R \ 1 .
4) Potkorenova vrednost mora da bide nenegativna, analiti~kiot

 5x  x2 
izraz ima smisla za site realni broevi za koi{to log    0,
 4
 
5x  x 2
odnosno  1 . Spored toa, imame deka D f  1, 4. 
4
1
3.6. 1) f  x   4 3  x  x  1  
2) f  x   log 16  x 2 
1  sin x
Re{enie. 1) Analiti~kiot izraz ima smisla za site realni broevi

za koi {to se ispolneti neravenstvata 3  x  0 i x  1  0 . Spored
toa, imame deka Df  1,3 .
2) Analiti~kiot izraz ima smisla za site realni broevi za koi {to
se ispolneti neravenstvata 16  x 2  0 i sin x  1. Bidej}i 16  x 2  0,
 
za sekoe x   4, 4  i sin x  1, za sekoe x    2k  , dobivame deka
2 
    
Df    4,    ,4 . 
 2 2 
3.7. Dadena e funkcijata f ( x)  x 4  2 x  4 . Najdi gi vrednostite:
1) f (1) 2) f (0) 3) f (2)
75
Re{enie. Imame deka
4
1) f  1   1  2  1  4  7
2) f  0   04  2  0  4  4
3) f  2   24  4  4  16 . 
3.8. Dadena e funkcijata

 3 x  1, 1  x  0

 x
f ( x)   tg , 0 x 
 2
 x
 2 ,   x6
x 2
Opredeli gi vrednostite:
   2 
1) f  1 2) f   3) f   4) f  4 
2  3 
Re{enie. 1) To~kata x  1 pripa|a na intervalot  1,0  , pa spored
toa imame deka f  1  3    1  2.

 1

2) To~kata x  pripa|a na intervalot  0,   , pa spored toa imame
2
  
deka f    tg  1.
2 4
2
3) To~kata x  pripa|a na intervalot 0,   , pa spored toa imame
3
 2  
deka f    tg  3.
 3  3
76
4) To~kata x  4 pripa|a na intervalot  ,6 , pa spored toa imame
24
deka f  4   2
 .
4 2 7
3.9. Dadena e funkcijata f  x   x 2  4ab . Opredeli f  a  b  .
Re{enie. Imame deka f (a  b)   a  b 2  4ab   a  b 2  ab. 
1
3.10. Ako f  x   , dokaì deka f  a  f  b   f  ab  .
x
1 1 1
Re{enie. Imame deka f  a  f  b      f  ab  . 
a b ab
3.11. Ako f  x   e x , dokaì deka f  a  f  b   f  a  b  .
Re{enie. Imame deka f  a  f  b   e a  eb  e a b  f  a  b  . 
1 x  ab 
3.12. Ako f  x   log , dokaì deka f  a   f  b   f  .
1 x  1  ab 
Re{enie. Imame deka
1 a 1 b
f  a   f  b   log  log 
1 a 1 b
 log 1  a   log 1  a   log 1  b   log 1  b  
 log  1  a 1  b    log  1  a 1  b   
 log 1  a  b  ab   log 1  a  b  ab  
 1  a  b  ab 
 1  a  b  ab   1  ab 
 log    log  
 1  a  b  ab   1  a  b  ab 
 1  ab 
77
 ab 
 1  1  ab   ab 
 log 
a  b
 f  . 
 1    1  ab 
 1  ab 
3.13. Najdi funkcija od oblik f  x   ax  b, ako f (0)  2 i f (1)  0.
Re{enie. Od uslovot na zada~ata, f (0)  2 i f (1)  0, go dobivame

sistemot
 a  0  b  2
 ,
 ab 0
~ie {to re{enie e a  2, b  2. Spored toa, baranata funkcija
glasi f  x   2 x  2. 
3.14. Najdi funkcija od oblikot f  x   a  bc x , c  0, ako f (0)  15,
f (2)  30 i f (4)  90.
Re{enie. Od uslovot na zada~ata f (0)  15, f (2)  30 i f (4)  90, go

dobivame sistemot
 a  bc 0  15

2
a  bc  30,
 4
a  bc  90
~ie{to re{enie e a  10, b  5 i c  2. Spored toa, baranata
funkcija glasi f  x   10  5  2 x. 
48
3.15. Presmetaj ja vrednosta na funkcijata f  x   2
 x 2 vo site
x
4
to~ki x za koi {to x   3.
x
78
4
Re{enie. Od ravenstvoto x   3 dobivame deka baranite to~ki
x
se x  4 i x  1. Spored toa, imame deka
48 48
f  4  2
 42  19 i f  1   1  49. 
4 1
3.2. Monotonost na funkcija
 Neka E1 e podmnoèstvo od domenot na funkcijata f : E  F .

Velime deka funkcijata f : E  F
 monotono raste na mnoèstvoto E1 ako
x1 , x2  E1 : x1  x2  f  x1   f  x2 
 strogo monotono raste na mnoèstvoto E1 ako
x1 , x2  E1 : x1  x2  f  x1   f  x2 
 monotono opa|a na mnoèstvoto E1 ako
x1 , x2  E1 : x1  x2  f  x1   f  x2 
 strogo monotono opa|a na mnoèstvoto E1 ako
x1 , x 2  E1 , x1  x 2  f ( x1 )  f ( x 2 ) .
3.16. Dokaì deka slednite funkcii monotono rastat:
1) f  x   x  3 2) f  x   x3  1
3) f  x   ln  x  1 4) f  x   e x 1
Re{enie. 1) Neka x1 , x2  D f  R. Od x1  x2 sleduva deka x1  x2  0.
Toga{, imame deka
79
f  x1   f  x2   x1  3  x2  3  x1  x2  0,
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  , {to zna~i deka funkcijata
strogo monotono raste.
2) Za sekoi x1 , x2  D f  R od x1  x2 sleduva x1  x2  0. Toga{,
imame

f  x1   f  x2   x13  1  x23  1  x13  x23   x1  x2  x12  x1 x2  x22 
 2 
x2  3x 2
  x1  x2    x1    2 0
 2  4 
 
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  , bidej}i mnoìtelot od
desnata strana na neravenstvoto e sekoga{ pozitiven. Ottuka

zaklu~uvame deka funkcijata strogo monotono raste.
3) Za sekoi x1 , x2  D f  1,   , za x1  x 2 imame deka
 x 1   x1  x2 
f  x1   f  x2   ln  x1  1  ln  x2  1  ln  1   ln 1    0,
 x2  1   x2  1 
x1  x2
bidej}i 0  1   1 . Spored toa, dobivame deka f  x1   f  x2  ,
x2  1
{to zna~i deka funkcijata strogo monotono raste.
4) Neka x1 , x2  D f . Od x1  x2 sleduva deka x1  x2  0. Toga{, imame
 e x1 1 
 
f  x1   f  x2   e x1 1  e x2 1  e x2 1  x 1  1  e x2 1 e x1  x2  1  0,
e 2 
 
bidej}i e x1  x2  1. Spored toa, dobivame deka f ( x1 )  f ( x2 ), {to zna-

~i deka funkcijata strogo monotono raste. 
80
3.17. Dokaì deka slednite funkcii monotono opa|aat:
1) f  x   1  2 x 2) f  x   1  x3
3) f  x    ln  x  3 4) f  x   3 x
Re{enie. 1) Neka x1 , x2  D f  R. Za x1  x2 imame deka
f  x1   f  x2   1  2 x1  1  2 x2   2  x2  x1   0,
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  , {to zna~i deka funkcijata
strogo monotono opa|a.
2) Neka x1 , x 2  D f  R . Za x1  x 2 imame deka
   
f  x1   f  x2   1  x13  1  x23   x13  x23   x2  x1  x12  x1 x2  x22 
 2
x  3x 2 
  x2  x1    x1  2   2   0,
 2  4 
 
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  , bidej}i mnoìtelot od
desnata strana na neravenstvoto e sekoga{ pozitiven. Ottuka

zaklu~uvame deka funkcijata strogo monotono opa|a.
3) Neka x1 , x 2  D f  R i x1  x 2 . Toga{, imame deka
 x 3
f  x1   f  x2    ln  x1  3    ln  x2  3   ln  2 
 x1  3 
 x x 
 ln  1  2 1   0,
 x1  3 
81
x2  x1
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  , bidej}i 1   1. Ottu-
x1  3
ka zaklu~uvame deka funkcijata strogo monotono opa|a.
4) Neka x1 , x2  D f  R. Za x1  x2 imame deka
 3 x2  x
f  x1   f  x2   3 x1  3 x2  3 x1 1   x
 3 1  x x
  3 1 1  3 2 1  0, 
 
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  , bidej}i vaì neravenstvo-
to 3x1  x2  1. Spored toa, dadenata funkcijata strogo monotono opa-

|a. 
3.18. Ispitaj ja monotonosta na slednite funkcii:
2x
1) f  x   , x  1,   2) f  x   x  log x
1  x2
3) f  x   2 x 3 4) f  x   2 x  e x 1
Re{enie. 1) Za x1 , x 2  D f  1,   od x1  x 2 imame deka
2 x1 2 x2 2  x1  x2 1  x1 x2 
f  x1   f  x2      0,
1 x12 1 x22 1  x 1  x 
2
1
2
2
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  , bidej}i 1  x1 x2  0. Ottuka
zaklu~uvame deka funkcijata strogo monotono opa|a.
2) Neka x1 , x2  D f   0,   . Ako x1  x2 , toga{ imame deka
x1
f  x1   f  x2   x1  log x1  x2  log x2  x1  x2  log  0,
x2
82
x1
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  , bidej}i  1. Ottuka zak-
x2
lu~uvame deka funkcijata strogo monotono raste.
3) Neka x1 , x2  D f  R. Ako x1  x2 , toga{ imame deka
f  x1   f  x2   2 x1 3  2 x2 3  2 x1  x2  0,
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  . Ottuka zaklu~uvame deka
funkcijata strogo monotono raste na celata realna prava.
4) Neka x1 , x2  D f  R. Ako x1  x2 , toga{ imame deka
f  x1   f  x2   2 x1  e x1 1  (2 x2  e x2 1 )  2( x1  x2 )  e x1 1 (1  e x2  x1 )  0,
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  , bidej}i 1  e x2  x1  0. Ottu-
ka zaklu~uvame deka funkcijata strogo monotono raste na celata

realna prava. 
3.19. Opredeli gi intervalite na monotonost na slednite funkcii:
1
1) f  x   x  2 2) f  x  
x
x 1
3) f  x   2
4) f  x  
x 5 2 x
Re{enie. 1) Neka x1 , x2   2,   . Za x1  x2 imame deka
f  x1   f  x2   x1  2  ( x2  2)  x1  x2  0,
{to zna~i deka f ( x1 )  f ( x2 ), od kade {to zaklu~uvame deka funk-
cijata strogo monotono raste na intervalot 2,  .
83
Ako x1 , x2   , 2  , za x1  x2 imame deka
f  x1   f  x2    x1  2  ( x2  2)   x1  x2  0,
strogo monotono opa|a na intervalot  ,2.
Kone~no, dobivame deka funkcijata strogo monotono raste na inter-

valot  2,   , i strogo monotono opa|a na intervalot  ,2.
2) Neka x1 , x 2  0,   . Za x1  x 2 imame deka
1 1 x2  x1
f  x1   f  x2      0,
x1 x2 x1 x2
strogo monotono opa|a na intervalot 0,  .
Neka x1 , x2   ,0  . Za x1  x 2 imame deka
1 1 x1  x2
f  x1   f  x2       0,
x1 x2 x1 x2
cijata strogo monotono raste na intervalot  ,0.
Kone~no, dobivame deka funkcijata strogo monotono raste na inter-

valot  ,0  , i strogo monotono opa|a na intervalot  ,0.
3) Neka x1 , x2    5, 5  . Za x1  x2 imame deka

 
x1 x2 ( x1 x2  5)( x2  x1 )
f  x1   f  x2      0,
x12 5 2
x2  5 ( x12  5)( x22  5)
84
{to zna~i deka f ( x1 )  f ( x2 ), od kade {to zaklu~uvame deka funk-
cijata monotono raste na intervalot   5, 5  .

 

Ako x1 , x2  ,  5    
5,  , za x1  x2 imame deka
x1 x2 ( x1 x2  5)( x2  x1 )
f  x1   f  x2      0,
x12 5 2
x2  5 ( x12  5)( x22  5)
od kade {to sleduva deka f  x1   f  x2  , {to zna~i deka funkcijata
monotono opa|a na intervalot ,  5     5,  .

Kone~no, dobivame deka funkcijata monotono raste na intervalot
  5, 5  , i monotono opa|a na ,  5 
     5,  . 
4) Neka x1 , x2   2,   . Za x1  x 2 imame deka
1 1 x1  x2
f  x1   f  x2      0,
2  x1 2  x2 ( x1  2)( x2  2)
strogo monotono opa|a na intervalot  2,   .
Neka x1 , x2   ,2  . Za x1  x 2 imame deka
1 1 x2  x1
f  x1   f  x2      0,
2  x1 2  x2 ( x1  2)( x2  2)
cijata strogo monotono raste na intervalot  ,2  .
85
3.3. Ograni~eni funkcii
 Funkcijata f e ograni~ena od gore ako postoi realen broj M
takov {to f ( x)  M , za sekoe x  D f .
 funkcijata f e ograni~ena od dolu ako postoi realen broj m
takov {to f ( x)  m, za sekoe x  D f .
 Funkcijata e ograni~ena ako e ograni~ena i od gore i od dolu. To-

ga{ postoi pozitiven realen broj K takov {to f ( x)  K , za sekoe
x Df .
 Funkcijata e neograni~ena ako ne e ograni~ena, odnosno ako za

sekoj pozitiven realen broj a postoi x  D f takov, {to f ( x)  a .
3.20. Dokaì deka slednite funkcii se ograni~eni:
1
1) f  x   2 x  3, x   1, 2 2) f  x  
1  x2
 1 
3) f  x   ln 1   4) f  x   10 x 1
 1  x2 
x
5) f  x   3sin 2 6) f  x   3cos 2 x
2
Re{enie. 1) Imaj}i vo vid deka  1  x  2 imame deka
f  x   2 x  3  2 x  3  2  2  3  7,
od kade {to sleduva deka funkcijata e ograni~ena.
2) Od o~iglednoto neravenstvo x 2  0, za sekoe x  D f  R , sleduva
1
deka 1  x 2  1, od kade {to dobivame deka  1. Ponatamu,
1  x2
86
1 1 1
zaradi 2
 0 imame deka 2
 . Spored toa, nao|ame
1 x 1 x 1  x2
deka
1 1
f  x  2
  1,
1 x 1  x2
1
3) Za sekoj realen broj x vaì dvojnoto neravenstvo 0   1.
1  x2
1
So dodavawe na 1 kon sekoja strana nao|ame deka 1  1   2.
1  x2
Ako go logaritmirame dvojnoto neravenstvo dobivame deka
 1 
ln1  ln  1    ln 2,
 1  x2 
{to zna~i deka
ln1  f  x   ln 2,
od kade {to zaklu~uvame deka funkcijata e ograni~ena.
4) Za sekoe x  D f   0,1 vaì
f  x   10 x 1  10  10 x  102 ,
5) Za sekoe x  D f  R , imame deka
x 3 1  cos x  3 3 cos x
f  x   3sin 2     3,
2 2 2 2
87
6) Za sekoe x  D f  R , imame deka
f  x   3cos 2 x  3 cos 2 x  3  1  3,
od kade {to sleduva deka funkcijata e ograni~ena. 
3.21. Ispitaj dali se neograni~eni slednite funkcii:
1
1) f  x   x  2 2) f  x  
x
3) f  x   x ln  3  x  4) f  x   2 x 1
5) f  x   x  sin x 6) f  x   x 2  1
Re{enie. 1) Neka M e proizvolen pozitiven broj. Za x  M imame
f  x   f (M )  M  2  M  2  M ,
od kade {to sleduva deka funkcijata e neograni~ena.
1
2) Neka M e proizvolen pozitiven broj. Za x  imame deka
M 1
 1 
f  x  f    M 1  M 1  M ,
 M 1
3) Neka M e proizvolen pozitiven broj. Za x  M imame deka
f  x   f ( M )  M ln(3  M )  M ln(3  M )  M ,
bidej}i od 3  M  e sleduva ln  3  M   ln e  1. Spore toa, zaklu~u-
vame deka funkcijata e neograni~ena.
4) Neka M e proizvolen pozitiven broj. Za x  log 2 M imame deka
88
f  x   f  log 2 M   2log 2 M 1  2 M  M ,
5) Neka M e proizvolen pozitiven broj. Za x  M  2 imame deka
f  x   f  M  2   M  2  sin  M  2   M  1  M ,
bidej}i od 1  sin  M  2  imame deka
0  M  2  1  M  2  sin  M  2  . Spored toa, dadenata funkcija e

neograni~ena.
6) Neka M e proizvolen pozitiven broj. Za x  M imame deka
f  x   f (M )  M 2  1  M ,
Zna~i, vo site slu~ai funkciite se neograni~eni. 
3.4. Lokalni ekstremi
 Funkcija f ima lokalen maksimum vo to~kata x0  D f ako postoi
  0 takvo {to za sekoe x   x0   , x0     D f , x  x 0 , imame deka

f  x   f  x0  .
 Funkcija f ima lokalen minimum vo to~kata x0  D f ako postoi
  0 takvo {to za sekoe x   x0   , x0     D f , x  x0 , imame deka

f  x   f  x0  .
89
 Ako vo to~kata x0  D f funkcijata ima lokalen maksimum ili
lokalen minimum, velime deka vo taa to~ka funkcijata ima loka-

len ekstrem.
3.22. Opredeli gi lokalnite ekstremi na slednite funkcii:
1) f  x   2  x 2 2) f  x   x  2
3) f  x    x 2  x  4 4) f  x   2  x  x 2
5) f  x   ln x 6) f  x   3
 x  2  8
2
Re{enie. 1) Od 2  x 2  2, za sekoe x  R , i 2  x 2  2 ako i samo ako

x  0, sleduva deka funkcijata ima maksimum vo to~kata x0  2.
2) Od x  2  0 i x  2  0 ako i samo ako x  2 , sleduva deka
funkcijata ima minimum vo to~kata x0  2 .
2
 1  15
3) Bidej}i f  x    x 2  x  6    x    , sleduva deka funkcija-
 2 4
1
ta ima maksimum vo to~kata x 0  .
2
2
 1 7
4) Bidej}i f  x   2  x  x 2    x    , sleduva deka funkci-
 2 4
1
jata ima maksimum vo to~kata x0  .
2
5) Od neravenstvoto ln x  0 sleduva deka funkcijata ima minimum
vo to~kata x 0  1 .
90
6) Da go ozna~ime stepenskiot pokazatel so g (x) , odnosno da stavi-

3

me g  x   x 2  2   8. Funkcijata f (x) prima najmala vrednost vo
onie to~ki vo koi funkcijata g (x) prima najmala vrednost. Od
3  2 

g ( x)  x 2  2  
 8  x6  6 x 4  12 x 2  x 2  x 2  3

  7 ,

sleduva deka funkcijata g (x) ima minimum vo to~kata x0  0. 
3.5. Sloèni funkcii
 Za dve funkcii f : E  F i g : F  G , funkcijata g  f : E  G

zadadena so:
def.
g  f x   g  f  x  , x  E
ja vikame sloèna funkcija ili kompozicija na funkciite f i g .
3.23. Opredeli gi sloènite funkcii f  g i g  f , ako:
1) f  x   x3 , g  x  3 x 2) f  x   10 x , g  x   log x
3
f  g  x   f  g  x   f 3 x  3 x  x, za sekoe x  R , i
g  f  x   g  f ( x)   g ( x3 )  3 x3  x, za sekoe x  R.
2) Imame deka
f  g  x   f  g  x    f  log x   10log x  x, za sekoe x  0, i
g  f  x   log(10 x )  x, za sekoe x  R. 
91
3.24. Opredeli gi domenot i dejstvoto na sloènite funkcii f  g

i g  f , ako:
1) f  x   x , g  x   x 2  5 x  6 2) f  x   9  x 2 , g ( x)   x 
1 1
3) f  x   , g  x  4) f  x   2  x , g  x   x 2
x 1 x 1
Re{enie. 1) Funkcijata
 
f  g  x   f  g  x    f x2  5 x  6  x2  5x  6
e definirana za sekoj realen broj x {to go zadovoluva neravenst-
voto x 2  5 x  6  0, odnosno za sekoe x   , 2   3,   . Spored toa,
f  g  x   x 2  5x  6, za sekoe x   , 2   3,   .

Funkcijata g  f  x   g f  x   g   x ( x )2  5 x  6 e definirana
za sekoj realen broj x  0. Spored toa, imame deka
g  f  x   x  5 x  6, za sekoe x   0,   .
2

2) Funkcijata f  g  x   f g  x   f   x   9   x e definirana za
2
sekoj realen broj x {to go zadovoluva neravenstvoto 9   x   0,
odnosno za sekoe x   3, 4  . Spored toa,
2
f  g  x   9   x  , za sekoe x   3, 4  .
92

Funkcijata g  f  x   g f  x   g   
9  x 2   9  x2  e definirana
 
za sekoj realen broj x {to go zadovoluva neravenstvoto 9  x 2  0,
odnosno za sekoe x   3,3. Spored toa,
g  f  x    9  x 2  , za sekoe x   3,3.
 
 1  1 x 1

3) Funkcijata f  g  x   f g  x   f    
1
 e defi-
 x 1 1 x
x 1
nirana za sekoj realen broj x  0 i x  1, odnosno za x  R \ 1,0 .
Spored toa, imame deka
x 1
f  g  x   , za sekoe x  R \ 1,0.
x
 1  1 x 1

Funkcijata g  f  x   g f  x   g   x  1  1 
x
e definira-
  1
x 1
na za sekoj realen broj x  1 i x  0, odnosno za sekoe x  R \ 0, 1 .
x 1
g  f  x  , za sekoe x  R \ 0, 1 .
x
   
4) Funkcijata f  g  x   f g  x   f x 2  2  x 2 e definirana sekoj
realen broj x {to go zadovoluva neravenstvoto 2  x 2  0, odnosno
za sekoe x    2, 2  . Spored toa, imame deka

 
f  g  x   2  x 2 , za sekoe x    2, 2  .
93
 
Funkcijata g  f  x   g f  x   g  
2  x  2  x e definirana za se-
koe x  R. Spored toa, imame deka
g  f  x   2  x , za sekoe x  R.
3.25. Od koi funkcii e sostavena sloènata funkcija:
1) f  x   5  x 2 
2) f  x   log x 2  1 
1
3) f  x   esin 2x 4) f  x  
3 2
x 1
Re{enie. 1) Imame deka f  x   h  g  x   , kade {to
h  x   x i g  x   5  x2 .
2) Imame deka f  x   h  g  x   , kade {to
h  x   log x i g  x   x 2  1.
 
3) Imame deka f  x   h g  k  x   , kade {to
1
h  x   , g  x   3 x i k  x   x 2  1.
x
3.26. Pokaì deka za sekoe x  D f , vaì f  f  1D f , ako
1 2x  1
1) f  x   2) f  x  
x x2
1 1
f  f  x   f     x, za sekoe x  D f  R \ 0 ,
x 1
x
94
od kade {to sleduva deka f  f  1D f .
2) Imame deka
2x  1 5x
2 1
 2x  1  x2
f  f  x  f    2x  1  x  2  x, za x  D f  R \ 2 ,
 x  2  5
2
x2 x2
od kade {to sleduva deka f  f  1D f . 
a x  ax
 
3.27. Dokaì deka f  g  1Dg ako f  x   log a x  x 2  1 i g  x  
2
.
Re{enie. Imame deka
 x 2 
 a x  a x  x x
a a  a a
x  
f  g  x  f    log a     1  
 2 2 2
     
 
 a x  a x a x  a x 
 log a 
 2

2
 
x
  log a a  x, za x  Dg  R ,
 
od kade {to sleduva deka f  g  1Dg . 
3.6. Inverzni funkcii
Neka funkcijata y  f  x  , so definiciona oblast D f i mnoèstvo
vrednosti R f , e takva {to razli~ni elementi od D f imaat razli~-
ni elementi od R f , odnosno
za x1 , x2  D f i x1  x2  f  x1   f  x2  .
95
Toga{ za sekoj element y  R f postoi edinstven element x  D f ta-

1
kov {to f  x   y . Definirame funkcija f : R f  D f taka {to na
elementot y mu go pridruùvame edinstveniot element x  D f
takov {to x  f 1
( y ) . Vaka definiranata funkcija f 1 : R f  D f se
vika inverzna na funkcijata f  x  .
3.28. Najdi inverzna funkcija na sekoja od slednite funkcii:
1
1) f  x   2 x  3 2) f  x  
x
3
3) f  x   x 2  1,  0,   4) f  x   10 x 1
  
5) f  x   1  log  x  2  6) f  x   2sin x,   , 
 2 2
Re{enie. 1) Za da ja najdeme inverznata funkcija na dadenata ja re-

y3
{avame ravenkata y  2 x  3 po x, pri {to dobivame x  . Po-
2
toa zamenuvaj}i go x so y dobivame deka inverznata funkcija na
x3
dadenata funkcija e y  f 1  x   .
2
1 1
2) So re{avawe na ravenkata y  po x dobivame x  . Potoa za-
x y
menuvaj}i go x so y dobivame deka inverznata funkcija na dadena-
1
ta funkcija e y  f 1  x   . Da zabeleìme deka funkcijata e in-
x
verzna sama na sebe.
96
3
3) Da ja re{ime ravenkata y  x 2  1 po x. Dobivame x  y 3  1, bi-
dej}i y  1,   . Potoa, zamenuvaj}i go x so y dobivame deka in-
verznata funkcija na dadenata funkcija e y  f 1  x   x3  1.
4) Ako ja re{ime ravenkata y  10 x 1 po x dobivame x  log y  1. Po-

toa, zamenuvaj}i go x so y dobivame deka inverznata funkcija na
dadenata funkcija e y  f 1  x   log x  1.
5) Najnapred da ja re{ime ravenkata y  1  log  x  2  po x. Dobiva-
me deka x  10 y 1  2. Zamenuvaj}i go x so y dobivame deka inverz-
nata funkcija na dadenata funkcija e y  f 1  x   10 x 1  2.
y
6) Da ja re{ime ravenkata y  2sin x po x. Dobivame x  arcsin , bi-
2
  
dej}i x    ,  . Potoa, zamenuvaj}i go x so y dobivame deka in-
 2 2
x
verznata funkcija na dadenata funkcija e y  f 1  x   arcsin . 
2
3.29. Pokaì deka funkcijata:
x 1 ax  b
1) f  x   2) f  x  
x 1 cx  a
e inverzna sama na sebe.
Re{enie. 1) Za da ja najdeme inverznata funkcija na dadenata ja re-

x 1 y 1
{avame ravenkata y  po x, pri {to dobivame x  . Potoa
x 1 x 1
zamenuvaj}i go x so y dobivame deka inverznata funkcija na dade-
97
1 x 1
nata funkcija e y  f  x   , od kade {to zaklu~uvame deka
x 1
dadenata funkcija e inverzna sama na sebe.
ax  b
2) Najnapred da ja re{ime ravenkata y  po x. Dobivame deka
cx  a
ay  b
x . Zamenuvaj}i go x so y dobivame deka inverznata funk-
cy  a
ax  b
cija na dadenata funkcija e y  f 1  x   , od kade {to zaklu-
cx  a
~uvame deka dadenata funkcija e inverzna sama na sebe. 
3.30. Opredeli go mnoèstvoto vrednosti na slednite funkcii:
1) f  x   3x  2 2) f  x   x3  4
1
3) f  x   e x  2 4) f  x  
1  2 x
Re{enie. 1) Mnoèstvoto na vrednosti R f na dadenata funkcija
f  x   3x  2 moème da go najdeme so pomo{ na nejzinata inverzna
funkcija. Bidej}i imame deka R f  D f 1 , mnoèstvoto na vrednosti
moè da go opredelime ako ja najdeme definicionata oblast na in-

verznata funkcija na f  x  .
Dadenata funkcija e definirana na celata realna prava, odnosno

D f  R i ima inverzna funkcija bidej}i za x1  x2 dobivame deka
f  x1   3 x1  2  3 x2  2  f  x2  .
98
y2
Ako ravenkata y  3x  2 ja re{ime po x dobivame deka x  , pa
3
x2
inverznata funkcija na dadenata funkcija e y  f 1  x   .
3
Bidej}i D f 1  R , zaklu~uvame deka R f  R.
2) Ako ravenkata y  x3  4 ja re{ime po x dobivame x  3 y  4 , pa
inverznata funkcija e y  f 1  x   3 x  4. Bidej}i D f 1  R , zaklu-
~uvame deka R f  R.
3) Re{avaj}i ja po x ravenkata y  e x  2 dobivame deka x  ln y  2 ,
pa inverznata funkcija e y  f 1  x   ln x  2. Bidej}i D f 1   0,   ,
zaklu~uvame deka R f   0,   .
1  y 
4) Re{avaj}i ja po x ravenkata y  dobivame x  log 2  ,
1  2 x  y 1 
od kade {to se dobiva deka inverznata funkcija na dadenata e
 x 
y  f 1  x   log 2   . Bidej}i D f 1   ,0   1,   zaklu~uvame
 x 1 
deka R f   ,0   1,   . 
3.7. Parni i neparni funkcii
 Funkcijata f : E  F e parna ako:
1. x  D f   x  D f i
2. f   x   f  x  , za sekoe x  D f
 Funkcijata f : E  F e neparna ako:

99
1. x  D f   x  D f i
2. f   x    f  x  , za sekoe x  D f
3.31. Pokaì deka se parni slednite funkcii:
sin x
1) f  x   x 2  1 2) f  x   x 2 
x
 x2  3 
3) f  x   3log  4) f  x   3|ctgx|1
 4 x 4 
 
Re{enie. 1) Imame deka D f  R , i
f   x   ( x)2  1  x 2  1  f  x  , x  R ,
od kade {to zaklu~uvame deka funkcijata e parna.
2) Imame deka D f  R \ {0}, i
sin( x)  sin x sin x

f   x   ( x) 2   x2   x2   f  x  , x  R \ {0},
x x x
 ( x)2  3   x2  3 
f   x   3log    3log  4 
 f  x  , x  R \ {0},
 4( x)4  
   4x 
4) Imame deka D f  R \ {k : k  Z}, i
f   x   3|ctg (  x )|1  3|ctgx|1  3|ctgx|1  f  x  , x  R \ {k : k  Z},
od kade {to zaklu~uvame deka funkcijata e parna. 
100
3.32. Pokaì deka se neparni slednite funkcii:
x5  3 x
1) f  x   2
2) f  x   x3 x
x 1
cos x tgx
3) f  x   4) f  x  
x  sin x 1  cos x
Re{enie. 1) Imame deka D f  R , i
( x)5  3( x)  x5  3 x x5  3 x
f x      f  x  , x  R,
(  x)2  1 x2  1 x2  1
od kade {to zaklu~uvame deka funkcijata e neparna.
2) Imame deka D f  R , i
f   x   (  x )3  x   x 3 x   f  x  , x  R ,
cos( x) cos x cos x

f x      f  x  , x  R \ {0},
 x  sin( x)  x  sin x x  sin x
4) Imame deka D f  R \ ({(2k +1) : k  Z}  {(2k + 1) 2 : k  Z}), i
tg ( x) tgx tgx
f x      f  x,
1  cos( x) 1  cos x 1  cos x
za x  R \ ({(2k + 1) : k  Z}  {(2k +1) 2 : k  Z}),
od kade {to zaklu~uvame deka funkcijata e neparna. 
3.33. Ispitaj ja parnosta na slednite funkcii:
101
x 2  x 1
1) f  x   2) f  x  
x2  2 x2
2x  1 1
3) f  x   x
4) f  x   log  x  1
2 2
x x  f  x 
f x 
( x)2  2
  
x 2  2   f  x 

, x  R \  2, 2 ,
od kade {to sleduva deka funkcijata ne e nitu parna nitu neparna.
2) Funkcijata e definirana za x  R \ 2 , {to ne e simetri~no
mnoèstvo, spored toa dadenata funkcija ne e nitu parna nitu ne-

parna.
3) Imame deka
1 1  2x
x x
 1 x
1  f  x 
2 1
f x  x  2  2  1  2x   , x  R,
2 1 1  f  x 
2x 2x
od kade {to sleduva deka funkcijata ne e nitu parna nitu neparna.
4) Funkcijata e definirana za x  1  0, odnosno na intervalot
 1,   , {to ne e simetri~no mnoèstvo, pa spored toa dadenata
funkcija ne e nitu parna nitu neparna. 
3.8. Periodi~ni funkcii
 Za funkcijata f : E  F velime deka e periodi~na ako postoi
realen broj   0 takov, {to za sekoe x  D f , vaì x    D f i
102
f  x     f  x  . Najmaliot pozitiven broj (ako postoi)  so ova svoj-

stvo se vika period na funkcijata.
3.34. Ispitaj ja periodi~nosta na slednite funkcii:
1) f  x   cos  4 x  3 2) f  x   cos x
x
3) f  x   sin 2 x 4) f  x   2sin  cos 2 x  sin 3 x
2
     
f  x    cos  4  x    3   cos  4 x  2  3 
 2   2 
 cos  (4 x  3)  2   cos  4 x  3  f  x  , x  R ,
od kade {to sleduva deka funkcijata e periodi~na funkcija so pe-


riod   .
2
2) Pretpostavuvame deka  e period na funkcijata. Toga{ imame
cos x    cos x  cos  

x  2 , za x   0,   ,
od kade {to sleduva deka x    x  2 . Ottuka so kvadrirawe
dobivame deka x    x  4 x  4 2 , {to e ekvivalentno so
  4  
x   , odnosno  zavisi od x, {to zna~i deka funkcijata
ne e periodi~na.
1  cos 2 x
3) Bidej}i f  x   sin 2 x  imame deka
2
1  cos 2( x   ) 1  cos(2 x  2 ) 1  cos 2 x

f x       f  x  , x  R,
2 2 2
103

riod    .
x
4) Moè da se proveri deka funkcijata f1  x   2sin ima period
2
1  4 , funkcijata f 2  x   cos 2 x ima period 2   , i funkcijata
2
f3  x   sin 3 x ima period 3  . Ottuka dobivame deka dadenata
3
 2 
funkcija ima period   NZS  4 ,  ,   4 . 
 3 
3.35. Opredeli go periodot na sledite funkcii:
1) f  x   sin 2 x 2) f  x    x   x
x
3) f  x   2sin 2 4) f  x   cos x  2sin 2 x  3cos3 x
2
Re{enie. 1) Bidej}i funkcijata f  x   sin x e periodi~na so pe-
riod  , imame deka
   
f  x    sin 2  x    sin  2 x     sin 2 x  f  x  , x  R ,
 2  2


riod   .
2
2) Imame deka
f  x  1   x  1  ( x  1)   x   1  x  1   x   x  f  x  , x  R ,

riod   1.
3) Imame deka
104
x  4 x 
f  x  4   2sin  2  2sin   2   2 
2  2 
x
 2sin  2  f  x  , x  R,
2

riod   4 .
4) Moè da se proveri deka funkcijata f1  x   cos x ima period
1  2 , funkcijata f 2  x   2sin 2 x ima period 2   , i funkcijata

2
f3  x   3cos3 x ima period 3  . Ottuka dobivame deka dadenata
3
 2 
funkcija ima period   NZS  2 ,  ,   2 . 
 3 
3.9. Nuli na funkcija
 Nuli na funkcija f : E  F se elementite na mnoèstvoto
 
N f  x  E :  x, 0   G f . Grafikot na funkcijata ja se~e x  oskata
vo to~kite ~ii {to apscisi se nulite na funkcijata f .
3.36. Najdi gi nulite na slednite funkcii:
1) f  x   x 2  2 x  1 2) f  x   ln 1  2 x 
3) f  x   cos  2 x  1 4) f  x   3x  3
Re{enie. 1) Funkcijata e definirana na mnoèstvoto realni broe-
vi i ima nuli za onie vrednosti na x, za koi {to x 2  2 x  1  0 .
Kvadratnata ravenka x 2  2 x  1  0 ima eden dvoen koren x1/2  1,

pa spored toa, funkcijata ima edna nula x  1.
105
2) Definicionata oblast na funkcijata moè da ja opredelime od
 1
uslovot 1  2 x  0, od kade {to dobivame deka D f   ,  . Od ra-
 2
venkata ln 1  2 x   0, odnosno na ravenkata 1  2 x  1, dobivame deka
x  0 e edinstvenata nula na funkcijata.
3) Funkcijata e definirana na mnoèstvoto realni broevi i ima

nuli za onie vrednosti na x, koi {to se re{enija na ravenkata

cos  2 x  1  0, odnosno na ravenkata 2 x  1   2k  1 , k  Z . Ottuka
2
1  k
dobivame xk    1  , k  Z, se nuli na funkcijata.
2 2  2
4) Funkcijata e definirana na celoto mnoèstvo realni broevi i
bidej}i 3x 3  0 za sekoj realen broj x, sleduva deka funkcijata ne-

ma nuli. 
3.37. Opredeli gi prese~nite to~ki na grafikot na sekoja od sled-

nite funkcii so x  oskata:
x4  1
1) f  x  
x2  x  1

2) f  x   ln x 2  8 
 x 
3) f  x   sin   4) f  x   e3 x 3
 x 1 
x4  1
Re{enie. 1) Od ravenkata  0 , koja {to e ekvivalentna so
x2  x  1
ravenkata x 2
 
 1 x 2  1  0 gi opredeluvame nulite na funkcijata
x1  1 i x2  1, od kade {to zaklu~uvame deka prese~ni to~ki na

grafikot na funkcijata so x  oskata se (1,0) i (1,0) .
106
 
2) Od ravenkata ln x 2  8  0, koja {to e ekvivalentna so ravenkata
x 2  8  1, gi opredeluvame nulite na funkcijata x1  3 i x2  3, od

kade {to zaklu~uvame deka prese~ni to~ki na grafikot na funkci-
jata so x  oskata se (3,0) i (3,0) .
 x 
3) Od ravenkata sin    0 koja {to e ekvivalentna so ravenkata
 x 1 
x k
 k , k  Z, gi opredeluvame nulite na funkcijata xk  ,
x 1 k  1
k  Z, od kade {to zaklu~uvame deka prese~ni to~ki na grafikot na
 k 
funkcijata so x  oskata se to~kite  ,0  , k  Z.
 k  1 
4) Funkcijata e definirana na celoto mnoèstvo realni broevi i
bidej}i e3 x 3  0 za sekoj realen broj x, sleduva deka funkcijata ne-

ma nuli, pa spored toa nejziniot grafik nema prese~ni to~ki so
x  oskata. 
3.10. Posredna konstrukcija na grafici
 Ako se poznati graficite na osnovnite elementarni funkcii
y  x n , y  a x , y  e x , y  log x, y  ln x,
y  sin x, y  cos x, y  tgx, y  ctgx,
y  arcsin x, y  arccos x, y  arctgx i y  arcctgx
moè da gi skicirame graficite na site elementarni funkcii, so

nivno „rategnuvawe“, „stegawe“ ili pomestuvawe.
107
1) Grafikot na funkcijata y   f  x  , ako e poznat grafikot na fun-
kcijata y  f  x  , se dobiva so konstrukcija na simetri~na kriva vo
odnos na x  oskata na krivata y  f  x  .
2) Grafikot na funkcijata y  f   x  , ako e poznat grafikot na fun-
kcijata y  f  x  , se dobiva so konstrukcija na simetri~na kriva vo
odnos na y  oskata na krivata y  f  x  .
3) Grafikot na funkcijata y  f  x   c, c  R , ako e poznat grafikot
na funkcijata y  f  x  , se dobiva so konstrukcija na kriva pomes-
tena za c vo pravec na y  oskata na krivats y  f  x  . Pritoa, ako
c  0 pomestuvaweto e vo pozitivna nasoka na y  oskata, a ako

c  0 pomestuvaweto e vo negativnata nasoka na y  oskata.
4) Grafikot na funkcijata y  f  x  c  , c  R , ako e poznat grafikot
na funkcijata y  f  x  , se dobiva so konstrukcija na kriva pomes-
tena za c vo pravec na x  oskata na krivata y  f  x  . Pri toa, za
c  0 pomestuvaweto e vo negativnata nasoka na x  oskata, a za

c  0 pomestuvaweto e vo pozitivnata nasoka na x  oskata.
5) Grafikot na funkcijata y  cf  x  , c  0 , ako e poznat grafikot
na funkcijata y  f  x  , se dobiva so „rastegnuvawe“ ili „stegawe“
na krivata y  f  x  vo pravec na y  oskata vo zavisnost dali
c  1 ili 0  c  1 .
6) Grafikot na funkcijata y  f  cx  , c  0 , ako e poznat grafikot
na funkcijata y  f  x  , se dobiva so „stegawe“ ili „rastegnuvawe“
108
na krivata y  f  x  vo pravec na x  oskata vo zavisnost dali c  1
ili 0  c  1 .
7) Grafikot na funkcijata y  f  x   g  x  , ako se poznati grafici-
te na funkciite y  f  x  i y  g  x  , se dobiva so sobirawe na vto-
rite komponenti na graficite na funkciite y  f  x  i y  g  x  .
Skiciraj gi graficite na slednite funkcii: (3.38 – 3.46)
3.38. 1) y  e x 2) y  ln   x 
Re{enie. 1) Grafikot na funkcijata y  e x se dobiva so konstruk-

cija na simetri~na kriva vo odnos na x  oskata na krivata oprede-
lena so grafikot na funkcijata y  e x (slika 1.).
Slika 1.
2) Grafikot na funkcijata y  ln   x  se dobiva so konstrukcija na
simetri~na kriva vo odnos na y  oskata na krivata opredelena so

grafikot na funkcijata y  ln x (slika 2.).
109
3.Funkcii so edna promenliva
Slika 2.
1
3.39. 1) y  1 y  arctg  x  1
x
1
Re{enie. 1) Grafikot na funkcijata y   1 go dobivame so konst-
x
1
rukcija na krivata opredelena so funkcijata y  pomestena za 1
x
edinica vo pozitivnata nasoka na y  oskata na (slika 3.).
Slika 3.
110
2) Grafikot na funkcijata y  arctg  x  1 se dobiva so konstrukcija
na krivata opredelena so funkcijata y  arctgx pomestena za 1 edi-

nici vo negativna nasoka na x  oskata (slika 4.).
Slika 4.
Slika 5.
x
3.40. 1) y  2sin x y  cos
2
Re{enie. 1) Grafikot na funkcijata y  2sin x se dobiva so „rasteg-
nuvawe“ na krivata opredelena so grafikot na funkcijata y  sin x

vo pravec na y  oskata (slika 5).
111
Slika 6.
x
2) Grafikot na funkcijata y  cos se dobiva so „rastegnuvawe“ na
2
krivata opredelena so grafikot na funkcijata y  cos x vo pravec na
x  oskata (slika 6.).
3.41. 1) y   x  4 2) y   3 x  1
Slika 7.
Re{enie. 1) Prvo go skicirame grafikot na funkcijata y  x  4 , so
konstrukcija na krivata opredelena so funkcijata y  x , pomestena

za 4 edinici vo negativnata nasoka na x  oskata. Potoa, grafikot na
funkcijata y   x  4 go dobivame so konstrukcija na simetri~na
112
kriva vo odnos na x  oskata na krivata opredelena so grafikot na
funkcijata y  x  4 (slika 7.).
Slika 8.
2) Prvo go skicirame grafikot na funkcijata y  3 x  1 , so konstruk-
cija na krivata opredelena so funkcijata y  x , pomestena za 1

edinici vo negativnata nasoka na x  oskata. Potoa, grafikot na
funkcijata y   3 x  1 go dobivame so konstrukcija na simetri~na

funkcijata y  x  4 (slika 8.).
2 3
3.42. 1) y   x  1  2 2) y    x  2 
2
Re{enie. 1) Go skicirame grafikot na funkcijata y   x  1 , so kon-
strukcija na krivata opredelena so grafikot na funkcijata y  x 2 ,

pomestena za 1 edinici vo negativnata nasoka na x  oskata. Potoa,
2
grafikot na funkcijata y   x  1  2 go dobivame so konstrukcija na
113
2
kriva opredelena so grafikot na funkcijata y   x  1 pomestena
za 2 edinici vo pozitivnata nasoka na y  oskata (slika 9.).
Slika 9.
Slika 10.
3
2) Prvo go skicirame grafikot na funkcijata y   x  2  , so konst-
114
rukcija na krivata opredelena so funkcijata y  x 2 , pomestena za 2

edinici vo pozitivnata nasoka na x  oskata. Potoa, grafikot na
3
funkcijata y    x  2  go dobivame so konstrukcija na simetri~na

3
funkcijata y   x  2  (slika 10.).
3.43. 1) y  sin 2 x  2 2) y  2sin 2 x
Re{enie. 1) Grafikot na funkcijata y  sin 2 x se dobiva so „stega-

we“ na krivata opredelena so grafikot na funkcijata y  sin x vo
pravec na x  oskata. Potoa, grafikot na funkcijata y  sin 2 x  2 se

dobiva so pomestuvawe na krivata opredelena so grafikot na
funkcijata y  sin 2 x za 2 edinici vo pozitivnata nasoka na y  oska-
ta (slika 11.)
2) Grafikot na funkcijata y  sin 2 x se dobiva so „stegawe“ na
Slika 11.
krivata opredelena so grafikot na funkcijata y  sin x vo pravec na

x  oskata. Potoa, grafikot na funkcijata y  2sin 2 x se dobiva so
„rastegnuvawe“ na krivata opredelena so grafikot na funkcijata
y  sin 2 x vo pravec na y  oskata (slika 12.)
115
Slika 12.
  1
3.44. 1) y  cos  2 x   2) y  sin x  1
 3 2
Re{enie. 1) Grafikot na funkcijata y  cos 2 x se dobiva so „stega-

we“ na krivata opredelena so grafikot na funkcijata y  cos x vo
 
pravec na x  oskata. Grafikot na funkcijata y  cos  2 x   se do-
 3
biva so pomestuvawe na krivata opredelena so grafikot na funkci-

jata y  cos 2 x za edinici vo pozitivnata nasoka na x  oskata
3
(slika 13.)
Slika 13.
1
2) Grafikot na funkcijata y  sin x se dobiva so „stegawe“na kriva-
2
116
ta opredelena so grafikot na funkcijata y  sin x vo pravec na y 
1
oskata. Potoa, grafikot na funkcijata y  sin x  1 se dobiva so po-
2
mestuvawe za 1 edinica vo pravec na y  oskata na krivata oprede-
1
lena so grafikot na funkcijata y  sin x (slika 14.)
2
Slika 14.
3.45. 1) y  e x 2) y  x  x  2 
Slika 15.
117
Re{enie. 1) Grafikot na funkcijata y  e  x se dobiva so konstruk-

cija na simetri~na kriva vo odnos na y  oskata na krivata oprede-
lena y  e x . Ponatamu, grafikot na funkcijata y  e x se dobiva so

konstrukcija na simetri~na kriva vo odnos na x  oskata na krivata
opredelena so grafikot na funkcijata y  e  x (slika 15.).
2) Funkcijata y  x  x  2  moème da ja prezapi{eme vo oblikot

2 2
y   x  1  1. Prvo go skicirame grafikot na funkcijata y   x  1 ,
so konstrukcija na krivata opredelena so funkcijata y  x 2 , pomes-

tena za 1 edinici vo negativnata nasoka na x  oskata. Potoa, grafik
2
na funkcija y   x  1  1 go dobivame so pomestuvawe na krivata op-
2
redelena so grafikot na funkcijata y   x  1 za 1 edinica vo nega-
tivnata nasoka na y  oskata (slika 16.).
Slika 16.
x2
3.46. 1) y 
x3

2) y  log 2 2 x 2  4 x  2 
118
x2
Re{enie. 1) Funkcijata y  moème da ja prezapi{eme vo oblik
x3
1 1
y  1. Prvo go skicirame grafikot na funkcijata y  so
x3 x3
Slika 17.
1
konstrukcija na krivata opredelena so funkcijata y  pomestena
x
za 3 edinici vo pozitivnata nasoka na x  oskata. Potoa, grafik na

1
funkcija y   1 go dobivame so pomestuvawe na krivata oprede-
x3
1
lena so grafikot na funkcijata y  za 1 edinica vo pozitivna-
x3
ta nasoka na y  oskata (slika 17.).
 
2) Funkcijata y  log 2 2 x 2  4 x  2 moè da ja prezapi{eme vo oblik
y  2log 2  x  1  1. Najnapred go skicirame grafikot na funkcijata
y  log 2  x  1 so konstrukcija na krivata opredelena so funkcijata
y  log 2 x pomestena za 1 edinica vo negativnata nasoka na x  oska-
119
ta. Ponatamu, grafik na funkcija y  2log 2  x  1 go dobivame so
„rastegnuvawe“ na krivata opredelena so grafikot na funkcijata

y  log 2  x  1 vo nasoka na y  oskata. Na krajot, grafikot na funkci-
jata y  2 log 2  x  1  1 go dobivame so pomestuvawe na krivata opre-
delena so funkcijata y  2log 2  x  1 za 1 edinica vo pozitivnata na-
soka na y  oskata (slika 18.).
Slika 18.
1. Dali se ednakvi funkciite f : E  F i g : G  H ako:
1) f  x   sin 2 x  cos 2 x, E  F  R, g  x   1, G  H  R
x3  1
2) f  x   , E  F  R, g  x   x  1, G  H  R
x2  x  1
120
x
3) f  x   ln , E   0,   , F  R, g  x   ln x  1, G   0,   , H  R
e
Najdi gi definicionite oblasti na slednite funkcii: (zada~i 2.- 5.)
2
2. 1) f  x  
 x  1
2) f  x  
x 1
x3  4 x 2x  2  2
3 x 3
3. 1) f  x   x 2  1 2) f  x  
1  3x  2 x 2
1
4. 1) f  x   3  3 x 2) f  x  
2  3x
x
5. 
1) f  x   log x 2  9  2) f  x   ln x
 x  4, x0
6. Dadena e funkcijata f ( x)   2 . Najdi gi vrednostite:
 x  3, x0
1) f (3) 2) f (0) 3) f (4)
e x  e x e x  e x
7. Ako f  x   i f  x  , pokaì deka vaì
2 2
1) f  a  g  b   g  a  f  b   f  a  b 
2) f  a  f  b   g  a  g  b   g  a  b 
3) f  a  g  b   g  a  f  b   f  a  b 
4) f  a  f  b   g  a  g  b   g  a  b 
2 2
5)  g ( x)    f ( x)   1
8. Ispitaj ja monotonosta na slednite funkcii:
121
1
1) f  x   , x   0,   2) f  x   4 x  3x
1  x2
x 1
1
3) f  x   2  x  | x | 4) f  x    
2
9. Najdi gi intervalite na monotonost na funkciite:
2
1) f  x   x 2  4 2) f  x   e1 x
10. Ispitaj ja ograni~enosta na funkciite:
1
1) f  x   2) f  x   x  sin x
1  x2
 1 
3) f  x   3sin x 4) f  x   log 1  
 1  x2 
11. Najdi gi ekstremnite vrednosti na slednite funkcii:
1) f  x   x 4  2 x 2  1 2) f  x   log  x  5 
12. Najdi gi sloènite funkcii g  f  x  i f  g  x  , ako:
1
1) f  x   4 x  1 , g  x   x3  3 2) f  x   , g ( x)  2 x 2  3
x 1
3) f  x   ln x , g ( x)  e x 1 4) f  x   sin x , g  x   3x  2
13. Najdi inverzna funkcija na sekoja od slednite funkcii:
2x
1) f  x   2) f  x   x  1
x 1
3) f  x   ln 1  3 x  4) f  x   e x 1
14. Najdi go mnoèstvoto vrednosti na slednite funkcii:
122
x 1
1) f ( x)  x 3  1 2) f ( x) 
x2
3) f ( x)  4 x 4) f ( x)  log  x  10 
x 4  3x 2  4
14. Pokaì deka funkcijata f ( x)  e parna.
2x 2  1
x3  8 x  7
15. Pokaì deka funkcijata f ( x)  e neparna.
x5  1
16. Ispitaj ja periodi~nosta na funkciite:
1) f  x   sin x   2) f  x   cos x
 
3) f  x   tg  x   4) f  x   3sin 4 x  2cos3 x
 4
17. Najdi gi nulite na slednite funkcii:
( x  1) 2
1) f  x   2) f  x   5 x  1
x 1
 
3) f  x   log  x  1 4) f  x   cos  x  
 3
Skiciraj gi graficite na slednite funkcii: (zada~i 18 – 35)
21. f  x    x3 22. f  x   3  x
1
23. f  x   1  24. f  x   1  cos x
x
  x
25. f  x   sin  x   26. f  x  
 2 2
27. f  x   3cos x 28. f  x   cos  3 x 
123
x2  1
29. f  x   30. f  x   3  2 x
x
31. f  x   2 x  1 32. f  x   x 2  2 x  1
x 1
33. f  x   34. f  x   2 x  1
2 x
35. f  x   3cos 2 x
124
4. Nizi od realni broevi
4.1. Definicija na niza i primeri
 Sekoja funkcija a : n  an od mnoèstvoto prirodni broevi vo

mnoèstvo realni broevi ja vikame niza od realni broevi. ^lenot
an se vika n  ti ~len ili op{t ~len na nizata, dodeka n e indeks
na ~lenot a n .
4.1. Opredeli gi prvite pet ~lena na slednite nizi zadadeni so niv-

niot op{t ~len:
n
2n  1  1
1) an  2) an   1  
2n  1  n
 n, n e paren broj n 1

3) an   1 4) an 
 1
 n  1 , n e neparen broj  2n  1!
125
n
sin  n 1
1 n
5) an  2 6) an 
n  n  1 n  2 
Re{enie. So neposredna zamena dobivame
1 3 5 7 9
1) a1  , a2  , a3  , a4  , a5 
3 5 7 9 11
2 3 4 5
3 4 5 6
2) a1  2, a2    , a3    , a4    , a5   
2 3 4 5
1 1 1
3) a1  , a2  2, a3  , a4  4, a5 
2 4 6
1 1 1 1
4) a1  1, a2   , a3  , a4   , a5 
3! 5! 7! 9!
1 1
5) a1  1, a2  0, a3   , a4  0, a5 
3 5
1 1 3 2 5
6) a1  , a2   , a3  , a4  , a5  .
6 6 20 15 42
4.2. Opredeli go op{tiot ~len na slednite nizi:
1 1 1 1
1) 1, 3, 5, 7, 9, 2) 1, , , , ,
3 5 7 9
1 1 1 1 3 4 5 6
3) 1, , , , , 4) , , , ,
4 9 16 25 2 3 4 5
7 10 13 16 1 4 9 16
5) 4, , , , , 6) , , ,  ,
2 3 4 5 2 9 28 65
5 7 9 11
7) 1, 2,  3, 4,  5, 8) 3, , , , ,
8 27 64 125
126
Re{enie. 1) Zabeleùvame deka ~lenovi na nizata se neparnite pri-

rodni broevi. Spored toa, imame deka an  2n  1 .
2) ^lenovite na nizata se recipro~ni broevi na prirodnite broevi.

