Glagoli

P – plivati, pisati, poslati, pu{tati, pitati, pokupiti, piti, pri~ati, pevati, povikati, pakovati,
prepisati, poprskati, pla}ati, posmatrati, putovati

Glagoli su promenqive re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe.

U re~enici ozna~avaju predikat.
Oni su nesamostalne re~i jer zavise od imenica.

Kad je mesec za{ao u selu je zavladao mrak.

Osobine glagola: vreme, na~in, lice, rod i vid.

Obi~no mnogo u~im i zato dobro nau~im.

Po{to na poslu stalno sedim kod ku}e izbegavam i da sednem

U na{em jeziku glagoli sadr`e informaciju o svr{enosti – ne svr{enosti radwe, stawa i

zbivawa. Ta osobina glagola je glagolski vid. Po glagolskom vidu glagoli se dele na:
1. Nesvr{eni (imperfektivni) glagoli – pri~ati, pevati…
2. Svr{eni (perfektivni) glagoli – povikati…

1. Trenutno svr{eni ~ija se cela radwa zavr{i u jednom trenutku ustati, le}i, sesti, pasti,
sko~iti, pu}i, re}i…
2. Po~etno svr{eni koji ozna~avaju svr{eni po~etak radwe – zaplakati, zapevati, zapo~eti,
krenuti, poleteti…
3. Zavr{no svr{eni koji ozna~avaju zavr{etak radwe pre koga je ona mogla trajati veoma dugo –
doputovati, doleteti, oprati, izgoreti, posejati…

Trajawe svih nesvr{enih glagola je neograni~eno, po tome se nesvr{eni glagoli dele na:
1. Trajne - ~ija radwa traje neprekidno – variti, voziti, nositi, pisati…
2. U~estale - ~ija radwa traje neprekidno ali isprekidano, ponavqaju}i se – zapisivati,
cvrkutati, skakutati…

Glagolski rod

Glagolski rod je svojstvo glagola da ili zahtevaju upotrebu pravog objekta (~itati kwigu) ili ne
zahtevaju (sedeti).

Prema tome glagoli se prema rodu dele na:

1. Prelazne koji zahtevaju pravi objekat (pisati pismo, prati ve{, zidati ku}u…)
2. Neprelazne koji ne zahtevaju dopunu objekta (leteti, sedeti, hodati…)
3. Povratne koji uz sebe uvek imaju re~cu "se"

1. Pravi povratni glagoli su oni koji ozna~avaju radwe koje subjekat vr{i sam na sebi
(~e{qati se, kupati se, obla~iti se, obuvati se…)
2. Uzajamno povratni glagoli ozna~avaju radwu koje vr{e dva ili vi{e subjekata jedno na
drugom (sprijateqiti se, voleti se, posva|ati se…)
3. Nepravi povratni glagoli ozna~avaju radwe koje subjekat vr{i sam sobom, ali ne na sebi
(smejati se, ~uditi se…). Re~ca "se" uz neprave povratne glagole ne mo`e se zameniti
zamenicom svakog lica "sebe" {to je slu~aj sa pravim povratnim glagolima.