UNIVERZITET U ZENICI

MAŠINSKI FAKULTET
Katedra za energetiku i procesno inžinjerstvo
Predmet: Mehanika fluida
Akademska godina: 2015/16

ZADAĆA IZ MEHANIKE FLUIDA

Zadaću radili: Profesor:

Armin Bošnjak V.prof.dr Nedim Hodžić
Amila Brkić
Amina Ćurić
Amina Alihodžić
Ajla Krkić
Oblast 1.2 Gustina i specifična težina tečnosti
Zadatak broj 1.
Znajući da je gasna konstanta vazduha R=287 J/kg K, naći specifičnu zapreminu v,
gustinu  i specifičnu težinu  g vazduha na temperaturi t  15 o C i atmosferskom pritisku
po=101 325 Pa.

Rješenje

Prvo ćemo naći temperaturu u kelvinima

To  to  273,15  0  273,15  273,15 K ,

T  t  273,15  15  273,15  288,15 K .

Zatim iz sljedeće jednakosti izvlačimo „v“ i „ ρ “

pv  RT .

Slijedi

pv
R .
T

A poznato je da je specifična zapremina v jednaka

1
v .


A jednačina za gasnu konstantu vazduha

p
R .
T

Iz te jednačine možemo izvuči ρ

po 101325 kg
   1, 225 3 .
RT 287  288,15 m

Onda lagano možemo da izračunamo specifičnu zapreminu kada imamo gustinu

1 1 m3
v   0,816 .
 1, 225 kg

2
A zatim i specifičnu težinu  g

N
 g  1, 225  9,81  12, 017 .
m3

Oblast 1.6 Brzina zvuka

Zadatak broj 2.
Podaci iz prethodnog zadatka
m
Brzina vazduha na temperaturi t  15 o C iznosi c  342
s
9
A stišljivosti vode iznosi S vode  0, 479 10 Pa
-1

2. Koliko je vazdug gustine  stišljiviji od vode ako važe gore navedene vrijednosti
za brzinu zvuka c ?

Rješenje

S vazduha
?
S vode

1 1 1
c2   S vazduha    6, 638 106 Pa -1 .
S vazduha   c   342 1, 29
2 2

S vazduha 6.638 106

  13838 .
S vode 0.479 109

Tako da je zaključak da je vazduh stišljiviji od vode za 13838 puta.

3
Oblast 3.4.4.1 Brzina zvuka
Zadatak broj 3.
3. Čemu su jednake komponente tenzora napona za slučajeve:
a) Fluid miruje
b) viskozni nestišljivi fluid stacionarno se kreće
c) viskozni stišljiv fluid se nestacionarno kreće
d) neviskozan stišljiv fluid nestacionarno se kreće
e) neviskozan nestišljiv fluid se nestacionarno kreće
f) viskozan stišljiv fluid se nestastacionarno kreće

Rješenje

a) Postoje samo normalni naponi koji su medjusobno jednaki a po intenzitetu su jednaki

pritisku PXX  PYY  PZZ   P .

b) Postoje normalni i tangentni naponi koji se ne mijenjaju sa vremenom. Veza izmedju

pritiska i normalnih napona je
1
 P  ( P11  P22  P33 ) pri tome gustina fluida ne zavisi od promjene pritiska.
3

1
c) Postoje normalni i tangentni naponi  P  ( P11  P22  P33 ) , gustina fluida zavisi od
3
promjene pritiska.

d) Postoje samo normalni naponi koji se mijenjaju sa vremenom   f  P  .

e) Postoje samo normalni naponi koji se ne mijenjaju sa vremenom

  const .

f) Postoje normalni i tangentni naponi koji se mijenjaju sa vremenom

  f  P
.