1
Spored toa, imame deka an  .
2n  1
3) Imame deka ~lenovite na nizata se recipro~ni broevi na kvadra-

1
ti na prirodnite broevi, odnosno an  .
n2
4) ^lenovite na nizata se dropki, vo koi {to broitelot e sledbenik

n2
na imenitelot. Spored toa, imame deka an  .
n 1
5) Moè da zabeleìme deka ~lenovite na nizata se dropki, vo koi

{to broitelot e tri pati po imenitelot i zgolemen za edicica, a vo
3n  1
imenitelite se prirodnite broevi. Spored toa, imame an  .
n
6) Da zabeleìme deka znakot na ~lenovite na nizata alternativno

se menuva. Osven toa, ~lenovite nizata se dropki vo koi broitelite
se kvadrati na prirodnite broevi, a imenitelite se kubovi na pri-
rodnite broevi zgolemeni za edinica. Spored toa, za op{tiot ~len
(1) n1 n 2
imame an  .
n3  1
7) ^lenovite na nizata se prirodnite broevi. Osven toa ~lenovite

na nizata alternativno go menuvaat znakot, pri{to znak minus ima
n
pred neparnite broevi. Imame deka an   1 n.
8) Moè da zabeleìme deka ~lenovite na nizata se dropki, vo koi

{to broitelot e dva pati po imenitelot i zgolemen za edicica, a
127
imenitelite se kubovi na prirodnite broevi. Spored toa, imame de-

2n  1
ka an  . 
n3
Aritmeti~ka progresija
 Aritmeti~ka progresija e niza zadadena so rekurentnata formula

an1  an  d , n  N, kade {to d e konstanta.
 Op{tiot ~len na aritmeti~ka progresija se presmetuva spored

formulata
an1  a1  nd .
 Zbirot na prvite n ~lenovi od aritmeti~ka progresija se presme-

tuva spored formulite
n n
Sn   2a1  (n  1)d  i Sn   a1  an  .
2 2
4.3. Opredeli gi prvite pet ~lena na aritmeti~ka progresija, ako:
1 1
1) a1  5, d 2 2) a1  , d  2 3) a1  0, d 
2 2
Re{enie. Od definicijata za aritmeti~ka progresija, imame deka
1) a1  5, a2  5  2  7, a3  7  2  9, a4  9  2  11, a5  11  2  13
1 1 3 3 7 7 11 15
2) a1  , a2   2   , a3    2   , a4    2   , a5  
2 2 2 2 2 2 2 2
1 1 1 1 3
3) a1  0, a2  0    , a3     1, a4   , a5  2 
2 2 2 2 2
4.4. Opredeli go a n vo aritmeti~ka progresija, ako:
128
3
1) a1  2, d  3, n  7 2) a1  , d  2, n  6
2
Re{enie. 1) Spored formulata za op{t ~len na aritmeti~ka progre-

sija an  a1  (n  1)d , imame deka
a7  2  (7  1)3  16.
17
2) Sli~no, dobivame deka a6   .
2
4.5. Najdi go desettiot ~len na aritmeti~kata progresija 7,10,13,16,..
Re{enie. Imame deka prviot ~len a1  7, razlikata na aritmeti~ka-
ta progresija e d  10  7  13  10  3, pa desettiot ~len iznesuva
a10  7  (10  1)3  34. 
4.6. Najdi ja razlikata d vo aritmeti~kata progresija, ako a1  6 i
a7  5.
Re{enie. Spored formulata za op{t ~len na aritmeti~ka progresi-

an  a1
ja an  a1  (n  1)d , imame deka d  . So neposredna zamena do-
n 1
bivame deka
a7  a1 5  6 11
d   . 
7 1 6 6
4.7. Opredeli go prviot ~len a1 vo aritmeti~kata progresija, ako
a5  0 i d  2.
Re{enie. Spored formulata za op{t ~len na aritmeti~ka progresija

an  a1  (n  1)d , imame deka a1  an  (n  1)d . So neposredna zamena
dobivame deka
129
a1  a5  (5  1)d  8. 
4.8. Opredeli ja aritmeti~kata progresija, ako:
a 3  a 6  20, a 9  a 2  14 .
Re{enie. Od uslovot na zada~ata go dobivame sistemot
a1  2d  a1  5d  20
 ,
 a1  8d  a1  d  14
od kade {to sleduva deka d  2 i a1  3. Spored toa, baranata prog-

resija glasi: 3, 5, 7, 9,…. 
4.9. Opredeli gi a31 i d vo aritmeti~kata progresija, ako a1  45 i
S31  0.
Re{enie. Od formulata za zbir kaj aritmeti~ka progresija
n
Sn   2a1  (n  1)d 
2
31
so neposredna zamena dobivame deka  2(45)  (31  1)d   0, od ka-
2
de {to sleduva deka d  3. Od formulata za op{t ~len na aritme-
ti~ka progresija imame an  a1  (n  1)d  45  (31  1)3  45. 
4.10. Opredeli gi a1 i d vo aritmeti~kata progresija ako:
1) a n  21, n  7, S n  105 2) a 2  a 5  a 3  10 , a1  a 6  17
Re{enie. 1) Od uslovot na zada~ata go dobivame sistemot
7
  2a1  (7  1)d   105
2 ,
 a1  (7  1)d  21
od kade sleduva deka d  2 i a1  9 .

130
2) Od uslovot na zada~ata go dobivame sistemot
 a1  3d  10
 ,
2a1  5d  17
od kade sleduva deka d  3 i a1  1. 
4.11. Re{i gi slednite ravenki:
1) 3  7  11    x  210
2) 4  7  10    x  209
3)  x  2   x  5   x  8     x  32   242
Re{enie. 1) Spored formulata za zbir kaj aritmeti~ka progresija
n  2a1  (n  1)d 
Sn 
2
n
so neposredna zamena dobivame deka 210   2  3  (n  1)4  , od kade
2
{to sleduva deka n  10 i x  a10  39.
2) So neposredna zamena vo formulata za zbir kaj aritmeti~ka prog-

n
resija dobivame 209   2  4  (n  1)3 . Ottuka sleduva deka n  11 i
2
x  a10  34.
3) Spored formulata za nao|awe na op{t ~len kaj aritmeti~ka prog-

resija an  a1  (n  1)d , so zamena za a1  x  2, d  3 i an  x  32, ima-
me deka x  32  x  2  (n  1)3, od kade {to nao|ame deka n  11. Sega,

so neposredna zamena vo formulata za zbir kaj aritmeti~ka progre-
n  2a1  (n  1)d  11 2( x  2)  (11  1)3
sija Sn  , dobivame 242  , od kade
2 2
{to sleduva deka x  5. 
131
4.12. Zbirot na prvite tri ~lena na aritmeti~ka progresija e edna-

kov na 36, a zbirot na kvadratite na prvite tri ~lena e ednakov na
482. Najdi ja progresijata!
 a1  a2  a3  36
 2 2 2
,
a1  a2  a3  482
koj {to e ekvivalenten na sistemot
 a1  d  12
 2 2
,
3a1  5d  6a1d  482
~ii{to re{enija se d  5, a1  7 ili a1  17. Spored toa, za barana-

ta niza imame dve re{enija
7, 12, 17, 22, ili 17, 12, 7, 2,  3, . 
4.13. Opredeli ja aritmeti~kata progresija, ako Sn  3n 2 .
Re{enie. Spored formulata za zbir kaj aritmeti~ka progresija

n  2a1  (n  1)d 
dobivame, od uslovot na zada~ata imame deka 3n 2  ,
2
od kade {to dobivame a1  3 i d  6. Baranata niza glasi
3, 9, 15, 21, . 
4.14. Ako broevite a1 , a 2 ,  , a n ,  formiraat aritmeti~ka progresija,

dokaì deka:
1 1 1 n 1
1)   
a1a2 a2 a3 an 1an a1an
1 1 1 n 1
2)   
a1  a2 a2  a3 an1  an a1  an
132
Re{enie. 1) Bidej}i dadenite broevi formiraat aritmeti~ka prog-

resija imame deka
a2  a1  a3  a2  a4  a3    an  an 1  d .
Ako d  0, toga{ ~lenovite na nizata se ednakvi me|u sebe, pa tvrde-

weto e o~igledno.
Ako d  0, toga{ imame deka
1 1 1 1  1 1   1 1   1 1 
                 
a1a2 a2 a3 an1an d  a1 a2   a2 a3   an1 an 
1 1 1  1 an  a1
    
d  a1 an  d a1an
1  n  1 d n  1
  .
d a1an a1an
2) Bidej}i broevi formiraat aritmeti~ka progresija imame
a2  a1  a3  a2  a4  a3    an  an 1  d .
So sobirawe na identitetite
1 1 a  a1 a2  a1 a2  a1
  2  
a1  a2 a1  a2 a2  a1 a2  a1 d
1 1 a  a2 a  a2 a  a2
  3  3  3 ,
a2  a3 a3  a2 a3  a2 a3  a2 d
1 1 a  an1 an  an1 an  an1

  n   ,
an 1  an an  an 1 an  an1 an  an1 d
133
dobivame deka
1 1 1 a  a1
    n 
a1  a2 a2  a3 an1  an d
an  a1 an  a1 an  a1 ( n  1) d n 1
     ,
d an  a1 d  an  a1  d  an  a1  an  a1
pri {to ja koristevme frormulata an  a1  (n  1)d . 
4.15. Kolku ~lenovi treba da se vmetnat me|u broevite 0 i 12 za da se

dobie aritmeti~ka progresija ~ij{to zbir e ednakov na 150.
Re{enie. Od uslovot vo zada~ata imame a1  0, ar  2  12 i Sr  2  150.

Toga{, za zbirot na prvite r  2 ~lenovi dobivame deka
(r  2)(2a1  ar 2 )
Sr  2  ,
2
sleduva deka r  23. 
Geometriska progresija
 Geometriska progresija e niza zadadena so rekurentnata formula

an1  an  q, n  N, kade {to q e konstanta.
 Op{tiot ~len na aritmeti~ka progresija se presmetuva spored

formulata
an  a1  q n1.
 Zbirot na prvite n ~lenovi od aritmeti~ka progresija se presme-

tuva spored formulata
134
sn 

a1 q n  1.
q 1
4.16. Opredeli gi prvite ~etiri ~lena na geometriskata progresija,

ako:
1 1
1) a1  3, q2 2) a1  2, q 3) a1  , q  3
2 3
4) a1  0, q  2 5) a1  8, q  4
Re{enie. 1) Od uslovite vo zada~ata, spored formulata za op{t
~len na geometriska progresija an  a1q n 1 , dobivame deka
a1  3, a2  6, a3  12, a4  24.
2) Sli~no, spored formulata za op{t ~len na geometriska progresija

dobivame deka
1 1
a1  2, a2  1, a3   , a4   .
2 4
3) Spored formulata za op{t ~len na geometriska progresija imame
1
a1  , a2  1, a3  3, a4  9.
3
4) Spored formulata za op{t ~len na geometriska progresija imame
a1  0, a2  0, a3  0, a4  0.
5) Sli~no, dobivame deka
a1  8, a2  32, a3  128, a4  512. 
4.17. Opredeli go a n vo geometriskata progresija, ako:
1 1
1) a1  6, q , n3 2) a1  2, q , n5
2 8
135
5 3
3) a1  , q  2, n  9 4) a1   , q  2, n  4
2 2
5) a1  1, a 6  1024, n  7 6) a1  5, a 4  135, n  6
Re{enie. Od uslovite vo zada~ata, spored formulata za op{t ~len
na geometriska progresija an  a1q n 1 , dobivame deka
3 1
1) a3  2) a5   3) a9  1280
2 2048
4) a3  24 5) a7  4096 6) a6  15625 
4.18. Opredeli gi a1 i q vo geometriskata progresija, ako:
1) a 7  5, a 9  45 2) a6  a3  72, a4  a2  12
a9 a7 5
Re{enie. 1) Od  q 2 i 6  a1 sleduva deka q  3 i a1  .
a7 q 729
2) Od uslovot vo zada~ata go dobivame sistemot
a1q 5  a1q 2  72

 3
 a1q  a1q  12
~ie{to re{enie e a1  3 q  2. 
4.19. Zbirot na prvite osum ~lena na geometriska progresija e 6560.

Presmetaj gi a1 i a8 ako koli~nikot q  3 .
Re{enie. Spored uslovot vo zada~ata, so zamena od formulata za

zbir na prvite n  ~lenovi na geometriska progresija
qn  1
Sn  a1
q 1
136
3n  1
dobivame 6560  a1 od kade {to nao|ame deka a1  2. Ponatamu,
3 1
so zamena vo formulata za op{t ~len na geometriska progresija
a n  a1 q n 1
38  1
dobivame deka a8  2 od kade {to nao|ame deka a8  4374 . 
3 1
4.20. Presmetaj gi n i S n vo geometriskata progresija, ako
a1  3, q  2, a n  1536 .
Re{enie. Spored uslovot vo zada~ata, so zamena vo formulata za

op{t ~len na geometriska progresija
a n  a1 q n 1
dobivame deka 1536  3(2)n1 , od kade {to nao|ame deka n  9. To-

ga{ so zamena od formulata za zbir na prvite n  ~lenovi na geomet-
riska progresija
qn  1
Sn  a1
q 1
(2)9  1
nao|ame deka S9  3  513. 
(2)  1
4.21. Presmetaj gi q i S 5 vo geometriskata progresija, ako a1  3 i
a5  12288.
137
4 a5
Re{enie. Od q  sleduva deka q  8. So zamena od formulata
a1
za zbir na prvite n  ~lenovi na geometriska progresija, za q  8 do-
85  1
bivame deka S5  122883  10043, dodeka za q  8 dobivame de-
8 1
(8)5  1
ka S5  122883  10925 . 
(8)  1
4.22. Presmetaj gi a10 i S10 vo geometriskata progresija, ako a1  3,

q  2.
Re{enie. Spored uslovot vo zada~ata, so zamena vo formulata za

op{t ~len na geometriska progresija dobivame deka
a10  3  2101  1536.
So zamena od formulata za zbir na prvite prvite n  ~lenovi na

geometriska progresija nao|ame deka
210  1
S10  3  341. 
2 1
4.23. Presmetaj gi n i q vo geometriskata progresija, ako a1  2,
an  2048 i Sn  2730.
 a1q n1  2048


 1  qn ,
 a1  2730
 1 q
~ie{to re{enie e q  4 i n  6. 
138
4.24. Tri broja so zbir 57 formiraat geometriska progresija. Sred-

6
niot ~len e od zbirot na sosednite. Opredeli gi tie broevi.
13
Re{enie. Od uslovite vo zada~ata go dobivame sistemot
 a  aq  aq 2  57

6 ,

13
 
a  aq 2  aq
3 2
~ii{to re{enija se q  i q  , i a1  12 i a1  27, soodvetno.
2 3
Baranite broevi se 12, 18, 27 ili 27,18,12. 
4.25. Zbirot na tri broja koi formiraat geometriska progresija e ed-

7
nakov na zbirot na nivnite recipro~ni vrednosti i iznesuva . Koi
2
se tie broevi?
Re{enie. Od uslovite vo zada~ata go dobivame sistemot
 2 7
 a  aq  aq  2
1 1 ,
1 7
   2 
 a aq aq 2
1 1
~ii{to re{enija se q  2 i a  . Baranite broevi se , 1, 2. 
2 2
4.26. Presmetaj go zbirot 1  11  111  1111    1111

1. .
n pati
Re{enie. Od formulata za zbir na prvite n  ~lenovi na geometris-

ka progresija nao|ame deka
10  1 102  1 103  1 10n  1

Sn      
9 9 9 9
139
10 n 10 10n 1  1 n 10n  10  9n

9
 
1  10  102    10n 1  
9 9 10  1
 
9 81
. 
4.27. Opredeli go op{tiot ~len na nizata:
1) 0.9, 0.99, 0.999, 0.9999,  2) 0.3, 0.34, 0.344, 0.3444, 
Re{enie. 1) Op{tiot ~len na dadenata niza iznesuva
1
1 n
9 9 9 9 9 10  1  1 .
an   2  3   n 
10 10 10 10 10 1  1 10n
10
2) Op{tiot ~len na dadenata niza iznesuva
1
1 n1
3 4 4 4 3 4 3 4 1 
an   2  3  n   2 10   1 n1 . 
10 10 10 10 10 10 1 1 10 90  10 
10
4.28. Pome|u broevite 47 i 1269 vmetni dva broja koi so dadenite

formiraat geometriska progresija.
Re{enie. Od uslovot vo zada~ata imame deka
1269
q3  3.
47
Baranite broevi se 141 i 423. 
4.29. Tri broja ~ij {to zbir e 26 formiraat geometriska progresija.

Ako tie broevi se zgolemat po red za 1, 6 i 3, se dobivaat tri broja
koi formiraat aritmeti~ka progresija. Koi se tie broevi?
Re{enie. Bidej}i baranite broevi formiraat geometriska progresi-

ja, tie se od oblik
a, aq, aq 2 .
140
Osven toa, a  aq  aq 2  26. Od uslovot vo zada~ata, broevite
a  1, aq  6, aq 2  3
formiraat aritmeti~ka progresija, od kade {to sleduva deka
2  aq  6   a  1  aq 2  3.
Ottuka dobivame deka a  2 i q  3. Baranite broevi se 2,6 i 18. 
4.30. êtiri broja formiraat aritmeti~ka progresija. Ako tie broe-

vi se namalat po red za 2, 7, 9 i 5, se dobivaat ~etiri broja koi
formiraat geometriska progresija. Koi se tie broevi?
Re{enie. Bidej}i baranite broevi formiraat aritmeti~ka progresi-

ja, tie se od oblik
a, a  d , a  2d , a  3d .
Od uslovot na zada~ata, broevite
a  2, a  d  7, a  2d  9, a  3d  5
formiraat geometriska progresija, od kade go dobivame sistemot:
 a  d  7 2   a  2  a  2d  9 

 .
2
 a  2d  9    a  d  7  a  3d  5 
Baranite broevi se: 5, 13, 21, 29. 
4.2. Monotoni nizi
 Nizata an  monotono raste ako an 1  an , za sekoe n  N .
 Nizata an  strogo monotono raste ako an 1  an , za sekoe n  N .
141
 Nizata an  monotono opa|a ako an 1  an , za sekoe n  N .
 Nizata an  strogo monotono opa|a ako an 1  an , za sekoe n  N .
 Nizite {to rastat ili opa|aat se vikaat monotoni nizi.
4.31. Pokaì deka slednite nizi se strogo monotono raste~ki:
n 2n  1
1) an  2) an 
n 1 n 1
3)
 n  13   n  13 4) an  n  n
an 
 n  12   n  12
Re{enie. 1) Za bilo koj priroden broj n imame deka
n n 1 1
an  an1     0,
n 1 n  2 (n  1)(n  2)
od kade {to sleduva an  an 1 , {to zna~i deka nizata strogo monoto-
no raste.
2) Za bilo koj priroden broj n imame deka
2n  1 2 n  3 1
an  an1     0,
n 1 n2 (n  1)(n  2)
no raste.
3) Op{tiot ~len na dadenata niza moè da go prezapi{eme vo oblik
 n  13   n  13 6n 2  2 3n 2  1
an    .
 n  12   n  12 4n 2n
Za bilo koj priroden broj n imame deka
142
3n 2  1 3n 2  6n  4 3n 2  3n  1
an  an1     0,
2n 2n  2 2n(n  1)
no raste.
4) Za bilo koj priroden broj n imame deka
  
an  an1  n  n  n  1  n  1  n  1  n  1  0, 
bidej}i n 1  n 
 n 1  n  n 1  n  1
 1.
n 1  n n 1  n
Spored toa, imame deka an  an 1 , od kade {to zaklu~uvame deka da-

denata niza strogo monotono raste. 
4.32. Pokaì deka slednite nizi se strogo monotono opa|a~ki:
1 1
1) an  2) an 
n n2
3n  5 3n  4
3) an  4) an 
6n  5 n 1
Re{enie. 1) Za proizvolno n  N imame deka
1 1 1
an  an1     0,
n n  1 n(n  1)
od kade {to sleduva an  an 1 , {to zna~i deka nizata strogo monoto-

no opa|a.
2) Za proizvolno n  N imame deka
1 1 2n  1
an  an1  2
 2
  0,
n  n  1 n (n  1)2
2
143
no opa|a.
3n  5 3n  8 45
an  an1     0,
6n  5 6n  1 (6n  5)(6n  1)
no opa|a.
3n  4 3n  7 1
an  an1     0.
n 1 n  2 (n  1)(n  2)
Spored toa, a n  a n 1 , pa dadenata niza strogo monotono opa|a. 
4.43. Pokaì deka slednite nizi se monotoni:
1) an  1  3  5    (2n  1)
2) an  2  4  6    2n
1 1 1 1
3) an    
1 3 3  5 5  7 (2n  1)(2n  1)
1 1 1 1
4) an     
1  4 4  7 7  10 (3n  2)(3n  2)
2  5  8 3n  1) 1  5  9 (4n  3)
5) an  6) an 
1  6  11 (5n  4) 2  6  10 (4n  2)
1  3  5 (2n  1) 2n
7) an  8) an 
3n n ! n!
144
an  an1  1  3  5    (2n  1)   1  3  5    (2n  1)  (2n  1)  
   2n  1  0,
no raste.
2) Nizata strogo monotono raste bidej}i za proizvolno n  N imame
an  an1   2  4  6    2n    2  4  6     2n  2      2n  2   0,
{to zna~i deka an  an 1.
 1 1 1 
an  an1     
 1 3 3 5 (2n 1)(2n 1) 
 1 1 1 1 
    
 1  3 3  5 (2n  1)(2n  1) (2n  1)(2n  3) 
1
  0,
 2n  1 2n  3
 1 1 1 
a n  a n 1      
 1 4 4  7 (3 n  2)(3 n  1) 
 1 1 1 
    
 1 4 4  7 (3 n  1)(3 n  4) 
1
  0,
 3n  1 3n  4 
145
2  5  8 (3n  1)
an 1  6  11 (5n  4) 5n  1
   1.
an 1 2  5  8 (3n  1)(3n  2) 3n  2
1  6  11 (5n  4)(5n  1)
Spored toa, imame deka an  an 1 , {to zna~i deka nizata strogo mono-
tono opa|a.
1  5  9 (4n  3)
an 2  6  10 (4n  2) 4n  2
   1.
an 1 1  5  9 (4n  3)(4n  1) 4n  1
2  6  10 (4n  2)(4n  2)
tono opa|a.
1  3  5    (2n  1)
an
 3n n! 
3n  3
 1.
an 1 1  3  5    (2n  1)(2n  1) 2n  1
3n1 (n  1)!
tono opa|a.
2n
an n 1
 nn!1   1.
an1 2 2
(n  1)!
146
tono opa|a. 
4.34. Da se ispita dali se monotoni slednive nizi:
1 1 1
1) an  n  1  n 2) an  1   2   n
3 3 3
3) an  2n 4) an  n 5
3n n !
5) an  6) an  cos  n 
nn
n
7) an   1
an n 1  n
 
an 1 n  2  n 1

 n 1  n   n  1  n   n  2  n  1 
 n2  n  1  n  2  n  1  n  1  n 
n  2  n 1
  1,
n 1  n
bidej}i n  2  n . Spored toa, imame deka an  an 1 , pa dadenata

niza strogo monotono opa|a.
 1 1 1  1 1 1 1 
an  an 1  1   2    n   1   2   n  n 1  
 3 3 3   3 3 3 3 
1
 n1
 0.
3
147
Spored toa, imame deka an  an 1 , pa nizata strogo monotono raste.
an 2n 1
 n 1   1,
an 1 2 2

no raste.
n
an 5 n ( n 1)
 n 1
 5  1.
an 1 5
Spored toa, imame an  an 1 , pa dadenata niza strogo monotono opa|a.
3n n !
n n
an 1 1  e
 n 1 n  1     1.
an 1 3 (n  1)! 3  n  3
n 1
(n  1)
Spored toa, imame an  an 1 , pa dadenata niza strogo monotono raste.
6) Op{tiot ~len na nizata e
1, n e paren broj

an  
 1, n e neparen broj
Toga{ razlikata
 2, n e paren broj
an  an1  
alternativno go menuva znakot od kade zaklu~uvame deka nizata ne e

monotona.
148
1, n e paren broj

an   .
Toga{ razlikata
 2, n e paren broj
an  an1  
alternativno go menuva znakot od kade zaklu~uvame deka nizata ne e

monotona. 
4.3. Ograni~eni nizi
 Niza an  e ograni~ena od gore ako postoi realen broj M takov
{to a n  M , za sekoe n  N .
 Niza an  e ograni~ena od dolu ako postoi realen broj m takov
{to a n  m , za sekoe n  N .
 Nizata e ograni~ena ako e ograni~ena i od gore i od dolu, odnosno

ako postojat realni broevi m i M takvi {to vaì deka m  a n  M ,
za sekoe n  N . Alternativno, niza an  e ograni~ena ako site ~le-
novi na nizata se nao|aat vo intervalot  m, M  , za nekoi realni
broevi m i M .
 Niza an  e neograni~ena ako za sekoj pozitiven realen broj K ,
postoi n  N takov {to a n  K .
4.35. Pokaì deka slednite nizi se ograni~eni:
149
1 n (1) n
1) a n  2) a n   1 3) a n 
n n
1 n 1 2n  1
4) a n  5) a n  6) an 
n2 n 2n  2
Re{enie. 1) Nizata e ograni~ena, bidej}i vaì
1
an   1, za sekoe n  N,
n
odnosno site ~lenovi na nizata se nao|aat vo intervalot  1,1.
2) Nizata e ograni~ena, bidej}i taa oscilira me|u 1 i 1. Imame
n
an   1  1, za sekoe n  N,
3) Nizata e ograni~ena, bidej}i vaì
(1) n 1
an    1, za sekoe n  N,
n n
1
an   1, za sekoe n  N,
n2
n 1 1
an   1   1, za sekoe n  N,
n n
150
2n  1 1
an  1  1, za sekoe n  N,
2n  2 2n  2
odnosno site ~lenovi na nizata se nao|aat vo intervalot  1,1. 
4.36. Pokaì deka slednite nizi se neograni~eni:
2) an  n 2  n
n
1) a n   1 n
Re{enie. 1) Za proizvolen realen broj M  0 imame deka
 M 1
a  M 1   1  M   1   M   1  M ,
Spored toa, nizata ne e ograni~ena.
2) Za proizvolen realen broj M  0 imame deka
2
a  M  2   M   2    M   2    M 2  3 M   2  M ,
od kade {to sleduva deka nizata e neograni~ena. 
4.37. Ispitaj ja ograni~enosta na slednite nizi:
1) a n 
1
2) a n 
n 1
3) a n 
n  12
n2 n2  1 n 2  4n  8
4) a n  n 3 5) a n  n 6) a n  sin
2n  1
2
sin n n 2n
7) a n  8) a n  9) a n 
n n  sin n 2n  1
151
1
an   1, za sekoe n  N,
n2
n 1
an   1, za sekoe n  N,
n2  1
an 
 n  12  1, za sekoe n  N,
n 2  4n  8
n
an  3  3, za sekoe n  N,
2
a
 M 1
2   M   1  M  1  M ,
od kade {to sleduva deka nizata e neograni~ena.
(2n  1)
an  sin  1, za sekoe n  N,
2
152

sin n 1
an    1, za sekoe n  N,
n n
n n 1
an    1  2, za sekoe n  N,
n  sin n n 1 n 1
odnosno site ~lenovi na nizata se nao|aat vo intervalot  2, 2.
2n 1
an  n
  1, za sekoe n  N,
2 1 1
1 n
2
odnosno site ~lenovi na nizata se nao|aat vo intervalot  1,1. 
4.38. Ispitaj ja ograni~enosta na slednite nizi:
1) 0,1; 0,11; 0,111; 2) 0, 4; 0,41; 0,411; 0, 4111;
3) a n  2  4  6    (2n)
1
1
1 1 1 1
an   2  3    n  10n  1 , za sekoe n  N,
10 10 10 10 9 9
 1
odnosno site ~lenovi na nizata se nao|aat vo intervalot 0,  .
 9
153
4 1 1 1
an      n 
10 102 103 10
1
1
4 1 10 n  2  37 . za sekoe n  N,
 
10 10 9 90
 37 
odnosno site ~lenovi na nizata se nao|aat vo segmentot  0,  .
 90 
a M 1   M   1  M   1  1  M .
Spored toa, nizata e neograni~ena. 
4.4. Grani~na vrednost na niza
 Brojot a 0 e grani~na vrednost (limes) na nizata an  koga n teì
kon beskone~nost ako za sekoj proizvolno mal pozitiven broj 

postoi priroden broj n0 takov {to za sekoe n  n0 an   a0   , a0    .
Koristime oznaka lim a n  a 0 i velime deka „brojot a0 e limes (gra-

n 
ni~na vrednost) na nizata an  , koga n se stremi kon beskone~nost“
ili „nizata an  konvergira kon brojot a0 koga n se stremi kon bes-
kone~nost“. Nakratko moè da zapi{eme:
  0, n0  N : n  N, n  n0  a n  a0   .
 Ako za nizata realni broevi an  ne postoi granica ili ako grani-
cata e a  , toga{ velime deka nizata divergira.

154
n 1
4.39. Dadena e niztata an  . Pokaì deka lim an  1, a potoa op-
n3 n
redeli n0 , ako:
1)   0,1 2)   0,01 3)   0,001
 2  3 
Re{enie. Neka   0 e proizvolno dadeno. Izbirame n0     1.
  
Toga{ imame deka
n 1 2
an  a  1    , za sekoe n  n0 ,
n3 n3
od kade {to sleduva deka lim an  1.

n
 2  0,3 
1) So zamena za   0,1 dobivame deka n0     1  18.
 0,1 
 2  0,03 
2) Za   0,01 imame deka n0     1  198.
 0,01 
 2  0,003 
3) Za   0,001 n0     1  1998. 
 0,001 
4.40. Opredeli go op{tiot ~len a n na nizata 0,9; 0,99; 0,999; i po-
kaì deka lim a n  1 . Zapo~nuvaj}i od koe n vaì an  1  0,0001?

n 
Re{enie. Op{tiot ~len na dadenata niza e
1
1
9 9 9 9
an   2  3   n 
9 10n  1  1 .
10 10 10 10 10 1  1 10n
10
155
Neka   0 e proizvolno dadeno. Izbirame n0    log    1. Toga{
1 1
an  a  1  n
1    , za sekoe n  n0 ,
10 10n
od kade {to sleduva deka lim an  1.

n
1 1
Imame deka an  1  n
 0,0001, za n   log , odnosno
10 10000
 1 
n0    log  1   log104   1  4  1  5. 
 10000   
1 2 n 1
4.41. Dadena e nizata an  2
 2
  2
. Pokaì deka lim an  .
n n n n  2
1
Zapo~nuvaj}i od koe n e ispolneto an   0,001?
2
Re{enie. Op{tiot ~len na nizata e
n  n  1 1 1
an  2
  .
2n 2 2n
1 
Neka   0 e proizvolno. Izbirame n0     1. Toga{ imame deka
 2 
1 1 1 1
an  a       , za sekoe n  n0 ,
2 2n 2 2n
1 1 1
Imame deka an     , za n  . Ottuka imame deka
2 2n 2
 1 
n0     1  501. 
 2  0,001 
156
4.5. Svojstva na konvergentni nizi
 Konvergentna niza ima samo edna grani~na vrednost.
 Sekoja konvergentna niza e ograni~ena.
 Sekoja neograni~ena niza e divergentna.
 Sendvi~ teorema. Ako nizite an  i bn  se konvergentni so ista
granica a 0 , toga{ i nizata cn  so svojstvo an  cn  bn , za sekoe
n  N, e konvergentna i pritoa vaì lim c n  a 0 .

n 
 Neka nizite an  i bn  se konvergentni so grani~ni vrednosti a0
i b0 soodvetno.
1. Toga{ i nizata so op{t ~len an  bn  e konvergentna i vaì:
lim  an  bn   lim an  lim bn .

n n n
2. Toga{ i nizata so op{t ~len an  bn  e konvergentna i vaì:
lim  an  bn   lim an  lim bn .

n n  n
 an 
3. Neka b0  0 i bn  0, za sekoe n  N , toga{ i nizata   e konver-
 bn 
gentna i vaì
an nlim an
lim   .
n bn lim bn
n
 Sekoja ograni~ena i monotona niza e konvergentna.
Opredeli gi slednite granici: (4.42.- 4.67.)
157
 3 6 
4.42. lim  2   2 
n  n n 
Re{enie. So primena na pravilata za zbir i proizvod so konstanta

na konvergentni nizi imame
 3 6  3 6
lim  2   2   nlim 2  lim  lim 2  2  0  0  2.
n  n n   n n n  n
3n 2  5n  1
4.43. lim
n 5n 2  n  1
Re{enie. So primena na pravilata za zbir, proizvod i koli~nik na

konvergentni nizi imame
 5 1   5 1 
n2  3   2  lim  3   2 
3n2  5n  1 n n  n n 
 lim  
n 
lim 2

n 5n  n  1 n 2  1 1   1 1 
n  5   2  lim  5   2 
 n n  n  n n 
5 1
lim 3  lim  lim 2
n n n n  n 3 00 3
   .
1 1
lim 5  lim lim  2 5  0  0 5
n  n n n  n
3n 2  5n  4
4.44. lim
n n2  2
 5 4   5 4 
2 n2  3   2  lim  3   2 
3n  5n  4 n n  n  n n 
Re{enie. lim
2
 lim    3. 
n n 2 n  2 2   2 
n 1  2  lim 1  2 
 n  n  n 
n2  1
4.45. lim
n  n 3  1
158
 1   1 
2 n 2 1  2  lim 1  2 
n 1 1 n  n  1
Re{enie. lim
3
 lim  n   lim   0   0. 
n n  1 n 3  1  n n  1 1
n 1  3  lim 1  3 
 n  n   n 
5n 3  2 n 2  4 n  1
4.46. lim
n 7 n3  3n 2  4n  2
 2 4 1
n3  5   2  3 
5n3  2n2  4n  1 n n n
Re{enie. lim  lim  
n 7n3  3n2  4n  2 n 3  3 4 2
n 7   2  3 
 n n n 
 2 4 1 
lim  5   2  3 
n  n n n  5
  .
 3 4 2  7
lim  7   2  3 
n  n n n 
3
 3n 2  n  2 
4.47. lim  2 
n  4 n  2n  7 
 
3 3
 3n 2  n  2   3n 2  n  2 
Re{enie. lim  2    lim 2  
n  4 n  2 n  7  
   n 4n  2n  7 
3 3
  1 2     1 2  
 n 2  3   2    lim  3   2   3
 lim  n n    n  n n   3 27
    . 
 n 2  2 7    2 7  4 64
 n  4  2  3    lim  4  2  3    
  n n   n   n n 
10
 2n 3  2n 2  1 
4.48. lim  3 
n  4 n  7 n 2  3n  4 
 
10 10
 2n3  2n2 1   2n3  2n2 1 
Re{enie. lim  3    lim  
n  4n  7n2  3n  4   3 2
   n 4n  7n  3n  4 
159
10 10
  2 1     2 1  
 n3  2   3    nlim  2  3  
 n n     n n   1
  lim   .
 n 3  7 3 4 
n 4  2  3 
  7 3 4  210
  n n n   nlim  4  2  3 
n n n 
   
4.49. lim
 n  1 3n  2  5n  7 
n n3
 1  2  7
n3  1   3   5  
 n  1 3n  2  5n  7  n  n  n
Re{enie. lim 3
 lim  3

n n n  n
 1  2  7   1  2  7
 lim 1   3   5     lim  1   lim  3   lim  5  
n  n  n  n   n  n  n  n  n  n
 1  3  5  15 . 
 n3 n2 
4.50. lim  2  
n  n  2 n  1 

Re{enie. Dadenata niza e razlika na dve divergentni nizi, pa ne

moème direktno da go primenime praviloto za zbir na konvergent-
ni nizi. Zatoa prethodno }e gi svedime dropkite na zaedni~ki ime-
nitel. Dobivame deka
 n3
lim  
n2 
  lim

n3  n  1  n 2 n 2  2 

n  n 2  2 n  1  n
  
n 2  2  n  1
 2
3 2 n3  1  
 n  2n  n
 lim 3  lim 
n  n  n 2  2n  2 n 3  1 2 2 
n 1   2  3 
 n n n 
160
 2
lim  1  
n   n
  1. 
 1 2 2 
lim  1   2  3 
n  n n n 
(n  1)2  (n  1) 2
4.51. lim
n ( n  2) 2  (n  2)2
(n  1) 2  (n  1)2 (n 2  2n  1)  (n 2  2n  1)
Re{enie. lim  lim 
n ( n  2) 2  (n  2) 2 n  ( n 2  4n  4)  ( n 2  4n  4)
4n 1
lim  .
n 8n 2
n ! (n  1)!
4.52. lim
n ( n  2)!
n ! (n  1)! n!(1  n  1) (n  2)
Re{enie. lim  lim  lim 
n (n  2)! n  n !( n  2)( n  1) n ( n  2)( n  1)
1
 lim  0. 
n  n  1
n
4.53. lim
n  n 1  n
n n 1 1
Re{enie. lim  lim   .
n n  1  n n  1  1 2
n  1   1 1  lim 1
n n  n
 
n 2  4n
4.54. lim
n 3
n3  3n 2
161
4 4
1  lim n 1
n 2  4n n n  n
Re{enie. lim  lim   1. 
n 3 3 2 n  3 3
n  3n n3 1 3 1  lim
n n  n
4.55. lim
n
 n 1  n 
Re{enie. I vo ovoj slu~aj dadenata niza e razlika na dve divergent-
ni nizi, pa ne moème direktno da go primenime praviloto za zbir
na konvergentni nizi. Zatoa prethodno }e racionalizirame. Dobiva-
me deka
n 1  n
lim
n
 
n  1  n  lim
n
 n 1  n  n 1  n

n 1 n 1
 lim  lim  0. 
n  n  1  n n n  1  n
4.56. lim
n
 2n  3  2n  1 
2n  3  2n 1
Re{enie. lim
n
 2n  3  2n 1  lim  n
 2n  3  2n 1  2n  3  2n 1

(2n  3)  (2n  1) 4
 lim  lim  0. 
n 2n  3  2n  1 n 2n  3  2n  1
4.57. lim
n
 (n  1)(n  2)  n 
 (n 1)(n  2)  n
Re{enie. lim  
(n 1)(n  2)  n  lim  (n 1)(n  2)  n 
n n
 (n 1)(n  2)  n
(n  1)(n  2)  n 2 3n  2
 lim  lim 
n 
 (n  1)(n  2)  n  n 
 (n  1)(n  2)  n 
162
 2 2
n3   3  lim
 n  n n 3
 lim   .
n   1 2  1 2 2
n  (1  )(1  )  1 (1  lim )(1  lim )  1
n n n n n  n
 
4.58. lim
n
 n 2  3n  1  n 2  n  1 
Re{enie. lim
n
 n  3n 1 
2
n2  n  1 
n 2  3n  1  n 2  n  1
 lim
n 
 n 2  3n  1  n 2  n  1  n 2  3n  1  n 2  n  1

 lim
n 2
 
 3n  1  n 2  n  1   lim 2n  2

2 2
n 
n  3n  1  n  n  1 n 
n  3n  1  n 2  n  1
2
2
2  lim
n  n
  1. 
3 1 1 1
1  lim  lim 2  1  lim  lim 2
n n n  n n  n n  n
4.59. lim
n
 3 n 1  3 n 
Re{enie. lim
n
 3 n 1  3 n  
 3 n  1  3 n   3  n  12  3 n  1 3 n  3 n2 

 lim 
n 3
 n  12  3 n  1 3 n  3 n 2
n 1 n
 lim 
n  3 2 3 3 3 2
 n  1  n 1 n  n
163
1
 lim 
n  2 
3 2 3  1 3 1 
n 1  1 1
  n  n 
 
1 1
 lim 0 
n 3
n2 1 1
2
3  1  lim   3 1  lim 1
 n n  n n
 
4.60. lim
n
 3
n 2  n3  n 
Re{enie. lim
n 
 3
n 2  n3  n  
 2 
 3
n 2  n3  n  3 n 2  n3

   3
 n n 2  n3  n 2 

 lim
n 2
3
n 2
 n3  3
 n n 2  n3  n 2
n2
 lim 
n  2
3
n 2
n 3
 3
n n n n 2 3 2
n2
 lim 
n  2 
1  1
n 2  3   1  3  1  1
  n  n 
 
1 1
 lim  .
n    1 2 3
3 3 1
  1  1  1
n  n
2n
4.61. lim
n 1  2n
164
2n 2n 1 1
Re{enie. lim  lim  lim   1. 
n 1  2 n n n  1  n  1 1
2  n  1  1 lim  1
2  2n n 2 n
1  3n1
4.62. lim
n 2  3n
 1   1 
3n  n  3  lim  n  3 
1  3n1 3 3   3  3 . 
 lim   n 
Re{enie. lim
n 2  3n n n  2   2
3  n  1 lim  n  1
 1
3  n  3 
2n1  4
4.63. lim
n 1  2n
 4   4 
2n  2  n  lim  2  n 
n 1
2 4 2   n  2   2. 
Re{enie. lim  lim 
n 1  2 n n n  1   1 
2  n  1 lim  n  1
2  n  2 
2 n  5n
4.64. lim
n 2n1  5n 1
 2  n   2  n 
5n    1 lim    1
2 n  5n  5   n   5 
  1
Re{enie. lim  lim   .
n 2n1  5n 1 n  2 n   2  n  5
5n  2    5 2 lim    5
  5   n  5 
 
1 2  3   n
4.65. lim
n n2
 1
n 1  
1 2  3   n n  n  1 n 1 n
Re{enie. lim  lim  lim  lim  
n n2 n 2n 2 n 2n n 2n
165
1  1 1
 lim  1    (vidi zada~a 2.24.) 
2 n  n  2
12  22  32    n 2
4.66. lim
n n3
12  22  32    n 2 n(n  1)(2n  1)
Re{enie. lim 3
 lim 
n n n  6 n3
 1  1
n 2 1   2  
( n  1)(2n  1) n n
 lim  lim   
n  6n 2 n 6n 2
1  1  1 1
 lim  1   2    (vidi zada~a 2.26.). 
6 n  n  n 3
13  23  33    n3
4.67. lim
n

n 12  22  32    n 2 
n 2 (n  1)2
3 3 3 3
1  2  3   n 4
Re{enie. lim  lim 
n

n 12  22  32    n 2  n   n( n  1)(2n  1) 
n 
 6 
2 2
 1  1
n 4 1   lim 1  
3  n 3 n  n
 lim  
2 n 4  1  1 2  1  1
n  1   2   lim 1   2  
 n  n n   n  n
2
  1 
 nlim 1  n  
3     3
  (vidi zada~i 2.21. i 2.29.) 
2  1   1  4
lim 1   lim  2  
n   n  n  n
4.68. Opredeli ja granicata na nizata:
166
1) 0,3; 0,33; 0,333; 0,3333;
2) 0, 4; 0,43; 0, 433; 0, 4333;
3) 0,5; 0,51; 0,511; 0,5111;
4) 0,31; 0,312; 0,3122; 0,31222;
Re{enie. 1) Op{tiot ~len na nizata e
n
 1 
1  
3 3 3 3 1 1  3  10  ,
an   2    n   1    n 1  
10 10 10 10  10 10  10 1  1
10
n
 1 
1  
3  10   3 10  1 .
lim an  lim
n n 10 1 10 9 3
1
10
4 3 3 4 3  1 1 
an      n   2 1     n 2 
10 102 10 10 10  10 10 
n1
 1 
1  
4 3  10 
  2 .
10 10 1
1
10
Za granicata na nizata imame
 n 1
 1  
 1   
4 3  10    4  3 10  13 .
lim an  lim   2
n n  10 10 1  10 102 9 30
 1 
 10 

167
5 1 1 5 1  1 1 
an   2    n   2 1    n 2 
10 10 10 10 10  10 10 
n1
 1 
1  
5 1  10 
  2 .
10 10 1
1
10
Ottuka za granicata na nizata dobivame deka
5 1 10  46
lim an  lim an   2   .
n n  10 10 9  90
31 2 2 31 2  1 1 
an  2
 3
  n
 2
 3
1    n 3  
10 10 10 10 10  10 10 
n 2
 1 
1  
31 2  10 
 2 3 .
10 10 1
1
10
Za granicata na nizata dobivame deka
 n 2
1 
 1   
31 2  10    31  2 10  281 . 
lim an  lim  2  3
n 
n 10 10 1  102 103 9 900
 1
10 
 
4.69. Dali se konvergentni nizite:
1 n 2n  1
1) an  2) an  3) an 
n n5 3n  1
168
1 1 1
an  an1     0, za sekoe n  N,
n n  1 n(n  1)
od kade {to sleduva deka an  an 1 , {to zna~i deka nizata e monoto-

no opa|a~ka. Osven toa, od
1 1
an    1, za sekoe n  N,
n n
sleduva deka nizata e ograni~ena. Spored toa, dadenata niza e kon-

vergentna.
2) Imame deka
n n 1 5
an  an1     0, za sekoe n  N,
n  5 n  6 ( n  5)( n  6)
od kade {to sleduva deka an  an 1 , {to zna~i deka nizata e mono-

tono raste~ka. Osven toa, zaradi
n n
an    1, za sekoe n  N,
n5 n5
sleduva deka nizata e ograni~ena. Spored toa, dobivame deka dade-

nata niza e konvergentna.
3) Imame deka
2n  1 2 n  1 5
an  an1     0, za sekoe n  N,
3n  1 3n  4 (3n  1)(3n  4)
od kade {to sleduva deka an  an 1 , {to zna~i deka nizata e mono-

tono raste~ka. Osven toa, imame deka
2n  1 n2
an  1  1, za sekoe n  N,
3n  1 3n  1
169
od kade {to sleduva deka nizata e ograni~ena. Spored toa, dobivame

deka dadenata niza e konvergentna.
4.70. Ispitaj ja konvergencijata na nizite:
1 1 1 1
1) an     
n 1 n  2 n  3 nn
1 1 1
2) an  1   2   n
3 3 3
1 1 1
3) an   2   n
3 1 3 1 3 1
4) 0,3; 0,31; 0,311; 0,3111;
5) 0, 42; 0, 423; 0, 4233; 0, 42333;
1 1 1 1
an  an1      0, za sekoe n  N,
n  1 2n  1 2 n  2 (2n  1)(2n  2)
od kade {to sleduva deka an  an 1 , za sekoe n  N, {to zna~i deka ni-

zata e monotono raste~ka. Osven toa, od
1 1 1 1 n
an       1, za sekoe n  N,
n 1 n  2 n  3 n  n n 1
sleduva deka nizata e ograni~ena. Spored toa, dadenata niza e kon-

vergentna.
2) Imame deka
1
an  an1   n 1
 0, za sekoe n  N,
3

170
n 1
1
1  
1 1 1  3 3
an  1   2    n   , za sekoe n  N,
3 3 3 1 2
1
3
sleduva deka nizata e ograni~ena. Spored toa, moè da zaklu~ime

deka nizata e konvergentna.
3) Imame deka
1
an  an1   n 1
 0, za sekoe n  N,
3 1

1 1 1 1 1 1
an   2   n  1   2    n 1 
3 1 3 1 3 1 3 3 3
n
1
1  
  3   3 , za sekoe n  N,
1 2
1
3

1
1  1n 1 n
3 1 1 3 1 10  3  10 .
an      n 1   2
10 102 10 10 10 1  1 10 90
10
Imame deka
1 1
1 n
1  n 1
3 10  3  10 1
an  an1     n 2  0, za sekoe n  N,
10 90 10 90 10
171

1
1
3
an   10n  28 , za sekoe n  N,
10 90 90

1  1n1
4 2 3 3 4 2 3 10
an   2  3    n   2  3 
10 10 10 10 10 10 10 1  1
10
1 1
4 2
  2 10n1 .
10 10 300
Imame deka
1 1
1 n 1
1 n
10 3
an  an1   10   n 2  0, za sekoe n  N,
300 300 10

1
1
an 
4 2
 2 10n1  127 , za sekoe n  N,
10 10 300 300

deka nizata e konvergentna. 
4.71. Dokaì deka slednite nizi se konvergentni. Najdi ja nivnata

granica, ako
172
1  (1)n (1) n
1) an  2) an  a 
n n
(1)n n sin n !
3) an  4) an 
n 1 n2  1
Re{enie. 1) Od dvojnoto neravenstvo
1  (1)n 2
0  , za sekoe n  N,
n n
2
zaradi lim  0, za sekoe n  N, zaradi sendvi~ teoremata sleduva
n n
deka
1  (1)n
lim  0.
n n
2) Od dvojnoto neravenstvo
1 (1)n 1
a a  a  , za sekoe n  N,
n n n
 1  1
zaradi faktot deka lim  a    a i lim  a    a, zaradi send-
n  n n  n
vi~ teoremata sleduva deka
1  (1)n
lim  a.
n n
1 (1) n 1
   , za sekoe n  N,
n 1 n 1 n 1
1 1
i faktot deka lim  lim  0, zaradi sendvi~ teoremata sle-
n n  1 n  n  1
duva deka
173
(1)n
lim  0.
n n  1
n n sin n! n
 2
 2
 2
, za sekoe n  N,
n 1 n 1 n 1
n n
i faktot deka lim 2
 lim 2
 0, zaradi sendvi~ teoremata
n n 1 n  n 1
imame deka
n sin n !
lim  0. 
n n2  1
4.6. Brojot „e“
n
 1
 lim  1    e
n  n
an
 1 
 Ako an   , koga n  , toga{ lim  1    e.
n  an 
n
 2
4.72. lim  1  
n  n
n n 2
2 
 2   2 
n
 2  1   1 
Re{enie. lim  1    lim  1     lim 1     e 2 . 
n  n n
 n n 
 n
 
 2   2 
 
2n
 1
4.73. lim  1  
n  n
174
2n n 2
 1   1 
Re{enie. lim  1     lim  1     e2 . 
n  n 
n  n  
n
 1 
4.74. lim  1  
n  n 1
n n 11
 1   1 
Re{enie. lim  1    nlim 1   
n  n 1   n 1
n 1 1
 1   1 
 lim 1   lim 1    e  1  e. 
n  n 1 n  n 1
n
 1 
4.75. lim  1  
n  nk 
n n k k
 1   1 
Re{enie. lim  1    lim 1   
n  nk  n   nk 
n k k
 1   1 
lim 1   lim 1    e 1  e . 
n  nk  n   nk 
n
 n 1
4.76. lim  
n  n  1 
n 1
n n 21
 n 1  n 1 2   1  2
Re{enie. lim    lim    lim 1   

n  n  1  n   n  1  n 
  n  1 / 2 
n 1  2

 1  2   1  2 2
 lim 1 
    lim  1    e  1  e . 
n
  n  1 / 2   n
  n  1 / 2 
 
n
 2n  3 
4.77. lim  
n  2n  1 
175
n
 
n n
 2n  3   2n  1  4   1 
Re{enie. lim    nlim    nlim 1   
n  2n  1    2 n  1  
 2n  1 
 4 
2 n 1 1
2 
  4 2
 1 
 lim  1   
n 
 2n  1 
 4 
2 n 1  2 1

  4   2
 1    1  2 2
 lim  1     lim  1    e 1  e . 
n  2 n  1 n 2 n  1
    
 4    4 
 
n2
 n2  2 
4.78. lim  2 
n  n  2 
 
n2 2
4  2
n2 n2
  4
 n2  2   n2  2  4   1 
Re{enie. lim  2   lim  2   lim  1  2  
n  n  2  n   n  2  n  n 2 
   
 
 4 
4
 n2 2 
2
  4   
 1    1 
 lim  1  2    lim  1    e 4  1  e4 . 
n   n 2   n  n2  2 
 
4   
 4 

 
 
n
 n 
4.79. lim  
n  n  1 
176
n n n 11
 n   n  1 1   1 
Re{enie. lim    lim    lim 1   
n  n  1  n  n  1  n  n 1
n 1 1
 1   1  1
 lim  1    lim 1    e1  1  . 
n   n 1 n  n 1 e
2 n 1
n2
4.80. lim  
n  n  1 
n 1
61
  3
2 n 1 2 n 1 
n2  n 1 3  1 
Re{enie. lim    lim    lim  1   
n  n  1  n  n  1  n  n 1 
 3 
n 1
6 1
  3  
 1   1  1
 lim  1    lim  1    e 6  1  . 
n   n 1  n  n 1  e6
 3   3 
mn
nk 
4.81. lim  
n  n 
n
km
 k
mn mn
nk   k  1
Re{enie. lim    lim  1    lim  1   
n  n  n  n n
 n
 k
n km

 k 
 1 
 lim  1     e km . 
n  n
 
 k 
 
4.6. Geometriski red
 Neka a i q se dadeni realni broevi. Izrazot

177

 aq n  a  aq  ...  aq n  .... (1)
n 0
se vika geometriski red so koeficient q i prv ~len a.
Zbirovite
S1  a1,
S2  a1  a2 ,
............
Sn  a1  a2  ...  an ,
..................
se narekuvaat parcijalni sumi na geometriskiot red (1).
Nizata S n  od parcijalni sumi na geometriskiot red (1) se narekuva
niza od parcijalni sumi na geometriskiot red.

