Fizika Svesti

Ivan Antić: Fizika svesti
Ivan Antić
Registrovano u JAA - Autorskoj agenciji za Srbiju A.D.
Fizika svesti
kao autorsko delo.
www.ivantic.info
© Copyright: 2019. by Ivan Antic

All rights reserved.
ISBN-13: 978-1978163546
ISBN-10: 1978163541
2
Ivan Antić: Fizika svesti Ivan Antić: Fizika svesti
Drugi deo
Svest u organskom svetu ……………………………... 97
SADRŽAJ Ispoljavanje božanske svesti o sebi kroz kosmos,
život i događaje …………………………………………. 97
Elementi i minerali ……………………………………. 104
Svest kroz biljke usavršava percepciju …...…........... 106
Uvod ……………………………………………………… 5 Životinje usavršavaju percepciju kroz kretanje i
Prvi deo osnovno delovanje ….…………………………………. 109
Svest u neorganskom svetu ….................................... 13 Čovek usavršava percepciju kroz dramu svog
Kvant i kvantno polje …………………………………. 14 života ……………………………………………………... 112
Kvantno polje je prostor u kome je samo jedna Drama ljudskih života sažima informacije o
čestica – nema mnoštva ………………………………. 19 postojanju u smisao o postojanju ….......................... 126
Trenutnost omogućava svekoliko kretanje ………. 25 Princip prinude na svest u procesu inkarnacije ….. 134
Sveopšte kretanje stvara energiju …………………... 33 Suprotnost između prinude i svrhe života stvara
Svest u čovekovom telu ………………………………. 37 svu civilizaciju i kulturu ……………………………… 138
Svest izvan tela i mozak …...………………………….. 41 Nema svesti bez dobrote i ispravnosti …...………… 142
Svest i vreme kroz dimenzije prirode ………………. 44 Svest i veštačka inteligencija ..……………………….. 145
Princip kruženja svesti od božanskog do čoveka i Zaključci drugog dela ………………………………….. 147
natrag …………………………………………………….. 54
Unutarnja čula i natčulno opažanje ………………… 57 Treći deo
Svest i fizika etra ……………………………………….. 59 Čovek je svesni subjekt organskog i neorganskog
Paralelne stvarnosti i dimenzije prirode ….............. 63 sveta ……………………………………………………… 152
Jedino moguće kretanje jeste kretanje kroz Inkarnacija duše kroz višu i nižu svest čovekovog
paralelne stvarnosti ……………………………........... 68 uma ……………………………………………………….. 152
Par primera nadmoći svesti nad fizičkom Prestanak inkarnacije i ’povratak’ svesti duše sebi
stvarnošću …………………………………….............. 71 samoj ………………………………………..................... 158
Svest bira stvarnost ………………………................... 73 Sinhronicitet je svesno spajanje paralelnih
Trenutnost i sve paralelne stvarnosti jesu jedna stvarnosti ………………..……………........................... 163
ista stvarnost ………………………............................. 80 Fizika samospoznaje svesti…………………............... 166
Povezanost kvantnog polja i svesti u čoveku ……... 83 Vraćamo se božanskom istim putem kojim smo se
Materija postoji zato što je beskrajno brža od i udaljili od njega …………………………..................... 174
svetlosti ………………………………………………….. 85 Etika samospoznaje svesti ……………………………. 179
Zaključci prvog dela …………………………………… 89 Fiziologija samospoznaje svesti …………….............. 185
Zaključak trećeg dela ………………………………….. 197
3 4
UVOD Tako se o postanku života uči na Kembridžu i

Oksfordu.
Međutim, na tim istim univerzitetima se takođe uči
kvantna fizika koja objašnjava i dokazuje da u osnovi pri-
Pitanje šta je svest još uvek nije dobilo konačan rode ne postoji materijalni svet već je to sve samo polje
odgovor, ni u nauci ni u filozofiji, još manje u religiji. energije, veliko informativno polje u kome je sve pove-
Situacija je čudna. Svešću otkrivamo svet i nala- zano u veliko jedinstvo izvan vremena i prostora, u kome
zimo odgovore na sva pitanja, a o samoj svesti znamo sve subatomske čestice međusobno komuniciraju, trenu-
najmanje. Nauka je prva zadužena da odgovori na pitanja tno i nezavisno od prostora i vremena. Ukratko, sve što je
o svetu i prirodnim zakonima, ali ona ne daje odgovor na kvantna fizika do sada otkrila i dokazala jesu dve činje-
pitanje šta je sama svest, već samo neke delimične opise nice: prva, da je u osnovi prirode elektromagnetizam, da je
kako svest deluje. Stav nauke o svesti jeste da je ona pos- sve energija, i drugo, da je ona zapravo informaciono
ledica rada neurona, primanja i obrade velikih količina polje, a to znači svesno polje. Zato su neki naučnici počeli
podataka i sposobnost opažanja, pamćenja i učenja. Ugla- da spominju kvantnu svest ili kvantni um.1
vnom se bavi posledicama svesti, a ne njenom suštinom. Takođe se na istim univerzitetima uči i biologija
Ukratko, priča o životu i svesti na univerzitetima se koja jasno otkriva da se deoba DNK obavlja pomoću pro-
predaje ovako: nekada davno iz ničega dogodilo se nešto, teina, a kôd za stvaranje proteina nalazi se u samoj DNK.
kao velika eksplozija iz koje je nastao kosmos i svi ele- Ima bezbroj takvih primera u biologiji koji dokazuju da je
menti; oni su se vremenom slučajno sudarali tako dugo Darvinova evolucija nemoguća i da postoji samo prilago-
dok nisu stvorili velike grudve koje su postale planete; na đavanje organizama okolini. Zbog takvih dokaza je nas-
njima su se molekuli opet slučajno sudarali toliko dugo talo pitanje šta je starije, kokoška ili jaje. Odgovor nije dat
dok se slučajno nisu složili u oblik koji je mogao sam da se jer je jasno da je sve to nastalo inteligentnim dizajnom, od
kreće; i taj oblik se kretao i prilagođavao i evoluirao, od strane svesti koja je u snovi svih pojava i života. Ukratko
jednoćelijskog organizma, preko višećelijskog, u sve slo- rečeno, sva strogo naučna istraživanja dokazuju da je u
ženije oblike života dok nije izašao iz mora i naselio osnovi samoga postojanja i razvoja života svest, da je život
kopno, razvijao udove sve dok nije stvorio ruke i postao nastao iz svesne namere, i ne postoji ni jedan jedini dokaz
majmun. I onda je jedan majmun slučajno postao čovek. da je svest nastala kasnije, još manje slučajno, iz samoga
Kažu da se to dogodilo nekom greškom u deobi DNK, ili života, kao posledica života i njegovog razvoja. Priroda
kada je naučio da koristi oruđe i oružje, kada je neku svesti je takva da nikada ne može da nastane iz nečega što
veliku kosku upotrebio da njome razbije glavu drugom je nesvesno.
majmunu. Budući da nismo ni danas mnogo odmakli u
evoluciji od majmuna, zato smo ovako nesavršeni, nespo-
sobni i destruktivni, da smo na dobrom putu da uništimo 1
Dr. sc. Amit Goswami, Bruce H. Lipton, Gregg Braden, Rupert
planetu na kojoj živimo. Sheldrake, Fritjof Capra…
5 6
Potvrdu da je svest u osnovi stvaranja imamo u percepcije i učenja, naše biće je celo dizajnirano za percep-
svim naučnim činjenicama.2 Sami naučnici su izračunali ciju i učenje kroz rad (karmu). Zato se svest i postojanje u
da kosmos nije dovoljno star da bi nasumičnim sudara- potpunosti sreću i prepoznaju samo u čovekovom biću i
njem čestica mogla da nastane DNK ili bilo koja ćelija. To umu.
bi po rečima Francis-a Crick-a, čoveka koji je otkrio DNK, Takođe pravu prirodu svesti nije moguće razdvojiti
bilo isto kao kada bismo očekivali da majmun na velikom od prave prirode naše duše. Zato ćemo ovde govoriti o sve-
smetlištu punom raznih elemenata nasumičnim baca- sti duše. Pitanje duše je neodvojivo od pitanja svesti. Ako
njem tih elemenata sastavi avion, Boeing 747 Jumbo Jet. njih odvojimo, onda se odvajamo i od pitanja suštine pos-
Međutim, i dalje se na univerzitetima uči da je taj majmun tojanja. To je osnovni razlog zašto tako teško dolazimo do
zaista sastavio Jumbo Jet i celu savremenu civilizaciju. odgovora o postojanju, o svesti i o duši. Razumevanje sve-
Kao da postoje dve nauke, jedna ezoterična i tajna, sti, postojanja i naše duše ne može biti odvojeno. Drugim
samo za posvećenu elitu, koja skriva prave dokaze, i druga rečima, ne možemo živeti u svetu na jedan način, biti sve-
javna ili mejnstrim nauka za prost narod, koja umesto sni na drugi, a prema svojoj suštini se odnositi na neki
pravih činjenica i dokaza nudi majmune i detinjaste treći način. Pitanje svesti naše duše je neodvojivo od sveta
nazive (Big Bang, kvantna supa), koja se sastoji od ubeđe- u kome živimo. Naše postojanje je tačno toliko neautenti-
nja a ne od dokaza. Ukratko, situacija u svetu je takva da čno koliko samo udaljeni od svesti naše duše.
izgleda kao da se neko veoma trudi da sakrije pravu pri- Našu priču započećemo od najapstraktnijeg opisa
rodu svesti od javnosti. otkrića kvantne fizike i završiti je prepoznavanjem tih
Osnovna tema ove knjižice jeste da pruži što jednos- uvida u svakodnevnom životu, svuda oko nas, i u nama.
tavniji opis kako svest kvantnog polja oblikuje stvarnost Za razliku od biocentrizma Roberta Landze,3 koji
svakog trenutka i u svemu, da dokaže da je svest sámo pos- takođe otkriva da je svest u osnovi postojanja, ali njenu
tojanje, i kako ta svest nije različita od naše najdublje svesti svrhu vidi samo do biološkog života, ovde ćemo pokazati
o sebi, naše duše. Svrha joj je da na najjednostavniji način da svest doseže do višeg nivoa, do svih nivoa, do celovite
pruži uvid u prirodu stvarnosti prema kojoj svest koja ličnosti čovekove, do njegove samospoznaje. Nema mnoš-
omogućava sámo postojanje i život jeste ista svest koju mi tva svesti, svest je jedna ista u svemu, ona se samo deli i
individualno koristimo u svojoj glavi za spoznaju postoja- individualno koristi u svim aspektima postojanja.
nja i života. Naš um je tačno između svesti i postojanja, Ako sve to uzmemo u obzir postaće nam odmah jas-
zato može da ih spaja, ali i razdvaja. Zato što su svest i pos- nije tri stvari u vezi svesti.
tojanje jedno isto, postojanje može da bude celo osvešćeno Prva je ta da se njena suština gubi u prevodu ter-
i svest se iskušava kroz postojanje; sav život se sastoji iz mina koji se odnose na nju, koriste se različiti termini za
2
O tome se možete obavestiti u delu Stephen Meyer-a: Signature in the 3
Biocentrism: How Life and Consciousness are the Keys to
Cell: DNA and the Evidence for Intelligent Design, kao i u delu Understanding the True Nature of the Universe, by Robert Lanza and
nobelovca Francis-a Crick-a: Life Itself: Its Origin and Nature. Bob Berman, 2010.
7 8
označavanje svesti, negde se naziva umom, negde duhom. dom, ko bi onda išao u rat zbog profita bankara, ko bi uniš-
Dipak Čopra (Deepak Chopra) praktično razlikuje um, tavao prirodu, ko bi mrzeo svog brata i suseda, ko bi tako
materiju i duh, pri tome njegov termin 'duh' objašnjava lako zaboravio i odbacio svoju svest i svoju suštinu sledeći
najbliže onome što ovde smatramo pod svešću, a to je svoje zablude, medijsku propagandu i manipulaciju? Koliko
univerzalno polje iz koga sve izvire. Svest o kojoj ovde bi tada bilo manje nerazumevanja i sukoba među ljudima!
govorimo takođe se negde naziva i 'kvantni um', zato što Jedinstvena osnova svesti tek tada bi se kroz svakog
odgovara kvantnom polju koje je zajednički izvor i osnova čoveka individualno izražavala svojim punim potencija-
sveg postojanja. lom i ovaj svet bio bi raj.
Zajedno sa gubljenjem značenja suštine svesti Dakle, reći ćemo već na početku, zaključak ove
pogrešnom i različitom upotrebom termina u različitim knjige jeste da svest i sámo postojanje kakvo jeste u svakom
jezicima, skriva se istina i o čovekovoj suštini ili duši. trenutku, ovde i sada, jesu jedna ista stvar, svest je sâmo
Duša se negde predstavlja kao astralno telo čovekovo, kao postojanje i postojanje je sâma svest. I oni su zajedno naša
psihička energija koja je vezana za emocije i sećanja, koja suština. Kako bi drugačije i moglo da bude? To nisu tri
je fini proizvod tela, i da je duh iznad duše. Istina je među- odvojene stvari, niti tri odvojene stvarnosti, svest kao
tim, da je čovekova suština, duša, upravo ta ista, najviša nešto u nama sa čime mi otkrivamo postojanje koje je
božanska svest koja sve omogućava, ona je njen individu- nešto spolja a naša suština nešto sasvim treće, već su
alni izraz. Pitanje o čovekovoj suštini trebalo bi da bude jedna ista stvar, i jedna ista stvarnost, koju naš um vešta-
zajednički cilj svih nauka. U praksi je daleko od toga. Kao čki i prividno razdvaja, na svest koja spoznaje i svet koji se
odgovor na pitanje šta je čovekova suština nauka uglav- spoznaje, na subjekat i objekat. To jedinstvo samo izgleda
nom daje mnogo manje i trivijalne odgovore, ljudi se ube- različito kada ga um posmatra kao različito, kao grubi
đuju da su nebitni i nevažni, slučajni proizvodi prirode, na svet objekata spolja, i kao fina i neuhvatljiva svest iznutra,
rubu neke od bezbroj galaksija, da su samo telo koje se i zato mu naša suština vazda ostaje nepoznata.
rađa i umire. Religije nam našu suštinu prikazuju preko Čovek je nesvestan samo zato jer ne živi stvarnost
teologije i njenih bogova i demona, ili je otvoreno progla- da su njegova svest i postojanje jedno isto. Koliko nije sve-
šavaju iskonski grešnom. stan sebe toliko nije svestan ni postojanja, i zato je destru-
Treća stvar koja postaje jasna, zašto ovakva suština ktivan. Sve što je pozitivno i konstruktivno nastaje iz
svesti i duše ostaje skrivena od javnosti, jeste opšte poz- jedinstva svesti i postojanja, iz čovekovog razumevanja
nata činjenica da univerzitetima, obrazovanjem, naukom tog jedinstva. Čovek razume postojanje samo ukoliko ga
i medijima rukovode centri moći i interesi njihovih veli- razume kao svest. Postojanje čovek nikada neće razumeti
kih korporacija. Njihovi interesi su svima poznati, a oni se dok ga smatra za nešto nesvesno. Samo um razdvaja svest
zasnivaju na eksploataciji prirode i ljudi. Kada bi svim lju- i postojanje, i zato samo on može da prepozna njihovo
dima bila jasna jedinstvena, zajednička i univerzalna pri- jedinstvo.
roda svesti koja povezuje sve nas, sve naše duše, koja Um je, međutim, neutralan, on je fina sposobnost
omogućava sam život i tako sve nas povezuje sa priro- stvaranja virtuelne realnosti, on je spoj spoljašnjeg i unu-
9 10
tarnjeg u našem biću, on kao neutralan samo koordinira je suština čovekova zapravo ishod i suština cele prirode.
opažanjem naših čula i može da izvodi zaključke o opaže- Te dve suštine su povezane čovekovom samosvešću i
nom, on stoji na ulazu naše percepcije i odlučuje šta će ući delovanjem. Stoga glavni cilj ove priče jeste da na najjed-
a šta neće, i šta će izaći. Zapravo on, zato što je neutralan, nostavniji način poveže suštinu prirodnih zakona sa suš-
ne odlučuje sam kako hoće, po nekoj svojoj slobodnoj volji, tinom čovekovom. Sve zablude ljudske i svi problemi na
objektivno i tačno, već kako je naučen da odlučuje. Na ovom svetu počivaju samo na zabludi da su te dve suštine
Oksfordu, između ostalog. Obrasci, predstave ili paradi- različite. One su jedna suština: naša božanska suština.
gme uma su ono što odlučuje šta će proći kroz um i koliko.
Paradigme koje uslovljavaju um se stalno stvaraju i usa-
đuju u um, neke spontano, ali mnoge i namerno. Poznato
je da je oduvek postojala manjina koja je kontrolisala
većinu ljudi. Ta manjina je to činila pomoću paradigmi i
ubeđenja. Ranije su ta ubeđenja oblikovana religijama,
mitovima o božanskom činu stvaranja sveta i čoveka. U
novijem dobu ista priča je preoblikovana u savremeniji
oblik, u popularnu nauku učenjem o 'velikom prasku' i
majmunu koji je nekom greškom i slučajno postao čovek.
neko se danas veoma trudi da ljude stalno drži u virtuel-
noj realnosti, u simulakrumu i simulacijama,4 u umu koji
je svestan samo tela i logike materijalnog opstanka, umu
koji je stalno okupiran lažnim vrednostima i strahom,
odvojenog od pravog značenja svesti i duše, od samoga
postojanja.
Srećom, autor ove knjige nije učio na Oksfordu (koji
zastupa svetovni aspekt nauke) ni na Kembridžu (koji zas-
tupa crkveni aspekt nauke) pa će ovde moći da iznese svoj
uvid o prirodi svesti koji je zasnovan na njegovom sops-
tvenom iskustvu kroz četiri decenije prakse (budističke,
za zen) meditacije i direktnoj (vantelesnoj) spoznaji iz
viših dimenzija: da su svest i postojanje jedno isto, da su
temeljni fizički zakoni povezani sa čovekovom svešću, da
4
Jean Baudrillard: Simulacra and Simulation, University of Michigan
Press 1994.
11 12
KVANT I KVANTNO POLJE
Prvi deo: Otkrivajući prirodu materije fizičari su davno došli

SVEST U NEORGANSKOM SVETU do pojma atoma, najmanje nedeljive čestice od kojih se
sastoji sve ostalo u prirodi. U novijem dobu, početkom
dvadesetog veka, razvoj tehnike omogućio je da se time
Svest omogućava postojanje na trostruk način. pozabave još temeljnije, pa su tako počeli da tragaju kak-
Njeno trojstvo je davno prepoznato u nauci sankhye i naz- vih sve atoma ima i da li su atomi baš poslednje najmanje
vano je guna. Ima ih tri, sattva, rađas i tamas. Prema tom čestice koje sačinjavaju materiju. Uspeli su tako i da raz-
ispoljavanju organizovano je izlaganje u ovoj knjizi. biju atom i otkrili su da se i on sastoji od još manjih čes-
tica, i nazvali su ih subatomske čestice. Otkrili su da njih
- tamas - fizički svet (res extensa) - uključuje sve ima više i da se različito ponašaju, ali ubrzo su takođe
elemente neorganske prirode, ali i više dimenzije prirode, otkrili da njihovo ponašanje nije baš „prirodno“, da se
astralni i mentalni svet i njima pripadajuća (unutarnja) zakonitost ponašanja subatomskih čestica bitno razlikuje
čula sa kojima opažamo više dimenzije; od svih prirodnih zakona koji su do tada bili poznati u
- rađas - psiha (res cogitans) - organska tela živih ovom našem makrokosmosu. Naime, subatomske čestice
bića sa svim čulima, borba za usavršavanje percepcije; nisu se ponašale kao materijalne čestice, već i kao talasi
- sattva - kultura - upotreba percepcije za spoznaju energije, kao nematerijalne pojave. Mogle su da se naiz-
smisla, individualna svest o sebi i sa višim umom koji je menično ponašaju i kao čestice i kao talasi energije, da
veza sa svešću duše. budu na jednom mestu i na više mesta istovremeno
(imaju tkz. nelokalna svojstva) i da se informacije među
njima trenutno prenose, bez obzira koliki je prostor
između njih.
Ustanovljeno je konačno da najfinije aspekte suba-
tomskih čestica zapravo predstavljaju maleni paketići
energetskih vibracija, dakle vibracija kojima se ne može
odrediti tačan položaj, brzina i masa, ali se znaju njihovi
približni okviri. Kao da postoji neki paket i ne zna se tačno
šta je u njemu, ali se po lupkanju samo pouzdano zna je da
nešto negde u njemu. Taj paketić nedefinisane energetske
fluktuacije naučnici su nazvali „kvant“ (prema latinskom
quantum – količina, mnoštvo, svota). Tu je, iako se ne
13 14
može tačno definisati. Nije materijalan, ali može da se mentu sa namerom da dokaže da je kvantna energija čes-
ponaša i kao materijalan. Kvant je tako postao najmanja tica, onda i dobije takav rezultat, kvantna energija se
jedinica svake prirodne veličine. Postao je deo terminolo- ponaša kao čestica, a kada se eksperiment postavi tako da
gija raznih prirodnih nauka, tako da postoji kvantna se dokaže da je kvantna energija talas, opet se dobija
mehanika, kvantna hemija, kvantna elektronika. upravo takav rezultat. Svesna namera određuje rezultat.
Budući da je kvant u osnovi energetski talas, on ima Ovo otkriva nešto još dublje od samih fizičkih pojava,
svoje oscilacije, nije uvek isti. Različite oscilacije ili fluktu- dublje i od elektromagnetskih sila, otkriva samu svest.
acije u svom izvornom stanju (tzv. odstupanja od srednje Otkrilo se da iza elektromagnetskih sila kvantnog polja
vrednosti, tj. princip neodređenosti), dalje izazivaju nova stoji svest koja svime upravlja, celom prirodom, i da je ta
odstupanja i još veće promene, šireći se sve više i više. svest takođe i svest posmatrača, čoveka, subjekta u ekspe-
Male razlike vibracija u kvantnom polju u početku proiz- rimentu. Otkrilo se da je svest ključni činilac u zbivanju
vode isprva male, a zatim sve veće razlike u formiranju prirode.
subatomskih čestica, a zatim još veće razlike u formiranju Da postoji svesna veza između subatomskih čestica
atoma i sve većih atomskih struktura. Što su njihove dokazali su i eksperimenti vezani za EPR paradoks (Ajn-
strukture veće i složenije, veća je udaljenost od prvobit- štajn, Rozen, Polanski) u kojima se jedna subatomska čes-
nog izvora u kvantnom polju, veća je njihova gustina i tica deli na dve, međusobno kvantno spletene. Čim bi se
„materijalnost“. Taj razvoj i usložnjavanje struktura od izmerilo jedno svojstvo (fizička veličina) jedne tako nas-
izvora događa se prema zlatnom preseku ili fraktalnoj tale čestice, odmah bi isto svojstvo druge čestice dobijalo
geometriji. To je vidljivo od DNK do galaksija. komplementarnu (suprotnu) vrednost (Aspect, 1980.).
Otuda je u osnovi cele prirode energija. Iako su čestice veoma udaljene, ponašale su se kao da
Iznad energije su subatomske čestice. jedna čestica trenutno zna osobinu one druge. Ovo je naz-
Usložnjavanjem subatomskih čestica nastaju vano paradoksom zato što je izgledalo kao da informacija
atomi, a usložnjavanjem atoma molekuli i sav neorganski između dve čestice putuje brzinom mnogo većom od
i organski svet. Na taj način elektromagnetske sile su u brzine svetlosti, što je smatrano nemogućim. Ova pojava
osnovi hemijskog i biološkog sveta i samog života. je objašnjena postojanjem kvantnog polja koje je nelo-
Relativno brzo fizičari su otkrili da je kvant u suš- kalno, tj. isto u svakoj tački vremena i prostora, koje pove-
tini energetska pojava, da se sastoji od energetskih vibra- zuje sve tačke, kao da svaka tačka univerzuma sadrži
cija, koje između ostalog mogu da poprime i takav kvalitet informaciju o celom univerzumu. To je nazvano nelo-
da se on izražava i kao materijalna pojava. Međutim, naj- kalna komunikacija kvantnog polja. Isto je učinjeno i sa
više ih je zbunilo otkriće da na to, da li će se kvant ispoljiti ljudskom DNK; DNK jedne osobe je podeljena i delovi su
kao talas ili kao čestica, energija ili materija, ne zavisi udaljeni, kada bi se na jedan deo izvršio uticaj, istovre-
samo od tumačenja posmatrača, već da od samog prisus- meno bi na taj uticaj reagovao i drugi udaljeni deo. Reago-
tva posmatrača i njegove namere zavisi kako će se kvant vali su kao da su i dalje bili zajedno, iako nisu. Zato, uos-
ispoljiti. Kada je posmatrač, čovek, prisutan u eksperi- talom, svaka majka oseća kada se njenom detetu događa
15 16
nešto nenormalno, ma koliko dete bilo daleko. Ova pove- emanacije zato što govori da se iz jedne večne, neprouzro-
zanost deluje ne samo kod negativnih događaja, povreda i kovane i neuništive osnove ispoljava sve postojeće u
slično, već i kada je dete veselo i srećno to stanje prenosi nedeljivoj međupovezanosti i uzročnosti.
na svoju majku. U ranijim vremenima je takođe to univerzalno polje
Ovo je sve upućivalo na to da se pojave telepatskog bilo poznato pod drugim nazivom, kao akaša ili eter. U
opažanja i mnoge „okultne pojave“ mogu objasniti sa pri- nastupu inspiracije neki savremeni fizičari su ga nazvali i
rodom kvantnog polja. „kvantnom supom“. Svest koja stoji iza kvantnog polja
Sve je to ukazivalo da postoji neko polje iza najfini- drevna baština je označavala kao božansku svest. Fizičari
jeg nivoa zbivanja prirode koje povezuje sve prirodne se ustručavaju da je označe kao božansku. Supa im je
činioce u jednu celinu. To je polje nazvano univerzalno mnogo bliža iskustvu.
kvantno polje, ili Matriks. Ono je iza vremena i prostora, u Ustanovljavanje kvantnog polja i njegove paradok-
njemu je potencijal ili mogućnost svega što postoji kao salne prirode, kao i problem uloge posmatrača u eksperi-
ispoljeno u prirodi; ako je priroda područje ispoljenih mentu, koji je pokazao da rezultati eksperimenta ne zavise
mogućnosti, sve ono što se ispoljilo u vremenu i prostoru, samo od posmatračevog tumačenja, već i od samog prisu-
kvantno polje je neispoljeno područje cele prirode, polje stva posmatrača, doveli su naučnike do zida preko kojeg
mogućnosti svih ispoljavanja, u njemu je sabrano sve ono nisu mogli dalje. I danas stoje pred njim zbunjeni i ne
što je bilo, što će biti i što na bilo koji način može da bude. znaju šta dalje osim da izmišljaju razne hipoteze šta je iza
U kvantnom polju sve je to sabrano u jedinstvo iza vre- zida. Taj zid je njihov um. Drevna nauka sânkhye, koja je u
mena i prostora. Stoga nema ničeg novog, ima samo osnovi Patanjđalijeve joge, uči da se zid uma može nadići,
sažimanja u neispoljeno stanje kvantnog polja, i ispolja- um se može transcendirati, i ta naučna disciplina se
vanja u vremenu i prostoru. Neispoljeno i ispoljeno su naziva meditacija. Ali današnja nauka još uvek nije pos-
samo stanja jedne iste pojave.5 tala duhovna disciplina – iako bi po samoj svojoj definiciji
Na ovaj isti način je nauka sânkhye još pre više nauka to morala prirodno da postane u jednom trenutku
hiljada godina opisala osnovu prirode, prakrti, kao neis- svoga razvoja. Predmet naučnog istraživanja mora biti i
poljenu (avyaktam) apsolutnu osnovu celog univerzuma. sam subjekt koji istražuje. Logika na kojoj se zasniva sama
Prakrti je skriveni ili implicitni poredak, sveobuhvatno nauka kazuje da prvo mora biti spoznat subjekt koji spo-
jedinstvo bića izvan vremena i prostora. Sânkhya je teorija zanje, da bi ispravno bilo upoznato sve ostalo. Bez
osvešćenog subjekta nauka nije potpuna, a kada nije pot-
5
O univerzalnom polju u savremenoj fizici videti knjigu Gregg puna može biti i destruktivna. Nauka je destruktivna
Braden: Božanska matrica, VBZ, Zagreb, 2008. kao i Lynne McTaggart: tačno u onoj meri u kojoj zanemaruje prirodu svesnog
Polje - Potraga za tajnim silama svemira, Teledisk, Zagreb, 2005. O subjekta, čovekovu suštinu, a čovekova suština se ne
holografskoj paradigmi videti u knjizi Michael Talbot: Holografski
može razumeti spolja, kao još jedan objekt istraživanja. To
svemir, Teledisk, Zagreb, 2006. O kvantnom polju kao implicitnom
poretku videti u David Bohm – Wholeness And The Implicate Order
se razumevanje oduvek nazivalo samospoznaja.
(First published 1980 by Routledge & Kegan Paul).
17 18
KVANTNO POLJE JE PROSTOR bez njega. Takođe i neuslovljenost, Apsolut je sloboda koja
U KOME JE SAMO JEDNA ČESTICA – NEMA MNOŠTVA omogućava sve drugo. Stoga Apsolut ima božanska svojs-
tva. Takođe ima svojstva prostora ili onoga što omogu-
ćava sam prostor u kome može da postoji sve što postoji.
Božanska svest se u neorganskom području ispo- Iako Apsolut nema svojstava, prostornost je ono najbliže
ljava kao kvantno polje, eter ili akaša, iz koje nastaju sve čime naše razumevanje može da mu se približi. Stoga
dimenzije postojanja prirode. zamislimo božanski Apsolut kao čist prostor u kome
Za razumevanje kvantnog polja ključna je svest, ta nema apsolutno ničeg. Kao takav on je neispoljen, neizra-
svest je, međutim, krajnje jednostavna i već je prisutna, žen, nije ni svestan samoga sebe i svojih mogućnosti. To
ona se, naime, ne razlikuje od samog postojanja. Inače ne stanje bilo bi skoro isto kao i nepostojanje. Ali nepostoja-
bi bilo svesti o postojanju, kao što ne bi bilo ni samosvesti nje po samoj svojoj definiciji nije moguće. Ovo stvara
čovekove. Stoga prirodu postojanja ne možemo odvajati paradoks samoga postojanja. Ako božanski Apsolut
od prirode same svesti, kao ni svest od samog postojanja, ostane neispoljen, ostaće kao ništa ili praznina, a ništa ili
a postojanje i svest o postojanju ne možemo odvajati od praznina ne može da postoji. Taj paradoks stvara napetost
čovekove samosvesti. u božanskom Apsolutu i tera ga na ispoljavanje samoga
U svakom trenutku svoga postojanja mi osveća- sebe, na ispoljavanje koje će ujedno biti i njegovo osvešće-
vamo neki oblik postojanja, bilo materijalan ili imagina- nje samoga sebe i svih svojih mogućnosti.
ran, blizak ili dalek, sadašnji, prošli ili budući. U osvešća- Božanski Apsolut se zato ispoljio na najjednostav-
vanju je sav naš život, rad i sudbina, sreća i nesreća. To je niji mogući način, direktno kao sopstvena suprotnost. Sup-
otuda što samo postojanje nije različito od svesti. rotnost čistom beskrajnom prostoru u kome nema apso-
Drugim rečima, božanska svest se u organskom lutno ničega, suprotnost praznini, jeste jedna jedina čes-
području ispoljava kao svest u čovekovom telu, kao tele- tica. Nazvaćemo je prikladno „božanska čestica“ – ali bez
sna svest, ego, um ili razum (indriyâni). Videćemo u tre- ikakvih religijskih asocijacija. Bila je beskrajno mala i sa
ćem delu ove knjige kako se svest kvantnog polja i čove- beskrajnim potencijalom. Takva je bila kao suprotnost
kova svest spajaju u samosvest i vrhunsku božansku beskrajno velikom i beskrajno praznom prostoru. „Božan-
budnost (aham-kâra i mahat-buddhi). ska čestica“ o kojoj ovde govorimo je u suštini samo virtu-
Sledeći svest samog postojanja poslužićemo se naj- elna suprotnost neuslovljenoj praznini božanskog Apso-
osnovnijom logikom da bismo razumeli samo postojanje. luta; nije različita od Apsoluta, ona je samo njegova ima-
Postojanje je ono što uvek postoji kao osnova svega što ginacija s kojom on izražava sebe i sve svoje mogućnosti.
postoji, što je u suštini neprolazno i apsolutno. Sve što Ona nema masu niti išta deluje na nju. Neuslovljena je kao
postoji ima neku širu osnovu na kojoj postoji, neki uzrok; i sam božanski Apsolut.6
najšira osnova koja omogućava sve što postoji je Apsolut
(ili Biće u platonističkoj filozofiji). Njegova definicija je 6
Dakle, izraz koji ovde koristimo, 'božanska čestica', nema ništa
potpunost; ništa nije moguće izvan njega, pored njega niti zajedničko s knjigom: "Božja čestica" (The God Particle), iz 1993, koju
19 20
Sličnu ideju izneo je začetnik osnovnog logičnog Sasvim drugu priču pričaju prosvetljeni ljudi, koji
rasuđivanja u trodimenzionalnoj fizičkoj stvarnosti, se ne bave naukom, oni koji vide stvarnost prirode kakva
Euklid, u svome delu ‘Elementi'. Euklidova geometrija nije jeste. Naime, svi prosvetljeni kazuju istu stvar: ništa ne
običan matematički sistem već matematički formulisana postoji izvan božanskog Apsoluta, on je sve što postoji i
Platonova filosofija ideja. Euklid u ‘Elementima' definiše ispoljava su u sve što je moguće da se ispolji; to njegovo
tačku kao ‘ono što nema delove'. To je u stvari okultna ispoljavanje je upravo svest o postojanju, i ta njegova
Elejska definicija Bića, odnosno Apsoluta; po njoj upravo svest je ista ova svest s kojom smo mi svesni sebe i sveta
je Biće - Apsolut ‘ono koje nema delove'. Na taj način tačka oko sebe. Oni zapravo kazuju da ne postoji mnoštvo već
je geometrijski pojam beskonačnosti ili celine. Tačka je samo jedinstvo, da se Bog ili Apsolut nikada nije izgubio
neprostorni entitet jer nezamisliv je prostor bez dimen- već da je sve vreme onaj koji jeste ovde i sada, u svemu,
zija, i zato se ovakva definicija tačke podudara sa metafi- kao sve-što-jeste.
zičkim pojmom Bića ili božanskog Apsoluta. Šta se zapravo dogodilo sa onom „božanskom česti-
To je takođe ona singularna tačka koja je u mašti com“ ako ona nije eksplodirala u „Velikom prasku“?
fizičara postojala pre navodnog ’Velikog praska’. Nije joj se ništa ni dogodilo, treba samo razumeti
E sad, priča se razvija u različitim smerovima. Prvi njenu prirodu.
je taj da su naučnici sledeći svoj materijalni um (i korpo- Kao kontrast samog Apsoluta, i bivajući u samom
rativnu elitu koja ih je finansirala i određivala šta je nauka Apsolutu, i ona ima sve mogućnosti u sebi kakve ima i
i ’naučno’, a šta nije) razvili teoriju da je ta „božanska čes- sam Apsolut. Ona tako može, kako su to eksperimenti sa
tica“ eksplodirala u „Veliki prasak“ od kojeg je nastao ceo subatomskim česticama i pokazali, da boravi na dva i više
kosmos, da se kosmos i danas širi usled tog praska, pa će mesta istovremeno, da se ponaša i kao čestica i kao talas
tako jednom i da se sažme kada se zamah širenja istroši. energije, i svi njeni oblici su međusobno povezani u nelo-
Oni smatraju da je iz te jedne singularne tačke nastalo kalnoj komunikaciji. Drugim rečima: stvaranje je trenu-
mnoštvo subatomskih čestica koje u međusobnim reak- tno i apsolutno, a nije linearno. Ta 'božanska čestica' ima
cijama stvaraju složenije tvorevine, mnoštvo atoma i takva svojstva, i brzinu daleko veću od brzine svetlosti.
molekula i sav materijalni univerzum.7
akademsko obrazovanja u svetu, a praktično su je sproveli njihove
sluge cionisti, za šta su iskoristili jednog svog člana po imenu Albert
su napisali Leon M. Lederman i Dick Teresi. To je mejnstrim nauka. Ajnštajn, koga su medijskom propagandom svetu prikazali kao
Ovde je 'božanska čestica' najbliža tački iz Euklidove geometrije, koja „genija“, iako je on bio samo loš glumac u svetu nauke. To skrivanje je
nema dimenzionalnih svojstava, ali zato ima sva svojstva apsoluta. imalo i svoje opravdane razloge jer ljudi u to vreme još nisu bili ni
7
Teoriju „velikog praska“ i „teoriju relativnosti“ akademskoj javnosti blizu svesti o sebi koja je uslov svesti o pravoj prirodi stvarnosti, a s
i celom svetu nametnula je elita kojoj je bilo u interesu da se sakrije time i dostojni slobodnog i neograničenog korišćenja energije iz
istina o etru, kvantnom polju, koju je praktično dokazivao Nikola prirode. Dati nesvesnom čoveku neograničenu i besplatnu energiju
Tesla. Skrivanjem te istine skrivena je i mogućnosti dobijanja bila bi katastrofalna greška, ako se ima u vidu koliko lične energije
neograničene i besplatne energije iz etra, za šta se zalagao Tesla. Elita nesvestan čovek ulaže u ostvarenje svojih iluzija koje su često i
koja je tu diverziju u nauci izvela bili su jezuiti, oni kontrolišu svo destruktivne.
21 22
Brzina veća od svetlosne je takođe dokazana, ali se ti samo privid sačinjen od jedne tačke. Kao što slikar sa jed-
dokazi skrivaju u mraku neznanja javnosti, to su tzv. ska- nom četkicom stvara sliku u svim bojama, tako i božanski
larni ili ne-hercijanski talasi za koje se smatra da su mili- Apsolut stvara svet samo sa svojom jednom česticom,
onima puta brži od svetlosti, koji su zapravo trenutni. 'Bo- koja i nije baš čestica u pravom smislu te reči, već pre tre-
žanska čestica' vibrira tim skalarnim talasima i zato ona nutni odraz božanskog Apsoluta u svim detaljima i
može da se pojavljuje i deluje na više mesta istovremeno, mogućnostima.
zapravo, ona se pojavljuje i deluje na svim mogućim mes- Na taj način ne postoji mnoštvo. To je krajnja istina
tima istovremeno. I ona to stalno radi, trenutno se, odno- iza svih priča o jedinstvu, o povezanosti svega u Jedno, i o
sno istovremeno, pojavljuje u svim mogućim oblicima, ne povezanosti svega sa Bogom. To je pozadina advaita
može da bude mirna jer njena svrha je da bude odraz svih vedante i budističkog učenja o trenutnosti stvaranja, jedi-
mogućnosti božanskog Apsoluta. Budući da Apsolut nije nog objektivnog učenja o prirodi stvarnosti na ovom
ograničen vremenom i prostorom, ni njegovoj virtuelnoj svetu.
čestici ne treba vreme da bi se manifestovala, niti je uslo- U sistemu sânkhye, božanski Apsolut o kome ovde
vljena prostorom. govorimo jeste puruša, dok je 'božanska čestica' prakrti.
Zbog trenutnog pojavljivanja na mnogo mesta isto-
vremeno posmatraču u fizičkom telu izgleda kao da ima
više različitih čestica, kao da one stvaraju mnoštvo razli-
čitih atoma i elemenata, objekata u vremenu i prostoru.
To tako izgleda samo zato jer je njena brzina mnogo veća
od brzine uma, opažanja i same svetlosti, ona je trenutna.
Na grubljem nivou vibracije jedne 'božanske čestice' zaista
stvaraju formacije koje deluju kao druge, složenije čestice,
i atomi, ali pojava atoma i molekula je samo grublji vid
vibracija jedne iste čestice. Taj dublji nivo ispod subatom-
skih čestica nazvan je kvantnim poljem. Stoga energija
kvantnog polja jeste skalarna energija, trenutna i univer-
zalna, nezavisna od vremena i prostora.
Sav ovaj privid mnoštva elemenata i objekata s
kojim je ispunjen sav kosmos stvara samo ta jedna jedina
'božanska čestica' usled svoje brzine daleko veće od brzine
svetlosti i njenog svojstva da kao ogledalo trenutno odra-
žava sve mogućnosti božanskog Apsoluta. Kao kada se
jedna svetla tačka brzo kreće u krug mi vidimo kružnicu,
zbog ograničenja našeg opažanja ne vidimo da je kružnica
23 24
TRENUTNOST OMOGUĆAVA SVEOPŠTE KRETANJE nost u kojoj sada živite.8 Zbog trenutne prirode stvarnosti
vaša ubeđenja određuju i uslovljavaju vaš život, a ne samo
postojanje koje je neuslovljeno. Zapravo, zbog trenutne i
stoga neuslovljene osnove stvarnosti, svaki kontinuitet u
'Božanska čestica' se kreće ogromnom brzinom, postojanju obezbeđuje svesna namera, u osnovi svih
daleko većom od brzine svetlosti, kreće se po principu zla- oblika postojanja je svest i namera, inteligentni dizajn. Ali
tnog preseka ili fraktalne geometrije i pri tome formira to nije svest našeg površnog uma i ega, već daleko viša,
različite grublje oblike koje u sporijoj brzini izgledaju kao božanska svest, svest naše duše. Svest našeg uma tu tre-
posebni objekti, kao atomske strukture i razni elementi. U nutnu božansku apsolutnu svest usporava i pretvara u
svom krajnjem, najgrubljem ishodu, u trodimenzionalnoj vreme, u svoj san o kontinuitetu i objektima kao da su
ravni i najsporijem, linearnom vremenu, ta jedna jedina supstancijalni i stvarni sami po sebi, ne vidi njihovu tala-
'božanska čestica' se pokazuje kao sav ispoljeni kosmos sa snu prirodu i trenutnost, a još manje vidi božansku svest
fizičkim zakonima koji su nam poznati, sa svim zvezdama koja je iza njih.
i planetama, svim oblicima postojanja i života. Sve to ovde Svest je jedina koja stvara kontinuitet uz pomoć
vidimo kao objekte koji se vremenski kreću u prostoru, trenutnog, talasnog oblikovanja. Svest je privlačitelj svih
dok u stvarnosti ne postoje izdvojeni objekti, sve je to vibracija kvantnog polja, ona upravlja svim njihovim
energija božanskog Apsoluta koja se manifestuje tako oblikovanjem i energetskim ispoljavanjima.9 Svest je uvek
brzo da to izgleda kao mnoštvo posebnih oblika. Sve je to svest o sebi, u svim oblicima, u najširoj razmeri to je svest
ona jedna jedina čestica koja vibrira toliko brzo i na toliko božanskog Apsoluta o sebi, koja se izražava kao samo pos-
različitih načina da izgleda kao da ima mnoštva eleme- tojanje ili kosmos, u nižim razmerama svest se ispoljava
nata i objekata. kao svi oblici koji postoje u prirodi, a u najfinijoj razmeri
Sama priroda vibracija podrazumeva trenutnost ta ista svest je čovekova svest o sebi.10 Čovekov um koristi
stvaranja. Na primer, ako pomerite ruku s leva na desno, tu istu božansku svest koja je u osnovi svega i zato um
od tačke A do tačke B, ne putuje jedna ista ruka od tačke A doživljava stvarnost kao kontinuitet pojavnih oblika, i ne
do tačke B, već se u nezamislivo brzim intervalima dogo-
8
dilo trenutno iznova stvaranje oblika ruke sve dok se nije Prema nekim medicinskim merenjima i istraživanjima za jednu
stvorila na tački B. To je talasno kretanje. Ne putuje jedan godinu čovek zameni celo telo, tačnije: svakih šest nedelja napravi
novu jetru, svaka tri meseca novi skelet, mesečno novu kožu, svakih
oblik sve vreme, već jedan impuls oblikovanja pokreće pet dana nove zidove stomaka; sve ćelije mozga smenjuju se svakih
drugi odgovarajući impuls i to se tako dalje lančano odvija godinu dana, a DNK nastaje i nestaje svakih šest nedelja.
tako brzo da to izgleda kao da se kreće jedan isti objekt, 9
Maks Plank: „Mišljenja sam da je ljudska svest temelj svega.
kao da postoji kontinuitet same stvari. Smatram da materija proizlazi iz svesti. Mi svest ne možemo ni
negirati niti zaobići. Sve ono o čemu sada razgovaramo, sve ono što, u
Vi ste svakog trenutka novo biće, uvek ste jedins-
stvari, postoji, zahteva svest.”
tveni. Samo sanjate da imate kontinuitet, i taj san je stvar- 10
O kosmičkim razmerama videti u delu "Predavanja iz kosmologije"
Petar Uspenski, Logos, Beograd, 2007.
25 26
samo da doživljava stvarnost, već može i da utiče na kon- Trenutno stvaranje se nakon restartovanja na
tinuitet pojavnih oblika, da menja stvarnost. U nižoj i izvorno stanje čiste praznine, prostora, etra ili akaše, nas-
gruboj formi pomoću oruđa i alata, a u svojoj najčistijoj tavlja kao fini vez (fraktalne geometrije) tamo gde je i bilo,
formi samom namerom i stanjem svesti može da utiče na ali na malo drugačiji način, na slobodniji način, kao da je u
objekte i samu prirodu stvarnosti. Svakako, um ne koristi svom povratku na izvorno stanje primilo kreativnost koja
pun potencijal božanske svesti, on je koristi vrlo ograni- mu daje slobodu da ne mora da bude uvek na istom
čeno i subjektivno, još uvek se obučava o stvarnosti i sve- mestu, već da uvek može da krene dalje u novo oblikova-
sti, i zato je koristi i na konstruktivan i na destruktivan nje. Slično filmskoj traci koja se sastoji od niza slika koje
način. su odvojene i svaka malo drugačije prikazuje objekat, ali u
Talasno kretanje je brzo smenjivanje oscilacija brzom kretanju daju iluziju kontinuiteta objekta koji se
između kojih postoji interval. To praktično znači da ako je kreće. Na taj način nema haosa iako nema ni supstanci-
celokupna stvarnost samo talasno kretanje 'božanske čes- jalnosti; ima reda iako nema supstancijalnosti. Svest
tice', između svakog njenog trenutnog talasnog stanja božanskog koja izbija između dva trenutka stvaranja
postoji interval. Između svakog trenutka, intervala, ona se odlučuje kako će se stvaranje nastaviti. Na taj način svest
vraća u izvorno stanje božanskog Apsoluta, takoreći restar- je u osnovi materije i života, sve se u prirodi stvara i obli-
tuje se uvek iznova, kao računar, ali tako brzo da to naš kuje kreativnim dizajnom božanske svesti.
um ne može da primeti, on je zato i stvoren da se to ne Ne postoje objekti koji se kreću kroz prostor. Postoji
primeti, da bismo mogli da nastavimo život po datom samo trenutno oblikovanje prostora božanskog Apsoluta
programu zbog kojeg smo i došli na ovaj svet. Zbog tog (pomoću „božanske čestice“) u ono što se prividno poka-
stalnog restartovanja u kome se sve postojeće, pa i mi zuje kao objekat koje se kreće u prostoru i linearnom vre-
sami, između dva trenutka vraća u izvorno stanje božan- menu. Drugačije kretanje ne bi bilo uopšte moguće jer
skog Apsoluta, ili svega-što-jeste, uvek imamo vezu sa jednostavno ne bi bilo dovoljno potrebne energije da se
božanskim Apsolutom, nikada nismo izvan njega, kao što izdvojeni objekti kreću po prostoru. Ni leptir ne bi mogao
je i božanska energija prisutna u svemu (zato je „Bog uvek da leti po ceo dan kada bi svoju snagu dobijao od hrane
sa nama“, zato je „carstvo božije u nama“ i to je način na koju pojede; on svoju energiju prima od sunčeve svetlosti,
koji „Bog postoji“). Zato je božanska svest uvek dostupna i preko praha na svojim krilima on sunčevo zračenje pret-
prisutna iza privida ovog izdvojenog postojanja. Ne postoji vara u životnu energiju. Na sličan način energiju dobija i
drugi način na koji bi svest o postojanju bila dostupna u čovekovo telo kada se izloži sunčevim zracima; od hrane
postojanju nego na ovde opisan način, kroz pukotine koju pojede ono dobije samo oko 5% energije. To će nam
između dva trenutka postojanja. Naš um je zapravo pro- biti razumnije ako se podsetimo da je elektromagnetizam
gram koji koristi svest da bi održavao kontinuitet privida u osnovi svih hemijskih i bioloških procesa, a sunce je naj-
našeg postojanja. Da bi ta igranka bila veselija, on može i veći izvor elektromagnetskog zračenja u našoj okolini.
da menja programe, jer svest je svest o svemu i svim
mogućnostima.
27 28
Ceo kosmos je u svojoj osnovi elektromagnetska pojava,11 (maya) a opet tako stvarna i materijalna, tj. kako je mate-
a takav je zbog same prirode kretanja i delovanja „božan- rijalna stvarnost iluzorna. To je način na koji je sve pove-
ske čestice“. Sam prostor je pun božanske energije koja zano u jedinstvu: „božanska čestica“ koja sačinjava naše
trenutno sve oblikuje. Svest je ta koja svojom namerom telo sačinjava Zemlju i sve zvezde, sav univerzum. Zato
održava kontinuitet svakog oblika i kretanja, odnosno sav univerzum oseća i doživljava svaki naš pokret i čin
upravlja „božanskom česticom“. Pošto je „božanska čes- kao svoj. Zato mi celog života doživljavamo, opažamo i
tica“ u suštini energija, ovo znači da postoji samo božan- osvešćavamo sve aspekte postojanja univerzuma. Univer-
ska energija u svemu, da jedna ista božanska energija zum osmišljava i osvešćava samoga sebe kroz nas. Mi sebe
oblikuje sve što postoji. Ovo takođe znači da je svest u spoznajemo kroz osvešćavanje univerzuma. Sve je to
osnovi energije i da nema energije bez svesti. To daje defi- jedno telo, jedno biće, jedna svest koja sve pokreće, obli-
niciju života: životna energija je spoj energije i svesti. kuje i koja sve jeste.
Sve je ovo moguće samo zato što nema razlike Za razliku od priča, mitova i parabola koje govore o
između božanskog Apsoluta i „božanske čestice“, pa samim tom jedinstvu, ovakvu stvarnost je naučno obrazložio
tim ništa od svega što „božanska čestica“ manifestuje u Patanjđali u delu Izreke o jogi (Yoga sutrani). Kada je već o
svojoj kvantnoj fluktuacji, svojim vibracijama, nije razli- fizici svesti reč, neophodno je ovde reći i to da je delo
čito od Apsoluta. To nisu dve stvari već samo jedna. Samo Patanjđalija prvi i do danas neprevaziđeni priručnik za
božanski Apsolut postoji i on je jedina stvarnost. On se u naučno istraživanje svesti. Ideja o trenutnosti zbivanja
svojoj imaginaciji trenutno pretvara u svoju česticu, ona osnova je budističkog pogleda na svet. Iz nje proizlazi
je njegova imaginacija s kojom iskušava sve svoje moguć- učenje da stvari i bića nemaju realnost po sebi (anata), da
nosti, i samo zato, što je ona u njemu kao on sam, ona nisu rođeni, tj. da ne nastaju pa stoga ne mogu ni da nes-
može da bude na svim mestima istovremeno. I samo taju. Ovu ideju je naročito precizno pojasnio najvažniji
pomoću nje, na taj način, Apsolut može da se ispolji, inače obnovitelj izvornog Buddhinog učenja, Nagarđuna (u delu
sam po sebi ne bi bio ništa. Mula madhyamaka karika), posebno u formulaciji da
Ljudi su ovu istinu o stvarnosti oduvek intuitivno „oblik (biće, takvost) je (u suštini) praznina, praznina je
osećali i znali, zbog svojih duša i više svesti, ali je njihov oblik(-ovano biće)“, što prevedeno u sve ovo o čemu ovde
um tu svest izobličavao u religijske predstave, u kojima je govorimo znači da je božanski Apsolut sam po sebi praz-
ona prikazivana kao „moć i slava božija“. To je prava nina (sunyata) i da se on uvek ispoljava kao oblik (čestica,
pozadina svih priča kako „Jedno postaje mnoštvo“, kako je biće, postojanje, kosmos) ne gubeći pri tom ništa od svoje
„sve Jedno“, bez dvojstva (advaita), kako je sve iluzija izvorne praznine; ona mu zapravo omogućava svu slo-
bodu i najvišu kreativnost u izražavanju kroz oblikovanje,
kao što sam prazan prostor omogućava svemu da postoji;
11
O tome videti u delima: Thunderbolts of the Gods by David Talbott
dok oblici nisu ništa po sebi ni za sebe zato što su uvek
and Wallace Thornhill; The Electric Sky by Donald Scott i The Electric
Universe by Wallace Thornhill and David Talbott.
odrazi šire celine i samog božanskog Apsoluta, odnosno
(https://www.thunderbolts.info/wp) praznine. Praznina sama po sebi ne može da postoji, ona
29 30
mora da se oblikuje; ni oblik sam po sebi ne može da pos- (baklja) miruje, tada nema privida sveta (vatrenog kruga).
toji bez šire celine i same praznine koja sve omogućava.12 Kada je baklja u pokretu, njen izgled kruga nije joj spolja
Iz ove formulacije Nagarđuna je dalje izveo zaključak da nametnut, niti je otišao od nje kada miruje, kao što ni vat-
samsara i nirvana nisu različiti, oni su jedno i stoga je pot- reni krug nije ni različit niti je isti plamen. U IV 91. on
rebno samo buđenje, nikakav put do ostvarenja i nikakvo jasno kaže da su sve tvorevine samo uobličenje prostora,
postizanje, samo buđenje u Apsolutnoj stvarnosti, para- akaše (etra), i da među njima nema nikakvih raznovrsno-
martha, koja uvek jeste, transcendencijom relativne sti. Rečeno našim jezikom, nema mnoštva čestica već
istine, samvrti, koja je proizvod razuma i koja kao zastor samo jedne božanske energije koja sve oblikuje.
zaklanja apsolutnu istinu, paramartha, koja je krajnja Budući da ništa nije moguće izvan božanskog
svrha ili transcendencija uopšte. Drugim rečima, svi mi Apsoluta, sve se ovo događa u njemu samom, kao njegova
nosimo izvornu budinu prirodu u sebi i samo treba da se imaginacija. Sama njegova apsolutna priroda, usled čina
probudimo, da je otkrijemo i ispoljimo kao što je to učinio svesti o sebi, stvara svoju suprotnost, „božansku česticu“,
i sam Buddha, ništa drugo nije potrebno. Tako se razvio koja ima sva svojstva božanskog Apsoluta i koja trenutno
direktan put do probuđenja meditacijom direktne tran- stvara sve oblike koje vidimo kao ispoljeni univerzum.
scendencije uma i sveg oblikovanog bića (samvrti), što se Budući da se to sve odvija po principu holograma, u kome
postiže bilo jednostavnim mirovanjem celog bića (zazen), svaki delić sadrži i odražava celinu, svaki novostvoreni
bilo nekom akcijom kojom se nadilazi uplitanje uma, naj- deo sadrži i ponavlja ista božanska svojstva kreiranja svih
pre u obliku Čan budizma u Kini, a odatle kao Zen budi- novih mogućnosti kao i početna „božanska čestica“. Tako
zam u Japanu. To je u suštini samo obnovljena i prese kreativnost umnožava na svakom koraku u beskrajnim
čišćena praksa meditacije (dhyânam) izvornog Buddhinog mogućnostima. Način kako se to umnožavanje širi u pos-
učenja u pali kanonu. tojeći kosmos može nam postati jasniji ako u imaginaciji
Istu ideju razjašnjavao je i Gaudapada, jedan od sle- uspemo da spojimo model holografskog univerzuma sa
dbenika Nagarđune navodeći klasičan primer baklje. U modelom fraktalne geometrije.
svom delu Karika (na Mandukja upanišadu) Gaudapada Trenutna priroda stvarnosti i svih objekata je nau-
objašnjava kako je sve nerođeno. U kariki (stihu) IV 47-50. čno dokazana. Trenutnost je svojstvo talasa. Kvant je
on kaže da kao što baklja, kada se brzo okreće, izgleda kao talas, subatomske čestice su talasne prirode, energija je
vatreni krug, tako i svest kada se kreće izgleda kao da je talas, elektromagnetizam koji je u osnovi sveg materijal-
podeljena na subjekat i objekat, saznavaoca i znano, i tako nog i biološkog sveta je talasne prirode. Problem je što još
stvara privid kontinuiteta i objektivnog sveta. Kada svest nisu izvedeni pravi zaključci iz svega onoga što je doka-
zano i već odavno poznato. Ovde uklanjamo taj nedosta-
12
Materija i prostor imaju istu ontologiju, ne mogu se ni teorijski ni tak.
praktično razdvojiti, jer tako nešto kao što bi bila ‘neprostorna
materija' ne postoji; materija i prostor moraju uvek ići zajedno. Etar
nije ništa drugo do vrlo fluidna materija ili prostor sa određenim
materijalnim svojstvima.
31 32
nam je danas zamračio izvorno značenje jezika i viđenje