4
Oblast 9.1 Jednačina kontinuiteta
Zadatak broj 2.
Kolika je brzina suhog vazduha na površini mora ako je temperatura t  20 o C i u
stratosferi kada je t  53 C i   1, 4
o

Rješenje

Brzina zvuka se označava sa C i računa se po formuli

c   RT gdje je T temperatura a R gasna konstanta vazduha

J
Također imamo poznato da je R  287, 04 kgK

Temperatura na površini mora u kelvinima je jednaka

Tpovršinamora  tpovršinamora  273,15  20  273,15  293,15 K .

A temperatura u strasfore iznosi

Tstratosfera  tstratosfera  273,15  53  273,15  220,15 K .

Za površinu mora brzina i zvuka

m
c   RT  1, 4  287, 04  293,15  343, 22 .
s

A za stratosferu

5
 m
c   RT  1, 4  287, 04  220,15  296 .
s

Oblast 1.9 Uticaj toplote

Zadatak broj 1.
Autoklav, zapremine V0  10 l pun je vode i hermetički zatvoren. Za koliko se poveća
pritisak kada se temperatura povisi za t  40 C , ako je koeficijent toplotnog širenja vode
o

l
jednak   0, 00018 o a koeficijent stišljivosti  p  4,10 10 Pa . Zanemariti promjenu
10 -1

C
zapremine autoklava.

Rješenje

Prvo možemo da nađemo zapreminu na određenoj temperaturi preko slijedeće formule

Vt  V0  1   (T  T0 )  gdje je (T  T0 )

ustvari promjena temperature t .

Pa uvrštavanjem u gore navedenu jednačina dobije se

Vt  V0  1   (T  T0 )  10   1  0, 00018  (40)   10, 072 l  10, 072 10 3 m 3 .

6
Zatim iz jednačine za promjenu zapremine može se izvući promjena pritiska

V    pV0 p...(2),

Gdje je (Vt  V0 ) promjena zapremine.

(Vt  V0 )    pV0 p...(3),

Slijedi

(Vt  V0 ) 0, 072 103

p    17183 kPa .
  pV0 4,19 1010 102

Oblast 6.1.3 Primjena konformnog preslikavanja

Zadatak broj 1.
Ravanski izvor nestišljivog fluida, izdađnosti  , koji se nalazi u tački z0  a (a>0,
realna konstanta) kompleksne ravni z, preskivati pomoću funkcije preslikavanja
1
  u kompleksnu ravan  .
z
Odrediti kompleksni potencijal preslikanog strujanja.

Rješenje

z0  a , (a>0)
1
 
z

7
W ( )  ?

Kompleksni potencijal za izvor je dat izrazom

 
W ( z)  ln( z  z0 )  ln( z  a ) ,
2 2
1
  ,
z
1
z .


Također, može se napisati da je

z
ln( z  a )  ln(1  ) ,
a
1 1

 1  a 1 a) .
ln( z  a)  ln(1  )  ln(1  )  ln( )  ln(
a a a 

Kompleksni potencijali ravni z i  su jednaki odnosno

W ( z )  W ( ) .

Ukoliko se izraz (5) uvrsti u jednačinu (1) slijedi da je izraz za kompleksni potencijal
preslikan u kompleksnu ravan  jednak

1

 a) .
W ( )  ln(
2 

Oblast 9.4 Strujanje kroz konvergentno divergentan mlaznik

Zadatak broj 2.
Konvergentno divergentan mlaznik se nalazi na boku rezervoara sa vazduhom
konstantnom pritiska p1 i gustine 1 . Površina grla mlaznika je A2 . Pretpostavljajući da je
vazdušna struja kroz mlaznik adijabatska i bez trenja, odrediti izraz za težinski protok u
zavisnosti od p1 , 1 , A2 ,  i p2 - pritiska u grlu mlaznika.
p2 p2 T2
Diferenciranjem izraza za protok po karakteristici p odrediti vrijednosti p i T koje
1 1 1

obezbjeđuju maximalni protok kroz mlaznik.