 Ako nizata od parcijalni sumi S n  na redot  aq n konvergira,
n 0
odnosno ako postoi granicata
lim S n  S ,   S   ,
n
toga{ velime deka redot konvergira, a brojot S se narekuva zbir


ili suma na geometriskiot red i zapi{uvame S   aq n . Vo sprotiv-
n 0
no velime deka redot divergira.
4.82. Najdi ja nizata od parcijalni sumi Sn i sumata S na slednive

redovi:
4 4 4 1 1  1 1   1 1 
1)    n  2)      2  2     n  n  
3 9 3  3 5  3 5  3 5 
178
Re{enie. 1) Za nizata od parcijalni sumi na redot imame
4 4 4 4 1 1 1 
Sn      n   1   2    n 1  
3 9 3 3  3 3 3 
n
1
1  
4 3  1 
  2 1  n ,
3 1 1  3 
3
 1 
S  lim Sn  lim 2  1  n   2.
n  n  3 
2) Za nizata od parcijalni sumi na razgleduvaniot red imame
1 1  1 1   1 1 
Sn       2  2   ...   n  n  
3 5 3 5  3 5 
1 1 1  1 1 1 
  1   ...  n 1    1   ...  n 1  
3 3 3  5 5 5 
n n
1 1
1 1
1  3  1  5  1 1  1 1 
   1  n   4 1  n .
3 1 1 5 1 1 2 3   5 
3 5
Toga{ za negovata suma imame
1  1  1 1  3
S  lim S n  lim   1  n    1  n    . 
n n  2  3  4  5  4
 2n1
4.83. Dokaì deka redot  konvergira i najdi ja negovata suma.
n 1 3n
179
n
2n1 2
Re{enie. Op{tiot ~len na dadeniot red e an   2   . Nizata
3n 3
od parcijalni sumi ima op{t ~len
n
2
 2  2 2 n 1   n
2  2 3 2
Sn  2      ...      2      4  4   ,
3 3  3   3 1 2 3

3
od kade {to dobivame deka
 n
2 
lim S n  lim  4  4     4.
n n   3  

Razgleduvaniot red konvergira i negovata suma e S  4. 
4.84. Najdi ja nizata od parcijalni sumi Sn i sumata S na redot


n
 n

 a  b , ako a  1 i b  1.
n0
Re{enie. Za nizata parcijalni sumi Sn na dadeniot red imame
Sn  1  1  (a  b)  (a 2  b2 )  ...  (an1  bn1 ) 
1  an 1  bn
 (1  a  a 2  ...  a n 1 )  (1  b  b 2  ...  b n 1 )   .
1 a 1 b
Toga{ za sumata na razgleduvaniot red dobivame
 1  a n 1  bn  1 1 2ab
S  lim Sn  lim       .
n  1  a 1 b
n 
  1  a 1  b (1  a )(1  b)
1
4.84. Re{i ja ravenkata log8 x  log82 x  log83 x  ...  log8n x    , x8
2
180
Re{enie. Izrazot na levata strana e geometriski red so prv ~len

a  log8 x i koli~nik q  log8 x, za koj {to log8 x  1, za x  8. Spored
toa, imame deka
1 log8 x 1
log8 x  log82 x  log83 x  ...  log8n      
2 1  log8 x 2
1
 log8 x   x  3 8  2. 
3
4.85. Najdi ja vrednosta na slednive izrazi:
3
1) 7 3 7 3 7.... 2) 5 3 5 3...
1) Imame deka
1
3
1 1 1 1 1 1 1 1
2 3
 2
 3
 1
3 3 3
7 7 7....  7 7 7  7
3 3 3 3 3 3 7 3  72  7.
2) Imame deka
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
2 3 4 5
 3  5  2
 4  6 
5 3 5 3...  52  32  52  32  52 5 2 2 2 3 2 2
2 
1 1
2 4
1 1 2 1
1 1
5 4 3 4  5 3  3 3  3 75. 
4.86. Vo kru`nica so radius r vpi{an e ramnostran triagolnik, vo

triagolnikot e vpi{ana kru`nica, vo kru`nicata e vpi{an triagol-
nik, itn. Presmetaj go zbirot na plo{tinite na site krugovi.
Za plo{tinite na krugovite imame deka
 r2  r2  r2
P0   r 2 , P1  , P2  , . . . , Pn 1  .
4 42 4n 1
181
Zabeleùvame deka dobienite vrednosti za plo{tinite na krugovi-

1
te se ~lenovi na geometriski red so koeficient q  . Nizata
4
parcijalni sumi na dobieniot geometriski red e
 r2  r2  r2  1 1 1 
Pn   r 2      r 2 1    ..  
2 n1 2
4 4 4  4 4 n
4 1 
1
1 n 2
  r2 4  4 r  1  1 
 .
1
1 3  4n 
4
Toga{ zbirot na geometriskiot red, odnosno zbirot na plo{tinite na

site krugovi e
4 r 2  1  4 r 2
S  lim Sn  lim 1  n  . 
n n 3  4  3
1. Najdi gi prvite pet ~lena na slednite nizi so op{t ~len:
2n n cos  n 
1) an  2
2) an   1 3) an 
1 n 2n
4) an 
n 1
5) an 
 1 6) an  2n
n2 2
n
2. Najdi go op{tiot ~len na slednite nizi:
1) 1, 4, 9, 16, 25, 2) 1, 3, 7, 15, 31,
1 1
3) 1,  1, 1,  1, 1, 4) 4, 2, 1, , ,
2 4
3. Najdi gi prvite pet ~lena na aritmeti~ka progresija, ako:

182
1) a1  4, d 4, 2) a1  3, d  2
4. Najdi go a n vo aritmeti~ka progresija, ako:
1) a1  3, d  1, n  5 2) a1  3, d  2, n  9
5. Najdi go desettiot ~len na aritmeti~kata progresija -2, -6, -10,…
6. Najdi ja razlikata d vo aritmeti~kata progresija ako a5  13 i
a9  19.
7. Najdi go prviot ~len a1 vo aritmeti~kata progresija, ako a7  5 i
d  1.
8. Najdi ja aritmeti~kata progresija, ako a1  a4  20 i a5  17.
9. Najdi gi a n i d vo aritmeti~kata progresija, ako a1  16, n  9 i
Sn  0.
10. Najdi gi a1 i d vo aritmeti~kata progresija, ako an  105, n  16,
i Sn  840.
11. Najdi gi n i S n vo aritmeti~kata progresija, ako a1  4, d  5 i
an  49.
12. Najdi go zbirot na prvite 78 ~lenovi na aritmeti~ka progresija,

ako
1) а1  5 i d  3, 2) а1  2 i d  2
13. Presmetaj go zbirot na prvite 46 ~lenovi na aritmeti~ka progre-

sija ako а2  6 i а45  74.
14. Kolku ~lenovi na aritmeti~ka progresija treba da se soberat za

da se dobie zbir 54 ako ~etvrtiot ~len e ednakov na 9 a devettiot
~len e ednakov na –6?
183
1
15. Presmetaj gi q i S n vo geometriskata progresija ako a1   i
64
a5  16.
1
16. Presmetaj gi a n i S n vo geometriskata progresija, ako a1  ,
2
q  4 i n  6.
17. Presmetaj gi a1 i S n vo geometriskata progresija, ako an  243,
1
q i n  4.
3
18. Presmetaj gi n i q vo geometriskata progresija, ako a1  3,
an  1875 i Sn  2343.
19. Najdi ja geometriskata progresija, ako:
1) a1  a 3  15, a 2  a 4  30
2) a 2  a 5  a 4  10, a 3  a 6  a 5  20
3) a1  a 5  1285, a 2 a 4  6400
20. êtiri broja formiraat geometriska progresija. Najdi gi broevi-

te ako prviot e pogolem od vtoriot za 36, a tretiot e pogolem od ~et-
vrtiot za 4.
21. Najdi gi a1 , q i n na geometriskata progresija, ako a7  a5  48,
a 6  a 4  48 i S n  1023 .
22. Tri broja so zbir 7 ~inat geometriska progresija, a zbirot na

nivnite kvadrati e 21. Koi se tie broevi?
23. Najdi ja x taka {to broevite 10  x, 17  x, 31  x da formiraat

geometriska progresija.
184
24. Presmetaj go zbirot:
1 1 1 1 1 1
1) 1   2  n 2) 1   2  n
2 2 2 3 3 3
25. Pome|u broevite 4 i 1024 vmetni tri broja koi so dadenite ~inat
geometriska progresija.
26. Pome|u broevite 3 i 192 vmetni pet ~lena koi so dadenite ~inat
geometriska progresija, a potoa presmetaj go nivniot zbir.
27. êtiri broja formiraat geometriska progresija. Ako na vtoriot

broj mu dodademe 1, a ~etvrtiot go namalime za 5, se dobivaat ~etiri
broja koi formiraat aritmeti~ka progresija. Koi se tie broevi?
28. Tri broja formiraat geometriska progresija. Ako vtoriot ~len se

nagolemi za 2 se dobiva aritmeti~ka progresija, a ako trtiot ~len na
aritmeti~kata progresija se nagolemi za 16, se dobiva geometriska
progresija. Koi se tie broevi?
29. Ispitaj dali se monotoni slednite nizi:
1) a n  sin( n ) 2) a n 
 1n  1
n
n (2n  1)
3) a n   1 cos(n ) 4) a n  sin
2
5) a n  n sin
n
6) an 
 n  2 !  n  1!
2 (n  3)!
1 1 1 1
7) an     
1  5 5  9 9  13 (4n  3)(4n  1)
30. Ispitaj koja od slednite nizi e ograni~ena a koja e neograni~ena:
1) a n  k n , k 0 2) a n  (1) n cosn 
185
1 1
3) a n  4) a n  1 
2n 3n
1
5) an  2 n 1
6) an  2n  5
n  ( 1)
n 1
31. Pokaì deka nizata a n  konvergira kon brojot .
2n  1 2
2n  1
32. Dadena e niztata a n  . Pokaì deka lim a n  2 . Po~nuvaj}i
n3 n 
od koe n e ispolneto a n  2  0,01 ?
3n  5 1
33. Pokaì deka lim  . Po~nuvaj}i od koe n site ~lenovi na
n 9 n  4 3
nizata se nao|aat na rastojanie od granicata pomalo od   0,01 .
Najdi gi slednite granici: (zada~i 34. - 51.)
n2  1 5n3  2n 2  3n  7
34. lim 35. lim
n n3  n  1 n 4n3  2n  11
36.
 n  2 3   n  2 3 37. lim
 n  2 !  n  1!
lim
n  n  13   n  13 n  n  2  !  n  1 !
38. lim
n
 n 2  2n  n  39. lim
n
 n 2  3n  1  n 
40. lim
n
 1  n  n
3 3  2 2 
41. lim  3  n  1  3  n  1 
n  
(2)n  5n n(1  2    n)
42. lim n 1 n 1
43. lim
n ( 2) 5 n 12  22    n 2
n
1  3  5    (2n  1)  1 
44. lim 45. lim  1  
n 2  4  6    2n n  n4
186
n 1
n
 4n  1   3n  4  3
46. lim   47. lim  
n  6 n  1  n  3n  2 
n n2
 n 1   n2  1 
49. lim   50. lim  2 
n  2 n  1  n  n  1 
 
51. Dali se konvergentni nizite:
n2  1 1 1 1
1) an  2
2) an  1   2   n
n 5 5 5
1 1 1
3) an   2   n 4) 0,3; 0,31; 0,311; 0,3111;
5 1 5 1 5 1
52. Pokaì deka slednite nizi se konvergentni i najdi ja nivnata

granica:
n 3n  1 1 1 1
1) an   1 2
2) an    
2n  1 2 2 2
n 1 n 2 n n
53. Ispitaj ja konvergencijata na slednive geometriski redovi:
1 1 1
1) 1   2  ...  n  ... 2) 1  4  42  ...  4n  ...
7 7 7
54. Re{i ja ravenkata
2
1  log 2 cos x  log 22 cos x  log32 cos x  ...  log n2 cos x  ...  ,
3
   
kade {to x     2k ,  2k 
 3 3 
55. Najdi ja vrednosta na slednive izrazi:
1) 3 3 3... 2) 7 11 7 11...
187
56. Vo ramnostran triagolnik so strana a e vpi{ana kru`nica, vo

kru`nicata e vpi{an ramnostran triagolnikot, a vo noviot triagol-
nik povtorno e vpi{ana kru`nica, itn. Presmetaj go zbirot na:
1) perimetrite na site kru`nici
2) plo{tinite na site krugovi
188
5. Grani~na vrednost na funkcija.
Neprekinatost
5.1. Definicija na grani~na vrednost i primeri
Neka e zadadena funkcija f : E  F i neka a, b  R.
 Velime deka brojot b e grani~na vrednost (limes) na funkcijata

f koga x se stremi kon a ako se ispolneti slednite dva uslovi:
(i)  a   , a     D f  , za sekoe   0,
(ii) za sekoe   0, postoi   0 takvo {to ako x   a   , a     D f ,
toga{ f  x    b   , b    , osven moèbi za x  a. Zapi{uvame
lim f  x   b.
xa
189
 Velime deka brojot b e grani~na vredost na funkijata f  x  koga
x se stremi kon   ako za sekoe   0 postoi M  0 taka {to vaì
f  x   b   , za sekoe x  D f takvo {to x  M . Zapi{uvame
lim f  x   b.
x 
 Velime deka brojot b e grani~na vredost na funkcijata f  x  koga
x se stremi kon   , ako za sekoe   0 postoi M  0 taka {to vaì
f  x   b   , za sekoe x  D f takvo {to x  M . Zapi{uvame
lim f  x   b.
x 
 Velime deka f  x  se stremi kon   koga x se stremi kon a, ako
za sekoe N  0 postoi   0 taka {to f  x   N , za sekoe x  D f takvo
{to x  a   , osven moèbi za to~kata x  a. Zapi{uvame
lim f  x     .
xa
 Velime deka f  x  se stremi kon   koga x se stremi kon a, ako
za sekoe N  0 postoi   0 taka {to f  x   N , za sekoe x  D f tak-
vo {to x  a   , osven moèbi za to~kata x  a. Zapi{uvame
lim f  x     .
xa
 Velime deka f  x  se stremi kon   koga x se stremi kon  ,
ako za sekoe N  0 postoi M  0 taka {to f  x   N , za sekoe x  D f
takvo {to x  M . Zapi{uvame
lim f  x     .
x 
190
 Velime deka f  x  se stremi kon   koga x se stremi kon  ,
ako za sekoe N  0 postoi M  0 taka {to f  x   N , za sekoe x  D f
takvo {to x  M . Zapi{uvame
lim f ( x)  .
x 
 Velime deka f  x  se stremi kon   koga x se stremi kon  ,
ako za sekoe N  0 postoi M  0 taka {to f  x   N , za sekoe x  D f
takvo {to x  M . Zapi{uvame
lim f ( x)    .
x 
 Velime deka f  x  se stremi kon   koga x se stremi kon , ako
za sekoe N  0 postoi M  0 taka {to f  x   N , za sekoe x  D f tak-
vo {to x  M . Zapi{uvame
lim f ( x)    .
x 
 Promenlivata x se stremi kon brojot a na proizvolen na~in, od-

nosno za proizvolna brojna niza  xn   D f , xn  a , koja konvergira
kon a, soodvetnata niza od vrednosti na funkcijata  f  xn  konver-

gira kon istiot broj b. Vo sprotivno, ako postojat barem dve nizi koi
{to konvergiraat kon brojot a , dodeka soodvetnite nizi od vrednos-
tite na funkcijata nemaat ista granica, toga{ velime deka funkci-
jata f  x  nema grani~na vrednost vo to~kata a .
5.1. Koristej}i ja definicijata za granica na funkcija, dokaì deka:
1) lim  4 x  3  5 2) lim  x  1  0
x2 x 1
3) lim  x  1  1 4) lim  x  2   3
x 0 x 1
191
5) lim  3 x  1  5 6) lim  5 x  3  8
x2 x 1
1 1
7) lim 9 x  3 8) lim 
x
1 x 3 x 3
3
9) lim x  4  0
x4
Kolku }e iznesuva  , ako   0,01?
Re{enie. 1) Neka  e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame


  . Toga{, za sekoe x  D f  R takvo {to x  2   sleduva deka
4
f  x   5  4 x  3  5  4 x  2  4   .
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim  4 x  3  5.

x2
Za   0,01 imame deka   0,0025.
2) Neka  e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame    . To-

ga{, za sekoe x  D f  R takvo {to x   1   sleduva deka
f  x  0  x 1    .
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim  x  1  0.

x 1
Za   0,01 imame deka   0,01.

ga{, za sekoe x  D f  R takvo {to x  0  x   sleduva deka
f  x   (1)  x  1  1  x     .
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim  x  1  1.

x 0
192
Za   0,01 imame deka   0,01.

ga{, za sekoe x  D f  R takvo {to 1    x    1 sleduva deka
f  x  3  x  2  3  x 1    .
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim  x  2   3.

x 1
Za   0,01 imame deka   0,01.

5) Neka  e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame   . To-
3
ga{, za sekoe x  D f  R takvo {to 2    x  2   imame deka
f  x   5  3 x  1  5  3 x  2  3   .
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim  3 x  1  5.

x2
Za   0,01 imame deka   0,0033.

5
ga{, za sekoe x  D f  R takvo {to 1    x  1   imame deka
f  x   (8)  5 x  3  8  5 x  1  5  
Spored definicijata za granica na funkcija lim  5 x  3  8.

x 1
Za   0,01 imame deka   0,002.

9
1
ga{, za sekoe x  D f  R takvo {to x    imame deka
3
193
1
f  x   3  9 x  3  3 3x  1  9 x   9   .
3
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim 9 x  3.

1
x
3
Za   0,01 imame deka   0,0011.
9
8) Neka  e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame   .
1  3
Toga{, za sekoe x  D f  R \ 0 takvo {to 3    x  3   imame deka
1 1 1 3 x 
f  x       .
3 x 3 3x 9  3
Poslednoto neravenstvo sleduva od neravenstvata 3  x  x  3   i
1 1 1
9  3  3 x  9  3 , {to e ekvivalentno so   . Spored
9  3 3x 9  3
3 x 
toa, imame deka   .
3x 9  3
1 1
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim  .
x 3 x 3
Vo ovoj slu~aj za   0,01 imame deka   0,008.
9) Neka  e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame    2 . To-

ga{, za sekoe x  D f   4,   takvo {to x  4   imame deka
f  x  0  x  4    .
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim x  4  0.

x4
Za   0,01 imame deka   0,0001. 
194
1) lim x 2  16
x4

2) lim x 2  4 x  4
x2

x2  4
3) lim  4 4) lim 2 x  1
x 2 x  2 x0

  4  16   . Toga{, za sekoe x  D f  R takvo {to x  4   , sle-
duva deka
f  x   16  x 2  16  ( x  4)( x  4)   (  8)   .
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim x 2  16.

x4

ga{, za sekoe x  D f  R takvo {to x  2   sleduva deka
2 2
f  x   4  x2  4x  4   x  2  x  2   2   .
Spored definicijata za granica na funkcija lim x 2  4 x  4.

x2
 
ga{, za sekoe x  D f  R \ 2 takvo {to x  2   sleduva deka
x2  4
f  x  4   4  x  2    .
x2
x2  4
Spored definicijata za granica na funkcija lim  4.
x 2 x  2
4) Neka  e proizvolen pozitiven realen broj. Da izbereme
  min  log 2 1    , log 2 1   .
195
Ako x   , toga{ go dobivame dvojnoto neravenstvo
1    2log 2 (1 )  2  2 x  2  2log 2 (1 )  1   ,
od kade {to sleduva deka 1    2 x  1   , odnosno   2 x  1   . Pos-

lednoto dvojno nearvenstvo e ekvivalentno so neravenstvoto
f  x   1  2x  1   .
Spored definicijata za granica na funkcija imame deka lim 2 x  1. 

x0
x3 x2  3 1
1) lim 1 2) lim 2

x  x  1 x  2x  5 2
x 1 x2  x
3) lim 1 4) lim 1
x  x  1 x  x2  1

2
M  . Toga{, za sekoe x  D f takvo {to x  M vaì

x3 2 2 2
f  x 1  1     .
x 1 x 1 M 1 M
x3
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim  1.
x  x 1
1
2) Neka  e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame M  .
2 
Toga{, za sekoe x  D f takvo {to x  M vaì
1 x2  3 1 1 1 1
f  x   2      .
2 2x  5 2 2(2x  5) 4M  10 4M 2
2 2
196
x2  3 1
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim 2
 .
x  2x  5 2
3) Neka  e proizvolen pozitiven realen broj. Treba da izbereme

M  0 taka {to za sekoe x  M da vaì neravenstvoto
x 1
f  x 1  1  .
x 1
2
Poslednoto neravenstvo e ekvivalentno so neravenstvata 
x 1
2
i x 1  . Bidej}i x  1  x  1 za x  1, imame deka

x 1 2 2 2
f  x 1  1     , za sekoe x   1.
x 1 x 1 x 1 
2
Spored toa, ako izbereme M   1, toga{ za sekoe x  M vaì

x 1
f  x 1  1  .
x 1
x 1
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim  1.
x  x  1
4) Neka  e proizvolen pozitiven realen broj. Treba da izbereme

M  0 taka {to za sekoe x  M da vaì neravenstvoto
x2  x
f  x 1  1   .
x2  1
Zaradi pretpostavkata deka x  0, od neravenstvoto
x2  x x2  x  x2  1 1
f  x 1  2
1  2
 
x 1 x 1 x 1
197
1
dobivame deka x  1  . Sega, moè da pretpostavime deka x  1 . Vo

1 1
sprotivno, od neravenstvoto x  1  se dobiva deka x  1  , {to e
 
1
kontradikcija. Ako izbereme M  1  toga{ za sekoe x  D f takvo

{to x  M vaì
x2  x 1 1 1
f  x 1  2
1     .
x 1 x 1 M 1 1 1 1

x2  x
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim  1. 
x  x2  1
2
1) lim  2) lim ln x  1  
x2  x  2 2 x 1
2x
3) lim  
x 2  x  2 2
Re{enie. 1) Neka A e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame
2
 . Toga{, za sekoe x  D f takvo {to x  2   sleduva deka
A
2 2
f  x  2
  A.
( x  2) 2
2
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim  .
x2  x  2 2
2) Neka A e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame   e  A . To-
ga{, za sekoe x  D f takvo {to x  1   sleduva deka
198
f  x   ln x  1  ln    A.
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim ln x  1  .

x 1
3) Neka A e proizvolen pozitiven realen broj. Da izbireme

1  1  4 A
 . Toga{, za sekoe x  D f takvo {to x  2   sleduva
A
2x (  2)
f  x  2
2   A.
( x  2) 2
2x
Od definicijata za granica na funkcija imame lim  . 
x 2  x  2 2

1) lim 3x 2  2  
x 
 
2) lim ln x 2  1  
x 


3) lim 2  x3  
x 
 
4) lim x5  1  
x 

5) lim 3 x  
x 
Re{enie. 1) Neka N e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame
N 2
M . Toga{, za sekoe x  D f takvo {to x  M sleduva deka
3
f  x   3x 2  2  3M 2  2  N .
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim 3 x 2  2  .

x 
 
2) Neka N e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame M  e N .
Toga{, za sekoj x  D f takov {to x   M sleduva deka
199
f  x   ln( x 2  1)  ln( M 2  1)  ln M 2  N .
Od definicijata za granica na funkcija imame lim ln x 2  1  .

x 
 
3) Neka N e proizvolen pozitiven realen broj. Da izbereme
M  3 2  N . Toga{, za sekoe x  D f takvo {to x  M sleduva deka
f ( x)  2  x3  2  M 3   N .
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim 2  x3  .

x 
 
4) Neka N e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame M  5 N .
Toga{, za sekoe x  D f takvo {to x   M sleduva deka
f  x   x5  1   M 5  1   M 5   N .
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim x5  1  .

x 
 
5) Neka f  x   3 x. Za proizvolno N  1 izbirame M   log 3 N  0.
Ako x  M , toga{ imame deka
1 1
f ( x)  x
 M
 3log3 N  N .
3 3
Spored definicijata za granica na funkcija imame lim 3 x  . 

x 
5.6. Proveri dali postojat granicite:
1 1
1) lim cos 2) lim sin
x 0 x x 1 x 1
1
3) lim 2 x 4) lim sin x
x0 x 
200
 x  1, x0
5) lim f  x  kade {to f  x    .
x 0  x  1, x0
1
Re{enie. 1) Funkcijata f  x   cos nema granica vo to~kata a  0.
x
 1   1 
Navistina, nizite   i   konvergiraat kon nulata, no,
 2n   (2n  1) 
zabeleùvame deka
 1 
lim f    nlim cos  2n   1 i
n  2n  
 1 
lim f    lim cos  2n  1   1.
n  (2n  1)  n
Spored toa, zaklu~uvame deka funkcijata f  x  nema granica vo to~-
kata a  0.
1 2
2) Izbirame dve nizi xn  1  i yn  1  . Toga{ imame de-
n (4n  1)
ka lim x n  lim y n  1 . Za soodvetnite nizi od vrednosti na funkcija-

n  n 
ta imame
1
f  xn   sin  sin(n )  0, ,
1
1  1
n
1 (4n 1)
f  yn   sin  sin 1.
2 2
1 1
(4n 1)
Spored toa, lim f  xn   0, dodeka lim f  yn   1, od kade {to zaklu~u-

n n
vame deka funkcijata nema granica vo to~kata x  1.
201
1 1
3) Izbirame dve nizi xn  i yn   . Toga{ lim xn  lim yn  0. Za
n n n n
soodvetnite nizi od vrednosti na funkcijata imame deka f  xn   2n
f  yn   2n. Spored toa, imame deka lim f ( xn )   i lim f  yn   0, od

n n
kade {to sleduva deka funkcijata nema granica vo to~kata x  0.

4) Izbirame dve nizi x n  n i y n  2n  . Toga{ imame deka
2
lim xn  lim yn  . Soodvetnite nizi od vrednosti na funkcijata se
n n 
 
f  xn   sin(n )  0 i f  xn   sin 2n   1. Ottuka dobivame lim f ( x n )  0
 2 n 
i lim f ( yn )  1, od kade {to zaklu~uvame deka funkcijata nema grani-

n
ca koga x se stremi kon beskone~nost.
5) Za funkcijata
 x  1, x  0
f ( x)  
 x  1, x  0
1   1
gi razgleduvame nizite   i    . Dvete nizi konvergiraat kon
n  n
nulata. No, zabeleùvame deka
1  1 1 1
lim f    lim 1    1 i lim f ( )  lim (  1)  1.
n  n  n   n n n n n
Spored toa, zaklu~uvame deka funkcijata f  x  nema grani~na vred-
nost vo to~kata a  0. 
202
5.2. Aritmeti~ki operacii so grani~ni vrednosti
 Neka f i g se realni funkcii i neka lim f  x   A i lim g  x   B.

xa xa
1. Grani~nata vrednost na zbirot f  g  x   f  x   g  x  e ednakva

na zbirot od grani~nite vrednosti na funkciite:
lim ( f  x   g  x )  A  B
xa
2. Grani~nata vrednost na proizvodot  f  g  x   f  x   g  x  e ednak-
va na proizvodot od grani~nite vrednosti na funkciite:
lim  f  x   g  x    A  B
xa
 f  f  x
3. Ako B  0 , grani~nata vrednost na koli~nikot    x   e
g g  x
ednakva na koli~nikot od grani~nite vrednosti na funkciite:
 f  x  A
lim    , g  x   0.
xa  g  x  
  B
 Ako postoi   0 taka {to vaì f  x   h  x   g  x  za sekoe
x   a   , a    , toga{
A  lim h x   B .
xa
Istite pravila vaàt i ako x    . Poslednoto tvrdewe e poznato

kako sendvi~ teorema za granica na funkcija. Kako posledica imame
deka ako A  B  L , toga{ imame deka lim h  x   L.
xa
x 1
5.7 Presmetaj lim .
x2 x  1
203
Re{enie. Neka x n e proizvolna niza takva {to xn  1 i lim xn  2.
n
xn 1
Toga{ za soodvetnata niza vrednosti na funkcijata f  xn   , do-
xn 1
xn 1 nlim xn 1 1
bivame deka lim f  xn   lim    .
n n xn  1 lim xn  1 3
n
Opredeli gi slednite granici (5.8-5.37.)
x7  5 x 6  4 x3
5.8. lim
x 0 x 7  2 x3
Re{enie. So primena na svojstvata za granica na zbir, proizvod i

koli~nik na funkcii, imame deka
x 7  5x 6  4x 3 x 3 ( x 4  5 x 3  4)
lim  lim 
x 0 x 7  2x3 x 0 x 3 ( x 4  2)
lim ( x 4  5 x3  4) lim x 4  lim 5 x3  lim 4 004

x 0 x 0 x 0 x 0
 4
 4
  2. 
lim( x  2) lim x  lim 2 02
x 0 x 0 x 0
x 2  3x  2
5.9. lim
x 1 x 2  4x  3
Re{enie. Imame deka
x 2  3x  2 ( x  1)( x  2) x  2 lim( x  2) 1
lim  lim  lim  x1  .
x 1 x 2  4x  3 x 1 ( x  1)( x  3) x 1 x  3 lim( x  3) 2
x 1
x 2  7 x  10
5.10. lim
x 1 x 2  3x  2
Re{enie. Imame deka
x 2  7 x  10 ( x  2)( x  5) x5
lim 2
 lim  lim  3. 
x2 x  3x  2 x  2 ( x  2)( x  1) x2 x  1
204
x2  4 x  4
5.11. lim
x2 x2  6x  8
Re{enie. Imame deka
x2  4 x  4 ( x  2)( x  2) x  2 xlim ( x  2)
lim  lim  lim  2  0. 
x2 x2  6x  8 x  2 ( x  2)( x  4) x 2 x  4 lim ( x  4)
x 2
 3 1 
5.12. lim  3
 
x 1  1  x x 1 
Re{enie. Dadenata funkcija e razlika na dve funkcii koi nemaat

kone~na granica vo to~kata x  1, pa ne moème direktno da go pri-
menime praviloto za zbir na grani~ni vrednosti. Zatoa prethodno }e
go transformirame analiti~kiot izraz na funkcijata. Dobivame
 
 3 1   3 1 
lim     lim  
x 1  1  x 3
 
x  1  x1 1  x  x 2  x  1 x  1 
 
x2  x  1  3  x  1 ( x  2) x2
 lim  lim  lim 2  1. 
x 1  x  1  x 2
 x 1   2
x 1  x  1 x  x  1
 x1 x  x  1
x a
5.13. lim , a0
xa xa
Re{enie. So racionalizacija na analiti~kiot izraz na funkcijata

imame deka
lim
x a
 lim
 x a  x a 
xa xa x a  x  a  x a
xa 1 1
 lim  lim  . 
xa  x  a x a  x a x a 2 a
205
3
x3a
5.14. lim
xa xa
Re{enie. So racionalizacija dobivame deka
3
x3a 3
x3a
lim  lim 3 3

xa
xa xa
 x  a
3 3
3
x3a 1
 lim  .
xa 3
 x3a   3 x2  3 xa  3 a2  3
3 a2
3
x3a
5.15. lim
xa x a
3
x 3a  3 x  3 a   3 x2  3 xa  3 a2   x  a 
lim  lim 
xa x  a x a
 x  a  x  a   3 x2  3 xa  3 a 2 
 x  a x a  x a
 lim  lim 
xa
 x  a  3
x 2  3 xa  3 a 2  xa 3
x 2  3 xa  3 a 2
2 a 2
  . 
3 a
3 2 3 6 a
x5  5
5.16. lim
x 0 x
lim
x5  5
 lim
 x5  5  x5  5 
x 0 x x 0 x  x5  5 
206
 x  5  5 x 1 1
 lim  lim  lim  .
x 0 x  x5  5  x 0 x  x5  5  x 0 x5  5 2 5
x  a2  a
5.17. lim
x 0
x  b2  b
Re{enie. So dvojna racionalizacija dobivame deka
lim
x  a2  a
 lim
 x  a2  a  x  a2  a  x  b2  b 
x0
x  b2 b  x0
x  a2  a  x  b2  b  x  b2  b
x  a 2
 a2 x  b2  b   lim x  x  b2  b 
 lim
x b
x0 2
 b 
2
x  a2  a x
x0
x  a2  a
x  b2  b b
 lim  .
x 0
xa a2 a
3
1  x 1
5.18. lim
x 0 x
3
1  x 1
 3 1  x  1  3 1  x 2  3 1  x  1
lim  lim 
x0 x x0  2 
x  3 1  x   3 1  x  1
 
x 1 1
 lim  lim  .
x0  2 
x  3 1  x   3 1  x  1
x0 3
1  x 2  3 1 x 1 3
 
xa  a
5.19. lim , a, b  0
x 0 xb  b
Re{enie. So dvojna racionalizacija dobivame deka
207
lim
xa  a
 lim
 xa  a  xa  a  xb  b 
x0 xb  b x0
 xb  b  xb  b  xa  a
 x  a  a  xb  b   lim x  xb  b 

 lim
x0  x  b  b 
 xa  a  x0 x  xa  a
xb  b b
 lim  .
x 0 xa  a a
x2  m  m
5.20. lim , m0
x 0 x2
lim
x2  m  m
 lim
 x2  m  m  x2  m  m 
x0 x2 x0
x2  x2  m  m 
x2 1 1
 lim  lim  .
x0 2
x  2
x m  m  x0 2
x m  m 2 m
xh  x
5.21. lim
h 0 h
lim
xh  x
 lim
 xh  x  xh  x 
h 0 h h 0 h  xh  x 
 lim
 x  h  x  lim
h

h 0 h
 xh  x  h 0 h
 xh  x 
1 1
 lim  .
h 0 xh  x 2 x
208
x2  x
5.22. lim
x 1 x 1
lim
x2  x
 lim
x 2
 x  x  x   x  1 
2
x 1 x 1 
x 1 x  1 x  1  x  x  2
 lim

x  x  1 x 2  x  1  x 1   lim x  x2  x  1    3. 
x 1
x 1  x  1  x 2  x  x 1 2
x  x
3
xh 3 x
5.23. lim .
h 0 h
3
xh 3 x
 3 x  h  3 x   3  x  h 2  3 x( x  h)  3 x2 
lim  lim 
h 0 h h 0  2 3 
h  3  x  h   3 x( x  h)  x 2 
 
h 1
 lim  . 
h 0  2 3 
h  3  x  h   3 x( x  h)  x 2  3  3 x2
 
5 x 2  5 x  10
5.24. lim
x  3x 2  9 x  6
Re{enie. Imame deka
209
 5 10   5 10 
x 2  5   2  lim  5   2 
5 x 2  5 x  10 x x  x x 
 lim  
x 
lim 2
 
x  3 x  9 x  6 x  2  9 6   9 6 
x  3   2  lim  3   2 
 x x  x  x x 
5 10
5  lim  lim 2

x
x  x  x  5. 
9 6
3  lim  lim 2 3
x  x x  x
3x 2  5 x  1
5.25. lim
x  5x2  x  1
Re{enie. Imame deka
 5 1   5 1 
x2  3   2 
lim  3   
3x 2  5 x  1 x x  x x2
 lim   
x 
lim 2

x  5 x  x  1 x  2  1 1   1 1 
x 5   2 
lim  5   
 x x  x  x x2 
5 1
3  lim  lim 2
x  x x  x 3
  .
1 1
5  lim  lim 2 5
x  x x  x
4 x3  2 x 2  4 x  1
5.26. lim
x  x3  3 x 2  4 x  2
Re{enie. Imame deka
 2 4 1 
x3  4   2  3 
4 x3  2 x 2  4 x  1 x x x 
lim  lim  
x  x3  3 x 2  4 x  2 x  3  3 4 2 
x 1   2  3 
 x x x 
 2 4 1  2 4 1
 lim  4   2  3  4  lim  lim  lim 3
x   x x x  x  x x  x 2 x  x
  4. 
 3 4 2  3 4 2
 lim  1   2  3  1  lim  lim 2  lim 3
x   x x x  x  x x  x x  x
210
x2  1
5.27. lim
x  x3  1
Re{enie. Imame deka
1 1  1 1 
x3   3  lim   3 
x2  1 x x  x x 
 lim 
x 
lim 3 
x  x  1 x  3  1   1 
x 1  3  lim  1  3 
 x  x   x 
1 1
lim  lim 3
x  x x  x 0
   0. 
1 1
1  lim 3
x  x
5.28. lim (1  x  x 2  x3 )
x 
Re{enie. Neposredno dobivame deka
 1 1 1 
lim (1  x  x 2  x3 )  lim x3  3  2   1    ( 1)   . 
x  x  x x x 
 x3 x2 
5.29. lim  2  
x   3 x  4 3 x  2 
 
Re{enie. Imame deka
 x3 x2  2 x3  4 x 2
lim  2    lim 
x   3 x  4 3 x  2  x  9 x 3  6 x 2  12 x  8
 
 4   4 
x3  2  2  lim  2  2 
 x  x   x 
 lim  
x  3  6 12 8   6 12 8 
x  9   2  3  lim  9   2  3 
 x x x  x  x x x 
211
4
2  lim
x  x 2 2
  .
6 12 8 9
9  lim  lim 2  lim 3
x  x x  x x  x
x x
5.30. lim
x  x
x x x  x 1   lim
lim
x  x
 lim
x  x x 
 
x  1  . 
x2  1
5.31. lim
x  x
Re{enie. Imame deka
x2  1 x2  1 1 1
lim  lim 2
 lim 1  2  1  lim 2  1  0  1. 
x  x x  x x  x x  x
x2  1
5.32. lim
x  x
Re{enie. Imame deka
x2  1  x2  1  1 1
lim  lim   2
   lim 1 
2
  1  lim 2  1. 
x  x x   x  x  x x  x

5.33. lim
x 
 xa  x 
 xa  x  xa  x 
lim
x 
 
x  a  x  lim
x  xa  x
212
 x  a  x a
 lim  lim  0. 
x  xa  x x  xa  x
5.34. lim
x 
  x  a  x  b   x 
  x  a x  b  x   x  a x  b  x
lim
x
  x  a x  b  x  xlim
  x  a x  b  x

 x  a  x  b   x 2  a  b  x  ab
 lim  lim 
x   x  a  x  b   x x  2
x  (a  b) x  ab  x
ab ab
 a  b 
 a  b   xlim ab
 lim x   x
 .
x  a  b ab ab ab 2
1  2 1 1  lim  lim 2  1
x x x  x x  x
5.35. lim
x 
 x 2  ax  x 
lim  x  ax  x   lim
2
 x 2  ax  x  x 2  ax  x 
x  x 
x 2  ax  x
x 2  ax  x 2 ax a
 lim  lim  lim 
x   
x 
x 2  ax  x x 
x 2  ax  x a
 1   1
 x 
a a
  .
 a  2
 1  lim  1
x  x
 
5.36. lim
x 
 x 2  ax  b  x 2  cx  d . 
213
lim
x 
 x 2  ax  b  x 2  cx  d  
 lim
 x 2  ax  b  x 2  cx  d  x 2  ax  b  x 2  cx  d 
x 
x 2  ax  b  x 2  cx  d
bd
 a  c x  b  d  a  c 
 lim  lim x 
x 2 2 x a b c d
x  ax  b  x  cx  d 1  2  1  2
x x x x
bd
 a  c   xlim ac
  x  . 
a b c d 2
1  lim  lim  1  lim  lim 2
x  x x x 2 x  x x  x
5.3. Leva i desna granica
Neka e zadadena funkcija f : E  F i neka a, b  R .
 Velime deka b e grani~na vrednost na funkcijata f koga x se

stremi kon a od desno, ako za sekoe   0 postoi   0 taka {to
f  x   b   , za sekoe x  D f takvo {to 0  x  a   . Zapi{uvame
lim f  x   b.
xa 
 Velime deka b e grani~na vrednost na funkcijata f koga x se

stremi kon a od levo, ako za sekoe   0 postoi   0 taka {to
f  x   b   , za sekoe x  D f takvo {to   x  a  0. Zapi{uvame
lim f  x   b.
xa 
214
 Velime deka f  x  se stremi kon   koga x se stremi kon a od
desno, ako za sekoe N  0 postoi   0 taka {to f  x   N , za sekoe
x  D f takvo {to 0  x  a   . Zapi{uvame
lim f  x   .
x a 
 Velime deka f  x  se stremi kon   koga x se stremi kon a od
levo, ako za sekoe N  0 postoi   0 taka {to f  x   N , za sekoe
x  D f takvo {to   x  a  0. Zapi{uvame
lim f  x   .
x a 
 Velime deka f  x  se stremi kon   koga x se stremi kon a od
desno, ako za sekoe N  0 postoi   0 taka {to f  x   N , za sekoe
x  D f takvo {to 0  x  0   . Zapi{uvame
lim f  x     .
x a 
 Velime deka f  x  se stremi kon   koga x se stremi kon a od
levo, ako za sekoe N  0 postoi   0 taka {to f  x   N , za x  D f
takvo {to   x  a  0. Zapi{uvame

lim f  x     .
x a 
 Funkcijata f ima grani~na vrednost vo to~kata a ako i samo ako

postojat levata i desnata granica, i tie se ednakvi, odnosno
lim f  x   lim f  x  .
xa  x a 
5.37. Neka e dadena funkcijata
2 x  1, x  1
f  x   .
 x  1, x  1
215
Koristej}i ja definicijata za granica na funkcija, dokaì deka
1) lim f  x   2 2) lim f  x   1
x 1 x 1

   . Toga{ za sekoe x  D f  R takvo {to 1    x  1 imame deka
f ( x)  2  x  1  2  x  1  1  x     .

2) Neka  e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame   . Za
2
sekoe x  D f  R takvo {to 1  x  1   imame deka
f  x   1  2 x  1  1  2 x  1  2   . 
5.38. Dokaì deka lim x 2  1  0.

x 1
Re{enie. Dadenata funkcijata f ( x)  x 2  1 e definirana za sekoe
x   , 1  1,   . Dovolno e da gi razgledame vrednostite x  D f
za koi {to 1  x  2. Toga{ imame x 2  1  ( x  1)( x  1)  3( x  1). Ako
2
stavime 3( x  1)   dobivame deka x  1  . Bidej}i istovremeno
3
treba da bidat zadovoleni uslovite x 1  x 1  2 1  1 i
2 2
  
x 1  , izbirame   min 1, .
3  3 
  2 
Spored toa, za proizvolno   0, ako izbereme   min 1,   0 to-
 3 
ga{ za sekoe x {to go ispolnuva uslovot 1  x  1   , sleduva deka
f  x  0  x2  1  0   .
216
Ottuka zaklu~uvame deka lim

x 2  1  0. 
x 1
5.39. Neka e dadena funkcijata
 
 cos x, x
2
f  x   .
x , x 

 2 2
Najdi gi granicite:
1) lim f  x  2) lim f  x 
 
x  x
2 2

lim  f  x   lim  x   i lim  f  x   lim  cos x  0.
  2  
x  x  x  x 
2 2 2 2
Bidej}i levata i desnata granica na funkcijata f  x  vo to~kata

 se razli~ni, sleduva deka lim f  x  ne postoi.
2 x 

2
2) Bidej}i levata i desnata granica na funkcijata f  x  vo to~kata

se ednakvi, odnosno imame deka
2
 
lim f  x   lim cos x  0 i lim f  x   lim  x    0,
     2
x x x x
2 2 2 2
zaklu~uvame deka lim f  x   0. 


x
2
5.40. So pomo{ na definicijata za granica na funkcija, dokaì deka:
217
1 1
1) lim  , 2) lim  ,
x 2 x2 x 1 1 x
2
3) lim   4) lim ln 1  x    .
x 4 4 x x 1
Re{enie. 1) Neka A e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame

1
 . Toga{, za sekoe x  D f takvo {to 2  x  2   sleduva deka
A
1 1
f  x    A.
x2 
1
2) Neka A e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame   . To-
A
ga{, za sekoe x  D f takvo {to 1    x  1 sleduva deka
1 1
f ( x)    A.
1 x 
2
3) Neka A e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame   . To-
A
ga{, za sekoe x  D f takvo {to 4  x  4   sleduva deka
2 2
f ( x)      A.
4 x 
A
4) Neka A e proizvolen pozitiven realen broj. Izbirame   e .
Toga{, za sekoe x  D f takvo {to 1    x  1 sleduva deka
f  x   ln(1  x)  ln    A. 
Opredeli gi slednite granici: (zada~i 5.42 - 5.53)
x
5.41. lim
x2 
x2
218
Re{enie. Voveduvame smena t  x  2. Toga{, ako x  2 imame deka
t  x  2  0, pa zatoa t  0. Spored toa, dobivame deka
x 2t 2 
lim  lim  lim   1  . 
x2 x  2 t 0 t t 0  t 
x
5.42. lim
x2 x2
Re{enie. Voveduvame smena t  x  2. Toga{, ako x  2 imame deka
t  x  2  0, pa zatoa t  0. Spored toa, dobivame deka
x 2t 2 
lim  lim  lim   1  . 
x2 x  2 t 0 t t 0  t 
x 1
5.43. lim
x 1 x 1
Re{enie. Voveduvame smena t  x  1. Toga{, ako x  1 imame deka
t  x  1  0, pa zatoa t  0. Spored toa, dobivame deka
x 1 2t 2 
lim  lim  lim   1   . 
x 1 x  1 t 0 t t 0  t 
x 1
5.44. lim
x 1 
x 1
Re{enie. Voveduvame smena t  x  1. Toga{, ako x  1 imame deka
t  x  1  0, pa zatoa t  0. Spored toa, dobivame deka
x 1 2t 2 
lim  lim  lim   1  . 
x 1 x  1 t 0 t t 0  t 
x 1
5.45. lim
x 1 x 1
219
Re{enie. Ako x  1 , toga{ x  1  0, pa imame deka x  1  ( x  1).
Ottuka sleduva deka
x 1 x 1
lim  lim  1. 
x 1 x  1 x1   x  1
x 1
5.46. lim

x 1 x 1
Re{enie. Ako x  1 , toga{ x  1  0, pa imame deka x  1  x  1. Ot-
tuka sleduva deka
x 1 x 1
lim  lim  1. 
x 1 x  1 x1 x  1
x x
5.47. lim
x  0 2x
Re{enie. Ako x  0 , toga{ x  0, pa imame deka x   x. Spored
toa, nao|ame deka
x x xx
lim  lim  1. 
x 0 2x x 0 2x
x x
5.48. lim
x  0 2x
Re{enie. Ako x  0 , toga{ x  0, pa imame deka x  x. Spored toa,
nao|ame deka
x x xx
lim  lim  0. 
x 0 2x x 0 2x
1
5.49. lim ex
x  0
220
1
Re{enie. Voveduvame smena t  . Ako x  0 toga{ imame t  .
x
Spored toa, dobivame deka
lim e  lim e t   . 
x
x0 t 
1
5.50. lim ex
x  0
1
Re{enie. Voveduvame smena t  . Ako x  0 toga{ imame t  .
x
1
lim e x  lim et  0. 
x 0 t 
1
5.51. lim 1
x 0
1 ex
1
Re{enie. Voveduvame smena t  . Ako x  0 toga{ imame t  .
x
1 1
lim 1
 lim  1. 
x 0 t  1  et
1 ex
1
5.52 lim 1

x 0
1 ex
1
Re{enie. Voveduvame smena t  . Ako x  0 toga{ imame t  .
x
221
1 1
lim 1
 lim  0. 
x 0 t  1  et
1 e x
5.53. Dali postoi granica na funkcijata f  x  vo dadena to~ka x0 ?
x2  1
1) f  x   vo to~kata x0  1
x 1
5
2) f  x   vo to~kata x0  2
 x  2 3
Re{enie. 1) Za levata i desnata granica na dadenata funkcija vo
to~kata x0  1 imame deka
lim f  x   lim
x2  1
 lim
 x  1 x  1  2 i
x 1 x 1 x  1 x 1 ( x  1)
lim f  x   lim
x2  1
 lim
 x  1 x  1  2.
x 1 x 1 x  1 x 1 x 1
Bidej}i levata i desnata granica se razli~ni, sleduva deka dadena-

ta funkcijata nema granica vo to~kata x0  1.
2) Za levata i desnata granica na funkcijata vo to~kata x0  0 ima-

me deka
5 5
lim f  x   lim 3
  i lim f  x   lim  .
x2 x2  x  2 x2 x2  x  2 3
Bidej}i levata i desnata granica se razli~ni, sleduva deka dadena-
ta funkcijata nema granica vo to~kata x0  2. 
222
5. Granica na funkcija. Neprekinatost
5.4. Asimptoti na funkcii
 Asimptota na grafikot na funkcijata f e sekoja prava p za koja

{to vaì
lim  f  x   p   0 ili lim  f  x  p  0 .

x  x 
 Ako f  x   koga x  a, toga{ asimptotata x  a ja vikame ver-
tikalna asimptota.
 Ako asimptotata e paralelna so x  oskata, nejzinata ravenka e od
oblik y  b, b  R . Toga{ imame deka f  x   b  0 koga x  (ili
x    ), odnosno vaì barem eden od dvata uslovi
lim f ( x )  b ili lim f ( x )  b .

x  x 
Asimptotata y  b ja vikame horizontalna asimptota.
 Kosa asimptota za funkcijata f e pravata y  mx  n ako postoi

i e ednakva na nula barem edna od granicite
lim  f  x    mx  n   ili lim  f  x    mx  n   .