SVEOPŠTE KRETANJE STVARA ENERGIJU samoga postojanja kao energije, sve vidimo kao "mrtvu
materiju" a pod energijom podrazumevamo samo ono što
proizvedemo sagorevanjem ili električnu energiju. Samo
nas kvantna fizika i misticizam danas podsećaju da mate-
Energija je u svojoj suštini kretanje. Fantastična rija ne postoji već je sve samo energija.
brzina „božanske čestice“ u oblikovanju svega postojećeg Ovde samo detaljnije objašnjavamo zašto je to tako,
samim svojim kretanjem stvara energiju za postojanje sa mnogim novim detaljima, kao na primer, da je energija
svega. Samo zato što sve trenutno nastaje manifestacijom samo drugi aspekt svesti i da zajedno tvore životnu ener-
"božanske čestice", ispoljava se ono što vidimo kao energiju; da se ona u ljudskom iskustvu spoznaje kao božanska
gija. Trenutnost je u osnovi talasa, talas je kretanje a ljubav koja sve omogućava. Iskustvo bezuslovne ljubavi
kretanje je energija. Izvorno grčko značenje reči ’energija’ koja sve omogućava je emocionalni doživljaj koji nastaje
jeste ’biće u pokretu’. Ništa u kosmosu nije istovetno i sve kada čovek postane svestan sveprisutne božanske ener-
se kreće. Tako dolazimo do paradoksalne stvarnosti da se gije kao životne energije. Potpuno je svejedno da li ćemo
sam kosmos manifestuje kao energija upravo zato što kvantno polje definisati kao univerzalno polje koje omo-
ništa nije supstancijalno, zato što je sve trenutno. Sve gućava svu životnu energiju i koje sledi svesnu nameru, ili
može da se kreće samo zato što je sve trenutno i nesup- ćemo reći da božanska neuslovljena ljubav sve omogu-
stancijalno. Da je išta supstancijalno i da objekti imaju ćava, da je sama svest kojom smo svesni sebe i sveta
stvarnost po sebi i za sebe, ne bi bilo moguće ni sveopšte upravo božanska ljubav. Reći da je apsolutno celo posto-
kretanje ni energija potrebna za toliko kretanje. Kosmos je janje bezuslovna ljubav je čak i tačnije, ali za čoveka koji
sveopšti pokret zato što je kosmos energetska manifesta- nije spojio svest sa energetskim aspektom postojanja to je
cija, sve je u osnovi energija koju proizvodi trenutna vib- još uvek rano za razumevanje, osim što mu zvuči lepo i
racija „božije čestice“ - koja nije ništa drugo do konkretna idealno, on to ne može da prepozna i prihvati kao najvišu i
manifestacija samog božanskog Apsoluta. Na taj način je krajnju istinu, da je sve što vidi, doživljava i radi, sve što
kvantno polje ili etar izvor svekolike energije u prirodi. mu se događa, sve što jeste, samo bezuslovna božanska
Drugim rečima, nije prvo potrebna energija da bi se proiz- ljubav i da se ona uvek događa, da ništa nije moguće bez
velo kretanje, već je obrnuto: samo kretanje, beskonačno nje niti izvan nje. Individualna svest i energetske funkcije
brza vibracija "božanske čestice", koje je u osnovi svega, su kod neprobuđenog čoveka još uvek odvojene i on ne
stvara energiju za sve ostale procese. vidi celinu postojanja kao bezuslovnu ljubav u svakom
Grčki pojam energeia mi danas koristimo kao ener- trenutku. Iskustvo ljubavi kod njega je samo delimično i
gija. Dakle, grčki izvornik pod energijom shvata svako povremeno, vezano je za neke objekte i sadržaje, nešto od
kretanje u postojanju, u biću, samo kretanje po njemu toga može da doživi samo ako ga povoljne okolnosti inspi-
jeste energija. Budući da se sve kreće, onda sve možemo rišu. Davno je već rečeno da samospoznaja nije vredna niti
videti kao energiju. Ali materijalistički pogled na svet moguća bez ljubavi. Svest bez ljubavi ne može biti objekti-
33 34
vna svest, svest o stvarnosti, zato što je ljubav sposobnost samo što je orgazmičko spontano i kratkotrajno, a medita-
da se povežu stvari nezavisno od dostupnih informacija i tivno kultivisano i trajno.14
dokaza, ono što je naizgled nepovezano. Ljubav sve pove- Biće nam jasnije kako svest određuje energiju ako
zuje, kao i životna energija.13 Zbog njihovog jedinstva mi primetimo da svest ima različita stanja. Postoji vrlo slaba
uvek težimo ljubavi, svesno ili nesvesno, na sve moguće svesnost koja je ograničena čulnim opažanjem, kao kod
načine, celog života. Iz istog razloga sva ljudska destruk- životinja, ali i nekih ljudi. Takva svest angažuje energiju
tivnost nastaje usled nedostatka iskustva ljubavi, bar u na takođe ograničene ciljeve, uglavnom na borbu za
detinjstvu. Ljubav je zato mera svih stvari na ovom svetu opstanak tela. Što je svest niža to je upotreba energije više
jer stoji iza životne energije i svesti kao njihova poveznica destruktivna. Ovde postoji i povratno dejstvo: uvid u des-
i osnova. trukciju pomaže svesti da ojača. Svest najviše jača otkri-
Životna energija je spoj svesti i energije, a u našem vanjem ispravnog i konstruktivnog delovanja. Viša stanja
iskustvu njihov spoj doživljavamo kao ljubav. Ovo se dalje svesti angažuju energiju ka ostvarenju viših ciljeva. Kao
izražava kao erotski doživljaj, kao čin ljubavi koji stvara što nijedna ideja ne može biti ostvarena bez energije, tako
život, nove oblike životne energije. Sva bića se začinju u ni energija ne može biti angažovana bez cilja ili ideje. Ako
izvoru, u etru, stoga je potrebno da se odvojeni polovi nema svesni cilj onda energija stagnira i raspada se,
spoje u jedno i da se za trenutak svesno vrate u izvorno menja svoj oblik i odlazi tamo gde može da se angažuje.
stanje jedinstva svega kako bi svojom svesnom namerom Energija može da se preuzme, pa čak i ukrade. To uvek
odatle uzrokovali rođenje još jednog novog bića. Stoga radi onaj ko ima svest o energiji, dok onaj ko tu svest
osvešćenje energije daje svest o sveprisutnoj božanskoj nema gubi energiju.
ljubavi. Te tri stvari, energija, svest i ljubav, su jedna
stvar. Samo ih um razlikuje. Zato se njihovo jedinstvo i
spoznaje samo kada um stane u blaženoj ekstazi, svejedno
da li u orgazmu ili u meditaciji. Radi se o istom iskustvu,
13
Na primer, jedna ista životna energija povezuje dva čoveka koji se
mrze (zbog umnih ubeđenja) i bore (fizički) međusobno. Kada bi
postali svesni jedne iste životne energije u svim bićima, iste čestice od
koje su sačinjeni, ljubav bi ih spojila na isti način kao i životna
energija. Kao što postoji transcendentalna svest koja nadilazi
pojedinačne umove, a koji je svi zajedno koriste za svoju ograničenu
14
svesnost, tako postoji i transcendentalna emocionalna veza ljubavi Orgazam je zato tako privlačan ljudima, i svim bićima, jer je u
koja spaja sva prividno odvojena bića i pojave. Kao što kosmička svest suštini kratkotrajno stanje jedinstva individualne svesti sa svešću
spaja sve što individualni um razdvaja, tako i ljubav spaja sve što je božanskog Apsoluta. Isto stanje je ljudima privlačno i kroz praksu
telesno i mentalno razdvojeno. Na taj način je ljubav uslov za meditacije s kojom se kultivisano i trajno postiže čista,
objektivnu svesnost. transcendentalna svest, odraz božanskog Apsoluta u nama.
35 36
SVEST U ČOVEKOVOM TELU
Ne možemo razumeti prirodu svesti bez njenog

razumevanja u nama samima. Iako čovek uvek koristi
svest i samo zahvaljujući njoj i jeste čovek, priroda svesti
u čoveku predmet je najvećih zabluda pa i zavera. Nauka
svest tretira kao neku materijalnu pojavu, kao percepciju
koja nastaje delovanjem neurona i potpuno zavisi od njih,
kao proizvod rada mozga, manipulisanje informacijama...
Religija prirodu svesti projektuje u božanske sfere i misti- Slika 1. Struktura svesti duše u čoveku
fikuje njeno poreklo i delovanje, većina religija i ne objaš-
njava prirodu same svesti već se potpuno zasniva na sadr- Rekli smo da su svest i postojanje jedno isto, samo
žajima svesti, na ubeđenjima i verovanjima. Kao da reli- se za nas ispoljava kao dvojako, kao postojanje i kao svest
gije služe tome da se pitanje prave prirode svesti preskoči. o postojanju. Može se takođe reći da se božanski Apsolut
Pojam duše najtačnije definiše prirodu svesti, ali taj ispoljava dvojako, kao samo postojanje (spolja) i kao svest
pojam je upravo zato najviše mistifikovan od strane reli- o postojanju unutar čoveka. Svest božanskog Apsoluta,
gija i potpuno odbačen od strane nauke. Nije moguće kojom on ispoljava svekoliko postojanje, jeste svest duše. U
razumeti pojam svesti bez ispravnog razumevanja pojma svom najvišem nivou ona se iz Apsoluta projektuje kao
duše. Oni su potpuno povezani i međuzavisni, zajedno se monada svesti koja kreira najveće objekte u kosmosu,
direktno odnose na čovekovu autentičnost, potpuno zvezde i planete. Monade svesti se progresivno dele u sve
ostvarenje i slobodu. Da li je većina ljudi u svetu takva? manje ogranke dok na kraju ne ostanu najfiniji pojedina-
Nije. Nije zato jer slobodan i ostvaren čovek nikada nije čni ogranci koji su naše individualne duše u našim fizič-
bio potreban ni crkvenim ni svetovnim vlastima. Oni su kim telima. Dakle, naša duša je krajnji ogranak božanske
zajedno učinili sve da se pojam svesti i duše sakrije u sve- svesti Apsoluta koja sve omogućava. Takođe svest naše
tovnom obrazovanju i nauci, kao i u religiji. duše omogućava svu svest koju imamo i koristimo u sva-
Da bi se ispravno razumela priroda svesti neopho- kodnevnom životu. Svakako, svest u telu je samo vrlo
dno je ispravno razumeti prirodu ljudske duše i čovekov mali deo izvorne svesti koja omogućava celu prirodu. U
odnos prema njoj. Da bismo je jasnije objasnili posluži- našem telu svest se deli na najniži i najograničeniji deo,
ćemo se slikom. onaj koji deluje preko mozga i tela i to je ovde nazvano
empirijski, fizički um ili ego. Ta svest je ograničena fizič-
kim telom i čulima, samo je svesna tela i onoga što opaža
37 38
čulima. Iznad fizičkog uma je viši um, on je nezavisan od glašavaju se psihotičnim. Međutim, kako viši um i svest
tela i čulnog opažanja, a to znači da opaža daleko više i duše deluju svakodnevno na sve ljude, i svi imaju iskustvo
nezavisno od vremena i prostora. Taj viši um je veza fizič- njihovog delovanja, i te pojave nauka psihologije uzela je
kog uma u telu sa svešću duše, koja je još više iznad višeg pod svoje okrilje i formirala oblast koja to proučava, pod
uma. Svest naše duše je tako velika i moćna da ne može da nazivom transpersonalna psihologija. Ni u njoj nema zak-
stane u telo, čak ne možemo da imamo direktnu vezu iz ljučaka o višoj svesti i svesti duše, ima samo stalnih 'izu-
tela sa svešću duše, moramo da imamo posrednika, to je čavanja' i spekulacija. Sva delovanja višeg uma i svesti
viši um. duše koja ne mogu da se potisnu i 'objasne' transperso-
Nauka psihologije bavi se samo fizičkim umom, ne nalnom psihologijom, potiskuju se i 'objašnjavaju' religij-
priznaje ništa drugo. Delovanje višeg uma psihologija skim ubeđenjima. I nauka i religija skrivaju istinu o čove-
proglašava iracionalnim pa i psihotičnim, svest duše pot- kovoj duši. Nauka je materijalizuje a religija je odvaja od
puno odbacuje. Može se reći da sve mehanizme delovanja čoveka, po religijskim verovanjima čovek dušu dobija od
svesti unutar fizičkog uma i njegovu povezanost sa ener- neke više sile i može da je izgubi ako nije dobar vernik.
gijama tela dobro objašnjava Frojdova psihologija, dok Nigde se duša ne otkriva kao suština čovekova koja je uje-
delovanje svesti između fizičkog uma i višeg uma i svesti dno i božanska suština, kao izvor svesti a svest kao izvor
duše delimično dobro objašnjava psihologija K. G. Junga. samoga postojanja. Tada bi sva druga 'tumačenja' postala
Delovanje fizičkog uma je lako protumačiti jer ima zajed- nepotrebna. Za nauku postoji opravdanje, njoj su neopho-
ničke principe psihodinamike i psihopatologije, slično kao dni egzaktni metodi rada i razvoja, iako ih nauka koristi
što svi ljudi imaju tela koja isto funkcionišu. Povezivanje na samo jednoj dimenziji, fizičkom svetu. Za religije nema
individualnog uma i višeg uma ili svesti duše je lično opravdanja jer one bi trebalo da otkrivaju više dimenzije,
iskustvo i zato spada u objektivnu svesnost, ne može se ne da ih skrivaju.
dokazati kao funkcionisanje fizičkog uma. Ono ipak ima Ne postoji mnoštvo svesti, samo jedna svest Apso-
zajedničke obrasce koji se pogrešno nazivaju arhetipo- luta se izražava kao svekoliko postojanje, kao sav kosmos i
vima kolektivno nesvesnog, tačnije bi bilo arhetipovima život. Ona se samo deli i razgranava u sve moguće indivi-
kolektivne svesti. Taj proces je uvek individualan i zato ga dualne oblike, u sva živa i svesna bića. Mi smo jedno od
je Jung opisivao kao proces individuacije. njih. Preko svoje duše povezani samo sa svim bićima i sa
Upravo zato što je proces povezivanja fizičkog uma celim postojanjem.
sa svešću duše individualan, on je teško naučno dokaziv. To je sva istina o čovekovoj duši, odnosno o prirodi
Zapravo pojam duše psihologija vezuje za nejasnu kombi- svesti u čoveku.
naciju emocija, životne energije i mašte. Sve što nadilazi
delovanje fizičkog uma u najboljem slučaju naziva se 'sta-
njima izmenjene svesti' i samo pojedini istraživači takva
stanja povezuju sa mističnim stanjima duhovnih prakti-
čara i mistika. Iskustva koja se ne mogu klasifikovati pro-
39 40
SVEST IZVAN TELA I MOZAK Zato što svest nije od tela i nije samo u telu, i zato
što je svest direktno vezana za našu transcendentalnu
dušu, mi možemo da imamo vantelesna iskustva.
Svest duše je sveobuhvatna i bezvremena, to je Razlog zašto individualni fizički um u telu nije uvek
božanska svest koja leži u osnovi cele prirode i stvara svestan više svesti duše, kao ni onoga što spontano doživ-
život inteligentnim dizajnom. Ona je i nas stvorila i mi je ljava u vantelesnim iskustvima, jeste u tome što um nije
samo individualno koristimo. Naš mozak je najfiniji jedinstven, on je uvek podeljen na mnoštvo Ja koji se
organ koji prima svest, usporava njeno trenutno delova- smenjuju na površini njegove svesti, on je uslovljen spo-
nje i tako je ograničava dovoljno da možemo da je koris- ljašnjim uticajima kao i samim telom, koji se stalno
timo u linearnom vremenu i svakodnevnom fizičkom menjaju. Podela na mnoštvo Ja je osnovni razlog zašto je
životu. Mi apsolutnu svest koristimo individualno kao um često u iluziji i sklon iluziji. Ono što je jedno Ja odlučilo
relativnu svest. Naša duša je izvor svesti u nama. i usvojilo drugo Ja nije. Tako se greške ponavljaju ili uop-
Odnos tela, mozga i svesti najlakše se može objas- šte ne uviđaju. Umu je potrebna disciplina (joge ili medi-
niti pomoću analogije sa električnom svetiljkom, lam- tacije) da bi postao jedinstven i svestan samoga sebe, a to
pom. Telo je svetiljka koja ima razne delove, mozak je sija- uvek znači svestan svojih granica ('znam da ne znam'), i
lica, koja je najfiniji deo lampe, a svest je električna ener- samo tada može da postane svestan onoga što je iznad
gija koja je nezavisna od svetiljke, koja dolazi spolja. njega i što ga omogućava, a to je viši um i svest duše.
Izgleda kao da sijalica svetli sama od sebe, a ona samo Um je podeljen zato to je odraz telesnosti a telo je
sprovodi električnu energiju tako da proizvodi svetlost. sačinjeno od mnoštva bioloških entiteta. Same ćelije su
Na isti način se neupućenom čoveku čini da mozak proiz- nastale od bakterija koje su se simbiozom udružile u veću
vodi svest iako je on samo organ koji je dovoljno fin da celinu, naše telo. Zato je um sklon podelama, podele su
sprovodi vibracije svesti i usklađuje ih sa telom i njegovim njegovo prirodno stanje, samo ako nije preterano tako da
delovanjem, on svest u telu pretvara u percepciju. Svest ne može da funkcioniše. Tada je zašao u mentalni pore-
vezana za mozak je ono što ovde nazivamo um. mećaj. Blaži oblici podele uma su svakodnevna odlika svih
Slična je analogija mozga sa radio aparatom koji ljudi, koji jedno misle a drugo rade, koji zaboravljaju, lažu
samo sprovodi vibracije koje dolaze izvan njega, ako je
pokvaren onda to ne može da čini. Tako i mozak ako je
oštećen ne može da sprovodi svest i tada je telo nesvesno. rezultata u okvir holografske paradigme, naša memorija nije
Tada smo u komi ili u dubokom snu. Zato je pogrešno smeštena negde u mozgu, već je mozak samo savršeni instrument za
zaključiti da je svest samo u telu i od tela.15 holističku komunikaciju sa celinom, odnosno holografskim
univerzumom. (Videti: Karl Pribram: The Holographic Brain)
Prvi radio aparati bili su u velikim sanducima, i neki od prvih
15
Prema istraživanjima neurologa Karla Pribrama (Karl H. Pribram), slušaoca bili su toliko začuđeni tom pojavom da su zavirivali iza
koji je zajedno sa Dejvidom Bomom (David Bohm) doprineo aparata da vide gde se krije čovek koji govori u radiju. Slično tome
uobličavanju holističke ontološke interpretacije savremenih naučnih rade i naučnici koji tvrde da svest nastaje u mozgu.
41 42
sami sebe i na tome zasnivaju kulturu ponašanja koju SVEST I VREME KROZ DIMENZIJE PRIRODE
održavaju društvenim konsenzusom.
Koliko svest u umu postaje celovita i više prisutna,
a to se postiže disciplinom meditacije, toliko nam je i sve-
sno delovanje snažnije. Ono se može proširiti i na sves- Priroda ili celokupno postojanje razdeljeno je kroz
nost izvan tela, možemo biti svesni ne samo svih svojih više dimenzija. Drevno ezoterično znanje o dimenzijama
snova, već i otići u svoje snove direktno, u lucidnom snu prirode delilo je prema frekvencijama koje je u našem
ili vantelesnom iskustvu. Koliko smo svesniji i celovitiji u iskustvu imaju zemlja, voda, vatra i vazduh. Njihova svoj-
telu, toliko smo svesniji i izvan tela. duhovna evolucija stva su uzeta da simbolično predstavljaju sve frekvencije
čovekova sastoji se u tome da u telu bude jednako svestan u kojima se dimenzije prirode nalaze i deluju, jer se naš
kao što je bio izvan tela, pre svoga rođenja u telu. fizički svet sastoji od čvrstoće (zemlja), tečnih i fluidnih
stanja (voda) toplotnih vibracija (vatra) i gasnih (vazduh),
odnosno najfinijih frekvencija koje se kao vazduh osećaju
ali ne vide. Frekvencije dimenzija se kreću od najfinije
(vazduh) do najgrublje (zemlja). One sve zajedno sačinja-
vaju i čovekovo biće, pa tako čovek može da misli i ima
ideje (vazduh) da idejama daje energiju i volju za ostvare-
nje pomoću imaginacije (voda) o konkretnom obliku kako
će se ideja ostvariti i materijalizovati na fizičkom planu
(zemlja).
Čovek je oblikovan od strane kosmosa, kosmos
oblikuje svesnog subjekta i njegovu svest o sebi, odnosno
o kosmosu.16 To se oblikovanje odvija u skladu sa
dimenzijama prirode. One svaka na svoj način oblikuju po
16
O tome govori kosmološka teorija Jačeg antropičkog principa
(Strong Anthropic Principle ili SAP) po kojoj vidljive osobine svemira,
ovakve kakve su u svemu, nisu proizvod slučajnosti ili prirodne
selekcije između više mogućnosti, već su posledica sasvim određene
svrhe: stvaranje uslova za nastanak svesnog subjekta. Taj princip
kaže: „Vasiona mora imati takva svojstva koja dozvoljavaju razvoj
života u nekom stadijumu njenog postojanja.” Iz ovoga se dalje izvodi
da je vasiona stvorena sa ciljem nastanka i opstanka posmatrača, i ti
posmatrači su nužni za postojanje vasione. Bez svesnog subjekata ne
bi bilo objektivnog kosmosa. Da svest nije u osnovi kosmosa, ne bi
bilo ni svesnih subjekata.
43 44
jedan aspekt bića čovekovog. Čovek je mikrokosmos. Zato imitacija ideala je oduvek bila lakša zamena. Stvarnost u
što ima više dimenzija u prirodi, i čovek analogno tome ima kojoj sve postoji jedini je ideal koji mu je potreban.
više tela koja tim dimenzijama odgovaraju. Suština svih obmana kojima se čovek porobljava je u
Elementi odražavaju sva tela koja čovek ima, a to tome da bude nesvestan činjenice da su sve dimenzije prirode
su: fizičko telo koje odražava element zemlje; emocio- u njemu a ne izvan njega, da je u njemu mera svega spoljaš-
nalno telo koje odražava element vode; telo volje izraženo njeg, da se zato u njemu sve rešava, a ne izvan njega.
elementom vatre; mentalno telo elementom vazduha; Projekcija smisla postojanja izvan sebe osnovni je
uvek i u svemu ostalom prisutnu samosvest koju odra- uzrok sve patnje čovekove, a u nalaženju ishoda postojanja u
žava element etra. sebi sadržan je sav proces čovekove evolucije i saznanja.
Zato čovek može da se fizički kreće (zemlja), da Dimenzije prirode imaju piramidalnu strukturu.
oseća svoje kretanje (voda), da bude ispunjen žarom volje i
strasti za kretanjem i delanjem (vatra), da misli kuda ide i
šta radi (vazduh) i da bude vazda budan i svestan svega
toga u sebi (akaša).
Kako je čovek mikrokosmos, odnosno oličenje svih
principa kosmosa, sve 'više' dimenzije kosmosa nisu spo-
lja već su to njegove unutarnje dimenzije koje mu daju sav
duševni život, sve snove, mitove i arhetipove. Zbog ove
analogije drevna baština je videla kosmos u ljudskom
obliku, a ljudski oblik kao mikrokosmos, ili kosmos u
malom.
Prema Buddhinim rečima „u ovom ograničenom
telu, ne većem od rukohvata, sadržan je svet, pojava sveta, Piramidalna struktura predstavalja sažimanje vre-
ishod sveta i put koji vodi ishodu sveta” (Anguttara- mena i prostora. Sve dimenzije prirode se progresivno
nikayo, 4,45). sažimaju kako se uzdižu od zemaljskog ili materijalnog
Čovek u svom postojanju može spoznati sve dimen- plana. Tako su stvari i pojave samo ovde na materijalnom
zije prirode jer su one sve zajedno njega i stvorile. Ne mora planu odvojene u vremenu i prostoru, u astralnom svetu
ih tražiti spolja niti „promenama stanja svesti” jer je nji- koji je iznad materijalnog stvari i pojave su i odvojene i
hovo prisustvo uslov i za njega samoga i svih mogućih mogu biti pomešane, tu granice fizičkog sveta ne važe
stanja svesti. Ništa nije izvan njega i duhovna zrelost se iako još uvek postoje oblici i pojave kao u fizikom svetu.
ogleda u prepoznavanju svih sposobnosti koje su u njemu. To je svet u kome spontano odlazimo za vreme snova kao i
Čovek samo treba da bude onaj koji jeste, a ne da postane za vreme vantelesnih iskustava. Zato se tamo mogu
nešto drugo, prema nekom idealu. Zato je to i najteže, a pomešati vremena i oblici. Zato su nam snovi takvi kakvi
su, prošlo doživljavamo kao sadašnje, nemoguće kao
45 46
moguće, a možemo videti i buduće. Astralni svet je pred- se ideja ne može ostvariti bez pokazivanja volje za njenim
stavljen elementom vode, ona nema svoj oblik već uvek ostvarenjem. To je element vatre koji svest iz bezvreme-
uzima oblik suda u kome se nalazi i menja svoja svojstva. nih ideja sužava u nameru koja kreira konkretno vreme i
To praktično znači da astral uvek uzima oblik ideje (vaz- prostor za svoje ostvarenje. Da bi u tome uspela potrebno
duh) i namere (vatra) koje se u fluidnom svetu astrala je još konkretnije sažimanje prostora u vremenu u obliku
izražavaju u datom obliku. Najčešće je to privremeni oblik imaginacije ili slike, konkretnog plana kako će se nešto
koji služi kao eksperiment pre konačnog oblikovanja na ostvariti. To je element vode. U njemu je vreme još više
fizičkom planu. Zato mi imaginacijom pripremamo kona- sažeto u svom oblikovanja ideje u prostoru. Tu se već vide
čnu materijalizaciju svojih ideja. I snovi služe za eksperi- konkretni oblici mada može i dalje da se eksperimentiše.
mentisanje idejama i mogućnostima kao i paralelnim Na kraju se ideja ostvaruje na materijalnom planu kao
stvarnostima, svim onima koje nismo u mogućnosti da konkretan predmet, stanje ili pojava.
izrazimo na fizičkom planu, koji sadrži relativno trajne To se sve događa simultano i odjednom, mada pos-
oblike u vremenu i prostoru. toji proces. On je iskazan kroz piramidalnu strukturu svih
Iznad ovih četiri elemenata koji predstavljaju dimenzija. Kao što prizma prelama jednu svetlost u sve
dimenzije prirode nalazi se etar ili akaša (prostor ili polje). dugine boje, tako i piramidalna struktura dimenzija pre-
On odgovara univerzalnom kvantnom polju u kome vlada lama jednu istu božansku svest u sve ove procese i raznolike
večna sadašnjost. Takođe odgovara i božanskoj svesti koja pojave, ona bezvremenu sadašnjost pretvara u vreme i pro-
projektuje sve ostalo, kao što prostor sadrži sve ostalo. stor. Piramidalna sturktura stvarnosti je način na koji se
Sve ostale dimenzije se ispoljavaju kroz vreme i jedno pretvara u mnoštvo, na koji uporedo postoji vreme i
prostor i to ispoljavanje ima piramidalnu strukturu, to bezvremena sadašnjost, misao i predmet mišljenja. Misao
znači da se vreme i prostor postepeno i progresivno ispo- je u elementu vazduha, a predmet mišljenja je u elementu
ljavaju sve više i više odvojeno i grublje kako se "spuštaju" zemlje.
sve niže i niže, od ideja ka materijalnom obliku. Kada držimo neki predmet u ruci on pripada ele-
Na planu vazduha, odnosno ideja ili misli, vreme je mentu zemlje, a naša misao o tom predmetu elementu
veoma blizu večnoj sadašnjosti. Zato možemo da mislimo vazduha. Međutim to nisu sve odvojene pojave već jedna
i osmišljavamo sve, nezavisno od vremena i prostora, bli- ista pojava koja se različito ispoljava zbog različitih dimen-
sko i daleko, prošlo, sadašnje i buduće. Misli i ideje su zija. Zbog piramidalne strukture ispoljavanja vremena i
večne. Energija koju ulažemo u ostvarenje ideja takođe prostora jedna ista pojava se prelama na spoljašnji grubi
nadilazi vreme i prostor ali u manjem obliku, ona je uvek predmet u našoj ruci, i na finu ideju o tom predmetu u
individualna i lična, ali zato može da posluži kao inspira- našem umu. Kamen je u vašoj ruci a misao o kamenu je u
cija i uzor mnogima. Svi pamtimo podvige velikih ljudi vašem umu. Misao i kamen su jedno isto samo prividno
koji su ostvarili velike ideje. Pamtimo i kako su ih ostva- odvojeno ovim dimenzijama, odvaja ih naš um. Zato on
rili, šta su sve morali da urade, kakvu su volju morali da može ponovo i da ih spaja, na nov i kreativan način.
razviju i pokažu da bi svoje ideje ostvarili. Zapravo nijedna
47 48
Sve razlike između misli i predmeta su samo u ostvaruje kroz prisustvo svesnog subjekta. Kada on opazi
manifestaciji vremena i prostora. Misao o tom predmetu je kamen, kamen je u njemu već postao misao. I to je ono što
trenutna a vreme trajanja samog predmeta je onoliko se stalno događa u čoveku i kroz čoveka: transformacija
koliko će taj predmet zaista trajati u fizičkom svetu, dok se božanske svesti kroz sve dimenzije prirode; osmišljavanje
ne raspadne usled entropije, dok ga neka spoljašnja sila ne svih mogućnosti svesti u svim dimenzijama. Kompletna
promeni ili dok ga ne promeni neka nova ideja. Vreme tra- transformacija iskustva postojanja u svim dimenzijama, i
janja svake pojave razlikuje se prema dimenzijama, u ele- osmišljavanje njihovog smisla smeštena je na jednom
mentu vazduha je trenutno, kao misao ili ideja, a u ele- mestu: u telu čovekovom. Zato je po predanju čovek stvo-
mentu zemlje relativno trajno, onoliko koliko fizički ren na kraju stvaranja, kao najsavršenije delo, po liku
uslovi dozvoljavaju. svoga tvorca.
Sve razlike u ispoljavanju pojava jesu samo razlike u Čovekovo biće je mašina koja objedinjuje rad svih
vremenu i dimenziji. Dimenzije su stoga usko povezane sa dimenzija prirode. U najvišoj dimenziji događa se infor-
vremenom, one ga određuju.17 Um je vezan za telo i on je maciono usmeravanje i oblikovanje energije koja će u
predviđen samo za rad u linearnom vremenu, u kome i nižim dimenzijama postati neki fizički oblik ili zbivanje. U
telo postoji. Um ne može da spozna bezvremeno iz istog čoveku se informacija o zbivanju (misao) spaja sa oblikom
razloga što ne vidi više dimenzije. Zato um ne može da tog istog zbivanja. Tako se u čoveku osmišljava zbivanje.
nadiđe vreme i da razume prirodu vremena dok ne nadiđe ***
odnosno transcendira sebe samoga. Drugim rečima, dok Proces stvaranja, odnosno ispoljavanja svesti kao
se ne otvori za viši um i svest duše. samog postojanja, ide od etra ili univerzalnog kvantnog
*** polja do onoga što opažamo kao grubu materiju ili fizičku
Celokupno postojanje prolazi kroz sve dimenzije. trodimenzionalnu stvarnost. Drugim rečima, božanski
Svako biće u prirodi mora proći kroz ceo spektar dimen- Apsolut koji je sve-što-jeste, sebe ispoljava ili aktuelizuje u
zija, i to stalno čini. To što opažamo neku pojavu ili pred- svim mogućnostima postojanja. Sve-što-jeste uvek se ispo-
met, znači da smo samo locirali u trodimenzionom pros- ljava kao sve što može da bude. Počevši od svih frekvencija
torvremenu jedan detalj iz opšteg preobražaja. Kamen samog kvantnog polja, preko svih oblika u prirodi, od
(mineral) će postati biljka, a jednoga dana će kroz čoveka najmanjih do najvećih, pa do svih mogućih događaja, u
postati misao. Iako sa stanovišta fizičkog tela i njegovog vidu dramskih zbivanja koje doživljavaju životinje i, još
razuma izgleda kao da se ovaj proces odvija linearnim više, ljudi. U događajima koje ljudi doživljavaju kroz svoj
zakonom uzročnosti tokom vremena, čineći tako horizont rad i sudbinu konačno se spoznaje najfiniji smisao zbiva-
ispoljenog sveta, stvarnost sveg zbivanja prirode je simul- nja, i ta svest o smislu vraća se kroz čovekovu dušu natrag
tana i vreme je relativno; ovaj proces se odmah sažima i božanskom Apsolutu kao jedan aspekt božanske svesti o
sebi. Božansko sebe ispoljava od najfinijeg do najgrubljeg,
17
Otuda opisi viših dimenzija da na "nebu" nema vremena, da tamo
i to njegovo ispoljavanje je upravo njegova svest o sebi.
vlada večna sadašnjost ili večnost. To je tačno. Ništa ne može da postoji bez svesti o postojanju. Nije
49 50
moguće oblikovanje postojanja bez smisla oblikovanja, rom da bi mogla sa spozna sve svoje sadržaje i mogućnosti
niti ima ikakvog zbivanja bez smisla zbivanja, a taj smisao kao objekte. Na elementu zemlje, u fizičkom svetu, sadržaji
je oduvek bila svest o postojanju i svest o zbivanju. Svest o svesti i ideje postaju konkretni objekti koji se mogu spoznati
smislu postojanja razrešava se kroz život i sudbinu čove- iz svih aspekata i u svim mogućnostima, objekti sa kojima se
kovu, njegovu karmu. može raditi.
Slikovito rečeno, božanski Apsolut kao da je sebi Stoga cela egzistencija počiva na percepciji. U celom
postavio belo platno na kome će moći da se projektuje sve univerzumu ne događa se apsolutno ništa drugo nego da
što on može da zamisli, sva njegova imaginacija. To belo sam božanski Apsolut spoznaje sebe, sve-što-jeste se izra-
platno je fizički univerzum. On je podloga na kojoj se pro- žava kroz sve što može da bude. I to izražavanje je svest o
jektuju sve više i finije dimenzije, sve do etra i božanske postojanju kao svest o sebi. Kada svest o postojanju pos-
svesti. Na taj način to belo platno deluje kao ogledalo u tane tako kompletna kroz iskustvo svih mogućnosti pos-
kome se ogledaju svi aspekti božanskog Apsoluta, sve nje- tojanja da se konačno ne razlikuje od svesti o sebi, tada se
gove mogućnosti. Fizički univerzum je samo ogledalo događa božanska svest o sebi, proces ispoljavanja božan-
božanske svesti o sebi. skog Apsoluta je okončan. To kompletiranje smisla pos-
Istu stvar možemo opisati putem frekvencija. tojanja u svest o sebi božanskog Apsoluta, događa se samo
„Božanska čestica“ postepeno usporava svoje vibracije, u čoveku. Ono se oduvek nazivalo prosvetljenje ili najviša
kretanje, i na taj način njene manifestacije postaju sve bogospoznaja.
grublje i sporije, dok najzad ne postanu dovoljno usporene i Okončanje ispoljavanja božanske svesti konkretno
grube da svest može svoje postojanje da doživi kao trodi- se događa kada čovek postane svestan prave prirode
menzionalno fizičko zbivanje u vremenu i prostoru. Prostor samog postojanja ovde i sada, da je vreme večna sadaš-
ili bolje reći stanje između fizičkog sveta i izvornog stanja njost. Biti svestan da nema vremena znači biti svestan da je
„božanske čestice“ kao kvantnog polja, etra ili akaše, ispu- sâmo postojanje svest i da je svest sâmo postojanje. Reći da
njeno je nijansama frekvencija zbivanja različite gustine, nema vremena ili da je vreme večna sadašnjost, da samo
tj brzine. Te nijanse tvore takozvane „više svetove“, ili sadašnjost postoji, znači reći da je svest samo postojanje, da
dimenzije prirode, astralni i mentalni svet, arhetipski je postojanje sama božanska svest, da svest i postojanje nisu
prostor (hyperspace). različiti, već da su jedno isto. Večna sadašnjost je upravo
U uslovima velikih brzina i fluidnosti viših dimen- ovo postojanje, ali njegova najviša stvarnost. Zato se
zija svest ne može da postane konkretna na način koji je najviša stvarnost izražava i kroz vreme.
potreban da bi došla do svesti o sebi na krajnji način, u Jedinstvo svesti i postojanja se događa kao samadhi
umu izdvojene individue kao što je čovek, ne može da u meditaciji, kao sahađa samadhi van meditativnog
razluči sve detalje samog postojanja. Zato su potrebni zadubljenja, kao nirvikalpa samadhi u svakodnevnom
uslovi inertnog fizičkog tela u prostoru i vremenu, na ele- životu potpuno probuđenog čoveka. On tada svaku fizi-
mentu zemlje, u kojima će svest izaći iz trenutnosti i čku stvar jasno vidi kao bezvremeno prisustvo i otelotvo-
jedinstva svega i ući u linearno vreme ograđeno prosto- renje svesti božanskog Apsoluta.
51 52
Iz ranije navedenog primera to znači da kamen koji PRINCIP KRUŽENJA SVESTI