8
 Rješenje

Izraz za težinski protok kroz konvergentno divergentnog mlaznika za adijabatsko strujanje je

jednak

 2 1

 2   p2   p2   

m g  gA2 p1 1      ,
 1  p1   p1  
 

Odnosno

 2 1

 2   p2   p2   

m  A2 p1 1      ,
 1  p1   p1  
 

Maksimalni protok postiže se za


dm
0.
dp

Na osnovu izraza za maksimalni protok i izraz za težinski protok slijedi da je

2 1
1 1
2  p2    1  p2  
     ,
  p1    p1 
2  1
2  p2    1  p2  
     ,
  p1    p1 
2  1
p   p  
2 2     1 2  ,
 p1   p1 
2  1

 p2    1
   ,
 p1  2

9
 1
 p2  
 1
   ,
 p1  2

p2    1 1
  ,
p1  2 

p2  2 1
  .
p1    1 

Za adijabatsko strujanje važi

1
T2  p2  
  ,
T1  p1 

Pa je:

T2 2
 . Ustvari naše traženo rješenje.
T1   1

10
Oblast 3.2.2.1.2 Ojlerov način>Vektorsko polje>Polje brzina rotor
Zadatak broj 4.
   
Dato je polje brzina v  (16 x  y )i  10 j  yz k . Kolika je ugaona brzina fluidnog
2 2

   
djelića za položaj r  6i  3 j  2k ?

Rješenje

Poznato je da je
 
rot v  2 .

A rotor možemo izračunati rješavajući sljedeću determinantu

  
i j k
   
rot v  ,
x y z
vx vy vz

vx  16 x 2  y ,
Gdje je: v y  10 ,
vz  yz 2 ,

Uvrštavanjem u determinantu dobijamo sljedeći izraz

  
i j k
   
rot v  ,
x y z
16 x 2  y 10 yz 2
         
rot v  i (vz  v y )  j ( v z  v x )  k (v y  vx ) ,
y z x z x y
  yz 10  yz  (16 x  y )  10  (16 x 2  y )
2 2 2
rot v  i (  )  j(  )  k(  ),
y z x z x y
   
rot v  i ( z 2  0)  j (0  0)  k (0  1) ,
  
rot v  z 2 i  k .

Uvrštavanjem izraza za rotor u jednačinu za ugaonu brzinu dobije se sljedeći izraz

  
z 2 i  k  2 ,

11
  
 z 2i k
  .
2 2

A iz pozicije djelića imamo sljedeće

x  6

y  3 .
z  2 

Uvršatavanjem koordinata x,y,z u formulu za ugaonu brzinu dobije se sljedeći izraz

  1
  2i  k .
2

12
Oblast 3.2.2.1 Ojlerov način>Vektorsko polje>Polje brzina
Zadatak broj 2.
Odrediti strujnice i putanju kada su komponente brzina
vx  a; v y  b; vz  0.

Rješenje

Poznata je sljedeća jednakost

dx dy dz
  .
vx v y v z
A imamo poznato vx  a; v y  b; vz  0 .

Uvrštavanjem poznatih koordinata u gore navedeni izraz dobijamo

dx dy dz
  ,
a b 0
dx dy
 ,
a b
dy dz
 .
b 0

Iz gore navedene jednakosti dobijamo sljedeće integracijom

13
 a
 dx   b dy...(5).

Integracijom gore navedenog izraza dobijamo

a
x y  C1...(6),
b
b b
x  y  C1 ...(7),
a a
b b b b
y  x  C1 ...(8), Označimo C1 sa C2 Slijedi y  x  C2 ...(9).
a a a a

Oblast 4.2 Osnovni oblik Bernullijeve jednačine

Zadatak broj 5.
Odrediti pokazivanje U cijevi za podatke date na slikama.