x  x 
Da se opredelat asimptotite na slednite krivi: (zada~i 5.54 - 5.64.)
x
5.54. f  x  
x 1
x x
lim f  x   lim  1 i lim f  x   lim  1,
x  x  x  1 x  x  x  1
sleduva deka pravata y  1 e horizontalna asimptota.
Zaradi
223
x x
lim f  x   lim   i lim f  x   lim  ,
x 1 x 1 x 1 x 1 x 1 x  1
sleduva deka pravata x  1 e vertikalna asimptota.
Zaradi
f  x 1 f  x 1
lim  lim  0 i lim  lim  0,
x  x x  x  1 x  x x  x  1
sleduva deka dadenata kriva nema kosa asimptota. 
x2  1
5.55. f  x  
x
x2  1 x2  1
lim f  x   lim   i lim f  x   lim  ,
x  x  x x  x  x
sleduva deka dadenata kriva nema horizontalna asimptota.
Zaradi
x2  1 x2  1
lim f  x   lim   i lim f  x   lim  ,
x 0 x 0 x x 0 x 0 x
Bidej}i imame deka
f  x x2  1 f  x x2  1
k1  lim  lim  1 i k2  lim  lim  1,
x  x x  x2 x  x x  x2
 x2  1 
n1  lim  f  x   k1 x   lim   x  0 i
 
x  x 
 x 
 2 
x 1
n2  lim
x 
 f  x   k2 x   lim 
x   x
 x   0,

 
224
zaklu~uvame deka pravata y  x e kosa asimptota. 
x
5.56. f  x   2
x  4x  3
x x
lim f  x   lim 2
 0 i lim f  x   lim 2
 0,
x  x  x  4x  3 x  x  x  4x  3
Zaradi
x x
lim f  x   lim   i lim f  x   lim  
x 1 x 1 ( x  3)( x  1) x 1 x 1 ( x  3)( x  1)
x x
lim f  x   lim   i lim f  x   lim 
x 3 x 3 ( x  3)( x  1) x 3 x 3 ( x  3)( x  1)
sleduva deka pravite x  1 i x  3 se vertikalni asimptoti.
Zaradi
f  x 1
k1  lim  lim 0 i
x  x x  ( x  3)( x  1)
f  x 1
k2  lim  lim  0,
x x x ( x  3)( x  1)
zaklu~uvame deka dadenata kriva nema kosa asimptota. 
x3
5.57. f  x  
x2  9
x3 x3
lim f  x   lim   i lim f  x   lim  ,
x  x  x2  9 x  x  x2  9
225
sleduva deka dadenata kriva nema horizontalna asimptota. Isto ta-

ka dadenata kriva nema vertikalna asimptota.
Zaradi
f  x x2 f  x x2
x  x x  x2  1 x  x x  x2  1
x
n1  lim  f  x   k1 x   lim 2
0 i
x  x  x 1
x
n2  lim  f  x   k2 x   xlim 2
 0,
x   x 1
zaklu~uvame deka pravata y  x e kosa asimptota. 
2 x3  3 x 2  2 x  4
5.58. f  x  
x2  1
2 x3  3 x 2  2 x  4
lim f  x   lim  i
x  x  x2  1
2 x3  3x 2  2 x  4
lim f  x   lim  
x  x  x2  1
Isto taka dadenata kriva nema vertikalna asimptota.
Zaradi
f  x 2 x3  3x 2  2 x  4 f  x
k1  lim  lim 3
 2 i k2  lim 2
x  x x  x x x  x
 2 x3  3 x 2  2 x  4 
n1  lim  f  x   k1 x   lim   2x   3 i
x  x   2
x 1 
 
226
3
2x   3x 2  2 x  4 
n1  lim
x 
 f  x   k2 x   lim 
x   2
x 1
 2x   3

 
zaklu~uvame deka pravata y  2 x  3 e kosa asimptota. 
5.59. f  x   x 2  1
lim f  x   lim x 2  1   i lim f  x   lim x 2  1  ,

x  x  x  x 
Isto taka dadenata kriva nema vertikalna asimptota.
Zaradi
f  x x2  1 f  x
k1  lim  lim  1 i k2  lim  1,
x  x x  x x  x
n1  lim  f  x   k1 x   lim
x  x 
 
x2  1  x  0 i
n2  lim
x 
 f  x   k2 x   xlim

 
x 2  1  x  0,
zaklu~uvame deka pravite y  x i y   x se kosi asimptoti. 
x
5.60. f  x  
2
x 3
x x
lim f  x   lim  1 i lim f  x  lim 1,
x x
x2  3 x x
x2  3
Dadenata kriva nema vertikalna asimptota.
227
Zaradi
f  x 1 f  x
k1  lim  lim  0 i k2  lim  0,
x  x x  2
x 3 x x
3
5.61. f  x   1  x3
lim f  x   lim 3 1  x3   i lim f  x   lim 3 1  x3  ,

x x x x
Isto taka, dadenata kriva nema vertikalna asimptota.
Zaradi
3
f  x 1  x3 f  x
k1  lim  lim  1 i k2  lim  1,
x  x x  x x  x
n1  lim  f  x   k1 x   lim
x  x 
 1  x  x  0 i
3 3
n2  lim  f  x   k2 x   lim  3 1  x3  x   0,
x  x 
zaklu~uvame deka pravata y   x e kosa asimptota. 
2
5.62. f  x   e x  2
2 2
lim f  x   lim e  x  2  2 i lim f  x   lim e x  2  2,
x  x  x  x 
Dadenata kriva nema vertikalna asimptota.
228
Zaradi
2 2
f  x e x  2 f  x e x  2
x  x x  x x  x x  x
1
5.63. f  x  
1  ex
1 1
lim f  x   lim x
 0 i lim f  x   lim 1
x x 1  e x x 1  e x
sleduva deka pravite y  0 i y  1 se horizontalni asimptoti.
Zaradi
1 1
lim f  x   lim x
  i lim f  x   lim  ,
x0 x0 1 e x0 x0 1  ex
Bidej}i
f  x 1 f  x 1
x  x x 

x 1 e x
 x  x x 

x 1  ex 
1
5.64. f  x   e x
1 1
lim f  x   lim e x  1 i lim f  x   lim ex 1
x x x x
229
Zaradi
1 1
lim f  x   lim e x  0 i lim f  x  lim e x  ,
x0 x0 x0 x0
Bidej}i imame deka
1 1
f  x ex f ( x) ex
x  x x  x x  x x  x
5.5. Neprekinati funkcii
 Za funkcijata f : E  F velime deka e neprekinata vo to~kata
a  D f , ako e ispolneto lim f  x   f  a  . Simboli~ki,

xa
  0,   0, x  D f , xa   f ( x)  f (a )   .
 Funkcijata f e prekinata (ima prekin) vo to~kata a ako taa ne e

neprekinata vo a , odnosno ako vaì
  0,   0 : x a   f  x  f a   .
 Moème da klasificirame to~no tri vida prekini na funkcija.
1. Ako postoi granica na funkcijata koga x  a , no taa e razli~na od

f  a  , odnosno ako vaì lim f ( x)  f  a  , ili ako a  D f , toga{ funk-
xa
cijata ima otkonliv prekin v to~kata a.
230
2. Ako levata i desnata granica postojat no se razli~ni me|u sebe,

odnosno lim f  x   lim f  x  , toga{ funkcijata ima prekin od prv
xa xa 
vid vo to~kata a .
3. Ako barem edna od granicite lim f  x  i lim f  x  ne postoi, to-

xa xa
ga{ funkcijata ima prekin od vtor vid vo to~kata a .
5.64. Opredeli gi to~kite na prekin i nivniot vid za funkciite:
2
1) f  x    sgn x  2) f  x   sgn( x  1) 3) f  x    x 
Re{enie. 1) Dadenata funkcija moè da ja zapi{eme vo oblik
2 1, x  0
f  x    sgn x    .
0, x  0
Taa e definirana na celata realna prava. Pri toa, taa e konstanta

na mnoèstvoto  ,0    0,   od kade sleduva deka taa e nepreki-
nata vo sekoja to~ka x  0.
Bidej}i imame deka
2
lim f  x   lim  sgn x   1 i f  0   0
x 0 x 0
zaklu~uvame deka funkcijata ima otklonliv prekin od prv vid vo

to~kata x  0.
2) Dadenata funkcija moè da ja zapi{eme vo oblik
 1, x  1

f  x   sgn  x  1   0, x  1.
1, x  1

231
Taa e definirana na celata realna prava. Pri toa, taa e konstanta

na mnoèstvata  ,1  1,   , od kade {to sleduva deka taa e nep-
rekinata vo sekoja to~ka x  1.
Bidej}i imame deka
lim f ( x)  lim sgn  x  1  1 i lim f  x   lim sgn  x  1  1,

x 1 x 1 x 1 x 1
moè da zaklu~ime deka funkcijata ima prekin od prv vid vo to~ka-

ta x  1 , koj {to ne moè da se otkloni.
3) Dadenata funkcija moè da ja zapi{eme vo oblik
 n  1, n  1  x  n
f  x    x   , nZ.
 n, n  x  n 1
Dadenata funkcija e definirana na celata realna prava. Pri toa,

taa e konstanta na mnoèstvata  n  1, n  , n  Z, od kade sleduva de-
ka taa e neprekinata vo sekoja to~ka x  R \ Z.
Neka n  Z. Bidej}i imame deka
lim f  x   lim  x   n i lim f  x   lim  x   n  1,

x  n x n xn x n

ta x  n, n  Z, koj {to ne e otklonliv. 
5.65. Opredeli gi to~kite na prekin i nivniot vid za funkciite:
 1
 x 1, x0
  x x
 , x0
1) f  x   ( x  1)2 0 x2 2) f  x    x 2
 1  x, x2  0, x0
 

232
 x 1
 , x0
3) f  x    x 2  x3
 0, x0

Re{enie. 1) Dadenata funkcija e definirana na celata realna pra-

va. Taa e neprekinata vo sekoja to~ka od mnoèstvoto R \ 0, 2 , kako
zbir, razlika, proizvod i koli~nik od neprekinati funkcii.
Bidej}i imame deka
1
lim f  x   lim  1 i lim f  x   lim ( x  1)2  1,
x 0 x 0 x 1 x 0 x 0
moè da zaklu~ime deka funkcijata ima prekin od prv vid vo to~-

kata x  0, koj {to ne moè da se otkloni.
Ponatamu, zaradi
lim f  x   lim ( x  1)2  9 i lim f  x   lim (1  x)  1

x2 x 2 x2 x 2
sleduva deka funkcijata ima prekin od prv vid vo to~kata x  2, koj-

{to ne moè da se otkloni.
2) Dadenata funkcija moè da ja prezapi{eme vo oblik
 2
 , x0
f  x   x .
 0, x  0
Taa e definirana na celata realna prava. Pritoa, taa e konstanta

na intervalot  0,   , od kade zaklu~uvame deka e neprekinata vo
sekoja to~ka od spomenatiot interval. Isto taka, funkcijata e nep-

rekinata vo sekoja to~ka od intervalot (,0), kako koli~nik od
neprekinati funkcii.
Ponatamu, zaradi
233
2
lim f  x   lim 
x 0 x 0 x2
sleduva deka funkcijata ima beskone~en prekin od vtor vid vo to~-

kata x  0 .
3) Dadenata funkcija moè da ja prezapi{eme vo oblik
 1
 2, x   ,0 
 x
 0, x0

f  x   1
 2, x   0,1
 x
 1
 x 2 , x  1,  
Taa e definirana na celata realna prava i e neprekinata vo sekoja

to~ka od mnoèstvoto R \ {0,1}, kako koli~nik od neprekinati funk-
cii.
Ponatamu, zaradi
1
lim f  x   lim  ,
x 0 x 0 x2
sleduva deka funkcijata ima beskone~en prekin od vtor vid vo to~-

kata x  0. Bidej}i
1 1
lim f  x   lim 2
 1 i lim f  x   lim   1,
x 1 x 1 x x 1 x 1 x2
sleduva deka funkcijata ima prekin od prv vid vo to~kata x  1, koj

{to ne moè da se otkloni. 
5.66. Dokaì deka slednite funkcii se neprekinati vo sekoja to~ka

od svojata definiciona oblast.
234
1 e x  e x
1) f  x   3x5  2) f  x  
x3 2
3
3) f  x   x 2  6 x3 
4) f  x   cos x  1  x 2 
Re{enie. 1) Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od definicio-
nata oblast D f   , 0    0,   , kako zbir, proizvod i koli~nik na
neprekinati funkcii.
2) Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od D f  R , kako zbir, ko-
li~nik i kompozicija na neprekinati funkcii.
3) Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od D f  R , kako razlika,
proizvod i kompozicija na neprekinati funkcii.
4) Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od D f   1,1 , kako raz-
lika i kompozicija na neprekinati funkcii. 
5.67. Ispitaj ja neprekinatosta na kompoziciite f  g i g  f , vo se-

koja to~ka od definicionata oblast.
1) f  x   sgn x, g  x   1  x2
2) f  x   sgn x, g  x  1  x
 
f  g  x   f  g  x    sgn 1  x 2  1, za sekoe x  D f  g  R , i
2 2, x  0
g  f  x   g  f  x    1   sgn x    , za sekoe x  Dg  f  R.
1, x  0
Funkcijata f  g e neprekinata vo sekoja to~ka od D f  g .
Funkcijata g  f e neprekinata vo sekoja to~ka od Dg  f \ 0.
235
Zaradi
lim g  f  x   2, lim g  f  x   2 i g  f  0   1,
x  0 x  0
sleduva deka funkcijata ima prekin od prv vid vo to~kata x  0 koj-

{to moè da se otkloni.
2) Imame deka
 1, x  1

f  g  x   f  g  x    sgn 1  x    0, x  1, za sekoe x  D f  g  R,
1 x  1

0, x  0

g  f  x   g  f  x    1  sgn x  1, x  0, za sekoe x  Dg  f  R.
2, x  0

Funkcijata f  g e neprekinata vo sekoja to~ka od D f  g \ 1.
Bidej}i imame deka
lim f  g  x   1 i lim f  g  x   1
x 1 x 1

ta x  1, koj{to ne moè da se otkloni.
Funkcijata g  f e neprekinata vo sekoja to~ka od Dg  f \ 0.
Zaradi
lim g  f  x   0 i lim g  f  x   2
x  0 x 0
sleduva deka funkcijata ima prekin od prv vid vo to~kata x  0 koj-

{to ne moè da se otkloni. 
5.68. Najdi gi to~kite na prekin i nivniot vid za dadenite funkcii:
236
 1, x  1  2 x , 1  x  1
 
1) f  x   1  x 2 , 1  x  1 2) f  x    1, x 1
 x  1, x 1  x  1, 1  x  4
 
Re{enie. 1) Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od R \ 1,1 ,
kako zbir i razlika na neprekinati funkcii.
Bidej}i imame deka
lim f  x   1 i lim f  x   0
x 1 x 1

ta x  1 koj{to ne moè da se otkloni.
Zaradi
lim f  x   0 i lim f  x   2
x 1 x 1
sleduva deka funkcijata ima prekin od prv vid vo to~kata x  1, koj-

{to ne e otklonliv.
2) Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od  1, 4 \ 1 , kako raz-
lika na neprekinati funkcii.
Bidej}i imame deka
lim f  x   2 i lim f  x   0
x 1 x 1

ta x  1, koj{to ne e otklonliv. 
5.69. Najdi gi vrednostite na realniot parameter a, za koj{to

dadenata funkcija e neprekinata:
237
 1  (1  x) n  1
 2  , x0
1) f  x   e x , x  0 2) f  x    x
 a, x0  a, x0

Re{enie. 1) Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od mnoèstvo-

to R \ 0 , kako koli~nik i kompozicija od neprekinati funkcii.
Bidej}i imame deka
1

lim e x2  0,
x 0
sleduva deka funkcijata e neprekinata vo to~kata x  0 za a  0.
2) Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od mnoèstvoto R \ 0 ,
kako koli~nik i kompozicija od neprekinati funkcii.
Bidej}i imame deka
n n n

n
1    x    x2      xn  1
lim
(1  x)  1
 lim 1  2 n  n,
x 0 x x 0 x
sleduva deka funkcijata e neprekinata vo to~kata x  0 za a  n. 
5.70. Proveri dali postoi realen broj a takov {to dadenata funk-
cija e neprekinata vo sekoja to~ka od definicionata oblast:
 1
 x sin , x  0 ax 2  1, x0
1) f  x    x 2) f  x   
 a, x0   x, x0
Re{enie. 1) Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od mnoèstvo-

to R \ 0 , kako proizvod, koli~nik i kompozicija od neprekinati
funkcii.
1
Od neravenstvoto x sin  x sleduva deka
x
238
1
lim x sin  0,
x 0 x
od kade {to zaklu~uvame deka funkcijata e neprekinata vo to~kata

x  0 za a  0.
2) Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od mnoèstvoto R \ 0 ,
kako zbir i proizvod od neprekinati funkcii.
Bidej}i imame deka
lim ( x)  0 i lim ( ax 2  1)  1,
x  0 x 0
moème da zaklu~ime deka nezavisno od vrednosta na a, funkcijata

ima prekin vo to~kata x  0. 
5.71. Za koi realni broevi a i b funkcijata
(x 1)3 , x  0

f  x   ax  b, 0  x  1

 x, x 1
e neprekinata vo sekoja to~ka od definicionata oblast?
Re{enie. Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od mnoèstvoto

R \ 0 , kako zbir, razlika, proizvod i kompozicija od neprekinati
funkcii.
Bidej}i imame deka
3
lim  x  1  1 i lim  ax  b   b,
x 0 x 0
sleduva deka funkcijata e neprekinata vo to~kata x  0 za b  1.

Zaradi
lim  ax  b   a  b i lim x  1,
x 1 x 1
239
sleduva deka funkcijata e neprekinata i vo to~kata x  1 za a  b  1,

odnosno a  2. 
5.72. Dopolni ja definicijata za funkcijata
1 1
1) f  x   sin x cos 2) g  x   sin 2 x cos
x x
za da bide neprekinata vo to~kata x  0.
Re{enie. 1) Bidej}i imame deka
1
lim f  x   lim sin x cos  0,
x 0 x 0 x
dadenata funkcija }e bide neprekinata za g  0   0 .
2) Bidej}i imame deka
1
lim g  x   lim sin 2 x cos  0,
x 0 x 0 x
dadenata funkcija }e bide neprekinata za f  0   0 . 
5.73. Proveri dali e neprekinata funkcijata
2a, x  a2

 2x
f  x    , x  a2
 a
 2a, x  a2

Re{enie. Dadenata funkcijata e neprekinata na sekoj od intervali-
te (,  a 2 ), ( a 2 , a 2 ) i (a 2 ,  ).
Bidej}i imame deka
2x
lim2 f ( x)  lim 2 (2a)  2a i lim2 f ( x)  lim 2  2a,
x (  a )  x  a x (  a ) x  a a
240
sleduva deka funkcijata e neprekinata vo to~kata x   a 2 .
Funkcijata e neprekinata i vo to~kata x  a 2 , bidej}i vaì
2x
lim2 f ( x)  lim2  2a i lim f ( x)  lim2 2a  2a,
x ( a ) 
xa a x ( a 2 )  x a
Zna~i, funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od R. 
5.74. Da se opredelat a i b taka {to funkcijata
 
 2sin x, x   2

 
f  x  a sin x  b, x 
 2
 
 cos x, x
2

da bide neprekinata na celata realna prava.
Re{enie. Dadenata funkcijata e neprekinata na sekoj od intervali-

   
te ( , ) ( , ) i ( , ) .
2 2 2 2

Za da ja proverime neprekinatosta na funkcijata vo to~kite x  
2

i x , }e gi presmetame levite i desnite granici na funkcijata vo
2
tie to~ki. Imame deka
lim  f  x   lim  2sin x   2,

 
x  x 
2 2
lim  f  x   lim  a sin x  b   a  b,

 
x  x 
2 2
lim f  x   lim  a sin x  b   a  b,

 
x x
2 2
241
lim f  x   lim cos x  0.

 
x x
2 2
 
Funkcijata e neprekinata vo to~kite x   i x , ako, i samo ako
2 2
vaì  a  b  2 i a  b  0, odnosno a  1 i b  1. 
5.6. Grani~na vrednost na nekoi funkcii – specijalni granici
x x
sin x  1  1
1. lim 1 2. lim  1    e 3. lim  1    e
x 0 x x   x x   x
1
ln1  x  log a 1  x  1
4. lim 1  x  x  e 5. lim 1 6. lim 
x 0 x 0 x x0 x ln a
ex 1 ax 1
7. lim 1 8. lim  ln a
x 0 x x 0 x
Opredeli gi slednite granici: (zada~i 5.75. - 5.109.)
sin ax
5.75. lim
x 0 x
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  ax, dobivame deka t  0

koga x  0. Toga{ imame deka
sin ax a sin ax sin ax sin t

lim  lim  a lim  a lim  a 1  a. 
x 0 x x 0 ax x 0 ax t 0 t
x
5.76. lim
x 0 tg2 x
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  2 x, imame deka t  0

koga x  0. Toga{ dobivame deka
242
x cos 2 x 1 xlim cos 2 x 1 lim cos t 1 1 1

0
lim  lim   t 0    .
x 0 tg2 x x 0 2sin 2 x 2 lim sin 2 x 2 lim sin t 2 1 2
2x x 0 2 x t 0 t
sin ax
5.77. lim
x 0 sin bx
Re{enie. Ako vovedeme novi promenlivi t  ax i u  bx, imame deka

t  0 koga x  0, i u  0 koga x  0. Toga{ dobivame deka
a sin ax sin ax sin t

lim lim
sin ax a a a 1 a
lim  lim ax  x0 ax  t 0 t   . 
x 0 sin bx x 0 b sin bx b lim sin bx b lim sin u b  1 b
bx x 0 bx u 0 u
tgkx
5.78. lim
x 0 sin x
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  kx, imame deka t  0

sinkx k sin kx sin kx

k lim
tgkx cos kx kx x 0 kx
lim  lim  lim  
x 0 sin x x 0 sin x x 0 sin x sin x
cos kx  lim cos kx  lim
x x 0 x 0 x
sin t
k lim
t 0 t k 1
  k.
sin x 1  1
lim cos t  lim
t 0 x 0 x
sin x
5.79. lim
x 0 
x
Re{enie. Neposredno nao|ame deka
sin x  sin x
lim  lim  1. 
x 0 x x 0 x
243
sin x
5.80. lim
x  0 x
Re{enie. Neposredno nao|ame deka
sin x sin x
lim  lim  1. 
x 0 x x 0 x
x
5.81. lim
x 0 sin x
Re{enie. Imame deka
lim x
x x2 x x 0 0
lim  lim  lim    0. 
x 0 sin x x  0 sin x x  0 sin x sin x 1
lim
x x 0 x
5.82. lim xctg5 x

x 0
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  5 x, imame deka t  0

cos5 x cos t 1
lim xctg5 x  lim  lim  .
x 0 x 0 5sin 5 x t 0 5sin t 5
5x t
5.83. lim  tgax  ctgbx 

x 0
Re{enie. Ako vovedeme novi promenlivi t  ax i u  bx, imame deka

t  0 koga x  0, i u  0 koga x  0. Toga{ dobivame deka
sin ax
a cos bx
sin ax  cos bx ax
lim tgax  ctgbx  lim  lim 
x 0 x 0 cos ax  sin bx x 0 sin bx
b cos ax
bx
244
sin t
lim a cos u
a
 t 0 t  . 
sin ux b
lim b cos t
u 0 u
1  cos x
5.84. lim
x 0 x2
x
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  , imame deka t  0 ko-
2
ga x  0. Toga{ so primena na trigonometriski transformacii dobi-
vame deka
2
x  x
2sin 2  sin  2
1  cos x 2  lim 1 2  lim 1  sin t   1  1  1 . 
lim  lim    
x 0 x2 x 0 x2 x 0 2
 x  x 0 2  t  2 2
 2 
x
5.85. lim
x 0 1  cos x
x
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  , imame deka t  0 ko-
2
ga x  0. Toga{ so primena na trigonometriski transformacii dobi-
vame deka
x x2 x2 t2
lim  lim  lim  lim  2. 
x 0 1  cos x x0 1  cos x x 0 2sin 2 x t 0 2sin 2 t
2
cos x  cos a
5.86. lim
xa xa
xa
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  , imame deka t  0
2
koga x  0. Toga{ so primena na trigonometriski transformacii do-
bivame deka
245
xa xa
2sin sin
cos x  cos a 2 2 
lim  lim
xa xa xa xa
xa xa
sin sin
xa 2   sin a  lim 2 
  lim sin lim
xa 2 xa xa xa x  a
2 2
sin t
  sin a  lim   sin a  1   sin a. 
t 0 t
tgx  tga
5.87. lim
xa x  a
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  x  a, imame deka t  0

koga x  0. Toga{ so primena na trigonometriski transformacii do-
bivame deka
sin x sin a

tgx  tga sin x cos a  sin a cos x
lim  lim cos x cos a  lim 
xa x  a xa xa xa  x  a  cos x cos a
sin  x  a  1 sin  x  a 
 lim  lim  lim 
xa  x  a  cos x cos a x a cos x cos a x  a xa
1 sin t 1
 2
lim  .
cos a t 0 t cos 2 a
sin x
5.88. lim
x  x  2
2
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  x   , imame deka t  0

koga x   . Toga{ so primena na trigonometriski transformacii do-
bivame deka
sin x sin x sin  t   

lim  lim  lim 
x x2   2 x  x    x    t 0 t  t  2 
246
sin t cos   cos t sin   sin t sin t 1 1

 lim  lim   lim lim  . 
t 0 t  t  2  t 0 t  t  2  t 0 t t 0 t  2 2
1
5.89. lim x sin
x  x
1
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  imame deka t  0 ko-
x
ga x  . Toga{ dobivame deka
1
sin
1
lim x sin  lim x  lim sin t  1. 
x  x x 1 t 0 t
x
x
 5
5.90. lim  1  
x   x
x
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  imame deka t   ko-
5
x 5t 5 5
 5  1   1 t   t
 1 
lim  1    lim  1    lim  1      lim 1     e5 . 
x   x  t   t  t  
 t    t   t  
x
 k
5.91. lim  1  
x   x
x
k
x kt k k
 k  1  1 t   t
 1 
lim  1    lim  1    lim 1      lim  1     ek . 
x   x  t   t  t  
 t    t   t  
247
x 1
 2
5.92. lim  1  
x   x
x
2
x 1 2t 1 2
 2  1   1 t   1 
lim  1    lim  1    lim  1     1   
x   x t   t t  
 t    t 
2 2
 1 t   1   1 
t
 lim  1    lim  1     lim  1     1  e 2 . 
t  
 t   t   t   t   t  
x
 1 
5.93. lim  1  
x   x 3
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  x  3 imame deka t  

koga x  . Toga{ dobivame deka
x t 3 t 3
 1   1  1  1
lim 1    lim 1    lim 1   1   
x   x  3  t   t  t   t  t
t 3
 1  1
 lim 1    lim  1    e  1  e. 
t   t  t   t 
x
 x 
5.94. lim  
x   x  3 
x3
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  imame deka t  
3
248
x x x 3t 3
 x   x 33  3   1
lim    lim    lim 1    lim 1   
x   x  3  x   x  3  x   x  3  t   t 
3t 3 3t 3 3t 3
 1  1  1  1  1
 lim 1    lim  1   1    lim 1    lim 1    e3 . 
t   t t   t   t  t   t  t   t 
x
 x2
5.95. lim  
x   x  3 
x3
5
x x x
 x2  x255  5 
lim    lim    lim 1   
x   x  3  x   x3  x   x3
5t  3 5t 3 5t 3
 1  1  1  1  1
 lim  1    lim 1    1    lim 1   lim 1    e5 . 
t   t t   t   t  t   t  t   t 
x 1
 2x  3 
5.96. lim  
x   2 x  1 
2x 1
4
x 1 x x
 2x  3   2x  3  4  4   4 
lim    lim    lim  1  
x   2 x  1  x   2x  1  x   2 x  1 
2t  12 2t 1 2t 1
 1  1  12  1  12
 lim  1    lim  1    1    lim  1    lim  1    e 2 . 
t   t t   t  t t   t  t   t 
x
 x 
5.97. lim  
x   1  x 
249
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  x  1 imame deka t  

x x x 11
 x   x   1  1
lim    lim 1   1  lim 1    
x   1  x  x   1 x  x   1 x  e
x
 x 1 
5.98. lim  
x   1  x 
x 1
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t   dobivame deka
2
t   koga x  . Toga{ imame deka
x x x
 x 1   x 1   2 
lim    xlim 1   1  lim 1   
x   1  x    1 x  x   1 x 
 (2t 1) 2t 1

 1  1  1
 lim 1    lim 1    1   
t   t t   t  t 
2t t 2
 1  1   1   1 1
 lim  1    lim 1     lim 1     lim 1    2 . 
t   t t   t   t   t   t   t e
1
5.99. lim 1  2 x  x .
x 0
1
2x
2t t 2
1
 1   1 
lim 1  2 x  x  lim  1     lim  1     e2 . 
x  t   t  t   t  
1
5.100. lim 1  x  x
x 0
250
1
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t   imame deka t  
x
t t 1
1
 1   1  1
lim 1  x  x  lim  1     lim 1     . 
x  t   t 
t   t   e
1
5.101. x
lim x 1
x 1
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  x  1 imame deka t  0

1 1
lim x x 1  lim(1  t ) t  e. 
x 1 t 0
1
5.102. lim  2  x  x 1
x 1
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  x  1 imame deka t  0

koga x  1. Toga{ dobivame deka
1 1
lim (2  x
x) 1  lim(1  t ) t  e. 
x 1 t 0
ln 1  2 x 
5.103. lim
x 0 x
1
2x
koga x  0. Toga{ zaradi neprekinatosta na logaritamskata funkci-
ja dobivame deka
 1 
ln 1  2 x  1
lim  lim ln 1  2 x  x  ln lim(1  2 x) x  

x 0 x x 0  x 0 
 
251
2t t 2
  1    1 
 ln  lim 1     ln  lim 1     ln e2  2. 

t   t   
t   t  
ln 1  kx 
5.104. lim
x 0 x
1
kx
koga x  0. Toga{ zaradi neprekinatosta na logaritamskata funkci-
ja dobivame deka
 1
ln 1  kx  1
lim  lim ln 1  kx  x  ln lim (1  kx) x  

x 0 x x 0  x 0 
 
kt t k
  1    1 
 ln  lim 1     ln  lim 1     ln ek  k . 
 t   t   t   t  
ln(a  x)  ln a
5.105. lim
x 0 x
x
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  imame deka t  0 ko-
a
ga x  0. Toga{ dobivame deka
 x
ln  1  
ln(a  x)  ln a a ln 1  t  1
lim  lim   lim  .
x 0 x x 0 x t 0 at a
a
a
ln x  1
5.106. lim
x e x  e
xe
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  imame deka t  0
e
koga x  e. Toga{ dobivame deka
252
x
ln
lim
ln x  1
 lim
ln x  ln e
 lim e  lim ln 1  t   1 . 
x e x  e x e xe x e  x  t 0 et e
e   1
e 
ln 1  sin x 
5.107. lim
x 0 sin x
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  sin x imame deka t  0

ln(1  sin x) ln(1  t )

lim  lim  1. 
x 0 sin x t 0 t
log 2 1  3 x 
5.108. lim
x 0 x
Re{enie. Ako vovedeme nova promenliva t  3 x imame deka t  0 ko-

ga x  0. Toga{ dobivame deka
log 2 1  3x  log 2 1  t  log 2 1  t 

lim  lim  3lim  3. 
x 0 x t 0 t t 0 t
3
5.109. Najdi gi vrednostite na realniot parametar a, za koi {to da-

denata funkcija e neprekinata vo sekoja to~ka od definicionata ob-
last.
 ex 1
 , x0
f  x   x .
 a, x0

Re{enie. Funkcijata e neprekinata vo sekoja to~ka od mnoèstvoto

R \ 0 , kako razlika i koli~nik od neprekinati funkcii.
Bidej}i imame deka
253
ex 1
lim  1,
x 0 x
sleduva deka funkcijata e neprekinata vo to~kata x  0 za a  1. 
1. Koristej}i ja definicijata za granica na funkcija, dokaì deka:
1) lim  2 x  1  1
x 1 x 

2) lim 2  x3   
2 x2 1
3) lim 2 4) lim 
x  2
x 1 x 1  x  14
2. Proveri dali postojat granicite:
x 1 x2  1
1) lim 2) lim
x 1 x 2 1 x  x2  1
Najdi gi slednite granici: (zada~i 3. - 16.)
x2  1  2 x  3 3x  5 4 x  6 
3. lim 3
4. lim
x  x  x 1 x  3x 2  x  1
 2 x  33  3x  2 2
5. lim
x  5
x 5
6. lim
x 
 x 2  px  q  x 
x2  1
7. lim
x 
 3
x3  x 2  3 x3  x 2  8. lim
x 1 x3 1
3
x32 x 1
9. lim 10. lim 3
x2 x2 x 1 x 1
3
x32 x
11. lim 12. lim
x2 x 2 x 0 x  16  4
254
x 9 3 x4 2
13. lim 14. lim
x 0 x4 2 x 0 3 x8 2
3
1  3x  3 1  2 x  x  1 2 x
15. lim 2
16. lim 2
x 0 xx x 1 x 1
Najdi gi granicite: (zada~i 17. - 44.)
sin 3 x sin 3 x
17. lim 18. lim
x 0 x x 0 sin 2 x
tg 4 x cos(a  x)  cos a
19. lim 20. lim
x 0 sin x x 0 x
cos 2 x  cos3 x sin x

21. lim 2
22. lim
x 0 x x  x 
x
23. lim (  2 x)tgx 24. lim(1  x)tg
x
 x 1 2
2
x x
 3   k 
25. lim  1   26. lim  1   , k, m  N
x   2x  x   mx 
x 5 x
 4   2 
27. lim  1   28. lim  1  
x   3x  x   3x  1 
x x2
 4   2 
29. lim  1   30. lim  1  
x   3x  x   3x 
x x 1
 x 1   x2
31. lim   32. lim  
x   x  3  x   x  1 
1 4
 x x x
33. lim 1   34. lim 1  3 x 
x 0  3 x 0
ln x  ln a
35. lim 36. lim x  ln( x  a )  ln x 
xa xa x 
255
log(a  x)  log a log x  log a

37. lim 38. lim
x 0 x xa xa
log x  1  2
39. lim 40. lim x log  1  
x 10 x  10 x   x
e3 x  1 eax  ebx
41. lim 42. lim
x 0 2 x x 0 x
a3x  1 10ax  10bx

43. lim 44. lim
x 0 2 x x 0 x
Najdi gi slednite ednostrani granici: (zada~i 45. - 46.)
1 1
ex 1 ex 1
45. lim 1
46. lim 1
 
x 0 x 0
ex 1 ex 1
47. Dali postoi granica na funkcijata
2 x  3, x  1
f  x  
 3 x  5, x  1
vo to~kata x0  1?
Najdi gi asimptotite na slednite krivi: (zada~i 48. - 53.)
1 x2
48. f  x   49. f  x  
 x  2 2 x2  4
4 x3  3 x 2  2 x  1 x2  1
50. f  x   51. f  x  
x2  x  1 x2  1
52. f  x   1  e  x 53. f  x   x  1  e  x
256
6. Izvodi na funkcii
6. IZVODI NA FUNKCII
6.1. Definicija na izvod na funkcija
 Funkcijata y  f  x  e diferencijabilna vo to~ka x   a, b  ako
postoi grani~nata vrednost
f  x  x   f  x 
lim .
x 0 x
f  x  x   f  x 
Granicata (ako postoi) lim se vika prv izvod na
x 0 x
funkcijata y  f  x  vo to~kata x i se ozna~uva so y ili so f   x  .
Ako grani~nata vrednost ne postoi, toga{ velime deka funkcijata ne

e diferencijabilna vo to~kata x.
 Lev izvod na funkcija f vo to~ka x se narekuva levata grani~na

vrednost (ako postoi)
257
f  x  x   f  x 
f   x   lim .
x  0  x
 Desen izvod na funkcija f vo to~ka x se narekuva grani~nata

vrednost (ako postoi)
f  x  x   f  x 
f   x   lim .
x 0 x
 Funkcija f ima izvod vo to~kata x ako i samo ako postojat le-

viot i desniot izvod na funkcijata vo to~kata x i tie se ednakvi,
odnosno vaì uslovot f   x   f   x  . Toga{, imame deka
f   x   f   x   f   x  .
y
6.1. Za funkcijata f  x   x 2  5 x  6 da se opredelat x, y i za
x
soodvetna promena na argumentot:
1) od x1  1 do x2  1,1 2) od x1  3 do x2  2
Re{enie. 1) Spored uslovite vo zada~ata imame deka
x  x2  x1  1,1  1  0,1
  
y  f  x2   f  x1   x22  5 x2  6  x12  5 x1  6  

 1,12  5  1,1  6  12  5  1  6  0, 29 i 
y 0, 29
  2,9.
x 0,1
2) So analogna postapka dobivame deka
x  x2  x1  2  3  1
258
  
y  f  x2   f  x1   x22  5 x2  6  x12  5 x1  6  
  
 22  5  2  60  32  5  3  60  0 i 
y 0
  0. 
x 1
6.2. Opredeli go narasnuvaweto y na slednite funkcii za sood-

vetna promena na argumentot:
1) f  x   2 x3  x 2  3 x  1, x  1, x  0,1
2x  1
2) f  x   , x  2, x  0, 2
x2  1
3) f  x   log x, od x1  1 do x2  1000
Re{enie. 1) Spored uslovite vo zada~ata imame deka
f  x  x   f  x   f 1  0,1  f 1  f 1,1  f 1  5,752  5  0,752.
2) Sli~no, dobivame deka
5, 4 5 25
f  x  x   f  x   f  2  0, 2   f  2   f  2, 2   f  2     .
3,84 3 96
3) So analogna postapka dobivame deka
f  x  x   f  x   f 1000   f 1  log1000  log1  log103  3. 
6.3. Ako promenlivata x dobiva narasnuvawe x, opredeli go naras-

nuvaweto na funkcijata:
1) f  x   ax  b 2) f  x   ax 2  bx  c 3) f  x   a x
y  f  x  x   f  x   a  x  x   b   ax  b   ax
259
2) Imame deka
y  f  x  x   f  x  
  a ( x  x)2  b  x  x   c    ax 2  bx  c  
   
 2axx  ax 2  bx  x  2ax  ax  b 
3) Imame deka

y  f  x  x   f  x   a x x  a x  a x a x  1 .  
Najdi lev i desen izvod na slednite funkcii: (zada~i 6.4. - 6.19.)
6.4. f  x   x x , vo to~kata x  0
Re{enie. Za leviot izvod na funkcijata vo to~kata x  0 imame
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0 
lim   lim  
x 0 x x  0 x
x x
 lim   lim  x  0.
x  0 x x 0
Za desniot izvod na funkcijata vo to~kata x  0 imame
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0 
lim   lim  
x 0 x x  0 x
x x
 lim   lim  x  0. 
x  0 x x0
6.5. f  x   3 x  6 , vo to~kata x  2
f  x  x   f  x  f  2  x   f  2  3 x
lim   lim   lim   3.
x 0 x  x 0 x x 0 x
260
f  x  x   f  x  f  2  x   f  2  3 x
lim   lim   lim   3. 
x 0 x  x 0 x  x 0 x
6.6. f  x   x 2  2 x  1, vo to~kata x  0
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0 
x 0 x x  0 x
(x)2  2 x
 lim   2.
x 0 x
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0 
x 0 x  x 0 x
(x) 2  2 x
 lim   2. 
x 0 x
6.7. f  x   3 x , vo to~kata x  0
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0 3 x
lim   lim   lim   .
x0 x x0 x x0 x
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0  3 x
lim   lim   lim   . 
x 0 x x0 x  x 0 x
 x
 , x0
1
6.8. f  x    x , vo to~kata x  0
1  e
 0, x0
261
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0
x0 x x0 x
x
1
x 1
 lim  1  e  lim   1.
x 0 x x0 1
1 e x

f  x  x   f  x  f  0  x   f  0
x0 x x0 x
x
1
1  e x 1
 lim   lim   0. 
x  0 x x 0 1
1 e x

 1

6.9. f  x   e x , x  0 , vo to~kata x  0
 0, x  0

1
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0  e x

lim  lim   lim   0.
x 0 x x  0 x x0 x
1
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0  e x

lim   lim   lim   . 
x 0 x x0 x x 0 x
 1
 x  2  arctg , x2
6.10. f  x    x2 , vo to~kata x  2
0, x2
262
f  x  x   f  x  f  2  x   f  2 
x 0 x  x 0 x
1
xarctg
 lim  x  lim arctg 1    .
x0 x x0 x 2
f  x  x   f  x  f  2  x   f  2 
x 0 x x 0 x
1
xarctg
 lim  x  lim arctg 1   . 
x  0 x x  0 x 2
6.11. f  x   ln x , vo to~kata x  1
f  x  x   f  x  f 1  x   f 1 ln 1  x 
lim   lim   lim  
x 0 x x  0 x  x 0 x
ln 1  x 
  lim   1.
 x 0 x
f  x  x   f  x  f 1  x   f 1
x 0 x x 0 x
ln 1  x  ln 1  x 
 lim   lim   1. 
x  0 x x  0 x
6.12. f  x   ln x , vo to~kata x  1
263
f  x  x   f  x  f 1  x   f 1 ln 1  x
lim   lim   lim  
x 0 x x  0 x  x 0 x
1 1 1
1
 lim  ln 1  x  x  lim ln 1  t  t  ln lim 1  t  t  ln  1,
x  0 t 0 t 0 e
kade {to zamenivme t  x .
f  x  x   f  x  f 1  x   f 1 ln 1  x
lim   lim   lim  
x 0 x x0 x x 0 x
1 1 1
 lim  ln 1  x  x  lim ln 1  t  t  ln lim 1  t  t  ln e  1,
x  0 t 0 t 0
kade {to zamenivme t  x . 
6.13. f  x   sin 2 x , vo to~kata x  0
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0  sin 2x
lim   lim   lim  
x 0 x x  0 x x  0 x
2 sin x cos x
  lim   2.
x0 x
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0  sin 2x
lim   lim   lim  
x 0 x  x 0 x x 0 x
2 sin x cos x
 lim   2. 
x 0 x
6.14. f  x   tgx , vo to~kata x  0
264
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0  tg x
lim   lim   lim  
x 0 x x  0 x  x 0 x
sin x 1
  lim   1.
x 0 x cos x
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0  tg x
lim   lim   lim  
x 0 x  x 0 x x 0 x
sin x 1
 lim   1. 
x 0 x cos x
Najdi izvod po definicija na slednite funkcii (zada~i 6.15. - 6.19.)
6.15. f  x   3 x  1 , vo to~kata x  2
Re{enie. Spored definicijata za izvod na funkcija vo to~ka imame
f  x  x   f  x  f  2  x   f  2 
lim  lim 
x 0 x  x 0 x
3 2  x  1  3 2  1
 lim 
x  0 x
3 1  x   3
 lim  3. 
x 0 x
1
6.16. f  x   , vo to~kata x  1
x
1
f  x  x   f  x  f  1  x   f  1 1
lim  lim  lim 1  x 
x 0 x  x 0 x x0 x
265
x 1
 lim  lim  1. 
x 0 x  x  1 x 0 x  1
1
6.17. f  x   , vo to~kata x  1
x2
1
1
lim
f  x  x   f  x 
 lim
f 1  x   f 1
 lim
1  x 2 
x 0 x x0 x x 0 x
x  2  x  2  x
 lim   lim  2. 
2
x 0 x  x  1 x0  x  12
6.18. f  x   1  ln 2 x, vo to~kata x  2
f  x  x   f  x  f  2  x   f  2 
lim  lim 
x 0 x  x 0 x
1  ln  4  2x   1  ln 4
 lim 
x 0 x
 x  2
ln  1   1
2  x 
 lim    ln lim 1  x
  
x 0 2x 2 x  0  2 
2
1 1
 ln e  . 
2 2

6.19. f  x   2sin 3 x, vo to~kata x 
6
266
   
f   x   f 
f  x  x   f  x  6 6
lim  lim  
x 0 x  x 0 x
 
2sin   3x   2
2  cos  3x   1
 lim  2 lim 
x  0 x x 0 x
 3x 
sin 2  
 4 lim  2 
x0 3x 2

2 3
 3x 
sin  
 6 lim  2  lim sin  3x   6  1  0  0.
x0 3x x0  2 
2
Najdi izvod po definicija na slednite funkcii: (zada~i 6.20. - 6.32.)
6.20. f  x   ax 2  bx  c
Re{enie. Spored definicijata za izvod na funkcija imame
f  x  x   f  x  ax 2  2axx  ax 2  bx  bx  c  ax 2  bx  c

lim  lim 
x 0 x x  0 x
2axx  ax 2  bx x  2ax  ax  b 

 lim  lim 
x  0 x x 0 x
 2ax  b. 
6.21. f  x   3 x  x 2
f  x  x   f  x   x 2  2 xx  x 2  3 x  3x  x 2  3 x
lim  lim 
x 0 x x  0 x
267
2 xx  x 2  3x
 lim 
x 0 x
x  2 x  x  3
 lim  2 x  3. 
x  0 x
6.22. f  x   3 x
f  x  x   f  x  3
x  x  3 x
lim  lim 
x 0 x x0 x
 3 x  x  3 x   3  x  x 2  3  x  x  x  3 x2 
 lim 
x  0  2 3 
x  3  x  x   3  x  x  x  x 2 
 
x
 lim 
x  0  2 3 
x  3  x  x   3  x  x  x  x 2 
 
1 1
 lim  .
x 0  3 3 2
  x  x  2
3  x  x  x  x 
3 2 3 x
 

p
6.23. f  x  
x
p p
f  x  x   f  x  
 px p
lim  lim x  x x  lim  . 
x 0 x  x 0 x x 0 x  x  x  x x2
2
6.24. f  x  
x3
268
2 2
3
 3
f  x  x   f  x   x  x  x 6 x 2  6 xx  2x 2 6
lim  lim   lim  .
3
x0 x x0 x x 0 x 3
 x  x  x4
x 1
6.25. f  x  
x 1
x  x  1 x  1
f  x  x   f  x  
2x
lim  lim x  x  1 x  1  lim 
x 0 x x 0 x x 0 x  x  x  1 x  1
2
 .
2
 x 1
6.26. f  x   eax b
lim
f ( x  x)  f ( x)
 lim
e a ( xx ) b  eax b
 lim
ae ax b
 eax  1 
x 0 x  x 0 x x 0 ax
 ae ax b . 
6.27. f  x   ax  b
f  x  x   f  x  a ( x  x)  b  ax  b
lim  lim 
x 0 x x  0 x
ax a
 lim  . 
x 0 x  a ( x  x)  b  ax  b  2 ax  b
269
1
6.28. f  x  
ax  b
1 1

f  x  x   f  x  a  x  x   b ax  b
lim  lim 
x 0 x  x 0 x
 ax a
 lim  .
x 0 x  a  x  x   b   ax  b   ax  b 2
ax  b
6.29. f  x  
cx  d
a  x  x   b ax  b

f  x  x   f  x  c  x  x   d cx  d
lim  lim 
x 0 x x  0 x
 lim
 ad  bc  x 
ad  bc
.
x0 x  c  x  x   d   cx  d   cx  d 2
6.30. f  x   3 ax  b
f  x  x   f  x  3 a  x  x   b  3 ax  b
lim  lim 
x 0 x x0 x
 3 a  x  x   b  3 ax  b   3  a  x  x   b 2  3 (a  x  x   b)  ax  b   3  ax  b 2 
 lim 
x  0  2 2
x  3  a  x  x   b   3 (a  x  x   b)  ax  b   3  ax  b  
 
270
ax
 lim 
x  0  2 2
x  3  a  x  x   b   3 (a  x  x   b)  ax  b   3  ax  b  
 
a
 .
33 (ax  b) 2
1
6.31. f  x  
x
1 1 x  x  x

f  x  x   f  x  x  x x  lim x x  x 
lim  lim
x 0 x x  0 x x  0 x
x  x  x x  x  x x
 lim   lim 
x0 x x x  x x  x  x x0 x x x  x  x  x  x   
1 1
 lim  .
x 0 x x  x  x  x  x  2x x
6.32. f  x   x x
f  x  x   f  x   x  x  x  x  x x
lim  lim 
x 0 x x  0 x
 lim
 x  x  x  x  x x

 x  x  x  x  x x

x  0 x  x  x  x  x  x x
3 2 3
 x  x   x3 3 x 2 x  3x  x    x 
 lim  lim 
x0 x   x  x  x  x  x x  x  0 x   x  x  x  x  x x 
271
2
3 x 2  3xx   x  3x 2 3x
 lim   .
x  0  x  x  x  x  x x 2x x 2 x
6.33. Pokaì deka funkcijata f  x   5 x vo to~kata x  0 ima besko-
ne~en izvod.
Re{enie. Za izvodot na funkcijata vo to~kata x  0 imame
f  x  x   f  x  f  0  x   f  0  5 x
lim  lim  lim  . 
x 0 x x  0 x x 0 x
6.34. Dali slednite funkcii imaat izvod:
1) f  x   x x , vo to~kata x  0
2) f  x   ln x , vo to~kata x  1
Re{enie. 1) Funkcija vo to~kata x  0 ima lev izvod f   0   0, i de-
sen izvod f   0   0, (vidi zada~a 6.4.). Bidej}i leviot i desniot iz-
vod na funkcijata vo x  0 se ednakvi, odnosno f   0   f   0  , sle-
duva deka dadenata funkcija ima izvod vo to~kata x  0. U{te po-

ve}e, imame deka
f   0   f   0   f   0   0. 
2) Zaradi zada~a 6.12. imame deka leviot izvod na funkcijata vo

to~kata x  1 iznesuva f  1  1, dodeka desniot izvod na funkcija-
ta vo to~kata x  1 iznesuva f  1  1. Bidej}i leviot i desniot
izvod na funkcijata vo to~kata x  1 se razli~ni, odnosno
f  1  f  1 ,
zaklu~uvame deka dadenata funkcija nema izvod vo to~kata x  1. 
272
6.2. Pravila za presmetuvawe na izvod
 Ako funkciite f  x  i g  x  se diferencijabilni vo to~ka x od
intervalot  a, b  , toga{ vaàt slednite pravila:
1. Pravilo za izvod na zbirot na funkciite vo to~ka x
f  g   x   f   x   g   x  , x   a, b  .
f  g   x   f   x   g   x  , x   a, b  .
2. Pravilo za izvod od proizvod na funkciite vo to~ka x
 f  g   x   f   x   g  x   f  x   g   x  , x   a, b  .
3. Pravilo za izvod na proizvod na funkcijata so konstanta vo to~ka x
 cf   x   cf   x  , x   a, b  .
4. Praviloto za izvod na koli~nik na funkciite vo to~ka x
 f  f  x   x   f  x  g  x 
   x  2
, g  x   0, x   a, b  .
g   
g x
Najdi izvod na slednite funkcii: (zada~i 6.35. - 6.68.)
6.35. f  x   ax3  bx 2  cx  d
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod od zbir i proizvod

so konstanta, imame deka
   
       
f   x   ax3  bx 2   cx    d   a x3  b x 2  c  x    d  
 3ax 2  2bx  c  0  3ax 2  2bx  c. 
6.36. f  x   7 x13  13x 7
273

   
       
f   x   7 x13  13 x 7  7 x13  13 x 7  91x12  91x 8 . 
ln 3 2
6.37. f  x   e
x

 ln 3  2   1  2  ln 3 ln 3
f  x  
 x  x
  x
 
  e  ln 3    e   2  0   2 . 
x

6.38. f  x    ln 2
x

   
f   x       ln 2    . 
x
  x2
a b c
6.39. f  x    
2 3
x x x4

 a   b   c  2a 3b 4c
f  x     3   4   3  4  5. 
 x2  x  x  x x x
x a x2 a2
6.40. f  x     
a x a2 x2

274
2   a 2  1 a 2 x 2a 2
x a x
f  x          2   2  2  3 . 
 a   x   a 2  x  a x
   a x
6.41. f  x   x  3 x  4 x
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod od zbir imame deka
  
f  x   x   3 x   4 x   2 1x  1
3

1
4
. 
3 x2 4 x3
3 2
6.42. f  x   x3 x  x7 3 x  3 3
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod na zbir i proizvod

imame deka
  

3

   
f   x    x3 x 2   x 7 3 x  3 3 
3 2 2 23 2 1 11 3 22 6 3
 3x 2 x  x x  7 x6 3 x  x6 3 x  x 2 x 2  x x. 
3 3 3 2
6.43. f  x   x x x
Re{enie. So transformirawe na analiti~kiot izraz na funkcijata

7
od tablicata za nao|awe na izvod imame deka f  x   x 4 , od kade {to
sleduva deka
74 3
f ( x)  x .
4
6.44. f  x   x 2 sin x
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod od proizvod, imame
f   x   2 x sin x  x 2 cos x. 
275
6.45. f  x   arctg 2 x

f ( x)   arctgx  arctgx   arctgx  arctgx    arctgx  arctgx 
arctgx arctgx 2arctgx

   .
2 2
1 x 1 x 1  x2
6.46. f  x   e x  a sin x  b cos x 
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod od zbir, proizvod

so konstanta i proizvod, imame deka
f  x  f  x  ex    a sin x  b cos x   e x  a sin x  b cos x  

 e x  a sin x  b cos x   e x  a cos x  b sin x  
 e x  a  sin x  cos x   b  sin x  cos x   . 
 