držimo u ruci jasno vidimo kao materijalizovanu svest, to OD BOŽANSKOG DO ČOVEKA I NATRAG
možemo da vidimo kada zaustavimo vreme i bivamo
samo u sadašnjosti, a vreme zaustavljamo zaustavljanjem
modifikacija uma, transcendencijom uma, smirenjem
misli koje projektuju vreme. Kada um stane i vreme staje, Božanska svest kruži od sebe same do čoveka i nje-
i tada se otvara stvarnost postojanja kao večna sadašnjost, govog stanja ega i uma kao stanja najveće otuđenosti
kao jedinstvo svesti i postojanja. Tada je i delovanje na božanske svesti od same sebe, i natrag ka sebi, do božan-
kamen, odnosno na postojanje, daleko veće, tada tek skog Apsoluta. I pri svemu tome ona sama jeste sve to
možemo istinski da delujemo na postojanje jer smo u nje- kroz šta prolazi, jer ništa nije moguće izvan nje, niti kao
govom izvoru, naša svest je jedno sa samim postojanjem i različito od nje. Zato je i moguća percepcija. Percepcija je
zato možemo svesno da delujemo. To se delovanje mani- prepoznavanje ili slaganje istoga.
festuje kao 'moći' ili siddhi. Kada se kreće od božanskog svest se manifestuje
Svest božanskog apsoluta se vraća sebi samoj i kao samo objektivno postojanje, kosmos i život. Kada se
okončava svoje ispoljavanje samo u čoveku koji se vratio vraća ka božanskom svest se doživljava kao smisao pos-
sebi samome, svojoj suštini, duši, koji više mislima ne tojanja, kao svest o sebi u čoveku kao svesnom subjektu
ispoljava vreme i koji sâmo postojanje jasno spoznaje kao objektivnog postojanja, i konačno se spaja sa božanskim
čistu svest, a čistu svest kao sâmo postojanje, kao izvorom kroz čovekovu dušu, kao čovekova samospoz-
prisustvo božanskog Apsoluta ovde i sada. I to sve ne naja. Celo to kruženje je samo imaginacija božanske svesti.
razlikuje od sebe samoga, od svoje suštine. Ono se u celosti događa trenutno i svakog trenutka.
Dakle, božanska svest je izvan čoveka uvek bila to Ovde moramo istaći ovaj princip koji je u osnovi
što jeste, ništa drugo i nije mogla da bude, i samo se u svega što ovde opisujemo i čije će razumevanje biti tema
čoveku prepoznala jer je samo u njemu i imala iskustvo do kraja knjige. Princip koji nam izgleda kao kruženje,
gubljenja same sebe, iskustvo projektovanja sebe u nešto iako je on samo apsolutno prisustvo. Bezvremeno prisus-
drugo, u postojanje koje je izgledalo odvojeno od svesti. tvo božanske svesti najbolje će moći da se približi našem
razumevanju kroz prikaz kruženja svesti: svest o sebi se
projektuje iz božanskog Apsoluta kao ispoljena priroda i
ona razvija sve mogućnosti postojanja; kada svest iskusi
sve mogućnosti postojanja ona se s tim iskustvom vraća
božanskom Apsolutu i na taj način mu aktuelizuje svest o
sebi. Cela egzistencija ili kosmos je zapravo način na koji
božanski Apsolut biva svestan sam sebe. Stoga njegova
svest o sebi nije različita od samog postojanja ovde i sada.
Nije različita ni od naše svesti o sebi. Kada čovek dovede
53 54
svest o sebi do savršenstva, on onda (kako se to kaže) kosmos. Jedan isti princip pokreće sve što pulsira i vibrira,
„spoznaje Boga“ – tačnije bi bilo reći da tada Bog spoznaje od kvazara do rada našeg srca i našeg disanja. Sve je to
sebe, još tačnije: potpuno aktuelizuje sebe, dok čovek, kao jedna ista vibracija, isto kretanje božanske svesti u samoj
njegovo sredstvo samospoznaje, nestaje. Ipak je najtačnije sebi.
da ni svesti ni Bogu nije potrebno osvešćenje, već u svemu Zato što su vreme i prostor iluzorni u stvarnosti,
ovome samo nestaje čovekova nesvesnost. ono najviše, božanski ishod, ne događa se „na početku
Taj nestanak je svrha čovekovog postojanja. Čove- stvaranja sveta“ niti će se rešavati „na kraju sveta“ - već se
kov nestanak u božanskoj svesti je njegov istinski posta- uvek ogleda u najmanjem, kao izvor života i radost življe-
nak. U celom kosmosu nema većeg blaženstva od toga. nja i spoznaje.
Sam božanski Apsolut iskušava najveću ekstazu onda
kada se iz te tačke krajnjeg samozaborava i prividnog otu-
đenja, kao čovek zatvoren u iluziju tela i egoičkog uma,
oslobodi tih iluzija i posle svih karmičkih drama i iskuše-
nja u borbi za smisao postojanja i razumevanje svega,
vrati sebi. Izgleda da božanski Apsolut sve ovo i radi samo
zbog toga, da cela ispoljena egzistencija postoji samo da bi
se to blaženstvo samospoznaje doživelo u čoveku.
Ovo kruženje božanske svesti ne kompletira se na
neki epski niti epohalan način (kad nam dođe „sudnji
dan“). On se događa uvek u malim dozama kada spoz-
namo smisao nečega, kada tu spoznaju doživimo zajedno
s ljubavlju prema samom postojanju; kada energiju lju-
bavi ne razlikujemo od života, kada je spoznamo i vidimo
u bilo čemu, u nekoj maloj biljci, životinji; kada nekoj
osobi pomognemo da se oseća bolje, da nešto spozna i
doživi dobrotu; kada se neko nasmeje u iskrenom blažens-
tvu i spoznaji.
Takođe se ovaj princip kruženja božanske svesti
može sagledati i kao pulsiranje, na kome se zasnivaju
mnogi procesi u prirodi, od elektromagnetskih frekven-
cija subatomskih čestica i kretanja svekolike energije kroz
polaritete, preko ogromnih pulsara i kvazara u kosmosu,
do našeg disanja i otkucaja srca. I to pokazuje koliko su
nam bliski principi božanske svesti koja omogućava ceo
55 56
UNUTARNJA ČULA I NATČULNO OPAŽANJE čak mnogo jasnije.18 Ima mnogo dokaza da je svest
nezavisna od fizičkog tela, i većina ljudi ih je doživela i
lično se u njih uverila.
Različite frekvencije etra prirodno stvaraju različita
polja uticaja. To je sve. Iz etra nastaje apstraktni svet ideja
Percepcija kakvu je mi znamo u našem fizičkom iz kojeg nastaje sve ostalo. Eter ili akaša je najfinije podru-
telu, nije prva nastala u prirodi, niti je najveća koja pos- čje prirode. Eter je kvantno polje ili Matriks iz koga vibra-
toji. Pre naše čulne i razumske percepcije postoje na višim cijama nastaju svi ostali oblici postojanja, svi elementi i
dimenzijama prirode njihovi prototipovi. Oni se u sânkhyi cela priroda.
nazivaju tanmâtrâma. To su suptilna polja koja deluju kao Kroz elemente odnosno dimenzije se događa pro-
obrasci po kojima će se oblikovati svi procesi u prirodi. U gresivno usložnjavanje frekvencija koje se iz prvobitnog
novijoj nauci ona su otkrivena kao „morfogenetska polja“, izvora, božanskog Apsoluta, jednostavno šire prema
suptilna polja po kojima se oblikuje sve u prirodi, jer u zakonitostima zlatnog preseka.
samim prirodnim procesima, atomima i molekulima i u Zemlja je završni proizvod svih viših dimenzija i
DNK, nema obrazaca i planova po kojima će se ćelije obli- uticaja, pa se otuda na njoj manifestuje sva realnost pos-
kovati, u kakav organ i oblik. Bića se oblikuju prema tojanja. Zato fizička realnost poseduje najvišu ontološku
nekom nevidljivom polju uticaja. Postoji i povratno dejs- ili spoznajnu vrednost. Zato se duše inkarniraju u fizičkoj
tvo, kada već stvoreni oblik ili obrazac ponašanja stvara realnosti, tu se dovršava stvaranje, odnosno aktuelizuju
morfogenetsko polje koje dalje umnožava oblike i obrasce sve dimenzije postojanja i ljudske duše samim svojim
ponašanja. Ove procese je biolog Rupert Šeldrejk (Shel- otelovljenjem sprovode tu aktuelizaciju.
drake) nazvao „morfička rezonanca“. Ali njihovo delova-
nje je mnogo šire od onoga koji nauka, ovakva kakva je
danas, može da otkrije. Nju je otkrila davno nauka sânkhye
i ona kaže da ta najfinija polja u prirodi, tanmâtre, služe ne
samo za oblikovanje svega ostalog, već i kao prototipovi
naših čulnih organa, našeg opažanja. To su naša unutar-
nja ćula koja nas povezuju sa višim dimenzijama prirode, 18
O unutarnjim čulima, ali i o mnogim drugim istinama objektivne
sa objektivnom prirodom. Da imamo samo fizička čula, realnosti, najbolje se može saznati iz dela Džejn Roberts: Setov
opažali bismo samo fizički svet, ali naše opažanje je materijal (The Seth Material - Beograd: Beletra, 1990); kao i u ostalim
mnogo šire od materijalnog sveta, mi imamo ista čula i u delima: Seth govori - vječne vrijednosti duše (Jane Roberts: Seth speaks -
svetu snova, u nefizičkom svetu, u astralu, i tamo vidimo, Eternal Validity of the Soul; Zagreb: Teledisk, 2014.); Priroda lične
stvarnosti (The Nature of Personal reality - Beograd: Beletra, 1990);
dodirujemo, čujemo i kušamo kao i ovde u fizičkom telu,
Priroda psihe - Njen ljudski izraz (The Nature of the Psyche - In Human
Expresion - Beograd: Beletra, 1989) i Avanture u svesti (Adventures in
Consciousness).
57 58
SVEST I FIZIKA ETRA stacionarna, volumetrijska, nalik sferi koja diše, vibrira.
Po tome se razlikuje od transverzalno vektorske forme
klasičnih elektromagnetskih talasa koji su svi sporiji od
U svom najvišem ili najsuptilnijem stanju, etru, pri- brzine svetlosti. Zato su na tom sfernom ne-hercijanskom
roda ima svojstva besprostornog i bezvremenog holograf- principu zasnovana sva nebeska tela, zvezde i planete, i
skog jedinstva. Tu je ona kvantno Polje kao čist izvor i svi oni, planete i zvezde rastu i šire se, na tom principu se
potencijal svih mogućnosti. Priroda njenih elektromagne-
tnih frekvencija je skalarna i stacionarna, ne-hercijanska, naglasio njihovu različitost od klasičnih, tzv. hercijanskih
jer u njoj vlada jedinstvo svih suprotnosti. Skalarni talasi elektromagnetnih talasa. On je za vreme jedne oluje primetio
nastaju uzajamnim delovanjem dva koherentna elektro- fenomen loptaste munje. Tada je shvatio da se električna energija ne
magnetna talasa iste frekvencije i suprotne faze. Pri tome, kreće samo vektorski već i sferno, stacionarno, postaje lopta. Ubrzo je
razumeo da, ako je sve energija, onda je takvo ne-hercijansko kretanje
rezultantno energetsko polje nastalo prožimanjem supro-
fundamentalnije od vektorskog i hercijanskog, zato su sva nebeska
tnih elektromagnetnih polja, nije njihovo potpuno poniš- tela sferna, i da takva svojstva ima fizika etra. Problem je nastao u
tavanje, nego transformacija energije u oblast vakuma, u tome što postojeća nauka ne priznaje nijednu drugu vrstu
stanje potencijala i stvaranje tzv. skalarnog polja. Takvo elektromagnetnih talasa osim onih čije je postojanje 1888. god.
skalarno polje je u osnovi sveg života, ono je izvor sve dokazao H.R. Hertz. Cela priroda je energija, a energija se izražava
energije ili prane. Danas se ono otkriva u eksperimental- kroz elektromagnetske talase različitog spektra. Prirodu tih zračenja
ustanovio je Maksvel (J.C.Maxwell) u svojim složenim jednačinama
noj fizici i, zbog zabrane pojma eter, daju mu se razna koje su obuhvatale i hercijanske i ne-hercijanske talase, ispoljenu i
imena: energija vakuuma ili nulte tačke, tamna materija, neispoljenu prirodu, tj eter. Međutim, tadašnji vladari nisu dozvolili
kvantno Polje, matriks… Progresivnom kondenzacijom da se istina o celoj prirodi objavi i zato su preko jevrejskih
viših dimenzija ne-hercijanska skalarna frekvencija akaše matematičara Hevisajda (Oliver Heaviside) i Hendrika Lorenca
promenili originalne Maksvelove jednačine odmah nakon njegove
sve više postaje hercijanska, frekvencije kretanja energije
smrti, koje su opisivale prirodu svih elektromagnetskih pojava, tako
sve više postaju transverzalne sve dok ne dobiju mehaničko, što su iz njih izbacili njihov skalarni deo (longitudinalnih
vektorsko, trodimenziono kretanje u elementu zemlje. elektrodinamičkih talasa), a ostavili samo vektorski. Navodno da bi
Tehnički govoreći, neispoljena ili bazična priroda, inženjerima bilo lakše da sa njima rade. Ovakve skraćene, lažirane i
kao etar ili akaša, zasniva se na stacionarnim ili ne-herci- osakaćene Maksvelove jednačine se i danas uče na svim
janskim talasima, koji su brži od svetlosti, a ispoljena pri- univerzitetima u celom svetu. Na taj način je od ljudi sakrivena prava
priroda elektromagnetskih pojava, i fizičke stvarnosti kao takve,
roda koju opažamo kao mnoštvo objekata i pojava, na vek- skriven je eter kao izvor sveprisutne i besplatne energije, i nametnuto
torskim, hercijanskim talasima i oni su sporiji od svetlo- energetsko i finansijsko ropstvo ljudima. U suštini skrivena je uloga
sti.19 Priroda ne-hercijanskih elektromagnetskih talasa je etra ili akaše, jedinstvenog ne-hercijanskog polja koje bezvremeno
povezuje sve pojave, koje je izvor sve energije (danas se o njoj govori
kao o energiji vakuuma, nulte tačke ili tamne materije jer je
19
Nikola Tesla je, pre više od jednog veka, otkrio i u svojim naučnicima zabranjeno korišćenje pojma etra). Značaj etra ili akaše
eksperimentima koristio jednu novu vrstu elektromagnetnih talasa otkrio je Nikola Tesla i na njemu stvorio svoje najvažnije izume koji se
koje je nazvao ne-hercijanskim ili stacionarnim. To je učinio da bi još uvek ne koriste.
59 60
zasnivaju i sva torziona kretanja energije u prirodi, od janskog kretanja. Zapravo, svaka kreativnost i promena se
individualnih živih bića do galaksija. Zato je sav kosmos u sastoji u tome da iz ne-hercijanske svesti delamo na her-
osnovi elektromagnetska pojava, zvezde su iskre nastale cijansku stvarnost. Ne-hercijanska stvarnost je primarna,
od posledica elektrostatičkog pražnjenja izražene u veli- to je stvarnost samog božanskog Apsoluta i njegove
kim razmerama, one svoju energiju dobijaju od prostora, a „božanske čestice“.
i sama gravitacija je elektrostatički fenomen u većim Kada postanemo svesni takve prave prirode u nje-
razmerama. Zvezde nisu termonuklearne furune niti se nom izvornom stanju, etru, sa svim stacionarnim ne-her-
gravitacija zasniva na masi. Naša planeta se stalno širi i cijanskim svojstvima, i naše stanje svesti odgovaraće tak-
raste, kao i sve druge, dokaz za to je podudarnost svih vom stanju. Ne može svest koja spoznaje stvarnost da
obala kontinenata kad se cela Zemlja virtuelno smanji, bude drugačija od stvarnosti. Isto se s istim slaže. Zato
kao i činjenica da je dno okeana i mora znatno mlađe od svest samospoznaje, najviše budnosti ili prosvetljenja
kopna. (mahat-buddhi) ima iste odlike stacionarnosti i bezvre-
Granica između hercijanskih i ne-hercijanskih vib- menosti, potpunosti u samoj sebi, kao sfera, kao što je ima
racija „božanske čestice“ jeste brzina svetlosti. To je gra- akaša. Može se reći da je najviša svesnost ili budnost ne-
nica neispoljenog i ispoljenog stanja kvantnog polja. Svo hercijanska kao i kvantno polje. Čovekova niža svest, koja
hercijansko kretanje se zbiva ispod granice svetlosti i zato je ograničena umom i egom, identifikovana sa fizičkim
nam je fizičkim čulima opažajno. To je sav trodimenzioni telom, ima hercijanska svojstva koja odgovaraju trodi-
svet u prostoru i vremenu. Svo ne-hercijansko kretanje je menzionalnosti. Kada čovek u meditaciji ostvari čistu
iznad brzine svetlosti i ono je fizičkim čulima nedostu- transcendentalnu svest, on je onda u istoj ravni sa univer-
pno, ali su zato njegove manifestacije dostupne unutar- zalnim kvantnim poljem svih mogućnosti, sa etrom ili
njim čulima, pre svega njegova bezvremena sveprisutnost akašom, i njegove kreativne mogućnosti tada postaju
svih mogućnosti. Na taj način možemo da ga budemo neograničene, nestaju stari mentalni obrasci koji su ga
svesni razvijajući unutarnja čula putem meditacije i ograničavali i svi novi postaju mogući. Ispoljavanje moći
astralne projekcije. Što više razvijamo takva opažanja i (siddhi) jeste delovanje svesti direktno iz etra na fizički
dostupnost unutarnjih čula sa fizičkim čulima, njihovu plan. "Natprirodne moći" jesu fizika etra. Čovek to može
povezanost, to više aktuelizujemo bezvremenu i sveprisu- da sprovodi kroz sebe zato što je on mikrokosmos. Da sav
tnu svest u svim tim aspektima postojanja (organskog i kosmos nije sabran u njemu, ne bi to mogao, njegovo Sop-
neorganskog) i povezujemo ih u izvorno jedinstvo, u svest stvo ne bi bilo ogledalo univerzalnog kvantnog polja iz
o sebi (aham-kâra) a odatle u neuslovljenu objektivnu koga proističe cela egzistencija, niti bi njegova svest
svest o božanskom prisustvu (mahat-buddhi). Što više mogla da utiče na kvantno polje. On to može zato što je
aktuelizujemo bezvremenu i sveprisutnu ne-hercijansku svest kvantnog polja svest njegovog Sopstva, njegove
svest unutar prostorno-vremenskog hercijanskog zbiva- duše. Koliko je čovek sopstven i celovit u svojoj suštini,
nja, utoliko više možemo da delamo menjajući stvarnost i svojoj duši, toliko može pozitivno i kreativno da utiče na
nadilazeći ograničenja prostora i vremena unutar herci- prirodu i na događaje.
61 62
PARALELNE STVARNOSTI iskustvo, i dok traje pruža mu privid da je ona jedina

I DIMENZIJE PRIRODE moguća. I taj privid je toliko jak da ne uviđamo da i pored
toga što se sve to stalno smenjuje, mi uvek verujemo samo
postojećoj stvarnosti, patimo kada neku izgubimo ili što
neku nemamo – iako su one sve paralelno prisutne. Čovek
Da li ste se nekada zapitali kako i zašto uopšte pos- je stoga samo svesni subjekat objektivnog postojanja koji
toje misli, sposobnost osmišljavanja, pamćenje prošlosti i aktuelizuje sve mogućnosti postojanja na individualan
uvid u budućnost, mogućnost preispitivanja različitih način.
mogućnosti, zašto postoje snovi i fantazije? Većina ljudi Mi uvek menjamo realnost koristeći sve dimenzije
nije nikada, već spontano koriste misli na sve načine, prirode zajedno (vazduh, vatra, voda i zemlja), koje su u
sanjaju i fantaziraju ne pitajući se kako je to uopšte nama.
moguće. Pre nego što smo nešto učinili, mi smo razmišljali o
Misli, snovi i fantazije su mogući zato što je stvar- tome, osmišljavali smo sve mogućnosti tog dela, kako da
nost višedimenzionalna, a višedimenzionalnost udružena ga učinimo, zamišljali smo više varijanti dok nismo izab-
sa trenutnošću stvaranja praktično znači da stvarnost nije rali jednu (element vazduha). Zatim smo u to usredsredili
nikada jedna, već se sastoji iz svih mogućnosti, i da su sve svoju volju (element vatre) i jasnu imaginaciju o njego-
mogućnosti stvarnosti paralelne, odnosno istovremene i vom obliku (element vode). Tako se ideja realizovala na
nisu odvojene, prožimaju se i tako stvaraju svet u kome fizičkom planu, odnosno postala stvarnost u kojoj jesmo.
živimo. Mi smo fiksirani u jednoj stvarnosti a ostale doži- Možda sve to nismo studiozno analizirali kao što
vljavamo samo kao mogućnosti, kao misli ili fantazije, ili naučnici čine u svom radu, već nam je samo u fantaziji
ih kontaktiramo kroz snove. To je sve. spontano došla ideja ili slika, namera da nešto učinimo, i
Ako su sve mogućnosti stvarnosti simultane i pro- za nekoliko sekundi preispitivanja to smo učinili, a nekad
žimaju se, to znači da se svet sastoji iz svih mogućih sve to prođe tako brzo da nam izgleda kao da smo to uči-
stvarnosti koje postoje paralelno. Zbog trenutnosti i nepo- nili odmah. Tako deluju više dimenzije u nama na procese
stojanja vremena kao ni objektivnog kretanja, ne kreće se našeg zbivanja; sva imaginacija i osmišljavanje mogući su
jedna stvarnost i ne pretvara se u drugu, nego sve moguće samo zato što postoje više dimenzije prirode unutar nas i
stvarnosti već simultano postoje. Naše Ja sebi daje privid što su one jednovremene.
kretanja koje projektuje na stvarnost. Kreće se naše Ja, naš Trenutnost svih dimenzija stvara paralelne stvarno-
um, a ne svet. Samo je naš um (manas) taj činilac (aham- sti. Paralelne stvarnosti i trenutnost postojanja su uzaja-
kâra) koji bira i time aktuelizuje jednu po jednu stvarnost mni. Njihova uzajamnost omogućava energiji i svesti da
za svest (mahat-buddhi). Um zapravo samo vezuje svest za budu sveprisutne.
jednu od mogućih stvarnosti, i ta stvarnost onda za tog Budući da je priroda višedimenzionalna, trenutna i
svesnog subjekta postaje jedina stvarnost koje je trenutno nesupstancijalna, onda je jasno da ona kao takva može da
svestan. Zato je stvarnost za svakog čoveka subjektivno se izražava samo kao spoj svih mogućih stvarnosti u
63 64
jednu celinu, da se njena stvarnost sastoji od svih mogu- koje se nisu aktuelizovale u našem vremenu i prostoru,
ćih paralelnih stvarnosti. već samo odražavaju drugu paralelnu stvarnost, one su
Kada mislimo o nečemu, stvarnost kojoj pripada ta nam dostupne kroz više dimenzije u nama, preko viših
misao već je ostvarena, ali samo na elementu vazduha. dimenzija u nama mi smo povezani sa svim drugim
Kada želimo nešto svom snagom, kada ulažemo volju i mogućnostima svih zbivanja. Te mogućnosti koje se nisu
energiju u neku ideju, ona je već ostvarena, ali samo u dve aktuelizovale u nama se javljaju kao misli ili fantazije.
dimenzije, vazduha i vatre. Kada samo maštamo o Kada mislimo na jedan način, onda koristimo stvarnost
nečemu stvarnost te imaginacije već je ostvarena, ali koju odražava taj način mišljenja; kada mislimo na drugi
samo u elementu vode (astralu). Samo ako sve te elemente način onda odražavamo tu drugu paralelnu stvarnost;
povežemo u celinu ta stvarnost će se ostvariti na fizičkom kada učinimo jedno delo onda ono proizvodi jednu stvar-
planu (element zemlje). nost, odnosno seriju svojih posledica; kada umesto toga
To se praktično svodi na to da ovde na fizičkom učinimo nešto drugo, onda smo skrenuli u drugu stvar-
planu budemo usklađeni sa svojim idejama, sa stvarnošću nost, aktuelizujemo druge mogućnosti. Slično je i sa sno-
koju želimo da ostvarimo, da se fizički ponašamo kao da je vima, u njima odlazimo u više dimenzije prirode i proživ-
ona već tu. Na taj način mi više dimenzije ostvarujemo na ljavamo sve druge mogućnosti iz našeg iskustva postoja-
fizičkom planu. Mi ovde moramo da se makar prividno i nja. To je moguće zato što tada iskušavamo sve druge
virtuelno, malo po malo, ponašamo kao da je nova stvar- paralelne stvarnosti tih viših dimenzija. Jedina razlika u
nost već tu. Tako je privlačimo. Jedina prepreka je na fizi- vezi snova je što tada možemo imati kontakt sa svojim
čkom planu, ako svojim fizičkim ponašanjem i delova- paralelnim inkarnacijama i svešću duše, kao i sa drugim
njem nismo podobni i dostojni da prihvatimo drugu real- dušama, mnogo jasnije nego ovde na javi.
nost, kao da je ona već tu. Naše prihvatanje je najveći pro- Koliko energije i doslednosti ulažemo u jednu ideju
blem, ne nova realnost, one su sve dostupne i već prisutne ili ubeđenje, toliko se više uživljavamo u stvarnost koju
kao mogućnosti. one predstavljaju, toliko aktuelizujemo tu stvarnost. Kako
Ako se mi ne ponašamo u skladu sa novom real- sve stvarnosti postoje paralelno, one nisu odvojene, dok
nošću koju mislima želimo, onda viši um koji želi da nam boravimo u jednoj i radimo na njenoj aktuelizaciji
željenu realnost pribavi, dolazi do logičnog zaključka da se možemo i dalje imati kontakt sa drugim stvarnostima i
mi ne ponašamo u skladu sa realnošću o kojoj maštamo, njihovim predstavnicima. Možemo se vraćati na stare i
da nismo zreli za nju i da bi nam njeno ostvarenje bilo kombinovati više njih. Sve je dozvoljeno i slobodno kada
neprikladno, preuranjeno ili kontraproduktivno. Novac se su stvarnosti u pitanju. Ta sloboda je i blagoslov i proklet-
ne daje narkomanu. Zato nam se želje ne ostvaruju. stvo. Blagoslov je kada je koristimo svesno, tada smo
Moramo da budemo realnost koju želimo. doslovno kreatori stvarnosti u kojoj živimo, a prokletstvo
Svaka misao ili ideja kao mogućnost nekog delova- kada taj prirodni mehanizam postojanja pokrećemo i
nja odraz je jedne moguće stvarnosti, svaka zamisao ili koristimo nesvesno. Tada nam uvek izgleda kao da nas
fantazija takođe su odraz drugih paralelnih stvarnosti neka viša sila uslovljava i tlači.
65 66
Mi ne možemo potpuno da pređemo iz jedne stvar- JEDINO MOGUĆE KRETANJE JESTE

nosti u drugu, za vreme svog fizičkog života u telu vezani KRETANJE KROZ PARALELNE STVARNOSTI
smo za jednu stvarnost tekućeg života, ali možemo da je
menjamo u velikoj meri u skladu sa vremenom i poveza-
nošću svih dimenzija. Ako nemamo svest o višim dimen-
zijama ne možemo da menjamo stvarnost jer ona se Sve mogućnosti naših misli i dela odražavaju se u
menja samo kroz sve dimenzije zajedno. Ako samo mis- promeni paralelnih stvarnosti. Menjajući misli, mi samo
limo o nečemu (element vazduha) ali ne ulažemo energiju prelazimo iz jedne moguće stvarnosti u drugu; preispiti-
(vatra) i stalnu kreativnu imaginaciju (voda) u tu ideju, vanjem različitih mogućnosti, mi preispitujemo različite
ona se neće ostvariti (na elementu zemlje). I tada će se moguće stvarnosti; menjajući naša dela, mi prelazimo u
ostvariti samo ako fizički uradimo ono što treba uraditi drugu stvarnost koja odgovara našim delima, frekvenciji
da bi se ideja ostvarila. Zato mi za vreme života ne radimo naših misli.
ništ drugo već samo učimo o višim dimenzijama, one su u Kada odlučimo da nešto promenimo u svom radu i
nama, to je svet naših ideja, volje i imaginacije, osećanja. delovanju, i to donese rezultat u fizičkoj promeni našeg
Koliko više ih upoznajemo u praksi i delovanju, toliko smo okruženja i uslova života, mi tada nismo sebe promenili
više emocionalno zreliji i inteligentniji. Sve to samo pred- niti smo promenili druge ili svet oko sebe, mi smo zap-
stavlja približavanje svesti duše, svesti koja omogućava ravo time samo ušli u drugu paralelnu stvarnost koja
celokupno postojanje. odgovara našem novom načinu mišljenja, rada i delova-
nja. Ljudi i okolnosti koji su pripadali starom načinu
našeg postojanja su nestali iz našeg života na razne
načine, neke od njih možemo i dalje da vidimo ali to su
samo njihove stare verzije koje više nemaju uticaja na nas
i naš život. Paralelne stvarnosti se međusobno mešaju i
prožimaju, nisu ničim odeljene osim našom svešću, odno-
sno usmerenjem svesti, ubeđenjima. To znači da neki
elementi stare stvarnosti mogu da budu prisutni i u
novoj, ali će se priroda njihovog delovanja promeniti kao i
naš odnos prema njima. Promena naše stvarnosti, ako je
dovoljno snažna, može da menja i stvarnost okoline, dru-
gih ljudi. Postoji i kolektivni učinak oblikovanja stvarno-
sti.
Koja će stvarnost biti aktuelna zavisi samo od svesti
i njenog usmerenja, bazičnih verovanja i ubeđenja. Ni od
čega drugoga. U suštini ne postoji ništa spolja što bi odlu-
67 68
čivalo o tome. Ali spoljašnji uticaji ipak nameću čoveku spoljašnje realnosti. To okolina zapaža na čoveku pa kažu
stvarnost u onoj meri u kojoj on sam ne odlučuje svojom da se 'promenio, 'popravio' da je 'postao sposobniji i bolji'.
svešću o njoj. Koliko je čovek subjektivan, toliko mu je On je samo više postao svestan sebe, svoje duše, i zato je
svest identifikovana sa određenom stvarnošću. On joj postao bolji i sposobniji. Viša svesnost sebe ili svoje duše
nesvesno daje snagu i ona na taj način dominira njegovim jeste veća svesnost viših dimenzija. To uvek ide zajedno.
životom kao sila koja se ne može promeniti. Tako se Koliko smo više svesni delovanja viših dimenzija i
stvara začaran krug. On se prekida prestankom identifi- možemo da ih sve zajedno uskladimo i primenimo, toliko
kacije, a identifikacija se prekida svešću o višim dimenzi- smo više svesni sebe. I obratno:: ne možemo biti više sve-
jama i paralelnim realnostima. sni sebe i svoje duše ako ne možemo da delamo kroz sve
Čovek je svesni subjekt objektivne stvarnosti, on dimenzije, ako smo ograničeni samo na fizičko telo i um.
samom svojom svešću od svih mogućnosti neke aktuelne Paralelne stvarnosti postoje zato što postoji samo
stvarnosti (ne apsolutno svih mogućnosti svih stvarnosti jedna „božanska čestica“, zato što postoji samo jedan
odjednom) aktuelizuje stvarnost koja se trenutno ispo- božanski Apsolut i zato što je on sve-što-jeste i izražava se
ljava u njegovom okruženju. To se pokazuje kao stvarnost kao sve što je moguće – i zato što ne postoji vreme, već
u kojoj taj čovek postoji. Činjenica da ona može da se samo ono-što-jeste, bezvremena prisutnost. Drugačije
menja dokazuje da je ona relativna, višestruka, i da čove- rečeno, paralelne stvarnosti bezvremeno postoje zato što
kova svest ima odlučujuću ulogu u toj promeni, kao što Bog ne gubi vreme na stvaranje, a još manje na sopstveno
mnogi uspešni ljudi svedoče o tome. ostvarenje i aktuelizaciju svoje svesti o sebi; on je to već
Čovekova duša je ispoljavanje božanske svesti i zato sve obavio od početka do kraja, trenutno. Zbog bezvre-
samo svest koju čovek ima od svoje duše odlučuje o pri- mene suštine svega može se reći da se sve to dešava sva-
rodi stvarnosti. Mi sebe zapravo nikada ne možemo da kog trenutka u svemu. Upravo ta trenutnost je priroda
promenimo jer naša suština je odraz božanske suštine ili egzistencije. Sve ovo što se zbiva kao kosmos u vremenu i
samog Apsoluta koji je nepromenljiv, jer je transcenden- prostoru je samo njegova imaginacija u kojoj on razrađuje
tan. Mi jedino možemo da menjamo stvarnosti. sve moguće detalje tog trenutnog ostvarenja.
Mi se nikad objektivno ne krećemo i ništa ne menjamo Zato što postoji samo božanski Apsolut kao jedina
jer i nema šta da se menja, budući da ništa nije supstanci- bezvremena stvarnost, i ništa nije moguće izvan njega, ni
jalno; samo trenutno prelazimo iz jedne paralelne stvarno- mi ne postojimo sami za sebe, mi smo sam Apsolut, nje-
sti u drugu. Trenutnost, paralelne stvarnosti i bezvreme- gova imaginacija i jedna individualna mogućnost njego-
nost su jedna ista stvar: takva je priroda božanskog vog izraza, i mi kao takvi postojimo u svim tim paralelnim
Apsoluta koji je sve-što-jeste ovde i sada. stvarnostima – kao sve paralelne stvarnosti. Zato i
Mnogi se ovde neće složiti i pomisliće da se mi ipak možemo da se krećemo kroz njih. Mi smo samo mesto
menjamo. To je samo prividno tačno. Mi jedinu promenu ukrštanja svih paralelnih stvarnosti, svih mogućnosti
možemo da izvršimo u snazi svesti o sebi. Koliko smo jače postojanja. Otuda se one samo u nama osmišljavaju i
svesni sebe, toliko smo zreliji i sposobniji da menjamo samo kroz nas dolaze do smisla.
69 70
PAR PRIMERA NADMOĆI SVESTI kratkom vremenu, nekoliko minuta. Takođe ako se pod
NAD FIZIČKOM STVARNOŠĆU hipnozom nekoj osobi načini povreda na koži, kada se
osoba povrati iz hipnoze sa sugestijom da se neće sećati
povrede, kao da joj se nije ni dogodila, svaki trag povrede
će nestati istovremeno sa promenom stanja svesti iz hip-
Slučajevi delovanja pod hipnozom možda su najbo- notisanog u normalno stanje.
lji primeri kako svest deluje kada nije ograničena svesnim Sve ovo dokazuje da je svest u osnovi sveg pojavnog
umom, jednom ličnošću i identifikovana sa telom, već je sveta, da je ona pravi tvorac tela. Da nije tako, da je telo
nesvesno povezana sa Celinom koja sve omogućava - isto- primarno a svest sekundarna pojava u telu, sve ovo ne bi
vremeno. Ona tada lako može da manipuliše stvarnos- bilo moguće, a sve je ovo eksperimentalno dokazano.
tima. Takođe sve ovo dokazuje da istovremeno postoje
Ako je subjektu hipnotičkom sugestijom naloženo sve moguće stvarnosti i da samo usmerenje svesti odlu-
da veruje da određena osoba nije više prisutna pred njim, čuje koja će stvarnost biti aktuelna. Tako um ne stvara
da je otišla iako nije, nakon buđenja iz hipnoze ispitanik nikakvu novu stvarnost, već iz obilja svih mogućnosti
tu osobu ne bi fizički video iako bi ona bila prisutna pred aktuelizuje jednu po jednu. Zato što to radi sukcesivno,
njim. Ako bi ta osoba pomerala neki predmet, hipnotisani jednu po jednu, um stvara privid linearnog vremena u
subjekt video bi samo predmet koji se kreće kroz vazduh, trodimenzionalnom prostoru. I linearno vreme u trodi-
ne i osobu koja ga pokreće jer je njegovom umu data suge- menzionalnom prostoru postoji za nas samo dotle dok je
stija da ta osoba više nije prisutna. Takođe bi video i kroz naša svest identifikovana sa umom i telom.
tu osobu (na pr. koliko je tačno sati na časovniku) iako je
ona fizički pred njim i zaklanja časovnik. Ovo nam poka-
zuje u kojoj meri nas um obmanjuje - u istoj meri u kojoj
nam i omogućava opažanje. To takođe dokazuje da um ne
samo što kontroliše opažanje nego i (kao logos) kreira fizi-
čku realnost, da um ne koristi samo fizička čula za fizičko
opažanje, već i unutarnja čula, tanmâtre, za šire opažanje,
nezavisno od fizičkog sveta.
Slučajevi koji dokazuju paralelnu stvarnost su oni u
kojima se ličnost deli na više ličnosti od kojih svaka živi u
svojoj stvarnosti i identitetu, iako su u jednom istom fizi-
čkom telu. Ako je jedna ličnost imala tumor, rak, kada
pređe u drugu ličnost tumora neće biti, jer ta druga lič-
nost postoji u stvarnosti u kojoj ona nema tumor. Iako se
radi o istom telu i prelasku iz jedne ličnosti u drugu u vrlo
71 72
SVEST BIRA STVARNOST formirane oblike, a ne na svest koja sve oblikuje; prihva-
tali smo spoljašnje uticaje, a zapostavljali sopstvenu svest
koja utiče na sve.
Jedini uslov svesnog menjanja stvarnosti jeste pre
Sve do sada rečeno dovodi nas do jednostavnog svega razumevanje uloge i prirode same svesti, njene
uvida da svest bira stvarnost koja će biti aktuelna. Sve povezanosti sa energijom (kvantnim poljem koje sve
promene se uvek događaju kao promene stvarnosti, a ne omogućava, u kome su sve moguće stvarnosti), i na
kao promene samih stvari (koje nemaju supstancijalnost i osnovu toga razumevanje prirode stvarnosti, da nije sup-
stvarnost po sebi pa se zato i ne mogu menjati, nema šta stancijalna i da je u suštini talas energije vođen svesnom
da se menja), bili mi toga svesni ili ne, ali samo ako taj namerom kroz trenutno oblikovanje. Samo spoznajom
proces koristimo svesno moć stvaranja ćemo imati mi a sopstvene svesti možemo da spoznamo prirodu delovanja
ne druge okolnosti i spoljni uticaji. To je još jedna vrsta svesti koja sve omogućava, jer radi se o istoj svesti. Kako
slobode koja nam je data: možemo da postojimo aktivno i se to praktično radi biće reči na kraju ove knjige, ali već je
svesno, i pasivno i nesvesno. To je moguće zato jer mi jasno da se radi o samospoznaji kroz disciplinu meditacije.
uvek postojimo, a uvek postojimo zato jer nismo različiti Ne postoji drugi način. Meditacija je praksa dolaska do
od samog postojanja. svoje suštine kao čiste svesti o sebi. Kako je svest uvek
Naša nesvesnost i nemoć da delujemo na prirodu jedna ista, i u osnovi celokupnog postojanja, naša suština
stvarnosti zapravo se sastojala iz toga što smo pridavali je ta ista svest. Kada nam savršeno postane jasno da je
iluziju supstancijalnosti i kontinuiteta stvarima i poja- svesna namera ta koja oblikuje svaku stvarnost, stvari,
vama. Uvek smo se identifikovali sa stvarima i pojavama i pojave i događaje, i da se ne menjaju stvari već stvarnost u
pokušavali njih da promenimo. Naša identifikacija sa kojoj stvari postoje, onda možemo svesnom namerom da
stvarima i pojavama zasnivala se pre svega na našoj iden- izaberemo stvarnost koju želimo, samo ako toj nameri
tifikaciji sa supstancijalnošću i kontinuitetom sopstvenog udružimo svu potrebnu energiju, jer stvarnost oblikuje
bića, tela, uma i ega. To nam je bilo nekako najbliže još od svest na nivou kvantnog polja, čiste svesti, ne na nivou
detinjstva. Ta iluzija je izvrtala stvarnost naopako i sama površnog i podeljenog uma. Um identifikovan sa telom i
od sebe je sputavala moć kreativnog delovanja na pro- svojim sadržajima upravo radi suprotno, on sputava
meni stvarnosti. Sami smo sebe zatrpavali iluzornom promene stvarajući prepreke tamo gde ih nema. Udruži-
materijalnošću; pridavali smo čvrstoću materijalnosti vanje svesti i energije znači delovanje celovitim bićem, jer
onome što u suštini nije materijalno, i pošto smo pri tome naše biće (kao i sve ostalo) je u suštini energetska pojava,
koristili istu svest koja slobodno sve stvara, tako smo kojom rukovodi svesna namera. Promena stvarnosti se ne
sami davali čvrstinu stvarnosti koju smo želeli da prome- može sprovesti polovičnom svešću uma niti sa podelje-
nimo. Pokušavali smo da promenimo same stvari, a ne nom energijom koja je takođe podeljena pod uticajem
stvarnost u kojoj one postoje; još manje sebe kao svesnog uma. Samo sopstvenom celovitošću možemo delovati na
subjekta svake stvarnosti; oslanjali smo se na posledice, stvarnosti u kojoj se nalazimo, jer smo svaku stvarnost u
73 74
kojoj smo se ikada nalazili stvarali upravo svojim celovi- tivniji i bogatiji način. Takođe to znači da moramo biti
tim bićem, ali nesvesno, reagujući na spoljne uticaje. dostojni promene kojoj težimo, da budemo promena koju
Samo delujući iz svoga središta, svešću duše, možemo da tražimo, a to znači da se uživimo u stvarnost koju name-
menjamo stvarnosti u kojoj se nalazimo. Jednostavno se ravamo da ostvarimo kao da smo već u njoj, da se mis-
celim bićem, čistom svešću i svom energijom20 (što znači lima, rečima i delima ponašamo kao da smo je već zaslu-
udružimo svoju svest sa kvantnim poljem), usredsredimo žili, bez obzira na to što smo još uvek u postojećoj, neže-
na stvarnost u kojoj želimo da budemo kao da je ona već ljenoj stvarnosti. Moć da celim svojim bićem nadiđemo
tu, dakle nezavisno od vremena, ovde i sada, i ona će se postojeću stvarnost biće moć kojom stvaramo novu
ostvariti. Preći ćemo u nju. željenu stvarnost – jer stari način našeg delovanja je i
To je prava pozadina svih priča o ’zakonu privlače- stvorio tu postojeću neželjenu stvarnost. Sve je opet u
nja’. delovanju. Nema nikakve magije u ’zakonu privlačenja’
Pri tome treba imati u vidu i to da takvo kreativno nove stvarnosti.
delovanje na promeni stvarnosti neće ići onako kako to Treba imati u vidu i prirodu svih dimenzija kroz
um očekuje. Um nikada ne vidi pravu prirodu stvarnosti, koje se ideje ostvaruju, od njihovog začetka kao ideje, do
on za to nije ni predviđen, pa zato i ne zna kako treba da je mentalnog oblikovanja i ulaganja energije, do konačne
menja. Ima samo nagoveštaje o tome, može samo da materijalizacije u fizičkoj stvarnosti. To znači da moramo
primi ideju o tome. Kada bi se stvarnost menjala onako da uradimo fizički sve što je potrebno da se nadiđu stari
kako to um želi, ovaj svet bi bio pakao. I jeste pakao u meri mentalni obrasci koji su stvorili neželjenu stvarnost, kao i
u kojoj otuđeni i podeljeni um uspeva nešto da stvori. sve što je potrebno da se ideje ostvare, neće to uvek neko
Stvarnost može da se menja samo inspiracijom sa višim drugi da nam odradi, a još ređe će nam već odrađene pasti
umom, sa svešću duše, a ona vidi daleko bolje i dalje od s neba. Ideje se ostvaruju kroz nas. Njihovim ostvarenjem
ograničenog uma identifikovanog sa telom i svojim mi pre svega sebe usavršavamo, jer ničeg i nema spolja,
željama. Pružiće nam bolja rešenja, čak i bolje ciljeve, i sve je samo energija koju oblikuje svest čiji smo mi svesni
uvek će pokušati da nas spreči ako želimo nešto štetno, subjekti. Mi na ovom svetu ništa drugo ne radimo nego
ma koliko nam to bilo privlačno. sebe usavršavamo i osvešćavamo, manje ili više uspešno,
Ovo ukazuje na dve stvari: samo namere koje su u raznim fazama. Ako smo nešto tražili, to treba i da pri-
dostojne mogu da se ostvare i one se najčešće neće ostva- mimo, a jedini način da nešto primamo u ’zakonu privla-
riti na način koji to um planira i želi, već na mnogo krea- čenja’ jeste radom na njegovom ostvarenju. Jedino što
’privlačimo’ u tom zakonu jeste inspiracija višeg uma i
20
Što je i značenje molitve „ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svesti duše da nam ukaže kako da radimo bolje i šta je za
svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim, i svom snagom nas i okolinu najbolje. To se ukazivanje prepoznaje po
svojom“. Radi se o osvešćenju celog bića, o jedinstvu svesti i energije,
sreći i blaženstvu koje nas ispunjavaju dok radimo na
a to znači sjedinjenju svesti sa energijom univerzalnog kvantnog
polja i na taj način delovanjem celovitim bićem, na svim
svojim pravim ciljevima. To je putokaz za ispravnost u
dimenzijama. delovanju. To je ona sreća koja nas cele ispunjava blažens-
75 76
tvom u grudima i daje nam svu potrebnu energiju, kao dentalne svesti, one koja može da donese objektivnost i da
kod male dece. Zato nam je i rečeno da ćemo ’ući u carstvo nadiđe trenutno stanje, onda delujemo svesno i pozitivno,
božije kada budemo kao deca’. ’Carstvo božije’ je stvarnost stvaramo pozitivno.
u kojoj božanska svest trenutno stvara sve postojeće u Sve zavisi od nivoa svesti s kojom oblikujemo
slobodnom kretanju i mešanju svih mogućih paralelnih stvarnost. Nivoi spajanja svesti i energije s kojom obliku-
stvarnosti, a kao deca postajemo onda kada ne razlikujemo stvarnost postoje u našem energetskom telu kao
jemo svoju svest od svoga bića, od energije koja ga omo- energetski centri ili čakre. Ukoliko svest spajamo sa ener-
gućava. Spoj svesti i energije uvek se ispoljava kao radost i gijom, tj. delovanjem, na nižem centru, utoliko će i posle-
blaženstvo – blaženstvo zbog spoznaje da su i svest i ener- dice biti istog kvaliteta, niske i uslovljavajuće. Većina
gija upravo ispoljavanje božanskog Apsoluta kroz nas. stvarnosti nisu nam nametnute spolja, već su samo odraz
Svaka ispravna kreativnost, koja podržava život, počiva stanja svesti sa kojima smo ih stvorili. Ako i postoje sile
na toj spoznaji i tom spoju. koje nam nameću realnost spolja, pre svega negativnu,
Međutim, mi smo uvek celoviti na ovaj način, i uvek one to čine pomoću nas samih, održavajući našu svest na
delujemo celovito, ali nismo uvek i svesni toga, zato pos- niskom nivou s kojim stvaramo niske i uslovljavajuće
toje stvarnosti koje podržavaju život i one koje ga ne podr- stvarnosti. Stvarnost se uvek oblikuje kroz nas, samo je
žavaju. Kada nismo svesni svoje prave prirode onda pitanje sa kog nivoa svesti to činimo i da li smo mi toga
nismo svesni ni prirode stvarnosti, tada smo uhvaćeni u svesni ili nismo, ako nismo onda će našu nesvesnu ener-
sled reagovanja na spoljne uticaje putem neznanja i ogra- giju iskoristiti onaj ko to može. U suštini spoljašnji uticaji
ničenog uvida pa je zato takvo delovanje na stvarnost deluju na nas i našu stvarnost tačno onoliko koliko nismo
subjektivno i destruktivno; tako se i stvaraju destruktivne svoji i svesni sebe. Mi smo nesvesni tačno onoliko koliko
stvarnosti: putem nesvesnog i spontanog reagovanja. vrednosti pridajemo spoljašnjim stvarima, kao da su
Kada smo svesni svoje prave prirode, onda smo svesni i realne same po sebi, ili kao da imaju objektivnu stvarnost,
prirode same stvarnosti, a s njom i prirode božanske svekoliko pojavama koje su u suštini trenutne i nesupstanci-
sti koja sve omogućava kroz nas kao svog svesnog subje- jalne pridajemo supstancijalnost i kontinuitet. Tada se
kta. Zato samo s takvom celovitom svesnošću možemo da one tako i ponašaju prema nama. Sve pojave samo odra-
biramo i da radimo na boljoj stvarnosti, sve slobodnijoj i žavaju naše stanje svesti. Koliko smo više svesni stvarno-
kreativnijoj. To je kreativno delovanje na stvarnost, za sti kakva jeste, trenutne i nesupstancijalne, toliko više
razliku od spontanog reagovanja. Ograničenom svešću delujemo iz svojih viših energetskih centara, iz više svesti,
uvek ćemo stvarati nova ograničenja jer priroda je ogle- i viša svest duše je sve više prisutna i aktuelna u nama,
dalo božanske svesti i ona je polje slobodnog ispoljavanja kao naša sve veća Sopstvenost ili suština. Drugim rečima,
svih mogućih stvarnosti koje paralelno već postoje. Ako delujemo utoliko moćnije na stvaranje pozitivne stvarno-
spontano reagujemo na okolnosti, onda dalje stvaramo sti koja sve više oslobađa božansku svest kroz nas, koliko
iste okolnosti; ako stvorimo distancu ili razmak od spon- smo više svoji, unutarnji, a manje identifikovani sa spo-
tanog reagovanja, i tako obezbedimo malo više transcen- ljašnjim pojavama. Paradoksalno je ali tačno: koliko smo
77 78
više nevezani za spoljašnjost toliko možemo više da delu- TRENUTNOST I SVE PARALELNE STVARNOSTI
jemo na nju. Ipak, najveću moć stvaranja i oblikovanja JESU JEDNA ISTA STVARNOST
stvarnosti imamo kada ne razlikujemo spoljnu od unu-
tarnje stvarnosti. Jer, zaista, za objektivnu stvarnost koja
sve omogućava, ne postoji ništa spolja niti unutra. Te
podele postoje samo za egocentrični um identifikovan sa Kao što je upravo rečeno: trenutnost pojava i sve
telom. paralelne stvarnosti su jedna ista stvarnost, i to je ona
Postoji još jedan paradoks. Prava spoznaja stvarno- objektivna, božanska stvarnost.
sti sprečava nas da menjamo stvarnost, jer ako su sve Ono što se u našoj relativnoj, subjektivnoj stvarno-
moguće stvarnost paralelne i simultane i svima njima sti prikazuje kroz vreme, kao pojave koje se zbivaju tokom
upravlja svest, a ta svest je naša suština, onda nije potre- vremena, to je u objektivnoj stvarnosti bezvremena tre-
bno menjati stvarnost kada smo svesni svoje suštine, ona nutnost, sve pojave su bezvremene, trenutne vibracije u
je transcendentalna svakoj stvarnosti i primarna u svima bezvremenoj sadašnjosti. Mi ne živimo u nekom objektiv-
njima, nezavisno od okolnosti ona je prisutna i uvek dos- nom vremenu, već od trenutnih pojava stvaramo konti-
tupna. Sve što je potrebno jeste spoznati sebe, a ne menjati nuitet vremena.
okolinu. Zato čovek menja i usavršava okolinu sve više i Ono što je u našoj relativnoj, subjektivnoj stvarnosti
sve bolje koliko mu je pri tome namera spoznaja sebe, a prostor, to su u objektivnoj stvarnosti paralelne stvarno-
sve je više destruktivan ako problem vidi u okolini, a ne u sti. Mi se u stvarnosti ne krećemo kroz neki objektivni
sebi. Sve se rešava prvo u nama, nikada prvo spolja. prostor, već kroz sve moguće paralelne stvarnosti. Budući
da postojanje ne primećujemo kao trenutno i paralelno
ispoljavanje svih mogućnosti jedne iste stvarnosti, mi ta
ispoljavanja spajamo u kontinuitet i projektujemo kao
jedan prostor u kome se sve stvarnosti zbivaju.
Razdelnik subjektivne i objektivne stvarnosti je um,
individualna svest koju koristi svaki svesni subjekt.
Fizička stvarnost, koju doživljavamo u vremenu i
prostoru, jer drugačije i nije moguće da je doživljavamo,
nastaje delovanjem uma koji za svoj rad koristi istu
božansku svest koja sve omogućava, iako u daleko
manjem obimu. Um koristi božansku svest tako da bez-
vremenu sveprisutnost svih mogućih stvarnosti skriva
od svesnog subjekta na taj način što razdvaja sve njene
komponente na posebne objektivne činioce, on tako za
svesnog subjekta projektuje vreme i prostor, odnosno svu
79 80
ovu fizičku stvarnost. Fizička stvarnost nije ništa drugo može da koristi svest višeg uma, i svest duše, on onda vidi
do diferencijacija i objektivizacija svih mogućnosti koje su tu energiju koja se trenutno sinhronizovano 'kreće' odno-
jedno u božanskog stvarnosti. Fizička stvarnost je njihova sno preliva iz jedne realnosti u drugu. Budući da je ipak još
projekcija kao prostor, i usporavanje kroz vreme tako da uvek vezan za telo i trodimenzioni svet u vremenu i pros-
može sebe da iskusi na sve moguće načine kroz svesnog toru, on to trenutno pretvaranje jedne realnosti u drugu
subjekta. Sve ono što je unutar božanske svesti kao njen vidi kao energetsko zračenje ili auru tela koje se kreće u
potencijal i moć, kao bezvremeno Jedno, to se u fizičkoj prostoru. Iz perspektive fizičkog uma energija deluje kao
stvarnosti projektuje i objektivizuje kroz sve sadržaje u svetlost, njene različite frekvencije kao različite boje.
vremenu i prostoru. Samo potpuno prosvetljeni vide da nema nikakvog tela
Zašto um ovako razdvaja postojanje i svim oblicima već samo prostora, akaša koja je čista božanska svest ili
postojanja daje posebne osobine u vremenu i prostoru? bezvremena prisutnost.
Zato što um za svoju svesnost i rad koristi istu božansku Kao što su vreme i prostor neodvojivi u našoj empi-
svest koja sve omogućava, ali je koristi na poseban i indi- rijskoj stvarnosti, tako su neodvojivi i trenutno stvaranje i
vidualan način. Tako se božanska svest kroz um zapravo sve paralelne stvarnosti. Da nije tako, etar ili kvantno
samo prelama u posebne, individualne oblike, i ti posebni polje ne bi bilo polje svih mogućnosti sabranih u bezvre-
oblici snagom božanske svesti dobijaju objektivnu stvar- meno i besprostorno Jedno. Da nije tako, svest ne bi pove-
nost u vremenu i prostoru. Ništa drugo se ne događa. Um zivala sve u prostoru i vremenu, sve bi bilo nepovezano.
individualizuje univerzalnu svest. Zato postoje individu-
alizovane pojave koje svest omogućava.
U našem empirijskom, subjektivnom iskustvu
stvarnost postoji u vremenu i prostoru, dok ista ta stvar-
nost objektivno nije supstancijalna i postoji kao bezvre-
mena trenutnost koja omogućava da se istovremeno
ispoljavaju sve moguće stvarnosti paralelno, umesto da se
kreću kroz prostor tokom vremena.
Vidoviti ljudi to vide ali i njih um obmanjuje pa
misle da vide 'auru'. Aura nije ništa drugo do energija koja
se trenutno preliva u kretanju iz jedne realnosti u drugu.
Kada pomeram telo s leva na desno, na primer, ne kreće se
samo telo jer ono ne postoji kao materijalni objekat, već se
trenutno i sinhronizovano preliva energetski sklop u
obliku tela iz trena u tren, iz realnosti jednog postojanja,
malo više u levo, u realnost drugog postojanja, malo više u
desno. Kada je fizički um dovoljno smiren i otvoren da
81 82
POVEZANOST KVANTNOG POLJA čovek ne može imati objektivnu svest ni o sebi ni o prirodi
I SVESTI U ČOVEKU bez delanja koje je u skladu s tom svešću, jer delanje je
upravo samo ispoljavanje prirode, povezivanje svesti i
postojanja. Etar je izvor sve energije. Energija je biće u
pokretu, manifestacija kretanja bića ili samog postojanja.
Osnova ispoljene prirode je etar ili akaša. To je Svest je stoga u osnovi energije i sve manifestacije pri-
njeno najfinije područje iz koga nastaju svi drugi elementi rode, svakog delanja i celog postojanja: svest je vrhunski
i dimenzije prirode. Istovremeno najviša kategorija odno- privlačitelj energije oblikovanja svega ispoljenog u pri-
sno egzistencijal koji deluje u prirodi jeste čovekov viši rodi, jer viši um u čoveku je na vrhu piramidalnog geš-
um. On je na vrhu piramidalnog geštalta prirode. To je talta prirode. Na taj način, bivajući najviši privlačitelj ili
najfinije područje prirode, ono koje odražava najčistiju ishod, svest kreira sve u prirodi. Stoga nema svesti koja bi
svest koja je u prirodi moguća, transcendentnu svest duše bila odvojena od načina na koji postojimo (eter, akaša, sve
ili božanskog Apsoluta, svest koja omogućava celu pri- dimenzije, organski svet i sve ostalo). Svest udružena sa
rodu kao takvu, a koja nije od prirode, jer priroda nije sve- etrom ispoljava se kao namera ili volja. Stoga je cela ispo-
sna sama od sebe, ona je samo odraz transcendentalne ljena priroda u osnovi samo predstava svesti i volje.
božanske svesti, njena suprotnost s kojom je božanska
svest svesna sebe; priroda je odraz koji igra ulogu ogledala
s kojim se prepoznaje onaj koji je svestan. U svom najfini-
jem stanju, u višem umu čovekovom, priroda je najviše
propusna za prisustvo transcendentalne svesti božanskog
Apsoluta. Kada čovek ostvari najvišu svest o sebi, tran-
scendentalnu svest, on ostvaruje viši um, ima objektivnu
svest o celoj prirodi kao takvoj. Zajedno sa tim činom sledi
logična posledica da on tada vidi etersku suštinu prirode
kao univerzalnog kvantnog polja, vidi suštinu svih stvari,
vidi da je sve Jedno izvan vremena i prostora. To se naziva
i kvantnim umom.
Na taj način su najviša svesnost o prirodi i eterska
suština ili kvantno polje u istoj ravni u čoveku, oni se
paralelno aktuelizuju, čovek ne može imati drugačiju
objektivnu svest nego takvu, koja vidi suštinu prirode: ne
može biti objektivno svestan sebe bez objektivne svesti o
prirodi, kao ni obratno, potpuna svest o prirodi nije
moguća bez potpune svesti o sebi. Ovo takođe znači da
83 84
kojima se taj mrak veći od brzine svetlosti ispoljava, i iz