14
 Slika 5.1
Rješenje

Slika 5.2

Rješenje

Brzine u presjecima 1 i 2 su jednake

4Q m
v1   1, 273 ...(1),
D2π s
4Q m
v2  2  2,865 ...(2).
d π s

Bernoullijevea jednačina za presjeke 1 i 2 koja važi za oba slučaja (a i b) glasi

E1  E2 ...(3),
p1 v12 p v2
  z1  2  2  z2 ...(4),
 g 2g  g 2g
1
p1  p2   (v2 2  v12 )...(5).
2

a) Jednačina ravnoteže za iste nivoe x-x u U-cijevi je

1
p1   v12   gx   gh  p2   gx  1 gh...(6),
2
1
p1  p2  ( 1   ) gh   v12 ...(7).
2

Ukoliko se izjednače jednačine (7) i (5) pokazivanjem U cijevi je

1 1
( 1   ) gh   v12   (v2 2  v12 )...(8),
2 2

15
 1
( 1   ) gh   v2 2 ...(9),
2
 v2 2
h ...(10),
2( 1   ) g
h  0, 698 m...(11).

b) Jednačina ravnoteže za iste nivoe y-y u U-cijevi je

1
p1   gx  1 gh  p2   gx   gh   v2 2 ...(12),
2
1
p1  p2  (   1 ) gh   v2 2 ...(13).
2

Ako se izjednače jednačine (13) i (5) pokazivanje U-cijevi je

1 1
(   1 ) gh   v2 2   (v2 2  v12 )...(14),
2 2
1
(   1 ) gh    v12 ...(15),
2

Odnosno

1
( 1   ) gh   v12 ...(16),
2
 v12
h ...(17),
2( 1   ) g
h  0,138 m...(18).

Oblast 1.7 Viskoznost

Zadatak broj 8.
Tanka ploča velike površine kreće se sredinom i paralelno kroz procjep širine h=1 mm
konstantnom brzinom v=0,35 m/s. Nad pločom se nalazi ulje nepoznate viskoznosti , a ispod
ploče ulje upola manje viskoznosti. Srednji tangentni napon iznosi 24 Pa. Odrediti viskoznost
ulja zanemarujući uticaj krajeva ploče. Računati da se brzina linearno mijenja po širini
procjepa.

16
 Slika 8.1
Rješenje

Slika 8.2

   1   2 ...(1),
24   1   2 ...(2),

v 2v
1     ...(3),
h h
2
 v  2 v v
2    ...(4).
2h 2 h h
2

Uvrštavanjem jednačine (3) i (4) u jednačinu (2) dobije se

17
 2v v 3v
24   (  )   ...(5),
h h h

Slijedi da je

24h 8 103
  ...(6),
3v 0,35
  22,86 103 Pas.

Oblast 12.2.2 Sila uzgona

Zadatak broj 4.
Za aeroprofil Clark-Y odnosa b/l=6 (v. prethodni dijagram), odrediti maksimalnu
uzgonsku silu kada se kreće kroz miran vazduh na morskoj površini brzinom 320 km/h (t=150
C). Kolika je snaga potrebna za savladavanje otpora pri navedenim uslovima? Karakteristična
dužina profila l=0,3 m.

Rješenje

18
Za maksimalnu uzgonsku silu sa dijagrama 26 str(730) za napadni ugao   162 , koeficijenti
uzgona i otpora iznose

CL  1, 42 ,
CD  0,16 .

Gustina vazduha na morskoj površini za temperaturu t  15 C iznosi

kg
  1, 225 .
m3

Sila uzgona (maximalna) je data izrazom

1 320 103
FL  C L  v A  0,5 1, 42 1, 225  (
2
) 1,8  0,3...(1),
2 3600
FL  3710,93 N .

Sila otpora je data izrazom

1 320 103
FD  C D  v 2 A  0,5  0,16 1, 225  ( ) 1,8  0,3...(2),
2 3600
FD  418,13 N .

Snaga potrebna za savlađivanje otpora je

320 103
P  FD v  418,13  ( )...(3),
3600
P  37167, 40741 W ,

odnosno

P  37, 2 kW .