6.47. f  x   1  x 1  2 x 1  3 x  
so konstanta i proizvod, imame deka

f  x  1  x  1    
2 x 1  3x  1  x 1  2 x  1  
3x 
 
 1  x 1  2 x 1  3x   
 1 x  1    
2 x 1  3x  1  x 1  2 x   1  3x  
 
 1  x 1  2x 1  3 x   
276
(1  2 x )(1  3x ) (1  x )(1  3 x ) 3(1  x )(1  2 x )

   .
2 x 2x 2 3x
6.48. f  x   x sin x ln x
f   x    x  sin x ln x  x  sin x  ln x  x sin x  ln x  
 sin x ln x  x cos x ln x  sin x. 
6.49. f  x   x n ln x
xn
f   x   nx n1   x n1  n ln x  1 . 
x
 1  x, 2  x  1

6.50. f  x   1  x 1  x  , 1  x  2
 2  x, 2 x4

Re{enie. Dadenata funkcija e definirana po intervali, pa nejzi-

niot izvod go nao|ame so barawe na izvod vo sekoj interval poodel-
no. Imame deka
 1  x  , 2  x  1
  1, 2  x  1
  
f   x    1  x 1  x   , 1  x  2  2 x, 1  x  2 . 
  1, 2 x4
    2  x   , 2 x4 

 sin x
 , x0
6.51. f  x    x
 1, x0
277
Re{enie. Dadenata funkcija e definirana po intervali, pa nejzi-

niot izvod go nao|ame so barawe na izvod vo sekoj interval poodel-
no. Imame deka
 sin x 
  x cos x  sin x
 , x0  , x0
f   x    x   x2 .
   0, x0
 1 , x0 
x
6.52. f  x  
tgx
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod na koli~nik, imame
tgx x

2 x cos 2 x 1 x
f  x    .
2 2
2 xtgx sin x
tg x
1  ln x
6.53. f  x  
1  ln x
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod od zbir i koli~nik,

imame deka
f  x 
1  ln x  1  ln x   1  ln x 1  ln x  
1  ln x 2
1  ln x 1  ln x
 
x x  2
 .
2
1  ln x  x(1  ln x)2
ax 2  bx  c
6.54. f  x  
( m  n) x

so konstanta i koli~nik, imame deka
278

f  x 
 ax 2  bx  c   m  n  x   ax 2  bx  c   m  n  x 

( m  n) 2 x 2
 2ax  b  m  n  x   ax 2  bx  c   m  n  ax 2  c
  .
( m  n) 2 x 2 ( m  n) x 2
3
6.55. f  x  
1  x 1  2 x3 
2

so konstanta i koli~nik, imame deka
f  x 
    3 2x 1  2 x3   6x2 1  x2  
3 1  x 2 1  2 x3
2 2 2 2
1  x2  1  2 x3  1  x2  1  2x3 
8 x  6 x3  12 x 4
 .
2 2
1  x2  1  2 x3 
a 2b 2 c 2
6.56. f  x  
 x  a  x  b  x  c 
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod od zbir, proizvod i
koli~nik, imame deka
 a 2b 2c 2   x  a  x  b  x  c  
f ( x)  
  x  a  x  b  x  c  2

 a 2b 2 c 2  x  a   x  b x  c    x  a  x  b  x  c    x  a  x  b  x  c   
  x  a  x  b  x  c  2
279
 a 2b 2 c 2  1 1 1 
    . 
( x  a )( x  b)( x  c)  x  a x  b x  c 
ln x
6.57. f  x  
xn
xn
 nx n 1 ln x
x 1  n ln x
Re{enie: f ( x)  2n
 .
x x n 1
sin x x
6.58. f  x   
x sin x
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod na zbir i koli~nik,

imame deka
x cos x  sin x sin x  x cos x

f  x   .
2
x sin 2 x
sin x
6.59. f  x  
1  cos x
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod na zbir i koli~nik,

imame deka
cos x(1  cos x)  sin x( sin x) 1  cos x 1

f  x    .
2 2 1  cos x
1  cos x  1  cos x 
cos x  sin x
6.60. f  x  
sin x  cos x
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod od zbir i koli~nik,

imame deka
f  x 
 cos x  sin x   sin x  cos x    cos x  sin x  sin x  cos x  
 sin x  cos x 2
280

  sin x  cos x  sin x  cos x    cos x  sin x  cos x  sin x  
 sin x  cos x 2
2 2
  sin x  cos x    cos x  sin x  2
  . 
2
 sin x  cos x   sin x  cos x 2
Opredeli ja vrednosta na izvodot na dadenite funkcii vo soodvet-
nite to~ki: (zada~i 6.64. - 6.47.)
6.61. f  x   3 x  2 x , vo to~kite x  1 i x  4
Re{enie. Spored pravilata za nao|awe na izvod imame deka
1
f  x  3  , od kade {to dobivame deka
x
1 5
f  1  3  1  2 i f   4   3   . 
4 2
  
6.62. f  x   x 2  x  1 x 2  x  1 , vo to~kite x  0 i x  1
 
f   x   2 x x 2  1 , od kade {to dobivame deka
f   0   0 i f  1  4. 
xa
6.63. f  x   , vo to~kata x  a
x b
a b
f  x  , od kade {to dobivame deka
 x  b 2
1
f a  .
a b
281
  
6.64. f  x   1  axb 1  bx a , vo to~kata x  1
   
f   x   abxb 1 1  bx a  abx a 1 1  axb , od kade {to dobivame deka
f  1  ab 1  b   ab 1  a   ab(2  a  b). 
sin x  x cos x
6.65. f  x   , vo to~kata x  0
cos x  x sin x
x2
 cos x  x sin x 2
f (0)  0. 
6.66. f  x   (ax  b) cos x  (cx  d )sin x, vo to~kata x  0
f   x   a cos x  (ax  b)sin x  c sin x  (cx  d )cos x, od kade {to sleduva
f   0  a  d . 
x2
6.67. f  x   , vo to~kata x  e
ln x
2 x ln x  x
ln 2 x
f   e   e. 
6.68. f  x   x5e  x , vo to~kata x  5
282
5 x 4  x5
ex
f   5   0. 
6.3. Izvod na sloèna funkcija
 Ako funkcijata y  f  x  e diferencijabilna vo to~kata x0 i
z  g  y  e diferencijabilna vo to~kata y0  f  x0  , toga{ kompozi-
cijata z   g  f  x  e diferencijabilna funkcija vo to~kata x0 i
vaì
 g  f   x0   g   y0  f   x0  .
 Ako y  f  x  e pozitivna funkcija na intervalot  a, b  i dife-
rencijabilna vo to~kata x od interval  a, b  , toga{, izvodot na
funkcijata z  x   ln y  ln f  x  vo to~kata x ,
y f   x 
z  x    ,
y f  x
se vika logaritamski izvod na funkcijata y  f  x  vo to~kata x , a
postapka za negovo nao|awe se vika logaritamsko diferencirawe.
 Ako f  x  i g  x  se diferencijabilni funkci vo to~kata x, i
f  x  e pozitivna funkcija na intervalot  a, b  , toga{ za funkcijata

g x
y   f  x  vaì ln y  g  x  ln f  x  , pa imame deka
283
y f  x
 g   x  ln f  x   g  x  ,
y f  x
odnosno
g x  g  x 
y   f  x    g   x  ln f  x   f   x  .
 f  x 
Najdi izvod na slednite funkcii: (zada~i 6.69. - 6.113.)
n
6.69. f  x    ax  b 
Re{enie. Ako zamenime ax  b  u , toga{ imame deka f  u   u n . Bi-
dej}i f   u   nu n1 i u   x   a, dobivame deka
n 1
f   x   f   u   u   x   an  ax  b  . 
m
 a  bx n 
6.70. f  x    
 a  bx n 
 
a  bx n
Re{enie. Ako zamenime  u , toga{ imame deka f  u   u m .
n
a  bx
2nabx n 1
Bidej}i f   u   mu m1 i u   x   , dobivame deka
2
 a  bx n 
2mnabx n1 (a  bx n ) m1
f   x   f   u   u  x   .
m 1
 a  bx  n
4 4 x 1
6.71. f  x  
3 x 1
284
x 1 4
Re{enie. Ako zamenime  u , toga{ imame f  u   4 u . Bidej}i
x 1 3
3
41 4 1 2
f  u   u  i u  x   , imame deka
34 4
3 u3  x  12
2
f   x   f   u   u  x   . 
3
3( x  1) 4  x  1 x  1
3
 2 2 2
6.72. f  x    a 3  x 3 
 
 
2 2 3
Re{enie. Ako zamenime a 3  x3  u , toga{ imame f  u   u 2 . Bidej}i
3 2
f  u   u i u  x   , dobivame deka
2 33 x
2 2
a3  x3
f   x   f  u   u  x   . 
3 x
10

6.73. f  x   1  2 x 
Re{enie. Ako zamenime 1  2 x  u , toga{ imame f  u   u10 . Bidej}i
1
f   u   10u 9 i u   x   , imame deka
x
9
10(1  2 x )
f   x   f  u   u  x   .
x
n
 x 
6.74. f  x    
1 x 
285
x
Re{enie. Ako zamenime  u , toga{ imame f (u )  u n . Bidej}i
1 x
1
f   u   nu n1 i u  x   , dobivame deka
1  x 2
nxn1
f   x   f   u   u  x   .
(1  x)n1
1
6.75. f  x  
a2  x2
1

2 2
Re{enie. Ako zamenime a  x  u , toga{ imame f  u   u 2 . Bidej}i
3
1 
f   u    u 2 i u  x   2 x, imame deka
2
x
f   x   f   u   u  x   .
3
a 2
x 2

1
6.76. f  x   3
1  x2
1
Re{enie. Ako zamenime  u , toga{ imame f  u   3 u . Bidej}i
1  x2
2
1  2x
f   u   u 3 i u(x)  , imame deka
3 2
1 x2 
2x
f   x   f   u   u  x    .
8
3 3 1 x 2

1
6.77. f  x  
1  x 2  x8
286
1
Re{enie. Ako zamenime 1  x 2  x8  u, toga{ imame f  u   . Bi-
u
3
1 
dej}i f   u    u 2 i u(x)  2x  8x7, imame deka
2
2x  8x7 4x7  x

f   x   f   u   u  x     .
3 3
 2
2 1 x  x8
 1 x 2 8
x 
6.78. f  x   sin 3 x
Re{enie. Ako zamenime 3x  u , toga{ f  u   sin u. Bidej}i imame de-
ka f   u   cos u i u   x   3, nao|ame deka
f ( x)  f   u   u   x   3cos3 x. 
x
6.79. f ( x)  a cos  
3
x
Re{enie. Ako zamenime  u , toga{ f  u   a cos u. Bidej}i imame de-
3
1
ka f   u   a sin u i u   x   , nao|ame deka
3
a  x
f ( x)  f   u   u   x    sin   . 
3 3
6.80. f  x   3sin  3x  5 
Re{enie. Ako zamenime 3x  5  u , toga{ f  u   3sin u. Bidej}i imame
deka f   u   3cos u i u   x   3, nao|ame deka
f ( x)  f   u   u   x   9cos  3 x  5  . 
287
 x 1
6.81. f  x   tg  
 2 
x 1
Re{enie. Ako zamenime  u , toga{ f  u   tgu. Bidej}i imame de-
2
1 1
ka f   u   i u  x   , nao|ame deka
2 2
cos u
1 1 1
f   x   f   u   u  x    .
2  x 1 2 2  x 1
cos   2cos  
 2   2 
6.82. f  x   tg 2 x
Re{enie. Ako zamenime tgx  u , toga{ f  u   u 2 . Bidej}i f   u   2u i
1
u  x   , imame deka
cos 2 x
2tgx 2sin x
f   x   f   u   u  x    .
cos 2 x cos3 x
6.83. f  x   sin  sin x 
Re{enie. Ako zamenime sin x  u , toga{ f  u   sin u. Bidej}i imame
deka f   u   cos u i u   x   cos x, dobivame deka
f   x   f   u   u   x   cos  sin x  cos x. 
6.84. f  x   1  2tgx
Re{enie. Ako zamenime 1  2tgx  u , toga{ f  u   u . Bidej}i imame
1 2
deka f   u   i u  x   , dobivame deka
2 u cos 2 x
288
1 2 1
f   x   f   u   u  x    .
2 2
2 1  2tgx  cos x cos x 1  2tgx
 x 1
6.85. f  x   tg  
 x 
x 1
Re{enie. Ako zamenime  u , toga{ f (u )  tgu. Ottuka imame de-
x
1 1
ka f   u   i u  x    , od kade {to dobivame deka
cos 2 u x2
1
f   x   f   u   u  x   . 
2 2  x 1
x cos  
 x 
6.86. f  x   cos 2 x
Re{enie. Ako zamenime cos x  u , toga{ f  u   u 2 . Od f   u   2u i
u   x    sin x, imame deka
f   x   f   u   u   x   2sin x cos x   sin 2 x. 
1
6.87. f  x   
2
6 1  3cos x 
1
Re{enie. Ako zamenime u  1  3cos x, toga{ imame deka f  u    .
6u 2
1
Od f   u   i u   x   3sin x, dobivame deka
3u 3
3sin x sin x
f   x   f   u   u  x    . 
3
3 1  3cos x  (1  3cos x)3
1 x 
6.88. f  x   cos 2 
 1  x 
 
289
1 x
Re{enie. Ako zamenime  u , toga{ f  u   cos 2 u. Bidej}i ima-
1 x
1
me f   u   2cos u sin u   sin 2u i u   x   , dobivame deka
2

x 1 x 
 22 x 
sin  
 1  x 
f   x   f   u   u  x   . 
2
x 1 x  
 1 x 
6.89. f  x   arctg  
1 x 
1 x
Re{enie. Ako zamenime  u , toga{ imame deka f  u   arctgu. Od
1 x
1 2
f  u   i u  x   , dobivame deka
1 u 2
1  x 2
1
f   x   f  u   u  x   . 
1  x2
6.90. f  x   ln 2 x
Re{enie. Ako zamenime ln x  u , toga{ imame f (u )  u 2 , f   u   2u i
1
u   x   , pa nao|ame deka
x
2ln x
f   x   f  u   u  x   . 
x
6.91. f  x   ln  sin x 
Re{enie. Ako zamenime sin x  u , toga{ imame deka f  u   ln u. Bidej-
1
}i f   u   i u   x   cos x, imame deka
u
290
f ( x)  f   u   u   x   ctgx. 
6.92. f  x   ln  ln x 
Re{enie. Ako zamenime ln x  u , toga{ imame deka f (u )  ln u. Ottuka
1 1
nao|ame deka f   u   i u   x   , pa imame deka
u x
1
f   x   f  u   u  x   . 
x ln x
6.93. f  x   1  e x
1
Re{enie. Ako zamenime 1  e x  u , toga{ f (u )  u . Od f   u   i
2 u
u   x   e x , dobivame deka
ex
f   x   f   u   u  x   .
x
2 1 e
6.94. f  x   3sin x
Re{enie. Ako zamenime sin x  u , toga{ f  u   3u. Ottuka imame deka
f   u   3u ln 3 i u   x   cos x, pa dobivame deka
f   x   f   u   u   x   3sin x cos x ln 3. 
x3  x
6.95. f ( x)  e
Re{enie. Ako zamenime x3  x  u, toga{ imame deka f  u   eu .
Zaradi f   u   eu i u   x   3 x 2  1, imame deka
3
 
f   x   f   u   u   x   3x 2  1  e x  x . 
291
6.96. f  x   2 x  5cos 2 x
Re{enie. So pomo{ na pravilata za nao|awe na izvod na funkcija i

praviloto za izvod na sloèna funkcija dobivame deka
f   x   2  5  2cos x sin x  2  5sin 2 x. 
1 x
6.97. f  x  
1 x
Re{enie. So pomo{ na praviloto za izvod na koli~nik i praviloto

za izvod na sloèna funkcija dobivame deka
 1 x
1  x  
1  x  1  x  1  x  1 x   1 3 x
f  x   2 1 x  .
(1  x)2 1 x 2(1  x) 1  x
6.98. f  x   x 2 a2  x2
Re{enie. So pomo{ na pravilata za izvod na funkcija i praviloto

za izvod na sloèna funkcija, dobivame deka
2x 3x3  2xa2
f   x   2 x a 2  x2  x 2  .
2 a 2  x2 a 2  x2
x
6.99. f  x  
a2  x2

2 x
a2  x2  x
2 a2  x2  a2
f  x  . 
a2  x2 3
 a2  x2 
292
1 x
6.100. f ( x)  x
1 x


1 x 1 1 x 1 x  1 x x 1 x
f  x  x     . 
1 x 2 1 x 1 x  2
1 x 1 x 1 x
1
6.101. f  x  
x  a 2  x2

 2x 
 1  
 
 2 a2  x2  1
f  x   . 
2  x  a2  x2  a 2  x 2
 x  a2  x2   
   
 
6.102. f  x   ln  x  a 2  x 2 
 

a2  x2  x
f   x   f   u   u  x   . 
 a 2  x2  x  a2  x2
 
 
 x 1
6.103. f  x   1  tg  
 x 
293
x 1
Re{enie. Ako zamenime  u i g  1  tgu , toga{ f  g   g . Ottu-
x
1 1 1
ka imame f   g   , g u   i u  x    , pa dobivame deka
2
2 g cos u x2
1
f   x   f   g   g   u   u  x    . 
2  x 1 2  x 1
2x 1  tg    cos  x 
 x   
6.104. f  x   arctg tg 2 x 
Re{enie. Ako zamenime tgx  u i g  u 2 , dobivame f  g   arctg  g  .
1 1
Imame deka f   g   , g  u   2u i u   x   , od kade {to do-
2
1 g cos 2 x
bivame deka
sin 2 x
f   x   f   g   g  u   u  x   .
cos x  sin 4 x
4
6.105. f  x   1  ln 2 x
Re{enie. Ako zamenime ln x  u i g  1  u 2 , imame f  g   g . Imame
1 1
deka f   g   , g  u   2u i u   x   , od kade {to dobivame deka
2 g x
ln x
f   x   f   g   g   u   u  x   .
x 1  ln 2 x
6.106. f  x   ln 4  sin x 
294
Re{enie. Ako zamenime sin x  u i g  ln u , imame f  g   g 4 . Ottuka
1
imame deka f   g   4 g 3 , g  u   i u   x   cos x, od kade {to dobi-
u
vame deka
f   x   f   g   g   u   u   x   4ln 3 (sin x)ctgx. 
6.107. f  x   ln  ln  ln x  
Re{enie. Ako zamenime ln x  u i g  ln u , imame f  g   ln g . Ottuka
1 1 1
imame deka f   g   , g  u   i u   x   , od kade {to dobivame
g u x
1
f   x   f   g   g   u   u  x   . 
x ln x ln(ln x)
1
tg  
6.108. f  x   2 x
1
Re{enie. Ako zamenime  u i g  tgu , toga{ imame f  g   2 g . Od
x
1 1
f   g   2 g ln 2, g   u   i u  x    , sleduva deka
cos 2 u x2
1
tg
2 ln 2 x
f   x   f   g   g   u   u  x    .
2 21
x cos
x
x
ee ee
6.109. f  x   e e
e
Re{enie. Ako zamenime e x  u i g  eu , toga{ imame f ( g )  ee  e g .
Bidej}i f   g   e g , g   u   eu i u   x   e x , dobivame deka
295
ex x
f   x   f   g   g   u   u   x   ee  e e  e x . 

6.110. f  x   sin e x 3 x  2 
Re{enie. Ako zamenime x 2  3 x  2  u i g  eu , toga{ dobivame deka
f ( g )  sin g . Bidej}i f   g   cos g , g   u   eu i u   x   2 x  3, imame
 2

f   x   f   g   g   u   u   x    2 x  3  e x 3 x 2 cos e x 3 x 2 . 
6.111. f  x   esin x
Re{enie. Ako zamenime sin x  u i g  eu , dobivame deka f ( g )  g .
1
Bidej}i f   g   , g   u   eu i u   x   cos x, imame
2 g
cos xesin x
f   x   f   g   g   u   u  x   . 
2 esin x
3
6.112. f  x   a sin x
Re{enie. Ako zamenime sin x  u i g  u 3 , dobivame deka f ( g )  a g .
Bidej}i f   g   a g ln a, g   u   3u 2 i u   x   cos x, imame
3
f   x   f   g   g   u   u   x   asin x ln a  3sin 2 x cos x. 
6.113. f  x   cos 2  cos3 x 
Re{enie. Ako zamenime 3x  u , g  cos u i h  cos g . Toga{ f  h   h 2 .
Ottuka imame deka f   h   2h, h  g    sin g , g   u    sin u i u   x   3,
pa dobivame deka
296
f   x   f   h   h  g   g   u   u   x   6sin 3 x sin  cos 3x  cos  cos 3x  . 
So primena na metodot na logaritmirawe, najdi izvod na slednite

funkcii: (zada~i 6.114. - 6.121.)
x
6.114. f  x    sin x 
Re{enie. Levata i desnata strana na ravenkata gi logaritmirame, a

potoa barame izvod po x . Dobivame deka
ln  f  x    x ln  sin x 
f  x
  x  ln  sin x   x  ln  sin x  
f  x
f  x x cos x
 ln  sin x  
f  x sin x
x x cos x 
f   x    sin x   ln  sin x   . 
 sin x 
6.115. f  x    x  1 2 x  1 3 x  1

ln  f  x    ln  x  1  ln  2 x  1  ln  3 x  1
f  x 1 2 3
  
f  x x  1 2 x  1 3x  1
 1 2 3 
f  x  f  x   
 x  1 2 x  1 3x  1 
 1 2 3 
f   x    x  1 2 x  1 3x  1    . 
 x  1 2 x  1 3x  1 
297
6.116. f  x  
 x  2 2
 x  13  x  34
ln  f  x    2ln( x  2)  3ln( x  1)  4ln( x  3)
f  x 2 3 4
  
f  x x  2 x 1 x  3
f  x 
 x  2 2  2  3  4  . 
 
 x  13  x  34  x  2 x  1 x  3 
6.117. f  x   x x

ln  f  x    x ln x
f  x
 ln x  1
f  x
f   x   x x  ln x  1 . 
x
x
6.118. f  x   x

ln  f  x    x x ln x
f  x 
f  x
 
 x x ln x  x x  ln x 
298
f  x
 x x  ln x  1 ln x  x x 1
f  x
x
f  x  xx  x x  ln x  1 ln x  x x1  . 
1
6.119. f  x   xx

ln x
ln  f  x   
x
f  x 1  ln x

f  x x2
1
 1  ln x 
f  x  x x  . 
 x2 
6.120. Re{i ja ravenkata f   x   0 , ako f  x   x3  6 x 2  9 x  12.
Re{enie. Imame deka f   x   3 x 2  12 x  9. Re{enijata na ravenkata
3 x 2  12 x  9  0 se x1  3 i x 2  1 . 
6.121. Presmetaj go izvodot na funkcijata
x
 sin x  
f  x    , vo to~kata x  .
 x  2

 sin x 
ln  f  x    x ln    x  ln  sin x   ln x 
 x 
299
f  x
 ln  sin x   ln x  xctgx  1
f  x
x
 sin x 
f  x     ln sin x   ln x  xctgx  1
 x 

Vrednosta na izvodot na funkcijata vo to~kata x  iznesuva
2

   2 2    
f       ln   1 . 
2     2  
6.4. Ravenka na tangenta i normala na ramninska kriva
 Koeficientot na pravecot na tangentata na krivata opredelena

so funkcijata y  f  x  vo to~ka od krivata so apscisa x0 , e ednakov
na vrednosta na izvodot na funkcijata vo to~kata x0 .
 Ravenkata na tangentata na krivata y  f  x  vo to~ka x0 , y0  x0   

glasi
y  y   x0  x  x0   y  x0  .
 Ravenkata na normalata na krivata y  f  x  vo to~ka x0 , y0  x0   

glasi
1
y  x  x0   y  x0  .
y  x0 
6.122. Zapi{i gi ravenkite na tangentata i normalata na parabolata
y  x 2 vo to~kata x  1.
300
Re{enie. Bidej}i y 1  1 i y 1  2 , ravenkata na tangentata niz
to~kata (1,1) glasi y  1  2( x  1), odnosno y  2 x  1, dodeka ravenka-
1
ta na normalata niz istata to~ka glasi y  1    x  1 , odnosno
2
x 3
y  . 
2 2
Zapi{i gi ravenkite na tangenta i normala na slednite krivi vo

to~kata x  1: (zada~i 6.123. - 6.125.)
6.123. y  x3  3 x 2  2 x  1
Re{enie. Imame deka y 1  1, y   3 x 2  6 x  2 i y 1  1.
Ravenkata na tangentata niz to~kata (1,1) glasi y  1  1 x  1 , od-
nosno y   x  2.
Ravenkata na normalata niz to~kata (1,1) glasi y  1  1 x  1 , odnos-
no y  x. 
1
6.124. y 
x2
2
Re{enie. Imame deka y 1  1, y    i y 1  2.
x3
Ravenkata na tangentata niz to~kata (1,1) glasi y  1  2  x  1 , od-
nosno y  2 x  3.
1
Ravenkata na normalata niz to~kata (1,1) glasi y  1   x  1 , odnos-
2
x 1
no y   .
2 2
6.125. y  ln x
301
1
Re{enie. Imame deka y 1  0, y  i y (1)  1.
x
Ravenkata na tangentata niz to~kata (1,0) glasi y  0  1( x  1), odnos-

no y  x  1.
Ravenkata na normalata niz to~kata (1,0) glasi y  0  1 x  1 , od-
nosno y   x  1. 
6.126. Zapi{i ja ravenkata na tangentata na krivata y  x 2  2 koja e
paralelna so pravata y  x  2.
Re{enie. Ravenkata na tangentata na krivata y  x 2  2 niz to~kata
x0 , y 0  glasi y  ( x02  2)  2 x0 ( x  x0 ), odnosno y  2 x0 x  2  x02 . Bidej-
}i tangentata e paralelna so pravata y  x  2, dobivame 2 x0  1, od-
1 7
nosno x0  . Zna~i, baranata tangenta e y  x  . 
2 4
6.127. Od koordinatniot po~etok se povle~eni tangenti na krivata
y  x 2  2 x  1. Opredeli gi koordinatite na dopirnite to~ki.
Re{enie. Ravenkata na tangentata na krivata y  x 2  2 x  1 koja {to
minuva niz to~kata  x0 , y0  glasi y  ( x02  2 x0  1)  (2 x0  2)( x  x0 ),
odnosno y  2( x0  1) x  x02  1. Bidej}i tangentata minuva niz koordi-
natniot po~etok imame deka  x02  1  0, odnosno x0  1. Zna~i, bara-
nite tangenti se dobivaat ako x0 primi vrednosti 1 i –1. Dobivame
deka y  0 i y  4 x. 
6.128. Na parabolata y  x 2  2 x  1 da se opredeli to~ka vo koja nor-

malata e paralelna so pravata x  2 y  3  0.
302
Re{enie. Ravenkata na normalata na krivata y  x 2  2 x  1 koja {to
1
minuva niz to~kata  x0 , y0  glasi y  ( x02  2 x0  1)   ( x  x0 ),
2 x0  2
odnosno 2 y ( x0  1)  x  2 x03  6 x02  7 x0  2  0. Bidej}i normalata e pa-
ralena so pravata x  2 y  3  0, imame deka x0  1  1, odnosno x0  2.
Toga{ y0  22  2  2  1  1. Vo to~kata (2,1) normalata na parabolata
y  x 2  2 x  1 e paralelna so pravata x  2 y  3  0. 
2
6.129. Na krivata y  x  1 da se povle~e tangenta koja {to minuva
niz koordinatniot po~etok.
Re{enie. Ravenkata na tangentata na krivata y  x 2  1 niz to~kata
 x0 , y0  glasi y  ( x02  1)  2 x0 ( x  x0 ), odnosno y  2 x0 x  x02  1. Bidej-
}i tangentata minuva niz koordinatniot po~etok, imame  x02  1  0,
odnosno x0  1 Zna~i, baranite tangenti se dobivaat ako x0 primi
vrednosti 1 i –1. Dobivame deka y  2 x i y  2 x. 
1
6.130. Zapi{i gi ravenkite na tangentite na krivata y  x  vo pre-
x
se~nite to~ki so apscisnata oska.
1
Re{enie. Krivata y  x  ja se~e apscisnata oska vo to~kite so
x
1
apscisi x1  1 i x2  1. Ravenkite na tangentite na krivata y  x 
x
niz to~kite (1,0) i (-1,0) se y  2 x  2 i y  2 x  2, soodvetno. 
6.131. Zapi{i ja ravenkata na normalata na krivata y  x  2 vo

prese~nata to~ka so krivata y  x.
303
Re{enie. Krivata y  x  2 se se~e so pravata y  x vo to~kite so

apscisi x1  2 i x2  1. Ravenkite na normalite na dadenata niz
to~kite (2,2) i (-1,-1) se y  4 x  10 i y  2 x  3, soodvetno. 
6.132. Zapi{i ja ravenkata na normalata na krivata y  x ln x para-

lelna so pravata 2 x  2 y  3  0.
Re{enie. Imame deka y   ln x  1. Ravenka na normalata niz to~kata
1
 x0 , x0 ln x0  glasi y  x0 ln x0    x  x0  . Bidej}i taa e para-
ln x0  1
1
lelna so pravata 2 x  2 y  3  0, imame  1 od kade {to do-
ln x0  1
bivame x0  e2 . Ravenkata na baranata normala e y  x  3e2  0. 
6.5. Izvod od inverzna funkcija i izvod na implicitna funkcija
 Ako funkcijata y  f  x  e diferencijabilna vo to~kata x i ako
postoi inverzna funkcija x  f 1  y  koja e diferencijabilna vo to~-
kata x0 i f  x   0 , toga{ funkcijata f 1  x  e diferencijabilna vo
to~kata y0  f  x0  i pritoa vaì
 f 1   y0   f  1x0  .
 Ako funkcijata y  f  x  definirana na intervalot  a, b  e zada-
dena so ravenkata F  x, y   0 toga{ velime deka funkcijata e impli-
citno zadadena.
304
 Neka so ravenkata F  x, y   0 implicitno e zadadena diferenci-
jabilna funkcija y  y  x  . Ako vo ravenkata F  x, y   0 zamenime
y  y  x  dobivame deka F  x, y  x    0 , za sekoj x   a, b  . Ako posled-
noto ravenstvo go diferencirame po x , pri {to smetame deka y e
funkcija od x, dobivame nova ravenka po x, y i y . So re{avawe na
ravenkata po y go nao|ame izvodot na funkcija y  f  x  .
Najdi izvod na inverznite funkcii na: (zada~i 6.133. - 6.135.)
6.133. f  x   2 x  1
Re{enie. Bidej}i f   x   2  0, za sekoe x  R , postoi edinstvena in-

1
verzna funkcija f na funkcijata f . Spored praviloto za nao|awe
na izvod na inverzna funkcija imame deka

 f 1   y   f 1 x   12 . 
6.134. f  x   x  ln x
x 1
Re{enie. Bidej}i f ( x)   0, za sekoe x  0, postoi edinstvena
x
1
inverzna funkcija f na funkcijata f . Spored praviloto za nao|a-
we na izvod na inverzna funkcija imame deka
 f 1   y   f 1 x   x x 1. 
6.135. f  x   x  e x
305
Re{enie. Bidej}i f ( x)  1  e x  0, za sekoe x  R , postoi edinstvena

1
inverzna funkcija f na funkcijata f . Spored praviloto za nao|a-
we na izvod na inverzna funkcija imame deka
 f 1   y   f 1 x   1 1e x . 
Najdi go izvodot na implicitnite funkcii: (zada~i 6.136. - 6.150.)
6.136. 2 x  5 y  10  0
Re{enie. Spored praviloto za nao|awe na izvod na implicitno za-

dadena funkcija imame deka
2
2 x  5 y  10  0  2  5 y   0  y  . 
5
6.137. y  xe y  1  0

ey
y  xe y  1  0  y  e y  xe y y  0  y   . 
1  xe y
x2 y2
6.138.  1
a2 b2

x2 y2 2x 2y b2 x
 1   y  0  y   .
a2 b2 a2 b2 a2 y
x2 y2
6.139.  1
a2 b2
306

x2 y2 2x 2y b2 x
 1   y   0  y  . 
a2 b2 a2 b2 a2 y
6.140. y 2  2 px  0

p
y 2  2 px  0  2 yy   2 p  0  y   .
y
2 2 2
6.141. x 3  y3  a3

1 1
2 2 2  
2x 3 2y 3 y
x3  y3  a3   y  0  y   3 .
3 3 x

6.142. x 2  y 2  a 2 x 2  y 2 

x2  y 2  a2 x2  y 2   2 x  2 yy  a2  2 x  2 yy 
 .
x a2  1
 2
 
 yy a  1  x a  1  y 2
 y  a 2  1
6.143. y 4  2 y 2 x  1  0
307

y
y 4  2 y 2 x  1  0  4 y 3 y   4 yy x  2 y 2  0  y   .

2 y x 2

6.144. y 2  1  e xy

y  e xy
y 2  1  e xy  2 yy   e xy  y  xy   y   . 
2 y  x  e xy
6.145. x y a

1 1 y
x y a   y   0  y   .
2 x 2 y x
6.146. y  sin  x  y 

cos  x  y 
y  sin  x  y   y  cos  x  y 1  y    y  .
1  cos  x  y 
6.147. x  yesin y

1
x  ye sin y  1  y e sin y  ye sin y cos y  y   y  sin y
.
e 1  y cos y 
308
6.148. x 2 y  xy 2  a

y 2  2 xy
x 2 y  xy 2  a  2 xy  x 2 y   y 2  2 xyy   0  y  . 
x 2  2 xy
6.149. x sin y  y cos x  1

x sin y  y cos x  1  sin y  x cos yy   y  cos x  y sin x  0 
sin y  y sin x
 y  . 
cos x  x cos y
x2  y2
6.150. y  e

2 2
x2  y2 x2  y2 2 xe x  y
ye  y  e  2 x  2 yy  y  2 2
.
1  2 ye x  y
6.151. Najdi go izvodot na funkcijata 2 y  1  xy 3 vo to~kata (1,1).

y3
2 y  1  xy 3  2 y   y 3  3 xy 2 y   y  ,
2  3 xy 2
  1. 
od kade {to sleduva deka y(1,1)
309
6.152. Pokaì deka funkcijata xy  ln y  1 ja zadovoluva relacijata
y 2  ( xy  1) y   0.

y
xy  ln y  1  y  xy    0  y 2  ( xy  1) y   0. 
y
6.6. Izvodi od povisok red
 Neka funkcijata y  f  x  e diferencijabilna vo intervalot
 a, b  . Nejziniot izvod f   x  e funkcija od promenlivata x, defini-

rana na toj interval. Ako taa funkcija e diferencijabilna vo nekoja
to~ka x od intervalot  a, b  , toga{ izvodot na  f   x   , se narekuva
izvod od vtor red na funkcijata f  x  vo to~kata x i se ozna~uva so
y  f   x  ili so y    f   ( x). Zna~i

2 2
 f   x    f   x  .
 Ako postoi izvodot za funkcijata f   x  vo to~kata x , toga{ toj e
izvod od tret red za funkcijata i go ozna~uvame so y   f   x  ili so
y    f   ( x). Ako e definiran  n  1 -viot izvod f    x  na funkci-

3 3 n 1
jata f  x  za nekoe n  N, toga{ n  tiot izvod na funkcijata f  x 
se definira kako izvod na funkcijata f 

n 1
 x  , odnosno
 f (n1)  x   f (n)  x 
310
i se ozna~uva so y    f   ( x). Funkcija koja ima n  ti izvod se vika

n n
n pati diferencijabilna. Pritoa vaì y (0)  f (0)  x   f  x  .
Najdi vtor izvod na funkciite: (zada~i 6.153. - 6.162.)
6.153. f  x   x 2  3x  2
Re{enie. Imame deka
f ( x)  2 x  3 i f   x   2. 
6.154. f  x   tgx
Re{enie. Imame deka
1 2cos x sin x 2sin x

f  x  i f   x    .
2 4
cos x cos x cos3 x
sin x
6.155. f ( x)  xe
Re{enie. Imame deka
f   x   esin x  xesin x cos x i
f   x   esin x cos x  esin x cos x  xesin x cos 2 x  xesin x sin x. 
6.156. f  x   sin 2 x
Re{enie. Imame deka
f   x   2sin x cos x  sin 2 x i f   x   2cos 2 x. 
6.157. f  x   x ln x
Re{enie. Imame deka
1
f   x   ln x  1 i f   x   . 
x
311
6.158. f ( x )  arctgx
Re{enie. Imame deka
1 2 x
f  x  i f   x   . 
2 2
1 x
1  x 
2
6.159. f  x   xe2x
Re{enie. Imame deka
f   x   e 2 x  2 xe2 x i f   x   2e2 x  2e 2 x  4 xe2 x  4e2 x 1  x  . 
6.160. f  x   e 2 x 1
Re{enie. Imame deka
f   x   2e 2 x 1 i f   x   4e2 x 1. 
6.161. f  x   x x
Re{enie. So logaritamsko diferencirawe dobivame deka
f ( x)  x x (ln x  1) (vidi zada~a 6.117.)
   ln x  1  x x 1x  x x  ln x  12  x x1. 
f   x   x x
x
1
6.162. f  x    
x
Re{enie. So logaritamsko diferencirawe dobivame deka
1 f  x
ln f  x   x ln    x  ln1  ln x    x ln x    ln x  1.
 x f  x
Toga{ imame deka
312
x
1
f  x      ln x  1
x
  1  x  x
1 1 1 
x
2 1
f   x         ln x  1         ln x  1   . 
 x    x x  x  x
 
Najdi tret izvod na funkciite: (zada~i 6.163. - 6.166.)
6.163. f  x   cos 2 x
Re{enie. Imame deka
f   x   2cos x sin x   sin 2 x, i f   x   2cos 2 x i f   x   4sin 2 x. 
6.164. f  x    x  2  e x
Re{enie. Imame deka
f   x   e x   x  2  e x   x  1 e x , f   x   e x   x  1 e x  xe x i
f   x   e x  xe x   x  1 e x . 
x 2
6.165. f  x  
2
ln x  2ln x  2 
Re{enie. Imame deka
1 2 x  2 ln x 2  ln 2 x
f  x 
2
ln x  2ln x  2  
2 x
  
x 2
,
2ln x ln x 1  ln x
f   x    i f   x   . 
2x x x2
6.166. f  x   ln  ax  b 
Re{enie. Imame deka
313
a a2 2a 3
f  x  , f   x    i f ( x)  . 
ax  b  ax  b 2  ax  b 3
Najdi ~etvrti izvod na funkciite: (zada~i 6.167. - 6.168.)
6.167. f  x   x3 ln x
Re{enie. Imame deka
f   x   3x 2 ln x  x 2  x 2  3ln x  1 , f   x   x  6 ln x  5  ,
6
f   x   6ln x  11 i f iv ( x)  . 
x
6.168. f  x   e x cos x
Re{enie. Imame deka
f   x   e x  cos x  sin x  ,
f   x   e x  cos x  sin x  sin x  cos x   2e x sin x,
f   x   2e x  sin x  cos x  i f iv  x   4e x cos x  4 f  x  . 
Najdi n  ti izvod na funkciite: (zada~i 6.169. - 6.176.)
6.169. f  x   x n
Re{enie. Imame deka
f   x   nx n1 ,
f   x   n  n  1 x n2 ,
f   x   n  n  1 n  2  x n3
314
f ( n)  x   n  n  1 n  2   n   n  1  x n n  n !. 
6.170. f  x   e x
Re{enie. Imame deka
f   x   e x , f   x   e x , f   x   e x , … f ( n)  x   e x . 
6.171. f  x   a x
Re{enie. Imame deka
f   x   a x ln a, f   x   a x ln 2 a, f   x   a x ln 3 a, … f ( n)  x   a x ln n a. 
6.172. f  x   xe x
Re{enie. Imame deka
f   x   e x 1  x  , f   x   e x  2  x  , … f ( n)  x   e x  n  x  . 
6.173. f  x   e ax
Re{enie. Imame deka
f   x   ae ax , f   x   a 2 eax , … f ( n)  x   a n eax . 
6.174. f  x   e  x
Re{enie. Imame deka
f   x   e  x , f   x   e  x , f   x   e  x , … f ( n)  x   (1)n e x . 
6.175. f  x   sin x
Re{enie. Imame deka
f   x   cos x, f   x    sin x, f   x    cos x, f iv  x   sin x  f  x  .
315
Induktivno zaklu~uvame za sekoe x  R i n  N  0 , vaì
f (4n)  x   sin x, f (4n1)  x   cos x, f (4n 2)  x    sin x,
f (4n3)  x    cos x, odnosno
 n 
f ( n)  x   sin  x  . 
 2 
6.176. f  x   cos x
Re{enie. Imame deka
f   x    sin x, f   x    cos x, f   x   sin x, f iv  x   cos x  f  x  .
Induktivno zaklu~uvame za sekoe x  R i n  N  0 , vaì
f (4n)  x   cos x, f (4n1)  x    sin x, f (4n 2)  x    cos x,
f (4n3)  x   sin x, odnosno
 n 
f ( n)  x   cos  x  . 
 2 
Proveri dali slednite funkcii gi zadovoluvaat relaciite:

(zada~i 6.177. - 6.181.)
6.177. y  xe
x
xy  (1  x 2 ) y
Odgovor. Ne, bidej}i imame deka
y   x  1 e x , i
xy  x  x  1 e x  (1  x 2 ) xe x . 
6.178. y   x  1 e x y  y   y   y
Re{enie. Da, bidej}i imame deka
316
y  xe x , y   x  1 e x , y    x  2  e x , i
y  y   y   x  1 e x  xe x   x  1 e x   x  2  e x  y. 
6.179. y  e x sin x y   2 y   2 y  0
y  e x  sin x  cos x  , y  2e x cos x, i
y  2 y   2 y  e x  2cos x  2sin x  2cos x  2sin x   0. 
6.180. y  sin x  cos x yiv  y  y  y  0
yiv  y  y  y  sin x  cos x  cos x  sin x  cos x  sin x  sin x  cos x  0. 
6.181. y  a  b ln x xy  y   0
b b
y   , y   , i
x x2
xy  y   0. 
Najdi vtor izvod na implicitnite funkcii: (zada~i 6.182. - 6.186.)
6.182. x 2  y 2  r 2

2
x 2  y 2  r 2  2 x  2 yy   0  x  yy   0  1   y   yy   0 
317
2
 x
2 1   
1  y y y 2  x2 r2
 y       . 
y y y3 y3
6.183. y 3  y  x  0

y 3  y  x  0  3 y 2 y   y  1  0  6 yy2  3 y 2 y  y  0 
6 yy 2 6y
 y    .
2 3
1 3y
1  3 y  2
6.184. y  x  e y  0

y  x  e y  0  y  1  e y y   0  y  e y y 2  e y y   0 
 e y y 2 ey
 y   . 
1 ey 3
1  e  y
6.185. x  y  e y  0

x  y  e y  0  1  y   e y y   0   y   e y y2  e y y  0 
e y y 2 ey
 y    . 
1 ey 3
1  e  y
318
6.186. y 2  2 px

y 2  2 px  2 yy   2 p  yy   p  y2  yy   0 
 y 2 p2
 y   .
y y3
6.7. Diferencijal na funkcija
 Neka y  f  x  e diferencijabilna funkcija vo to~kata x . Proiz-
vodot f   x  x se narekuva prv diferencijal na funkcijata f  x  vo
to~kata x i se ozna~uva so df ( x)  f   x  x . Bidej}i d  x   x moè
da zapi{eme
dy  f   x  dx.
6.187. Najdi gi narasnuvaweto i diferencijalot na funkcijata:
1) f  x   3x 2  x
2) f  x   3 x 2  x, za x  1, x  0,01
3) f  x   5 x  x 2 , za x  2, x  0,001
4) f  x   2 x3  x  2, ako x se menuva od x  1 do x  1,02
2
y  f  x  x   f  x   3  x  x    x  x   3x 2  x 
2
  6 x  1 x  3  x  , i
319
dy  f   x  dx   6 x  1 dx.
2) Za narasnuvaweto i za diferencijalot na funkcijata imame
2
y  f  x  x   f  x   3  x  x    x  x   3x 2  x 
2
  6 x  1 x  3  x    6  1  1  0,01  3  0,012  0,0503, i
dy   6 x  1 x   6  1  1  0,01  0,0500.
To~nata vrednost na narasnuvaweto e y  0,0503. Narasnuvaweto na

funkcijata moè pribli`no da se presmeta so pomo{ na diferen-
cijalot, odnosno y  dy  0.05, i pritoa apsolutnata gre{ka na ocen-
kata e y  dy  0,0003.
2
y  f  x  x   f  x   5  x  x    x  x   5 x  x 2 
2 2
  5  2 x  x   x    5  2  2   0,001   0,001  0,009001, i
dy   5  2 x  x   5  2  2   0,001  0,009000.
Apsolutnata gre{ka na ocenkata e y  dy  0,000001.
3
y  f  x  x   f  x   2  x  x    x  x   2  2 x3  x  2 
  2
 6 x 2  1 x  6 x  x   2  x  
3
 
 6  12  1 0,02  6  1  0,022  2  0,023  0,102416, i
   
dy  6 x 2  1 x  6  12  1 0,02  0,1, kade {to x  1, 02  1  0,02.
320
Apsolutnata gre{ka na ocenkata e y  dy  0,02416. 
6.188. Najdi go diferencijalot na funkcijata:
2
1) f  x   , za x  9, x  0.01
x
1 x
2) f  x   3) f  x  
m 1 x
x
2
4) f  x   e  x 5) f  x   x ln x  x
1 x  x
6) f  x   ln   7) f  x   arctg  
1 x  a
Re{enie. 1) Za diferencijalot na funkcijata imame deka
1 1
dy  f   x  dx   dx     0.01  0.00037.
x3 27
m
2) Imame deka dy  f   x  dx  dx.
x m 1
1 x  x 1
3) Imame deka dy  f   x  dx  dx  dx.
1  x 2 1  x 2
2
4) Imame deka dy  f   x  dx  2 xe  x dx.
5) Imame deka dy  f   x  dx   ln x  1  1 dx  ln xdx.
1  x 1  x  1  x 2
6) Imame deka dy  f   x  dx   dx   dx.
1 x 1  x 2 1  x2
1 1 a
7) Imame deka dy  f   x  dx   dx  dx. 
x2 a x2  a2
1 2
a
321
6.189. Najdi gi diferencijalite na implicitnite funkcii:
x

2 3 y
1)  x  y   2x  y  1 2) y  e
 y
3) ln x 2  y 2  arctg   4) x 2  2 xy  y 2  a 2
x
Re{enie. 1) So neposredna primena na definicijata za diferenci-

jal i praviloto za diferencirawe na implicitna funkcija imame
3 2
2  x  y  dx  dy  2 x  y   3  x  y   2dx  dy  2 x  y 2  0,

 x  y  2 x  y 2 2  dx  dy   3  x  y  2dx  dy  2 x  y 2   0,
10 x  8 y  dx   7 x  5 y  dy  0,
10 x  8 y
dy   dx.
7x  5y
2) So neposredna primena na definicijata za diferencijal i pravi-

loto za diferencirawe na implicitna funkcija imame deka
x
  ydx  xdy 
y
dy  e  ,
 y2 
 
x

2 y
y dy  e   ydx  xdy  ,
 x  x
 
 y2  x  e y  dy   y  e y dx,
 
 
 
322
x

y
y e
dy  dx,
x

y2  x  e y
 y2 y
dy  dx  dx.
2 x y
y  x y

y
ln x 2  y 2  arctg ,
x
1 2 xdx  2 ydy 1 xdy  ydx

   ,
2
x2  y 2 2 x2  y 2  y x2
1  
x
xdx  ydy x2 xdy  ydx

  ,
2 2 2 2
x y x y x2
 x  y  dx   x  y  dy,
x y
dy  dx.
x y

2 xdx  2 ydx  2 xdy  2 ydy  0,
2( x  y )dx  2( x  y )dy  0,
x y
dy  dx. 
yx
323
6.190. Presmetaj pribli`no 3 64,1 so pomo{ na diferencijal na

funkcija.
Re{enie. Ja razgleduvame funkcijata f  x   3 x , vo to~kata x  x,
1
kade {to x  64 i x  0,1. Bidej}i f   x   , imame deka
3 2
3 x
3 1
x  x  3 x  x.
3 2
3 x
Stavaj}i vo poslednata formula x  64 i x  0,1, go dobivame prib-

li`noto ravenstvo
3 64,1  3 64 1
 0,01  4,0020833. 
3
3 642
6.191. Presmetaj pribli`no 4 17.
Re{enie. Ja razgleduvame funkcijata f  x   4 x vo to~kata x  x,
1
kade {to x  16 i x  1. Bidej}i f   x   , imame deka
4
4 x3
4 1
x  x  4 x  x.
4 3
4 x
Stavaj}i vo poslednata formula x  16 i x  1, go dobivame prib-

li`noto ravenstvo
4 17 1 1
 4 16  1  2   1  2.031. 
4
4  16 3 4 8
6.192. Najdi pribli`na vrednost na funkcijata:
1) sin 310 2) cos 610
324
3) e0,2 4) 1  0, 2
5) tg 440 6) arctg1,5
 
Re{enie. 1) Pretvoreno vo radijani 310   rad . Ja razgleduva-
6 180
 
me funkcijata f  x   sin x vo to~kata x  x, za x  i x  . Bi-
6 180
dej}i f   x   cos x, imame
        3
sin     sin    cos     0,5   0,017  0,515.
 6 180  6  6  180 2
 
2) Pretvoreno vo radijani 610   rad . Ja razgleduvame funk-
3 180
 
cijata f  x   cos x vo to~kata x  x, kade {to x  i x  . Bi-
3 180
dej}i f   x    sin x, imame
        3
cos     cos    sin     0,5   0,017  0, 485.
 3 180  3  3  180 2
3) Ja razgleduvame funkcijata f  x   e x vo to~kata x  x, kade {to
x  0 i x  0, 2. Bidej}i f   x   e x , go dobivame pribli`noto ravens-

tvo
e0,2  e0 0,2  e0  e0  0, 2  1  0,2  1,2.
4) Ja razgleduvame funkcijata f ( x )  x vo to~kata x  x, kade

1
{to x  1 i x  0, 2. Bidej}i f   x   , go dobivame pribli`noto
2 x
ravenstvo
325
1
1  0.2  1   0, 2  1  0,1  1,1.
2 1
 
5) Pretvoreno vo radijani 440   rad . Ja razgleduvame funk-
4 180
 
cijata f  x   tgx vo to~kata x  x, kade {to x  i x  . Bi-
4 180
1
dej}i f   x   , go dobivame pribli`noto ravenstvo
2 
cos  
4
     1  1
tg     tg      1   0,017 
 4 180   4  cos 2    180 2
4 4
 
 1  0,034  0,966.
6) Ja razgleduvame funkcijata f  x   arctgx vo to~kata x  x, kade {to
1
x  1 i x  0,5. Bidej}i f   x   , go dobivame pribli`noto ravenstvo
1  x2
1 
arctg 1  0,05   arctg1   0,05   0,025  0,81. 
2 4
6.8. Osnovni teoremi vo diferencijalnoto smetawe
 Teorema na Ferma. Ako funkcijata f :  a, b   R ima lokalen mak-
simum (minimum) vo to~kata x 0  a , b  i ako funkcijata e diferen-
cijabilna vo taa to~ka, toga{ f  x 0   0 .
 Teorema na Rol. Ako funkcijata f :  a, b   R e toga{ postoi to~ka
x 0  a , b  takva {to f  x 0   0 . neprekinata na  a, b  i diferencija-
bilna vo intervalot a, b  i f  a   f  b  .
326
 Teorema na Lagran` (Teorema za sredna vrednost) Ako funkcijata

f :  a, b   R e neprekinata na  a, b  i diferencijabilna vo interva-
lot a, b  , toga{ postoi to~ka x0  a, b  takva {to
f b   f  a 
f   x0   .
ba
 Teorema na Ko{i. Ako funkciite f , g :  a, b   R se neprekinati
na a, b , diferencijabilni vo intervalot a, b  i g   x   0 za sekoe
x   a, b  , toga{ postoi to~ka x0  a, b  takva {to
f   x0  f  b   f  a 
 .
g   x0  g  b   g  a 
6.193. Proveri dali funkcijata f  x   5 x 4  1 gi ispolnuva uslovite
od teoremata na Ferma na intervalot 1,2.
Re{enie. Funkcijata f  x   5 x 4  1 e monotono raste~ka na interva-
lot 1,2. Toga{, taa ja dostignuva svojata najmala, odnosno najgolema
vrednost vo to~kite x1  1 i x2  2. Spored toa, funkcijata nema eks-
trem vo vnatre{na to~ka od intervalot 1,2 , pa zatoa ne gi ispolnu-
va uslovite od teoremata na Ferma. 
2
6.194. Pokaì deka me|u nulite na funkcijata f ( x)  x  4 x  3 se
nao|a nula na nejziniot izvod.
Re{enie. Nuli na funkcijata f  x   x 2  4 x  3 se x1  1 i x2  3.
Funkcijata e neprekinata na intervalot 1,3 i diferencijabilna vo
sekoja to~ka od intervalot 1,3 i f 1  0  f  3  . Od teoremata na
327
Rol sleduva deka postoi to~ka x0  1,3 takva {to f   x0   0. Pona-
tamu, imame deka f   x   2 x  4, pa od f   x   0 nao|ame deka x0  2. 
6.195. Pokaì deka za funkcijata f  x   x3  x 2  2 x se nao|a nula na
nejziniot vtor izvod vo intervalot  2,1.
Re{enie. Nuli na funkcijata f  x   x3  x 2  2 x se x1  2, x2  0 i
x3  1. Funkcijata e neprekinata i diferencijabilna od bilo koj red
vo sekoja to~ka i f  2   f  0   f 1  0. Gi razgleduvame intervali-
te  2,0 i  0,1. Od teoremata na Rol sleduva deka postojat to~ki
c1   2,0  i c2   0,1 takvi {to f (ci )  0, i  1, 2. Ponatamu, imame
deka funkcijata f  gi ispolnuva uslovite na teoremata na Rol, od-
nosno e neprekinata na intervalot  c1, c2  , diferencijabilna vo in-
tervalot  c1, c2  i f   c1   f   c2   0, pa spored toa postoi to~ka
c   c1 , c2    2,1 za koja vaì f (c )  0. 
6.196. Pokaì deka ravenkata 4 x3  3 x 2  2 x  3  0 ima barem edno re-
{enie vo intervalot  0,1 .
Re{enie. Gi razgleduvame funkciite
f  x   4 x 3  3 x 2  2 x  3 i g  x   x 4  x 3  x 2  3 x  C.
So proverka moè da zaklu~ime deka g   x   f  x  . Funkcijata g  x 
e neprekinata na  0,1 i diferencijabilna vo sekoja to~ka od inter-
valot  0,1 i g  0   C  g 1 . Od teoremata na Rol sleduva deka pos-
toi to~ka x0  0,1 takva {to f  x0   g   x0   0. 
328
6.197. Proveri dali funkcijata f  x   5 x 2  2 gi ispolnuva uslovite
od teoremata na Lagran` na intervalot  2,0.
Re{enie. Dadenata funkcija e neprekinata na intervalot  2,0 i
diferencijabilna vo intervalot  2,0  , od kade {to sleduva deka
taa gi ispolnuva uslovite od teoremata na Lagran` na razgleduva-

niot interval. Za to~kata x0 od teoremata na Lagran` imame
f (0)  f (2)
f   x0   10 x0 i f   x0    10,
0  (2)
od kade {to dobivame deka 10 x0  10, odnosno x0  1. 
6.198. Opredeli gi site to~ki x0 koi {to ja zadovoluvaat teoremata
za sredna vrednost za funkcijata f  x   x3  2 x 2  x na  1, 2.
Re{enie. Dadenata funkcija e neprekinata na intervalot  1, 2 i
diferencijabilna vo intervalot  1, 2  od kade {to sleduva deka
taa gi ispolnuva uslovite od teoremata na Lagran` na razgleduva-

niot interval. Za to~kata x0 od teoremata na Lagran` imame
f (2)  f (1) 14  2
f   x0   3 x02  4 x0  1 i f   x0     4,
2  (1) 3
od kade {to dobivame deka 3 x02  4 x0  1  4, odnosno 3 x02  4 x0  5  0.