MATERIJA POSTOJI njega izbija sve što vidimo kao materija. To su 'crne rupe'.
ZATO ŠTO JE BESKRAJNO BRŽA OD SVETLOSTI One su crne samo zato što su mesta na kojima se događa
brzina mnogo veća od brzine svetlosti. To su mesta čistog
prostora, akaše, ne-hercijanskog etra.
Otkriće jedne jedine „božanske čestice“ koja se kao To je istina o fizičkom univerzumu. Ovde je ona
virtuelna suprotnost božanskog Apsoluta kreće trenutno izneta u svom najčistijem obliku. Da je ljudi ne bi postali
u svim mogućnostima, koja vibrira tako beskrajnom brzi- svesni zabranjen je pojam etra, jer spajanjem individualne
nom da stvara privid mnoštva čestica i elemenata, ima svesti sa svešću kvantnog polja, etrom, čovek bi postao
nesagledive i katastrofalne posledice po savremenu mejn- svestan svoje božanske suštine, "postao bi kao bogovi". Da
strim nauku koja je mnogo truda uložila da svet ubedi da su ljudi svesni stvarnosti ovde opisane, da su svi oni zaje-
ne postoji brzina veća od svetlosne. Po svemu ovde reče- dno i sav kosmos sačinjeni od jedne jedine iste tvari, krei-
nom, sva materija upravo postoji zahvaljujući brzini većoj rane božanskom namerom, niko ne bi bio negativan ni na
od svetlosne, jer ona „božanska čestica“ samo zahvaljujući koji način, niko ne bi ubijao nikoga, svi bi bili nenasilni
brzini mnogo većoj od svetlosne, zahvaljujući trenutnosti, kao budisti i đaini koji su znali ovu tajnu, niko ne bi imao
može da se manifestuje na svim mogućim mestima istovre- negativna iskustva, svi bi bili prosvetljeni, ali zato se niko
meno i da kreira sve moguće složenije oblike. Dakle, sam ne bi ni inkarnirao u ovom svetu koji predstavlja pozor-
materijalni ili fizički svet u kome živimo postoji upravo nicu za iskušavanje svih mogućih iskustava, jer tada ne bi
zahvaljujući brzini mnogo većoj od brzine svetlosti. Da bila moguća raznovrsnost svih iskustava i suprotnosti. Da
nije tako, fizički univerzum ne bi mogao da postoji, bi se iskustvo suprotnosti obezbedilo, oni koji upravljaju
informacije i energija ne bi mogli da se prenose da postoji ovim svetom uspeli su, između ostalog i s njihovom aka-
mnoštvo čestica, da su objekti suštinski odvojeni. demskom naukom, da javnost drže u snu i ubede je da je
Brzina veća od svetlosne pripada skalarnim ili ne- crno zapravo belo, a belo – crno, odnosno da ne postoji
hercijanskim frekvencijama. Brzine manje od svetlosne brzina veća od svetlosne, da su vektorske ili hercijanske
pripadaju vektorskom ili hercijanskom spektru vibracija i frekvencije jedine sa kojima se može živeti. I čovek je pri-
njoj pripadaju sva gušća i sporija zbivanja koja opažamo hvatio tu iluziju jer ovde nije došao da bi "postao kao
čulima, sve do materije. Ali one postoje zahvaljujući pri- bogovi" - on to već jeste - već da bi bio čovek, da bi iskusio
marnoj stvarnosti jedne jedine „božanske čestice“ koja se sve aspekte božanske svesti u svim njenim mogućnos-
kreće beskrajnom brzinom, daleko većom od brzine svet- tima, pa i onim najviše ograničenim, u trodimenzional-
losti. Ono što opažamo čulima kao svetlost jeste mrak za nom svetu, u ljudskom iskustvu, u snovima, i na taj način
božansku stvarnost. Početak opažanja božanske stvarno- ispoljio nju samu. To je uslov za život na zemlji i razlog
sti za nas je početak mraka i nespoznatljivosti 'božije taj- inkarnacija duša.
ne', o čemu svedoči apofatička teologija. Međutim, nezavi- Ovu istinu, o trenutnosti i bezvremenosti stvaranja
sno i od teologije i od akademske nauke, postoje mesta u svega iz jedne jedine božanske čestice, znaju vladari koji
85 86
ljudima vladaju već više hiljada godina, ali je čuvaju u taj- uslovljeno tom namerom. Namera podrazumeva svest,
nosti. Oni čine sve da ljude održe ograničene u pet čula i samo svesna težnja ka nekom ostvarenju može se nazvati
kontrolisani razum, jer to i jeste namera duša koje se namerom.
inkarniraju na ovom svetu, da svoju svest iskuse u tim Samo za nesvesnog čoveka svest je apstraktna a
ograničenim okvirima. Sva ograničenja smo sami sebi materija konkretna stvarnost; za probuđenog svest je naj-
postavili, jer ničeg i nema osim jedne iste svesti u svemu, konkretnija stvarnost koja postoji, jedina stvarnost. Za
iako na mnogo višem nivou od ovog koji možemo umom njega je materija najčvršći dokaz ispoljavanja božanske
da sagledamo. Nauka se u novije vreme s otkrićima neut- svesti. Samo nesvesni ljudi razlikuju 'duhovnost' i 'mate-
rina i Higsovog bozona približila eksperimentalnom rijalizam' i suprotstavljaju ih. Probuđen uvek i u svemu
dokazu postojanja „božanske čestice“ o kojoj ovde govo- vidi samo božansku svest.
rimo, čak je pri tome otkrivena i brzina veća od svetlosne,
ali sve je to i dalje skriveno od javnosti, a izveštaji su laži-
rani i za naučnike. To je opravdano zato što smo još uvek
u srednjem veku što se tiče nauke i društvenog razvoja.
Tehnologija je tek počela da se razvija, svest o ljudskim
pravima je tek u ideji, svuda se krši ili lažira, nezavisno
pravosuđe nigde ne postoji osim kao ideja s kojom se
manipuliše, ekonomija je još uvek izrabljivačka i porob-
ljavajuća, zapravo je samo finiji nastavak ropstva. Menta-
litet ljudi je još uvek oblikovan religijama čije osnovne
postavke su u potpunosti srednjevekovne. Svi osnovni
principi civilizacije su još uvek u početnoj fazi postavlja-
nja ideja i eksperimentisanja sa njima. Biće potrebno još
vekova da se to učvrsti i zaista zaživi.
Samo tada će postati jasno da svest nije apstraktna
kategorija, koja se zasniva na informacijama i percepciji,
nejasnim mislima, i da nju zato nije moguće definisati.
Svesni ljudi su odavno otkrili da je svest najviša sila koja
postoji. Zato govorimo o božanskoj svesti. Tlo na kojem
stojite jeste svest, vazduh koji dišete, sav prostor i svetlost
sunca jeste svest. O njoj ovde govorimo.
Prema rečima Karlosa Kastanede, u svemiru postoji
neograničena, neopisiva sila koju šamani zovu namerom, i
apsolutno sve što postoji u celom kozmosu povezano je i
87 88
roda i mi sami ovde i sada. Mi smo sve vreme u njemu. To

ZAKLJUČCI PRVOG DELA je način na koji kvantno polje sačinjava sve ostalo.
Ako je sve trenutno i nesupstancijalno, jer je u
osnovi svega elektromagnetizam, šta onda drži na okupu
sve čvrste oblike sveta u kome živimo? Svest je u osnovi
Na osnovu do sada rečenog možemo izvesti neke svih oblika. Bez svesti i svesne namere sve bi bilo samo
prve zaključke. difuzno polje elektromagnetskih sila, frekvencije ne bi
Eksperimentalno je dokazano da postoji opšte imale smisao oblikovanja. Sve što postoji je u suštini svest
jedinstvo iza svih pojava, mnoštvo odvojenih objekata je uobličena u nameru. Na višim dimenzijama (vazduh) to je
iluzija. Na svom najdubljem nivou, u subatomskom svetu, ideja, na nižim ta ideja se oblikuje u energetski proces
ono što vidimo kao "materijalne čestice" postaje polje (vatra) koji dobija postojan i trajan oblik (voda) neke
energetskih talasa za koje ne važe podele vremena i pros- stvari ili pojave (zemlja). Tako je naše telo i sve što vidimo
tora, to polje pokazuje svojstva bezvremenog i bespros- i možemo da dodirnemo oko sebe zapravo oblikovana
tornog jedinstva. Iz tog jedinstvenog polja, nazvanog uni- svest i postoji u tom čvrstom obliku samo zbog namere da
verzalno kvantno polje, a nekada znanog kao eter ili tako postoji. Na taj način sve je živo i svesno sebe. Ako
akaša, sve složenijim energetskim vibracijama nastaju smo mi živi i svesni sebe, ne bi trebalo da nam bude teško
formacije koje se ponašaju kao određeni subatomski ele- da tako razumemo i sve drugo oko nas, počevši od zemlje
menti, zatim atomi i sve krupnije i složenije tvorevine, na koja nas nosi i hrani, preko svih predmeta, bića i pojava.
kraju kao fizički svet koji opažamo. Stoga elektromagnet- Mi ne postojimo u svetu odvojenih objekata, mi smo samo
ske sile kvantnog polja ili plazme su u osnovi cele prirode, kap u okeanu svesne energije.
one omogućavaju sve složenije tvorevine, atome, mole- Zato smo na početku rekli da su svest i postojanje
kule, sve hemijske reakcije i biološke tvorevine. U osnovi jedno isto, samo ih različito opažamo, postojanje kao
svih materijalnih pojava na taj način stoje vibracije čiste nešto spolja i grub oblik, a svest kao nešto unutar nas,
energije, koje su po svojoj prirodi trenutne i nesupstanci- sposobnost da opažamo i razumemo grub oblik, samo
jalne. To je stvarnost fizičkog sveta kojeg opažamo, ali on postojanje. Da nisu isto svest i postojanje ne bi mogli da se
ni u svojoj najgrubljoj formi nikada nije izgubio svoju povezuju u razumevanju. Sav život se sastoji u tom pove-
osnovnu realnost kvantnog polja ili etra. Jedino što se zivanju, u opažanju i otkrivanju smisla.
promenilo jeste opažanje uslovljeno umom svesnog sub- Smisao oblikovanja svega u prirodi potiče od prin-
jekta koji smo mi sami. cipa svesti koji se samo može izraziti kroz svesnog subje-
Međutim, nije kvantno polje malo, najmanje od kta. Svesni subjekt je princip oblikovanja svega u prirodi.
svega, tako da ga samo kvantni fizičari sa akceleratorima On je zaslužan da sve u prirodi ima određeni oblik, ništa
mogu naslutiti. Stara sanskritska reč za kvantno polje nije difuzno i haotično iako je sve talasno, trenutno i
jeste reč akaša, a ona označava prostor. Dakle, kvantno nesupstancijalno. Svesni subjekat nastaje iz principa
polje je sav prostor u kome postoji sam kosmos, sva pri- individuacije ili oblikovanja svih zbivanja. Jedan isti prin-
89 90
cip oblikuje naše ’Ja jesam’, samosvest, svest o sebi, kao i nije samo jedan od elemenata i jedna od dimenzija, već je
celu objektivnu prirodu, sve oblike i procese koje opaža zbir svih drugih dimenzija i elemenata i podloga za nji-
jedan samosvesni subjekt. Svaki oblik koji postoji u pri- hovo manifestovanje i iskušavanje svih njihovih moguć-
rodi ima svest o sebi, svesnu nameru da postoji u tom nosti na objektivan način. Samo na ovom fizičkom svetu
obliku, ta namera ga održava u datom obliku inače bi bio moguće je ideje sagledati u svim njihovim aspektima
samo difuzno polje energije. Svaki oblik u prirodi svest o paralelno i poigravati se sa svim njihovim mogućnostima,
sebi dobija od svesnog subjekta. U višim dimenzijama i kao sa objektima i kao sa idejama.
svesni subjekti su duše, a u nižim ljudska bića, inkarni- Zbog značaja upravo iznetog ponovo ćemo nagla-
rane duše, sa svojim umovima. Svest o sebi se automatski siti: jedan isti princip daje oblik svemu u prirodi i sači-
projektuje jer univerzum je hologram, sve se odražava u njava našu ’Ja jesam’ svest, naš identitet. To je nužno da bi
svemu ostalom. Kada se u svesnom subjektu pojavi svest naše delovanje u svetu bilo usklađeno sa svetom. To znači
o sebi, kao ’Ja jesam’, tada se to automatski odražava na da koliko smo svesni sebe i imamo integrisanu svest o
oblikovanje cele prirode, sve frekvencije, informacije, sebi, toliko možemo da oblikujemo svet, da delamo u
ideje, postaju konkretni oblici. Nije moguća svest o sebi svetu, koliko je naša svest o sebi konstruktivna i integri-
bez oblika, svesni subjekt bez sveta objekata. sana, toliko je konstruktivno i usklađeno naše delovanje u
Oblik i informacija (ideja) o obliku su jedna ista svetu. To mora biti povezano istim principom. Njegovo
stvar u najvišoj dimenziji, u etru ili akaši. On postaju raz- spoljašnje delovanje je oblikovanje sveta i prirode, a nje-
ličiti tek na nižim dimenzijama, a potpuno odvojeni tek na govo unutarnje delovanje je integrisanje svesti o sebi,
elementu zemlje. Taj proces odvajanja se sprovodi sabiranje informacija o svim oblicima postojanja u jedno
pomoću spuštanja svesti o sebi u fizičko telo, u razum ili mesto, u svest subjekta kao ’Ja jesam’. Fizički svet je ono-
um. U svesnom subjektu objektivna priroda se spaja u liko čvrst i stabilan koliko je čvrsto naše Ja. Kada izgubimo
jedno. Na taj način subjekt koji opaža, proces opažanja i naše Ja i naš razum, odmah se nađemo u nekom drugom
objekti koji se opažaju spadaju pod jednu istu kategoriju. svetu. Mi smo u fizičkom svetu samo kada smo u fizič-
Svest o tom jedinstvu ostvaruje se u sledećoj višoj katego- kom umu. Kada smo u snu ili komi fizički svet nestaje.
riji, u višem umu ili čistoj svesti. Nju je na osnovu učenja Samo ako smo osvestili svoja unutarnja čula možemo da
sânkhye razradio Patanjđali u Joga sutrama kao samadhi, i budemo svesni i tada, izvan tela u drugim dimenzijama.
definisao je kao jedinstvo subjekta i objekta opažanja, Samo po tumačenju empirijskog uma svet izgleda
svest jedinstva ili transcendentalnu svest, koja nadilazi ovako kako nam izgleda, kao svet grubih objekata izdvo-
podele na subjekt-objekt. jenih u vremenu i prostoru. Kada se um transcendira i
Ceo proces odvajanja ideje od oblika je potreban da ostvari objektivna svest o prirodi, vidi se njena eterska
bi se sve ideje ustanovile u svim svojim mogućnostima i suština, jedinstvo svega izvan vremena i prostora. To
međusobno se povezale u celinu. To je moguće samo na znači da se vidi da je sve u osnovi oblikovano i pokretano
trodimenzionom i dovoljno čvrstom i inertnom polju kao svešću i voljom. Videti takvo jedinstvo i transcendentalnu
što je fizički svet ili element zemlje. Stoga element zemlje božansku svest u osnovi svega, moguće je samo ako se
91 92
vidi da ništa nije supstancijalno odnosno da je sve trenu- simultano se već ostvaruju, odnosno već su ostvarene.
tno. Samo je naš um taj činilac koji sprečava viđenje cele
To nas sve dovodi sledećem zaključku: ako ništa stvarnosti u kojoj sve mogućnosti postoje paralelno, koji
nije supstancijalno i sve je trenutno onda je to jedini način iz te "kvantne supe" svih mogućnosti kao malo dete bira
na koji postoji sveopšte kretanje i stalna promena u uni- jednu po jednu mogućnost, šta mu se sviđa a šta ne, i tako
verzumu. Poznato je da apsolutno ništa u univerzumu stvara subjektivni utisak linearnog dešavanja u prostoru i
nije istovetno i statično, sve je u promeni tako da univer- vremenu. Zato što je um instrument za delanje svesti na
zum i nije ništa drugo do stalna i sveopšta promena. Sve trodimenzioni fizički način, on je jedini projektor linear-
kretanje i sva promena mogući su samo zato što ništa nije nog vremena jer sebe uzima za referentnu tačku prostor-
supstancijalno, sve nastaje trenutno iz "kvantne supe", nog kretanja. Kao što je za njega nešto prostorno bliže a
odnosno trenutnim vibracijama one jedne jedine "božan- nešto dalje, tako je za njega i vremenski nešto pre a nešto
ske čestice" u kojoj već postoje sve mogućnosti. Tako ne posle. I samo zato što ima mnogo takvih umova istovre-
nastaje ništa novo već samo iz skrivenog prelazi u neskri- meno, oni po zakonu slobodnog stvaranja uvek novih
veno stanje, iz implicitnog poretka u eksplicitno stanje, iz istovremenih stvarnosti, kolektivno stvaraju fizičku
potencijalnog u aktuelno. Zato što je sve trenutno i nesup- stvarnost u kojoj živimo, u kojoj postoje objekti pre našeg
stancijalno, sve kretanje se odvija u suštini bezvremeno i telesnog pojavljivanja i ostaju posle njega; nešto nam je
nezavisno od prostora - i zato ono uvek kreira paralelne prostorno i vremenski blisko, a nešto daleko. Iako je ta
stvarnosti. stvarnost subjektivna, ona za subjekte koji je kreiraju i
Ovaj zaključak vodi nas još jednom zaključku: zbog zajedno žive u njoj ima objektivne vrednosti i tako za njih
iste nesupstancijalnosti i trenutnosti, i zato što nije u postaje objektivna. Priroda svake stvarnosti jeste da
vremenu, univerzum uvek postoji u svim mogućim izgleda kao da je jedina stvarna. Drugačije se ne bi mogla
stvarnostima koje se zbivaju paralelno. Stvarnost se sas- održati. Svest sve stvara, i subjektivnu stvarnost kao i
toji iz svih mogućih stvarnosti i one se paralelno dešavaju objektivnu.
i prožimaju, takođe postoji i više dimenzija i čovek je sas- Ovo nas vodi ka još jednom malom ali važnom zak-
tavljen od svih njih. Paralelne stvarnosti su jedini način ljučku: svest je prisutna u umu samo zato što nema sup-
na koji se kretanje i sve promene mogu odvijati. stancijalnosti i što je sve trenutno i što se sve moguće
Univerzum je sve-što-jeste, a ono se uvek manifes- realnosti odvijaju paralelno. U razmaku između dva trenu-
tuje kao sve-što-može-da-bude. Samo kada bi postojalo tka postojanja sve se resetuje i vraća u prvobitno stanje nei-
jedno vreme i prostor kao stvarni zajednički uslovni spoljenog božanskog Apsoluta, izvora svesti i samog pos-
okviri svih dešavanja, morala bi da postoji samo jedna tojanja. Tako nam je taj izvor svesti uvek dostupan, tako je
stvarnost koja se linearno i uzročno menja u drugu. Ali svest i prisutna u svakom trenutku postojanja kao vrhun-
zato što u osnovi prirode nema vremena i prostora već je ski privlačitelj energije kretanja i oblikovanja postojanja;
ona sva Jedna, sa svim svojim mogućnostima ispoljava- tako i um koristi taj izvor svesti svakog trenutka. Da sve
nja, sve njene mogućnosti ispoljavaju se paralelno, i postoji supstancijalno, odvojeno u vremenu i prostoru,
93 94
zaista bi dug put bio od izvora svesti do našeg uma Trenu- elizovao sebe samoga u svim mogućim aspektima. Te
tnost je jedini način na koji svest može biti uvek trenutno monade božanske svesti su ono što nam je poznato kao
dostupna. duše. Drugim rečima, duše su stvorile sav fizički univer-
Ukratko rečeno: nesupstancijalnost svih tvorevina i zum kao pozornicu na kojoj sve-što-jeste iskušava sve-što-
trenutnost svih zbivanja su jedno isto. One odražavaju može-da bude.
talasnu elektromagnetnu prirodu kvantnog polja. Tala- Pre nego što se upustimo u posmatranje karmičke
sna priroda izvor je sveg kretanja, a samo kretanje je ener- drame duša, sagledaćemo kako se ta pozornica gradila pre
gija. Otuda i sva životna energija potiče iz nesupstancijal- nego što su one izašle na scenu.
nosti prirode i trenutnosti zbivanja. One takođe omogu-
ćavaju da se između dva trenutka date stvarnosti sve
vraća u izvorno stanje božanskog Apsoluta, koje je izvor
svesti i energije – i samo zato je izvor božanske energije
uvek dostupan u celoj kreaciji, u svim događajima, u svim
bićima kao njihov tvorac.
Sama priroda paralelnih stvarnosti prikazuje indi-
vidualnom umu jednu stvar u više aspekata, kao mnoš-
tvo. Svest omogućava umu da bude iznad svih paralelnih
stvarnosti, jer činjenica je da njih možemo da budemo
svesni u izvesnoj meri i da ovde o njima diskutujemo. Na
taj način objektivno postoji samo Jedno, jedna božanska
svest i prisutnost, a to jedno individualnom umu koji je
identifikovan samo sa jednom stvarnošću, pokazuje se
kao mnoštvo stvarnosti. Pomoću paralelnih stvarnosti
individualni um spoznaje sve aspekte jedne stvarnosti,
što je i bila prvobitna namera božanske svesti pri ispolja-
vanju sebe same u postojanje. Koncept paralelnih stvar-
nosti maksimalno ubrzava i olakšava osvešćenje svih
mogućnosti postojanja. Priroda je uvek maksimalno efi-
kasna i racionalna.
Tako je objektivna stvarnost kakva nam je poznata
u vremenu i prostoru sačinjena od paralelnih stvarnosti
koje su nezavisne od vremena i prostora. Ona nastaje
kolektivnim uticajem svesnih subjekata, monada svesti
koje božanski Apsolut ispoljava iz sebe samoga da bi aktu-
95 96
Drugi deo: sferne, do hercijanskih koje karakteriše trodimenziono

SVEST U ORGANSKOM SVETU linearno širenje na elementu zemlje. Te procese prati i
odgovarajuća svest, ona je ne-hercijanska kada je najbliža
univerzalnom kvantnom polju, etru, osnovi objektivne
stvarnosti prirode, tada ima svojstva skalarnih frekven-
ISPOLJAVANJE BOŽANSKE SVESTI O SEBI cija, potpunosti i celovitosti, to je ona ’svest sadašnjeg
KROZ KOSMOS, ŽIVOT I DOGAĐAJE trenutka’ ili večne sadašnjosti, tačnije bezvremenosti. Ta
svest kvantnog polja odgovara višem umu u čoveku, nje-
govoj najobjektivnijoj svesti ili budnosti. Zato što se svest
Podsetimo se da „božanska čestica“ ne postoji sama kvantnog polja poklapa sa svešću višeg uma u čoveku, čovek
po sebi i za sebe već je ona samo virtuelni odraz suprotno- je sposoban da osvesti celu prirodu i ona se osvešćava kroz
sti božanskog Apsoluta kao praznine. Pošto praznina kao čoveka, čovek je svesni subjekt cele objektivne prirode.
takva ne može da postoji, ona se ispoljava kao spomenuta Ceo proces razvoja objektivnog sveta kreće se od
„božanska čestica“ od koje trenutnim vibracijama nastaje svesti kvantnog polja do svesti u čoveku kao njegove naj-
sav univerzum i svi događaji. Na taj način božanski više samosvesti. Sav ispoljeni svet nije ništa drugo do
Apsolut i ispoljeni univerzum nisu različiti već su Jedno. spajanje te dve svesti. Svakako, radi se o jednoj istoj svesti,
Jedini način na koji to Jedno može da postoji jeste nesup- ali njena aktuelizacija se odvija kroz privid zaborava same
stancijalnost i trenutnost ispoljenog zbivanja; samo tako sebe tokom kojeg ona ispoljava sve svoje mogućnosti, i ta
može uvek i u svemu biti dostupna svest o sebi božanskog aktuelizacija je ono što vidimo kao sav život. Teško je,
Apsoluta, kao svest o svem zbivanju, kao svest koja moti- verovatno i nemoguće racionalno objasniti kako se i zašto
više energiju za sve kretanje i oblikovanje bića i pojava. apsolutna svest uopšte ispoljava ili aktuelizuje kada je
Na taj način se Apsolut, koji je sve-što-jeste, ispo- uvek i u svemu ona ista i jedna, to je za um paradoksalno,
ljava kao sve-što-je-moguće. Videli smo opis dimenzija ali dovoljno je reći da jednostavno života u kome živimo
prirode kroz tradicionalni prikaz elemenata vazduha, ne bi bilo da se to ne događa. To je činjenica od koje um
vatre, vode i zemlje. To je način da se ukaže na postepeni mora poći u razumevanju svega ovoga.
proces materijalizacije božanske svesti u oblik i zbivanje. Put od izvornog stanja postojanja kao etra do objek-
Stoga ti elementi ujedno prikazuju dimenzije postojanja tivne svesti o postojanju u čoveku je prividno dug, on
koje nisu samo materijalne već i nematerijalne, suptilnije, sadrži sve oblike postojanja koje ćemo ovde ukratko pri-
više izražene kao energije i svest, a to su astralni i men- kazati.
talni svetovi. Taj proces polazi od etra, akaše ili kvantnog U stvarnosti ne postoji razlika između svesti i etra,
polja i sve više se zgušnjava dok ne postane fizička trodi- kvantnog polja. Ali ta stvarnost se ispoljava kao sav poja-
menzionalna pojava koja je, ne samo simbolički, predsta- vni univerzum. Um u čoveku je jedini činilac koji razlu-
vljena elementom zemlje. Taj proces se takođe kreće od čuje bezvremenu stvarnost potpunog jedinstva etra u
ne-hercijanskih frekvencija etra, koje su stacionarne ili mnoštvo pojavnih oblika koji sačinjavaju kosmos. Ovde
97 98
treba naglasiti: nije čovekov um bukvalno tvorac pojav- Drugim rečima: da bi sve-što-jeste izrazilo sebe kroz
nih oblika, pojavni oblici postoje nezavisno od uma, ali sve-što-je-moguće ono mora da individualizuje sve što je
um svim oblicima postojanja daje posebne osobine koje moguće, i da bi se to dogodilo mora da postoji individu-
oni u stvarnosti nemaju, osobine koje im daju privid izd- alna svest, odnosno um koji to odrađuje. Bez individual-
vojenih fizičkih objekata, koji su nešto po sebi i za sebe, nog uma nema individualnih stvari, predmetnog sveta.
kao da su objekti u prostoru, a ne modifikacije samog pro- Ovde ćemo ukratko sagledati put kojim božanska
stora, samog kvantnog polja ili etra. Um je semantička svest dolazi do individualnog čovekovog uma.
mašina koja daje imena i značenja svim oblicima, bez toga U svom izvornom stanju božanski Apsolut svest o
postojanje bi ostalo bezlično, a bezlično u egzistenciji sebi projektuje u svesne entitete ili monade svesti koje su
znači i beživotno. sposobne da kreiraju sve mogućnosti. Kako ništa nije
Um povezuje pojavne oblike sa svetom ideja iz kojeg moguće izvan Apsoluta, to se sve događa u njemu, kao
su nastali. Pojavni oblik je najgrublja forma postojanja, a njegova imaginacija, i zato je sva kreacija zapravo samo
ideja najfinija, to je sve ista energija, samo u različitoj fre- imaginacija božanskog Apsoluta.21 On u sebi snagom
kvenciji, oblik je gruba, a misao ili ideja o obliku je najfi- sopstvene imaginacije - a imaginacija je zapravo samo
nija frekvencija. Um je mehanizam koji spaja najgrublje i priprema svesti na višim dimenzijama za delovanje na
najfinije frekvencije prirode, pojavni oblik sa idejom o nižim - projektuje sopstvenu svest u individualne entitete
njemu. On zato može da radi i u obrnutom smeru, ideje da svesti ili monade. Iako postaju individualni, ovi entiteti
pretvara u pojavne oblike. svesti imaju sva svojstva svesti božanskog Apsoluta, iako
Najopštija modifikacija prostora ili etra, koji je sve- zbog razloga praktičnosti delovanja, ta svojstva mogu biti
što-jeste, jeste da se individualizuje u sve-što-je-moguće. podeljena među tim entitetima svesti, neki mogu imati
Um je individualizovana svest, i on ne čini ništa drugo jedna, a neki druga svojstva svesti koja sve omogućava. U
nego samo dalje projektuje individualizaciju svesti, dajući toj imaginaciji ove monade se ispoljavaju kao mnoštvo,
objektima individualna svojstva. U stvarnosti postoji iako su u suštini jedno sa božanskim Apsolutom, jer ništa
samo jedna božanska svest o sebi, i ona je proizvela indi- nije moguće izvan njega. Mnoštvo nikada ne postoji osim
vidualni um koji projektuje individualne objekte. U celom kao privid. Privid mnoštva potreban je takođe zbog ispo-
tom procesu događa se uvek jedna ista stvar, individua- ljavanja svega-što-je-moguće. To nije moguće u bezličnom
cija svesti, samo na sve finijim i finijim razmerama koje, jedinstvu. Potrebna je diferencijacija kao uslov delovanja
po modelu holograma, svaka odražava sve ostale. Um same svesti. Svest se uvek delotvorno ispoljava na osnovu
individualizuje svest i njene objekte radi percepcije svih diferencijacije, nekog razlikovanja, pre svega razlikovanja
mogućnosti postojanja. To je ono što božanska svest sebe od ne-sebe, sebe od nečeg drugog i drugačijeg. Zato je
Apsoluta jedino radi: aktuelizuje svest o sebi kroz indivi- sve u kosmosu drugačije i jedinstveno. Putem diferencija-
dualni čovekov um. Taj proces projektuje sav kosmos,
život i događaje u njemu. 21
Ovo spoznajemo u sebi kada se konačno probudimo u božanskoj
stvarnosti, sveukupno postojanje vidimo kao san.
99 100
cije ili razlikovanja božanska svest aktuelizuje samu sebe. transcendira, a to je svest. To je ono što božanski Apsolut
U svojoj svemoći božanska svest sama stvara privid dru- radi sa monadama svesti: ne stvara ništa novo jer u njemu
gog i drugačijeg da bi se delotvorno ispoljila. Najopštiji je već sve što je moguće; on sa njima samo diferencira ili
takav privid je sam ispoljeni univerzum. Jedini način da se razlučuje sve svoje mogućnosti i na taj način aktuelizuje
on ispolji je kroz privid mnoštva oblika i zbivanja. Da bi se svoju transcendentalnu svest, koja se aktuelizuje u svim
takvo prividno mnoštvo ispoljilo, potrebno je mnoštvo mogućnostima, u svemu se aktuelizuje kao svest o sebi.
monada svesti koje će samom svojom mnogostrukom indi- Entiteti božanske svesti ili monade u narodu su
vidualnošću unutar božanskog jedinstva razlučiti mnoš- poznate kao duše. Ali to nije sasvim tačno. Monade su
tvo oblika i zbivanja. Na taj način monade svesti proiste- mnogo više od onoga što ljudi u svom ovozemaljskom
kle iz božanskog Apsoluta „stvaraju“ sav pojavni univer- iskustvu mogu biti svesni kao duše. Monade su pre nad-
zum samom svojom individualnošću. duše, ili zajednički izvor više duša. Kao što se drvo pri
Ne postoji objektivno stvaranje sveta, postoji samo svom rastu račva i razgranava u sve brojnije i sve manje
proces individualizacije božanske svesti koja samom svo- grane i grančice, tako se i monade račvaju i razgranavaju
jom individualizacijom razlučuje božansko jedinstvo u u sve više manjih entiteta božanske svesti koje su ovde
privid individualnih pojava ili mnoštva objekata. Stvara- poznate kao duše. Svaka duša ima svoju naddušu, koja
nje je zapravo samo razlučivanje postojećeg, modifikacija opet ima svoju još višu naddušu. I tako do zajedničkog
svih mogućnosti postojećeg.22 božanskog izvora. To razgranavanje jednog izvora svesti
Božanski Apsolut je nesposoban za stvaranje budući potrebno je zbog diferencijacije same svesti i zbog čina
da je On već sve-što-jeste. Onaj koji već jeste sve što jeste, kreativnosti kao iskušavanja svih mogućnosti.
ne može da stvara više ništa jer je sve već stvoreno, sve je Postoji kolektivni učinak entiteta božanske svesti,
On sam. U najdubljoj osnovi postojanja sve već postoji i kao što postoji i individualni. Kolektivni učinak se ogleda
ništa novo nije moguće. Samo celina božanskog Apsoluta u tome da se jedna monada svesti ili nadduša podeli u više
postoji, i kao izvor i kao zbir svega što je moguće da pos- manjih nadduša da bi iskusile neku određenu temu iskus-
toji. Individualne monade svesti stoga ne stvaraju niša tava tokom inkarnacija više individualnih duša u telima u
novo, one samo razlučuju i sprovode proces razlikovanja određenom vremenu i prostoru. Na taj način se stvaraju
svega što je moguće unutar božanskog, i na taj način aktue- ljudske zajednice, čitava plemena i narodi, koji žive na
lizuju svest božanskog Apsoluta. Proces razlikovanja ili određenom prostoru i tokom određenog vremena iskuša-
diferencijacije jeste proces osvešćenja zato što sama moguć- vaju određenu temu razvoja i stvaralaštva, odnosno
nost da se nešto razlikuje dolazi od onoga što to nadilazi ili mogućnosti izražavanja. To se ovde vidi kao određeno
’istorijsko razdoblje’ ili određena kultura nekog naroda, ili
22
Ni u Starom zavetu nigde ne piše da je Bog stvorio svet. Detaljna se dogodi kao neki istorijski događaj u kome učestvuje
analiza izvornog jezika na kome je napisan Stari zavet otkriva da se tu
više naroda a koji svi potiču od iste nadduše istih nad-
samo govori o deobi postojanja, njegovom uređenju. Detaljnije o tome
videti u delu Maura Biglina: „Biblija nije sveta knjiga“, Teledisk,
duša.
Zagreb, 2015.
101 102
Individualni učinak se ogleda u tome da se duša SVEST KAO ELEMENTI I MINERALI

