ИВО АНДРИЋ-ЕX

PONTO
“ШТА СИ ВИДЕО У ЛЕТЊИ ДАН, СИНЕ МОЈ?” 
• – Много самујеш и дуго ћутиш сине мој, затрављен си са сновима,
изморен путевима духа. Лик ти је погнут и лице бледо, спуштене
веђе и глас као шкрипа тамничких врата. Изиђи у летњи дан, сине
мој!
• – Шта си видео у летњи дан, сине мој?
• – Видео сам да је земља јака и небо вечно, а човек слаб и кратковек.
• – Шта си видео у летњи дан, сине мој?
• – Видео сам да је љубав кратка, а глад вечна.
• – Шта си видео, сине мој, у летњи дан?
• – Видео сам да је овај живот ствар мучна која се састоји у
неправилној смени греха и несреће, да живети значи слагати варку
на варку.
• – Хоћеш да уснеш, сине мој?
• – Не, оче, идем да живим!
Увод
• Епилог је завршни део Андрићеве збирке
лирске прозе ’Ex Ponto’’,објављене
1918.године.
• Збирка се често назива ’’разговор с душом’’
јер садржи исповедни тон,као одраз
песникових рефлексија и унутрашњих
сукоба које је проживљавао док је боравио у
затвору.
• ’’Еx Ponto’’ је подељен у три циклуса,од
26,25 и 88 текстова,а последњи,засебни део
чини Епилог.
• "Епилог" је написан из перспективе искусног и зрелог човека, који
износи своје основно знање.
• Симболика летњег дана представља доба зрелости и мушкости у
које лирски субјекат излази након што је перпорођен животним
искуством.
• Затрављени снови представљају младалачки занос.

Летњи дан Зрелост и мушкост

Затрављени снови Младалачки занос
• Отац му поставља питање које се понавља кроз епилог: "Шта си видео летњег дана, сине мој?"
Визуелна природа питања која отац поставља сину сугерира увиде који се граде из непосредног
искуства и свих чула. Син одговори: "Видео сам да је земља јака и небо је вечно, а човек слаб и
краткотрајан."
• Прво схватање је пролазност човека и вечност природе.
• Друга основна спознаја је да је „љубав кратка, а глад вечна“. Људска невоља је често јача од
лепих околности у животу. Човеку као духовном бићу треба љубав, али као телесно биће не
може живети само од те емоције.
• Трећа спознаја је да је „живот болна ствар, која се састоји од неправилне размене греха и
несреће“.
• Његове спознаје нису пуне оптимизма и идеала, већ представљају прихватање стварности,
коначно помирење са судбином, ма каква она била.

Човек је Љубав је
краткотрајан,а кратка,а глад Живот је болан
природа вечна вечна
• На почетку му се отац обраћа речима: "Много самујеш и дуго ћутиш
сине мој, затрављен си са сновима, изморен путевима духа."
• То је зато што човек читаву своју младост покушава да живи у складу са
неким својим идеалима и бори се да их достигне. У одрасло доба
одустаје од идеала и схвата да се од таквог живота нема шта добити,не
прихватајући све што је живот, и добро и зло.
• Отац стога зове свог сина: "Изиђи у летњи дан, сине мој!" Он га подстиче
да одрасте, тргне се и почне да живи.
• Лик оца се сажаљева над сином када схвати да је он већ
одавно схватио окрутност живота, па га пита: "Хоћеш да
уснеш, сине мој?" Син, обогаћен искуством, више не жели да
живи од снова, него од стварности: "Не, оче, идем да
живим!"
• Лик оца је заправо човеков унутрашњи глас, који се
повећава са одрастањем а син је дете које је у
човеку.Овако посматрана песма у ствари је унутрашњи
дијалог, солилоквиј који води одрасла особа са
дететом у себи.
• Песма је написана у прози. Ритмичност се постиже
понављањем питања које отац поставља сину и одговорима.
Дијалог је заокружен уводним монологом оца, као
мотивација да тргне сина из сна, те завршном одлуком сина,
која делује као инат и побуна почетном очевом доживљају
сина.
 ЗАКЉУЧАК
• У својој лирској прози под називом Ex Ponto, у оквиру завршног дела „Епилог“, Иво Андрић је
1918. године записао одговор на најважније питање о смислу постојања човека на овом суровом
свету. Због ситуације у којој се налазио, наиме боравио је у ћелији и у изгнанству док је писао ово
дело, основни мотиви били су самоћа, немир, усамљеност, меланхолија, стрепња…
• Спутан самоћом, схвата животне истине и смисао борбе и то му осветљује мрачне дане. Екс Понто
обилује животним истинама из којих учимо и према којима живимо. Сама поента дела се налази у
епилогу када младић разочаран животом ипак одлучи да живи јер је живот краткотрајан.