Oblast 5.2.2 Nepokretni elementi sa više ulaza i izlaza

Zadatak broj 4.

19
 Voda ističe iz rezervoara koji ima otvor na dnu d0=10 mm, i pada vertikalno sa
početnom brzinom v0=4 m/s na horizontalnu glatku ploču, koja se nalazi na razdaljini H=2 m
od ivice otvora. Odredi silu pritiska mlaza na ravan.

Slika 4.1
Rješenje

Slika 4.2

Bernulijeva jednačina za ravan 0-0 i 1-1 glasi

E0  E1...(1),
p0 v0 2 p v2
  z0  1  1  z1...(2),
 g 2g  g 2g

20
p0  pa ; p1  pa 

v0  0; v1  0  ...(3),
z0  H ; z1  0 
v0 2 v2
 H  1 ...(4).
2g 2g

Brzina u ravni 1-1 neposredno prije udara na horizontalnu glatku ploču je

m
v1  v0 2  2 gH  7, 432 ...(5).
s

Protok u ravni 1-1 je dat izrazom

d0 2 π m3
Q1  v1 A0  v1  0, 00584 ...(6).
4 s

Jednačina o promjeni količine kretanja glasi

  
 F   Q (v1 izlaz  vulazn )...(7).

Projekcija na Y-osu

 F   Q1 (v1  v0 )    Q1v0 ...(8).

Sila pritiska mlaza na ravan iznosi

F  2,33 N.

21
Oblast 4.13.3 Nestacionarno strujanje
Zadatak broj 3.
Zanemarujući gubitke, odredi vrijeme potpunog pražnjenja cijevi T, ako je dužina l=10
m, a ugao =45.

Slika 3.1
Rješenje

Poznato je da je sa crteža da visina h odgovara sljedećem izrazu

h  l sin  ...(1).

Također vrijedi i sljeći izraz

dv
 a...(2),
dt
dv h v
 g  ...(3),
dt l T
a  vt...(4).

Izvlačenjem T iz jednačine (3) dobije se

22
 v
lv lv
T 1   ...(5),
gh gh gl sin 
l
v
T ...(6),
g sin 
v  2 gh ...(7),
A uvrštavanjem (7) u (6) dobije se

2 gh 2 gl sin  2 gl sin  2l 20
T     ...(8),
g sin  g sin  g 2 sin 2  g sin  9,81  sin 45
T  1, 68 s .

23
Oblast 4.8 Nikeradeove jednačine
Zadatak broj 2.
U cijevi, prečnika 300 mm, srednja brzina strujanja vode iznosi 3 m/s. Relativna
-6 2
hrapavost cijevi je 0,002 , a kinematička viskoznost vode 0,932 10 m /s. Odrediti koeficijent
trenja , brzinu u osi cijevi vmax , brzinu v50 na odstojanju 50 mm od zida i gubitak pritiska p
zbog trenja na dužini 300 m.

Rješenje

Slika 2.1

Rejnoldsov broj je dat izrazom

24
  vsr D
Re  ...(1),

 
     ...(2),
 

Uvrštavanjem izraza (2) u (1) dobije se sljedeće


vsr D
 v D 3  0,3
Re   sr   965665...(3).
  0,932 106

Re  Rekr  2320 turbulentno strujanje.

Za turbulentno strujanje u oblasti potpune hrapavosti iz Mudijevog dijagrama bira se

koeficijent trenja

  f ( Re, e)...(4),
  f ( Re, e)  0, 0236...(5).

Dok rješavanjem Nikaradze-ove jednačine koeficijent trenja je

1
 ...(6).
D
(1, 74  2 log ) 2
2e

Re > 4  103 .

Gdje je apsolutna hrapavost jednaka

e    D  0, 0006 m...(7).

Koefijent trenja dakle iznosi

  0, 0234 .