podeli u više fizičkih individua radi bržeg iskušavanja
određene teme iskustava. Te individue se mogu poznavati
u životu, ali i ne moraju, mogu se prepoznati kao vrlo bli-
ske „srodne duše“, ali mogu biti i neprijatelji, zavisno od
uloge koja im je namenjena u iskušavanju karmičke U svom elementarnom izrazu kreativnost svesti
drame. „božanske čestice“ ogleda se u najprostijem oblikovanju
Najopštiji kolektivni učinak individualnih svesti elemenata. Elementi su zapravo prvi i osnovni ustaljeni
jeste projekcija samog fizičkog kosmosa. Postoje vrlo stare oblici energetskih vibracija. Vibracije ne mogu biti uvek
duše koje su prve projektovale kosmos i zato on postoji drugačije, tada bi postojao samo haos. Moraju da se ustale
zahvaljujući fizičkim zakonima elementa zemlje, pre i utvrde na određeni način koji će omogućiti daljnje krea-
svega dovoljnoj inerciji koja čuva oblike tako da mogu da tivno oblikovanje. Kada se utvrdi prava vibracija koja
ih iskuse i druge mlađe duše. One zatiču već postojeće može da opstane, tada nastaje jedan element. Elementi su
materijalne oblike kada se inkarniraju i ostavljaju nove samo skup prihvatljivih i održivih oblika vibracija, odno-
oblike sledećim generacijama. Sporost i inercija fizičkog sno energije, koji se mogu održavati, obnavljati i pretva-
sveta postoje da bi omogućili da se ideje dožive kao kon- rati u složenije i nove oblike. Tako svest najpre isprobava
kretni objekti u svim mogućim aspektima, i više puta, i od sve moguće oblike energetskih vibracija stvarajući od njih
strane više individualnih svesti. To u višim dimenzijama svet elementarnih čestica, atoma, minerala i svih neor-
nije moguće, tamo je sve trenutno i povezano u Jedno. Sve ganskih elemenata. Tu su na delu samo sve moguće kom-
duše zajedno održavaju fizički kosmos. Na taj način iako je binacije frekvencija koje sačinjavaju subatomske čestice,
materijalni kosmos u suštini trenutna nesupstancijalna atome i molekule, odnosno sve moguće kombinacije čes-
iluzija, on je dovoljno koherentan i stabilan za život. Sta- tica, atoma i molekula. Fraktalna geometrija nam poka-
bilizacija kosmosa za život kakav nam je poznat ima svoju zuje kakav je dizajn tih frekvencija.
gradaciju u skladu sa dimenzijama i razmerama, ona se U svetu se može naći mišljenje da je zemlja koju
postupno razvija i učvršćuje u svim iskustvima. Ta postu- gazimo svesno biće. Ovde postaje jasno na koji način je to
pnost upravo stvara svu raznovrsnost u pojavnim obli- tačno; svet minerala je izraz inteligentnog dizajna svesti
cima kosmosa, mineralnim, biljnim i životinjskim vrs- ili duša.
tama. Od svih elemenata voda je najviše transparentna za
prisustvo božanske svesti. Voda zapravo nije samo jedan
od elemenata, ona je spoj svesti i elementarne prirode.
Zato voda nema stalan oblik, ona sprovodi svest do svih
drugih oblika. Ona je jedini element koji utiče na sve
ostale elemente. Zato je voda uslov za život. Zato voda ima
fizička svojstva koja su karakteristična za kvantni svet,
103 104
ona reaguje na misli i okolne frekvencije, ona pamti sve SVEST KROZ BILJKE USAVRŠAVA PERCEPCIJU
oblike i informacione uticaje kojima je bila izložena, fizi-
čke i mentalne, i ponaša se onako kako bi se svest pona-
šala u svom najelementarnijem obliku. Zato što voda
spaja svest sa elementima ona je osnova života i ima je u Daljni izraz iskustva svesti ide kroz složenije obli-
svim ostalim živim bićima u procentu većem od svih kovanje koje stvara organski svet. Najosnovniji organski
ostalih elemenata. Sva bića imaju i život i percepciju oblici su žive ćelije koje se udružuju i stvaraju razne sim-
zahvaljujući vodi u sebi. Element vode u našem biću omo- bioze, veće organizme. Svi veći živi organizmi jesu samo
gućava nam percepciju. simbioze osnovnih ćelija. Svi veliki živi organizmi, kao i
Svet minerala i elemenata je najgušća podloga za ljudska tela, samo su simbioze ćelija koje su nekada bile
daljnja ispoljavanja ostalih oblika individualizacije svesti, bakterije. Takve složene simbioze moguće su samo spolja-
to je tlo na kome se sve drugo događa, osnova za organski šnjim delovanjem kreativne svesti, pod uticajem nekog
život i svet događaja. polja, obrasca, plana ili svesne namere. Same ćelije
nemaju svest potrebnu za takvo udruživanje.
Biljke su posle mineralnog sveta nastale kao izraz
potrebe još složenijeg oblikovanja, koje neće biti samo
kombinacija svih mogućih inertnih oblika, kao elementi i
minerali, nego će imati i neke osnovne mogućnosti naj-
prostijeg kretanja i percepcije. Biljke se prilagođavaju
okolini svojim oblikovanjem i pri tome pokazuju kreati-
vnu svest. Većinu biljnih vrsta kreirale su duše na višim
dimenzijama. Postoji više biljnih vrsta koje dokazuju da
nisu mogle da nastanu same prostom evolucijom, mada
ima i takvih vrsta koje su se razvile evolutivnim prilago-
đavanjem klimi i okolini. Za mnoge vrste jedina pretpos-
tavka je inteligentni dizajn koji nisu mogle same da imaju
i koji se ne stiče evolucijom, kao što je, na primer, savr-
šeno znanje o aerodinamici usled čega semenke nekih
biljaka (javor) mogu daleko da lete. Da bi se uopšte razvile
i opstale biljke su već morale da znaju kako svoje seme da
puste niz vetar da odleti daleko, kako da privuku insekta
koji će da izvede oprašivanje, ne samo mirisom i bojom
već i imitacijom feromona ženki insekata. Za to je potre-
105 106
bna viša svest inače sama biljna vrsta ne bi opstala ni dve one koji to mogu da prihvate. U biljkama je svaki lek za
generacije. svaku ljudsku bolest i sva hrana koja je potrebna ljudima.
U biljkama božanska svest iskušava mogućnosti U biljkama se događa najčistija percepcija svesti
sveg naprednijeg oblikovanja koje nije moguće u mineral- koja oblikuje prirodu. Svest biljaka je u stalnom stanju
nom svetu, i osnovnom kretanju, isključivo pasivnom, koje je u Patanjđalijevoj jogi definisano kao samadhi. Zato
koje je podsticano spoljnim uticajima. neke stare duše, koje su završile svoj inkarnacijski ciklus,
Božanska svest koja sve omogućava po prvi put u ponekad sebe časte blaženom inkarnacijom u drvetu.
fizičkom svetu kreira svoju percepciju u biljkama. Zato
biljke žive samo od vode i sunčeve svetlosti, osećaju i opa-
žaju, imaju nelokalnu komunikaciju i emotivni odnos sa
drugim bićima, osećaju životna stanja svih bića u svojoj
okolini, posebno ljudima.23 Poznato je da biljke bolje rastu
u skladnoj muzici, ali je manje poznato da same biljke
mogu da stvaraju muziku.24 Stabla drveća su antene koje
povezuju zemlju sa kosmosom, komuniciraju sa zvez-
dama. Komuniciraju i sa ljudima koji su dovoljno svesni
za takvu komunikaciju, koji u svom emocionalnom telu
mogu da osete njihove blage signale koji sadrže jednosta-
vne poruke, uvek pune prijateljstva i naklonosti. Poneko
drveće takođe može da leči ljude samim dodirom, ali samo
23
O istraživanjima biljaka videti: Cleve Backster: Primary Perception,
Biocommunication with Plants, Living Foods, and Human Cells; Peter
Tompkins and Christopher Bird: The Secret Life of Plants: a
Fascinating Account of the Physical, Emotional, and Spiritual
Relations Between Plants and Man.
24
Pomoću dve elektrode, jedne na listu a druge na korenu, prati se
elektronski potencijal biljke u strujnom krugu, on je povezan sa
analognim digitalnim pretvaračem koji preko sintisajzera električne
impulse biljaka proizvodi u muziku. Zajednica Damanhur, kraj Torina
u Italiji, gde se ova istraživanja sprovode, održava koncerte biljaka.
Pored stvaranja muzike biljke se na ovaj način mogu povezati sa
uređajima koji regulišu svetlost i dotok vode, tako da one mogu same
da brinu o sebi. O muzici biljaka videti: The Music of the Plants by
Silvia Buffagni Esperide Ananas.
107 108
ŽIVOTINJE USAVRŠAVAJU PERCEPCIJU Božanska svest kroz životinje još više usavršava
KROZ KRETANJE I OSNOVNO DELOVANJE percepciju. Za to usavršavanje je takođe potrebna akcija i
prinuda u vidu borbe za opstanak. Lanac ishrane u živo-
tinjskom svetu jeste pokretačka snaga koja razvija percep-
ciju, a s njom i ispoljavanje svesti. Čulna opažanja i veštine
Postoje mnogi prelazni oblici između simbioza kretanja mogu se usavršavati samo u takvoj borbi, u izbe-
ćelija, biljaka, insekata i životinja. Sve do biljaka božanska gavanju opasnosti i u nalaženju i nadmudrivanju plena.
svest je usavršavala prosto oblikovanje i prve pokrete, od Da bi se veštine kretanja i opažanja usavršavale postoji
malih pipaka i repića pomoću kojih se kreću jednoćelijski stalna razmena životne energije među životinjama, sve
organizmi, preko raznih puzavica koje polako opipavaju životinje se međusobno proždiru, sve su hrana jedna dru-
gde će da se nastane, do brze klopke biljke mesožderke goj. Tako je spojeno korisno i praktično: usavršavanje per-
(Dionaea muscipula). Sledeće više iskušavanje svesti kroz cepcije i kretanja sa ishranom i opstankom.
mogućnosti postojanja jeste svet životinja. Tu božanska Božanska svest u životinjama isprobava ne samo
svest razvija mišiće kroz sve moguće kretanje, ona tu raz- prosto fizičko kretanje već i sopstvenu volju, tu se prvi
vija oblike koji puze i gmižu, skakuću, trče, rone i lete. A put javlja svest o svojoj volji pri kretanju, životinja je oblik
ponekad se i teleportiraju s jednog mesta na drugo, kao svesti koji po prvi put može svojevoljno da odlučuje kada
što to mogu da čine neki insekti i matice mrava. Veština će i kako da se pokrene. Kod minerala i biljaka kretanje se
kretanja kod životinja postiže neverovatno savršenstvo. uvek događalo pod spoljašnjim uticajima. Svest o svojoj
Priroda kretanja životinja u potpunosti se zasniva volji u kretanju razvija se u složenije oblike, u neke među-
na borbi za opstanak i razmnožavanje, u toj borbi svest sobne odnose sa drugim životinjama, u individualne i
iskušava sve mogućnosti fizičkog kretanja. To je pre svega grupne odnose, modele društvenog uređenja, od kolonija
borba jer svest iz elementarnog oblikovanja u složenije socijalnih insekata, preko čopora i njihovih hijerarhija, do
oblike kretanja mora biti naterana prinudom. Iz inertnog vrlo složenih porodičnih odnosa i komunikacije. Tako
oblikovanja minerala i inertnog kretanja biljaka, samo gavrani žive u porodičnim zajednicama, imaju jezik od
okolnosti akcije i spoljne prinude mogu razviti oblike koji preko 800 glasova sa kojima komuniciraju, mladunci
se kreću na sve moguće načine. Sami od sebe to ne bi ostaju kod roditelja do sedam godina dok ne nauče sve što
mogli da učine. Elementi su oblikovani spoljašnjim uticaje potrebno, svi brinu o svakom članu zajednice, umeju da
jima, biljke se takođe oblikuju u prilagođavanju spoljaš- koriste i proste alate da dođu do hrane. Postoji i telepatska
njosti; i kretanje životinja mora takođe biti podstaknuto komunikacija kod nekih vrsta, posebno kod mačaka, ali i
spoljnim uticajima i prinudom. Početna motivacija kreta- između drugih vrsta.
nja je potraga za hranom. Krajnji ishod sveg kretanja kod Životinje koje žive sa ljudima još više mogu da ispo-
životinja jeste obnavljanje vrste, stvaranje potomstva. lje svest, da komuniciraju sa ljudima, da vide njihova ras-
Time je životna svrha životinja ostvarena. Između postoji položenja i misli, da spasavaju živote ljudima kada su u
prostor i za igru, kreativnost u nalaženju hrane. opasnosti, pa i da žrtvuju svoje živote da bi ih spasli. To su
109 110
trenuci kada viša svest deluje kroz ograničena tela životi- ČOVEK USAVRŠAVA PERCEPCIJU
nja, to je dokaz postojanja više svesti jer tela životinja nisu KROZ DRAMU SVOGA ŽIVOTA
dizajnirana da je imaju.
Ipak osim najsloženijih oblika kretanja i delovanja,
individualnih i grupnih, božanska svest u životinjskim Da bi se svo kretanje i delovanje svesti na ovom tro-
oblicima postojanja još uvek nije bitno okrenuta ka sebi i dimenzionalnom fizičkom svetu usavršilo, telo u kome će
smislu zbivanja, već samo spolja, ka objektima, ka uvež- se delovanje svesti usavršavati mora da poseduje sve pot-
bavanju svih mogućih oblika zbivanja. Zato svaka životi- rebne čulne i delatne organe. Samo ljudsko telo ima sve
nja mora da bude ono što jeste po svojoj prirodi. Ne može čulne i delatne organe. Sve životinje imaju po neki čulni ili
da menja sebe. To može samo čovek. delatni organ manje od čoveka. Po tome se čovekovo telo
razlikuje od životinjskog. Zato mitovi kazuju da je Bog
čoveka stvorio na kraju stvaranja kao najsavršenijeg
stvora.
I priroda je sa čovekom završila svoj posao. Postav-
ljanjem neorganskog i organskog sveta, usavršavanjem
biljnih i životnih oblika u svem mogućem kretanju i delo-
vanju, stvaranjem ljudskog tela koje ima svu percepciju i
sposobnosti za opstanak, priroda je postala potpuna za
samoodržavanje. Njen razvoj je sa čovekom završen. Stvo-
reni su svi preduslovi da čovek svojom samosvešću aktu-
elizuje božansku svest u postojanju.
Završetak usavršavanja percepcije sa čovekom nije
se dogodio odjednom. Još uvek se događa. Kao što ne pos-
toji jasna granica između mineralnog, biljnog i životinj-
skog sveta, tako ne postoji ni između životinjskog i ljud-
skog. Mnogo toga animalnog ostalo je u prvobitnim lju-
dima. Usavršavanje percepcije u ljudskom obliku nastav-
ljeno je borbom za moć, koja je samo viši oblik borbe u
životinjskom lancu ishrane. Surova borba za opstanak i
vlast, od vođe čopora ili plemena, bande u kvartovima
velikih gradova, mafije, do političkih funkcija, položaja
predsednika nečega, nastavak su animalnog razvoja per-
cepcije u složeniji i viši ljudski oblik svesti. Takođe rad i
uslovi rada, raspodela dobara, društveno uređenje u kome
111 112
postoje razni oblici eksploatacije. Sve su to finiji oblici linearnog vremena, onda vidimo evoluciju. To nam
lanca ishrane, koji se preliva iz životinjskog u ljudski, koji pomaže da vidimo ceo proces radi razumevanja i spoznaje
vrši prinudu i pritisak na ljude da aktuelizuju svest. Zap- smisla, ali to ne znači da u spoljašnjem svetu zaista postoji
ravo, u ljudskom obliku lanac ishrane samo je dobio neki proces evolucije. Funkcija naše svesti u telu je da
daleko složeniji i bogatiji oblik. Današnji život ljudi izgleda ispoljavanje božanske svesti sagledamo u svim aspektima
kao evolucija i veliki napredak u odnosu na svet životinja, i detaljima, da ih osvestimo i osvešćenjem otkrijemo smi-
ali to bi se pre moglo nazvati Al Kaponeova evolucija. sao, a to praktično znači da postojanje učinimo svesnim i
Kao što životinje razvijaju percepciju kroz sve iza- tako ga vratimo božanskom ishodu. 'Vratiti svest božan-
zove i iskušenje lanca ishrane, predatora i plena, tako i skom ishodu' ovde znači prepoznati celo postojanje kao
osnovni ljudski oblici razvijaju svest o smislu postojanja božansko, prepoznati jedinstvo svesti i postojanja i to
kroz sva iskušenja i suprotnosti svoje niže prirode. U jedinstvo doživeti kao božansko. Da bismo sagledali sve
čoveku se suočavaju animalni instinkti tela i viša svest detalje ispoljavanja božanske svesti potrebna nam je vre-
duše. Čovek je most između zemlje i neba, niže prirode i menska perspektiva.
božanske sfere. Celokupan razvoj ljudskog roda jeste u Dakle, iza onoga što vidimo kao evoluciju stoji tre-
nadilaženju telesnosti i aktuelizacije više svesti duše. Taj nutno stvaranje iz viših dimenzija. Mi ne vidimo ceo spek-
prelaz se ogleda u traženju smisla postojanja, u svakodne- tar uzročnosti stvaranja, vidimo samo fizički plan, i zato
vnoj borbi za znanje i razumevanje u svakom individual- nam stvaranje izgleda evolutivno. Nepostojanje evolucije i
nom čoveku, u svim međuljudskim odnosima, kao i svim trenutnost stvaranja pokazuju nam i dokazuju anatomija,
velikim delima kulture i stvaralaštva koje sačinjavaju način ishrane i razmnožavanje mnogih životinja i biljaka.
civilizaciju. Seme drveta javora leti na vetru zato jer ima krilca savr-
Ovde se ne radi o evoluciji kakvu nam je predstavio šenog aerodinamičnog oblika da bi se okretalo kao elisa
darvinizam. Ne radi se o evoluciji života već o procesu helikoptera. Da su krilca semena samo delić milimetra
ispoljavanja svesti i njenog kreativnog učešća u postoja- drugačije zakrivljena seme ne bi moglo da leti i drvo ne bi
nju i životu, o osvešćenju postojanja i života. To je ono što moglo da se razmnožava. Nije to drvo moglo postepeno
se krije iza priče o evoluciji. Ustanovili smo da su sve real- evolucijom da usavršava aerodinamičan oblik semena, jer
nosti višedimenzionalne i paralelne, stvaranje je trenutno ne bi moglo da se razmnožava. I da jeste, moralo bi toga da
i potpuno i stoga je evolucija nemoguća. Ipak priroda tro- bude svesno, što evolucionisti ne priznaju. Kompletan
dimenzionog fizičkog plana je takva da se sve ispoljava u dizajn drveta i njegovog razmnožavanja potiče od inteli-
linearnom vremenu. To nam omogućava da vidimo sve gentne namere i stvoren je odjednom, ne postepeno. Isti je
detalje i aspekte ispoljavanja božanske svesti, i minerale i slučaj sa mnogim životinjskim vrstama, njihova ishrana i
biljke i životinje i ljude istovremeno, u istom prostoru, pa razmnožavanje su takvi da nisu mogli postepeno da se
na osnovu svoje vremenske perspektive zaključujemo da razvijaju, jer tada ne bi opstale ni dve generacije.
je to sve vremenom evoluiralo. Kada trenutno i bezvre- Stoga kada govorimo o 'evoluciji svesti' kroz neor-
meno multidimenzionalno postojanje posmatramo iz ganske i organske oblike i čoveka, mi ne mislimo na dar-
113 114
vinističku evoluciju već na razvoj i obogaćivanje percep- dvostruku svesnost, o objektima i o sebi, i sva ljudska
cije i delovanja, obogaćivanje sadržaja i smisla onako kako evolucija se svodi na preobražavanje i usavršavanje sub-
ga vidimo iz naše perspektive, iz trodimenzionalnog fizič- jekta kroz diferencijaciju objekata. To je zadatak razuma
kog tela i uma. Nikako ne mislimo da samoj božanskoj ili uma. Ljudski oblik je prelaz od životinjskog ka božan-
svesti treba nekakva evolucija. skom, tj. duhovnom. Zato postoje i nezreli ljudi koji imaju
Spoljni razvoj božanske svesti kroz sve moguće fizi- veću vezanost za objekte i sadržaje njihovih zbivanja, kao i
čko oblikovanje završen je sa čovekovim telom. zreli koji pokazuju veću nezavisnost, psihičku objektiv-
Sada počinje povratak božanske svesti ka sebi nost i individualnost, odnosno veću svest duše, božan-
samoj, usavršavanje svesti u sopstvenim mogućnostima, skog prisustva u sebi. Kada završava svoju evoluciju kroz
u značenju i smislu postojanja. Do sada se razvijalo pos- ljudsko obličje, duša potpuno transcendira svet objekata i
tojanje. Sada se usavršava smisao postojanja. Od sada je ostvaruje trostruku svesnost: o objektima, o subjektu koji
naglasak na svesti i buđenju. To je jedina čovekova sud- je svestan objekata, i o transcendentalnoj božanskoj svesti
bina. koja omogućava i subjekta i objektivni svet. To se događa
Jedini daljni razvoj je onaj koji je spolja nevidljiv, aktuelizacijom jednoga Ja ili celovite ličnosti. Njeno kona-
koji se odvija unutar čoveka. čno probuđenje sastoji se u uvidu da nema ničeg drugog
Ali igrom suprotnosti i paradoksa, taj unutarnji, osim božanske svesti, da je duša u svojoj suštini božanska
duhovni razvoj će najvidljivije transformisati celu pri- i u potpunoj predaji božanskom kao jedinoj stvarnosti.
rodu. Dovršavanjem organskog sveta, usavršavanjem
Prelaz od spoljnjeg ka unutarnjem predstavlja kris- percepcije u biljkama i kretanja u životinjama, stvaranjem
talizaciju ’Ja jesam’ ili svest o sebi, i višeg uma ili objekti- ljudskog tela sa svim mogućnostima percepcije i delova-
vnu svest o samom postojanju uopšte, čistu budnost. One nja u trodimenzionalnom fizičkom svetu, božanska svest
zajedno sa fizičkim umom, odnosno razumevanjem tro- je dovršila ispoljavanje i oblikovanje svih suptilnih i gru-
dimenzionalnog fizičkog sveta, sačinjavaju svest u bih oblika. Više nema šta da se stvori. Čovek je zaista ono
čoveku. Sve ostalo sačinjava objektivni svet. poslednje što božanska svest može da stvori. Da bi božan-
Svest o sebi kristališe se razumevanjem značenja ska svest odatle krenula ka sebi i tako zatvorila krug sops-
svakog oblika. Um ili razum spaja višu svest sa fizičkim tvene potpunosti, neophodan je jedan virtuelni preokret.
postojanjem. Ona je, naime, ispoljila sve što je već postojeće u njoj
Uloga čoveka se može razumeti i na sledeći način. samoj, ništa novo zapravo nije nastalo stvaranjem celog
Kada božanska svest kroz individualne duše evoluira kroz kosmosa, sve je samo iz potencijalnog, skrivenog poretka
životinjske oblike, ona ima samo svest o objektima, a ne i prešlo u aktuelno, ispoljeno stanje. Da bi božanska kreati-
o sebi. Zato životinje ne mogu sebe da menjaju (nemaju vnost bila potpuno ostvarena, potrebna je još jedna sit-
Ego) niti da koriguju svoje ponašanje, one nemaju izbora i nica, nešto što još nije postojalo ni kao potencijalno stanje
uvek slede ono na šta ih okolnosti i instinkti navode. Kada u toj kvantnoj supi etra ili akaše. To je nešto što nije u
evoluira kroz ljudska obličja, božanska svest kao duša ima jedinstvu sa božanskom svešću, nešto što ne postoji u
115 116
njenom univerzalnom polju svih mogućnosti, nešto što nametnuto i što ga ugrožava, jer što je svest čvršća u svo-
neće biti samo ispoljavanje iz potencijalnog u aktuelno joj subjektivnosti, to su njeni sadržaji čvršći u svojoj obje-
stanje. Svakako, pošto ništa nije moguće izvan božanskog ktivnosti, jedno drugo izaziva. Takav čovek misli da je
Apsoluta, to je nešto virtualno u njemu samom, ali za raz- jednog dana rođen i da će nekog drugog dana da umre,
liku od svih drugih ispoljavanja, celog ispoljenog kos- pošto je uvek identifikovan sa postojećim stanjem plaši se
mosa, to je nešto najoriginalnije što božanska svest može da će da nestane i ne želi o tome da misli, ali zato misli da i
da omogući, nešto potpuno jedinstveno. pored toga treba protiv nečega da se bori da bi što duže
Najoriginalnije što božanska svest može da omo- opstao u svom neznanju jer, nažalost, ima mnogo takvih
gući jeste individualna svest koja nije svesna svog jedins- individua koje tako misle i zato su prinuđene da se među-
tva sa božanskom svešću. I da je pusti da tako živi i dela sobno bore za život u iluziji ne uviđajući da ih sama
sama po svojoj volji. Ta individua je čovek. božanska egzistencija sve zajedno drži kao malo vode na
U stvaranju takvog čoveka postoji paralela sa stva- dlanu. I sam virtuelni pakao koji sebi tako stvaraju nije
ranjem same prirode. Ono je išlo od božanske svesti kao dovoljan da im ukaže da nisu baš svesni, da sve zapravo
stvaralačkog principa koji je oblikovao sve složenije tvo- vide naopako.
revine i dovršilo se u svojoj suprotnosti, u stvaranju iner- Stoga, nesvesna ljudska budaletina je najveće krea-
tne materije koja mora spolja biti oblikovana. Ispoljeni, tivno dostignuće božanske svesti.
materijalni kosmos je sa svojom inercijom suprotnost Međutim, to nije samo smešno, jer u toj kosmičkoj
božanskoj svesti koja sama stvara sve oblike. Materija budali događa se nekoliko stvari.
mora biti oblikovana, dok je božanska svest ona koja obli- Prvo, u tom činu potpunog odvajanja i osamostalje-
kuje. Na taj način su materijalni kosmos kao i čovek u nja božanska svest postiže vrhunac sopstvene slobodne
njemu krajnji dometi kreativnosti božanske svesti: njena volje. To je izraženo pričom da je Bog čoveku dao slobodnu
virtuelna suprotnost. volju da čini šta hoće, da sam razlikuje dobro od zla (da se
U nekim mitovima ta individualizovana i samovo- najede plodova oba drveta, i ’drveta znanja’ i ’drveta razli-
ljna svest, otuđena od božanskog jedinstva, prikazana je kovanja dobra od zla’), i da sam svojom voljom na kraju
kao prvi i najlepši anđeo božji, Lucifer. Kaže se i da je on spozna Boga. Tako se vraća u rajsko stanje božanske svesti
"pao na zemlju" odnosno postao identifikovan sa materi- iz koje je bio izbačen. Sve drugo u prirodi je uslovljeno.
jalnim procesima. Samo čovekov um ima nezavisnost i slobodu. Bar u svom
To je čovekov um, razum, egoička svest identifiko- najboljem izdanju. I ta nezavisnost i sloboda čovekovog
vana sa telom. To je čovek koji je identifikovan sa svojim uma jesu uvežbavanje osobina samog božanskog Apso-
umom i telom i koji misli da je odvojen od božanske celine luta.
koja sve omogućava, koja sve jeste, koja i on sam jeste, ali Drugo, sav ispoljeni kosmos je bio samo priprema i
koji misli da je on individua koja nešto radi sama po svojoj uvod u stvaranje te ljudske budaletine, bolje reći božan-
volji i pameti. Zato što tako sebe doživljava, kao izdvojenu skog deteta koje se igra sa svim mogućnostima. Kosmos
individuu, on svet doživljava kao nešto spolja što mu je postoji radi stvaranja svesnog subjekta. Ma koliko sposo-
117 118
ban da bude lud i obmanut, čovekov um je sposoban i za savršenije u čovekovom umu i zato je čovekov um najspo-
svaku spoznaju objektivnog sveta. Može se reći da su nje- sobniji za spoznaju objekata.
gove sposobnosti za ludilo i spoznaju recipročne i da stoje Rekli smo da što je svest čvršća u svojoj individual-
u jednakoj srazmeri. Obe mogućnosti su nužne za um, jer nosti i subjektivnosti, to su njeni sadržaji čvršći u svojoj
u njegovoj osnovi je princip slobode da sve iskusi. objektivnosti, jedno drugo izaziva. Teško je naglasiti zna-
Treće, povratak božanske svesti sopstvenoj celini i čaj ovoga, ali pokušaćemo: sav trodimenzioni fizički uni-
potpunosti moguć je samo kroz proces individuacije, uvek verzum je automatski nastao kao odraz subjektivnosti sve-
samo na jedinstven način, lično i neizrecivo. Samospoz- sti. Koliko je individualnost i subjektivnost svesti jaka,
naja je uvek jedinstvena i neponovljiva zbog same prirode tačno toliko je jaka i individualnost i objektivnost njenih
postojanja koje je zasnovano na svesti, koje je nesupstan- sadržaja kao objekata, kao sve pojave koje sačinjavaju
cijalno, trenutno i bezvremeno. Svest je uvek jedinstvena i objektivni svet i kosmos u kome živimo. Kamen je tvrd
individualna zato što se ona kao božansko prisustvo uvek onoliko koliko je tvrdo naše Ja (da ne kažem baš koliko i
probija između svaka dva trenutka postojanja. Ona je naša glava). Kada se naše Ja malo opusti i rastvori mi
uvek nezavisna od svakog trenutka postojanja, ne liči ni zapadnemo u san, nađemo se u astralu i tada možemo
na jednog od njih. Ona izbija između njih. Individualna uzeti kamen i osetiti da je tvrd, ali u lucidnom snu može
svest o sebi nastaje zaustavljanjem kretanja spolja, kroz da postane i mekan koliko želimo. U još višim dimenzi-
vreme i prostor, i poniranjem u sebe, u onaj procep jama, iznad astrala, u elementu vazduha, kamen je direk-
između dva trenutka iz koga izbija božanska svest. Zato tan i trenutan odraz naše misli o kamenu. Subjekat i obje-
što priroda stvarnosti nije supstancijalna već trenutna, kat se u višim dimenzijama sve više spajaju dok ne pos-
svest o stvarnosti je uvek individualna i bezvremena. tanu jedno u etru. Otuda je i svesnost veća u višim dimen-
Veće individualnosti u kosmosu nema od stanja u kome zijama, dok je u sve nižim sve veća nesvesnost, sve je veća
se nalazi čovekov um. Suština ljudske individualnosti je razdvojenost subjekta od objekta, zajedno sa sve većom
ista suština na kojoj počivaju svi fizički zakoni: trenutnost tvrdoćom objekata i materijalnošću. Ovo pokazuje da
i nesupstancijalnost kvantnog polja. čovekova nesvesnost automatski projektuje materijalni
Četvrto, suština same svesti je kreativnost, ona je kosmos. Što je nesvesnost tvrđa to je tvrđa i njena iluzija.
izraz jedinstvenosti, a nema veće kreativnosti svesti nego Krajnji domet tvrdoće iluzije nesvesnosti jeste materijalni
da zaboravi samu sebe, svoj izvor i suštinu, da misli da je svet. Ta projekcija se događa zato da bi se božanska svest
nešto drugo od onoga što u stvarnosti jeste. Sposobnost da aktuelizovala u svim svojim mogućnostima, pa i u toj, gde
bude nešto dugo, a ne ono što jeste, omogućava svesti da je nesvesna toliko da izgleda kao da je odvojena od same
bude svesna prave prirode svega drugoga, svih objekata. sebe (u čovekovom umu) u objektima koji takođe izgle-
Drugim rečima, svest ne može da bude svesna objekata daju odvojeni i nezavisni (u materijalnom kosmosu).
bez subjektivnog stanja, bez makar i prividne svesti o Materijalni kosmos samo objektivno prikazuje svet ideja,
subjektivnosti. To subjektivno stanje svesti događa se naj- materijalizuje ih, i na taj način pomaže aktuelizaciju
119 120
božanske svesti, odnosno razumevanje da je božanska nim umom svest duše ne bi imala šta da traži ovde. Kada
svest sámo postojanje. um postane normalan, prosvetljen, tj. prevaziđen ili tran-
Dakle, ljudska budala25 je stvorena paralelno sa scendiran, svest duše se oslobađa od tela i svih iluzija
stvaranjem ovog materijalnog kosmosa, po istim princi- ovog sveta.
pima iskušavanja suprotnosti božanske svesti. Kao što je Ali u probuđenju te grešne budale ponovo se
božansko postojanje u materijalnom kosmosu dostiglo događa stvaranje sveta, božansko ponovo postaje ono koje
krajnju suprotnost svoje izvorne nesupstancijalne stvar- jeste u apsolutnom smislu. Sve je hologram. Sve što se
nosti, tako je isto i božanska svest u čovekovom umu i egu događa u velikom kosmosu događa se u malom čoveku.
dosegla svoju krajnju suprotnost u iluziji odvojenosti. Potpuno isto, samo u drugim razmerama, naravno.
Ispoljavanje božanskog postojanja i svesti mora ići para- Ovo objašnjava zašto svest duše teži inkarnacijama
lelno jer su u osnovi jedno. iako je to ograničava, jednako kao što objašnjava iskonsku
I peto, sama naopaka okrenutost uma, njegova težnju čovekovu da nadiđe ograničenja tela i uma i spozna
jedinstvena sposobnost u celom univerzumu da sve vidi božansku svest svoje duše. Ta suprotnost je osnovna
naopako, jednako kao i ispravno, omogućava svesti duše odlika čovekova i ona je u osnovi sve kreativnosti čove-
da se inkarnira i dela u fizičkom trodimenzionom svetu. kove.
Duša je individualna emanacija božanskog Apsoluta i ona I da, da ne zaboravimo: kako u stvarnosti nema
sama po sebi ne može da ne vidi božansko u svemu i sve vremena, sve ovo, ceo ovaj proces, događa se svakog tre-
kao božansko. Zato joj je potreban alat koji će da joj pomo- nutka. To je način na koji sve postoji svakog trenutka. Ne
gne da iskusi vrhunac kreativnosti božanske svesti, stanje treba od toga praviti ni teoriju ni teologiju ni psihologiju;
u kome je svest odvojena od božanskog Apsoluta, zatvo- to je ono što nas sačinjava svakog trena.
rena u umu čovekovom. Taj alat je um ili razum (manas). Stanje virtualne izdvojenosti uma od božanske
Samo pomoću njega božanska svest duše može da boravi i celine je stanje najviše kreativnosti božanske svesti
dela u ovom svetu. Samim tim što izvrće stvarnost um pre- upravo zato jer samo iz te tačke potpune objektivnosti
usmerava božansku svest duše tako da ona može da deluje u može postati jasan uvid u samu božansku celinu. Božan-
fizičkom svetu i tako ga transformiše. Bez takve funkcije ska celina ne može da vidi i spozna samu sebe objektivno
uma božanska svest ne bi bila u potpunosti prisutna na osim ako ne dospe u stanje makar i prividne izdvojenosti
ovom svetu. To je božanski paradoks. Bez grešnog čoveka od same sebe. Taj privid objektivnog izdvajanja koji omo-
božanska svest ne bi bila prisutna na zemlji.26 Sa normal- gućava objektivnu spoznaju događa se u čovekovom umu.
Objektivno spoznavanje same sebe božanska svest je u
25
O pravom značenju Budale o kome ovde govorimo videti u Tarotu,
značenje nulte karte. To je kreativni princip koji u sebi nosi njihovu grešnost i na put spasenja od grehova, još manje ćemo se
neuslovljenost, svest koja povezuje pojavno i nepojavno, koja iz haosa upuštati u dokazivanje da je (navodno Hristova) katolička crkva
spontano stvara oblik. upravo ta koja raspaljuje svu grešnost ljudi na ovome svetu stalno
26
Poštujući verska osećanja nećemo ovde ulaziti u razmatranja da li je potencirajući grešnost u ljudima, da su grešni samo zato što postoje,
zato Bog poslao svoga sina jedinca Isusa Hristosa, da ljudima ukaže na pa su tako i postali grešnici iako možda ne bi da nisu tako naučeni.
121 122
prvoj fazi izvela projektovanjem same prirode kao ogle- Inkarnacijski ciklus može trajati različito, zavisno
dala za samospoznaju (to je ona prva polovina kruženja od planete, razvoja civilizacije i zadacima koje treba rešiti.
božanske svesti od sebe ka čoveku). U drugoj fazi događa Samo vreme je relativno i zavisi od prisustva i učešća sve-
se sam čin objektivne samospoznaje božanske svesti sti. Ciklusi krajnje nezrelih duša koje sporije uče traju
(druga polovina kruženja svesti od čoveka ka božanskom). duže, a onih koje uče brže traje kraće. Izraz ’mlade’ ili
Taj čin se ne događa u samoj božanskoj svesti jer njoj nije ’nezrele duše’ odnosi se na one duše koje tek započinju
potreban, ona ga uvek ima i ona to uvek jeste; on se ciklus inkarnacija, a izraz ’zrele duše’ na one koje ga zavr-
događa u tom stanju najveće izdvojenosti i otuđenja svesti šavaju. Božanska svest koju one sprovode je ista, ne može
od same sebe, u individualnom ljudskom umu, kao čove- biti ni mlada ni stara. Svest duše je za vreme inkarnacij-
kova samospoznaja. Kada potpuno izdvojena, otuđena i skog ciklusa vezana za utiske (vasana) koje sakuplja
individualizovana svest u čoveku sama po svojoj volji tokom životnih drama, ti utisci određuju program daljnih
spozna svoje pravo stanje i svoju pravu prirodu, svoj inkarnacija, odnosno karmu. Zato svaka inkarnacija ima
božanski izvor i suštinu, tek onda je to pravi čin božanske svoj program delovanja i poenta sazrevanja uma u svakoj
samospoznaje i aktuelizacije božanske svesti u svim svo- inkarnaciji jeste da otkrije i tako prevaziđe te programe.
jim aspektima i mogućnostima, pa čak i u toj najnevero- Ciklus inkarnacija se dovršava tek kada potpuno
vatnijoj i najnegativnijoj mogućnosti, u čoveku. dozri svest duše unutar fizičke inkarnacije, kada nestane
Taj čin je malo složeniji nego što se može zamisliti. razlika između svesti uma u telu i transcendentalne svesti
To je drama koja ima više činova. To je karmička drama duše, odnosno kada se transcendentalna svest integriše u
koje duše proživljavaju tokom inkarnacijskog ciklusa. svest uma i delovanje tela. Drugim rečima: kada čovek na
sve moguće načine spozna da su svest i postojanje jedno
isto. Tada za tog čoveka nestaje vreme kao odraz buđenja
božanske svesti u njemu. Sve dotle postoji iluzija vremena
i prostora u kome svesni subjekt postoji kroz inkarnacije
koje njemu izgledaju kao da se odvijaju linearno, tokom
vremena. Takvo je iskustvo samo individualnog telesnog
uma i ega. Božanski Apsolut ne gubi vreme u svojoj aktu-
elizaciji, on je već ispoljio sve svoje mogućnosti tako da se
sve inkarnacije događaju istovremeno i paralelno, jer sve
je trenutno i sve moguće stvarnosti se paralelno odvijaju.
Inkarnacije se odvijaju kroz iluziju lineranog vremena
samo da bi se uvežbao individualni um da primi tu svest i
izrazi je na svoj individualan način, a to znači kreativan
način. Kreativnost je suština svesti, kao i samog božan-
Slika 2. Shematski prikaz inkarnacijskog ciklusa
123 124
skog. Zato se božanska svest ne može drugačije izraziti DRAMA LJUDSKIH ŽIVOTA
osim kroz čovekov proces individuacije.27 SAŽIMA INFORMACIJE O POSTOJANJU
U SMISAO O POSTOJANJU
Suština inkarnacija duša u ljudska tela je samospoz-