Ottuka imame deka
4  16  60
x0   0,7863   1, 2 , i
6
4  16  60
x0   2.1196   1, 2.
6
Zna~i, baranata to~ka e x0  0.7863. 
329
6.199. Neka funkcijata f  x  e neprekinata na intervalot  6,15 , di-
ferencijabilna vo intervalot  6,15  . Ako f  6   2 i f   x   10, koja
e najgolemata mo`na vrednost za f 15  ?
Re{enie. Od teoremata na Lagran` imame deka
f 15  f  6   f   x0  15  6  , odnosno
f 15  f  6   9 f   x0   2  9  10  88.
Zna~i, najgolemata mo`na vrednost za f 15  e 88. 
6.200. So primena na teoremata na Lagran` dokaì deka
sin( x  h)  sin x  h cos x0 kade {to x  x0  x  h.
Re{enie. Funkcijata f  x   sin x e neprekinata na x, x  h i dife-
rencijabilna vo  x, x  h  , pa zaradi teoremata na Lagran`, postoi
to~ka x0   x, x  h  takva {to
f  x  h   f  x   f   x0   x  h  x  , odnosno
sin  x  h   sin x  h cos x0 . 
2
6.201. Za otse~okot od parabolata f ( x)  x zatvoren me|u to~kite
A 1,1 i B  3,9  , najdi to~ka vo koja tangentata e paralelna so teti-

vata AB.
Re{enie. Treba da najdeme to~ka x0  1,3 taka {to
f  3  f 1
 f   x0  .  
3 1
330
Bidej}i funkcijata f  x   x 2 gi ispolnuva uslovite na teoremata na
Lagran` na segmentot 1,3 , postoi to~ka x0  1,3 so svojstvo   , od-
9 1
nosno  2 x0 , od kade dobivame deka x0  2. To~kata C  2,4  od
3 1
parabolata go ima baranoto svojstvo. 
6.202. Proveri dali se ispolneti uslovite na teoremata na Ko{i za

funkciite:
1) f  x   x 2  2 i g  x   x3  1 na intervalot 1,2
 
2) f  x   sin x i g  x   cos x na intervalot 0, 
 2
Re{enie. 1) Funkciite f  x   x 2  2 i g  x   x3  1 gi ispolnuvaat us-
lovite od teoremata na Ko{i na intervalot 1,2 bidej}i se nepreki-
nati na intervalot 1,2 , diferencijabilni vo intervalot 1,2  i
g   x   0 za sekoe x  1,2  . Toga{ postoi to~ka x0  1, 2  takva {to
f  2   f 1 f   x0  22  2  (12  2) 2 x0
 , odnosno  , od kade {to do-
g  2   g 1 g   x0  23  1  (13  1) 3 x02
14
bivame deka x0  .
9
2) Analogno se pokaùva deka dadenite funkcii gi ispolnuvaat us-


lovite na teoremata na Ko{i. Moè da se utvrdi deka x0  .
4
6.9. Lopitalovo pravilo
 Neka funkciite f , g :  a, b   R se neprekinati na intervalot
a, b , diferencijabilni vo intervalot a, b  i za nekoe x 0  a, b  va-
331
ì f  x0   g  x0   0 . Isto taka, neka g ( x)  0, za sekoe x  x0 . Ako
f  x f  x
postoi lim , toga{ postoi i lim i vaì
x x0 g   x  x x0 g  x 
f  x f  x
lim  lim .
x x0 g   x  x x0 g  x 
So primena na Lopitalovoto pravilo, opredeli gi slednite grani~ni

vrednosti: (zada~i 6.203. – 6.221.)
cos x  3 x  1
6.203. lim
x 0 2x
Re{enie. Funkciite f  x   cos x  3 x  1 i g  x   2 x se diferencija-
0
bilni vo interval {to ja sodrì nulata. Izrazot e od oblik , koga
0
x  0, pa so primena na Lopitalovoto pravilo imame deka
cos x  3 x  1  sin x  3 3
lim  lim  . 
x 0 2x x0 2 2
ln cos ax
6.204. lim , a, b  0
x0 ln cos bx
Re{enie. Ispolneti se uslovite za primena na Lopitalovoto pravi-

lo, pa imame deka
a sin ax

ln cos ax a sin ax  cos bx
lim  lim cos ax  lim 
x0 ln cos bx x 0 b sin bx x0 b sin bx  cos ax

cos bx
a 2 sin ax
 cos bx
ax a2
 lim  . 
x0 b 2 sin bx b2
 cos ax
bx
332
xn  1
6.205. lim
x1 x  1

lo, pa imame deka
xn  1 nx n1
lim  lim  n. 
x1 x  1 x1 1
ax 1
6.206. lim
x 0 x

lo, pa imame deka
ax 1 a x ln a
lim  lim  ln a. 
x 0 x x0 1
sin x
6.207. lim
x 0 x

lo, pa imame deka
sin x cos x
lim  lim  1. 
x 0 x x 0 1
xecos x
6.208. lim
x 0 e x  e x

lo, pa imame deka
xecos x ecos x  x sin xecos x e

lim  lim  . 
x 0 e x e x x 0 x
e e x 2
x  sin x
6.209. lim
x 0 e x  esin x
333

lo, pa imame deka
x  sin x 1  cos x sin x

x 0 e x e sin x x 0 e x  cos x  e sin x x 0 e x  sin x  e sin x
 cos 2 x  esin x
cos x
 lim  1. 
x 0 e x  cos x  e sin x
 3cos x sin x  esin x  cos3 xesin x
x  sin x
6.210. lim
x0 x3 cos x

lo, pa imame deka
x  sin x 1  cos x sin x

x0 x3 cos x x 0 3 x 2 3
cos x  x sin x x 0
 
6 x  x3 cos x
cos x 1
 lim  .
2
x0 (6  3 x )cos x  (6 x  x )sin x 6 3
Opredeli gi slednite grani~ni vrednosti: (zada~i 6.211.-6.215.)
3x2  2 x  2
6.211. lim
x x2  1

Re{enie. Izrazot e od oblik , koga x  , pa so primena na Lopi-

talovoto pravilo imame deka
3x 2  2 x  2 6x  2 6
lim  lim   3. 
x 2 x  2 x 2
x 1
3ln x
6.212. lim , b0
x xb

lo, pa imame deka
334
3
3ln x x  lim 3  0. 
lim  lim
x x b x  bx b 1 x  bx b
ln ln x
6.213. lim
x ln x

lo, pa imame deka
1
1
lim x ln x  lim  0. 
x 1 x ln x
x
x2
6.214. lim
x x  ex

lo, pa imame deka
x2 2x 2
lim  lim  lim  0. 
x x x  1  e x x  e x
xe
ln(ae x  b)
6.215. lim
x ln(ce x  d)

lo, pa imame deka
ae x
ln(ae x  b) x ace x
lim  lim ae  b  lim  1. 
x ln(ce x  d ) x  ce x x ace x
ce x  d
Opredeli gi slednite grani~ni vrednosti (6.216.-6.221.)
6.216. lim xe  x
x
335
Re{enie. Izrazot e od oblik   0, koga x  . Delej}i gi broitelot


i imenitelot so e x , izrazot }e dobie oblik . Sega se ispolneti

se uslovite za primena na Lopitalovoto pravilo, pa imame deka
x 1
lim xe  x  lim  lim  0. 
x x e x x  e x
6.217. lim x ln x
x 0
Re{enie. Izrazot e od oblik 0     , koga x  0. Delej}i gi broite-

lot i imenitelot so x, izrazot }e dobie oblik . Sega se ispolne-

ti se uslovite za primena na Lopitalovoto pravilo, pa imame deka
ln x 1
lim x ln x  lim 1  lim x  lim ( x)  0. 
x 0 x 0 1 x 0 1 x0
x x2
 a
6.218. lim x ln 1  
x  x

0
i imenitelot so x, izrazot }e dobie oblik . Toga{ se ispolneti us-
0
lovite za primena na Lopitalovoto pravilo, pa imame deka
 a a
x ln  1  
x  a
 x 2 1  
 a x  x
lim x ln 1    lim  lim  a. 
x  x  x 1 x  1
x x2
336
 a 
6.219. lim x  e x  1
x  
 

0
i imenitelot so x, izrazot }e dobie oblik . Toga{ se ispolneti us-
0
a
a
ex1 a x
a e
lim x (e x  1)  lim 1  lim x 2  a. 
x x 1 x  1
x x2
 1 1 
6.220. lim   
x1 x  1 ln x 
Re{enie. Izrazot e od oblik   , koga x  1. x  1. So sveduvawe

0
na zaedni~ki imenitel izrazot dobiva oblik . Toga{ se ispolneti
0
uslovite za primena na Lopitalovoto pravilo, pa imame deka
1
1
 1 1  ln x  x  1 x
lim     lim  lim 
x1 x  1 ln x  x1  x  1 ln x x1 1
ln x  1 
x
1
 2
 lim x  lim 1   1 . 
x 1 1 1
 2 x1 x  1 2
x x
1 1 
6.221. lim   
x0  x sin x 
337
Re{enie. Izrazot e od oblik   , koga x  1. So sveduvawe na

0
zaedni~ki imenitel izrazot dobiva oblik . Toga{ se ispolneti us-
0
1 1  sin x  x cos x  1
lim     lim  lim 
x0  x sin x  x0 x sin x x0 sin x  x cos x
 sin x
 lim  0. 
x0 2cos x  x sin x
6.10. Rastewe i opa|awe na funkcija
Neka y  f  x  e diferencijabilna funkcija vo intervalot a, b  .

Toga{, funkcijata
 raste vo intervalot a, b  ako i samo ako y  x   0, za x   a, b 
 opa|a vo intervalot a, b  ako i samo ako y  x   0, za x   a, b  .
Opredeli gi intervalite na monotonost na slednite funkcii:

(zada~i 6.222. – 6.231.)
x3 3 x 2
6.222. y    2x  4
3 2
Re{enie. Imame deka y   x   x 2  3 x  2. Toga{ nao|ame deka
y   x   0, za sekoe x   ,1   2,   , {to zna~i deka funkcijata mo-
notono raste vo  ,1   2,   ;
y  x   0, za sekoe x  1,2  , {to zna~i deka funkcijata monotono opa-
|a vo intervalot 1,2  . 
338
ex
6.223. y 
(e x  1)2
e x (1  e x )
Re{enie. Imame deka y  x   . Toga{ nao|ame deka
(e x  1)3
y   x   0, za sekoe x   ,0  , {to zna~i deka funkcijata monotono
raste vo intervalot x   ,0  ;
y  x   0, za sekoe x   0,   , {to zna~i deka funkcijata monotono
opa|a vo intervalot  0,   . 
1
6.224. y 
x2
2
Re{enie. Imame deka y   x    . Toga{ nao|ame deka
x3
y   x   0, za sekoe x   ,0  , {to zna~i deka funkcijata monotono
raste vo intervalot  ,0  ;
y  x   0, za sekoe x   0,   , {to zna~i deka funkcijata monotono
opa|a vo intervalot  0,   . 
6.225. y  ln x
1
Re{enie. Imame deka y  x   . Toga{ imame deka y   x   0, za sekoe
x
x  D f   0,   , {to zna~i deka funkcijata monotono raste na interva-
lot  0,   . 
6.226. y  x 2  2 x  1
339
Re{enie. Imame deka y  x   2  x  1 . Toga{ nao|ame deka
y   x   0, za sekoe x  1,   , {to zna~i deka funkcijata monotono
raste vo intervalot 1,   ;
y  x   0, za sekoe x   ,1 , {to zna~i deka funkcijata monotono
opa|a vo intervalot  ,1 . 
1
6.227. y  x 
x
1
Re{enie. Imame deka y  x   1   0, za sekoe x   ,0    0,   ,
x2
od kade {to zaklu~uvame deka dadenata funkcija monotono raste na
intervalite  ,0  i  0,   . 
6.228. y  x  2
1
Re{enie. Imame deka y   x    0, za sekoe x   2,   , od ka-
2 x2
de {to zaklu~uvame deka dadenata funkcija monotono raste na cela-
ta definiciona oblast. 
1  3x 2
6.229. y 
3  x2
16 x
Re{enie. Bidej}i imame deka y  x    0, za sekoe x  0, i
(3  x 2 )2
16 x
y  x    0, za sekoe x  0, zaklu~uvame deka funkcijata ras-
(3  x 2 )2
te vo intervalot  0,  i opa|a vo intervalot  ,0  . 
6.230. y  x ln x
340
Re{enie. Imame deka y   x   ln x  1. Toga{ nao|ame deka
1 
y   x   0, za sekoe x  e 1, odnosno za sekoe x   ,   , {to zna~i de-
e 
1 
ka funkcijata monotono raste vo intervalot  ,   ;
e 
 1
y   x   0, za sekoe x  e1 , odnosno za sekoe x   0,  , {to zna~i de-
 e
 1
ka funkcijata monotono opa|a vo intervalot  0,  . 
 e
x  sin x cos x
6.231. y  
2
1  cos 2 x  sin 2 x
Re{enie. Imame deka y  x      sin 2 x  0, za sekoe
2
x  R , od kade {to zaklu~uvame deka dadenata funkcija opa|a na ce-
lata realna prava. 
6.11. Konveksnost i konkavnost
 Neka y  f  x  e dva pati diferencijabilna vo intervalot a, b  .
Toga{ taa e
 konveksna vo intervalot a, b  ako i samo ako y  x   0, za sekoe
x  a, b  .
 konkavna vo intervalot a, b  ako i samo ako y  x   0, za sekoe
x  a, b  .
Ispitaj ja konveksnosta i konkavnosta na funkciite:
(zada~i 6.232. – 6.239.)
341
x3 3 x 2
6.232. y    2x  4
3 2
Re{enie. Imame deka y  x   x 2  3x  2 i y  x   2 x  3. Toga{
3 
y  x   0, za sekoe x   ,   , {to zna~i deka funkcijata e konveksna
2 
3 
vo intervalot  ,   ;
2 
 3
y  x   0, za x   ,  , {to zna~i deka funkcijata e konkavna vo
 2
 3
intervalot  ,  . 
 2
ex
6.233. y 
(e x  1)2
e x (1  e x ) e x (e2 x  4e x  1)
Re{enie. Imame deka y  x   i y  x    0,
(e x  1)3 (e x  1) 4
za sekoe x  R , {to zna~i, funkcijata e konveksna na celata realna
prava. 
1
6.234. y 
x2
2 6
Re{enie. Od y   x    i y  x    0, za sekoe x   ,0    0,   ,
3
x x4
moè da zaklu~ime deka funkcijata e konveksna na intervalite
 ,0  i  0,   . 
6.235. y  ln x
342
1 1
Re{enie. Od y  x   i y   x     0, za sekoe x   0,   , moè da
x x2
zaklu~ime deka funkcijata e konkavna na celata definiciona ob-
last. 
6.236. y  x 2  2 x  1
Re{enie. Od y  x   2 x  2 i y  x   2  0, za sekoe x  R , moè da
zaklu~ime deka funkcijata e konveksna na celata realna prava. 
1
6.237. y  x 
x
1 2
Re{enie. Imame deka y  x   1  i y  x    . Toga{
2
x x3
y   x   0, za sekoe x   ,0  , {to zna~i, funkcijata e konveksna na
intervalot  ,0  ;
y  x   0, za sekoe x   ,0  , {to zna~i, funkcijata e konkavna na
intervalot  0,   . 
6.238. y  x  2
1 1
Re{enie. Imame deka y  x   i y  x    . Bidej-
2 x2 4( x  2) x  2
}i y  x   0, za sekoe x   2,   , funkcijata e konkavna na celata
definicionata oblast. 
6.239. y  x ln x
343
1
Re{enie. Imame deka y  x   ln x  1 i y  x   . Bidej}i y  x   0, za
x
sekoe x   0,   , funkcijata e konveksna na celata definicionata
oblast. 
6.12. Ekstremni vrednosti na funkcija. Prevojni to~ki
 Neka y  f  x  e dva pati diferencijabilna funkcija vo okolina
na to~kata x0   a, b  i y  x0   0.
 Ako y   x0   0, toga{ funkcijata vo taa to~ka ima minimum.
 Ako y   x0   0, toga{ funkcijata vo taa to~ka ima maksimum.
 Ekstremnite vrednosti na funkcijata y  f  x  gi nao|ame po
sledniot redosled:
1. Najnapred go opredeluvame prviot izvod na funkcijata y  x  .
2. Potoa ja re{avame ravenkata y   x   0, ~ii{to realni koreni se
apscisite na stacionarnite to~ki (potencijalni ekstremi).
3. Za realnite koreni na ravenkata go ispituvame znakot na vtoriot

izvod na funkcijata y  x  , za sekoj koren poodelno.
 Neka y  f  x  e tri pati diferencijabilna funkcija vo okolina
na to~kata x0   a, b  . Ako f  x 0   0 i f   x0   0, toga{ to~kata x0 e
prevojna to~ka.
 Prevojnite to~ki na funkcijata f  x  gi nao|ame po sledniot re-
dosled:
1. Najnapred go opredeluvame vtoriot izvod f   x  .
344
2. Potoa ja re{avame ravenkata f  x   0 , ~ii{to realni koreni se

potencijalnite prevojni to~ki.
3. Za realnite koreni na ravenkata ispituvame dali f   x  e raz-
li~no od nula, za sekoj koren poodelno.
Najdi gi ekstremnite vrednosti na funkciite: (zada~i 6.240. –6.250.)
x3 3 x 2
6.240. y    2x  4
3 2
Re{enie. So anulirawe na prviot izvod
y  x   x 2  3x  2
na funkcijata, odnosno so re{avawe na ravenkata x 2  3x  2  0 gi

dobivame apscisite na stacionarnite to~ki x1  1 i x2  2. Za da
ispitame dali vo tie to~ki funkcijata ima minimum ili maksimum go
opredeluvame vtoriot izvod na funkcijata y  x   2 x  3 vo tie
to~ki. Od y  1  2  1  3  1  0, zaklu~uvame deka funkcijata vo to~-
19
kata x1  1 ima lokalen maksimum y   ; od y  2   2  2  3  1  0,
6
zaklu~uvame deka funkcijata vo to~kata x2  2 ima lokalen minimum
10
y . 
3
ex
6.241. y 
(e x  1)2
e x (1  e x )
y  x  
(e x  1)3
345
e x (1  e x )
na funkcijata, odnosno so re{avawe na ravenkata  0 ja do-
(e x  1)3
bivame apscisata na stacionarnata to~ka x  0. Za vtoriot izvod na
2e x (e 2 x  e x  1)
funkcijata y  x   vo stacionarnata imame deka
(e x  1)4
2e0 (e 20  e0  1) 1

y  0      0, od kade {to zaklu~uvame deka vo
0 4 8
(e  1)
1
to~kata x  0 funkcijata ima lokalen maksimum y  . 
4
1
6.242. y 
x2
Re{enie. Bidej}i
2
y  x     0, za sekoe x   ,0    0,   ,
x3
zaklu~uvame deka funkcijata nema ekstrem vo nitu edna to~ka od de-

finicionata oblast. 
6.243. y  ln x
Re{enie. Zaradi
1
y  x    0, za sekoe x   0,   ,
x
imame deka funkcijata nema ekstrem vo niedna to~ka od definicio-

nata oblast. 
6.244. y  x 2  2 x  1
Re{enie. So anulirawe na prviot izvod na funkcijata
y  x   2 x  2 ,
346
odnosno so re{avawe na ravenkata 2 x  2  0 ja dobivame apscisata
na stacionarnata to~ka x  1. Za vtoriot izvod y  x   2 vo stacio-
narnata imame deka y  1  2  0, od kade {to zaklu~uvame deka vo
to~kata x  1 funkcijata ima lokalen minimum y  0. 
1  3x 2
6.245. y 
3  x2
16 x
y  x   ,
(3  x 2 )2
16 x
odnosno so re{avawe na ravenkata  0, ja dobivame apsci-
(3  x 2 )2
sata na stacionarnata to~ka x  0. Za vtoriot izvod na funkcijata
48(1  x 2 ) 48
y  x   vo stacionarnata imame deka y   0    0, od kade
2 3
(3  x ) 33
{to zaklu~uvame deka vo to~kata x  0 funkcijata ima lokalen
1
minimum y  . 
3
6.246. y  x ln x
y   x   ln x  1,
odnosno so re{avawe na ravenkata ln x  1  0 ja dobivame apscisata

1 1
na stacionarnata to~ka x  . Za vtoriot izvod y  x   vo stacio-
e x
347
1 1
narnata imame deka y      e  0, od kade {to zaklu~uvame
 e  e 1
1 1
deka vo to~kata x  funkcijata ima lokalen minimum y   . 
e e
6.247. y  e x  e x
y  x   e x  e x ,
odnosno so re{avawe na ravenkata e x  e  x  0, ja dobivame apscisa-
ta na stacionarnata to~ka x  0. Za vtoriot izvod y  x   e x  e x vo
stacionarnata imame deka y  0   2  0, od kade {to zaklu~uvame
deka vo to~kata x  0 funkcijata ima lokalen minimum y  2. 
6.248. y  2sin x  sin 2 x
Re{enie. So anulirawe na prviot izvod na funkcijata
y  x   2cos x  2cos 2 x  2(2cos 2 x  cos x  1),
ja dobivame ravenkata 2cos 2 x  cos x  1  0. So voveduvawe na smena-
ta cos x  t , ja dobivame kvadratnata ravenka 2t 2  t  1  0 ~ii{to re-

1 1
{enija se t1  i t2  1. Od cos x  i cos x  1, sleduva deka ekst-
2 2
remite }e gi barame vo to~kite
 
xk   2 k , zk    2k , uk  (2k  1) , k  Z
3 3
Za vtoriot izvod y  x   2sin x  4sin 2 x vo stacionarnite to~ki ima-
me deka
348
y   xk   0, k  Z, od kade {to zaklu~uvame deka vo to~kite xk , k  Z
funkcijata ima lokalen maksimum y  xk   3 3;
y   zk   0, k  Z, od kade {to zaklu~uvame deka vo to~kite zk , k  Z
funkcijata ima lokalen minimum vo to~kite y  zk   3 3;
y  uk   0, k  Z, pa za navedenite to~ki nemame odgovor, odnosno

potrebni se dopolnitelni ispituvawa. 
6.249. y  e x sin x
Re{enie. So anulirawe na prviot izvod na
y  x   e x (sin x  cos x)
ja dobivame ravenkata cos x  sin x  0, od kade {to sleduva deka aps-

cisite na stacionarnite to~ki se
 3
xk    2k , zk   2k , k  Z.
4 4
Bidej}i y  x   e x cos x, imame deka
y  xk   0, k  Z, od kade {to zaklu~uvame deka vo to~kite xk , k  Z


2  4  2 k
funkcijata ima lokalen minimum y  xk   e , k  Z;
2
y   zk   0, k  Z, od kade {to zaklu~uvame deka vo to~kite zk , k  Z

3
2 4  2 k
funkcijata ima lokalen maksimum y  zk   e , k  Z. 
2
6.250. y  x3  x 4
349
y   x   3 x 2  4 x3 ,
odnosno so re{avawe na ravenkata 3x 2  4 x3  0 gi dobivame aps-

3
cisite na stacionarnite to~ki x  0 i x   . Za vtoriot izvod
4
 3 9
y  x   6 x  12 x 2 , vo stacionarnite to~ki imame deka y      0,
 4 4
3
od kade {to zaklu~uvame deka vo to~kata x   funkcijata ima
4
27
lokalen minimum y   . 
256
6.251. Odredi gi prevojnite to~ki na funkcijata y  x 4  6 x 2  5 x  3.
Re{enie. So anulirawe na vtoriot izvod
y  x   12( x 2  1),
odnosno so re{avawe na ravenkata 12( x 2  1)  0 gi dobivame
apscisite na potencijalnite prevojni to~ki x1  1 i x2  1. Za
tretiot izvod na funkcijata y  x   24 x, imame y   1  24  0 i
y 1  24  0, od kade {to sleduva deka x  1 i x  1 se prevojni

to~ki. 
6.252. Me|u pravoagolnicite so dadena obikolka 2 s, najdi go pravoa-

golnikot so maksimalna plo{tina.
Re{enie. Neka x i y se stranite na pravoagolnikot. Obikolkata na

pravoagolnikot e 2 x  2 y  2 s, od kade {to imame y  s  x. Plo{tina-
ta na pravoagolnikot e
P  x   xy  x  ( s  x)  sx  x 2 .
350
Nejziniot izvod
P  x   s  2 x
s
se anulira za x  . Bidej}i imame P  x   2  0, sleduva deka
2
s s2
kvadratot so strana x  ima maksimalna plo{tina Pmax  . 
2 4
6.253. Nad stranite na pravoagolnik so dadena obikolka 2 s konst-

ruirani se polukrugovi nanadvor. Opredeli koga plo{tinata na taka
dobienata figura e minimalna?

pravoagolnikot e 2 x  2 y  2 s, od kade {to imame deka y  s  x.
Plo{tinata na dobienata figura e
 1  x 2 2
1 y   
P  x   xy  2            xs  x 2  ( s 2  2 xs  2 x 2 ) .
 2  2  2 2  

4
Nejziniot izvod

P  x   s  2 x   2s  4 x 
4
s
se anulira za x  . Bidej}i P  x   2    0, sleduva deka za kvad-
2
s
rat so strana x  dobienata figura ima minimalna plo{tina koja
2
s 2   2 
{to iznesuva Pmin  .
8
6.254. Nad dadena hipotenuza c da konstruiraj pravoagolen triagol-

nik so maksimalna plo{tina.
351
Re{enie. Neka x i y se katetite na triagolnikot. Od uslovot vo za-
da~ata imame deka y  c 2  x 2 . Plo{tinata na triagolnikot e
xy x c 2  x 2
P  x   .
2 2
Nejziniot izvod
1 c2  2 x2
P  x  
2 c2  x2
2  2 
se anulira za x  c. Bidej}i P  c  0, sleduva deka za tria-
2  2 
 
2 c2
golnik so kateta x  c ima maksimalna plo{tina Pmax  . 
2 4
6.255. Opredeli go pravoagolnikot so perimetar 4a koj{to ima mak-

simalna plo{tina.

pravoagolnikot e 2 x  2 y  4a, od kade {to imame y  2a  x. Plo{-
tinata na pravoagolnikot e
P  x   xy  x  2a  x   2ax  x 2 .
Nejziniot izvod
P  x   2  a  x   0
se anulira za x  a. Bidej}i imame deka P  a   2  0, sleduva deka
kvadratot so strana x  a ima maksimalna plo{tina Pmax  a 2 . 
6.256. Koj pozitiven realen broj sobran so svojata recipro~na vred-

nost dava najmal zbir?
352
Re{enie. Neka x e pozitiven realen broj. Od uslovot vo zada~ata

zbirot e opredelen so funkcijata
1
y  x  x  .
x
Nejziniot izvod
1 x2  1
y  x   1  
x2 x2
2
se anulira za x  1. Od vtoriot izvod y  x   , zaradi y  1  2  0
x3
sleduva deka brojot 1 sobran so svojata recipro~na vrednost dava
najmal zbir ymin  2. 
6.257. Opredeli gi dimenziite na pravoagolen plac, ako so ograda

dolga 200 m treba da se zagradi dvor so maksimalna plo{tina.
Re{enie. Neka x i y se stranite na pravoagolniot plac. Obikolka-

ta na pravoagolnikot e 2 x  2 y  200, od kade {to imame y  100  x.
Plo{tinata na pravoagolnikot e
P ( x)  xy  x 100  x   100 x  x 2 .
Nejziniot izvod
P  x   100  2 x
se anulira za x  50. Bidej}i imame deka P  50   2  0, plac vo
forma na kvadrat so strana 50 m ima maksimalna plo{tina koja {to
iznesuva Pmax  2500 m 2 . 
353
6.13. Grafi~ko prikaùvawe na funkcii
Ispitaj go tekot i skiciraj go grafikot na funkciite:

(zada~i 6.258. – 6.267.)
6.258. y  2 x3  12 x 2  22 x  12
Re{enie. 1. Funkcijata e definirana na celata realna prava, odnos-

no D f  R.
2. Funkcijata ne e nitu parna nitu neparna. Ne e periodi~na.
3. Za x  0 imame y  12. So razloùvawe na analiti~kiot izraz na
mnoìteli dobivame 2 x3  12 x 2  22 x  12  2( x  1)( x  2)( x  3), od kade
{to zaklu~uvame deka y  0 za x  1, x  2 i x  3. Spored toa, grafi-
kot ja se~e y  oskata vo to~kata  0, 12  , i x  oskata vo to~kite
1,0  ,  2,0  i  3,0  .
 
4. lim 2 x3  12 x 2  22 x  12   i lim
x x
 2x3  12x2  22x  12  ,
pa funkcijata nema horizontalna, vertikalna, nitu kosa asimptota.
5. Prviot izvod na funkcijata
 3  3
y  x   6 x 2  24 x  22  6  x  2   x2 
 3  3 
 
3 3
se anulira vo to~kite x  2  i x 2 .
3 3
 3  3 
6. y   x   0, za sekoe x   , 2   2 ,   , funkcijata mono-
 3   3 
 
 3  3 
tono raste vo intervalite  ,2   i 2  ,  ;
 3   3 
 
354
 3 3
y  x   0, za sekoe x   2  ,2   , funkcijata monotono opa|a vo
 3 3 

 3 3
intervalot  2  ,2  .
 3 3 

7. Vtoriot izvod na funkcijata e y   x   12 x  24  12( x  2).
 3 3
y  2    4 3  0, vo to~kata x  2  ima maksimum;
 3 3
 
 3 3
y  2    4 3  0, vo to~kata x  2  ima minimum.
 3  3

8. Bidej}i y  2   0 i y  2   12  0, funkcijata ima prevoj vo x  2.
y  x   0, za sekoe x   , 2  , funkcijata e konkavna vo  , 2  ;
y  x   0, za sekoe x   2,   , funkcijata e konveksna vo  2,   .
9. Grafikot e prikaàn na slika 20. 
Slika 20.
355

6.259. y  x x 2  12 
no D f  R.
2. Funkcijata e neparna, pa nejziniot grafik e simetri~en vo odnos

na koordinatniot po~etok. Funkcijata ne e periodi~na.
3. Za x  0 imame deka y  0. Za y  0 imame deka x   12 i x  12.

Spored toa, grafikot minuva niz koordinatniot po~etok, odnosno

niz to~kata  0,0  , i ja se~e x  oskata vo to~kite  12,0 i   
12,0 .
4. Za odnesuvaweto na funkcijata na krai{tata na definicionata

oblast imame deka
  
lim x x 2  12   i lim x x 2  12  ,
x x

 
y  x   x 2  12  2 x 2  3  x  2  x  2 
se anulira vo to~kite x  2 i x  2.
6. y   x   0, za sekoe x   , 2    2,   , pa zatoa funkcijata monoto-
no raste vo intervalite  , 2  i  2,   ;
y  x   0, za sekoe x   2, 2  , pa zatoa funkcijata monotono opa|a vo
intervalot  2, 2  .
7. Vtoriot izvod na funkcijata e y   x   6 x. Bidej}i
356
y  2   12  0, zaklu~uvame deka vo to~kata x  2 funkcijata ima

lokalen maksimum; i
y  2   12  0, zaklu~uvame deka vo to~kata x  2 funkcijata ima

lokalen minimum.
8. Bidej}i vtoriot izvod na funkcijata y  x   6 x se anulira vo to~-
kata x  0, odnosno y  0   0 i y   0   6  0, zaklu~uvame deka funk-
cijata ima prevoj vo to~kata x  0. Za intervalite na konveksnost

imame deka
y  x   0, za sekoe x   ,0  , pa spored toa funkcijata e konkavna
vo intervalot  ,0  ;
y  x   0, za sekoe x   0,   , pa spored toa funkcijata e konveksna
vo intervalot  0,   .
Slika 21.
357
6.260. y  2 x 2  x 4
Re{enie. 1. Funkcijata e opredelena na celata realna prava, od-

nosno D f  R.
2. Funkcijata e parna, pa nejziniot grafik e simetri~en vo odnos na

y  oskata. Funkcijata ne e periodi~na.
3. Za x  0 imame deka y  0. Za y  0 imame deka x   2 i x  2.

Spored toa, grafikot minuva niz koordinatniot po~etok, odnosno

niz to~kata  0,0  , i ja se~e x  oskata vo to~kite  2,0 i   
2,0 .
   
4. lim 2 x 2  x 4  lim x 2 2  x 2   i lim
x x  x
 2 x 2  x 4   ,

y  x   4 x 1  x 2 
se anulira vo to~kite x  0, x  1 i x  1.
6. y   x   0, za sekoe x   , 1   0,1 , funkcijata monotono raste
vo intervalite  , 1 i  0,1 ;
y  x   0, za sekoe x   1,0   1,   , funkcijata monotono opa|a vo in-
tervalite  1,0  i 1,   .
7. Vtoriot izvod na funkcijata e y  x   4  12 x 2 . Bidej}i
y  1  8  0, vo to~kata x  1 funkcijata ima lokalen maksimum;
y  0   4  0, vo to~kata x  0 funkcijata ima lokalen minimum; i
358
y 1  8  0, vo to~kata x  1 funkcijata ima lokalen maksimum.
8. Bidej}i vtoriot izvod na funkcijata y  x   4  12 x 2 se anulira vo
3 3  3  3
to~kite x   i x , i y      8 3  0, y    8 3  0,
3 3 
 3   3 
3 3
funkcijata ima prevoj vo to~kite x   i x .
3 3
 3 3
y  x   0, za sekoe x    , , pa funkcijata e konveksna vo in-
 3 3 
 
 3 3
tervalot   , ;
 3 3 
 
 3  3 
y  x   0, za sekoe x   ,   ,   , pa funkcijata e kon-
 3   3 
 
 3  3 
kavna vo intervalite  ,   i  ,  .
 3   3 
 
Slika 22.
359
1
6.261. y 
1  x2
Re{enie. 1. Funkcijata e opredelena na celata realna prava, od-

nosno D f  R.

y  oskata.
3. Za x  0 imame y  1. Imame deka y  x   0, za sekoe x  R. Grafi-
kot ja se~e y  oskata vo to~kata  0,1 , i ne ja se~e x  oskata.
1 1
4. lim  0 i lim 0
x 1  2 x 1  x 2
x
Pravata y  0 e horizontalna asimptota. Funkcijata nema vertikal-

na asimptota i nema kosa asimptota.
5) Prviot izvod na funkcijata
2 x
y 
2
1  x2 
se anulira vo to~kata x  0.
6. y   x   0, za sekoe x   ,0  , funkcijata monotono raste vo inter-
valot  ,0  ;
y  x   0, za sekoe x   0,   , funkcijata monotono opa|a vo interva-
lot  0,   .
6x2  2
7. Vtoriot izvod na funkcijata e y  x   . Bidej}i
3
1  x 
2
360
y  0   2  0, vo to~kata x  0 funkcijata ima lokalen maksimum.
8. Bidej}i vtoriot izvod na funkcijata se anulira vo to~kite
3 3  3  3
x i x , i y     0 , y     0, funkcijata ima prevoj
3 3 
 3   3 
3 3
vo to~kite x   i x . Za intervalite na konveksnost imame
3 3
 3 3
y  x   0, za sekoe x    , , pa spored toa funkcijata e
 3 3 
 
 3 3
konkavna vo intervalot   , 
 3 3 

 3  3 
y  x   0, za sekoe x   ,   ,   , pa spored toa funkcijata
 3   3 
 
 3  3 
e konveksna vo intervalite  ,   i  ,  .
 3   3 
 
9. Grafikot e prikaàn na slika 23.
Slika 23.
361
x
6.262. y 
1  x2

no D f  R .

na koordinatniot po~etok.
3. Za x  0 imame deka y  0. Spored toa, grafikot na funkcijata

minuva niz koordinatniot po~etok.

oblast imame deka
x x
lim  0 i lim  0.
x 1  2 x 1  x 2
x

1  x2
y  x  
2
1  x2 
se anulira vo to~kite x  1 i x  1.
6. y   x   0, za sekoe x   1,1 , funkcijata monotono raste vo inter-
valot  1,1 ;
y  x   0, za sekoe x   , 1  (1, ), funkcijata monotono opa|a vo
intervalite  , 1 i (1, ).
362
2 x( x 2  3)
(1  x 2 )3
y   1  0, vo to~kata x  1 funkcijata ima lokalen minimum;
y 1  0, vo to~kata x  1 funkcijata ima lokalen maksimum.
8. Bidej}i vtoriot izvod na funkcijata se anulira vo to~kite x  0,
 
x   3 i x  3, i vaì y  0   0, y  3  0 i y  3  0, funk-  
cijata ima prevoj vo to~kite x  0, x   3 i x  3. Za intervalite
na konveksnost imame deka
   
y  x   0, za sekoe x  ,  3  0, 3 , funkcijata e konkavna vo
  
intervalite ,  3 i 0, 3 ; 

y  x   0, za sekoe x   3,0   
3,  , funkcijata e konveksna vo
intervalite   3,0  i  3,   .
9. Grafikot e prikaàn na slika 24.
Slika 24. 
363
1
6.263. y 
1  x2
Re{enie. 1. Funkcijata e opredelena za site vrednosti na x, osven
za x  1 i x  1. Spored toa, imame deka D f   , 1   1,1  1,   .

y  oskata. Funkcijata ne e periodi~na.
3. Za x  0 imame y  1. Imame deka y  x   0, za sekoe x  D f . Spored
toa, grafikot na funkcijata ja se~e y  oskata vo to~kata  0,1 , i ne
ja se~e x  oskata.

oblast imame deka
1 1
lim  0 i lim 0
x 1  x 2 x 1  x 2
Pravata y  0 e horizontalna asimptota.
1 1 1 1
lim    i lim   , lim   i lim  
2 2 2
x1 1 x x1 1 x x1 1 x x1 1  x2
Pravite x  1 i x  1 se vertikalni asimptoti. Funkcijata nema ko-

sa asimptota.
2x
y  ,
(1  x 2 )2
za anulira za x  0.
6. y   x   0, za sekoe x   0,1  1,   , funkcijata monotono raste vo
intervalite  0,1 i 1,   ;

364
y  x   0, za sekoe x   , 1   1,0  , funkcijata monotono opa|a vo
intervalite  , 1 i (1,0).
6x2  2
7. Vtoriot izvod na funkcijata e y  . Bidej}i
3
1  x 
2
y  0   2  0, vo to~kata x  0 funkcijata ima lokalen minimum.
8. Funkcijata nema prevoj, bidej}i y( x)  0, za sekoe x od defini-

cionata oblast. Za intervalite na konveksnost imame deka
y  x   0, za sekoe x   , 1  1,   , funkcijata e konkavna vo in-
tervalite  , 1 i 1,   ;
y  x   0, za sekoe x   1,1 , funkcijata e konveksna vo intervalot
 1,1 .
Slika 25.
365
x
6.264. y 
1  x2
za x  1 i x  1. Spored toa, imame deka D f   , 1   1,1  1,   .

3. Imame deka x  0 ako i samo ako y  0, pa grafikot na funkcijata
minuva niz koordinatniot po~etok  0,0  , koj {to e edinstvena pre-
se~na to~ka na grafikot so koordinatnite oski.
x x
4. lim  0 i lim 0
x 1  x 2 x 1  x 2
x x
lim    i lim   ,
2
x1 1 x x1 1  x2
x x
lim   i lim  
2
x1 1 x x1 1  x2
Pravite x  1 i x  1 se vertikalni asimptoti. Funkcijata nema ko-

sa asimptota.
1  x2
y 
(1  x 2 )2
ne se anulira za nitu edno x od definicionata oblast. Zna~i, funk-

cijata nema ekstremi.
366
6. y   x   0, za sekoe x  D f , pa funkcijata monotono raste vo
intervalite  , 1 ,  1,1 i 1,   .
2 x( x 2  3)
7. Vtoriot izvod na funkcijata e y  x   . Ve}e spomenavme
(1  x 2 )3
deka funkcijata nema ekstremi.
8. Vtoriot izvod se anulira vo to~kata x  0, pa zaradi y  0   0,
funkcijata ima prevoj vo to~kata so apscisa x  0. Za intervalite na

konveksnost imame deka
y  x   0, za sekoe x   1,0   1,   , funkcijata e konkavna vo in-
tervalite  1,0  i 1,   ;
y  x   0, za sekoe x   , 1   0,1 , funkcijata e konveksna vo in-
tervalite  , 1 i  0,1 .
Slika 26.
367
x2 1
6.265. y 
x3
Re{enie. 1. Funkcijata e definirana za site vrednosti na x, osven
za x  0, odnosno D f   ,0    0,   .

3. Za y  0 imame deka x  1 i x  1. Spored toa, grafikot na funk-
cijata ja se~e x  oskata vo to~kite  1,0  i 1,0  .
x2  1 x2  1
4. lim  0 i lim 0
x x3 x x3
x2  1 x
lim   i lim  
3
x 0 x x 0 1  x2
Pravata x  0 e vertikalna asimptota. Funkcijata nema kosa asimp-
tota.
3  x2
y  x  
x4
se anulira za x   3 i x  3.
   
6. y   x   0, za sekoe x   3,0  0, 3 , funkcijata monotono raste
vo intervalite   3,0  i  0, 3  .
 
y  x   0, za sekoe x  ,  3  ( 3, ), funkcijata monotono opa|a
vo intervalite ,  3 i    
3,  .
368
2 x 2  12
x5
y   3   0, vo to~kata x  3 funkcijata ima lokalen minimum;
 
y   3  0, vo to~kata x   3 funkcijata ima lokalen maksimum.
8. Vtoriot izvod se anulira vo to~kite x   6 i x  6, pa zaradi
 
y  6  0 i y  6   0, funkcijata ima prevoi vo to~kite x   6
i x  6. Za intervalite na konveksnost imame deka
   
y  x   0, za sekoe x  ,  6  0, 6 , funkcijata e konkavna vo
  
intervalite ,  6 i 0, 6 ; 
  
y  x   0, za sekoe x   6,0  
6,  , funkcijata e konveksna vo
intervalite   6,0  i  6,   .
Slika 27.
369
x2  1
6.266. y 
x2  1

no D f  R.

y  oskata.
3. Za x  0 imame deka y  1. Za y  0 imame deka x  1 i x  1.
Spored toa, grafikot ja se~e y  oskata vo to~kata  0, 1 , i ja se~e
x  oskata vo to~kite  1,0  i 1,0  .
x2  1 x2  1
4. lim  1 i lim 1
x x 2 1 x x 2 1

5. Prviot izod na funkcijata
4x
y 
( x  1) 2
2
se anulira za x  0.
6. y   x   0, za sekoe x   0,   , funkcijata monotono raste vo  0,   ;
y  x   0, za sekoe x   ,0  , funkcijata monotono opa|a vo  ,0  .
4(1  3 x 2 )
( x 2  1)3
y  0   0, imame deka vo to~kata x  0 funkcijata ima minimum.
370
3 3
8. Vtoriot izvod se anulira vo to~kite x   i x , pa zaradi
3 3
 3  3 3
y    0 i y    0, funkcijata ima prevoi vo x   i
 3   3  3
   
3
x . Za intervalite na konveksnost imame deka
3
 3  3 
y  x   0, za sekoe x   ,   ,   , pa funkcijata e konkav-
 3   3 
 
 3  3 
na vo intervalite  ,   i  ,  ;
 3   3 
 
 3 3
y  x   0, za sekoe x    , , pa funkcijata e konveksna vo in-
 3 3 
 
 3 3
tervalot   , .
 3 3 
 
Slika 28.
371
x3
6.267. y 
3  x2
za x   3, odnosno D f  R \  3, 3 .  
3. Imame deka x  0 ako i samo ako y  0, pa grafikot na funkcijata
minuva niz koordinatniot po~etok  0,0  .
x3 x3
4. lim   lim  
x 3  x 2 x 3  x 2
Funkcijata nema horizontalna asimptota.
x3 x3
lim    lim   
x 3 3  x2 x  3 3  x2
x3 x3
lim   lim  
x 3 3  x2 x 3 3  x2
Pravite x   3 i x  3 se vertikalni asimptoti.
x3  x3  3x
lim  1 i lim   x   lim 0
x 3 x  x 3 x  3  x 2  x 3  x 2

Pravata y   x e kosa asimptota.
x 2 (9  x 2 )
y  x  
(3  x 2 ) 2
se anulira za x  0, x  3 i x  3.