Maximalna brzina u osi cijevi se dobija iz izraza

Vsr 1
 ...(8),
Vmax 
1  4, 07
8

25
 
Vmax  Vsr (1  4, 07 )...(9),
8
m
Vmax  3.66 .
s

Tangentni napon na zidu cijevi je

Vsr 2
 0    25,325 Pa...(10).
8

Prividna brzina je jednaka

0 m
V*   0,162 ...(11).
 s

Raspored brzine se određuje prema izrazu

Vmax  V y
*
 2,5ln ...(12).
V R

Dakle, brzina na rastojanju Y=50mm od zida je

Vmax  V50 0, 05
*
 2,5ln ...(13),
V 0,15
Vmax  V50  0, 445...(14),
m
V50  3, 21 .
s

Gubitak pritiska zbog trenja na dužini 300m je

L Vsr 2
p   ...(15),
D 2
300 32
p  1000  0, 0234   ...(16),
0,3 2
p  105,3 kPa .

26
Oblast 2.5 Stabilnost tela pri plivanju
Zadatak broj 9.
Na pontonu dimenzije L x B = 60 x 10 m2 i gaza h = 1,5 m postavljen je kran nosivosti
50 Kn na maksimalnom kraku strijele l = 15 m. Odrediti ugao nagiba plivajuće dizalice pri
punom opterećenju ako je težište na 4, 25 m iznad dna pontona.

27
 Slika 9.1
Rješenje

Slika 9.2

  3,5 m iz težišta

M st  M Q Ugao nagiba se može zanemariti, jer je mali ugao.

M st  V  gh sin  ...(1),
M Q  Ql...(2).

Zapremina tijela

V  LBh  60 10 1,5  900 m3 ...(3).

h  r   ...(4),

28
 Is
r ...(5),
V
BL3 60 103
Is    5000 m 4 ...(6).
12 12

5000
r  5,556 m .
900

h  r    5,556  3,5  2, 056 m...(7).

I na kraju ugao  možemo računati na sljedeći način

Ql 50 103
  arcsin  arcsin ...(8),
Vgh  900 1000  9,81  2, 056
  2, 4 .

29
Oblast 4.10.1 Isticanje kroz otvore
Zadatak broj 1.
Ulje, gustine 720 kg/m3, protiče kroz otvor prečnika 76 mm, čiji su koeficijenti brzine
i kontrakcije 0,95 i 0,65. Šta će pokazivati manometar ako je snaga mlaza ulja 5,9 kW?

Slika 1.1
Rješenje

Slika 1.2

Sila koju mlaz ulja proizvodi proticanjem kroz otvor, može se odrediti iz jednačine o promjeni
količine kretanja

30
      

t KZ
 vdV   v (  vdA)   FM   Fp ...(1).
KP

Gdje su pojedini članovi jednaki

 

t KZ
 vdV  0...(2),
  
 Fm   Fp  Fx ...(4).

Dakle jednačina (1) sada izgleda ovako

   

KP
v (  vdA)  Fx ...(4).

Projekcija na X osu

d 2π
Fx   v 2 A   v 2 ...(5).
4

Snaga mlaza je jednaka

d 2π
P  Fx v   v 3
...(6).
4

Iz izraza (6) dobija se stvarna brzina mlaza

4P m
v 3  12,179 ...(7).
d π
2
s

Stvarni protok je

d 2π
Q  vA  v ...(8),
4
m3
Q  0, 0552 .
s

Izgubljena energija po jedinici težine je jednaka

P
hi  ...(9),
 gQ
hi  15,12 m .

Bernullijeva jednačina za ravan 0-0 i 1-1 je

31
E0  E1  EG  Ei ...(10),
p0 v0 2 p1 v12
  z0    z1  hg  hi ...(11),
 g 2g  g 2g
p0  pa  pm p1  pa 

v0  0 v1  v  0  ...(12),
z0  2, 75 z1  0 
pa  pm pa v2 v2
 2, 75      hi ...(13),
g  g 2g 2g
pm v2
 2, 75  (1   )  hi ...(14).
g 2g

Gdje je

1 1
  1   1  0,108...(15).
 2
0,952

Pokazivanjem manometra se može odrediti iz jednačine (14)

 v2 
pm   g  (1   )  hi  2, 75 ...(15),
 2g 
pm  146536,873 Pa .