naja, odnosno spoznaja da su svest i postojanje jedno isto.
Svi neophodni preduslovi već su ostvareni razvojem
neorganskog i organskog sveta i potrebne percepcije i
mogućnosti delovanja. Čovek je stvoren zbog samospoz-
naje i ničeg drugog. Sve drugo što radi samo je kolateralna
šteta, isprobavanje svih pogrešnih puteva, svega što ne
treba da radi. Ceo univerzum postoji zbog odraza božan-
ske samosvesti, pa ni čovek ne bi trebao da bude baš toliko
poremećen da misli da on postoji zbog nečeg drugog, ili da
postoji nešto važnije čime bi se bavio, iako je takva pore-
mećenost uslov za njegovo postojanje. Zapravo, čovek i da
hoće ne može da radi ništa drugo do ostvarenje samospo-
znaje, sve što radi jeste upravo to. Od deteta koje namerno
gazi po bari da upozna element vode, preko bankara koji
namerno uvlači klijenta u dugove, ubice i njegove žrtve,
do astrofizičara koji proučava zvezde, događa se uvek ista
stvar: svest svega-što-jeste iskušava sebe kroz sve-što-je-
moguće i tako aktuelizuje sebe, svoje prisustvo u obliku
same egzistencije. Objektivno ne postoji ništa drugo do
samospoznaja, sama egzistencija u svim svojim aspek-
tima jeste samo jedna velika samospoznaja. Svi oblici
života su oblici percepcije, sva delovanja su proširivanje i
obogaćivanje percepcije. Samo nesvestan čovek to ne
27
O procesu individuacije i svim njegovim psihološkim principima
uviđa, kao što ne uviđa da je i njegova nesvesnost takođe
videti u delu Karla Gustava Junga: Čovek i njegovi simboli (C.G. Jung:
Man and his Symbols; 1964, Aldus Books Limited, London; Mladinska
jedan vid samospoznaje svih mogućnosti svesti. Tako
knjiga, Ljubljana 1973)
125 126
čovek ni u ludilu nema nikakve šanse da pobegne od Sve frekvencije kvantnog polja su ujedno i informa-
samoga sebe, od svoje sudbine, a to je samospoznaja. cije za oblikovanje drugih frekvencija, i oblika. Energija je
Zato što se božanska svest deli u ono što ona jeste i takođe informacija, kao što je to i svest i sama egzisten-
ono što ona (prividno) nije, samospoznaja se događa u dva cija. Cela egzistencija je jedan veliki informacioni matriks
vida: u vidu trenutne spoznaje i utrnuća uma sa svim nje- u kome je čovek umrežen od svog rođenja.
govim iluzijama; i u vidu životne drame kroz vreme i pro- Nakon oblikovanja svih mogućnosti u prirodi, od
stor. Ta dva vida nisu odvojeni, oni se događaju zajedno elemenata i minerala, razvoja percepcije preko biljaka i
kao jedan čin, ali zato što postojanje postoji u više dimen- životinja, božanska svest je kompletirala sve mogućnosti
zija i paralelno u svim mogućnostima, taj jedan čin se pri- percepcije i delovanja u ljudskom telu. Na tom području, u
kazuje individualnom umu kao odvojen. Sama priroda ljudskom telu, sažimaju se sve informacije o objektivnom
paralelnih stvarnosti prikazuje individualnom umu jednu postojanju.
stvar u više aspekata, u svim mogućim aspektima, kao Nije dovoljno samo sakupljanje informacija. Potre-
mnoštvo. U višim dimenzijama gde su vreme i prostor bno je razumevanje i izražavanje njihovog smisla. Infor-
jedno, u suštini prirode ili etru, čin samospoznaje je jedna macija bez smisla i razumevanja je samo mrtvo slovo na
stvar koja se bezvremeno već dogodila, kao što se uvek i papiru. Da bi se informacija razumela neophodno je da
događa u svemu, ona i jeste sve. Na nižem zemaljskom bude dovedena u kontekst drugih informacija. Sama po
planu, gde su vreme i prostor najšire razvučeni u objekte i sebi je bezvredna. Dovođenje u kontekst i smisao svake
događaje, taj jedan čin se deli i razvlači u karmičku dramu informacije sa svim ostalim informacijama koje sačinja-
koja se odvija tokom više života. Iako se svi životi doga- vaju celu egzistenciju moguće je samo u čoveku i događa
đaju paralelno i simultano jer u stvarnosti nema vremena, se samo kroz čovekov razvoj na ovom svetu, kroz sva nje-
i sve stvarnosti postojanja su paralelne i istovremene, gova životna iskustva i drame, kao materijalna i duhovna
individualnom umu oni izgledaju kao da se događaju kultura i civilizacija. To se događa kroz dramski proces
tokom vremena, zato što on svojom subjektivnošću svakog ljudskog života. Povezivanje svih informacija je
stvara iluziju vremena. Drugim rečima: sama egzistencija događanje koje otkriva smisao. Ti događaji u kojima učes-
je u svom izvornom stanju čista i neposredna samospoz- tvuje čovek sa svojom sudbinom jeste ono što nadilazi
naja, a kada se doživljava u nižim dimenzijama ona sves- svet minerala, biljaka i životinja, ono što božansku svest
nom subjektu izgleda razvučena kroz vreme i prostor, u približava smislu sopstvenog postojanja.
mnoštvo objekata i sadržaja, to što je gore jedno, ovde dole Razumevanje smisla, kome teži čovekov razvoj,
izgleda kao niz života i karmička drama. Zato kada svest može nam postati lakše ako primetimo da razne egzisten-
napusti telo u tkz. smrti, ona doživljava ceo proživljen cijalne činjenice i iskustva, kao što su strah, ljubav, mrž-
život u trenutku, kao jedan jedini događaj, doživljava ne nja, sreća i nesreća, zajednički život, rođenje i smrt…
samo sve što je činila i doživela, već i kako su drugi svesni imaju i životinje, pa i biljke, ali one mogu samo da ih
subjekti doživeli njena dela prema njima, jer svest je u dožive neposredno, dok se događaju i onako kako se doga-
svom najvišem izvoru jedna, bez podela. đaju. Samo čovek može svaku egzistencijalnu činjenicu da
127 128
poveže u razumevanju sa ostalim činjenicama i događa- informacije o prirodi, bogovima i ljudima, odnosno o
jima, sa samim životom, da je stavi u kontekst vremena i božanskoj i zemaljskoj prirodi čovekovoj (Gilgameš, Ili-
prostora, da im prati razvoj od nastanka do nestanka i jada i Odiseja, Mahabharata, Žitije Brajanovo, Mućke…).
ustanovi svaku promenu i razloge promene. Može da ih Grade se prva pozorišta po ugledu na hramove i postav-
ispravlja i koriguje u meri u kojoj im razume smisao. Samo ljaju se prve dramske predstave koje sve detaljnije opisuju
čovek o svojim iskustvima može da pripoveda priče, piše iskustva postojanja ljudi, ljudske drame iz svakodnevnog
pesme, filozofske studije i naučne radove, samo čovek života, a ne samo bogova i ljudi. Literatura, filozofija i
može svako životno iskustvo, osećanje i stanje svesti, da drama, likovna umetnost, a naročito poezija, predstav-
doživi na mnogo načina, i da ih upoređuje sa drugima, i da ljaju najveće sažimanje iskustva postojanja u informaciju.
stvara nova originalna iskustva. Samo čovek može zbiva- Zahvaljujući tom sažimanju ne moramo sve sami da doživ-
nje da sažme u informaciju, da ga sačuva i uzdigne iznad ljavamo već možemo i tuđa iskustva da upoznamo, doži-
vremena i prostora gde je nastalo, da ga pretvori u arhe- vimo, i uporedimo mnoštvo iskustava. Sva kultura je zap-
tip. Samo s takvim uzdizanjem može da ga osvesti. Pret- ravo informaciono sažimanje smisla postojanja u čoveko-
varanje zbivanja u informaciju je proces prelaska u više voj samospoznaji i načinu života.
dimenzije postojanja, sámo zbivanje pripada materijalnoj U novije vreme taj proces je ubrzan vizuelnom teh-
dimenziji (elementa) zemlje, a informacija o zbivanju nologijom, javlja se fotografija i film koji ne samo što bez
dimenziji (elementu) vazduha. Čovek to može zato jer je ikakvih iskrivljavanja prenosi slike sveta po celom svetu,
on sam sačinjen od svih dimenzija u kojima postoji cela svim ljudima, već sažima dramsku i likovnu umetnost
priroda. To se sve događa u njemu. Tako čovek kroz sebe i izražavanja sa vizuelnim iskustvom.
sopstveno iskustvo svako zbivanje može da sprovede do Postoji magična privlačna moć u pričama, dra-
najviše dimenzije, do misli i ideje i same svesti koja se u mama, slikama, zvučnim i vizuelnim predstavama. Iza te
prirodi izražava kroz eter. Tako čovek osvešćava smisao privlačnosti stoji želja za razumevanjem. Ta privlačnost
zbivanja, on kroz sebe sprovodi početak i kraj zbivanja, potiče zapravo iz same svrhe čovekovog postojanja, da
ono najviše i ono najniže. sažme informacije smisla postojanja u sebi i tako ih osve-
Sažimanje informacija o smislu postojanja u sti, kroz svoju dušu ih vrati božanskoj svesti, tačnije:
čovekovom iskustvu oduvek se sprovodilo kroz razvoj ponovo spoji postojanje sa božanskom svešću koja sve
kulture, pre svega pisma i obrazovanja. Pre toga je posto- omogućava.
jalo u tradiciji besedništva, usmenim putem, kada su stari Sažimanje informacija u smisao danas dostiže svoj
govorili mladima priče iz davnina. Tu su ulogu posebno vrhunac i ceo proces podiže na viši nivo. Pojavom inter-
imale bajke kao vrlo sažete i koncentrisane informacije neta i mobilnih komunikacija ne postoje više objektivne
(arhetipovi) o suštini ljudskog iskustva i o postojanju prepreke za dolaženje do informacija, ni prostorne ni
uopšte. Prave bajke su stare više desetina hiljada godina i vremenske. Ostaju samo subjektivne prepreke. Zato je
održale su se do danas. U novije doba sa razvojem pisma i samospoznaja danas važnija nego ikada, zapravo cela
civilizovanog života nastaju epovi i mitovi, kao sažete dosadašnja istorija ljudskog razvoja samo je bila uvod u
129 130
samospoznaju koja treba da se dogodi i koja se upravo najbizarnijeg, jeste čin kreativnosti božanske svesti i u
događa. Civilizacijski razvoj je dostigao svoju kritičnu pogledu Celine jednako je vredan, jer holografski odražava
tačku: po prvi put je počeo da zavisi više od samog čoveka samu Celinu. Celina ne bi mogla da postoji da sve nije
nego od bilo čega drugog i spoljašnjeg. Zato mu i preti naj- upravo ovakvo kako jeste, i tu gde jeste – jer sve odražava
veća opasnost. Samospoznaja smisla postojanja je uvek Celinu. Setimo se 'božanske čestice' i činjenice da smo mi
lični čin, a ne kolektivni. Sve više probuđenih individua će stvoreni od jedne iste čestice kao i sve ostalo, kao i sav
spontano, samim svojim postojanjem dovesti do kolekti- univerzum, tako su povezani i svi događaji u kosmosu i u
vnog efekta probuđenja, do humane civilizacije - taj pro- svim životima. Događaji nisu odvojeni od samog postoja-
ces nikada ne može ići obrnuto. Ne može obrnuto između nja. Zato mi smo svest koja sve to omogućava, mi smo
ostalog zato što je božanska svest koja se time, kroz pro- početak i kraj svake priče, iluzija linearnih inkarnacija to
buđene ljude aktuelizuje, već prisutna kao samo postoja- razdvaja u posebne oblike upravo zbog mogućnosti izno-
nje. Svest je u biti svega što jeste. Zato se svest nikada spo- šenja svih detalja. Eter ili akaša je univerzalno kvantno
lja ne može nametnuti. Možemo samo lično biti svesni polje koje daje osnovu za svaku manifestaciju, svaki oblik
ovde i sada. Bivanje se ne može postati, ono već jeste, života i sve događaje koje živa bića doživljavaju. Individu-
samo u ljudskom iskustvu treba da nestanu sve subjekti- alna svest duša aktivira sve individualne mogućnosti,
vne prepreke od iluzornog vremena i prostora, koje ga događaje i životne drame, ona u etru pomoću inkarnacije
prividno odvajaju od smisla bivanja. fizičkog tela piše svoju priču, svoju mogućnost postojanja,
To mi treba da budemo, niko to ne može da bude a fizička inkarnacija nije ništa drugo do oživljavanje živo-
umesto nas, niti treba da čekamo da drugi to budu pre nas tnih priča samim postojanjem, fizičkim učestvovanjem u
kao bi nam pomogli u tome. Kada je svest u pitanju, uvek drami koja kao ideja postoji u etru. Zbog jedne jedine čes-
u njenom izražavanju samo mi možemo nešto da učinimo tice od koje je sve sastavljeno i s kojom je sve povezano,
i da krenemo od sebe samoga, jer suština božanske svesti jedne zajedničke osnove univerzalnog polja sveg postoja-
je da ’drugi’ ne postoje. Ništa izvan nje ne postoji. Zato je nja, mi smo svi likovi u svim dramama, mi smo pripove-
svako njeno uslovljavanje nečim 'drugim' samo još jedna dači i slušaoci, učesnici i svedoci, mi smo početak i kraj
iluzija i odgađanje. svake životne priče koja se ikada odigrala, i svi zajedno
Zato što je sama priroda ljudske inkarnacije u tome kroz sebe svest o smislu sveg zbivanja vraćamo božan-
da sažima sve informacije o postojanju u smisao o posto- skom izvoru. Svi životi, sve karmičke drame i životne
janju, ničiji život, nijedna ljudska drama i životna priča priče zajedno obrazuju svest svega-što-jeste u svim svojim
nije važnija od druge, sve su jednako važne i istinite u mogućnostima. Zato su sve životne drame jednako važne i
Celini koja smo mi sami. Da nije tako, ne bi ni postojala istinite, čak i one koje zasebno izgledaju kao najružnije i
potpuna raznovrsnost svih života i životnih iskustava, a s najpogrešnije. Kroz sva ta individualna iskustva celina
njom ni kreativnost u ispoljavanju svesti koja je u suštini božanskog Apsoluta spoznaje sebe na individualan način.
kreativnosti. Ne postoji nepravda u postojanju, sudbina U samoj prirodi Apsoluta jeste da ništa nije nebitno
svakog bića, svaki mogući događaj, od najuzvišenijeg do ni odvojeno, što znači da je za njegovu svest jednako
131 132
važno da se spozna na najindividualniji i najbizarniji PRINCIP PRINUDE NA SVEST

način, kao što se spoznaje i na najobjektivniji, božanski U PROCESU INKARNACIJE
način. Za njega nema razlike između malog i velikog, važ-
nog i nevažnog, jer ništa nije različito od njega. Zato, sva
životna iskustva svih ljudi su imaginacija božanskog
Apsoluta, ne naša, mi smo samo glumci u toj kosmičkoj Ceo proces inkarnacije duša je negativan proces,
predstavi, fizički radnici koji je ostvaruju. Mi smo i sami one time napuštaju svoju božansku prirodu i ulaze u
njegova imaginacija. Zapravo, mi smo njegova svest o mnogo niže i ograničeno stanje, zapravo ulaze u svoju
sebi, jer ništa nije moguće izvan njega. suprotnost. U ljudskom telu svest duše boravi u stanju svoje
suprotnosti. Zato da bi se inkarnacija sprovela, kako bi
svest duše aktuelizovala božansku svest u svim moguć-
nostima, mora da postoji pomoć u procesu inkarnacija,
pomoć u obliku prinude koja će svest navesti da se kreati-
vno bavi spoznajom u uslovima najvećih ograničenja koja
su moguća.
Treba najpre razumeti da prinuda postoji iz jednos-
tavnog razloga koji nameće sama priroda fizičkog sveta, a
to je inercija. Stvari će ovde ostati iste, neće se menjati do
raspadanja ako se nešto ne učini, ako ih nešto ne natera
na promenu. Svaka promena i razvoj zahtevaju kreativni
napor, izazov i podsticaj. Tako je i sa niskim potencijalom
svesti duše koji postoji u fizičkom telu čovekovom. On
lako potpada pod uticaj fizičkog sveta i njegove inercije.
Zato je i ljudskim dušama potrebna prinuda i prisila da se
probude i ispolje svoje potencijale, i to veće i složenije pri-
nude od ostalih živih bića, jer je i potencijal ljudskih duša
mnogo veći.
Kao što je postojala prinuda u razvoju percepcije
kod biljaka, i u razvoju kretanja kod životinja, prinuda
koja se vidi kao njihova ’borba za opstanak’, tako je potre-
bna i prinuda koja će svest duše da navede da boravi u
ljudskom telu, da u njemu doživljava sve moguće suprot-
nosti i iskušenja, i koja će čoveka da natera da se osvesti i
133 134
okrene svom božanskom izvoru. Ta prinuda je u samoj razdoblja razvoja svesti na Zemlji. Manji uticaji su godine i
strukturi organskog sveta, onoga što daje život čoveku.28 godišnja doba. Najmanji su sat i doba dana. Sve to utiče na
Organski svet ne postoji samo na Zemlji. Izvor čoveka kao i istorijsko razdoblje u kome je rođen, mesto i
organskog sveta na Zemlji je u celom sunčevom sistemu, kultura kojoj je izložen i neposredna okolina. Besmisleno
zapravo u celom kosmosu. Na Zemlju se projektuju uticaji je uvažavati uticaje okoline na čoveka i njegov razvoj, a ne
kosmosa i planeta sunčevog sistema i ti uticaju stvaraju uvažavati celu okolinu, sav kosmos. Uvažavanje celine je
kombinacije svih uticaja koji deluju na čoveka i sav život. neophodno ako već govorimo o kosmosu kao hologramu.
O tim uticajima već odavno uči nauka astrologije. Kosmi- Zapravo, sva uslovljenost neorganskog i organskog
čki uticaji objašnjeni su delovanjem zvezda, oni bliži uti- sveta u kome se nalazimo služi kao sredstvo za kristalisa-
caji delovanjem sunca i planeta i njihovim odnosima. nje svesti, za osvešćenje i transcendenciju, jer ako smo
Samo kretanje njihovih tela stvara elektromagnetnu svesni svoje uslovljenosti onda ta svest može doći samo
indukciju koja daje svu životnu energiju i organski svet. od onoga što je neuslovljeno, to dokazuje da je sama svest
Sve to sačinjava i pokreće ne samo sav život na ovom neuslovljena i da nadilazi svu uslovljenost, da je tran-
svetu, već i psihodinamiku, temperament i karakter fizič- scendentalna po svojoj prirodi. Možemo da budemo sve-
kog tela i uma čovekovog. Sve je na Zemlji određeno sni prošlosti i da planiramo budućnost, to dokazuje da je
astrološkim uticajima planeta i zvezda, odnosno kreta- svest iznad vremena i prostora, da je transcendentalna po
njem Zemlje. Kretanje Zemlje i uticaj okolnog prostora na svojoj prirodi.
nju, ne mogu biti odvojeni od svega onoga što se događa Najuticajnija prinuda na čoveka i njegovu svest je
na Zemlji. To bi bilo slično kao kada bismo potpuno odvo- ona koja dolazi od samog sunca i planeta sučevog sistema.
jili oblik nekog slova od njegovog značenja. Događaji i sva Sve planete sunčevog sistema imaju svoju analogiju
zbivanja na Zemlji povezani su sa spoljnim uticajima koji u psiho-energetskim centrima u čovekovom telu, u
omogućavaju samu Zemlju. Ako priznajemo da je spoljni čakrama. Planete su spoljašnje čakre, ali deluju u drugači-
kosmos oformio Zemlju i njeno kretanje, besmisleno je te jim razmerama, pa zato i po drugačijoj logici.
uticaje preseći u nekom izmišljenom trenutku i smatrati Tako kosmos postaje mikrokosmos: čovek.
da oni više ne deluju na ono što se na Zemlji događa. Zem- I nije čovek spontano nastao, nekakvom evoluci-
lja je po svim svojim osobinama živo biće, i zato ono što se jom. Stvaranje čovekovog tela je čin kreativne svesti duša
na njoj događa jednako je bitno i povezano sa njom na višim dimenzijama. Da bi napravile ljudsko telo ova-
samom, njenim kretanjem kroz kosmos i sa uticajima kvo kakvo je, sa svim čakrama i svim mogućnostima izra-
kosmosa na nju. Nema granice koja razdvaja život same žavanja i delovanja, velike i moćne monade božanske sve-
Zemlje od svih živih bića na Zemlji. Najširi uticaji su eon- sti, entiteti poznati nam kao velike duše, stvorile su ceo
ski ciklusi koji su vezani za precesije, oni određuju velika sunčev sistem, postavile su sve planete, neke su tu već
bile a neke su dovele odnekud, i podesile su njihovo kre-
28
Tu prinudu konkretno sprovode nebeska tela, pre svega Mesec. O
tanje.
tome videti u mojoj knjizi "Mesec - Magnet za dušu".
135 136
Postoje i druge planete sa ljudskim telima i sličnim SUPROTNOST IZMEĐU PRINUDE I SVRHE ŽIVOTA
životom, više i manje razvijenim, ali one nemaju toliko STVARA SVU CIVILIZACIJU I KULTURU
izražajnih mogućnosti za percepciju i delovanje kao čovek
na Zemlji. Zahvaljujući baš ovakvom sunčevom sistemu, i
nikako drugačijem, čovek ima sve mogućnosti spoznava-
nja i kreativnosti. Na primer, ljubav može da spozna,
doživi i izrazi na sve moguće načine, prema sebi i prema Govorili smo da je sam proces inkarnacije svesti
drugima, prema prijatelju i prema neprijatelju, i prema duše u ljudska tela negativan proces za dušu, da joj je u
psu i prema Bogu, zajedno sa mržnjom. To na mnogim tome potrebna pomoć u vidu negativnih sila kako bi
drugim planetama nije moguće. Zato je Zemlja izuzetno mogla da iskusi sva moguća iskustva i tako kompletirala
važna u celom kosmosu. celovitu svest o postojanju, o svim mogućnostima posto-
janja. Kada se sve mogućnosti postojanja osveste kroz
ljudsko iskustvo, onda je božanska svest prisutna u svim
svojim mogućnostima. Čovek je na taj način lučonoša
božanske svesti kroz celu egzistenciju, on je osvetljava,
sprovodi svetlost svesti u najskrivenije kutke postojanja, i
time otkriva smisao postojanja. Otkrivanje smisla posto-
janja jeste samospoznaja božanske svesti. Na taj način ne
samo da se božanska svest aktuelizuje u onome što jeste,
već se i samo postojanje usavršava u svojoj podobnosti
božanskoj svesti. To je uzajamni odnos.
U tome postoji suprotnost koja rađa kreativnu
napetost: sam proces je negativan i težak ali sa pozitiv-
nom svrhom. Tu suprotnost oseća svaki čovek na ovome
svetu kao suprotnost između tela i duše, materijalnog i
duhovnog, želja i obaveza, snova i stvarnosti, dobra i zla.
U celoj ljudskoj egzistenciji postoji podela na ono što je
’više’, božansko, idealno i dobro u svakom pogledu, i na
ono što je ’niže’, materijalno, teško, uslovljavajuće i nega-
tivno u svakom pogledu. Ta suprotnost je krst koji na
ovom svetu nosi svaki čovek kao zajedničko obeležje svih
sudbina.
Te suprotnosti se ogledaju na ovome svetu, u vre-
menu i prostoru, kao periodi mira i ratova, sreće i nesreće;
137 138
kao područja gde se živi lepo i napredno i područja gde je rotnosti, misli da zlo ima objektivno postojanje, kao što
život težak i necivilizovan. misli da i sve ostalo ima objektivno postojanje, da mora
Te suprotnosti mora da bude svestan svako ko samo da se bori protiv zla ili da beži od njega, ili ako je još
barata sa stanjima ljudske svesti, odnosno ko pokušava da više nezrela, da ga prihvati i koristi za postizanje svojih
uči nečemu ljude. Mora da ih uči samo onome što žele da subjektivnih ciljeva.
budu naučeni, što je u planu njihovog životnog iskustva, Nedovoljna svesnost uvek izaziva neravnotežu raz-
ako im da više nego što mogu da shvate, ako im se ukaže voja i života na tri načina. Prvi je bežanje natrag: nedovo-
na njihovu pravu prirodu i iluzije u kojima se nalaze, ili još ljna svest navodi ljude na povratak unazad, ka samoj duši
gore, ako im se ukaže da je to sve njihova igra, možda će za koju intuitivno osećaju kao svoj božanski ishod, što se
trenutak malo biti zadivljeni, ali ako se u tome pretera obično ispoljava kao neki verski fanatizam, bekstvo od
njihova reakcija može biti gruba i odbojna. Većina ljudi je sveta i civilizacije u izolaciju, u prirodu ili manastir. Drugi
došla na ovaj svest da bi proživela neka iskustva, neke je izbegavanje: nedovoljna svesnost ovde prenaglašava
aspekte mogućnosti postojanja, koje podrazumevaju i ilu- materijalnu stvarnost koja se čulima opaža, identifikuje
zije, a ne da bi se oslobodila od same inkarnacije. Samo je život sa materijalnom stvarnošću ne birajući sredstva da
vrlo mali broj ljudi ovde da bi završio proces inkarnacije i bi ostvarila bolje uslove i svoje subjektivne želje, pri čemu
aktuelizovao objektivnu, božansku svest transcenden- se često ponaša bezdušno i nasilno, često takvi ljudi kori-
talne duše. Velika većina je došla da sanja neki svoj karmi- ste materijalno blagostanje za izbegavanje negativnih
čki san, a ne da se probude. Mogu žestoko da se pobune iskustava, slično prvom načinu. Treći je imitacija: ovde
ako pokušate da ih probudite. nezrela svest prosto imitira i ponavlja ono što joj se
Ta suprotnost stvara izazove koji su pokretačka događa, ako je svest takvih ljudi imala negativna iskustva,
snaga za stvaranje promena, na savladavanje prepreka u ona ih ponavlja prema drugima, ako je bila uslovljena
ostvarenju uzvišenih ciljeva, da se uklone negativne onda uslovljava druge. Uvek se radi ili o bežanju i izbega-
pojave i stvari, i omoguće pozitivne i napredne. Da se vanju ili o novom uslovljavanju. Svaki od ovih načina
savlada inercija i nepokretnost koja unazađuje život i raz- izražavanja nezrele svesti ima svoju civilizaciju, kulturu i
voj, da se ostvari napredak i razvoj, da se prirodni uslovi religiju na ovom svetu.
poboljšaju i usavrše. Prisustvo svesti u prirodi kroz Istinska civilizacija zasnovana na ispoljavanju
čoveka najbolje se ogleda u razvoju tehnike i materijalne božanske svesti u ovom svetu nastaće tek kada većini
kulture uopšte. Sva civilizacija i svaki razvoj postoji na ljudi postane jasna ova suprotnost; njenu ravnotežu će
osnovu te suprotnosti koju izaziva priroda svesti duše u postići kada im postane jasna svest duše u dovoljnoj meri
fizičkom telu. da im postane jasna i priroda fizičke stvarnosti, njihovo
Pri tome je veoma važno održavati ravnotežu te jedinstvo i uzajamnost.
suprotnosti i njen kreativni potencijal. Svaka neravnoteža To će sve da im postane jasno kada shvate suštinu
izaziva poremećaje i raspad sistema, sukobe. Neravnoteža prinude i svrhovitosti.
nastaje kada je svest nezrela i ne razume prirodu ove sup-
139 140
Suština je sledeća: Sva prinuda dolazi spolja, kao NEMA SVESTI BEZ DOBROTE I ISPRAVNOSTI
spoljašnji uticaj, bilo u vidu uticaja planeta, drugih ljudi i
posledica njihovih dela i nedela, bilo u vidu uticaja iz viših
dimenzija; pri tome spoljašnji uticaji mogu biti i mentalni
a ne samo fizički, kao što su oblici mentalnih programira-
nja, individualnih i kolektivnih. Često se mentalne pri- Rekli smo da božanska svest ispoljava percepciju i
nude ostvaruju uz pomoć bioloških i hemijskih uticaja. kretanje kroz elemente, biljke i životinje, da kroz čoveka
Sve takve prinude su negativne, ograničavajuće i navode potpuno usavršava percepciju i kretanje u delovanju
na mehanično ponašanje. Postoji i mali procenat prinuda kojim se koristi oruđe i tehnika, kroz dramsko iskustvo
koje nisu negativne, samo tako izgledaju u početku ali delovanja sa svim sadržajima koje život omogućava, da u
dovode do dobrog ishoda jer služe tome da zaustave ljudskom iskustvu percepcija postojanja dolazi do
nesvesno činjenje grešaka, da obuzdaju nezrelo ponašanje vrhunca u otkrivanju smisla postojanja, da smisao posto-
koje se čini iz neznanja. Njih treba razlikovati od prinuda i janja čovek iskušava i traži kroz sve svoje inkarnacije.
prisila koje generalno postoje da bi se na ovom svetu isku- Ali gde se to sve okončava, gde potpuno sazreva
sila suprotnost božanske prirode duše. traženje smisla i daje ploda, odnosno gde se konačno spaja
Sva svrhovitost dolazi iznutra, iz suštine čovekove, iz sa izvornom božanskom svešću?
svesti duše. Odatle dolazi sva pozitivnost prema životu, Rekli smo i da je sve to ispoljavanje same božanske
princip svesti i slobode, neuslovljenosti i kreativnosti. svesti, da ništa nije moguće izvan nje same. Zato jedini
Sve zajedno dolazi iz Celine, iz božanskog Apsoluta, odgovor jeste da se sve to dešava u njoj samoj, a pošto ona
iz onoga što mi jesmo. sama jeste savršeno dobro i ispravno, čovek konačni smisao
sveg života i delanja na ovom svetu nalazi u dobroti i ispra-
Toliko o principu prinude na ovom svetu. Da bi se vnosti svoga delanja. Dobrota i ispravnost čovekovog dela-
on zaista razumeo, važnije je sagledati kako ti principi nja je najdirektniji izraz same božanske svesti u čoveku.
deluju u samom čoveku. Osnovna osobina svakog delanja jeste u tome da je
ono ispravno i konstruktivno ili neispravno, neodgova-
rajuće i destruktivno. U načinu delovanja i rada izražava
se individualna čovekova svest koja uči da se spoji sa
izvornom božanskom svešću koja omogućava celu egzis-
tenciju. Sve čovekovo delanje na ovom svet jeste samo
praktična obuka sa kojom se njegova individualna svest
aktivno spaja sa apsolutnom svešću, sa objektivnim zbi-
vanjem božanske stvarnosti. Nije dovoljno samo da čovek
bude u sebi svestan nečega, potrebno je da svoju svesnost
može kreativno i delotvorno da izrazi, da spolja učestvuje
141 142
i spoji se sa njom, kao što je i unutar sebe. U sebi se čovek sama sa sobom i ništa joj više nije potrebno na ovom
spaja sa božanskom svešću objektivnim razumevanjem svetu, nikakav indirektni podsticaj za izražavanje. Ljubav
sveta ideja, i to je samo pola procesa, druga polovina je da je izraz najvišeg razumevanja smisla božanske stvarnosti
spolja svoje razumevanje same svesti, svoje suštine, kon- na ovome svetu, i na svim svetovima.
kretno izrazi radom na ostvarenju ideja, da ih materijali-
zuje. Već smo rekli da se fizički univerzum automatski
ispoljava kroz svest duše čovekove, da posluži kao ogle-
dalo božanske samospoznaje. Vreme je da to bukvalno
shvatimo kada se probudimo ujutru, i da uvek delamo u
skladu s tim. Suština samog delovanja i svakog rada jeste
u težnji da se otkrije ispravnost kroz doživljaj posledica
delanja i rada, da se nauči da se dela ispravno i konstruk-
tivno. Tako se svest izražava kroz delovanje. Što je više
svesti u delovanju toliko je delovanje ispravno i dobro.
Nesvesno i uslovljeno delovanje je uvek destruktivno za
počinioca ili za druge. Učimo na oba načina, ispravno nas
osvešćava kako treba, a neispravno kako ne treba raditi.
Sva civilizacija i kultura počiva na težnji da se osveste,
spoznaju i utvrde delanja koja su ispravna, dobra i kons-
truktivna za život i u skladu sa egzistencijom.
Božanska svest koja sve omogućava ne može se
odvojiti od ispravnosti i dobrote u ljudskom delovanju.
Božanska svest je sama po sebi izvor svega dobrog i ispra-
vnog, jer je izvor samog postojanja, i ona se zato kroz
čoveka uvek izražava kao dobrota i ljubav, kao ispravno i
konstruktivno delovanje, koje uvek u svemu i na sve
načine podržava život i saznanje. Sve suprotno tome je
izraz nesvesnosti čovekove. Od tih suprotnosti, od ispra-
vnog i pogrešnog, sastoje se sve ljudske drame i svi životi.
Prinude koju stvaraju te suprotnosti kristališu objektivnu
svest u čoveku.
U čovekovoj neuslovljenoj ljubavi okončavaju se sve
prinude i prisile pod kojima se svest ispoljavala na ovom
svetu. U dobroti, nežnosti i ljubavi božanska svest se spaja
143 144
SVEST I VEŠTAČKA INTELIGENCIJA vanja. Dokaz te zloupotrebe su i izjave vodećih istraživača

veštačke inteligencije da će ljudi njome biti tako "unapre-
đeni", da im stari um više neće ni biti potreban, svi će biti
umreženi preko čipova u glavi i imaće sve potrebne odgo-
vore. Ljudi čak više neće morati da postavljaju ni dosadna
Potrebno je ukloniti još jednu zabludu u vezi sa pitanja.29 Svakako, ti ljudi neće ujedno biti i vlasnici tih
svešću, a to je veštačka inteligencija. Ono što se danas računara i algoritama veštačke inteligencije.
podrazumeva pod veštačkom inteligencijom nije svest o Sve su to načini da se sakrije prava priroda svesti i
kojoj ovde govorimo, to bi trebalo da je već jasno. Veštačka ljudske duše. Samo kada ona bude svima jasna, prava veš-
inteligencija je zbir svih informacija sa kojima se koristi tačka inteligencija će biti od velike pomoći ljudima kao
um, a koje se zasnivaju na jeziku. najsavršeniji alat za njihov rad (a ne za porobljavanje), sa
U Google-u postoji odeljenje za inženjeriju jezika, tu njom će ljudski rad po prvi put zaista biti human i mak-
se sakupljaju značenja svih reči na svim jezicima. Na simalno efikasan. Bez praktične svesti o svojoj duši ljudski
osnovu njih se stvara veštačka inteligencija. Još uvek nije rad nikada neće biti takav.
usavršena, roboti koji je koriste često daju rasističke i
nacističke odgovore na jednostavna pitanja zato jer se nji-
hov rad zasniva na značenju jezika koji je mehanički pri-
kupio Google-ov pretraživač i druge društvene mreže.
Predviđa se da će se do 2030. godine postići kritična masa
značenja upotrebe svih reči na svim jezicima i da će tada
krenuti sa radom prva veštačka inteligencija. Međutim
ona je zasnovana samo na radu uma, a ne same svesti. Um
se koristi semantikom u svom radu. Koliko je ta zavisnost
presudna za rad uma pokazuje hipnoza: čovek se hipno-
tiše rečima. To je i krajni cilj veštačke inteligencije, maso-
vna hipnoza ljudi, kontrola uma.
29
Da njihove namere nisu časne pokazuje uporno Sve je to lepo otkrio Raymond Kurzweil, direktor inženjerije jezika u
Google-u, u intervjuu datom CNN-u 30. maja 2008. godine
skrivanje prirode svesti i zajedno sa njome i prirode ljud- (http://transcripts.cnn.com/TRANSCRIPTS/0805/30/gb.01.html).
ske duše, a to je laž da je svest nešto materijalno, da nas- To su sve planovi koji spadaju u područje pritisaka i prinuda
taje od tela i da je samo u telu, da se sastoji uglavnom od na ljudsku svest, a poznato je da se svi planovi ne ispunjavaju.
sećanja, da je smeštena negde u mozgu, da može da se Zapravo taj pritisak upravo služi osvešćavanju ljudi, njihovom
buđenju i oslobađanju. Svest se na ovom svetu osnažuje ponajviše
snimi na neki USB fleš i prenese preko računara u drugo
kroz pritisak i izazov - ne samo kroz inspiraciju. Ljudi nikada u istoriji
telo, prirodno ili veštačko. Takve gluposti se masovno nisu bili svesniji nego danas - kada su pritisak na ljude i manipulacija
predstavljaju javnosti preko filmova i medija, ali i obrazo- nad svešću najveći.
145 146
ZAKLJUČCI DRUGOG DELA od uma identifikovanog sa telom, transcendentalnu svest

koja mu omogućava svest o sebi kao i o svetu objekata; i
samo zahvaljujući transcendentalnoj svesti njegova svest
o sebi može biti uravnotežena prema svetu objekata, i nje-
gova svest o svetu objekata može naći ravnotežu i razu-
Zaključak drugog dela mogao bi se sažeto parafrazi- mevanje prema svesti o sebi. Bez transcendentalne svesti
rati rečima Angelusa Silesiusa: Bog spava dubokim snom ta ravnoteža nije moguća, nije moguća ni objektivna svest
u kamenu (mineralima i elementima), sanja u biljkama, o sebi, ni objektivna svest o svetu objekata, ni njihova
pokreće se u životinjama, a budi se u čoveku. ravnoteža u razumevanju. Za to je neophodan činilac koji
Rečeno je da je čovek mikrokosmos, da se svi prin- ih nadilazi, tj, transcendira.
cipi kosmosa sažimaju i odražavaju u malom čovekovom Prva tri stanja svesti su prirodno vođena i uslov-
biću, što je moguće usled holografskog principa na kome ljena, za održavanje prirodnog života u radu, dokolici i
se zasniva kosmos, po kome je sve sadržano u svemu i reprodukciji, ona su dovoljna. Da bi se došlo do razume-
povezano u jedinstvo. vanja smisla svega potreban je činilac koji ih nadilazi. Do
Tako se i stanja božanske svesti izražavaju na isti njega se dolazi prinudom i prisilom, kao i u svetu biljaka i
način kao i kod čoveka. I čovek ima četiri stanja svesti: životinja gde je prinuda i prisila bila ugrađena u način
dubok san bez snova; sanjanje; java i objektivnu tran- života i opstanka, kroz lanac ishrane, i ona je sama krista-
scendentalnu svest. Prva tri stanja se prirodno smenjuju i lisala usavršavanje percepcije i kretanja. Prinuda kod
događaju, a četvrto stanje čovek mora sam da razume i čoveka dolazi samom zrelošću svesti i iskušenjem praz-
svesno da ostvari. nine dotadašnjeg života, spoznajom da se on vrti u krug.
Kao što božanska svest boravi u obliku minerala i Samo čovek iskušava egzistencijalno nezadovoljstvo živo-
elemenata kao u dubokom snu, svesna je samo svog pos- tom kakav je prirodno dat, zato što samo čovek ima
tojanja na elementaran način, tako i čovek ima dubok san potencijal više svesti u sebi, svest transcendentalne duše s
u kome je svestan sebe na elementaran način. kojom može najpre da nasluti a zatim i da jasno vidi da se
Kao što božanska svest sanja u biljkama osnove sav prirodni život u prva tri stanja svesti obrće u krug sam
percepcije i šta sve može, tako i čovek ima snove u kojima od sebe, da je potpuno uslovljen kao točak samsare. Zbog
razvija višu percepciju i sve svoje sposobnosti. uticaja svesti duše egzistencijalna teskoba fizičkog života
Kao što božanska svest u životinjama razvija sve postaje sve veća i veća koliko je čovek zreliji za sve mogu-
svoje sposobnosti i percepciju u akciji i fizičkom kretanju, ćnosti koje pruža život na ovom svetu. Egzistencijalno
tako i čovek ima stanje jave ili svakodnevne budnosti u nespokojstvo, koje čovek ima zbog same svesti duše u
stanju ega i telesne svesti na ovom svetu. sebi, sámo ga po sebi tera u iskušavanje svih mogućih
Kao što božanska svest u čoveku po prvi put počinje životnih drama i sudbina, komedija i tragedija.
da biva svesna sebe, da razvija i samosvest pored svesti o Suština egzistencijalnog nespokojstva u čoveku
objektima percepcije, tako i čovek može da ima svest višu jeste samo u tome što ga svest njegove duše privlači da
147 148
dela slobodno i iz svoje volje, uvek ispravno i dobro, u Dokaz da je sama egzistencija božanska ljubav jeste
skladu sa božanskom svešću, a sve što ovde svojim fizič- u tome što čovekova cela egzistencija počiva na traženju
kim umom doživljava jeste u velikoj meri suprotno tome, ljubavi i dobrote, na ispravan i mnogo češće na pogrešan
ovde doživljava bezličnu uslovljenost prirodne nužnosti i način, to je pravi motiv svih ljudskih težnji, svih sukoba i
spoljašnjih uticaja, koji su odraz nižih oblika života, mine- patnji, u svim ljudskim životima. Jedino ispunjenje čovek
ralnog, biljnog i životinjskog. Teskoba koju izaziva ta sup- doživljava kada ima ljubav, jedinu patnju sebi i drugima
rotnost zapravo nastaje usled slabe svesti duše na ovom nanosi kada je nema. Da ljubav nije osnova života, to ne bi
svetu i njene potrebe da ojača. Upoznavanjem svih mogu- bilo tako. Nemoguće je odvojiti postojanje, svest i ljubav.
ćnosti življenja, svih sadržaja života, čovek samo ispu- Samo kada egzistenciju spozna u svim suprotnostima,
njava zrelost za teskobu koja će ga naterati na transcen- čovek može da je transcendira, da je nadiđe, da je sagleda
denciju prirodnih uslovljavanja. Kontradikcija između kakva zaista jeste. Sve dotle nije bio svestan kakva je zai-
potrebe svesti da upozna sve mogućnosti i sadržaje živo- sta egzistencija i to neznanje ga je teralo kroz sve moguće
tne drame, i da dela iz svoje volje, i sve veće i veće teskobe životne drame i iskušenja, naklonosti i sukobe, ljubavi i
koju sa sve većom svesnošću prirodne uslovljenosti doži- mržnje, kroz sve živote i sve patnje, neznanje o pravoj pri-
vljava, tera ga na egzistencijalni skok u transcendenciju – rodi samog postojanja kao stalnog otvaranja božanske
koji njegovom umu identifikovanom sa telom uvek ljubavi i dobrote u svim oblicima i mogućnostima. Kada
izgleda kao skok u ništavilo, ponor, ili u smrt i ponovno postane svestan ljubavi kao prave prirode postojanja,
rođenje, iako je to samo kvalitativan pomak svesti bliže onda samo ona može biti njegova svest, jer je onda vidi
sebi samoj, bliže božanskoj svesti. Drugim rečima, tran- svuda, kao samo postojanje. Zato je nesvesnost jedini
scendentalnu svest ne postiže onaj ko to želi, već samo uzrok patnje i nedostatka ljubavi, a svest jedino blažens-
onaj ko ne može više ništa drugo da učini, ko ne može ni tvo i izraz ljubavi.
napred ni nazad jer je spoznao da se vrti u krug. To je transcendentalna svest, četvrto stanje svesti
To je način na koji božanska svest dolazi bliže sebi koje je jedino primereno čoveku, koje otkriva njegovu suš-
kroz čoveka: iskušavanjem svega što čovek može da učini tinu i suštinu samog postojanja. Budući da u egzistenciji
kao čovek, njegovom smrću i vaskrsenjem. Nakon što je ne postoji dualizam ni mnoštvo, ništa objektivno ni sup-
postala umetnik sveg vidljivog sveta, postaje umetnik i u stancijalno, transcendentalna svest ništa objektivno ne
nevidljivom. Čovek svesno ispunjava svrhu fizičkog nadilazi već samo otkriva ono što je u suštini, ona samo
života, dolazi do kraja svih životnih drama i potrage za budi i obelodanjuje ono što jeste. Transcendentalno
smislom tek onda kada dođe do dobrote kao jedine osnove otkriva imanentno, ono što je bit svega. Naime, transcen-
sveg života; kada se njegova dobrota i ljubav ne razlikuju dentalna božanska svest nije neka viša svest, već sâma
od njegove svesti; kada postane svestan da se božanska svest u svojoj čistoti i suštini, oslobođena svih projekcija.
svest ispoljava samo kao dobrota i ljubav na ovom svetu, i Čista svest je sâmo postojanje, ovde i sada. Tako se nadi-
da je to ista svest s kojom je on svestan sebe samoga; da je lazi neznanje i nesvesnost o postojanju u čoveku. Nesve-
sama egzistencija božanska ljubav. snost je nerazumevanje prirode same svesti kao i samog
149 150
postojanja. Transcendira se samo um koji subjektivno i

ograničeno koristi svest. Sve što se loše događa čoveku na
ovom svetu jeste posledica toga što um nije u svom auten- Treći deo:
tičnom stanju, u svesti koja mu je jedina primerena, u ČOVEK JE SVESNI SUBJEKT ORGANSKOG I
božanskoj svesti. I slobodu da ne bude u svom autentič- NEORGANSKOG SVETA
nom stanju um dobija upravo iz same božanske svesti
koja ga omogućava. Na taj način čoveka osvešćava apsolu-
tno sve što radi i što mu se događa, i svesno i nesvesno.
INKARNACIJA DUŠE
KROZ VIŠU I NIŽU SVEST ČOVEKOVOG UMA
Da bismo razumeli kako svest iz kvantnog polja

kreira sve postojeće i naš život, moramo dobro razumeti
kako ta ista svest deluje kroz naše biće.
Kao što smo već rekli (u poglavlju 'Svest u čoveko-
vom telu') prilikom inkarnacije u fizičko telo duša ne ote-
lovljuje celu svoju svest. Malo i vrlo ograničeno fizičko
telo ne bi moglo da izdrži sav potencijal svesti božanske
duše. Ono nije ni dizajnirano za to. Telo može da primi
samo mali deo svesti duše, samo njenu inspiraciju za život
i delovanje. Mnogo veći deo svesti koju čovek koristi u telu
sastoji se od animalne svesti koja je prirodno data njego-
vom telu, slično kao i kod životinja, tu animalnu svest ima
svaki čovek po rođenju i on sa njom može da funkcioniše,
ali samo ne elementaran način, kao životinja. Tom svešću
je moguće manipulisati raznim metodama, psihološkim,
hemijskim i tehnološkim, i od čoveka napraviti programi-
ranog robota koje će izvršavati sve zadatke. Svi oblici psi-
hološkog uslovljavanja u savremenom svetu zasnivaju se
na manipulaciji ovom animalnom svešću u čoveku, ona se
jača naglašavanjem nižih energetskih centara, nižih
nagona i požude, posebno perverzijama, jer ona samo
sledi svoje objekte i nema objektivno rasuđivanje ni o sebi
151 152
samoj ni o zbivanju. Dakle, prvo se čoveku blokira veza sa Ta viša svest čovekova, koja boravi na višim dimen-
višim umom i svešću duše, a istovremeno pojačava veza zijama, je poznata kao ’viši um’, ili ’više Ja’, nekad i kao
sa nižim psihoenergetskim centrima. Blokiranje veze sa ’pravo Ja’. Od nje potiče sva intuicija i inspiracija koju
višom svešću radi se na razne načine, između ostalog i dobija um u telu. Ona jednostavno ima višu i širu perspe-
pogrešnim učenjem, lažnim definicijama, usađivanjem ktivu od otelovljenog uma. Nije ograničena aktivnostima i
uverenja da ne postoji duša, ili da je ona nešto mistično i emocijama kao niži um i može da vidi ceo razvoj svake
nedostižno, ili da je ona upravo energija najnižih nagona. situacije. Bez te veze sa višim umom fizički um ne bi
Animalna svest u zajednici sa svešću duše sačinjava mogao da ima objektivnu svest i uvid u širu perspektivu
um ili razum. Um ili razum (manas) je između svesti o sebi bilo čega. Opažanje bi mu bilo ograničeno samo na čula,
koja može da postoji samo inspiracijom više svesti koja je kao kod životinja. Samo zahvaljujući toj višoj svesti sa
od duše, i fizičkog tela. Samo uticaj više, transcendentalne kojom je povezan, čovek ovde može da ima objektivno
svesti duše, omogućava objektivnu svest uma o sebi razumevanje svakog rada i dešavanja, vezu sa samom
samome. Um ne bi bio svestan sebe samoga da nema pri- dušom, a preko nje i sa božanskom svešću. Ta viša svest
sustvo transcendentalne svesti duše, one koja ga nadilazi, deluje kao posrednik tela i duše. Ona deluje uvek, iako ne
koja je viša od njega. Koliko je um više otvoren za veće pri- uvek primetno. Vrlo često kroz snove daje inspiraciju fizi-
sustvo transcendentalne svesti duše, toliko više može da čkom umu za učenje i delovanje, jer su snovi kontakt sa
koristi njenu objektivnu božansku svesnost i da je spro- višim dimenzijama, ili na javi kroz inspiraciju, imagina-
vodi kroz telo. Koliko je ima manje, toliko je više van sebe, ciju i fantazije. Uvek kada nešto ’osetimo’ u vezi nekoga
nije svoj, pod tuđim je uticajima, identifikovan sa nečim, čoveka, neke stvari ili događaja, i nepobitno znamo da
pre svega sa nižim nagonima. Zato je um uvek razapet smo u pravu iako ne vidimo uzroke tog osećaja, to je delo-
između viših i nižih uticaja. On se zapravo i sastoji od vanje višeg uma u nama. On vidi sve ono što mi čulima i
regulacije više i niže svesti, mehaničkih prirodnih nagona razumom ne vidimo, ali zato preko njega možemo da ’ose-
i kreativne svesti koja je od duše, um ih spaja i razlučuje. timo’. Viša svest vrlo često deluje i kroz druge ljude, kori-
Zato um stalno uči šta je ispravno. To spajanje i jeste raz- sti ih kao instrumente da nešto učine za nas, bili oni toga
log zbog kojeg čovek postoji i zato je um tako važan. Iz svesni ili, češće, nesvesni, kao i kroz celokupne događaje.
istog razloga on je jednako i problematičan. Ako nam nije vreme da umremo, učiniće čudo da nas
Prilikom inkarnacije svest duše se deli na dva dela. spase. Isto tako, ako nam jeste vreme za odlazak sa ovog
Jedan veći deo svesti duše ostaje neotelovljen, ali povezan sveta, a ono je određeno na najvišim planovima duše,
sa drugim manjim delom svesti koja se otelovljuje i sači- neće nam biti spasa.30 Uticaji više svesti u umu uvek se
njava um ili razum. Ta viša neotelovljena svest ostaje u
30
višim dimenzijama, između astrala i etra (akaše). Kako je Ovo, da viša svest može da nas ubije kada joj se prohte, ne treba da
zvuči grubo i bezdušno, jer ona uvek dela iz perspektive same duše i
čovek sačinjen od svih dimenzija prirode, ta viša svest
božanske svesti koju sprovodi, a iz te perspektive sam ovaj život je san
ostaje veza fizičkog uma sa objektivnim svetom i višim ili dramska igra koja ima planiran početak i kraj, iako ne i sve detalje
dimenzijama, sa objektivnom stvarnošću. koji se igraju.
153 154
ogledaju kao inspiracija na dobro i ispravno, na razume- povezanosti sa višim umom i dušom. Njegova odvojenost
vanje i ljubav, oproštaj i sklad svih bića sa celinom. Iznad od više svesti može biti usled nezrelosti, ili može biti
svega uticaji višeg um na naš niži um ogleda se u savesti, namerno programirana. Što je um nezreliji to lakše može
u potrebi da činimo dobro i ispravno. Svakako ovde ne biti programiran.
mislimo na "grižu savesti" koja potiče od neispunjenja Negativni aspekti takođe učestvuju u kristalisanju
nekog plana delovanja sa kojim smo programirani i uslo- svesti duše na ovom svetu, jer apsolutno sve potiče iz
vljeni. Reč je i istinskoj savesti kao svesti o dobroti i ispra- božanske svesti, pa tako i sve suprotnosti. Negativna
vnosti, odrazu zajedničke svesti koja omogućava samo dešavanja obezbeđuju svesno iskušavanje celine, svih
postojanje. Ti uticaji su jedini pravi izvor sve kulture i mogućnosti, i samo kada se sve mogućnosti celine svesno
duhovnosti na ovom svetu.31 izraze, celina se osvešćava. To izražavanje svih suprotno-
Ti uticaji se jasno razlikuju od suprotnih uticaja, sti je u prirodi same svesti, jer priroda svesti je celovitost.
nekulture i primitivizma koji takođe postoje na ovom Svaka svest potiče od božanske celine i zato svaka teži
svetu. Oni potiču od animalne svesti tela i uma koji joj je celovitosti. Gubitak celovitosti je nesvesnost, a tu nestaje i
potčinjen. Ta niža svest je uvek vezana za neke identifika- životne energije na sve načine. Sama težnja celovitosti
cije i projekcije, sastoji se od požude, mržnje i neznanja, od jeste osvešćenje. Zato je svest vrhunski privlačitelj i upra-
privlačnosti, odbojnosti i zablude. U njenim aktivnostima vljač energije koja uvek teži celovitosti svojih energetskih
učestvuju i dimenzije nižeg astrala koje imaju slične oso- polova. Sva bića i sve pojave samo su razne modifikacije
bine energetskog i emocionalnog vezivanja i uslovljava- podeljene energije na polove ili suprotnosti. Svi odvojeni
nja, pre svega na negativan način. Stoga nije sve zlo na polovi teže da se spoje isto kao što svaka svesnost teži
ovom svetu od ovoga sveta. razumevanju. Zato sve teži svom jedinstvu i ono se
Razumevanje odnosa više i niže svesti je jednosta- događa u svesti. Na taj način ne postoji ništa negativno
vno, ono je i u svakodnevnom iskustvu svima poznato osim onoga što nastaje usled nesvesnosti celine i njenog
kroz razlikovanje dela i stanja svesti koja su ’uzvišena’ i savršenstva u svemu.
koja su ’niska’: sve što je pozitivno, uzvišeno i kreativno, U svom delovanju viša svest stavlja naglasak na
to je od uticaja više svesti, višeg uma i duše; sve što je razumevanje samoga uma, da on sam razume zašto se
’nisko’, ’prizemno’, ’materijalno’ i ’sebično’, što je destruk- nešto dešava i kako se radi. Ako bi um ostao samo instru-
tivno i negativno je od nižeg, telesnog uma i ega, i njegovo ment viših uticaja (ili samo manipulisan nižim utica-
delovanje je utoliko negativnije koliko je odvojeno od jima), onda ne bi ostvario svrhu da bude poveznik niže i
više svesti, niti bi svest duše mogla da kroz njega deluje na
31
Istinsku duhovnost treba strogo razlikovati od religioznosti i ovom svetu, a to je svrha čovekovog postojanja. Svest
religija koje su najčešće samo manipulacije uma identifikovanog sa božanske duše uvek se izražava kroz razumevanje, indivi-
telom, i njegove razne obmane. Suština religioznosti jeste duhovnost,
dualno i samosvesno, dakle, lično razumevanje, potpuno
ali duhovnosti nema u institucionalizovanim religijama, jer
duhovnost ne može biti institucionalizovana ni dogmatizovana, kao
slobodno i jedinstveno, nikada pokretano spolja i uslov-
što to ne može biti ni svest koja je izvor sveg postojanja. ljeno na bilo koji način.
155 156
Upravo ta individualnost i neuslovljenost i jeste PRESTANAK INKARNACIJE