6. y   x   0, za sekoe x  3,  3   3, 3      
3,3 , funkcijata mo-
notono raste vo intervalite 3,  3 ,    3, 3 i  

3,3 ;
372
y  x   0, za sekoe x   , 3   3,   , funkcijata monotono opa|a vo
intervalite  , 3 i  3,   .
6 x(9  x 2 )
(3  x 2 )3
y   3  0, vo to~kata x  3 funkcijata ima minimum;
y   3  0, , vo to~kata x  3 funkcijata ima maksimum
8. Vtoriot izvod se anulira vo to~kata x  0, pa zaradi y  0   0,
funkcijata ima prevoj vo x  0. Za intervalite na konveksnost imame
 
y  x   0, za sekoe x   3,0   3,   , pa funkcijata e konkavna vo
 
intervalite  3,0 i  3,   ;
   
y  x   0, za sekoe x  ,  3  0, 3 , pa funkcijata e konveksna

vo intervalite ,  3  i  0, 3  .
Slika 29.
373
y
1. Za funkcijata f  x   x 2  5 x  7, najdi x, y i , za promena na
x
argumentot od x1  1 do x2  1,1.
2. Ako promenlivata x dobiva narasnuvawe x, najdi go narasnuva-

weto na funkcijata y  2 x  1.
3. Najdi izvod po definicija na slednite funkcii:
1) f  x   x 2  2 x  3 2) f  x   3  x
2
3) f  x   4) f  x   x  2
x3
5) f  x   3 x 6) f  x   e x 1
4. Najdi izvod po definicija na slednite funkcii:
1) f  x   2 x  2 , vo to~kata x  2
1
2. f  x   , vo to~kata x  1
x
5. Najdi izvod na slednite funkcii:
x2  x  1
1) f  x   4 x3  3x 2  2 x  1 2) f  x  
2x
1  e2
3) f  x   4) f  x   x x
x
5) f  x   x 2 cos x 6) f  x   e x (2sin x  3cos x)
6. Najdi ja vrednosta na izvodot na funkciite vo soodvetnite to~ki:
1) f  x   x  x , vo to~kite x  1 i x  4
374
  
2) f  x   x 2  x  1 x 2  x  1 , vo to~kite x  0 i x  1
x 1
3) f  x   , vo to~kata x  1
x 1
7. Najdi izvod na slednite funkcii:
3
8  2  xn 
1) f  x    2 x  3 2) f  x    
 2  xn 
 
4 4 x 1 8
3) f  x  
3 x 1

4) f  x   1  x 
5) f  x   x 9  x 2 6) f  x   cos(sin x)
7) f  x   ln 3 x 8) f  x   ln  ln x 
8. So primena na logaritmirawe, najdi izvod na slednite funkcii:
x
x 1
1) f  x    cos x  2) f  x    
x
9. Najdi izvod na inverznite funkcii na dadenite funkcii:
1) f  x   x  2 2) f  x   2 x  ln x
10. Najdi izvod na implicitno zadadenite funkcii:
1) x  4 y  12  0 2) x 2  y 2  r 2
x2 y 2
3) y  xe y  0 4)  1
9 4
11. Najdi vtor izvod na funkciite:
1) f  x   x 2  3x  2 2) f  x   ctgx
375
ln x
3) f  x   esin x 4) f  x  
x
12. Najdi gi narasnuvaweto i diferencijalot na funkcijata:
1) f  x   5 x 2  x, za x  1, x  0,01
2) f  x   5 x3  x  4, ako x se menuva od x  1 do x  1,02
13. Da se opredeli diferencijalot na funkcijata
1 2
1) f  x   2) f  x   e x 1
x4
14. Najdi ja pribli`na vrednost na funkcijata:
1) 3 27,1 2) sin 590
15. Proveri dali funkcijata f  x   x3  1 gi ispolnuva uslovite od
teoremata na Ferma na intervalot  1,1.
16. Pokaì deka me|u korenite na funkcijata f  x   x 2  4 x  5 se
nao|a koren na nejziniot izvod.
17. So primena na teoremata na Lagran`, dokaì deka
cos( x  h)  cos x  h sin x0 , kade {to x  x0  x  h.
18. Proveri dali se ispolneti uslovite na teoremata na Ko{i za

 
funkciite f  x   cos x i g  x   sin x na intervalot 0,  .
 2
19. Presmetaj gi granicite:
x4  5x2  4 x  sin x ex 1
1) lim 2) lim 3) lim
x2 x4  3x 2  5 x 0 x  sin x x 0 sin x
376
e x  e x  2 x  2 x3
4) lim 5) lim x ln  1   6) lim 2
x 0 x  sin x x   x x  e x 1
20. Najdi gi intervalite na monotonost na funkciite:
x 4 4 x3 1
1) y    3x2 2) y 
4 3 x3
1
3) y  x  4) y  x  2
x
21. Ispitaj ja konveksnosta i konkavnosta na funkciite:
x3 3 x 2 ex
1) y    2x  4 2) y  3
3 2
 e  1
x
1
3) y  x 2  2 x  2 4) y  x 
x
22. Najdi gi ekstremnite vrednosti na funkciite:
ex 1
1) y  2) y 
2
x2
 e  1
x
1  x2
3) y  x 2  2 x  1 4) y 
3  x2
23. Ispitaj go tekot i skiciraj go grafikot na funkciite:
1) y  x3  6 x 2  11x  6 2) y  x3  9 x
1 x
3) y  2
4) y  2
x 4 x 4
377
7. Neopredelen integral
7.1. Primitivna funkcija i neopredelen integral
 Neka funkcijata f  x  e definirana na intervalot a, b  . Velime
deka funkcijata   x  definirana na istiot interval a, b  e primi-
tivna funkcija na funkcijata f  x  ako e diferencijabilna vo in-
tervalot a, b  i ako vaì    x   f  x  , za sekoe x   a, b  .
 Ako   x  e primitivna funkcija na funkcijata f  x  , toga{ i
funkcijata   x   C e isto taka primitivna funkcija na funkcijata
f  x  . Mnoèstvoto na site primitivni funkcii na funkcija f  x  se

narekuva neopredelen integral na funkcijata i se ozna~uva so
 f  x  dx    x   C .
 Krivite definirani so ravenkata y    x   C se vikaat integ-
ralni krivi za krivata definirana so ravenkata y  f  x  . Za da ja
najdeme integralnata kriva koja {to minuva niz to~kata M  x0 , y0  ,

378
od ravenstvoto y0    x0   C ja nao|ame integracionata konstanta
C  y0    x0  . Toga{, krivata y    x   y0   ( x0 ) e integralnata
kriva koja {to minuva niz to~kata M  x0 , y0  .
 Ako   x  e primitivna funkcija na funkcijata f  x  na interva-
lot a, b  , toga{ vaàt slednite tvrdewa:
1.     x  dx    x   C
2.  kf  x  dx  k  f  x  dx , k  R \ 0
3.   f  x   g  x   dx   f  x  dx   g  x  dx
7.1. Najdi barem edna primitivna funkcija  na funkcijata f , ako
1) f  x   a x , a  0 2) f  x   sin x
1 1
3) f  x   4) f  x  
2
cos x sin 2 x
1 1
5) f  x   6) f  x  
1  x2 1  x2
1 1
7) f  x   8) f  x  
2 2
1 x x 1
Re{enie. Treba da najdeme barem edna funkcija ~ij{to izvod e da-

denata funkcija.
 a x  ax
1) Od    a x zaklu~uvame deka   x   e edna primitivna
 ln a  ln a
 
funkcija na dadenata funkcija.
379
2) Bidej}i  cos x    sin x sleduva deka   x    cos x.
1
3) Zaradi  tgx   imame deka   x   tgx.
cos 2 x
1
4) Bidej}i  ctgx    sleduva deka   x   ctgx.
sin 2 x
1
5) Od  arcsin x   imame deka   x   arcsin x .
1  x2
1
6) Zaradi (arctgx)  sleduva deka   x   arctgx.
1  x2
 1 1 x  1 1 1 x
7) Bidej}i  ln   sleduva deka   x   ln .
2
 2 1 x  1 x 2 1 x
  1
8) Od  ln x  x 2  1   imame deka   x   ln x  x 2  1 . 
  2
x 1
7.2. Najdi funkcija f , za koja vaì f   x   1  e x .
Re{enie. Od ( x  e x )  1  e x , sleduva deka f  x   x  e x . 
1
7.3. Pokaì deka funkcijata   x   x 2 sin e primitivna funkcija na
x
1 1
funkcijata f  x   2 x sin  cos , x  0.
x x
Re{enie. Imame deka

 1 1  1  1 1
   x    x 2 sin   ( x 2 ) sin  x 2  sin   2 x sin  cos . 
 x  x  x  x x
380
7.4. Opredeli ja ravenkata na krivata y  f  x  koja minuva niz to~-
kata M 1,0  , ako nejziniot izvod e y  3 x 2  1.
Re{enie. Bidej}i  (3 x 2  1)dx  3 x 2 dx   dx  x3  x  C , dobivame
f  x   x3  x  C .
Od uslovite f 1  0 i f 1  C , dobivame C  0. Ravenkata na bara-
nata kriva glasi
f  x   x3  x. 
7.5. Najdi ja primitivnata funkcija na funkcijata f  x   3 x 2 ~ij{to
grafik minuva niz to~kata M 0 1,9  .
Re{enie. Znaeme deka funkcijata
y  x3  C
e primitivna funkcija na dadenata funkcija f  x  . Od ravenstvoto
y0  x03  C , za x0  1 i y0  9 ja naoѓame integracionata konstanta
C  9  13  8. Taka, krivata
y  x3  8
e integralnata kriva koja {to minuva niz to~kata M 0 1,9  . 
7.6. Najdi ja funkcijata f  x  ~ija tangenta ima koeficient na pra-
vec 8 x 7  1 za sekoja vrednost na x, i ~ij{to grafik minuva niz to~-

kata (1,8).
381
Re{enie. Koeficientot na pravec na tangentata vo sekoja to~ka
 x, f  x   e izvodot f   x  . Taka, imame deka f   x   8 x 7  1. Zaradi

 x8  x  C   8x7  1, dobivame deka
f  x    f   x  dx   (8 x7  1) dx  x8  x  C.
Za da ja najdeme integracionata konstanta C , go koristime uslovot
deka grafikot na funkcijata f  x  minuva niz to~kata (1,8). Zatoa,
zamenuvame x0  1 i y0  f  x0   8 vo ravenkata za f  x  . Dobivame
deka 18  1  C  8, odnosno C  6. Baranata funkcija e
f  x   x8  x  6. 
7.7. Najdi funkcija y  f  x  taka {to koeficientot na pravecot na
tangentata e 3x  2 za sekoja vrednost na x, i nejziniot grafik minu-
va niz to~kata  3,3 .
Re{enie. Znaeme deka koeficientot na pravecot na tangentata vo

sekoja to~ka  x, f ( x)  e izvodot f   x  . Od f   x   3x  2, dobivame
3 2
f  x    f   x  dx   (3 x  2) dx  x  2 x  C.
2
Za da ja najdeme integracionata konstanta C , go koristime faktot
deka grafikot na funkcijata minuva niz to~kata  3,3 . Taka, imame
3 2 9
deka 3   3  2  3  C , odnosno C   . Baranata funkcija e
2 2
3 2 9
f  x  x  2x  . 
2 2
382
7.2. Tablica na nekoi osnovni integrali
Tablicata na neopredeleni integrali na nekoi elementarni funk-

cii e pomestena na krajot od zbirkata.
7.8. So primena na tablicata na osnovnite integrali presmetaj gi

slednite integrali:
dx
1)  5x5 dx 2) 
x2
dx 1 
3)  4)    3  dx
x x  x 
e2 x  1
5)  dx 6)  5 x3 x dx
x
e 1
7)  tg 2 xdx 8)  ctg 2 xdx
x 2 dx
9)  10)  (2 x  3sin x  cos x)dx
x2  1
Re{enie. So primena na svojstvata na neopredeleniot integral i

tablicata na osnovnite integrali, neposredno dobivame
x51 5
1)  5 x5 dx  5 x5 dx  5  C  x6  C
5 1 6
dx x 21 1
2)    x 2 dx  C   C
x2 2  1 x
3
3  1
dx  x 2 2
3) dx   x 2 dx  C  C
 3
x x  1 x
2
1  dx
4)    3  dx    3 dx  ln x  3 x  C
x  x
383
e2 x  1 (e x  1)(e x  1)
5)  dx   dx   (e x  1)dx   e x dx   dx  e x  x  C
ex  1 ex  1
x
5
5
x   5x
  3
6)  5 x 3 x dx     dx     C  C
 3 5 x
ln (ln 5  ln 3)3
3
sin 2 x 1  cos 2 x dx
7)  tg 2 xdx   dx   dx     dx tgx  x  C
2 2
cos x cos x cos 2 x
cos 2 x 1  sin 2 x dx
8)  ctg 2 xdx   dx   dx     dx  ctgx  x  C
2 2
sin x sin x sin 2 x
x 2 dx x2  1  1 dx
9)   dx   dx    x  arctgx  C
2 2 2
x 1 x 1 x 1
10)  (2 x  3sin x  cos x)dx  2 xdx  3 sin xdx   cos xdx 
 x 2  3cos x  sin x  C. 
7.9. Presmetaj gi slednite neopredeleni integrali:
 3 1   1 1 x 
1)     dx 2)     dx
 2   x(1  x ) x (1  x) 
 1 x 1  x2  
3)
x2
dx 4)
 ax  bx  dx
 3  x x
x a b
x2
5)  3x e x dx 6)  dx
x3
x sin 2 x
7)  2sin 2 dx 8)  sin x cos x dx
2
384
Re{enie. So primena na svojstvata na neopredeleniot integral i

tablicata na osnovnite integrali, neposredno dobivame
 3 1  dx dx
1)     dx  3  
 2 
 1 x x2  1  1  x2 x2  1
 3arcsin x  ln x  x 2  1  C
2)
1 x  x 1 x  dx  1 x  x  x
dx  
1 x
dx  ln x  C
 x(1  x)
 x(1  x) x(1  x)
x2 x 1
3)  dx   dx  2  dx   x 2 dx  2 x 3dx 
3 3 3
x x x
x 1 x 2 1 1
 2 C   C
1 2 x x2
(a x  b x )2 a 2 x  a x b x  2b 2 x
4)  dx   dx 
a xb x a xb x
x x
a b
    dx  2  dx     dx 
b a
x x
a b
    dx  2  dx     dx 
b a
x x
1 a 1 b
    2x    C
 ab   b  a
ln   ln  
b a
5)  3x e x dx    3e  dx 
x  3e  x  C
ln 3e
385
x2 x 1 x 1 x 2
6)  dx   dx  2  dx   x 2 dx  2  x 3dx  2 C 
x3 x3 x3 1 2
1 1
   C.
x x2
x
7)  2sin 2 dx   (1  cos x)dx   dx   cos x dx  x  sin x  C.
2
sin 2 x 2sin x cos x

8)  sin x cos x dx   sin x cos x dx  2 dx  2 x  C. 
7.3. Integrirawe so metod na zamena
 Neka funkcijata   x  definirana vo intervalot a, b  e primi-
tivna na funkcijata f  t  , t   a, b  i neka g  x     x  , x   c, d  e di-
ferencijabilna vo intervalot  c, d  . Toga{ postoi primitivna funk-
cija na funkcijata f  g  x   g   x  , x   c, d  , i pritoa vaì
 f  g  x   g   x  dx    g  x    C
7.10. So metodot na zamena najdi gi slednite integrali:
2x  5 2 xdx
1)  dx 2) 
2
x  5x  7 1  x2
e x dx 4
3)  4)  a x x3dx
1  e2 x
cos xdx
5)  4  sin x 6)  cos3 xdx
Re{enie. 1) Zabeleùvame deka podintegralnata funkcija e koli~-

nik na dve funkcii, od koi funkcijata vo broitelot 2 x  5 e izvod
386
od funkcijata vo imenitelot x 2  5 x  7. Ova ni ja sugerira smenata
u ( x)  x 2  5 x  7. Toga{ du  (2 x  5)dx, pa dobivame
2x  5 du
 dx    ln x 2  5 x  7  C .
2 u
x  5x  7
2) Voveduvame smena 1  x 2  t. Toga{ imame deka 2 xdx  dt. Zamenuvaj-

}i vo integralot dobivame deka
2 xdx dt
   ln t  C  ln(1  x 2 )  C.
2 t
1 x
3) Voveduvame smena e  t . Toga{ imame deka e x dx  dt. Zamenuvaj}i

x
vo integralot dobivame deka
e x dx dt
   arctgt  C  arctg (e x )  C .
2x 2
1 e 1 t
1
4) Voveduvame smena x 4  t. Toga{ 4 x3dx  dt , odnosno x3dx  dt. Za-
4
menuvaj}i vo integralot dobivame deka
x 3 4
t 1 t x 1 1 4
 a x dx  4  a dt  4ln a a  C  4ln a a  C.
5) Voveduvame smena 4  sin x  t. Toga{ cos xdx  dt. So zamena vo in-

tegralot i dobivame deka
cos x dt
 4  sin x dx   t  ln t  C  ln  4  sin x   C.
6) So prezapi{uvawe na podintegralnata funkcija dobivame
3 2 2
 cos xdx   cos x cos xdx   (1  sin x) cos xdx.
Voveduvame smena sin x  t. Toga{ imame deka cos xdx  dt. Zamenuvaj-
}i vo posledniot integral dobivame deka
387
2
 (1  sin x) cos xdx   (1  t 2 )dt 
1 1
  dt   t 2 dt  t  t 3  C  sin x  sin 3 x  C. 
3 3
7.11. So metod na zamena najdi gi slednive integrali:
dx
1)  ( x  2)5 dx 2)  2x  7
dx
3)  4)  3 5  6xdx
1  3x
Re{enie. 1) Voveduvame smena x  2  t . Toga{ imame deka x  t  2 i

dx  dt. Zamenuvaj}i vo integralot dobivame deka
5 5 t6 ( x  2)6
 ( x  2) dx   t dt  6  C  6
 C.
t 7 1
2) Voveduvame smena 2 x  7  t. Toga{ imame deka x  i dx  dt.
2 2
Zamenuvame vo integralot dobivame deka
dx 1 dt 1 1
 2 x  7  2  t  2 ln t  C  2 ln 2 x  7  C.
t2 1 2
3) Voveduvame smena 1  3 x  t. Toga{ x  i dx  tdt. Zamenu-
3 3
vaj}i vo integralot dobivame deka
2
tdt
dx 3 2 2 2
    dt  t  C  1  3 x  C.
1  3x t 3 3 3
4) Vo ovoj slu~aj ja izbirame smenata 5  6 x  t 3 . Toga{ 6dx  3t 2 dt ,
t2
odnosno dx   dt. So zamena vo integralot dobivame
2
388
3 3 3 t 2
3 1 1 t4 t4
 5  6 xdx   t  2 dt   2  t dt   2  4  C   8  C 

 3 5  6x
  C. 
8
7.12. Presmetaj go slednite integrali:
dx dx dx
1)  2)  3) 
2
1  4 x2 1  25 x 4  x2
Re{enie. 1) So prezapi{uvawe na podintegralnata funkcija imame
dx dx
  .
1  4x2 1  (2 x)2
1
Voveduvame smena 2 x  t. Toga{ imame deka dx  dt. Zamenuvaj}i vo
2
integralot dobivame deka
dx 1 dt 1 1
    arcsin t  C  arcsin(2 x)  C.
1  (2 x)2 2 1 t2 2 2
2) So prezapi{uvawe na podintegralnata funkcija dobivame deka
dx dx
  .
2
1  25 x 1  (5 x) 2
1
Voveduvame smena 5 x  t. Toga{ imame deka dx  dt. Zamenuvaj}i vo
5
posledniot integral dobivame deka
dx 1 dt 1 1
    arctgt  C  arctg (5 x)  C.
1  (5 x)2 5 1  t 2 5 5
3) Ja prezapi{uvame podintegralnata funkcija
389
dx 1 dx
   .
4  x2 2 2
 x
1  
2
x 1
Voveduvame smena  t. Toga{ imame deka dx  dt. Zamenuvaj}i vo
2 2
integralot dobivame deka
1 dx dt x x
   ln t  t 2  1  C  ln   1  C. 
2 2
1 t2 2 2
x
1  
2
dx
7.13. Najdi go integralot  x ln x ln(ln x) .
dx
Re{enie. Prvo ja voveduvame smenata ln x  t ,  dt. Dobivame deka
x
dx dt
 x ln x ln(ln x)   t ln t .
dt
Sega, za vtoriot integral so smenata ln t  s,  ds, imame deka
t
dx dt ds
 x ln x ln(ln x)   t ln t   s  ln s  C 
 ln(ln t )  C  ln(ln(ln x))  C. 
dx
7.14. Presmetaj go integralot 4 .
(3  4 x)3
390
4
t3 3
Re{enie. Voveduvame smena 4 (3  4 x)3  t. Toga{ imame x  i
4
1
1
dx  t 3 dt. Zamenuvaj}i vo integralot dobivame deka
3
1
1 3 2 1
t dt
dx 3 1 3
4    t dt  t 3  C  4 3  4 x  C. 
(3  4 x) 3 t 3
7.4. Integrirawe so metod na parcijalna integracija
 Neka funkciite u (x) i v x  se diferencijabilni vo nekoj inter-

val. Ako vo toj interval postoi primitivna funkcija za funkcijata
u   x  v  x  , toga{ postoi primitivna funkcija za u  x  v  x  , i vaì
 u  x v  x  dx  u  x  v  x    v  x  u  x  dx .
So metodot na parcijalna integracija presmetaj gi slednite integra-
li (zada~i 7.15 – 7.30).
7.15.  arcsin xdx
Re{enie. So cel da ja primenime formulata za parcijalna integra-

cija stavame
u ( x)  arcsin x i dv  dx.
Toga{ imame deka
dx
du  i v( x)   dx  x.
1  x2
391
Ovde nema da ja zapi{eme konstantata na integracija, zatoa {to e

dovolna samo edna primitivna funkcija. So primena na metodot na
parcijalna integracija dobivame deka
xdx tdt
 arcsin xdx  x arcsin x    x arcsin x  
t

1  x2
 x arcsin x  1  x 2  C.
Pritoa, za vtoriot integral ja vovedovme smenata 1  x 2  t 2 . 
7.16.  ln( x  1  x 2 ) dx
Re{enie. Stavame u ( x)  ln( x  1  x 2 ) i dv  dx. Toga{ imame deka
2x
1
du  2 1  x 2 dx  dx i v( x)  x, od kade {to so primena na
x  1  x2 1  x2
formulata za parcijalna integracija dobivame deka
2 2 xdx
 ln( x  1  x )dx  x ln( x  1  x )   2

1 x
dt
(za vtoriot integral ja voveduvame smenata 1  x 2  t , xdx  )
2
1 dt
 x ln( x  1  x 2 )    x ln( x  1  x 2 )  1  x 2  C. 
2 t
7.17.  arcctgxdx
dx
Re{enie. Izbirame u ( x)  arcctgx i dv  dx. Toga{ imame du  
1  x2
i v( x)  x, od kade {to spored formulata za parcijalna integracija
dobivame deka
392
xdx ln(1  x 2 )
 arcctgxdx  xarcctgx    xarcctgx   C. 
1  x2 2
7.18.  x ln xdx
dx x2
Re{enie. Stavame u  ln x i dv  xdx. Toga{ du  i v , od ka-
x 2
de dobivame deka
x 2 ln x 1 x 2 ln x x 2 x2
 x ln xdx    xdx   C  (2ln x  1)  C. 
2 2 2 4 4
7.19.  ln 2 xdx
dx
Re{enie. Stavame u  ln x i dv  ln xdx. Toga{ imame deka du  i
x
v   ln xdx x(ln x  1), od kade {to spored formulata za parcijalna in-
tegracija dobivame deka
2 x(ln x  1)
 ln xdx  x ln x  ( ln x  1)   x
dx 
 x ln x  (ln x  1)  x(ln x  1)  x  C 
 x ln 2 x  2ln x  2 x  C. 
7.20.  xarctgxdx
dx x2
Re{enie. Stavame u  arctgx i dv  xdx. Toga{ du  i v , od
1  x2 2
kade {to spored formulata za parcijalna integracija dobivame deka
393
x 2 arctgx 1 x 2 x 2 arctgx 1 1  x 2  1
 xarctgxdx  2
 
2 1  x2
dx 
2
 
2 1  x2
dx 
x 2 arctgx 1  dx 
    dx   
2 2 1  x2 
x 2 arctgx 1 x2  1 x
  ( x  arctgx)  C  arctgx   C. 
2 2 2 2
7.21.  xe x dx
Re{enie. Stavame u  x i dv  e x dx. Toga{ du  dx i v  e x , od kade

{to spored formulata za parcijalna integracija dobivame deka
x x x x x x
 xe dx  xe   e dx  xe  e  C  ( x  1)e  C. 
7.22.  x sin xdx
Re{enie. Stavame u  x i dv  sin xdx. Toga{ du  dx i v   cos x, od

 x sin xdx   x cos x   cos xdx   x cos x  sin x  C. 
7.23.  x 2 cos xdx
Re{enie. Stavame u  x 2 i dv  cos xdx. Toga{ du  2 xdx i v  sin x, od

2 2
 x cos xdx  x sin x  2 x sin xdx.
Za integralot od desnata strana na ravenstvoto primenuvame parci-
jalna integracija i zaradi zada~ata 7.22. dobivame deka
 x sin xdx   x cos x  sin x  C.

Spored toa, nao|ame deka
394
2 2
 x cos xdx  x sin x  2( x cos x  sin x)  C 
 ( x 2  2)sin x  2 x cos x  C . 
7.24.  x sin 3xdx
cos 3x
Re{enie. Stavame u  x i dv  sin 3 xdx. Toga{ du  dx i v   ,
3
od kade {to spored formulata za parcijalna integracija dobivame
x cos 3x 1 x cos3 x 1
 x sin 3xdx     cos3xdx    sin 3x  C. 
3 3 3 9
7.25.  x 2e3x dx
Re{enie. Stavame u  x 2 , dv  e3 x dx. Toga{ imame deka du  2 xdx i

1
v  e3 x . Spored formulata za parcijalna integracija dobivame
3
2 3x x2 3x 2 x2 3x 2  x 3x 1 3x 
 x e dx  e   xe3 x dx  e   e   e dx  
3 3 3 3 3 3 
x2 3x 2 3x 2 3x e3 x
 e  xe  e  C  (9 x 2  6 x  2)  C. 
3 9 27 27
7.26.  ( x 2  2 x  3)e5 x dx
Re{enie. Dadeniot integral }e go zapi{eme vo oblik
2 5x 2 5x x x
 ( x  2 x  3)e dx   x e dx  2 xe dx  3 e dx.
Stavame I1   x 2 e5 x dx, I 2   xe5 x dx i I3   e5 x dx. Ako na sekoj od integ-
ralite I 1 i I 2 pooddelno go primenime metodot na parcijalna integ-

racija dobivame deka
395
25 x 2  10 x  2 5 x
I1   x 2e5 x dx  e  C,
125
5x  1 5x
I 2   xe5 x dx  e C i
25
e5 x
I3   e5 x dx   C.
5
Sega, za dadeniot integral dobivame deka
2 5x 25 x 2  40 x  67 5 x
 ( x  2 x  3)e dx I1  2 I 2  3I 3  e  C. 
125
7.27.  e x sin xdx
Re{enie. Stavame u  e x i dv  sin xdx. Toga{ du  e x dx i v   cos x, od

x x x
 e sin xdx  e cos x   e cos xdx.
Za integralot od desnata strana na ravenstvoto so primena na parci-
jalna integracija dobivame deka
x x x
 e cos xdx  e sin x   e sin x  C.
x x x x
 e sin xdx  e cos x  e sin x   e sin xdx,
x e x (sin x  cos x)
 e sin xdx   C. 
2
7.28.  x 2 sin 2 xdx
396
Re{enie. Stavame u  x 2 i dv  sin 2 xdx. Toga{ imame deka du  2 xdx i

cos 2 x
v , od kade {to so primena na metodot na parcijalna integ-
2
racija nao|ame deka
2 2 cos 2 x
 x sin 2 xdx   x 2
  x cos 2 xdx 
x2 x 1
 cos 2 x  sin 2 x  cos 2 x  C 
2 2 4
 x2 1  x
    cos 2 x  sin 2 x  C . 
 2 4 2
 
7.29.  sin ln xdx
cos ln x
Re{enie. Stavame u  sin ln x i dv  dx. Toga{ imame du  dx i
x
v  x, od kade {to so primena metodot na parcijalna integracija do-
bivame deka
 sin ln xdx  x sin ln x   cos ln xdx  x sin ln x  x cos ln x   sin ln xdx,

od kade {to presmetuvame deka
x(sin ln x  cos ln x)
 sin ln xdx   C. 
2
x 2 dx
7.30. 
1  x2
Re{enie. Dadeniot integral }e go zapi{eme vo oblik
x 2 dx x
 x dx.
1  x2 1  x2
397
x
Stavame u  x i dv  dx. Toga{ imame du  dx i v   1  x 2 , od
2
1 x
kade {to so primena metodot na parcijalna integracija dobivame
x2 x
 dx   x dx   x 1  x 2   1  x 2 dx 
2 2
1 x 1 x
dx x2
  x 1  x2    dx.
1  x2 1  x2
Spored toa, presmetuvame deka
x 2 dx x 1  x 2 arcsin x
    C. 
1  x2 2 2
7.5. Presmetuvawe na nekoi va`ni tipovi integrali
dx
 
x  a2
2
dx
 
x  a2
2
dx
  2
ax  bx  c
Mx  N
  dx
ax 2  bx  c
dx dx
  i 
x2  k 2 k 2  x2
dx
  2
ax  bx  c
398
Mx  N
  dx
ax 2  bx  c
2 2 2 2
  x  k dx i  k  x dx
2
  ax  bx  c dx
P ( x)
  Q( x) dx , P  x  i Q  x  se polinomi od promenliva x.
  ax  b  m1 / n1  ax  b  m2 / n2 m /n
 ax  b  s s 
  R  x,  , ,...,   dx
  cx  d  
 cx  d 

 cx  d  
 
  ax  b  m1 / n1  ax  b  m2 / n2 m /n
 ax  b  s s 
R  x,  , ,...,   e drobno racionalna
  cx  d  
 cx  d 

 cx  d  
 
funkcija od svoite argumenti.
2 2 2 2 2 2
  R( x, x  k )dx i  R( x, k  x )dx, R( x, x  k ) e drobno
racionalna funkcija od svoite argumenti
  cos mx cos nxdx  sin mx cos nxdx  sin mx sin nxdx

 sin n x i cos n x ( n  N )
  R(sin x,cos x)dx

Presmetajte gi slednite integrali: (zada~i 7.31. – 7.61)
dx
7.31.  2
x 4
Re{enie. Integralot }e go presmetame so primena na metodot na ne-

opredeleni koeficienti na podintegralnata funkcija. Go dobivame
razloùvaweto
399
1 1 A B
   , |  x  2  x  2 
2
x 4  x  2  x  2  x2 x2
0  x  1  A( x  2)  B ( x  2)  ( A  B ) x  (2 A  2 B ), ,
1 1 1
od kade {to sleduva A  B  0 i A  B  , odnosno A  i B   .
2 4 4
So primena na metodot na zamena dobivame deka
dx 1  1 1  1 dx 1 dx
 2
     dx     
x 4 4  x2 x2 4 x2 4 x2
1 x2
 ln  C.
4 x2
pri {to ja vovedovme smenata x  2  t , dx  dt , x  2  s, dx  ds. 
dx
7.32. 
3  x2
Re{enie. Dadeniot integral }e go presmetame razloùvawe na pod-

integralnata funkcija so primena na metodot na neopredeleni koe-
ficienti. Potoa so metodot na zamena nao|ame deka
dx dx 1 1 1 
       dx 
3  x2 2 2 3  x 3 x 3
x2   3
1 dx 1 dx 1 dt 1 dt
     t   
2 3 x 3 2 3 x 3 2 3 2 3 t
1 1 1 x 3
 ln | t |  ln | s | ln  C.
2 3 2 3 2 3 x 3
(vovedovme smenata x  3  t , dx  dt , x  3  s, dx  ds. ) 
dx
7.33.  2
x  16
400
Re{enie. Za dadeniot integral so transformacija na podintegral-

nata funkcija i primena na metodot na zamena dobivame deka
1
dx
dx 1 4 dx 1 dt
 2     
2 2 4 2 4 t2 1
x  16 x 4  x
  1
4
1 1 x
 arctgt  C  arctg  C
4 4 4
x 1
(vovedovme smena  t , dx  dt. ). 
4 4
dx
7.34.  2
x 2

1
dx
dx dx 1 2 1 dt
      2 
2 2 2  x  2 2 t 1
x 2 x2   2   1
 2
1 1 x
 arctgt  C  arctg  C.
2 2 2
x 1
(vovedovme smena  t, dx  dt. ). 
2 2
dx
7.35.  2
x  3x  2
Re{enie. Za dadeniot integral imame deka korenite na kvadratniot

trinom se realni, pa so transformacija na podintegralnata funkci-
ja i primena na metodot na zamena dobivame deka
401
dx dx dx
   
2 2 2
x  3x  2  3 32  4  2  3 1
x   x  
 2 4  2 4
 
dt  1 1 
 
2 
  dt 
2 1 t1 t 1 
t    2 2
2
1 1 x 1
 ln t   ln t   C  ln C
2 2 x2
3
(vovedovme smena x   t , dx  dt. ). 
2
dx
7.36.  2
x  2x  2
Re{enie. Za dadeniot integral imame deka korenite na kvadratniot

trinom se kompleksni broevi, pa so transformacija na podintegral-
dx dx dx
   
2 2
x  2x  2
 x  1 2

2  42  x  12  1
4
dt
  arctgt  C  arctg ( x  1)  C.
2
t 1
(vovedovme smena x  1  t , dx  dt. ). 
dx
7.37. 
x2  2x  1
Re{enie. Za dadeniot integral imame deka kvadratniot trinom e

poln kvadrat, pa so transformacija na podintegralnata funkcija i
primena na metodot na zamena dobivame deka
402
dx dx dx dx
    
2 2 2
x  2x  1 2 2  4 1  x  1 t2
 x  1 
4
1 1
 C   C.
t ( x  1)
3x  2
7.38.  dx
2
x  4x  5
Re{enie. So transformacija na podintegralnata funkcija dadeniot

integral e pretstaven kako zbir od dva integrali
3
 (2 x  4)  4
3x  2 2
 2 dx   2 dx 
x  4x  5 x  4x  5
3 (2 x  4) dx
  dx  4 
2
2 x  4x  5  x  2 2  1
3 dt dx 3
   4  ln t  4arctg ( x  2)  C 
2 t 2
 x  2  1 2
3
 ln x 2  4 x  5  4arctg ( x  2)  C .
2
Za nao|awe na prviot integral ja vovedovme smenata
t  x 2  4 x  5, dt  (2 x  4)dx. 
2x  1
7.39.  2
dx
x  2x  6

integral e pretstaven kako zbir od dva integrali
403
2x  1 (2 x  2)  1 2x  2 dx
 2
dx   2
dx   2
dx   2

x  2x  6 x  2x  6 x  2x  6 x  2x  6
dt dx 1 x 1
  2
 ln | t |  arctg 
t ( x  1)  5 5 5
1 x 1
 ln | x 2  2 x  6 |  arctg  C.
5 5
(smenata za prviot integral e t  x 2  2 x  6, dt  (2 x  2)dx. ). 
dx
7.40. 
4  x2
Re{enie. So voveduvawe na smena dadeniot integral se sveduva na

tabli~en integral, odnosno dobivame deka
dx 1 dx dx x
     arcsin t  arcsin  C.
4  x2 2 2
1 t2 2
x
1  
2
x 1
2 2
dx
7.41. 
3  x2

dx 1 dx dt x
     arcsin t  C  arcsin  C.
2 3 2 2 3
3 x  x  1 t
1  
 3
x 1
3 3
404
dx
7.42. 
x 2  25

dx 1 dx dx
     ln | t | C  ln x  x 2  25  C.
x  25 5
2
 x
2
1 t 2
1  
5
x 1
5 5
dx
7.43. 
x2  3

dx 1 dx dt
     ln t  t 2  1  C 
x2  3 3  x  2 2
t 1
  1
 3
 ln x  x 2  3  C.
x 1
3 3
dx
7.44. 
 x 2  3x  2
Re{enie. So transformacija na podintegralnata funkcija i vovedu-

vawe na smena dadeniot integral se sveduva na tabli~en integral,
odnosno dobivame deka
405
dx dx
  
 x 2  3x  2 32  4  2  3
2
x 
4  2
dx dx t
   arcsin C 
2 17 2 17
17  3 t
x  4 3
4  2
3
x
 arcsin 2  C  arcsin 2 x  3  C.
17 17
2
3
(vovedovme smena x   t , dx  dt. ). 
2
dx
7.45. 
x 2  3x  2
Re{enie. So transformacija na podintegralnata funkcija i vovedu-

vawe na smena dadeniot integral se sveduva na tabli~en integral,
odnosno dobivame deka
dx dx dx
   
x 2  3x  2  3
2
32  4  2  3 1
2
 x    x  
 2 4  2 4
dt 1
  ln t  t 2  C 
1 4
t2 
4
2
3  3 1
 ln x   x   C 
2  2 4
 ln 2 x  3  2 x 2  3 x  2  C.
406
3
2
dx
7.45. 
x2  2 x  1

integral se sveduva na tabli~en integral, odnosno dobivame deka
dx dx dx
    ln x  1  C . 
x2  2 x  1 22  4  1 x 1
 x  12 
4
x4
7.46.  dx
x2  4 x  1
Re{enie. Vo ovoj slu~aj a  1  0, i korenite na kvadratniot trinom

vo podintegralnata funkcija se realni broevi. So pretstavuvawe na
podintegralnata funkcija kako zbir od dve funkcii, dobivame deka
1
(2 x  4)  2
x4 2 1 (2 x  4) dx dx
 2 dx   2 dx    2 
x  4x 1 x  4x  1 2 x2  4 x  1 x2  4 x  1
1 dt dx dx
   2  t  2 
2 t 2
 x  2 2  x  2 2  2
 x 2  4 x  1  2ln x  2  x 2  4 x  1  C .
(vovedovme smena x 2  4 x  1  t , (2 x  4)dx  dt. )
2x  3
7.47.  dx
x2  x  4
407
Re{enie. Imame a  1  0, i korenite na kvadratniot trinom vo pod-

integralnata funkcija se kompleksni broevi. So pretstavuvawe na
podintegralnata funkcija kako zbir od dve funkcii, dobivame deka
2x  3 (2 x  1)  2
 dx   dx 
2
x x4 x2  x  4
2x  1 dx
 dx  2 
x2  x  4  1  15
2
x 2  4
 
dt dx dx
 2  2  2 t  2 
t 2 2
 1  15  1  15
x 2  4 x 2  4
   
1
 2 x 2  x  4  2ln x   x 2  x  4  C.
2
(vovedovme smena x 2  x  4  t , (2 x  1)dx  dt. )
2x  7
7.48.  dx
9  2 x  x2
Re{enie. Imame deka a  1  0, pa so pretstavuvawe na podinteg-

ralnata funkcija kako zbir od dve funkcii, dobivame deka
2x  7 (2 x  2)  9 (2 x  2) dx
 dx    dx    dx  9  
9  2 x  x2 9  2 x  x2 9  2 x  x2 9  2 x  x2
dt dx dx
  dx  9   2 t  9  
t 2 2
10   x  1 10   x  1
x 1
 2 9  2 x  x 2  9arcsin  C,
10
408
(vovedovme smena 9  2 x  x 2  t , (2 x  2)dx  dt. ). 
2
7.49.  9  x dx
Re{enie. Imame deka
2 9  x2 dx x 2 dx
 9  x dx   dx  9   .
9  x2 9  x2 9  x2
Za prviot od dvata integrali dobivame deka
dx x
  arcsin  C.
9 x 2 3
Na vtoriot integral se primenuva metodot na integrirawe po delo-

vi. Ako izbereme
xdx
u  x, dv  ,
9  x2
dobivame deka
x
du  dx, v   dx   9  x 2  C ,
2
9 x
x2
 dx   x 9  x 2   9  x 2 dx.
2
9 x
Kone~no, za baraniot integral imame deka
2 dx x 2 dx
 9  x dx  9  
9  x2 9  x2
x
 9arcsin  x 9  x 2   9  x 2 dx,
3
409
2 x 2 9 x
 9  x dx  2 9  x  2 arcsin 3 .
xdx x
(za u  x, dv  , imame du  dx, v   dx   9  x 2  C ). 
2 2
9 x 9 x
2
7.50.  3  x dx
Re{enie. So analogna postapka dobivame deka
2 3  x2 dx x 2 dx
 3  x dx   2
dx  3
2

2

3 x 3 x 3 x
x
 3arcsin  x 3  x 2   3  x 2 dx,
3
2 3 x x 3  x2
 3  x dx  2
arcsin 
2
 C.
3
xdx x
(za u  x, dv  , imame du  dx, v   dx   3  x 2  C ). 
2 2
3 x 3 x
2
7.51.  x  16dx
2 x 2  16 x 2 dx dx
 x  16dx   dx    16  
x 2  16 x 2  16 x 2  16
dx
 x x 2  16   x 2  16dx  16  ,
x 2  16
otkade sleduva deka
410
2 x x 2  16
 x  16dx   8ln x  x 2  16  C.
2
xdx x
(za u  x, dv  , imame du  dx, v   dx  x 2  16  C ). 
2 2
x  16 x  16
2
7.52.  x  3dx
2 x2  3 x 2 dx dx
 x  3dx   2
dx  
2
 3
2

x 3 x 3 x 3
dx
 x x 2  3   x 2  3dx  3 ,
x2  3
3ln x  x 2  3
2 x x2  3
 x  3dx    C.
2 2
xdx x
(za u  x, dv  , imame du  dx, v   dx  x 2  3  C ). 
2
x2  3 x 3
2
7.53.   x  5 x  3dx
2
2 (5)2  4  3  (5) 
  x  5 x  3dx   4
x
2 
 dx 

2
37  5
   x   dx 
4  2
411
2
 5  5  37  5
 x  x 2 4 x 2
37 2     
 arcsin  C 
8  37  2
 
 2 
13 2 x  5 (2 x  5)  x 2  5 x  3
 arcsin   C,
8 37 8
5
2
2
7.54.  x  4 x  3dx
2 2
 x  4 x  3dx    x  2   1 dx 
 x  2 ( x  2)2  1 1
  ln x  2  ( x  2)2  1  C 
2 2
 x  2 x2  4 x  3 1
  ln x  2  x 2  4 x  3  C ,
2 2
2
7.55.  x  2 x  1 dx
2
2  2 22  4  1 ( x  1) 2
 x  2 x  1dx  x
  2  dx   ( x  1) dx   C,
  2 2
412
3 x 4  3 x3  5 x 2  x  1
7.56.  dx
x2  x  2
Re{enie. So primena na metodot na neopredeleni koeficienti, pod-

integralnata funkcija }e ja zapi{eme kako zbir od prosti drobno ra-
cionalni funkcii. Od ravenstvoto
3 x 4  3 x3  5 x 2  x  1 (3x 2  1)( x 2  x  2)  1

x2  x  2 x2  x  2
1
 3x 2  1  2
x  x2
imame deka
3 x 4  3 x3  5 x 2  x  1 dx
 2
dx   (3 x 2  1)dx   2 
x x2 x  x2
dx
  (3 x 2  1)dx   2

x  x2
dx
  (3 x 2  1)dx   
( x  1)( x  2)
1 1 1 1 
  (3 x 2  1)dx        dx 
3 x 1 3 x  2 
1 1
 x 3  x  ln x  1  ln x  2  C 
3 3
1 x 1
 x 3  x  ln  C. 
3 x2
dx
7.57. 
x2  3 x2
413
Re{enie. Najmaliot zaedni~ki sodràtel za imenitelite na drop-

1 1
kite i e brojot 6, odnosno NZS (2,3)  6. So smenata
2 3
x  2  t 6 , x  t 6  2, dx  6t 5 dt ,
dobivame deka
dx t 5 dt t 3dt t3  1 1
  6   6   6  dt 
x2  3 x2 t3  t2 t 1 t 1
dt
 6(t 2  t  1)dt  6 
t 1
 2t 3  3t 2  6t  6ln t  1  C 
 2 x  2  3 3 x  2  6 6 x  2  6ln 6
x  2  1  C. 
dx
7.58. 
x2  3
Re{enie. Voveduvame smena
x 2  3  t  x.
So kvadrirawe na dvete strani dobivame x 2  3  t 2  2tx  x 2 , od kade
t2  3
{to sleduva deka x  . Toga{, zaradi
2t
t2  3 t2  3
x2  1  , dx  dt ,
2t 2t 2
dobivame deka
414
t2  3
dx 2t 2 dt  dt dt  ln | t | C  ln | x  x 2  3 | C. 
 2  2 t
x 1 t 3
2t
7.59.  cos3 x cos5 x dx
Re{enie. So primena na trigonometriskite formuli za transforma-

cija na proizvod od funkcii vo zbir od funkcii dobivame deka
1 sin 2 x sin 8 x
 cos3 x cos5 xdx   [cos 2 x  cos8 x]dx    C. 
2 4 16
7.60.  sin 2 x cos3x dx

1
 sin 2 x cos3xdx  2  [sin( x)  sin 5 x]dx 
cos x cos5 x
   C. 
2 10
7.61.  sin 4 x sin 7 xdx

1 sin 3 x sin11x
 sin 4 x sin 7 xdx  2  [cos3x  cos11x]dx    C. 
6 22
2
7.62.  sin 3x dx
1  cos 2 x
Re{enie. So pomo{ na identitetot sin x  2
i go namaluvame
2
stepenot na sin x za edinica, odnosno dobivame
415
2 1 1 1 x sin 6 x
 sin 3 xdx   [1  cos 6 x]dx   dx   cos 6 xdx    C. 
2 2 2 2 6
2
7.63.  cos 4xdx
1  cos 2 x
Re{enie. So pomo{ na identitetot cos x  2
go namaluvame
2
stepenot na cos x za edinica, odnosno dobivame
2 1 1 1 x sin 8 x
 cos 4 xdx   [1  cos8 x]dx   dx   cos8 xdx    C. 
2 2 2 2 8
dx
7.64.  1  cos x
Re{enie. Ja voveduvame smenata
2
x  2arctgt , dx  dt.
1 t2
1 t2
Od ravenstvoto cos x  dobivame deka
1 t2
2dt
dx 1 t2 x
 1  cos x   1  t 2   dt  t  C  tg 2  C. 
1
1 t2
cos xdx
7.65.  1  cos x
Re{enie. Ja voveduvame smenata
2
x  2arctgt , dx  dt.
1 t2
1 t2
Od ravenstvoto cos x  dobivame deka
1 t2
416
1  t 2 2dt
cos xdx 1 t2 1 t2 1 t2 dt t 2 dt
 1  cos x   1  t 2   1  t 2 dt   1  t 2   1  t 2 
1
1 t2
x
 2arctgt  t  C  x  tg  C. 
2
6
7.66.  sin xdx
Re{enie. Spored rekurentnata formula
n cos x sin n 1 x n  1
 sin xdx     sin n 2 xdx  C ,
n n
nao|ame deka
6 sin 5 x cos x 5
 sin xdx     sin 4 xdx 
6 6
sin 5 x cos x 5  sin 3 x cos x 3 

     sin 2 xdx  
6 6 4 4 
sin 5 x cos x 5  sin 3 x cos x 3  sin x cos x 1 

       dx   
6 6 4 4 2 2 
sin 5 x cos x 5  sin 3 x cos x 3  sin x cos x 1 

       x  C 
6 6 4 4 2 2 
sin 5 x cos x 5sin 3 x cos x 5sin x cos x 5 x

     C. 
6 24 16 16
5
7.67.  cos xdx
Re{enie. Spored rekurentnata formula
n sin x cos n1 x n  1 n2

 cos xdx  n

n
 cos xdx  C ,
417
nao|ame deka
5 cos 4 x sin x 4
 cos xdx    cos3 xdx 
5 5
cos 4 x sin x 4  cos 2 x sin x 2 

     cos xdx  
5 5 3 3 
cos 4 x sin x 4  cos3 x sin x 2 

     sin x  C   
5 5 3 3 
cos 4 x sin x 4cos 2 x sin x 8sin x

    C. 
5 15 15
1. Najdi barem edna primitivna funkcija   x  na funkcijata f  x  ,
ako:
a) f  x   0 b) f  x   1 v) f  x   e x
2. Najdi funkcija f  x  , za koja {to vaì
1 1
a) f   x   3  cos x b) f   x   v) f   x   x 
x 2
3. Pokaì deka funkcijata   x  e primitivna funkcija na funkcija-
ta f  x  , ako:
ex
a)   x   ln(e x  1), f  x  , x0
ex 1
b)   x    ln cos x , f  x   tgx, cos x  0
1 1
v)   x   arctg , f  x   , x0
x 1  x2
418
So primena na tablicata na osnovnite integrali presmetaj gi sled-

nite integrali: (zada~i 8.4. – 8.46.)
4.  4x3dx 5.  dx
32 3
6.  2 x dx 7.  x dx
3dx dx
8.  9. 
4
5x x x
1
10.  x 2 dx 11.  4 3 xdx
4 4 x
12.  11x x3 dx 13.  dx
2 x
dx
14.  15.  ( x  2)2 dx
3 2
3 x
 1
16.  (3 x  2)dx 17.   x 2  2 x   dx
 x
10 x8  3  1 
18.  dx 19.   x 4  x  x 3 x   dx
4
x  x2 
( x 2  1) 2 6 x4  8x2  5x  2
20.  dx 21.  dx
x x
e2 x  1 ( x  1)( x 2  3)
22.  dx 23.  dx
ex 1 3x 2
x2 x 4  x3  x  3
24.  dx 25.  dx
x x x
419
( x  x )(1  x )  e x 
26.  dx 27.  e x  1   dx
3 x  x2 
 
 a x 
28.  a x  1   dx 29.  (3x  4 x )dx
 3 
 x 
1  cos x 1  2cos 2 x
30.  dx 31.  dx
2 cos 2 x
1  sin 3 x sin 2 x
32.  dx 33.  sin x dx
2
sin x
2
cos 2 x  x x
34.  dx 35.   sin  cos  dx
sin 2 x cos 2 x  2 2
dx 2dx
36.  37. 
2 2
sin x cos x 3x2  3
4dx x 4 dx
38.  dx 39. 
4  4 x2 1  x2
5dx  2 3 4
40.  41.      dx
 1  x2 
9  9 x2  1  x2 x 
a b   4 
42.     dx 43.   3e x   dx
x   
 1  x2   16  16 x 2 
 e2 x  e x sin x  18 x 2  2
44.    dx 45.  3x  1 dx
 ex 
 
4x
46.  dx
2 x
420
47. Opredeli ja ravenkata na krivata y  f (x ) ako se poznati nejzi-

niot izvod i edna to~ka od nejziniot grafik:
 1 
a) y  2  x   , M 1, 2  b) y   e x  2 x, M  0, 1
 x3 
1 1  
v) y   , M  ,2
2 2 4 
cos x sin x
So primena na metodot na zamena najdi gi slednite integrali:

(zada~i 8.48. – 8.85.)
48.  (3 x  5)17 dx 49.  (1  7 x)10 dx
3dx
50.  51.  x( x 2  18)23 dx
11
(1  5 x)
2 xdx dx
52.  53.  3x  5
4
x 1
6x  7
54.  dx 55.  x  5dx
2
3x  7 x  4
56.  3 3 x  2dx 57.  5 1  2xdx
53 6
58.  x 2 x3  9dx 59. x x  7 dx
xdx
60.  x a 2  b 2 x 2 dx 61. 
1  x2
xdx xdx
62.  63. 3
3  x2 x2  1
2
64.  (e2 x  e x )dx 65.  (2 x  1)e x  x 3dx
421
1
2 e x dx
66.  xe x dx 67. 
x2
e x dx
68.  69.  esin x cos xdx
x
e 2
ectgx e x dx
70.  dx 71. 
sin 2 x ex  5
ln 3 x dx
72.  x dx 73. 
x ln 5 x
74.  3sin 2xdx 75.  cos(2 x  3)dx
76.  x sin( x 2  1)dx 77. 2

 x cos( x  1)dx
78.  tgxdx 79.  ctgxdx
80.  sin 5 x cos xdx 81.  cos 4 x sin xdx
cos x sin x
82.  dx 83.  dx
5
sin x cos3 x
arctgx
84.  asin x cos xdx 85.  dx
1  x2
So primena na metodot na parcijalna integracija presmetaj gi sled-

nive integrali: (zada~i 8.86 – 8.97.)
3
86.  x cos x dx 87.  x ln x dx
88.  x 2 cos x dx 89. 2

 x sin x dx
90.  ( x  1)sin x dx 91.  (2 x  1)cos x dx
92.  x cos 2 x dx 93.  x sin 3x dx
422
94.  x 2 cos 4 x dx 95.  arctgx dx
x
96.  x 2 x dx 97.  dx
ex
Presmetaj gi slednive neopredeleni integrali: (zada~i 98. – 121.)
dx dx
98.  2
99.  2
x  36 x 7
dx dx
100.  2
101.  2
x  49 x  11
dx dx
102.  2
103.  2
x  8x  5 x  10 x  25
dx 9x 1
104.  2
105.  2
x  5x  1 x  3x  2
2x  1 2x  7
106.  2
dx 107.  2
dx
x  3x  8 x  10 x  25
dx dx
108.  109. 
2 2
x  64 x  81
dx dx
110.  111. 
25  x 2 x 2  12 x  36
dx dx
112.  113. 
2 2
x  x6 x  3x  8
dx x3
114.  115.  dx
4  6 x  x2 x 2  16
x2 2
116.  dx 117.  x  25 dx
2
x  4x  6
2 2
118.  x  7 dx 119.  x  64 dx
423
2 2
120.  11  x dx 121.  x  2 x  8 dx
Presmetaj gi slednive neopredeleni integrali: (zada~i 122. – 127.)
x3  3x  4 dx
122.  dx 123.  2
x2 x  5x  6
( x  2)2 dx
124.  dx 125. 
x( x  1) 2
( x  1) ( x 2  1)
2
dx dx
126.  2
127. 
( x  1)( x  1) x ( x 2  4)
2
Presmetaj gi slednive neopredeleni integrali: (zada~i 128. - 131)
1 6 x dx
128.  dx 129. 
x x 3 x  1  4 3x  1
x  x 2  25 dx
130.  dx 131. 
x 2  25 ( x  x 2  4) x 2  4
Presmetaj gi slednive neopredeleni integrali: (zada~i 132. - 137)
132.  cos9 x cos3 x dx 133.  sin 4 x sin 6 x dx
134.  sin 3 xdx 135.  cos3 xdx
1 1
136.  6  2cos  4sin x dx 137.  9  5sin x dx
424
8.Opredelen integral
8. Opredelen integral
8.1. Definicija i osnovni svojstva na opredeleniot integral
 Narasnuvaweto na bilo koja primitivna funkcija na funkcijata

f  x  koga argumentot se menuva od x  a do x  b se vika opredelen
integral na funkcijata. Zapi{uvame
 f ( x) dx
a
Opredelen integral na funkcija f  x  ako e poznata edna primitiv-
na funkcija   x  se presmetuva po formulata
 f ( x)dx    b     a  ,
a
425
kade {to a i b se vikaat granici na opredeleniot integral i toa a
e dolna granica, dodeka b e gorna granica. Funkcijata f  x  se vika
podintegralna funkcija ili integrand.
b
Za brojot   b     a  }e ja koristime oznakata   x  .
a
 Neka e daden intervalot  a, b  , a, b  R. Mnoèstvoto to~ki
   x0 , x1 ,, xn  , takvi {to a  x0  x1    xn  b,
se narekuva podelba na intervalot a, b .
Broevite xi , i  0,1,..., n, gi vikame delbeni to~ki za podelbata  , in-
tervalite  xi 1, xi  , i  1,..., n gi vikame podintervali na podelbata
 , a nivnite dolìni gi ozna~uvame so xi  xi  xi 1, i  1,..., n.
Najgolemiot od pozitivnite broevi xi , i  1,..., n, go narekuvame dija-
metar na podelbata  i go ozna~uvame so d ( ). Nakuso, zapi{uvame
d ( )  max xi .
i 1,...,n
n
Ako f :  a, b   R e ograni~ena funkcija, toga{ zbirot  f i  xi
i 1
go narekuvame Rimanov integralen zbir, kade {to    x0 , x1,.xn  e
nekoja podelba na segmentot a, b i i   xi 1 , xi  , i  1, 2, , n.
Ako postoi granicata
n
lim  f i  xi ,
d ( )0 i 1
426
za sekoja podelba    x0 , x1,.xn  na intervalot a, b i za sekoj iz-
bor na to~kite i   xi 1 , xi  , i  1, 2,, n, toga{ taa grani~na vrednost
se vika opredelen integral na funkcijata f  x  na intervalot  a, b .
Za funkcija koja ima opredelen integral na intervalot a, b , velime
deka e integrabilna na toj interval.
 Ako funkcijata f e integrabilna na intervalot a, b i   R , to-

ga{ i funkcijata  f e integrabilna na istiot interval, i pritoa
vaì ravenstvoto
b b
 f ( x)dx    f ( x)dx .
a a
 Ako funkciite f i g se integrabilni na intervalot  a, b  ,

toga{ i funkcijata f  g e integrabilna na istiot interval i pri-
toa vaì ravenstvoto
b b b
 ( f ( x)  g ( x))dx   f ( x)dx   g ( x)dx .

a a a
 Ako funkcijata f e integrabilna na intervalot a, b i c   a, b  ,
toga{ vaì
b c b
 f ( x)dx   
f ( x)dx  f ( x)dx .
a a c
 Ako f e integrabilna na intervalot  a, b  i ako f ( x)  0, za
sekoe x   a, b  , toga{ vaì deka
b
 f ( x)dx  0.
a
427
 Ako f i g se integrabilni na intervalot  a, b  i f ( x)  g ( x), za
b b
 f ( x)dx   g ( x) dx .
a a
 Ako funkciite f i f se integrabilni na intervalot  a, b  ,

toga{ vaì neravenstvoto
b b
 f ( x) dx   f ( x) dx.
a a
 Ako f e integrabilna na intervalot  a, b  i ako m  f ( x)  M , za
b
m(b  a )   f ( x)dx  M (b  a ).
a
Presmetaj gi slednive opredeleni integrali (8.1.- 8.5.)
3
8.1.  x dx
1
Re{enie. Najnapred da opredelime edna primitivna funkcija na

podintegralnata funkcija f  x   x. So presmetuvawe na neopredele-
niot integral nao|ame deka
x2
 x dx  2
 C,
x2
od kade {to sleduva deka   x   e edna primitivna funkcija na
2
podintegralnata funkcija. Toga{ za opredeleniot integral imame
428
3
x2 3 32 12
 xdx  2 1  2  2  4. 
1
2
8.2.  5x3dx
1
Re{enie. So presmetuvawe na neopredeleniot integral nao|ame
3 3 4 5
 5 x dx  5 x  4 x  C.
Za vrednosta na opredeleniot integral dobivame
2 2
5 5 75
3 4 4 4
 5 x dx  4 x 1  4 2  1  4 . 
1
 
4
1 x
8.3.  dx
1 x2
1 x 1 x 1 2
 dx   dx   dx     C.
2 2 2 x x
x x x
4 4
1 x  1 2   1 2   1 2  7
 dx             . 
1 x2  x x 1  4 4  1 1 4
e
sin(ln x)
8.4.  dx
1 x
sin  ln x 
 dx   sin tdt   cos t  C   cos  ln x   C ,
x
429
dx
kade {to vovedovme smena ln x  t ,  dt.
x
e sin  ln x  dx   cos e
  ln x   1  cos1. 
1 x 1
 /2
8.5.  x sin xdx
0
Re{enie. So primena na metodot na parcijalna integracija za neopre-

deleniot integral dobivame
 x sin xdx   x cos x  sin x  C , (izbravme u  x, dv  sin xdx ).