Odnosno

pm  146, 6 kPa .

32
Oblast 5.2.1 Isticanje kroz otvore
Zadatak broj 13.
Nacrtati dijagram kontrolne zapremine sa karakterističnim veličinama pri obračunatom
atmosferskom pritisku i odrediti ukupnu silu kojom voda dejstvuje na branu prikazanu na
slici. Podaci: širina brane B = 10 m; H = 5 m; b = 1 m; ψ = 0,61; Q = 50 m3/s; ρ = 1000kg/m3.

Slika 13.1
Rješenje

Jednačina o promjeni količine kretanja glasi

      

t KZ
 vdV  KP v (  vdA)   FM   F p ...(1).

Gdje su pojedini članovi jednaki

 

t KZ
 vdV  0...(2), stacionaran tok


 m  0...(3), nema djelovanja masenih sila
F

   
F p  Fp1  Fp 2  F ...(4).

33
Ako se izrazi (2),(3) i (4) uvrste u jednačinu (1) slijedi da je
        
 (  vdA) 
A1
v 
A2
v (  vdA)  Fp1  Fp 2  F ...(5).

Projekcija na X osu

  v12 A1   v2 2 A2  pm1 A1  pm 2 A2  F ...(6).

Gdje je

A1  BH , A2   Bb...(7),
Q Q2 Q Q2
v1   v12  2 , v2   v2 2  2 ...(8),
A1 A1 A2 A2
H b
pm1   g , pm 2   g ...(9).
2 2

Ukoliko se izrazi (7),(8) i (9) uvrste u jednačinu (6) može se dobiti ukupna sila kojom voda
dejstvuje na branu, dakle

F  pm1 A1  pm 2 A2   v12 A1   v2 2 A2 ...(10),

BH 2 B 2b 2 Q2 Q2
F  g  g   ...(11),
2 2 A1 A2
 gB 2 1 1
F ( H  2b 2 )   Q 2 (  )  846250 N...(12).
2  Bb HB

Slika 13.2

34
Oblast 4.7 Energetski dijagrami
Zadatak broj 3.9
Nacrtati energetski dijagram za slučaj isticanja prikazanog na slici

Slika 3.9.1

Rješenje

35
 Slika 3.9.2

Energetski dijagram za slučaj isticanja

R-R - referentna ravan,
PL – pijezometarska ravan,
LE – linija energije,
DRPP – dijagram rasporeda relativnog pritiska.

Oblast 12.2.1 Otpor pri malim i umjerenim Reynoldsovim brojevima

Zadatak broj 1.
Odrediti najveću težinu koju može da podnese padobran prečnika 10m, ako je
maximalna dozvoljena brzina padanja 6 m/s. Kinematska viskoznost i gustina vazduha su:
m kg
  1, 46 105 ;   1, 22 3 ;
s m

Rješenje

Težinu možemo odrediti

1 2
FD   v cD A...(1).
2

Rejnoldsov broj računamo na sljedeći način

36
 vd
Re  ...(2),

6 10
Re  5
 41 105...(3).
1, 46 10

Zatim čitamo vrijednost za cD iz zbirke Bukurov, Cvijanović na strani 717 tabela 22.

CD  1,33...(4).

A površinu računamo na sljedeći način

d 2π
A ...(5),
4
102 π
A ...(6),
4
A  25π m 2 ...(7).

Poslije uvrštavanjem u jednačinu (1) dobije se

1 2
FD   v cD A...(8),
2
FD  0,5 1, 22  36 1,33  25π ,
FD  2, 292 N = 2,3 kN .