svest duše, božanska svest. Kada se ta sloboda i neuslov- I ’POVRATAK’ SVESTI DUŠE SEBI SAMOJ
ljenost ostvari u telu, onda se božanska svest ispoljava. Ne
silazi božanska svest sama ovde, kada joj se to nekako omo-
gući, već se ona trenutno manifestuje kroz samu slobodu i
kreativnost. Ona nema atribute koji zahtevaju kretanje od
’višeg’ ka ’nižem’ ili bilo gde, niti neke uslove za ispoljava- Rekavši nešto o inkarnaciji svesti duše u telo, dužni
nje. Ona je sama neuslovljenost koja sve omogućava. To je smo reći i nešto o prestanku te inkarnacije. Ona je u suš-
priroda božanske svesti. Gde god se svest o apsolutnoj neu- tini buđenje duše, puna svest o samoj duši, a to znači:
slovljenosti ostvari, božanska svest je tu. Kada um razume i puna svest o tome kakvi smo bili pre (ili tačnije: nezavisno
ostvari prirodu božanske svesti, ona je tada aktuelizovana od) svih inkarnacija, i to za vreme same inkarnacije. Pos-
u njemu, nije se odnekud spustila u njega, već je bila u matrano sa stanovišta tela i njegovog uma, to izgleda kao
njemu kao potencijal same svesti uma. Zahvaljujući slo- smrt i prestanak postojanja, ali jedino što tu prestaje je
bodi da iskušava apsolutno sve, već sledećeg trenutka neznanje o pravom postojanju.
može biti zaboravljena, što se najčešće i dešava. Niko se Pre svega treba razumeti da je priroda samog pos-
nije probudio u božanskoj svesti od prvog pokušaja. Zap- tojanja upravo to da ono uvek postoji i da nije moguće da
ravo, stalnim spoznavanjem i gubljenjem spoznaje um ikada i ikako prestane da postoji. I to je svojstvo svega što
povezuje višu i nižu svest. Otkrivanje, gubljenje i ponovno postoji, pa i naše suštine, duše. To je tako zato što je pos-
otkrivanje spoznaje jeste način na koji um povezuje sve tojanje u suštini božansko postojanje, nijedan oblik pos-
aspekte postojanja sa božanskom svešću, a ne samo otkri- tojanja u svojoj suštini nije različit od božanskog postoja-
vanjem spoznaje. nja, od samog Apsoluta (zato se kaže da je univerzum
hologram). Ovo takođe znači da je sámo postojanje svesno
sebe kao božanskog Apsoluta, da je svest kao princip pos-
tojanja uvek prisutna u samom postojanju i da nikada ne
može biti izgubljena, može samo primati razne oblike i
stanja kako bi aktuelizovala sve mogućnosti postojanja, i
ona to uvek i radi. Na tome radu se zasniva sva raznovrs-
nost pojavnih oblika postojanja. Raznovrsnost iskustva
postojanja stvara životnu energiju. Kada se univerzalna
životna energija osvesti u čoveku, kada on spozna da ta
energija povezuje sva bića i pojave u jedno, on je doživ-
ljava kao božansku ljubav koja sve omogućava, iz koje sve
nastaje i koja sve jeste. Zato smo rekli da je ljubav iskustvo
spajanja energije i svesti.
157 158
Sve ovo znači da u postojanju ništa nije odvojeno i Jedino iskustvo smrti je pad u nesvesnost tog
da ništa ne može da nestane, pa tako ni iskustvo indivi- božanskog obilja koje sve jeste uvek i u svemu. Takva je
dualnih entiteta svesti, duša, ni njihova individualna naša nesvesnost dok smo u telu i zato mi iskušavamo
iskustva u ljudskim telima. Sve što mi kao svest duša u smrt kao nekakav prestanak i nestanak, iako je to nemo-
ljudskim telima doživljavamo ovde, i dobro i zlo, vrline i guće zbog same prirode postojanja. Otuda je dovoljno da
grehe, mudrost i ludost, sva sećanja, sve što postajemo spoznamo samu prirodu postojanja da bismo spoznali da
kroz ljudske drame i iskušenja, ostaje sa nama i nakon smo besmrtni.
’smrti’ tela i sve to obogaćuje iskustvo božanske svesti o Zapravo i nesvesnost je jedno od mogućnosti
samoj sebi, o svim njenim mogućnostima. Ništa ne nes- božanske svesti, jer ona je potencijal svih mogućnosti, i
taje, zato što ništa nije ni nastalo iz ničega, kao novo, sve iskustvo nesvesnosti je takođe jedna od mogućnosti koja
je samo ispoljavanje već postojećih mogućnosti celine može da se dogodi i ona se događa samo u individualnom
božanskog postojanja, ispoljavanja koja mi individualnim umu, ali ne i u svesti duše koja nikada ne može biti nesve-
umovima doživljavamo kao individualna ispoljavanja sna. Pomračenje uma u nesvesno stanje je iskustvo nje-
koja nastaju i nestaju u vremenu i prostoru, kao ’naša’ gove maksimalne izdvojenost od izvora svesti, i ta izdvo-
individualna iskustva. Ništa nije naše jer ni mi nismo jenost je uvek privremena, nikada trajna, nikada se ne
svoji, sve pripada božanskoj celini. Sva naša lična iskus- događa potpuni prekid sa svešću, nego je ta veza povre-
tva, ma kakva bila, obogaćuju mogućnosti izražavanja meno suviše slaba da bi mogla da deluje. Iako takav prekid
božanske celine i zato ostaju i nakon svih smrti tela koje može da potraje celu inkarnaciju, ceo jedan život, on se
doživljavamo u toku privida inkarnacijskog ciklusa, uvek nadilazi. Psihoza je stanje krajnje nesvesnosti uma
ostaju kao dodatak iskustva svesti, kao još veće bogatstvo na ovom svetu, a to nije ništa drugo do stanje krajnje
života i postojanja, a život i postojanje nisu ništa drugo do identifikacije svesti sa nekim svojim sadržajima i objek-
sve veće i veće obilje i bogatstvo. Ništa drugo ne mogu ni tima. U tome se izražava ista namera koju božanska svest
da budu. ima u svom ispoljavanju, da se identifikuje sa svim mogu-
Ovde se mora naglasiti jedna važna stvar. Sva iskus- ćim pojavama i sadržajima. Ovo ne mora da znači da će
tva svesti nakon umiranja tela nosimo sa sobom kao poludeti svako ko bukvalno shvati volju božiju. Tu identi-
bogatstvo duše, ali nakon smrti tela jasno vidimo da ništa fikaciju ima svaki čovek u manjoj ili većoj meri, čovekov
nismo mi počinili za života već je sve činilo samo telo i život je iskušavanje svih stanja identifikacije svesti, on se
njegov um sa kojim smo bili privremeno identifikovani. kreće od objektivne božanske svesti do potpune subjekti-
Telo je svojom uslovljenošću vremenom i prostorom bilo vne zatvorenosti u sopstvene sadržaje. Ali nikada ne može
rukovođeno da počini sve što je počinilo za života, a svest da izgubi sebe samoga, svoju suštinu, dušu, kao svedoka
duše je tu bila prisutna samo kao svedok i korisnik tako svih mogućih stanja svesti. Iznad olujnog oblaka uma,
stečenih informacija i iskustava. Nikada duša nije činilac. uvek je vedro nebo. Sva stanja svesti se događaju zbog tog
Činilac je uvek priroda. Svest duše je transcendentalna u svedoka, a ne obratno. Dovoljno je da samo za trenutak
odnosu na prirodu. toga bude svestan pa da nadiđe svako stanje svesti, a
159 160
takav trenutak je čoveku uvek dostupan, jer svi sadržaji ispunili zadatak. Zapravo, ceo život je navođenje na razu-
postoje zbog božanske svesti, kao njeno ogledalo, i zato se mevanje transcendentalne svesti božanske duše u nama.
božanska svest uvek u svemu može prepoznati. Smrt je samo sudar sa njome. Transcendentalna svest za
Otelovljenje u fizičko telo za našu dušu je toliko vreme meditacije jeste njeno razumevanje za života,
nisko i ograničavajuće da smrt tela doživljavamo kao razumevanje da samo život postoji i ništa drugo, da je
ogromno olakšanje i susret sa blaženstvom, kao kada smo život daleko veći od svega što možemo umom da zamis-
dugo bili zaronjeni u vodu i konačno isplivamo na povr- limo.
šinu i udahnemo vazduh. Iz perspektive duše naš sadašnji
život u telu je zapravo najmrtvije stanje koje ikada
možemo da imamo. To pokazuje koliko je nenormalan
strah od smrti, koliko je naš telesni um iluzoran. Pre i
posle inkarnacije imamo daleko više života i svesti nego u
telu. Ali to takođe pokazuje koliko je život u telu važan,
iako je tako nizak i ograničen svest duše uporno čini sve
što može da ga stvori i održi, uprkos svim teškoćama. U
holografskom jedinstvu božanskog postojanja svaki oblik
života jednako je vredan. Zato postoji opravdana briga o
životu koju treba razlikovati od nerealnog i patološkog
straha od smrti, iako je zbog egocentričnog ograničenja
uma teško uočiti tu razliku i sprečiti da zdrava briga o
životu ne pređe u patološki strah od smrti, koji svoj
apsurd pokazuje time što uvek vodi u nasilje nad životom.
Naravno, postojanje ne bi imalo slobodu izražava-
nja da ne postoje i neplanirane smrti tela. U tom slučaju
sledi jedan period prilagođavanja i čišćenja svesti naše
duše od nakupljenih utisaka za života tela, utisaka u
astralnom i mentalnom telu, jer taj povratak ima više
faza. U slučajevima planiranog odlaska sa ovog sveta
oslobađanje od emocionalnog i mentalnog vezivanja sve-
sti duše za ovaj svet obavlja se i za života tela, nekom vrs-
tom odvajanja i izolacije, često pomoću bolesti zbog koje
nam dosadi vezivanje za telo, i emocionalno vezivanje za
nekoga ili nešto; razne okolnosti ili događaji učine da nam
je dosta više te priče, da smo razumeli i zadovoljili se,
161 162
SINHRONICITET JE SVESNO SPAJANJE vane su u vremenu i prostoru tako da sačinjavaju taj sto.
PARALELNIH STVARNOSTI Tako je sa svim objektima i pojavama, sve se one sastoje
od sinhronizacije elemenata koji ih sačinjavaju u vremenu
i prostoru. Ćelije našeg tela su sinhronizovane u celinu
koju predstavlja naše telo. Tako je i sa događajima, samo
što uzroci koji ih sačinjavaju nama nisu vidljivi, oni se
Zato što je stvarnost bezvremena i sve njene mogu- protežu kroz više dimenzije. Kada se naša svest poveže sa
ćnosti se paralelno ispoljavaju, niži um doživljava delova- najvišom dimenzijom, sa svešću kvantnog polja, ona
nje svesti višeg uma i kao sinhronicitete (pored inspiracije može da vidi proces uzročnosti koji dovodi do sinhronici-
i intuicije), kao događaje koji se poklapaju sa mislima i teta, vidi slaganje svesti i događaja, ali kada nije povezana
namerama, kao i smislom, iako nemaju objektivne ona to ne doživljava tako, događaji joj tada izgledaju
povezanosti niti vidljivog uzroka. To su događaji u kojima odvojeni od svesti. Zato nedovoljno osvešćenim ljudima
se materijalizuju misli i namere ili vode zajedničkom izgleda kao da se sinhroniciteti događaju samo ponekad, i
događaju, koji objedinjuje smisao drugih događaja. Što je to obično kada im se dogodi nešto lepo, a da se ne doga-
čovek više svestan sebe i svog višeg uma, a preko njega i đaju kada im se dešava nešto loše ili ružno. Međutim, sve
svoje duše, toliko više mu se život sastoji od sinhronici- se uvek događa po principu sinhroniciteta, slaganja svesti
teta, osvešćenja naizgled bezuzročnih veza među svim i zbivanja, jer svest je u osnovi zbivanja.
stvarima i pojavama. Setimo se da je priroda kvantnog Sinhronicitet i svest o njemu je zapravo ono što se
polja upravo takva, da ona povezuje sve što je fizički popularno objašnjava kao ’zakon privlačenja’. Mi smo
odvojeno. Ovo ukazuje da je viša svest bliža kvantnom uvek svesna bića, i kao takvi smo svešću uvek povezani sa
polju, da je kvantno polje upravo svest na kojoj priroda kvantnim poljem, problem je što ne koristimo uvek svest
počiva i iz koje deluje, i da je to naša svest. Svuda deluje kao svest o sebi, nismo aktivan činilac u svemu tome jer
jedna svest, nema ih više niti je ona igde podeljena. Prepo- nismo svesni da je svest glavna sila u postojanju, glavni
znavanje jednistva svesti u svemu, ne samo u organskoj i usmerivač energije kvantnog polja u oblikovanju sveg
neorganskoj prirodi, već i u svakodnevnim događajima fizičkog zbivanja, i da je naša svest koju tako olako koris-
koji sačinjavaju naš život i sudbinu, jeste čovekovo buđe- timo i doživljavamo takođe deo te univerzalne sile koja
nje. Samo sa takvom svešću, celovitom, koja nadilazi sve omogućava. Mi svešću uvek učestvujemo u postoja-
njega samoga, čovek može povratno i kreativno da deluje nju, čak i kada toga nismo svesni.
na događaje. Sve dotle su oni delovali na njega, udarali ga Sve što nam se naizgled spolja događa na ovom
na sve načine ne bi li ga probudili, da on počne da deluje svetu mi sami privlačimo, i sami smo odbili sve što nam
na događaje. se nije dogodilo. Svakako, ovde postoji i kolektivni učinak
Zapravo, u skladu sa rečenim, sve što se događa na koji treba računati kada sudimo zašto nam se nešto
jeste neka vrsta sinhroniciteta, jer sve povezuje kvantno događa, jer nismo sami na ovom svetu, mnoga dešavanja
polje. Vibracije čestica stola za kojim sedite sinhronizo- nam nameću okolnosti vremena i prostora koja su drugi
163 164
već proizveli, ali i u kolektivnom učinku deluje isti ovaj FIZIKA SAMOSPOZNAJE SVESTI
princip.
U suštini, pozitivne i poželjne stvari privlačimo
onoliko koliko smo povezani sa višim umom i svešću
duše. Sve negativno što nam se događa privukli smo svo-
jom odvojenošću od svesti duše i vezanošću za niži, tele- Sav razvoj na ovom svetu, kao i svaki ljudski razvoj,
sni um. sastoji se u tome da svest duše ima sve veće učešće u telu i
Ako to ne vidimo i teško nam je da u to poverujemo na ovom svetu, preko tela čovekovog.
to je zato što ne koristimo sav potencijal svesti koji Sva suprotnost božanskoj svesti, a to je priroda i
imamo, već samo mali deo. Sa celim potencijalom videli ovo što opažamo kao materijalni univerzum, postoji kao
bismo celinu svih zbivanja, i da mi nismo u suštini razli- ogledalo ili podloga u odnosu na koju božanska svest
čiti od te celine; sa malim potencijalom svesti vidimo aktuelizuje samu sebe. To je sve što se zaista događa kao
samo nepovezane deliće koji nam izgledaju strani i nepo- stvarnost. Ostalo su detalji koji sačinjavaju imaginaciju
znati. Ali takva je priroda razmere i dimenzije postojanja u svesti u toj aktuelizaciji. To se sve u stvarnosti već dogo-
kojoj se nalazimo. To sve ima svoju svrhu i razloge. Zato se dilo ili, bolje reći, uvek se u celosti događa, jer ne postoji
božanska celina pobrinula da nas božanska svest i u tak- vreme. Zato je božanska imaginacija kreirala individualne
vim ograničenim okolnostima, kao što je naše ljudsko monade svesti koje će dalje da ojačaju imaginaciju o svim
iskustvo, kultiviše spolja putem prinude, kao i putem detaljima tog događaja, o božanskoj prisutnosti, koje će da
svrhe. zamisle vreme i dovoljnu inerciju i sporost fizičkog sveta
u kome će se svi detalji osvestiti u svim aspektima i
mogućnostima. Tako smo nastali mi ovde koji iz ove naše
perspektive fizičkog sveta razdvojenog u prostoru i vre-
menu, krajnje tačke otuđenosti od božanske svesti, svojim
životnim iskustvima osvešćavamo sve što se može osves-
titi ne bi li tako aktuelizovali božansku svest u svim nje-
nim mogućnostima postojanja i izražavanja.
Zbog postojanja tog prividnog polariteta u svemu,
polariteta na celinu kao izvornu i autentičnu, i sve ovo što
izgleda kao otuđeno i nesvesno celine i zato deluje kao
neautentično, dakle zbog tog prividnog polariteta događa
se igra osvešćenja koja se prividno kreće od jednog kraja
do drugog, od sebe do ne-sebe, od svoje autentičnosti do
svoje suprotnosti i negacije.
165 166
Cela egzistencija postoji kao igra učešća svesti, uslo- Problem je samo što se on u tome uvežbava na
vno rečeno, kruženja svesti, iako tu nema nikakvog kru- mnoge načine, kao da mora prvo da isproba sve pogrešne
ženja već samo bezvremenog postojanja, ali iz naše ogra- načine da bi mu preostao onaj jedan jedini pravi. Sve je
ničene perspektive to možemo prilično tačno videti kao deo kreativnosti, i zagađenje i čišćenje, gubljenje i nalaže-
kruženje. I zaista sve u kosmosu kruži na neki način. nje; u ovoj kosmičkoj razmeri u kojoj se nalazimo, na
Samo je pitanje koliko procenta svesti učestvuje na auten- ovom svetu svest se kristališe kroz iskušavanje suprotno-
tičnoj, a koliko na neautentičnoj strani. sti. Pošto je sve relativno i bezvremeno, odnosno simul-
Cela ta igra božanske svesti, njegova imaginacija, tano u paralelnim stvarnostima, moglo bi se reći i da su
spakovana je u čovekovom biću. Ceo proces aktuelizacije svi načini pravi načini, ma koliko izgledali pogrešni, i ma
božanske svesti u svemu spakovan je u čovekov život i kakve trenutne rezultate davali. U Celini ne postoji ništa
njegovu karmičku dramu. Bog se ne kocka. On je vlasnik pogrešno. Zavisi samo odakle se posmatra. Pošto mi stvar
kazina. Čovek baca kockice. Kroz čoveka se prelama pro- posmatramo iz tačke prilično udaljene od izvora ili centra
cenat učešća svesti u prirodi, i njeno "vraćanje" božan- Celine, moramo celu stvar da postavimo tako da izgleda
skom izvoru. kao kretanje od pogrešnog prema ispravnom, kao isprav-
Zato što je cela ta igra u suštini bezvremena, od suš- ljanje i buđenje. Zato nam to ispravljanje izgleda kao uzdi-
tinske važnosti tog "vraćanja" božanskom izvoru je da se zanje i povećanje prisustva svesti, kao smanjenje nesves-
čovek ne vezuje za sadržaje svoje životne drame, svoje nosti i uslovljavanja. To je problem naše subjektivne tačke
karme, odnosno za vreme koje ti sadržaji projektuju, već gledišta, a ne objektivne stvarnosti.
da od svih sadržaja pročisti svoju svest koja će ga auto- I zaista, ovde nam izgleda kao da je sve ono bolje i
matski odvesti do cilja, do bezvremenog ishoda svega, do svesnije "gore“ a sve negativno i uslovljavajuće kao "dole“.
razloga i smisla postojanja svega, i automatski će razrešiti Stoga uvek težimo "uzdizanju“ ka duhovnosti, svesti i
sve što mu se događa u vremenu, u životnoj drami. svemu dobrom, a uvek "padamo“ kada smo nesvesni i loši.
Božanska svest se vraća samoj sebi kroz čoveka tako Kao odraz te naše perspektive i naša tela su dizajni-
što čovek transcendira vreme čišćenjem svesti od njenih rana na taj način, njegovi energetski centri, čakre, spoj-
vremenskih sadržaja. To se u praksi svodi na smirenje tela nice svesti i energije, smeštene su odozdo na gore prema
i uma radi otvaranja višoj svesti. To je moguće tek kada se sve većem kvalitetu svesti.32
dovoljno upozna objektivni svet u svim njegovim dimen- Ceo čovekov razvoj se sastoji u tome da svest uzdi-
zijama i mogućnostima. gne ka višim centrima, da svoju životnu energiju ne troši
To čišćenje je zapravo buđenje, jer sama svest ne samo na delovanje po nižim centrima i niskim strastima.
može da bude ničim zagađena, da može ne bi ni bila svest,
ako nešto već nije to u svojoj suštini, ne može to nikada ni
da postane.
Čišćenje svesti o sebi jeste u suštini sve što čovek 32
O energetskim centrima ili čakrama videti u mojoj knjizi Samadhi -
radi na ovom svetu. Jedinstvo svesti i postojanja".
167 168
Najstarije i oduvek najaktuelnije pitanje za čoveka ramo) svoje uslovljeno reagovanje na iluzorne objekte,
jeste kako to da učini, kako da svest uzdigne na više cen- toliko se otvaramo za kreativnost transcendentalne
tre. božanske svesti u nama. Kao što u stvarnosti ne postoji
Pre svega, da bi to učinio treba da bude svestan dvojstvo tako ni u pogledu svesti ne postoji više stvari
samog pitanja i samog procesa. Kao i obično, razumevanje koje treba učiniti, treba samo biti svestan na pravi način.
samog pitanja je pola odgovora. Odgovor je u razumeva- Biti svestan same svesti. Ta svest o samoj svesti u čoveku
nju same svesti, jer jedinstveni je talenat ljudi, od svih se događa kao svest o sebi. Još jednom: svet o samoj svesti
bića u celom kosmosu, da koriste svest a da toga nisu sve- se u čovekovom iskustvu događa kao svest o sebi, o Sops-
sni. Još jedinstvenija je njihova upornost da to dalje čine i tvu, to je svest duše u čoveku. Jer i u čoveku i izvan čoveka
pored loših rezultata. duše su nosioci principa svesti u prirodi. To je prvi i pos-
Da bismo postali svesni same svesti neophodno je lednji korak. Kada putem svesti o sebi svesno stupimo u
da razlikujemo samu svest od njenih sadržaja, od svega što kontakt sa objektivnom, božanskom svešću koja sve omo-
ona nije, a koristi se kao da jeste. Počevši od misli. gućava, stupili smo u izvor sveg dešavanja, eter ili akašu,
Prvi korak u razlikovanju svesti od njenih sadržaja univerzalno kvantno polje svih mogućnosti i svih stvar-
jeste distanciranje od misli, stvaranje razmaka od misli, nosti. Spojili smo našu najvišu svesnost i razumevanje, sa
stav svedočenja o mislima u nama, da mi nismo misli već akašom, univerzalnim kvantnim poljem, izvorom sveg
da smo ih svesni, da postoji akcija ali da mi nismo onaj objektivnog postojanja, spojili smo subjekt i objekt posto-
koji dela. Taj čin zapravo aktuelizuje onaj rascep između janja, spojili smo svesnog subjekta sa postojanjem, spojili
dva trenutka koji sačinjavaju stvarnost, rascep u kome se smo svest sa postojanjem i sa energijom koja prožima svo
sve ponovo svodi na izvorno stanje božanske svesti, eter postojanje. Božanska svest je postala svesna sebe i kroz
ili akašu, da bi se sve trenutno oblikovalo u sledeći trenu- nas, kao što je već svesna sebe u svemu. Tada smo za tre-
tak. Kroz taj rascep između dva trenutka rađa se svest o nutak spojili kruženje božanske svesti u celinu.
sadašnjem trenutku, svest o objektivnoj stvarnosti. 33 Treba samo da je održimo stalno, u svim stanjima
Taj prvi korak je i jedini koji treba učiniti ali i zadr- bića i postojanja, da se sve opet ne bi vratilo u san o stvar-
žati ga do kraja, on će sam odvesti do krajnjeg cilja. Sama nosti, treba da postanemo stvarnost. To znači da treba da
svest se pojačava kada učinimo razmak od svega što delamo u skladu sa stvarnošću, a ne samo da je budemo
činimo nesvesno, od spontanog reagovanja na okolnosti s svesni. Svest o sebi se održava delanjem u skladu sa
kojim stvaramo uvek istu uslovljavajuću stvarnost, i svešću, kao što se i sva druga stanja naše svesti održavaju
donosi nam uvid u mogućnost kreativnog delovanja i i odražavaju u našem delovanju. Mi možemo na razne
boljeg izbora stvarnosti. Koliko nadilazimo (transcendi- načine da kontaktiramo najvišu božansku svest, to nije
problem, ona je uvek tu, jedini čovekov problem na ovom
33
svetu je kako da tu svest učini delatnom i aktuelnom. To
Ekart Tol (Ekhart Tole) lepo i tačno govori o svesti sadašnjeg
trenutka, ovde samo malo detaljnije objašnjavamo fiziku takve svesti,
je njegov domaći zadatak, zato postoji i zato je dizajniran.
zašto i kako ona uopšte postoji. Čovek doživljava patnju na ovom svetu samo ako radi
169 170
nešto drugo, a ne ono za šta je stvoren. Sve što čovek čini Taj prelazak se ne događa automatski zato što treba
protiv svoje prirode je zlo, sve što je u korist duše i čove- da ga odradi sam prosvetljen čovek. Sve što se događa
kove suštine je dobro. To je oduvek bilo jedino merilo pat- spontano odrađivala je priroda, ali ovde u sferi duha i
nje i blagostanja. božanske svesti oslanjanje na prirodu više nije od pomoći,
Da bi sprečio da izgubi svest o sebi čovek prvo mora sve mora da odradi sam čovek svojom čistom neuslovlje-
da se oslobodi lažnih koncepata same svesti i postojanja nom svešću, a on se često pokazivao kao veća lenčuga od
koji su mu nametnuti obrazovanjem. Zatim svest o sebi neprosvetljenog. Mnogi prosvetljeni su ostali opčinjeni
mora da kultiviše disciplinom meditacije. božanskom svešću tako da su ostali u nekoj kolibi ili
Dakle, nije problem dostizanje najviše božanske pećini ili manastiru do kraja života; sve im je smetalo od
svesti, ona je uvek tu kao osnova svega što postoji, prob- ovog sveta.
lem je samo da čovek u svom delanju ispolji božansku Začkoljica je u sledećem paradoksu: suština uvek
svest na ovom svetu, i da je održi i materijalizuje u svim mora da se izgubi da bi se aktuelizovala kao suština. Da
svojim delovanjima, da svest na taj način ne bude samo nije tako ne bi bilo života. Da bi se božanska svest potpuno
apstraktna mogućnost i stvarnost kvantnog polja, ili ostvarila kao ona sama, a već je u svojoj suštini ostvarena
samo ideja, već da bude i u svemu što čovek radi, u svim jer ne može da ne bude neostvarena, ona mora da se
dimenzijama. Samo sa njom čovek može da radi kao u ostvari u svemu, i u svojoj negaciji i suprotnosti, kao obje-
raju, da stvori raj na zemlji. Tačnije, da ga samo aktueli- ktivni svet i život. Tek tada je aktuelizovala svu svoju
zuje. Raj je već ovde, samo čeka čoveka da se probudi iz neuslovljenost i svemoć. Tek tada je božanski Apsolut ono
svojih paklenih košmarnih snova, da ga otkrije i da učes- što jeste. Ako postoji bilo koji način postojanja ili nepos-
tvuje u njemu. tojanja u kome se božanska svest gubi, ili je čas ima čas
Problem je zapravo u sledećem: u prvoj fazi buđenja nema, tada još uvek nije aktuelizovana kao božanska
ili prosvetljenja postoji efekat nestanka objektivnog sveta svest.
kada se objektivna svest o sebi ostvari u čoveku. Treba Zato istinski prosvetljeni spaja sve suprotnosti
doći do druge faze buđenja kada se objektivni svet vraća u božanskog postojanja u jedno, on ne pravi nikakvu razliku
postojanje kao božanski svet, kao svet božanske prisutno- ni u čemu jer u svemu vidi božansku svest. On ništa ne
sti. Zašto je to uopšte problem? Zar to ne ide automatski? izbegava i ni za šta nije vezan.34
Izgleda da ne ide jer je praksa pokazala da se mnogi Prevazilaženje ovog problema nikada nije bio
zaglave u prvoj fazi kada otkriju istinu svesti o sebi kao stvarni problem i nepoznanica, božanska svest ne bi bila
božanskoj svesti u kojoj ničeg objektivnog nema, pa ni to što jeste da i to nije omogućila kao i sve drugo. Ona je to
sveta. I to jeste tačno s aspekta božanske stvarnosti, ničeg
nema osim nje, a ona nije ništa drugo do ona sama. To je
34
U Katha upanišadi je rečeno: "Ono što je u nama takođe je i izvan
objektivna stvarnost i zato je ona veoma privlačna za
nas. Ono što je izvan nas takođe je i u nama. Onaj ko vidi razliku
čoveka kada se prvi put probudi za trenutak. između onog što je unutra i onog što je spolja, zauvek prelazi iz smrti
u smrt."
171 172
omogućila na samom osvitu ljudske civilizacije, u dolini VRAĆAMO SE BOŽANSKOM ISTIM PUTEM
Inda kroz učenje sânkhye koje je dalo mapu cele egzisten- KOJIM SMO SE I UDALJILI OD NJEGA
cije, iz koje je nastalo detaljnije učenje o jogi, odnosno o
disciplini meditacije koje se hiljadama godina prenosilo
usmenim putem posvećenim pojedincima, sve dok ga
Patanjđali pre par hiljada godina nije zabeležio u svom
delu Joga sutre, ili Izreke o jogi, u najsažetijoj formi, kao Sačinjeni smo od svih dimenzija prirode: od etra ili
formule za raspoznavanje kretanja ka cilju.35 Na istoj čiste svesti o sebi, od vazduha ili mentalnog tela, od vatre,
osnovi meditativne discipline Gautama Sidarta je posti- namere ili volje, od vode, imaginacije i emocija i od zemlje
gao prosvetljenje i postao poznat kao Buddha, objavio ga ili fizičkog tela. Čista svest o sebi je iz akaše ili etra, odno-
je svetu i ono je danas poznato kao budističko učenje. sno univerzalnog kvantnog polja, progresivnim usložnja-
Svetlost te iskonske svesti se od tada povremeno vanjem mogućnosti svesti o sebi, preko uma ili mental-
prenosi i povremeno gubi u tami svetovnog uma obuze- nog tela, tela volje i emocionalnog tela oblikovala fizičko
tog fizičkim svetom. Mi se nećemo rukovoditi tamom sav- telo. Tako mi imamo fizičko telo, osećanja, volju i um. To
remenog sveta koja u mnogo većoj meri kvari i modifikuje je način na koji se svest duše ispoljila na ovom svetu kroz
drevnu baštinu joge i meditacije, nekim novim izmišlje- nas. To je ujedno i način na koji smo zaboravili svest svoje
nim tehnikama i metodama lažnog osvešćenja, već ćemo duše. Da bismo je povratili treba samo da se vratimo istim
samo podsetiti na izvornu baštinu da bismo završili ovaj putem ka svom izvoru, čistoj svesti o sebi. Nema drugog
kratak opis fizike svesti i stvarnosti koja nas sačinjava. puta.
Pre nego što kremo da se vratimo božanskoj svesti
treba da se podsetimo da ona nije nikada ni mogla biti
izgubljena jer ona sve omogućava svakog trenutka, pa i
nas same. Iskustvo gubljenja i nalaženja je samo u umu, i
sve ovo ne predstavlja nikakav objektivni proces vraćanja
nečeg izgubljenog, već samo čišćenje iluzija uma, buđenje
za stvarnost koja već jeste.
To bi trebalo da ubrza i olakša stvar.
Još više bi olakšalo razumevanje da ovaj povratak
božanskoj svesti samo za subjektivni um izgleda kao pov-
ratak, ono što se u objektivnoj stvarnosti događa jeste
samo silazak božanske svesti u telo, veće osvešćenje tela,
35
Da bi se ispravno razumeo Patanjđali neophodno je upoznati se sa
osećaja, izraza volje i samoga uma, veće razumevanje da je
savremenim prikazom Joga sutri koje je izneo Osho u delu Yoga: The
Alpha and the Omega. Tu su najbolji komentari Patanjđalijevih Joga
sve jedno sa božanskom svešću i da ne postoje apsolutno
sutri. nikakve razlike. Svi problemi u svim univerzumima nas-
173 174
taju samo sa javljanjem bilo kakvih razlika apsolutne [Samo] tada [u toj obustavljenosti partikularnih
božanske svesti sa bilo čim. Stoga ovaj "povratak" božan- obrta] »onaj koji vidi« (draštr) biva u skladu sa svojom
skoj svesti nije nikakav povratak, već napredak, suštinski pravom prirodom (svarupa).
napredak ka svrsi postojanja ljudskog bića, postojanja I, 4: vrttisarupyamitaratra.
uopšte, ispunjavanje svrhe božanske svesti koja je izaz- Inače se [»Čovek«] poistovećuje sa [partikularnim]
vala svo postojanje. To je suštinski napredak u ispunjava- obrtima (vrtti) [vlastite svesti].
nju svrhe kulture kojoj ljudsko postojanje teži kroz razvoj
civilizacije. Ta svrha se samo kroz čoveka ispunjava. Tač- Suština je, dakle, u smirenju uma, u napuštanju
nije, ispunjava se u čoveku. Ne izvan njega. Prvo se mora unutarnjeg dijaloga i stanju svedočenja samoga uma s
ispuniti u čoveku da bi se tek tada automatski izrazila iz čime se nadilaze sve identifikacije sa umom i svim njego-
čoveka spolja. Svako spoljašnje uređenje i razumevanje vim sadržajima. Tada, u tom stanju, čovek je u skladu sa
smisla postojanja, sva dosadašnja kultura i razvoj civiliza- svojom pravom prirodom, sa svešću svoje duše. U svim
cije, bilo je samo uvežbavanje da se ona ostvari u čoveku. drugim stanjima čovek se poistovećuje sa sadržajima
Istinska ljudska civilizacija nikada se ne može ostvariti svoga uma. Od tog poistovećenja nastaju sve ljudske živo-
prvo spolja pa u čoveku. Jedini način je da se ostvari prvo tne drame i svaka karma.
u čoveku da bi je on ostvario spolja. Svest je uvek kreator Isti proces je Buddha izneo u svojoj nauci o medita-
postojanja, ne obrnuto. Čovek ju je na sve načine projekciji koja ima četiri stepena prema dimenzijama od kojih
tovao spolja u vidu bogova i religija, nauke i znanja, to su smo napravljeni, tačnije čiji smo mikrokosmički odraz. To
oduvek bile igračke, imitacije za vežbu pa i loša zamena za je satipatthana meditacija na telo, tj, osvećenje celog tela i
božansku svest koja kroz čoveka treba da se ispolji. svih pokreta, na osećaje, na izraze volje, na sam um i sva
Suština nesvesnosti jeste u projekciji svesti spolja. stanja uma. Buddha je taj proces detaljno opisao u Velikom
Tako je nastao i sav objektivni svet, on je objektivna mate- govoru o temeljima sabranosti (Mahasatipatthâna sutta) i u
rijalizacija nesvesnosti koja kao takva pomaže u osvešće- Kratakom govoru o praznini (Culasunnata sutta). 36
nju. Suština osvešćenja je u povlačenju projekcija ka sebi, Osvešćavajući celo svoje biće prema dimenzijama
ka izvoru svesti, ka onome ko je svestan. od kojih je sačinjeno, odnosno čiji je mikrokosmički odraz,
Ceo proces povlačenja projekcija i buđenja Patanj- mi osvešćavamo sve te dimenzije. Već prvi rezultati tak-
đali je sažeto izneo na samom početku Izreka o jogi u sti- vog osvešćenja tela biće pojava lucidnih snova i svesni
hovima: boravak na astralu, čiji je elemenat voda. Osvešćenje ose-
I, 2: yogašcittavrttinirodhah. ćaja biće propraćeno većim osvešćenjem svoje energije i
Yoga je u obustavljenosti [zamućujućih partikular- izrazima volje i namere na samom početku njihovog nas-
nih] »obrta u s-vesti« (cittavrtti). tanka, što će rezultirati svesnim boravkom na višem
I, 3: tada draštuh svarupe vasthanam.
36
O svim detaljima takve meditacije videti u mojoj knjizi "Meditacija -
Prvi i poslednji korak. Od razumevanja do prakse."
175 176
astralu i mentalnom svetu; osvešćenje stanja samoga uma tivnom prirodom, i dolazimo do svesti o sebi, do svesti da
obezbediće povezanost sa samim izvorom svesti, sve veće "Ja jesam“ uvek i u svim dimenzijama, više nikakva pojava
prisustvo transcendentalne božanske svesti u telu i u prirodi i dešavanjima ne može da poremeti jednu istu
čoveku i kroz čoveka. Sve veće osvešćenje bića praktično svest o sebi. To je uslov za objektivnu svesnost ili krajnju
se doživljava kao sve češće i kao sve veće vantelesno isku- budnost, jer svest o sebi ima samo jednu osnovnu oso-
stvo. Moći ćemo da se krećemo i objektivno boravimo na binu: ne može da se menja ni pod unutarnjim ni pod spo-
svim višim dimenzijama prirode. Na taj način ćemo obje- ljnim uticajima i promenama, ona je uvek ona koja jeste,
ktivno osvestiti objektivnu prirodu. Ne postoji drugi nikada ne zaboravlja sebe samu. Ona je takođe uvek odlu-
način da se objektivna priroda osvesti nego taj, da se uđe u čujući činilac, ne može tada ništa drugo da odlučuje o
nju, da se direktno doživi, u sebi samom, kao sopstvena delanju osim svesti o sebi.
priroda. Svako drugo učenje o prirodi bilo je samo men-
talna priprema za tu direktnu spoznaju.
Sve prave inicijacije u stvarnost božanske svesti
sadržavale su vantelesna iskustva. Gnostička inicijacija se
obaljala pomoću halucinogenih pečuraka, slično kao i kod
šamana. Od svega toga je ostao samo simboličan ritual
pričesti u crkvama. Učenici samuraja su takođe imali ini-
cijaciju kroz vantelesna iskustva. To je jedini način da se
direktno spozna da nismo telo već besmrtna svest. To je
jedini način da se prepozna božanska svest. Dokle god
smo identifikovani sa fizičkim telom kao jedinom real-
nošću nemoguće je da spoznamo pravu prirodu svesti i
postojanja, nemoguće je da delamo ispravno.
Sámo iskustvo odlaska u više dimenzije stvara jaču
vezu sa višim umom i svešću duše. Kao da se time prokrči
put i komunikacija između fizičkog uma i svesti duše je
mnogo jača i brža.
Kada takvu inicijaciju budu imali polaznici univer-
ziteta, nauka će se istinski približiti razumevanju prave
prirode svesti, biće usklađena sa prirodom i istinskim
ljudskim potrebama.
Kada tako spoznamo objektivnu prirodu direktno,
kroz spoznaju dimenzija svoga unutarnjeg bića od kojih
smo sastavljeni, spojili smo sopstveno iskustvo sa objek-
177 178
ETIKA SAMOSPOZNAJE SVESTI koje spadaju judaizam, islam i hrišćanski fundamentali-

