SMEHA DECI DECA MOGU DA POLETE

Deca mogu da polete

I smeha. treba samo da se sete
smeha, treba samo da požele
i smeha deci! da zamahnu da se vinu
kao ptice nežne bele
Smešan oblak nebom nek plovi, ka zvezdama u visinu
učitelj nek priča smešne priče, Da zamisle
smešni neka su brci u čiče, da se sete
i nek su smešni dečji snovi. kuda žele
da polete
I smeha.
Deca mogu preko neba
smeha,
na krilima lepih želja
i smeha deci! odlučiti samo treba
setiti se prijatelja
Vesela pesma neku decu budi, osetiti radost šta je
i nek se veselo u krevet ode, radost deci krila daje
veselo samo - ko žubor vode,
Da zamisle
pa će porasti veseli ljudi. da se sete
kuda žele
Pa zato, da polete!
smeha,
i smeha deci!
 DETE

NA KRAJU

Dete nije dete

Igračka za strine i tete
Dete je dete Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta?
Šta je na kraju deca bi htela da znaju?
Da ga volite i razumete Zato jedu, zato spavaju,
Zato rastu brže od kaputa.
Nećete mi verovati
I veliki pesnik Gete Šta je na kraju srede? Četvrtak.
Nekada je bio beba A šta – na kraju četvrtka? Petak.
I veoma nemirno dete Na kraju svih krajeva?
Uvek je jedan novi početak.
Brkati hajduk Veljko Krajevi se potroše,
Što je zlotvoru prašio pete počeci uvek traju.
U početku je sisao palac Početak – eto šta je na kraju!
I bio nemoguće dete

Junaci kosmosa
Što lete na druge planete
Prvo su sedeli na nošama
A posle su seli u rakete

Dete nije dete

Igračka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete!
 ŠAŠAVA PESMA

Mama mi kaže: Šašavo moje, šta se to zbiva u tvojoj glavi?

U njoj dečaci, kažem, postoje, dečaci smeđi, crni i plavi.

Mama mi kaže: Šašavo moje, zar mogu tamo svi da se slože?

Ja mami kažem: Kad već postoje, nek tu i stoje – šta se može!

Mama mi kaže: pusti priče – zbijeni tako na šta liče?

Ja rukom mahnemi uzdahnem:

Svi oni liče, svi mnogo liče na nešto lepo kao iz priče.

Na sve što čekam. Na sve što hoću. Liče na nemir i na samoću.

Mama mi kaže: Šašavo moje, pa oni, znači, ne postoje!

Postoje, kažem, kao na javi, dečaci smeđi, crni i plavi.

Šta da se radi? mama veli.

Ja kažem: ništa, već da se želi da nikad čekanje ne izbledi.

Mama me pita: a da l to vredi?

A ja se smeškam: videćeš – vredi!