Toga{, vrednosta na opredeleniot integral iznesuva
 /2  /2
 x sin xdx    x cos x  sin x  0  1. 
0
ln 2

8.6. Dokaì deka  e x  1dx  2  .
0 2
x 2t 2 dt t2 1 1
 e  1dx   2
 2
2
dt  2 
2
dt 2t  2arctgt 
t 1 t 1 t 1
 2 e x  1  2arctg e x  1  C ,
2tdt
kade {to zamenivme e x  1  t , odnosno x  ln(t 2  1), dx  .
t2 1
ln 2 ln 2 
 e x  1dx   2 e x  1  2arctg e x  1  2 . 
0  0 2
430
8.7. Neka funkcijata f  x  e integrabilna funkcija na intervalot
0,5 takva {to vaì

1 2 5
 f  x  dx  6,  f  x  dx  4 i  f  x  dx  6.
0 0 2
5
Presmetaj go opredeleniot integral  f  x  dx.
1
Re{enie. Spored svojstvata na opredeleniot integral i uslovite vo

zada~ata, dobivame deka
5 2 5
 f  x  dx   f  x  dx   f  x  dx 
1 1 2
2 1  5
   f  x  dx   f  x  dx    f  x  dx   4  6   6  4. 
 0 0  2
2 0, mn
8.8. Pokaì deka  sin mx sin nx dx   .
0  mn
Re{enie. Ako m  n, za neopredeleneiot integral imame deka
1
 sin mx sin nx dx  2   cos(m  n) x  cos(m  n) x  dx 
1 1
  cos(m  n) x dx   cos(m  n) x dx 
2 2
sin(m  n) x sin(m  n) x
  C
2(m  n) 2(m  n)
kade {to vovedovme smeni t  ( m  n) x, dt  (m  n)dx za prviot integ-

ral, i u  (m  n) x, du  (m  n)dx za vtoriot integral.
Za vrednosta opredeleniot integral dobivame deka

431
2 2
 sin(m  n) x sin(m  n) x 
 sin mx sin nx dx   2(m  n)  2(m  n)   0.
0  0
Ako m  n, za neopredeleneiot integral imame deka
2 1
 sin mx sin nxdx   sin mxdx  2  1  cos 2mx  dx 
x sin 2mx
   C,
2 4m
kade {to vovedovme smena t  2mx, dt  2m dx.
Za vrednosta opredeleniot integral dobivame deka
2 2
 x sin mx 
 sin mx sin nx dx   2  4m    . 
0  0
8.9. So pomo{ na Rimanovi zbirovi presmetaj gi slednive opredele-

ni integrali:
1 b
3
1)  x dx 2)  dx, a, b  R, a  b
0 a
Re{enie. 1) Podintegralnata funkcija e neprekinata, pa spored toa

e integrabilna. Za da go presmetame integralot dovolno e da izbe-
reme proizvolna podelba  na segmentot  a, b  za koja {to dolìna-
ta na podintervalite so najgolema dolìna d ( )  0, koga n  , i

da ja najdeme grani~nata vrednost na soodvetnite integralni zbiro-
vi, za koj bilo izbor na to~kite i   xi 1, xi  , i  1, , n. Definirame
podelba
 i 
   xi  | i  0,1, , n  .
 n 
432
Toga{ d ( )  0, koga n  . Vo sekoj od podintervalite za to~ka i
i
go izbirame desniot kraj na podintervalot, i  xi  , za i  1, 2,..., n.
n
Za soodvetniot integralen zbir dobivame deka
n n i  1 3 n i3 2
1  n(n  1) 
  i i  
f  x    4  4  
i 1 n
i 1   n i 1 n n  2 
Za granicata na inegralniot zbir, odnosno za opredeleniot integral

nao|ame deka
1 2
3 1  n(n  1)  1
 x dx  nlim
 4  2    .
4
0 n
2) Podintegralnata funkcija e neprekinata, pa spored toa e integra-

bilna. Definirame podelba
 ba 
   xi  a  i | i  0,1,, n  .
 n 
Imame deka d ( )  0, koga n  . Vo sekoj od podintervalite za to~-
ba
ka i go izbirame desniot kraj na podintervalot, i  xi  a  i ,
n
za i  1, 2,..., n. Za soodvetniot integralen zbir dobivame deka
n n b  a n (b  a )
 f i  xi     b  a.
i 1 i 1 n n

nao|ame deka
b
 dx  nlim b  a  b  a. 
a 
433
8.10. So primena na Rimanovata definicijata na opredelen integral

dokaì gi slednive ravenstva:
2
2
5
25  1
1)  x dx  3 2)  2 x dx 
1 0 ln 2

e integrabilna. Definirame podelba
 3i 
   xi  1  | i  0,1, , n  .
 n 
3i
ka i go izbirame desniot kraj na podintervalot, i  xi  1  , za
n
i  1, 2,..., n. Za soodvetniot integralen zbir dobivame deka
2
n  n 3i  3 n  6i 9i 2  3
 f i  xi    1     1    
i 1 i 1  n  n i 1 n n 2  n
18 n(n  1) 27 n(n  1)(2n  1)

 3    .
n2 2 n3 6

nao|ame deka
2
2 18 n(n  1) 27 n(n  1)(2n  1)
 x dx  nlim 3     3.
1  n2 2 n3 6
2) Podintegralnata funkcija e neprekinata, pa spored toa e integra-

bilna. Definirame podelba
 5i 
   xi  | i  0,1,, n  .
 n 
434
5i
ka i go izbirame desniot kraj na podintervalot, i  xi  , za
n
5i
n n 5
 f i  xi 2n .
i 1 i 1 n

nao|ame deka
n
 5
 2n  1
5i 5  
5
x
n
n 5 n   5 25  1
 2 dx  lim  2  lim 2   .
n  n n  5 n ln 2
0 i 1
2n 1
b
dx
8.11. Presmetaj go integralot  , a, b  R , 0  a  b, delej}i go inte-
2
ax
ravalot na integracija na proizvolen na~in i izbiraj}i gi za to~ki

i geometriskite sredini na apscisite na krai{tata na podinterva-
lite, odnosno i  xi xi 1 .

e integrabilna. Definirame podelba
 ba 
   xi  a  i | i  0,1,, n  .
 n 
ka i takva {to i  xi xi 1 , za i  1, 2,..., n. Za soodvetniot integra-
len zbir dobivame deka
435
n n 1 n  1 1 1 1
 f i  xi   xi       .
i 1 i 1 xi 1 xi i 1  xi 1 xi  a b

nao|ame deka
b
dx 1 1 1 1
  lim      .
2
n  a b  a b
ax
8.12. So pomo{ na Rimanov zbir, pokaì deka se to~ni ravenstvata:
2 2 2
1  1   2   n 7
1) lim 1    1    . . .   1   
n n  n  n  n  3

 1 1 1 
2) lim   . ..   ln 2
n  n  1 n  2 2n 
Re{enie. Ja razgleduvame funkcija f  x   x 2 , x  1, 2. Taa e nepre-
kinata, pa spored toa e integrabilna. Definirame podelba
Definirame podelba
 i 
   xi  1  | i  0,1,, n  .
 n 
i
ka i go izbirame desniot kraj na podintervalot, i  xi  1  , za
n
2 2 2 2
n n  i  1 1  1   2   n 
  i i 
f  x  1      1    1    . . .   1   .
i 1 i 1  n  n n  n   n   n 
 
Zabeleùvame deka op{tiot ~len na nizata ~ija{to granica treba da ja

opredelime e ednakva na integralnata suma na razgleduvanata funkcija.
436
Od druga strana, znaeme deka grani~nata vrednost na integralniot zbir

na funcijata e ednakva na opredeleniot integral na funkcijata na razg-
leduvaniot interval. Spored toa, imame deka
2 2 2
1  1   2  n  n
lim 1    1    . . .   1     lim  f  i  xi 
n n  n  n  n   n i 1

2
x3 2 7
  x 2 dx   .
1 3 1 3
8.13. Utvrdi koj od integralite
1 1 1 1
2 x
1)  xdx ili  x dx 2)  xdx ili  e dx
0 0 0 0
 /2  /2 1 1
2
3)  sin xdx ili  cos xdx 4)  1  x dx ili  xdx
 /4  /4 0 0
ima pogolema vrednost, bez da gi presmeta{ nivnite vrednosti.
Re{enie. 1) Za dokaz na tvrdeweto poa|ame od neravenstvo
x 2  x, za sekoe x   0,1.
Toga{ zaradi svojstvata na opredeleniot integral imame deka
1 1
2
 x dx   xdx.
0 0
2) Za dokaz na tvrdeweto poa|ame od neravenstvo
x  e x , za sekoe x   0,1.
1 1
x
 xdx   e dx.
0 0
437
3) Za dokaz na tvrdeweto poa|ame od neravenstvo
  
cos x  sin x, za sekoe x   ,  .
4 2
 /2  /2
 cos xdx   sin xdx.
 /4  /4
4) Za dokaz na tvrdeweto poa|ame od o~iglednoto neravenstvo
1  x 2  x 2 , za sekoe x   0,1 , odnosno
1  x 2  x 2 , za sekoe x   0,1 ,
1  x 2  x, za sekoe x   0,1.
1 1
2
 1  x dx   xdx. 
0 0
 /2 dx  /2 dx
8.14. Dokaì deka  1  sin x   sin x .
 /4  /4
Re{enie. Za dokaz na tvrdeweto poa|ame od neravenstvoto
  
1  sin x  sin x, za sekoe x   , 
4 2
koe {to e ekvivalentno so neravenstvoto
1 1   
 , za sekoe x   , 
1  sin x sin x 4 2
438
od kade {to zaradi svojstvata na opredeleniot integral imame deka
 /2 dx  /2 dx
   . 
 /4 1  sin x  /4 sin x
1 1 dx
8.15. Dokaì deka   1.
2 0 x2  1
Re{enie. Ako 0  x  1 toga{ imame 1  x 2  1  2, od kade {to dobivame

1 1
  1. Zaradi svojstvata na opredeleniot integral imame deka
2
2 x 1
1 1 1
1 dx
 2 dx     dx,
0 0 x2  1 0
od kade {to dobivame deka
1 1 dx
  1.
2 0 x2  1
2
1
8.16. Oceni ja vrednosta na opredeleniot integral  x  10 dx.
0
Re{enie. Ako 0  x  2 toga{ imame 10  x  10  12, od kade {to do-

1 1 1
bivame   . Zaradi svojstvata na opredeleniot integral
12 x  10 10
2 2 2
1 1 1
 12 dx   x  10dx   10 dx,
0 0 0
od kade {to ja dobivame ocenkata za opredeleniot integral
1 2 dx 1
  . 
6 0 x  10 5
439
8.2. Primena na opredeleniot integral
8.2.1. Presmetuvawe na plo{tini
 Neka y1  x  i y2  x  se neprekinati funkcii na intervalot a, b 
i neka y1  x   y2  x  , za sekoe x   a, b . Plo{tinata na figurata ogra-
ni~ena so graficite na funkciite y1  x  i y2  x  , i pravite x  a i
x  b, se presmetuva po formulata
b
P    y2  x   y1  x   dx.
a
8.17. Presmetaj ja plo{tinata na ramninskata figura ograni~ena so

1
krivata y  , pravite x  1, x  a i y  0, kade {to a  1.
x2
1
Re{enie. Od uslovot na zada~ata imame deka y1  x   0 i y2  x   ,
x2
i granicite na integracija se 1 i a. Plo{tinata iznesuva (slika 30.)
a 1 a 1 1a 1
 
P    2  0  dx   2 dx   1 . 
1x  1x x 1 a
Slika 30.
440
ln 2 x
del od krivata y  i pravite x  1, x  e i y  0.
x
ln 2 x
Re{enie. Od uslovot vo zada~ata imame y1  x   0 i y2  x   .
x
Granicite na integracija se 1 i e, pa baranata plo{tina iznesuva
(slika 31.)
e ln 2 x ln 3 x e 1
P dx   .
1 x 3 1 3
Slika 31.
Da zabeleìme deka za presmetuvawe na opredeleniot integralot,

najnapred go najdovme neopredeleniot integaral so voveduvawe na
dx
smenata t  ln x. Toga{ dt  , pa dobivme deka
x
ln 2 x 2 t3 ln 3 x
 dx   t dt   C   C. 
x 3 3
441
lakot na parabolata y  x    x 2  2 x i pravata y  0.
Slika 32.
Re{enie. Od uslovot na zada~ata imame y1  x   0 i y2  x    x 2  2 x.
So re{avawe na ravenkata  x 2  2 x  0, gi dobivame apscisite na

prese~nite to~ki na dadenite krivi, x1  0 i x2  2, koi se vsu{nost
granicite na integracija. Baranata plo{tina iznesuva (slika 32.)
2 2  x3 x2 2 4
P    ( x 2  2 x)  0  dx     x 2  2 x  dx     2   . 
     3
0 0  2 0 3
parabolata y  x 2  2 i pravata y   x .
Re{enie. So re{avawe na sistemot ravenki
 y  x 2  2

 y  x
442
gi dobivame apscisite na prese~nite to~ki od parabolata i pravata,
a so toa i granicite na integracija. Imame deka x1  2 i x 2  1 . Ba-

ranata plo{tina iznesuva (slika 33.)
1  x 2 x3 1 9
P     x  ( x 2  2)  dx      2x   .
   2 
2  3  2 2
Slika 33.

4
lakot na parabolata y  2 x i pravata y   x  1 .
5
Re{enie. So re{avawe na sistemot ravenki
y  2 x

 4
 y   x  1
 5
443
gi dobivame apscisite na prese~nite to~ki od parabolata i pravata,

1
a so toa i granicite na integracija. Imame deka x1  i x2  4. Ba-
4
ranata plo{tina iznesuva (slika 34.)
4 4 4 4
  4 2 9
P    2 x  ( x  1)  dx   x x  x 2  x   . 
1/4  5  3 5 5  1/ 4 8
Slika 34.
krivite y  x 2 i y  x .
Re{enie. Ako go re{ime sistemot ravenki
 y  x 2

 y  x
za apscisite na prese~nite to~ki, odnosno za granicite na integra-

cija dobivame deka x1  0 i x2  1. Toga{, baranata plo{tina iznesu-
va (slika 35.)
444
 3 
1
 2  2 2 x3  1 1
P   x  x dx  x   . 
  3 3 0 3
0  
Slika 35.
8.23. Presmetaj ja plo{tinata na elipsa so poluoski a i b.
Re{enie. Vo ramninata na elipsata voveduvame koordinaten sis-

tem, taka {to x  oskata i y  oskata da bidat oski na simetrija na
Slika 36.
445
x2 y2
elipsata (slika 36.). Toga{ ravenkata na elipsata glasi   1.
a2 b2
b 2
So re{avawe na ravenkata po y se dobiva y   a  x 2 , pri {to
a
znakot „  “ vaì za to~kite nad, a znakot „“ za to~kite pod x  os-
kata. Elipsata e simetri~na vo odnos na x  oskata i y  oskata, pa
plo{tinata na nejziniot del koj{to leì vo prviot kvadrant e ed-
nakva na ~etvrtina od nejzinata plo{tina. Osven toa, za apscisite
na to~kite od elipsata nad intervalot [0, a] , vaì 0  x  a, taka
{to
a b 2 bx 2 a a2 x a
P  4 a  x 2 dx  4  a  x2  arcsin   ab .
0 a a  2 0 2 a 0 
Od rezultatot za plo{tina na elipsa so poluoski a i b, za a  b  r ,
se dobiva deka plo{tinata na krug so radius r iznesuva r 2 . 
8.24. Presmetaj ja plo{tinata na figurata ograni~ena so eden bran

na sinusoidata y  sin x i apscisnata oska.
Slika 37.
Re{enie. Baranata plo{tina P  P1  P2 kade {to P1 e plo{tinata
na figurata ograni~ena so graficite na funkciite y1  x   0 i
446
y2  x   sin x opredeleni od x  0 do x   , odnosno (slika 37.).
  
P1   sin x  0 dx   sin x dx   cos x  2,
0 0 0
dodeka P2 e plo{tinata na figurata ograni~ena so graficite na
funkciite y1  x   sin x i y2  x   0 od x   do x  2 , odnosno
2 2 2
P2    0  sin x  dx    sin xdx  cos x  2.
  
Toga{ P  P1  P2  2  2  4. 
8.25. Presmetaj ja plo{tinata na figurata ograni~ena so lakot na pa-
rabolata y 2  2 x  1 i pravata y  x  1.
Re{enie. Vo ovoj slu~aj za poednostavno presmetuvawe na plo{tina-

ta na dadenata figura moè da gi zamenime ulogite na promenlivite
x i y, odnosno da ja koristime formulata
d
P   [h1 ( y )  h2 ( y )]dy,
c
kade {to h1 ( y ) i h2 ( y ) se neprekinati i nenegativni na intervalot
 c, d  , i vaì h1 ( y )  h2 ( y ), za sekoe x   c, d .
So re{avawe na sistemot ravenki
 ( y 2  1)
x 
 2
x  y  1

gi dobivame ordinatite na prese~nite to~ki od parabolata i prava-

ta, a so toa i granicite na integracija. Imame deka y1  1 i y2  3.
447
Slika 38.
Baranata plo{tina iznesuva (slika 38.)
3 y2  1 4  y2 3  y 3 y 2 3  3 16
P    y  1   dy      y   dy      x  . 
2   6 2 2  1 3
1  0  2 2  
8.26. Presmetaj ja plo{tinata na figurata ograni~ena so krivite
y  x 2  2 x  2 i y  x 2  4 x  5, i pravata y  1.
Re{enie. So re{avawe na sistemot
 y  x 2  2 x  2
 2
 y  x  4 x  5
1
ja nao|ame aspcisata na prese~nata to~ka na dvete krivi, x   .
2
Ponatamu, so re{avawe na sistemite
 y  x 2  2 x  2  y  x 2  4 x  5
 i 
 y  1  y  1
448
gi nao|ame aspcisata na prese~nite to~ki na sekoja od dadenite pa-

rabolite so dadenata prava, x  2 i x  1.
Slika 39.
Za plo{tinata na zagradenata figura dobivame (slika 39.).
1/2 1
P   ( x 2  2 x  2)  1 dx    ( x 2  4 x  5)  1 dx 
   
2 1/2
 x3  1 / 2  x3 1 21
  x2  x    2 x2  4 x   .
 3  2  3  1 / 2 4
   
8.2.2. Presmetuvawe na volumen na vrtlivi tela
Neka y1  x  i y2  x  se neprekinati funkcii na intervalot  a, b  i
neka y1  x   y2  x  , za sekoe x   a, b . Volumenot na vrtlivoto telo
dobieno so rotacija okolu x  oskata na ramninskata figura ograni-

~ena so graficite na funkciite y1  x  i y2  x  , pravite x  a, x  b
i apcisnata oska se presmetuva po formulata
449
b
P     y22 ( x)  y12 ( x)  dx.
 
a
8.27. Presmetaj go volumenot na teloto dobieno so rotacija na figu-
rata ograni~ena so parabolata y  4 x  x 2 i apscisnata oska okolu

x  oskata.
Slika 40.
Re{enie. Od uslovot na zada~ata imame y1  x   0 i y2  x   4 x  x 2 .
So re{avawe na ravenkata 4 x  x 2  0, gi dobivame apscisite na pre-

se~nite to~ki na krivite koi {to ja zagraduvaat figurata koja {to
rotira, x1  0 i x2  4, koi se vsu{nost granicite na integracija. Za
volumenot na vrtlivoto telo dobivame (slika 40.).
4 4
V    (4 x  x 2 ) 2  0  dx   16 x 2  8 x3  x 4  dx 
   
0 0
 x3 x 4 x5  4 512
  16  8    . 
 3 4 5  0 15

450
  
rata ograni~ena so krivata y  cos 2 x, x    ,  , okolu y  oskata.
 2 2
Slika 41.
Re{enie. Za volumenot na vrtlivoto telo dobivame (slika 41.).
 /2   /2
V    cos 4 x dx  2
 (1  cos 2 x) dx 
 /2 4  /2
  /2 2   /2 2 2 3 2
  (1  cos 2 x ) dx   (1  2cos 2 x  cos 2 x ) dx  .
4  /2 4  /2 8
Slika 42.
451
rata ograni~ena so del od parabolata y 2  2 px i pravite x  a i

y  0, okolu x  oskata.
Re{enie. Teloto dobieno so rotacija na figurata ograni~ena so del
od parabolata y 2  2 px okolu svojata oska na simetrija, se vika ro-

tacionen paraboloid (slika 42.).
a
Negoviot volumen iznesuva V    2 pxdx   pa 2 . 
0
rata ograni~ena so krivata y  x 2  1 i prvite x  0, x  2 i y  x,

okolu x  oskata.
Re{enie. Volumenot na teloto koe se dobiva so rotacija na dadena-

ta figura okolu x  oskata iznesuva (slika 43.).
2 2 2 166
0

0
 
V    ( x 2  1)2  x 2  dx    ( x 4  x 2  1) dx  x 4  x 2  1 
 0 15
.
Slika 43.
452

1
rata ograni~ena so krivata y  i prvite x  2 i y  2, okolu x  os-
x
kata.
 1
y 
 x
 y  2
ja dobivame apscisata na edna od prese~nite to~ka na krivite koi

1
{to ja zagraduvaat figurata koja {to rotira, x  , {to vsu{nost e
2
dolnata granica na integracija. Za volumenot na vrtlivoto telo
dobivame (slika 44.).
2  1  12 9

V     22   dx    4 x    .
2  x  1/ 2 2
1/2  x 
Slika 44.
453

rata ograni~ena so krivata y  ln x i prvite x  4 i y  1, okolu y 
oskata.
 y  ln x

y 1
ja dobivame apscisite na edna od prese~nite to~ka na krivite koi

{to ja zagraduvaat figurata koja {to rotira, x  e, {to vsu{nost e
dolnata granica na integracija. Za volumenot na vrtlivoto telo do-
bivame (slika 45.).
4 4 4
V    ln 2 x  12  dx    ln 2 xdx   dx 
 
e e e

  x ln 2 x  2 x ln x  2 x  e4  x e4  4  ln 2 4  2 ln 4  1.
Slika 45.
454
Da zabeleìme deka za nao|awe na  ln 2 x dx koristime parcijalna
2ln x
integracija, ( u  ln 2 x, dv  dx; du  dx, v  x )
x
2 2 2 2
 ln x dx  x ln x  2  ln x x ln x  2  x ln x  x   x ln x  2 x ln x  2 x.
kade {to za nao|awe na  ln x dx povtorno koristime parcijalna integ-
1
racija, ( u  ln x, dv  dx; du  dx, v  x )
x
rata ograni~ena so krivata y  e3 x  e x , i pravite x  0 i y  e3  e,

okolu x  oskata.
Re{enie. Za volumenot na vrtlivoto telo dobivame (slika 46.).
1 1
0
  6
 
V    (e3  e) 2  (e3 x  e x )2  dx  7  3e2  9e 4  5e6  . 
Slika 46.
455
rata ograni~ena so krivata y  x , i pravite x  0 i y  2, okolu

x  oskata.
 y  x

 y  2
ja dobivame apscisata na edna od prese~nite to~ka na krivite koi

{to ja zagraduvaat figurata koja {to rotira, x  4, {to vsu{nost e
dolnata granica na integracija. Za volumenot na vrtlivoto telo
dobivame (slika 47.).
4
 2 4  x2  4
V     22   
x  dx     4  x  dx   

4 x    8 . 
2  0
0  0 
Slika 47.
8.35. Presmetaj go volumenot na teloto dobieno so rotacija na elip-
x2 y2
sata   1 okolu:
a2 b2
1) x  oskata 2) y  oskata
456
Slika 48.
Re{enie. Teloto {to se dobiva so rotacija na elipsa okolu svojata

golema ili mala oska se vika rotacionen elipsoid (slika 48.).
x2 y2 b2
1) Od
a 2

b 2
 1, imame y2 
a 2  a2  x2 . Volumenot na teloto do-
bieno so rotacija na elipsata okolu x  oskata e:
a
b2 a 2 4
V    y 2 dx 
a
2
a a 3

  a  x 2 dx  ab 2 . 
2) Sli~no kako pod 1), volumenot na teloto dobieno so rotacija na
elipsata okolu y  oskata iznesuva
b
4 2
V    x 2 dy  a b . 
b
3

rata ograni~ena so krivata y  ln x i prvite x  0, y  0 i y  1, oko-
lu y  oskata.
457
Slika 49.
Re{enie. Volumenot na teloto koe se dobiva so rotacija na dadena-

ta figura okolu y  oskata iznesuva (slika 49.)
1 1  1 
V    e2 y  0  dy    e2 y dy  e 2 y  (e 2  1). 
  2 0 2
0 0
8.37. Presmetaj go volumenot na cilindar so radius R i visina H .
Slika 50.
458
Re{enie. Cilindarot na slika 48, so radius R i visina H , se dobi-

va so rotacija na pravoagolnikot OABC okolu y  oskata. Ravenkata
na pravata AB e x  R, pa baraniot volumen e (slika 50.)
H H
V    x 2 dy    R 2 dy  R 2 H . 
0 0
8.38. Najdi ja formulata za presmetuvawe na volumen na konus.
Re{enie. Konusot se dobiva so rotacija na pravoagolniot triagol-

x y
nik OAB okolu y  oskata. Ravenkata na pravata AB e   1, pa
R H
volumenot na konusot iznesuva (slika 51.).
H H 2
2  2 y R 2H
V    x dy    R 1   dy  .
0 0  H 3
Slika 51.
8.39. Najdi ja formulata za presmetuvawe na volumen na prese~en

konus.
459
Re{enie. Prese~en konus e rotaciono telo koe {to se dobiva so ro-

tacija na pravoagolniot trapez OABC so osnovi R i r i visina H ,
okolu y  oskata (slika 52.).
Slika 52.
Bidej}i to~kite A i B imaat koordinati A  R,0  i B (r , H ), ravenka-
rR
ta na pravata AB e x  y  R. Baraniot volumen iznesuva
H
H H 2
2 rR 
V    x dy     y  R  dy.
0 0
H 
rR H
Voveduvame smena y  R  z. Toga{ dy  dz , a granicite na
H rR
integrirawe se z1  R i z2  r. Taka, imame deka
H r 2 H R 2 H 2
V  
rRR
z dz   
Rr r
z dz 
3
 
R  Rr  r 2 . 
460
8.2.3. Presmetuvawe na dolìna na lak na kriva
 Neka y  x  e neprekinata funkcija so neprekinat izvod na inter-
valot  a, b . Dolìnata na lakot na dadenata kriva od to~kata so ap-
scisa x  a do to~ka so apscisa x  b se presmetuva po formulata
b
2
L   1   f ( x) dx.
a
x6  8
8.40. Presmetaj ja dolìnata na lakot na krivata y  , nad in-
16 x 2
tervalot  2,3.
x6  4
Re{enie. Imame deka y  x   . Dolìnata na lakot na krivata
4 x3
iznesuva
2 2
3  x6  4  3  x6  4  3 6
x 4
L   1   dx     dx   dx 
 4 x3   4 x3  4 x 3
2   2   2
3
x6 3
4 13 3 3
1 x4 3 1 3 595
 dx   dx   x dx   dx    . 
3 3 42 3 16 2 2 x 2 2 144
2 4x 2 4x 2x
8.41. Presmetaj ja dolìnata na lakot na krivata y  ln 1  x 2 , od  

1
to~kata so apscisa x  0 do to~kata so apscisa x  .
2
2x
Re{enie. Imame deka y  x    . Dolìnata na lakot na dadena-
1  x2
ta kriva iznesuva
461
2
1/2  2x  1/2
4x2 1/2 2
x 1
L   1   dx   1  dx   dx 
2 2 2 2
0  1 x  0 (1  x ) 0 1 x
1/2 1/2
1 1
   dx  2  dx  ln 3  . 
2 2
0 0 1 x
x3 1
8.42. Presmetaj ja dolìnata na lakot na krivata y   , nad
6 2x
1 
intervalot  , 2  .
2 
1 2 1 
Re{enie. Imame deka y  x    x  2  . Dolìnata na lakot na da-
2 x 
denata kriva iznesuva
2 2 2
1 1  1 1 
L   1    x2    dx   1   x 4  2   dx 
1/2  2 x2   1/2 4 x4 
2 1 4 1  2 1
2 1   x3 1  2 33
   x  2  4  dx    x  2  dx      . 

1/2 4  x  1/2 2  x   6 2 x  1 / 2 16
ln x
8.43. Presmetaj ja dolìnata na lakot na krivata y  x 2  , nad
8
intervalot 1, 2.
1
Re{enie. Imame deka y  x   2 x  . Dolìnata na lakot na dade-
8x
nata kriva iznesuva
2 2 2
 1   1   ln x  2 ln 2
L   1   2 x   dx    2 x   dx   x2     3. 
1  8x  1 8x   8 1 8
462
8.44. Presmetaj ja dolìnata na lakot na krivata y  cos x, nad inter-
valot  0,  .
Re{enie. Imame deka y  x    sin x. Dolìnata na lakot na dadenata
kriva iznesuva
  
2
L   1    sin x  dx   1  sin 2 x dx   cos x dx 
0 0 0
 /2   /2 
  cos xdx   cos xdx  sin x  sin x  2. 
0  /2 0  /2
2
8.45. Presmetaj ja dolìnata na lakot na krivata y  ( x2  1)3 koja
3
{to leì me|u to~kite so apscisi x  0 i x  2.
Re{enie. Imame deka y  x   2 x x 2  1. Dolìnata na lakot na dade-
nata kriva iznesuva
2 2 2
0   0

L   1   2 x x2  1  dx   1  4 x 2 x 2  1 dx  
2 2

0
 2 x  12 
dx    2 x  1 dx  x 2  x
0
 02  6. 
1. Presmetaj gi opredelenite integrali so pomo{ na Rimanov zbir:
1 3 1
1)  e x dx 2) 4
 x dx 3)  dx
0 1 0
Presmetaj gi opredelenite integrali: (zada~i 2. - 43.)
463
10 1 1
dx dx
2.  4xdx 3.  4. 
3
2 2 x 1 1  x2

2
dx 4 x 2 dx 9
dx
5.  6.  7. 
2 2
3 x 1 0 1 x 1 x
4 3 3
 4 
8.  xdx 9. 3
 x 10.   3 x 2   5  dx
1 1 2 x 
4 1  9
2 1  1 
11.   x  1 dx 12.  x   dx 13.   x   dx
1 2  x2  1 x
8 2 1
14. 
0
 2x  3 x dx  15. x
 2 dx
0
16.  2 x 3 x dx
0
  /2  /4 dx
17.  cos xdx 18.  sin xdx 19. 
 0 0 cos 2 x
 /2 dx  x 1/2
dx
2
20.  dx 21.  cos 2 dx 22. 
2
 /4 sin x  /2 1/2 1  x2
3
x 2 dx 7
dx 1
dx
23.  24.  25. 
3 2 2
11 x 0 x 4 1 x 9
2 3 1
( x  1)dx dx 2
26.  27.  28.  x x  1dx
2 2
1 x  2x  7 0 x  4x  4 0
4 2 2
dx dx dx
29.  30.  31. 
01 x 0 x 2  25 2 4  x2
4 2  /2
2 2
32.  x  3dx 33.  x  4x  3 34.  sin 2xdx
2 0 0
464
 /2  /2 dx 
35.  sin(1  x)dx 36.  37.  sin 2 x cos 3xdx
0 0 1  cos x 0
1 2x
2
e  2e x 1
e x dx
38.  e 2 x dx 39.  dx 40. 
0 0 e2 x  1 0e
2x
1
e e 2
2
41.  x ln xdx 42.  (1  ln x) 2 dx 43.  (3x  2)ln xdx
0 1 1
 /2 dx 
44. Dokaì deka   .
0 2  cos x 3 3
1
45. Neka funkcijata f e integrabilna na 0,5 i neka  f ( x)dx  6,
0
2 5
 f ( x)dx  4 i  f ( x)dx  6. Presmetaj:
0 2
5 2
1)  f ( x)dx 2)  f ( x)dx
0 1
2 0, mn
46. Pokaì deka  cos mx cos nxdx   .
0  mn
2
47. Pokaì deka  cos mx sin nxdx  0.
0
Dokaì gi neravenstvata: (zada~i 48. - 56.)
1 1 1 1
2 3
48.  x dx   xdx 49.  x dx   xdx
0 0 0 0
465
2 2 1 1
dx 2 dx
dx
50.  x   1  x dx 51.  3  dx
1 1 0 x 0 x
1 1 2 1 1 2
52.  e x dx   e x dx 54.  2 x dx   2 x dx
0 0 0 0
 /2  /2 2 1
2
55.  sin xdx   sin xdx 56.  ln xdx   (ln x)2 dx
0 0 1 0
Utvrdi koj od navedenite integrali ima pogolema vrednost, bez tie

da se presmetuvaat: (zada~i 57. - 62.)
3 3 2 2
57.  x 2 dx ili 3
 x dx 58.  xdx ili  xdx
1 1 1 1
2 2 1 2 1
59.  e x dx ili 3x
 e dx 60.  2 x dx ili x
 2 dx
0 0 0 0
1 2 1 e e
61.  3x dx ili x
 3 dx 62.  x ln xdx ili 2
 x ln xdx
0 0 1 1
63. Oceni ja vrednosta na slednite opredeleni integrali:
1 10 2
dx dx xdx
1)  2)  3) 
3 6
0 x 8 0 1 x 1 x2  1
64. Presmetaj ja plo{tinata na ramninskata figura ograni~ena so pa-
rabolata y  x 2  x  6, pravite x  1 i x  5 i apcisnata oska.
65. Presmetaj ja plo{tinata na ramninskata figura ograni~ena so hi-

1
perbolata y  , pravite x  1 i x  4 i apscisnata oska.
x
466
66. Presmetaj ja plo{tinata na ramninskata figura ograni~ena so


krivata y  tgx, pravata x  i apcisnata oska.
3

eden polubran na sinosoidata y  sin x i apcisnata oska.
krivata y  e x , koordinatnite oski i pravata x  ln 5.

krivata y  ln x, pravite y  0 i x  e.

2
rabolata y  x i pravata y  2  x.
rabolata y  4  x 2 i pravata y  x  2.
krivata y  x3 pravata y  8 i ordinatnata oska.
rabolite y  3  8 x  2 x 2 i y  6  4 x  x 2 .
x3 2
rabolite y  i y  4  x2 .
3 3
x2
rabolite y  x 2 i y  i pravata y  2 x.
2
467
krivata y  ( x  1)5  1 i nejzinata tangenta paralelna so pravata

10 x  2 y  5  0.
rabolata y  x 2  4 x  9 i nejzinata tangenta vo to~kite so apcisi
x1  3 i x2  0.
rabolata y  x 2  2 x  3 nejzinata tangenta vo to~kata M (2, 5) i ordi-

natnata oska.
79. Presmetaj go volumenot na teloto dobieno so rotacija na ramnins-

1
kata figura ograni~ena so hiperbolata y  , pravite y  x, x 1 i
x
apscisnata oska okolu x  oskata.
kata figura ograni~ena so parabolata y  x 2 , pravite x  1, x  2 i


kata figura ograni~ena so krivata y  sin x, 0  x   , i apscisnata
oska okolu x  oskata.

1
kata figura ograni~ena so hiperbolata y  , pravite x  1, x  4 i
x
468

kata figura ograni~ena so krivite y  sin x i y  cos x, i pravata

x okolu x  oskata.
2
 
kata figura ograni~ena so krivata y  sin 2 x, x  0,  i apcisnata
 2
oska okolu x  oskata.

2
kata figura ograni~ena so krivata y  sin x i pravata y  x okolu

x  oskata.
86. Presmetaj go volumenot na teloto dobieno so rotacija na krivata
y  e x okolu x  oskata ako x   0,1.
469
Tablici na izvodi i integrali
TABLICA NA IZVODI NA ELEMENTARNI FUNKCII
Funkcija Izvod na funkcijata
y  C  const. y  0
y  x ,   R y   x 1
1
y  x, x  0 y 
2 x
1 1
y , x0 y  
x x2
y  a x , a  1, a  0 y  a x ln a
y  ex y  e x
1
y  log a x, a  1, a  0, x  0 y 
x ln a
1
y  ln x, x  0 y 
x
y  sin x y  cos x
y  cos x y   sin x
 1
y  tg x, x   k , k  Z y 
2 cos 2 x
1
y  ctg x, x  k , k  Z y'  
sin 2 x
1
y  arcsin x, 1  x  1 y 
1  x2
1
y  arccos x, 1  x  1 y  
1  x2
1
y  arctg x y 
1  x2
1
y  arcctg x y  
1  x2
470
TABLICA NA INTEGRALI NA ELEMENTARNI FUNKCII
 x 1
 x dx   C ,   1, x  0
 1
1
 x dx  ln x  C , x  0
x ax
 a dx  ln a
 C , a  1, a  0
x x
 e dx  e  C
 cos x dx  sin x  C
 sin x dx   cos x  C
dx 
  tgx  C , x  k , k  Z
2 2
cos x
dx
  ctgx  C , x  k , k  Z
sin 2 x
dx  arcsin x  C , 1  x  1
 
1  x 2   arccos x  C , 1  x  1
dx  arctgx  C
 
1  x 2  arcctgx  C
471
TABLICA NA INTEGRALI DOBIENA SO METODITE
NA ZAMENA I PARCIJALNA INTEGRACIJA
1 1
 ax  b dx  a ln ax  b  C ,
x x b
 ax  bdx  a  a 2
ln ax  b  C ,
2
x2
dx 
ax  b   2bax  b   b 2 ln ax  b  C ,
 ax  b 2a 3 a3 a3
1 2 ax  b
 dx   C,
ax  b a
x 2ax  2b  ax  b
 dx   C,
ax  b 3a 2
x2
dx 

2 3a 2 x 2  4abx  8b 2  ax  b
 C,
 ax  b 15a 3
A
 a  x dx  A ln x  a  C ,
B B 1
 a  x  dx  1   x  a  1
 C,   1
1 1 x
x 2 2
dx  arctg  C , a  0
a a a
x 1
x 2
a 2
2

dx  ln x 2  a 2  C , 
x2 x
 x 2  a 2 dx  x  a  arctg a  C ,
472
x3 x2 a2
 x2  a2 dx  2

2
ln x 2  a 2  C ,  
a
x 1
 x dx   C,
2
a 
2 2 
2 x  a2
2

x2 x 1 x
 x dx   arctg  C ,
2
a 2 2
  2
2 x a 2
2a a
x3 a2 1
 x dx 
  
 ln x 2  a 2  C , 
2
 a2  2 2
2 x a 2
2
 x a 2
1
2

dx  ln x  x 2  a 2  C , 
x
 dx  x 2  a 2  C,
2 2
x a
x2 x x2  a2 a2
 x2  a2
dx 
2

2

ln x  x 2  a 2  C , 
x2  a2  a  x2  a2 
 dx  x 2  a 2  a ln   C,
x  x 
 
x2  a2 x2  a2
 x 2
dx  
x
 ln x  x 2  a 2  C ,  
1 1  xn 
 x  x dx  ln    C ,
n
a n
 na n  x n  a n 
x n 1 1 n n
 x n  a n dx  n ln x  a  C,  
473
xm x mn n x mn
 x dx   dx  a  x dx  C ,
n
 an  r
x n
 an  r 1 n
 an r
p
x
Mx  N M 2 N  Mp
 2
x  px  q
dx 
2
ln x 2  px  q 
p 2
arctg 2 C
p2

2 q q
4 4
Mx  N M 1  Mp 
 
dx  2 2  1
N   K ,   1
2(1   ) (t  a ) 2 
x 2
 px  q  
dt p 2 p2
kade {to K    , t  x ,a q
t 2  a2

 2 4
dx
  ln x  x 2  a 2  C
2 2
x a
dx 1 ax
a 2 2
 ln  C, a  0
x 2a a  x
xdx
   a2  x2  C
2 2
a x
2 2 x a2 x
 (a  x )dx  a2  x2  arcsin  C , a  0
2 2 a
x 2 a2
 x 2  a 2 dx  x  a2  ln x  x 2  a 2  C
2 2
dx dt x
   arcsin t  C  arcsin  C.
k 2  x2 1 t2 k
ax e ax
 e dx  a
 C, a  0
474
axe ax  1
 xe dx  a  x  a   C, a  0
2 ax e ax  2 2x 2 
 x e dx  a
x 


a a2
  C, a  0

e ax e  ax a e ax
 xn dx   dx  C ,
(n  1) x n 1 n  1  x n1
ax e ax a sin bx  b cos bx 
 e sin bxdx  a2  b2
C
ax e ax a cos bx  b sin bx 
 e cos bxdx  a2  b2
C
ax e ax ln x 1 e ax
 e ln xdx  a
 
a x
dx  C
1  sin     x sin     x 
 cos x cos  xdx  2   

 
C

1  sin     x sin     x 
 sin  x sin  xdx  2   


C

1  cos     x cos     x 
 sin  x cos  xdx      C.
2     
n sin x cos n 1 x n  1
 cos xdx    cos n 2 xdx  C
n n
n cos x sin n 1 x n  1
 sin xdx     sin n  2 xdx  C
n n
475
Literatura
LITERATURA
[1] Adnađević D., Kadelburg Z., Matematička analiza I, Nauka, Krug,

Beograd, 1998
[2] Aigner M., Ziegler M., Proofs from THE BOOK, Springer - Verlag, 2009
[3] Aljančić S., Uvod u realnu i funkcionalnu analizu, Građevinska
knjiga, Beograd, 1979
[4] Apostol T. M., Modular Functions and Dirichlet Series in Number
Theory, Springer - Verlag, 1990
[5] Bogoslavov V., Zbirka rešenih zadataka iz matematike, Zavod za
uđbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1980
[6] Zori~ A., Matemati~eskiй analiz, Nauka, Moskva, 1984
[7] Ivanovski N., Matemati~ka analiza I, Univerzitet „Kiril i
Metodij“, Skopje, 1981
[8] Janev I., Zbirka zada~i za IV godina, Prosvetno delo, Skopje,
1988
[9] Kadelburg Z., Miličić M., Ognjanović S., Analiza sa algebrom 3, Krug,
Beograd, 2003
476
Literatura
[10] Kadelburg Z., Miličić M., Ognjanović S., Analiza sa algebrom 4, Krug,
Beograd, 2003
[11] Kudrяvcev D., Kurs matemati~eskogo analiza, Vыs{яa {kola,
Moskva, 1981
475 Kurepa S., Matematička analiza, Diferenciranje i
[12]
integriranje, Tehnička knjiga, Zagreb, 1971
[13] Kurepa S., Matematička analiza, Funkcije jedne varijable,
Tehnička knjiga, Zagreb, 1971
[14] Ljaško I., Boljarčuk K., Gaj, G., Golovač P., Zbirka zadataka iz
matematičke analize 1, Naša knjiga, Beograd, 2007
[15] Mal~eski Risto, Kalkulus, Evropski univerzitet, Skopje, 2007
[16] Mal~eski Risto, Algebarski strukturi, Evropski univerzitet,
Skopje, 2007
[17] Mamuzić Z., Gerasimović G., Osnovi matematičke analize, Naučna
knjiga, Beograd, 1970
[18] Marjanović M., Matematička analiza I, Naučna knjiga, Beograd, 1979
[19] Miličić M., Kadelburg Z., Dukić, D., Uvod u teoriju brojeva, Društvo
matematičara Srbije, 1990, Beograd
[20] Miličević P., Matematička analiza za srednjoškolce, Zavod za
uđbenike i nastavna sredstva Beograd, 1996
[21] Mitevska J., Gribovska – Popovi} L., Manova Erakovi} V.,
Mitru{eva F., Matematika za IV godina na reformiranoto
gimnazisko obrazovanie, Prosvetno delo, Skopje, 2004
[22] Mitevska J., Gribovska – Popovi} L., Mladenovska D.,
Matematika za maturanti, Prosvetno delo, Skopje, 2006
[23] Nikolьskiй M., Kurs matemati~eskogo analiza, Nauka, Moskva,
1975
[24] Popov B., Matemati~ka analiza za IV godina na matemati~ko –
informati~ka struka, Prosvetno delo, Skopje, 1987
[25] Rudin W.,, Principle of mathematical analysis, Me Graw – Hill
Co., New York, 1964
477
Literatura
[26] Takači Đ., Takači A., Zbirka zadataka iz analize I, prvi deo,
Prirodno - matematički fakultet, Novi Sad, 1997
[27] Tren~evski K., Elementarna algebra, Prosvetno delo,
Skopje, 2001
[28] Tren~evski K., Tren~evski G., Krsteska B., Zdraveska S.,
Matemati~ka analiza za IV godina na reformiranoto
[29] Tren~evski K., Tren~evski G., Krsteska B., Zdraveska S.,
Algebra za III godina na reformiranoto gimnazisko
obrazovanie, Prosvetno delo, Skopje, 2009
[30] Tren~evski K., Dimovski D., Tren~evski G., Krsteska B.,
Kondinska L., Matematika za I godina na reformiranoto
[31] Ćirić D., Uvod u matematičku analizu, Prirodno – matematički fakultet,
Niš, 2008
[32] Uščumlić M., Miličić M., Zbirka zadataka iz više matematike, Nauka,
Beograd, 1994
[33] Fihtengolьc M., Kurs differencialьnogo i integralьnogo
isqisleniь, Nauka, Moskva, 1966
[34] Hardy H., Wright M., An Introduction to the Theory of Numbers,
Oxford, 1960
[35] [ilov R., Matematiqeskiй analiz. Funkcii odnoga
peremennogo, Nauka, Moskva, 1969
478
Ниту еден дел од оваа публикација не смее да биде репродуциран на било кој
начин без
претходна писмена согласност на авторот
Е-издание: http://www.ukim.edu.mk/mk_content.php?meni=53&glavno=41

Збирка решени задачи по математика - Марија Оровчанец, Билјана Крстевска

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Збирка решени задачи по математика - Марија Оровчанец, Билјана Крстевска

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Марија Оровчанец Билјана Крстеска

ZBIRKA RE[ENI ZADA^I

Уредник за издавачка дејност на УКИМ:

Лектура на македонски јазик:

CIP - Каталогизација во публикација

Библиографија: стр. 476-478

poglavjeto. Golem del od re{enijata na zada~ite se ilustrirani so

Skopje, mart 2017 godina Avtorite

Formuli od elementarna matematika

 Osnovni trigonometriski identiteti

sin      sin  cos   cos  sin 

sin      sin  cos   cos  sin 

cos      cos  cos   sin  sin 

cos      cos  cos   sin  sin 

ctg  ctg   1 ctg  ctg   1

 Trigonometriski funkcii od dvojni agli

sin 2  2sin  cos  cos 2  cos 2   sin 2 

 Trigonometriski funkcii od poluagli

 Transformacii na trigonometriski funkcii

Rastojanie me|u dve to~ki

 Ravenka na prava niz edna to~ka y  y1  k ( x  x1 )

 Agol me|u dve pravi

3. FUNKCII SO EDNA PROMENLIVA 70

3.5. Slo`eni funkcii 91

4. NIZI OD REALNI BROEVI 125

5. GRANI^NA VREDNOST NA FUNKCIJA.

6. IZVODI NA FUNKCII 257

6.2. Pravila za presmetuvawe na izvod 273

7. NEOPREDELEN INTEGRAL 375

8. OPREDELEN INTEGRAL 425

8.2. Primeni na opredelen integral 440

Tablica na izvodi na elementarni funkcii 470

1.1. Poim za mno`estvo. Operacii so mno`estva

Neka A i B se dadeni mno`estva.

 Velime deka mnoèstvoto A e podmnoèstvo od mnoèstvoto B,

 Velime mno`estvata A i B deka se ednakvi, i zapi{uvame A  B,

 Ako A  B i ako postoi element vo B {to ne e element vo A, odn-

 Unija na mno`estvata A i B, ozna~uvame A  B, e mno`estvoto

 Presek na mno`estvata A i B, ozna~uvame A  B, e mno`estvoto

 Razlika na mno`estvoto A so mno`estvoto B, ozna~uvame A \ B, e

 Komplement na mno`estvoto A (vo odnos na univerzalnoto mno-

`estvo U ), ozna~uvame so Ac , e mno`estvoto {to se sostoi od site

 Dekartoviot proizvod na mno`estvata A i B e mno`estvoto

 Praznoto mno`estvo ne sodr`i nitu eden element, i se ozna~uva

1.1. Za mno`estvata A  1,2,3,4,5 , B  2,3, 4,5,6 i C  3, 4,5,6,7 ,

Re{enie. 1) Imame deka A  B  1, 2,3, 4,5,6 i A  C  1, 2,3, 4,5,6,7.

2) Dobivame deka A  B  2,3,4,5 i A  C  3, 4,5.

3) Nao|ame deka A \ B  1 , A \ C  1,2 i B \ A  6. 

1.2. Opredeli gi site podmno`estva od mno`estvoto a, b, c, d .

Re{enie. Baranite podmno`estva se: , a , b , c , d  , a, b ,

Re{enie. So primena na definiciite za soodvetnite operacii na

1.4. Ako A  B i B  C , opredeli gi mno`estvata:

Re{enie. Od uslovite A  B i A  C dobivame A  B  A, A  C  A

1.5. Neka A, B i C se dadeni mnoèstva. Pokaì deka vaì:

Re{enie. 1) Neka x  A e proizvolno izbrano. Od uslovot A  B sle-

2) Neka A  B i neka x  A e proizvolno izbrano. Toga{, sleduva de-

]e poka`eme deka za proizvolni A, B va`i A  B  A  B  B. Neka

A  B i neka x  B. Toga{, sleduva x  A, pa x  Ac  B c  ( A  B)c ,

3) Neka x  A  B e proizvolno izbrano. Toga{ x  A ili x  B, pa od

4) Dokazot se sproveduva analogno kako vo 3). 

1.6. Dokaì deka za sekoi mnoèstva A, B i C vaàt slednive ra-

Re{enie. 1) Imame deka x  A  ( B  C )  ( x  A i x  B  C ) 

 ( x  A  B i x  C )  x  ( A  B )  C , {to zna~i deka

Za obratnata inkluzija imame, x  ( A  B )  C  ( x  A  B i x  C ) 