zam) kao najveće zamene svesti o ispravnom delovanju,
koje su se odmah pretvorile u najveći zaborav svesti o
sebi. Etičke religije su bile veoma važne za kultivisanje
Kosmički zakoni su etički zakoni. Suština etike života ranog čovečanstva. Međutim, svest o sebi i sva slo-
proizilazi iz prirodnih zakona. Svest koja omogućava boda koju ona podrazumeva u njima je proglašena za smr-
samo postojanje jeste ista svest koju razvijamo etičkim tni greh. Zbog tih religija čovek na ovom svetu ni posle
načelima. Etička načela su samo mentalne vežbe koje nam par hiljada godina nije ni najmanje bolji u svom ponaša-
omogućavaju da se uskladimo sa svešću koja je u osnovi nju niti bliži Bogu nego što je bio pre njihovog nastanka.
samoga postojanja. Zapravo, s povećanjem tehnološke moći delovanja postao
Kako se čovekova samosvest poklapa sa svešću je još gori i opasniji jer s još većom snagom može da insis-
kvantnog polja, koja je izvor sveg delovanja u prirodi, ne tira na istim verskim argumentima na kojima se zasniva
postoji drugi i bolji izvor za ispravno delovanje od samo- njegova lažna etika.
svesti čovekove, njegove više svesti ili svesti duše. Ona je Dva su razloga za sukob tradicionalne etike i života
izvor svega što je ispravno, samo sa njom znamo šta je danas.
ispravno a šta nije, samo sa njom znamo bilo šta. Zato što Prvi je taj što etika koja je bila opravdana i prikladna
je naša samosvest ista svest kvantnog polja, mi i možemo pre više od hiljadu godina ne može da se primenjuje
da spoznajemo celu prirodu i svekoliko postojanje i da danas, kada je život i znanje o svetu sasvim drugačije.
delamo ispravno. Sigurno da u etici ima zdravih elemenata koji imaju večnu
Sva etika i sve morane norme u celoj istoriji svih vrednost, i samo oni izviru iz svesti duše i usklađeni su sa
civilizacija bile su samo veštačka zamena za pravu ispra- njom, međutim, mnogo već deo etičkih i moralnih normi
vnost u delovanju i razumevanju sveta koju samo čove- nametnut je od strane verskih autoriteta i deo je folklora i
kova samosvest može da ima. Te zamene su po samoj pri- običaja svoga vremena i lokaliteta.
rodi stvari uvek bivale nedovoljne, iako su bile potrebne Drugi je taj da istinski duh čovekovog razvoja ne
onima koji nemaju direktnu svest o sebi. Najveći problem može i ne sme biti sputan ni na koji način. Stroga etika
je dolazio od nesvesne težnje uma da svoje sadržaje proje- pruža lažnu sigurnost mladim dušama da je život osigu-
ktuje van i uzima ih za stvarne, pa je tako i etičke zamene ran od grešaka i zato im je tako privlačna. Tu je sve pred-
za ispravno čovek projektovao van u autoritet nekog boga viđeno i nema šta da se misli. Tako je kreativnost ugu-
i uzimao ih za stvarne same po sebi, one su mu bivale šena, čak i zabranjena. Pravi smisao etike jeste da osigura
važnije od same svesti o sebi kao jedinom izvoru svake minimalne uslove da svest duše u čoveku može da se
spoznaje pa i spoznaje o ispravnom delovanju. Dakle, izrazi na ovom svetu, a ne da zameni tu svest. Upravo se
nesvestan čovek je i moralne norme, koje su mu pomagale na toj zameni zasniva sva diktatura etike kod muslimana,
da se koliko toliko snađe na ovom svetu, pretvarao u fetiš Jevreja i hrišćanskih fundamentalista. Etika je samo
za ropsko obožavanje. Tako su nastale etičke religije (u pomoćno sredstvo, a ne cilj. Cilj je da čovek samosvesno
179 180
ispoljava sve vrednosti božanske svesti svojom dušev- je imati čist i ispravan život, spolja i unutar sebe. To su
nošću. Drugim rečima, da bude ispravan, dobar i svestan yama i niyama u Patanjđaliejvim Joga sutrama i sila, Osmo-
sam od sebe, a ne po nalogu nekog verskog autoriteta. struka staza u budizmu. Bez čistog i ispravnog spoljašnjeg i
Svest o sebi nesvestan čovek oduvek je projektovao unutarnjeg života nije moguće smirenje. A bez smirenja
u Boga. To je činio spontano naslućujući istinu da sva nema probuđenja.
svest potiče od božanskog apsoluta. Probuđeni čovek Joga ili smirenje (transcendencija) uma ima osam
božansku svest direktno spoznaje u sebi kao svoju suš- delova:
tinu. Veličina verskog obožavanja Boga u svetu može da Yama - regulisanje ispravnog i zdravog odnosa sa
ilustruje kolika bi bila veličina čovekove samospoznaje, drugim ljudima i svetom oko sebe, tu su na prvom mestu
samo bez verskih ratova i svih sukoba oko te spoznaje. nenasilje i bezuslovna ljubav.
Zapravo, bila bi mnogo veća od svih religija. To bi bio Tek tada je moguća niyama - regulisanje ispravnog i
jedini pravi "mir božji na zemlji“. Bez čovekove samospo- zdravog odnosa sa samim sobom, zdrav i disciplinovan
znaje nikada neće biti mira božjeg na zemlji. Samospoz- život.
naja čovekove duše je Bog na zemlji. Tek tada je moguća asana - smirenje tela, regulisa-
Velike duše koje su stvarale ovaj svet nisu bile ni nje odnosa sa telom i samim položajem za meditaciju.
zaboravne ni nemarne, pa su i za pravu etiku samospoz- Tek tada je moguća pranayama - regulisanje svoje
naje dale detaljne instrukcije na samom početku ljudske životne energije, jer smirenje uma smiruje i dah, smirenje
istorije. daha smiruje um; osvešćenje energetske aktivnosti i uma
Pre svih religija na ovom svetu data je jedina prava je uzajamno, bez ispravnog korišćenja energije nije
etička priprema za samospoznaju, i to je bila detaljna moguća meditacija.
nauka, a ne još jedna od projekcija nesvesnog uma. Ona je Tek tada je moguća pratyahara - prvi okret ka unu-
data opet u Patanjđalijevim Izrekama o jogi kao priprema tarnjem Sopstvu i spoznaja potrebe za nezavisnost od
za meditaciju ili samospoznaju. Da bi um bio prirodno spoljnjeg sveta, objektivan odnos prema svim čulnim
miran, u skladu sa izrekom I, 2. (joga je u smirenju, u objektima, okretanje svesti od čula ka unutra, ka svesti o
transcendenciji aktivnosti uma) najpre mora telo da bude sebi.
mirno. Ovde se radi o istinskom smirenju celog bića, a ne Tek tada je moguća dharana - usredsređenost i
nekom delimičnom, privremenom i prisilnom mirova- posvećenost jednom cilju, meditaciji; tek tada imamo
nju.37 Da bismo se doveli u tako mirno stanje, neophodno jedno Ja, iskustvo jedne trajne svesti o sebi u svim prome-
nama, i jedan cilj na kome radimo (aham-kâra, ’magnetski
37
Isto je rečeno i na Zapadu u ezoteričnom hrišćanstvu: „Blaženi su centar’ o kome uči Gurđijev).
smernoga uma, jer je njihovo Carstvo nebesko” (Mat. 5:3). Smernost Tek tada je moguća dhyana - meditacija, povremeno
znači sa merom, to je smirenje koje omogućava sameravanje prave
iskustvo samadhija, Sopstva, transcendentalne svesti ili
mere i pomirenje s njom. Takva je samospoznaja. Tu je Isus govorio o
meditaciji. Tu izjavu je crkva namerno pogrešno prevela i tumačila da
čiste budnosti za vreme dok sedimo u vežbi meditacije.
označava siromašne i potlačene ljude, a ne meditativno smirene.
181 182
Tek na osnovu svih prethodnih koraka moguć je životu čovekovom, ovde i sada, sve više ispoljena u svetu.
samadhi - ishod meditacije koji nije povremen već je Samo je naš um svega toga bio nesvestan i on se discipli-
trajno i bezvremeno stanje ostvarenja Sopstva ili tran- novanjem osvešćava za neuslovljenu prisutnost božanske
scendentalne svesti duše u svim aspektima života. svesti. Zato se sva disciplina uma svodi na smirenje, da ne
Ovo je jedina prava etika na ovom svetu, etika koja bi smetao objektivnoj stvarnosti. Da bi se objektivna
zahvata celo ljudsko biće i svest, koja ne zavisi ni od čega božanska stvarnost ispoljila u čoveku, kao što je već ispo-
izvan čoveka već samo od svesti čovekove i njegovih dela, ljena u celom postojanju, potrebno je samo da čovekov um
spolja i unutar njega samoga. Sve druge etike i religije bude smiren i da ne zamišlja neku svoju stvarnost. Ništa
predstavljaju samo neuspešne pokušaje imitacije isprav- drugo nije potrebno.
nosti koje su ovde opisane, ili čak služe tome da se čovek Kao što ne postoji postepeno usavršavanje medita-
odvrati od ovakve prave etike, da se održi u iluzijama i cije, kada se ona usavrši onda je i ostvarena, tako ne pos-
nesvesnosti pomoću fanatičnog veličanja etičkih normi toji ni postepeno usavršavanje etičkih vrlina, kada se one
kao zamene za njihovo razumevanje i primenu. potpuno osveste onda su i ostvarene. Usavršavanje svesti
Budući da je svako zbivanje zbir svih mogućih o sebi u meditaciji razvija se paralelno sa usavršavanjem
paralelnih stvarnosti, i ovaj proces se ne odvija postepeno ponašanja i delovanja spolja. Oni su uzajamni i jedno
i linearno tokom vremena, već paralelno sa meditativnim inspiriše drugo. Svest nikada nije odvojena od delanja,
stanjem svesti. Ovaj proces etičke pripreme za meditaciju osim u odvojenom, šizoidnom umu.
jedino može da pokrene sama disciplina meditacije, ona
jedina može da otvori svest za ovaj proces. Kako svest o
svojoj suštini bude jačala u disciplini meditacije, tako će se
ta svest izražavati kroz opisane faze yama i niyama. Koliko
smo bliži svojoj suštini, svesti duše, toliko nam je svesnost
objektivnija, a to znači da toliko jasnije uviđamo prirodu
svakog delovanja i na taj način naša delovanja prirodno
postaju ispravna, onakva kakva su opisana u yama i
niyama etičkoj pripremi. Nije moguće delovati neispravno
i loše ako imamo svest duše; isto kao što nije moguće
delovati ispravno bez svesti duše. Stoga se ispravno delo-
vanje ne može nikako spolja nametnuti niti imitirati, već
se ono sámo ostvaruje osvešćenjem duše, Sopstva. I kada
kažemo ’osvešćenje duše ili Sopstva’ ne mislimo pri tome
da je duša bila nesvesna pa da joj je potrebno osvešćenje,
već da je transcendentalna svest duše, uvek neuslovljena,
tim procesom osvešćenja postala sve više aktuelna u
183 184
FIZIOLOGIJA SAMOSPOZNAJE SVESTI gija s kojom svest duše deluje na telo i telesni um.39 Celo
čovekovo telo je inače jedna velika fiziološka antena za
prijem elektromagnetskih vibracija od zemlje i sunčeve
svetlosti. Naša DNK prima informacije, odnosno frekven-
Osvešćenje svih dimenzija postojanja u nama pra- cije UV zračenja od sunca, svetlost zvezda presudno utiče
ćeno je i fiziološkim promenama. Iskustvo sabranosti na naše gene. To je način na koji svetlost daje život.
pažnje, svesti o sebi (samadhi), propraćeno je potpunim Fiziološke promene se takođe odražavaju na celoku-
mirovanjem tela. Od sveg kretanja tela kretanje očiju je pno ponašanje i kretanje tela. Više frekvencije svesti one-
najfinije kretanje, celo telo sledi kretanje uma, dok kreta- mogućavaju samovoljno delovanje frekvencija nižih cen-
nja očiju predstavljaju najfinije pokrete tela koji slede kre- tara, koji upravljaju instinktivnim i nagonskim ponaša-
tanje uma. Smirenje uma propraćeno je smirenjem njem. Tada postaje nemoguće trošenje energije na aktiv-
pogleda, i obrnuto: smirenjem pogleda smiruje se i um. nosti koje nisu u interesu svesti, prepuštanje impulsima
Otuda saveti da se meditacija započne sabranošću nagona koji su sastavni deo prirodnih uslovljavanja, svih
pogleda između očiju, ili spuštanjem pogleda na dole i uslovljavanja koja su spoljašnja u odnosu na čovekovu
difuznim nepokretnim gledanjem, bez određenog fokusa. svest. Drugim rečima, nije moguće misliti jedno, a raditi,
Samosvest se doživljava u predelu iza očiju. To ima i fizi- odnosno ulagati energiju u nešto drugo. To se u duhov-
ološke razloge. Razlog je epifiza ili pinealna žlezda, ključna nim tradicijama izražavalo izrekama da se ne mogu služiti
žlezda endokrinog sistema koja upravlja svim drugim žle- dva gospodara, da se ne može sedeti na dve stolice, i da
zdama i svim hormonima u telu. Tu se luči dimetiltrip- čovek treba da bude onaj koji jeste. To praktično znači da
tamin (DMT) koji predstavlja molekularnu vezu sa višom
svešću. DMT je podešen za prihvatanje svesti višeg uma u seksualne energije i njenoj transformaciji u svest), tako da se misli
(mesto nebeske svesti, nebesko srce) saberu. Nebesko srce leži između
telu. U zavisnosti od prihvatanja vibracija više svesti on
sunca i meseca (tj. između očiju). Knjiga žutog zamka kaže: ’Na
dalje izaziva lučenje neurotransmitera serotonina i hor- majušnom četvorougaonom polju četvorougaone kuće život se može
mona melatonina, koji regulišu dalje fiziološke procese u urediti.’ Četvorougaona kuća je lice. Majušno četvorougaono polje na
skladu sa prihvatanjem prisustva više svesti u telu od licu (epifiza): može li to biti bilo šta drugo do nebesko srce? Usred
strane nižeg ili fizičkog uma. Mirovanjem u meditaciji mi majušnog polja prebiva sjaj. U purpurnoj dvorani grada od žada
se usklađujemo sa finijim vibracijama u kojima epifiza prebiva bog najviše praznine i života. Konfučijanci je nazivaju
središtem praznine; budisti, terasom života; taoisti, zemljom
luči više DMT-a, a više DMT-a omogućava više povezano- predaka, žutim zamkom, mračnim prolazom ili mestom pređašnjeg
sti sa višom svešću, višim umom i dušom.38 To je fiziolo- neba. Nebesko srce (epifiza) je prebivalište; svetlost (svest) je
gospodar.“
38 39
Uloga epifize je davno poznata svim duhovnim tradicijama koje se Ovde moramo da skrenemo pažnju da postoji i zloupotreba DMT
bave transformacijom energije u svest, tantrizmu i taoističkoj kada se on unosi veštački (Ayahuasca) bez svesne pripreme u
alhemiji. Tako se na početku drevne kineske knjige „Tajna zlatnog meditaciji. Tada se doživljavaju iskustva povezanosti sa višom svešću
cveta“ kaže: „Rad na kruženju svetlosti (sjedinjenju svesti i energije) u i uvidi koje ta povezanost donosi, ali bez discipline i kulture življenja
potpunosti zavisi od unazad usmerenog kretanja (akumulaciji u skladu sa njom ne mogu se aktuelizovati u našem životu.
185 186
svest i energija treba da budu jedinstveni. Tada prestaju dimenzijama: u osećanjima i samom umu. Zajedno sa
spoljašnji uticaji na čoveka, odnosno, prema učenju spoznajom da se fizički ne krećemo mi, već se sama pri-
sânkhye, uslovljavajuće delovanje prirode (prakrti) na suš- roda kreativno preobražava u sebi samoj u odnosu na nas
tinu čovekovu (puruša). kao svesnog subjekta, spoznajemo da se ne krećemo ni sa
To se doživljava između ostalog i u promeni našim osećanjima, ona se događaju i smenjuju a mi smo ih
orijentacije sveg kretanja i delovanja tela u svetu. Nestaje svesni i nezavisni od osećanja, i upravo zato ih bolje i
iskustvo da se svest kreće sa telom u svetu kao nepokret- savršeno jasno doživljavamo: koliko smo ih svesniji toliko
noj, široj celini, javlja se iskustvo da se i telo i svet kreću i smo nezavisniji od osećanja i toliko ih jasnije doživlja-
okreću oko nepokretne svesti, samosvesti čovekove, foku- vamo i dublje razumemo. Svi osećaji se zbivaju oko nas
sirane u području srca. Svet bukvalno prestaje da deluje kao budnog svedoka.
opčinjavajuće na probuđenog čoveka tako što probuđeni Zajedno sa spoznajom nezavisnosti od tela i od
ne doživljava sebe kao subjekta koji se kreće u objektiv- osećanja, javlja se nezavisnost i od svih aktivnosti uma,
nom svetu, već vidi da se svet kreće i okreće oko njega, da sve misli se javljaju u nama koji ostajemo netaknuti kao
je on svesni subjekt objektivnog sveta, njegov ishod. prostor u kome se misli javljaju, jasno vidimo da nijedna
Uvek osvešćenje same svesti automatski osvešćava misao nije naša, svaka misao je samo najfinija informacija
i energiju, i to zajedno automatski dovodi do iskustva sve- prirode s kojom ona samu sebe ustanovljava kroz nas, u
sti kao središta svih energetskih tokova. Kako je izvor sve- prisutnosti svesti koja smo mi sami. Mi smo svest koja
sti u nama svest o sebi, naša suština, naša suština se samom svojom prisutnošću omogućava postojanju da se
pokazuje kao središte oko koga se zbiva sve kretanje živo- osmisli i dođe do smisla, do svesti o sebi, mi smo svest koja
tne energije. Razlog tome je što se postizanje objektivne puko postojanje pretvara u svrhu i smisao, i na taj način
svesti o sebi poklapa sa objektivnom svešću samog pos- postojanje aktuelizuje kao svest, kao ono što jeste.
tojanja koje se izražava najpre kroz kvantno polje ili etar. Čovekovo biće je samo instrument pomoću koga
Svest koju božanski Apsolut izražava kroz kvantno polje, i postojanje izražava svest o sebi, smisao svega. U mislima
dalje kroz celu prirodu, jeste ista svest kojom čovek objek- se sažimaju sve informacije o postojanju, osmišljavaju se
tivno spoznaje sebe. Te dve svesti su u neosvešćenom sa svih aspekata i mogućnosti. Pomoću emocionalnog
čoveku delovale odvojeno i one se susreću u prosvetlje- tela, emocionalnom zrelošću, čovek ima sposobnost da u
nom čoveku kao jedna ista svest. Budući objektivna i imaginaciji povezuje i sažima informacije koje logički um
apsolutna, ona ne može da ima iskustvo kretanja sebe u ne bi mogao da sažme i stvori, koje su naizgled sasvim
nečem drugom, ona sadrži sve i sve se kreće u njoj. To različite i nepovezane u vremenu i prostoru, i stvara sadr-
iskustvo stoga nije apsolutni antropocentrizam, već jed- žaje i smisao višeg reda od onog za koji je razum sposoban.
nostavna fizika prosvetljenja, posledica osvešćenja ener- Emocionalna zrelost predstavlja proširenje kapaciteta
gije objektivne stvarnosti. uma. Na kraju fizičko telo sve to pretvara u dela, u odgo-
Promena orijentacije kretanja ne događa se samo sa vor. Na taj način je čovek svesni subjekt objektivnog pos-
telom, već i sa svim aspektima našeg postojanja, u svim tojanja.
187 188
Promena orijentacije u kretanju jeste suštinska pro- njuju, sve dimenzije, fizički svet i svet snova se kreće i
mena orijentacije u svesti. Iskustvo kretanja u prostoru smenjuje oko nas dok ostajemo nepokretni u svom sredi-
postoji samo u fizičkom telu. Na osnovu njega svest u štu i bez ikakvog vezivanja. To je iskustvo budnosti. Ono
umu ili razumu (manas) sebe doživljava kao malog subje- donosi jedinstveni uvid da sam naš život i postojanje, da
kta u velikom objektivnom prostoru i linearnom vre- svi naši životi i celokupno postojanje izviru samo iz napu-
menu. Kada na taj način dovoljno iskusi svo objektivno štanja našeg središta i upadanjem u proces identifikacije
postojanje onda se integriše u celovitu ličnost koja je sa zbivanjem, da svaku misao i svako delo koji projektuju
jedinstveni izvor svakog identiteta, tu svest postaje prvi svet mi pokrećemo napuštanjem sebe, svoje suštine, koja je
put svesna sebe u celom postojanju, tu se prvi put svesno tu negde iza očiju, i da je ta naša suština upravo sam
aktuelizuje proces individuacije, spoznaje se da se sve božanski Apsolut koji stvara svet svakoga trenutka napu-
oblikuje i zbiva zbog svesti o sebi, zbog samospoznaje i da štanjem svesti o sebi.
tome služi sav objektivni svet, organski i neorganski. Zato Zbog holografskog principa postojanja, mi kao
tu počinje da prestaje iskustvo spoljnjeg kretanja. Kada se mikrokosmos doživljavamo stvaranje kosmosa u sebi, i
svest o sebi dovoljno kristalizuje onda spoznaje svoj izvor, ponavljamo ga u sebi. Ostajemo nevezani ne zato što iz
transcendentalnu božansku svest Apsoluta koja sve omo- nekog razloga ne želimo da se vezujemo za ta zbivanja, što
gućava (u sânkhyi to je puruša), a koja se u postojanju bi značilo da smo odbojni, već naprotiv, zato što je smisao
aktuelizuje kao izvor svesti u prirodi, čista budnost i kretanja suprotan, zato što savršeno jasno razumemo da
razumevanje smisla svega, svih aspekata postojanja. Tu se svo zbivanje traži i nalazi svoj ishod u nama i u svesti koja
okončava svo kretanje jer je svo zbivanje došlo do svog mi jesmo, da u našoj svesti o sebi svo postojanje postiže
ishoda, do svesti o sebi. svoju svrhu i smisao. Celokupno postojanje jeste samo
Naša svest se kristališe, jača i budi samo utoliko percepcija, mi smo svesni subjekti egzistencije koja opaža
koliko spoznaje da je nezavisna od svega čega je svesna, da sebe samu, tako da se sve kreće ka nama, a to znači ka sve-
je transcendentalna svemu što postoji. Svako kretanje je sti o sebi, i zato mi ne možemo da se krećemo ka ničemu.
neki proces od uzroka ka svrsi. Svest nema takve procese, Mi se kao duša nikada nismo ni kretali niti ikada išta
ona je već ostvarena kao ono što jeste, i zato nema potrebu radili. Bio je to samo san. Sav fizički svet je samo holo-
za kretanjem i zbivanjem, sve se kreće ka njoj, ona obelo- gram koji naše misli tj. informacije o postojanju pretvara
danjuje svako zbivanje i kretanje i to može jer je uvek u objekte dovoljno čvrste da se sa njima može delovati u
iznad njega. Zato je svest u svojoj suštini uvek transcen- vremenu i prostoru. Svrha svih zbivanja je u nama, a ne
dentalna, iznad svega, zato i može apsolutno svega da izvan nas. Sve postoji samo kao zaborav svesti o sebi i
bude svesna. To ne bi mogla da nije uvek transcenden- nema svoje nezavisno objektivno postojanje; sav materi-
talna. jalni kosmos postoji kao zaborav svesti o sebi, a ne kao
Do suštine svesti dolazimo kada i na javi i za vreme neka spoljašnja stvar po sebi. Materijalni kosmos postoji
spavanja ostajemo isti i svoji, dok se sva zbivanja, fizička, radi povratnog efekta: radi buđenja, radi aktuelizacije sve-
emocionalna i mentalna, u nama i izvan nas, kreću i sme- sti. Sav život u kosmosu jeste kretanje ka smislu postoja-
189 190
nja, ka svesti o sebi. To mesto gde postojanje nalazi svoj je već tu kao i samo postojanje. Ako postojanje uvek pos-
smisao, svest o sebi, jeste čovekovo biće i čovekova svest o toji, a drugačije ne može da postoji, onda i svest kao uzrok
sebi. Tu se postojanje sreće sa božanskim Apsolutom na i ishod postojanja uvek postoji, uvek je tu, nije potreban
svestan način, uvek na jedinstven način, svakog trenutka nikakav proces da bi se ostvarila. Svi procesi ostvarenja
i na sve moguće načine. Pre čoveka božanska svest je bila svesti kroz postojanje, sav život i razvoj sveta jesu samo
samo postojanje bez samosvesti; sa probuđenim čovekom san koji vodi u buđenje svesti u postojanje koje ona sama
ona je svesna i sebe i svoga postojanja. Samo u čoveku već jeste.
postojanje postaje samosvesno, kreativnost višeg reda, Što se više budimo za svoju suštinu, više se budimo
onog koje ga ponovo spaja sa božanskim Apsolutom. za suštinu postojanja uopšte, a samim tim iskustvo objek-
Kada emanacija božanske svesti, individualna duša, tivnog kretanja i delanja sve više nestaje. Iskustvo kreta-
postane svesna sebe, nezavisno od sveg ovog sveta, od nja nestaje zato što nam sve jasnije postaje da nikada
tela, emocija i misli, u svim dimenzijama, ona postaje sve- nismo ni bili odvojeni od celine koja sve omogućava i u
sna da se zapravo nikada nije ni odvojila od božanskog kojoj se sve zbiva, da smo mi ta celina jer ništa nije razli-
Apsoluta, svog izvora, a pošto ništa nije moguće izvan čito od nje i sve je ona sama. Ako u njoj postoji ikakvo kre-
njega, ništa se objektivno nije ni dogodilo. tanje, sve se kreće samo u sebi, kao sfera.
Ne možemo da se krećemo ni da se vezujemo za Svest i postojanje se u čoveku susreću kao vrhunsko
nešto što je samo odraz nesvesnosti i zato traži svoj ishod blaženstvo (sat, ćit, ananda). Ne može se drugačije osves-
u nama, u svesti o sebi, naša nezavisna svest o sebi upravo titi stvarnost osim kao najviše blaženstvo. Čak i nesvestan
omogućava svem tom zbivanju da se događa, cela priroda čovek u svom fizičkom životu, tokom inkarnacijskog
se vrti oko naše svesti ne bi li se u njoj ogledala i spoznala, ciklusa, uvek sledi put većeg zadovoljstva. To je samo
mi kao čista transcendentalna božanska svest omoguća- daleki odraz vrhunskog blaženstva koje ga privlači ka
vamo postojanju da se osvesti i vrati božanskom Apsolutu probuđenju, da se konačno spoji postojanje sa svešću o
iz koga nikada nije ni bilo odvojeno; nije bilo odvojeno jer sebi u božanskoj ekstazi.
ga mi upravo držimo zajedno, mi svojom svešću držimo Da bi se to sve lakše razumelo, ovde moramo da raz-
zajedno svekoliko božansko postojanje, držimo ga zajedno rešimo i poslednji detalj koji se prividno ne uklapa.
u smislu postojanja, a smisao je upravno ono božansko Naime, stalno govorimo o kruženju svesti od božanskog
koje omogućava samo postojanje. Zato i svest potiče iz Apsoluta do čoveka i natrag, o zaboravu i buđenju, pa
samog božanskog Apsoluta jer svest je sama moć povezi- onda opet da je sve u božanskoj svesti i da ničeg nema
vanja svega u smisao. izvan nje same. To deluje protivrečno, ali samo ako se ne
Potpuna budnost se ostvaruje kada nestane svako razume način na koji se božanska svest aktuelizuje.
iskustvo kretanja bilo čega, pa i same svesti. Suština svesti Naime, božanska svest Apsoluta se jednako manifestuje u
je u samom postojanju, suština postojanja je u svesti. To svemu, ali radi aktuelizacije svih svojih mogućnosti ona
nije različito jedno od drugog i zato nema šta da se kreće to radi na relativan način, kroz različite dimenzije i oblike,
jedno u drugom, nema šta da se ostvaruje i događa, svest i u svima njima jednako je stvarna kao ona sama. Božan-
191 192
ska svest nije manje ona sama u fizičkom umu ili razumu već svest božanskog entiteta o sebi samoj, tj. duše. Sav
nego u višem umu, elementu zemlje, ili vode ili vazduha, život je buđenje duše, ispoljavanje njene svesti o sebi.
koji takođe predstavlja mentalni svet. Božanska svest je Sav svet i samo postojanje je način na koji božanski
ono što jeste u svim elementima i dimenzijama, svim entiteti svesti, duše, ispoljavaju božansku svest kroz sebe
organskim i neorganskim oblicima postojanja, ona je u same.
svim suprotnostima, u svemu što nam se događa i ne Kada je već reč o fizici svesti i o stvarnosti, možemo
događa, u svemu što radimo i što ne radimo, u svemu ovde reći i ovu poslednju stvar: sve se to zbiva u nama.
najlepšem i svemu najgorem. Nijedan oblik postojanja Onaj božanski Apsolut o kome smo govorili na početku,
nije različit od nje, ma koliko izgledao negativan, ružan i nije ispoljio svet tamo negde u nekoj prošlosti, niti se to
nebitan, ili lep i značajan. Božanska svest ne može biti ono događa tokom vremena i po nekom razvoju, ne, sve se to
što jeste bez svoje aktuelizacije, u svim svojim mogućnos- već dogodilo i stalno se u celosti događa svakog trenutka,
tima, od najviše do najniže, i sve te mogućnosti iskušavaju samo je naš um onaj mehanizam koji tu celinu virtuelno
svesni entiteti ljudskih duša. razbija i razlaže u neke logične delove i projektuje u detalje
Sama po sebi, bez aktuelizacije, božanska svest je radi jednakog osvešćenja svih izražajnih mogućnosti. Sve
ništa, praznina (šunjata) - ali ne kao neko negativno niš- se već dogodilo, samo se naš um bavi detaljima, kao
tavilo, već ništa od svega što bi bilo nešto drugo i druga- forenzičar spoznaje šta su sve telo i um uradili i šta sve
čije. Zato sve aktuelizacije božanske svesti ne treba razli- mogu da urade. Sve se više osvešćavamo kako uviđamo da
kovati od nje same. To jedinstvo ispoljene božanske svesti mi nismo ovo telo i um, već da smo mi zapravo ceo naš
u svim oblicima postojanja kao nje same, postižemo onda život i sva naša dela, od rođenja do smrti, u svim inkarna-
kada u sebi osvestimo razliku same svesti od svih njenih cijama, nismo različiti od svega toga. Naš um je samo
sadržaja, od misli. Sve sadržaje svesti osvešćavamo samo mehanizam koji tu celinu od nas samih virtuelno razlaže
onda kada spoznamo da se oni ne razlikuju od naše svesti. u linerani sled svih mogućih događaja koje subjektivno
Svi sadržaji naše svesti, pa i oni koji su nas terorisali doživljava kroz telo, kao glumac u predstavi koja smo u
tokom svih života, su samo modifikacije naše svesti. celosti mi sami. Svi naši životi su samo snovi u snovima, a
Izgledali su nam kao objektivni sadržaji koji su uticali na mi smo stvarnost u kojima se oni događaju.
nas samo zato jer smo im davali objektivnu vrednost. U Ceo događaj stvaranja sveta trenutno se odigrava u
nama se tako ponavlja ista igra koju božanski Apsolut igra svetoj geometriji prostora našeg bića: božanski Apsolut je
sa prirodom i njenom projekcijom. Kada u sebi spoznamo negde u predelu srca; kada se prvi put izrazi kao svest o sebi,
pravu prirodu čiste svesti, kao svoju suštinu, onda auto- onda je negde iza očiju, a kada se svest o sebi projektuje kao
matski uviđamo pravu prirodu sveg postojanja kao čiste objektivni svet, onda to počinje negde od površine lica i
svesti. Samo ono čega smo svesni u sebi, možemo da spo- očiju. Sav prostor naših života, svih naših inkarnacija, odi-
znamo spolja. grava se u tom prostoru, između epifize i očiju. Kada smo
Proces probuđenja sastojao se u sve jasnijoj spoznaji toga delimično svesni onda smo svesni da je u nama sre-
da mi nismo ništa objektivno, ništa stvoreno i postojeće, dište iz koga se sve projektuje, sav kosmos i svi naši životi,
193 194
a kada potpuno postanemo svesni tog središta, onda smo ako se zagledamo u najmanju travku, oči neke životinje, u
svesni da se ništa nije projektovalo, da je sve već savršeno zemlju i nebo, u oči bilo kog drugog čoveka, ako znamo da
i potpuno. To se spoznaje u svakoj pravoj meditaciji ničeg nema osim same božanske svesti, onda ćemo videti
(samadhi). da je i sve drugo sama ta svest. Tako se dolazi do konačne
Možda sve ovo deluje malo preterano, ali tako je to u budnosti primerene čoveku a koja se sastoji od spoznaje
holografskom univerzumu u kome ništa nije supstanci- da nema nikakve razlike između božanske svesti o sebi
jalno i u kome sve moguće stvarnosti postoje paralelno i koja smo mi sami, i svega stvorenog. Budnost je u tome
odigravaju se trenutno, i čiji smo mi svesni subjekti, jer što prestaje razlikovanje onoga što je u nama od svega
svest koja sve omogućava jeste i naša svest o sebi. Svest je izvan nas. Prema rečima Krišne u Bhagavad Giti, toj
jedna u svemu i u njoj nema podela. Zato i jeste svest. popularizovanoj sânkhyi, ’vidimo sve u sebi i sebe u
Stoga mi se ne vraćamo božanskom jer nikada svemu’. To je definicija jedinstva svesti i kvantnog polja.
nismo ni bili odvojeni od njega niti smo od njega mogli Nesvesnost je i najmanji čin razlikovanja svesti od posto-
biti različiti. Sve što se događa jeste da samo bolje upoz- janja, odbacivanje postojanja radi prihvatanja svesti,
najemo sve njegove izražajne mogućnosti na sve moguće koliko je bilo i obrnuto, odbacivanje svesti radi identifika-
načine, i kroz ono što smo iskusili kao zaborav svoje cije sa postojanjem. Nesvesnost je takođe suprotstavljanje
božanske suštine, i kroz samospoznaju, i svesno i nesve- duhovnog i materijalnog; materija je oduvek bila samo
sno. Potrebno je da samo za trenutak u meditaciji, u pot- konkretizovana božanska svest. Ukratko, budnost je odu-
punom smirenju tela i uma, spoznamo svoj božanski vek bila samo jedinstvo svesti i dela. Svi ljudski životi i
izvor, transcendentalnu objektivnu božansku svest, i celokupna ljudska civilizacija jeste samo proces spajanja
kada je makar i za trenutak prepoznamo kao svoju suš- svesti i dela. Taj se proces ispunjava u prosvetljenoj spoz-
tinu, Sopstvo, to će biti dovoljno da ostanemo u njoj, da je naji da je to oduvek u svojoj suštini bilo i uvek jeste samo
postepeno prepoznamo u svemu što postoji i u svemu što jedno.
se zbiva; njena privlačna snaga će postati nadmoćna. Tako Sámo postojanje u svim svojim oblicima jeste pro-
stečena i zadržana svest o našem božanskom izvoru, svetljeno. Kada to spozna čovek, kao svesni subjekt objek-
oplemeniće svako naše delo i misao, ubrzaće ishod svih tivnog postojanja, onda on nestaje kao nesvestan čovek i u
zbivanja u nama i kroz nas. Naime, to što spoznamo kao njemu samo božanska svest ostaje, zato što ona svemu
našu suštinu unutar nas, jeste isto ono što oblikuje sve daje smisao postojanja jedino kroz čovekova dela dobrote i
oko nas, sav kosmos. ljubavi. Bez čovekove duše božanska svest to ne bi mogla.
I sámo takvo probuđenje ima dva dela, početnu i
završnu fazu. Prvo dolazi jedan kratak ali kritičan prelazni
trenutak kada čovek sasvim ispravno spoznaje da u
stvarnosti božanske svesti njegove duše nema ničega,
ničega osim nje same, koja nije ništa objektivno. Ne treba
se zadržavati u tome jer ako malo pažljivije pogledamo,
195 196
ovaj dobro nam poznat način na fizičkom planu. Neuroni

ZAKLJUČAK TREĆEG DELA ne omogućavaju nego zapravo usporavaju percepciju i
prenose samo potrebne informacije tako da je moguć sve-
sni život u grubom, fizičkom telu. Trenutne vibracije
same po sebi daju energiju koja je u osnovi celokupnog
Trebalo bi da ovaj zaključak bude i konačan zaklju- postojanja, i između svaka dva trenutka, odnosno dve fre-
čak cele knjige. kvencije, probija se božanska svest kao vrhunski privlači-
U prvom delu videli smo da postoji samo jedna telj oblikovanje energije, odnosno vibracija „božanske čes-
subatomska čestica, koju smo nadahnuto nazvali „božan- tice“. Tako je svest u osnovi energije, a to znači u osnovi
ska čestica“, koja trenutno vibrira u celom božanskom života i sveg postojanja. Budući da je suština božanskog
Apsolutu kao njegova imaginarna suprotnost, stvarajući bezvremena, sve ovo postoji u paralelnim stvarnostima,
tako sve ono što izgleda kao mnoštvo čestica, atoma i simultano a ne u linearnom vremenskom sledu, jer tako
pojava u celom kosmosu. Stvaranje „božanske čestice“ kao nešto nije ni moguće. Sama priroda energije i svesti je
imaginarne suprotnosti samog božanskog Apsoluta, jeste takva da je nemoguće linearno vremensko zbivanje stvar-
osnovni čin svesti božanskog Apsoluta. Zato ta „božanska nosti. Stvarnost se mora paralelno događati kroz sve
čestica“ uopšte nije različita od božanskog Apsoluta. Sve dimenzije jer je takva priroda svesti i energije, za drugačije
što postoji zapravo je samo ta jedna jedina tvar koja vib- zbivanje jednostavno ne bi bilo dovoljno energije, niti bi
rira mnogo brže od svetlosti, zapravo trenutno, tako da svest mogla biti prisutna u svim zbivanjima, nezavisno od
izgleda kao da postoji mnoštvo stvari. Slično kao što pri vremena i prostora.
brzom kretanju i obrtanju baklje ona stvara krugove i U drugom delu videli smo kako se božanska svest
linije, iako je u stvarnosti samo jedna baklja. Mora posto- izražava kroz sve mogućnosti, sve-što-jeste ispoljava se
jati samo jedna tvar, jedna „božanska čestica“, a ne mnoš- kao sve-što-je-moguće, drugim rečima kao sloboda da
tvo, jer ona je samo odraz božanskog Apsoluta koji je bude sve što može da biva. Videli smo kako ta sloboda
jedan, a ne mnoštvo, i ništa nije moguće izvan njega, što oblikuje sve moguće kombinacije atoma i elemenata u
znači da je u suštini sve on sam. Na koji način je sve on mineralnom svetu, osnovnu percepciju u biljkama, zaje-
sam, tj. na koji način je sve Jedno, pokazuje nam imagina- dno sa kretanjem kod životinja, i najzad kako se sve to
cija o „božanskoj čestici“. Privid mnoštva postoji kao ima- usavršava u ljudskom telu da bi kroz delanja čovekova,
ginacija svih mogućnosti božanskog Apsoluta. njegovo iskušavanje svih mogućnosti dela i nedela, sreće i
Budući da je sve na ovaj način trenutno i nesup- nesreće, znanja i neznanja, spoznajom smisla i besmisla
stancijalno, to omogućava da svest božanskog Apsoluta svih mogućnosti bivanja došla do svesti o sebi na indivi-
bude uvek presudna u oblikovanju svega što postoji i dualan način, da apsolutna svest spozna sebe kroz indivi-
zbiva se. Naša čulna i mentalna percepcija je dizajnirana dualnu svest. Individualna svest je apsolutna svest koja je
tako da usporava percepciju svega koja se u stvarnosti iskusila sve individualne mogućnosti Apsoluta. Svest je
zbiva trenutno, usporava je tako da možemo da živimo na jedna i uvek ista, od najvišeg Božanskog Apsoluta do naj-
197 198
manje svesnog bića. Razlikuje se samo njena moć učešća u iskušavanjem i osvešćenjem svih mogućnosti zbivanja
zbivanju i povezivanje svakog zbivanja sa svojom božan- otkriva svoju apsolutnu, božansku suštinu. To osvešćenje
skom suštinom. U čoveku božanska svest iskušava svoju božanske suštine individualna svest postiže osvešćenjem
najveću suprotnost, tačku najveće otuđenosti od sebe postojanja, spajanjem iskustva postojanja sa iskustvom
same, potpunu iluziju odvojenosti od božanskog Apso- svesti, sjedinjenjem postojanja sa svešću, a to znači istove-
luta, kao i najsloženije oblike zbivanja, najveću karmičku tnošću prirode „božanske čestice“ sa prirodom individu-
dramu, ali u čoveku takođe dobija i svoju najveću afirma- alnih svesti duša, jer nema i ne može biti razlike između
ciju kada ta najkreativnija imaginacija, ta najneverovat- božanskog postojanja i božanske svesti. To je suština spa-
nija od svih mogućnosti božanskog Apsoluta, bude nadi- janja delovanja i svesti u čovekovom biću i životu.
đena svešću o sebi. U čoveku božanska svest doživljava Za slučaj da vam je promakla suština upravo reče-
najveću ekstazu svog ispoljavanja. U čoveku se ukrštaju i nog, ponovićemo malo jednostavnije: Apsolut se prividno
nadilaze sve suprotnosti postojanja. pretvara u „božansku česticu“ koja daje privid mnoštva
U trećem delu smo videli da se svest božanskog čestica i elemenata, svega što postoji. To je priroda
Apsoluta deli na isti način kao i ona „božanska čestica“, postojanja. Istovremeno (jer vreme i ne postoji) Apsolut
kroz entitete svesti ili monade koje smo nazvali naddu- prividno deli svoju svest na privid individualnih duša
šama, koje se opet dele na mnoštvo individualnih duša. koje daju privid mnoštva duša - po istom principu kao i
Sve se to zbiva sa svešću božanskog Apsoluta na isti način „božanska čestica“. To je priroda svesti. Samo se u čoveku
kao i njegova „božanska čestica“, božanska svest se ispo- ta prividna razdvojenost prividno ponovo spaja u jedins-
ljava trenutno na sve moguće načine tako da nam to tvo njegovim razumevanjem da nikada nije ni mogla biti
izgleda kao mnoštvo individualnih svesti ili mnoštvo ništa drugo zato što ništa nije moguće izvan božanskog
duša. Nema niti može biti razlike u ispoljavanju božan- Apsoluta. Tako čovek svojim razumevanjem božanskog
skog postojanja kroz „božansku česticu“, i u ispoljavanju Apsoluta spaja svest sa postojanjem.
božanske svesti kroz duše. Videli smo da je u osnovi to Božanska svest konačnu aktuelizaciju svojih mogu-
jedna ista stvar. Kao što je cela priroda u osnovi jedna ćnosti ostvaruje samo kroz individualnu svest o sebi, kada
jedina tvar, tako su i sva svesna bića u svojoj suštini jedna individua spozna svoje jedinstvo sa božanskim Apsolu-
ista božanska svest. Svi smo mi jedna jedina božanska tom, kada čovek kroz svoje delovanje izrazi prisustvo
duša, samo nam individualna svest uma daje privid božanske svesti.
odvojenosti u telima da bismo iskusili sve pojedine mogu- Suština božanske kreativnosti je u tome da se sve
ćnosti božanskog. Ništa nije niti može biti odvojeno od ovo što je ovde opisano u celosti događa svakog trena, sve
božanskog Apsoluta, ali nam u imaginaciji izgleda kao da je to već ostvareno, jer priroda božanskog Apsoluta je
je sve odvojeno, i to je najviša kreativnost božanske svesti takva da ne može biti neostvarena ni na koji način, ali
koja se ispoljava tako da bi ispoljila sve svoje mogućnosti. njena najveća kreativnost je da izgleda kao da se ostvaruje
Najkreativnija mogućnost jeste da apsolutna, božanska postepeno. To je u suštini isto, već ostvareno ili postepeno
svest bude svedena na individualnu svest koja pažljivim ostvarenje je isto, jednog ne bi bilo bez drugog. Nijedna
199 200
stvarnost nije više stvarna ni bolja od neke druge. Sve je stojite, bića i ljudi oko vas. Sve je To. Drugo i ne može da
trenutno i svaki trenutak je jednako stvaran sa božanskim bude.41
Apsolutom jer svaki trenutak je vibracija samog božan- Istu praksu spajanja svesti i postojanja primenjuje
skog Apsoluta. Sve je savršeno u svakom trenutku. Dru- svaki čovek na ovom svetu, primenjuju je sva svesna bića,
gačije ništa ne bi moglo da postoji.40 samo što to čine spontano i zaobilazno, kroz sva iskustva
Stvarnost se sastoji samo od postojanja i svesti o postojanja, kroz rad, stvaralaštvo i učenje šta je ispravno i
postojanju. Sve drugo su njihove varijante. Kada su pos- dobro, a šta nije.42 Svest o ispravnom delanju, dobrota i
tojanje i svest o postojanju razdvojeni, onda se ispoljava ljubav, jesu samo spoj svesti i postojanja, ništa drugo. Pos-
sav ovaj univerzum sa svim životom. Kada su spojeni, tojanje je samo po sebi čisto dobro jer omogućava sav
onda je tu samo božanski Apsolut. U božanskom Apsolutu život. Treba samo biti svestan postojanja da bi se bio
oni su jedno. Ali to jedno bilo bi ništa da se ne aktuelizuje dobar i ispravan u svemu. Kreativan rad je samo izraz
kroz ispoljavanje postojanja i svesti o postojanju, kao spajanja svesti i postojanja, osvešćenja postojanja. Sve što
kosmos i život. Jedno aktuelizuje drugo: svest aktuelizuje se pokazuje kao negativno i destruktivno jeste izraz nedo-
postojanje, a postojanje aktuelizuje svest. U čoveku se oni statka svesti o postojanju, što uvek vodi u nekulturu i
ponovo spajaju u jedno, tačnije ponovo se prepoznaje i nepoštovanje života. Kada svest nije u potpunoj ravnoteži
aktuelizuje njihovo izvorno jedinstvo. To se događa nakon i jedinstvu sa postojanjem, to je uvek na neki način des-
ispoljavanja kroz sav život i postojanje. truktivno, to je pad u nesvesnost i iluziju patnje, u ono što
"Ponovno" spajanje svesti i postojanja događa se u je većini ljudi poznato kao svakodnevni život. Ravnoteža i
čoveku kao samadhi, čista transcendentalna svest o sebi, potpuno jedinstvo svesti i postojanja je stanje božanskog
koja se postiže samo u meditaciji. Kada svesno biće dođe Apsoluta. Svakako, ništa nije moguće izvan njega, ni rav-
do čiste svesti o sebi, onda je to spajanje svesti i postoja- noteža ni neravnoteža, ni ispoljavanje sveta ni njegova
nja, tačnije, aktuelizacija njihovog izvornog božanskog nesvesnost, ni odlazak iz njegove ravnoteže ni povratak u
jedinstva. Kako se to sprovodi u delo opisuje nauka medi- nju. Sve to zapravo čini sam božanski Apsolut sebi
tacije izneta u delu Izreke o jogi koje je sakupio Patanjđali.
Ista praksa se primenjuje u izvornom budizmu.
41
Spoj božanske svesti i postojanja se jednostavno „Ono što je suptilna bit (brahman, božanski Apsolut) sav je svet od
može razumeti kao sve što jeste ovde i sada. Najviša svest nje, to je stvarnost, to je atman (tvoja duša), to si ti Švetaketu.“
Chandogya upaništada, 6. 9. 4
božanskog Apsoluta je upravo sve to što vidite oko sebe i u 42
"Kontemplacija (dhyânam) je iznad misli. Zemlja kao da
sebi, što dodirujete i opažate na sve načine, zemlja na kojoj kontemplira, prostor kao da kontemplira, ljudi i bogovi kao da
kontempliraju. Zato ko god među ljudima dosegne veličinu, taj je
veličinu dobio jer ima udeo u kontemplaciji. Sitni ljudi (koji je
nemaju) su svadljivci, brbljivci i klevetnici. Oni pak koji su izvrsni,
40
Ovo mi je rekla moja majka, Anđelija Antić, moj učitelj, prilikom imaju udeo u kontemplaciji. Kontemplaciju slavi. Koliko duboko
našeg susreta tri dana posle njene fizičke smrti. Tako je nastala moja dopire kontemplacija onoga koji je svestan brahmana (božanskog
knjiga "Sve je savršeno - zašto to ne vidimo". Apsoluta), toliko postaje slobodan.“ Chandogya upaništada, 7.6.
201 202
Ivan Antić: Fizika svesti
samom, on kroz svesna bića i čoveka kroz svekoliko pos-

tojanje aktuelizuje svest o sebi.
Svest o sebi je sam život, a on je dinamičan jer je
uvek kreativan, zato ta svest oscilira, kao i sve ostalo u
postojanju, nekad je jača, a nekad slabija. Oscilacije svesti
povlače oscilacije životne energije i tako nastaje sav raz-
noliki život sa svim suprotnostima, ali i harmonijom.
Oscilacije i neravnoteže svesti i postojanja pokreću sav
život i dinamiku njegovih događaja.
Samo se u prosvetljenom čoveku događa potpuna
ravnoteža i jedinstvo svesti i postojanja (samadhi).
Prepoznavanje njihovog jedinstva jeste prosvetlje-
nje.
Njihovo jedinstvo je moguće samo u čoveku koji je
svestan same svesti kao takve, i samog postojanja kao
takvog, bez ikakvih sadržaja, mešanja i projekcija jedno na
drugo.
Jedini način da se jedinstvo svesti i postojanja
ispravno započne i potpuno ostvari, odnosno prepozna,
jeste da čovek pre svega osvesti i razume prirodu same
svesti, u sebi samom, da spozna svest kao sebe samoga, jer
svest je prvobitna i u suštini je sveg postojanja, svest je
duša samog postojanja i ona je čovekova duša.
Sva svest je jedna ista svest božanskog Apsoluta.
Zato je i svo postojanje jedno isto božansko postoja-
nje.
Njihovo jedinstvo se svakog trenutka u celosti
događa kao stvarnost.
Kao vi sami.
203

Fizika Svesti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Fizika Svesti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ivan Antić: Fizika svesti

© Copyright: 2019. by Ivan Antic

UVOD Tako se o postanku života uči na Kembridžu i

KVANT I KVANTNO POLJE

Prvi deo: Otkrivajući prirodu materije fizičari su davno došli

nam je danas zamračio izvorno značenje jezika i viđenje

SVEST U ČOVEKOVOM TELU

Ne možemo razumeti prirodu svesti bez njenog

Iz ranije navedenog primera to znači da kamen koji PRINCIP KRUŽENJA SVESTI

PARALELNE STVARNOSTI iskustvo, i dok traje pruža mu privid da je ona jedina

Mi ne možemo potpuno da pređemo iz jedne stvar- JEDINO MOGUĆE KRETANJE JESTE

kojima se taj mrak veći od brzine svetlosti ispoljava, i iz

roda i mi sami ovde i sada. Mi smo sve vreme u njemu. To

Drugi deo: sferne, do hercijanskih koje karakteriše trodimenziono

Individualni učinak se ogleda u tome da se duša SVEST KAO ELEMENTI I MINERALI

Suština inkarnacija duša u ljudska tela je samospoz-

važno da se spozna na najindividualniji i najbizarniji PRINCIP PRINUDE NA SVEST

SVEST I VEŠTAČKA INTELIGENCIJA vanja. Dokaz te zloupotrebe su i izjave vodećih istraživača

ZAKLJUČCI DRUGOG DELA od uma identifikovanog sa telom, transcendentalnu svest

postojanja. Transcendira se samo um koji subjektivno i

Da bismo razumeli kako svest iz kvantnog polja

Upravo ta individualnost i neuslovljenost i jeste PRESTANAK INKARNACIJE

ETIKA SAMOSPOZNAJE SVESTI koje spadaju judaizam, islam i hrišćanski fundamentali-

ovaj dobro nam poznat način na fizičkom planu. Neuroni

samom, on kroz svesna bića i čoveka kroz svekoliko pos-

You might also like