NE RUGAJ SE!

Ja sam dečko iza cvika što ga „Ćora“ zovu svi

Ona mala sa protezom što se ne smije smijati
Ja idem svaki dan sa suzama u san
Ja sam klinac kog u igri djeca zadnjeg biraju
Majka s nepunih sedamnaest koju kući skrivaju
Znam da ne znamo se mi al' poslušaj me ti

Kad vidiš me ne rugaj se

U bolu nema sreće znaj
Bogu svi smo jednaki
Na kraju svi smo anđeli
Ne rugaj se…

Ja sam bogalj na sred puta kojim često prolaziš

I kad prosim da li makar da sam gladan pomisliš
Znam ja zašto se
Naš pogled ne sretne

Ja sam ostao bez doma u tom ratnom ludilu

I sad ulicama hodam sam u svome bunilu
Znam da bliski nismo mi
Al' poslušaj me ti

Kad vidiš me…

Jer takav sam, drugačiji.

Al isti smo na kraju svi.

Kad vidiš me…

Ne rugaj se…