Razvoj notacije i

muzičke teorije
Svetovna muzika Srednjeg veka
*kviz prezentacija za utvrđivanje gradiva (1)*
Istorija muzike, II razred SMŠ
 Uputstvo za praćenje kviz prezentacije
• Pregledanja prezentacije, na početku su data pitanja iz lekcija
koje smo obradili u decembru.
• Pokušajte da usmeno date odgovore na što više pitanja, a zatim
idite od slajda do slajda i pratite/uporedite vaše odgovore sa
ponuđenim.
ovog časa i kviz prezentacije je da obnovimo i pripremimo
• Cilj
gradivo za izradu kontrolnog zadatka čija je sadržaj: muzička
teorija, notno pismo, oblici višeglasja i svetovna muzika
Srednjeg veka.
 Pitanja:
NOTNO PISMO I MUZIČKA TEORIJA
1, Zašto je uopšte bilo neophodno ’’izmisliti’’ notno pismo?
2. Kako se zovu i kako su izgledala prva notna pisma?
3. Kada se uvode linije, kako izgleda to notno pismo i šta se iz njega razvilo?
4. Po čemu se modalna i menzuralna notacija suštinski razlikuje od prethodnih?
5. Ko je i kako razvio solmizaciju kao sistem za pevanje?
6. Koje lestvice su korišćene u srednjem veku kao osnova za stvaranje muzike, šta
znaš o njima?
Pitanje br. 1
Najočigledniji od njih je razvoj sveobuhvatnog muzičkog notnog
sistema koji je kompozitorima omogućio da na pergamentu ili
papiru napišu svoje melodije i instrumentalne komade.

• Pre razvoja muzičke notacije, pesme i komade su se morali učiti „po uvu”,
od jedne osobe koja je poznavala pesmu do druge osobe. To je uveliko
ograničilo koliko ljudi može podučavati novu muziku i koliko se muzika
mogla proširiti u druge regione ili zemlje.
• Sveštenicima katoličke crkve je trebala i po čitava decenija stalnog učenja,
ponavljanja i usavršavanja, ne bi li zapamtili sve napeve koji se izvode na
službi.
• Razvoj muzičke notacije olakšao je širenje pesama i muzičkih komada na
veći broj ljudi i šire geografsko područje.
 Pitanje br. 2

Kako se zovu i kako su izgledala prva notna pisma?

 Prvi znaci su bili akcenti, uzlazni ili silazni grafički znaci
koji su značili podizanje ili spuštanje glasa.

• To je ujedno i prva ekofonetska notacija kojom se beležilo podizanje ili

spuštanje glasa prilokom čitanja liturgijskih tekstova. Javili su se u VIII veku,
po uzoru na grčko-rimske gramatičke akcente. Ti znaci nisu određivali
intervale niti ritam.
• Paralelno sa ovim načinom beleženja dela pevanja javilo se još jedno
muzičko pismo. Oni su nazvani NEUME. Ovo pismo se usavršavalo,menjao
se i oblik znakova za zapisivanje melodije, ali još uvek su ovi znaci bili samo
podsetnik za nekoga ko je već poznavao kako se data melodija izvodi.
Primeri ranog neumskog pisma
 Pitanje br .3

Kada se uvode linije, kako izgleda to notno pismo i šta se

iz njega razvilo?
 Najveći pomak ostvaren je uvođenjem prvo jedne, a
kasnije i više horizontalnih linija za beleženje tonskih
visina!
• Između XI-XIII veka uvedene su i horizontalne linije za
zapisivanje nota. Uvođenje prve linije značilo je veliki korak
napred. To je zapravo grafički prikaz zategnute žice predstavljen
na hartiji i omogućio je fiksiranje visine tona: bila je crvene boje i
na njoj su se mogla upisati tri tona f.
• Kasnije je dodata i druga linija, žutom bojom (beležen je ton c) i
treća, crna linija (beležen je ton g). Na početak crte pisano je
slovo-naziv tona koji se nalazio na njoj. Iz tih slova su vremenom
natajali ključevi-F i C ključ. Kasnije se javio i G-ili violinski ključ.
Razvoj ključeva i izgled notnog pisma sa notnim
linijamaIzgled
 Pitanje br. 4

Po čemu se modalna i menzuralna notacija suštinski

razlikuje od prethodnih?
Modalna i menzuralna notacija su uvela novinu da se u odnosu
na oblik notne glave razlikuje trajanje note, pa je prvi put
zapisan i ritam.

• Osnove današnje notacije postavljene su tek početkom XVII

veka, kada je izvršena reforma menzuralne notacije. Notno
pismo se i dalje razvijalo, ali su uvedena mnoga
pojednostavljenja.
• Generalnatežnja svakog notnog zapisa do danas je da se što je
moguće više približi idealu kompozitorove ideje, što je još uvek
nedostižno. Svaka interpetacija notnog teksta menja u većoj ili
manjoj meri tu zamisaojer notni zapis nije savršen i ne sadrži
apsolutno sve odrednice.
Primeri menzuralne notacije i tabulatura
 Pitanje br.5

Ko je i kako razvio solmizaciju kao sistem za pevanje?

 Za sistem pevanja na slogovima solmizacije zaslužan je
Gvido iz Areca (995?-1050?), muzički teoretičar i nastavnik
pevanja.
• On je koristio neke napredne izume u smislu muzičke notacije
koje su kasnije bile opšteprihvaćene.
• Između ostalog, primenjivao je sistem neuma sa više linija u
razmaku terce, a da bi svojim učenicima olakšao nastavu
pevanja i pamćenje teksta, pimenjivao je solmizacione slogove
za svaki ton od heksakorda (6 tonova u nizu) gde je svaki
predstavljao početni slog stiha himne sv. Jovana: ut,re,mi,fa,sol,
la.
 Pitanje br.6

Koje lestvice su korišćene u srednjem veku kao osnova za

stvaranje muzike, šta znaš o njima?
 U Srednjem veku su korišćeni tzv. MODUSI. U bukvalnom
prevodu, ovo znači ’’način’’ i činilo ih je 8 lestvica nazvanih po
različitim oblastima Antičke Grčke.

• Bila su poznata četiri osnovna tzv. autentična modusa (dorski, frigijski,

lidijski i miksolidijski), iz kojih su premetanjem tetrahordâ bili izvedeni tzv.
plagalni modusi (hipodorski, hipofrigijski, hipolidijski i hipomiksolidijski).
• Za teorijsko i praktično određivanje tih odlučujući su završni ton napeva
(tzv. nota finalis), dominanta (ton koji je pored finalisa najzastupljeniji u
melodiji) i opseg melodije (ako obuhvata tonove ispod finalisa, onda je u
pitanju plagalna varijanta modusa).
• Eolski modus (današnja prirodna moslka) i jonski modus (današnja durska
lestvica) ušle su u upotrebu najkasnije (tek u XVI veku) i iz njih će kasnije
nastati savremeni tonski rodovi: dur i mol!