Oblast 5.2.1 Nepokretni elementi sa jednim ulazom i izlazom fluida

Zadatak broj 3.
Kada se pumpa zaustavi (i ne daje otpor strujanju) sila u opruzi je 750 N. Kada pumpa
radi, sila se poveća na 2500 N. Koliku snagu pumpa predaje vodi ?. Nivo vode u rezervoaru je
kg
stalan. (   1000 3 ).
m

37
 Slika 3.1

Rješenje

Slika 3.2

Imamo dva slučaja kada pumpa miruje i kada pumpa radi

a) pumpa miruje

Fv1  F01...(1),
Fv1   v12 A...(2),
F01  750 N .

A površina je jednaka sljedećem izrazu

d 2π
A ...(3),
4
0,132 π
A ,
4
A  0, 0132 m 2 .

Zatim uvrštavanjem gornje vrijednosti u jednačinu (2) možemo izvući brzinu

38
 F01
v1  ...(4),
A
750
v1  ,
1000  0, 0132
m
v1  7,5 .
s

A visinu možemo naći preko sljedeće formule

v12
h ...(5),
2g
7,52
h ,
2  9,81
h  2,9 m .

A za slučaj kada pumpa radi

b) pumpa Radi

Fv 2  F02 ...(6),
Fv 2   v2 2 A...(7),
F02  2500 N .

A površina je jednaka sljedećem izrazu

d 2π
A ...(8),
4
0,132 π
A ,
4
A  0, 0132 m 2 .

Zatim uvrštavanjem gornje vrijednosti u jednačinu (2) možemo izvući brzinu

F02
v2  ...(9),
A
2500
v1  .
1000  0, 0132
m
v1  13, 75 .
s

A visinu možemo naći preko sljedeće formule

39
 v2 2
h  hp  ...(10),
2g
13, 752
2,9  hp  ,
2  9,81
hp  6, 6 m .

I na kraju možemo da izračunamo snagu pumpe

Pp   gv2 Ahp ...(11),

Pp  1000  9,81 13, 75  0, 0132  6, 6 ,
Pp  11, 7 kW .

Oblast 2.6.2 Elementi koji se kreću konstantom brzinom

Zadatak broj 1.

40
 Prava cijev dužine L = 1,2 m zatvorena je na donjem kraju i ispunjena vodom, nagnuta
je za 30◦ u odnosu na vertikalnu osu, i obrće se oko te ose kroz svoju središnju tačku,
ugaonom brzinom ω = 3 rad/s, kao što je pokazano na slici. Potrebno je nacrtati paraboloid
nultog natpritiska i odrediti pritiske na dnu i srednjoj tački cijevi.

Slika 1.1

Rješenje

1
dp  f mx dx  f my dy  f mz dz / :  ...(1),

dp   2 xdx   2 ydy  g  dz...(2).

Integracijom izraza (2) dobija se sljedeće

 2 x 2  2 y 2
p   g  z  C...(3).
2 2

A imamo da nam je

l
z  cos  ...(4),
2
l
z  sin  ...(5),
2

41
  2 2
p2  ( x  y 2 )  g  z  C...(6).
2

Zatim uvrštavanjem izraza (4) i (5) u (6) se dobije

 a2 l 2 2 l
pa  sin   g  cos   C ...(7),
2 4 2
 l2 2
l
C  pa  sin 2   g  cos  ...(8),
2 4 2
 x  y
2 2 2 2
 2 l 2 2 l
p   g  z  pa  sin   g  cos  ...(9),
2 2 2 4 2
 2 l
2 2
l
p  pa  (r  sin 2  )   g ( cos   z )...(10),
 4 2
z  0; r  0; p  pm  pa ...(11).

Sada možemo da nađemo pritisak u tački B za gore navedeno z r i p

 2 l 2 2 l
pMB   sin    g cos  ...(12),
 4 2
pMB  4692, 4 Pa = 4,7 kPa .

A za tačku C

l
r  sin  ...(13),
2
l
z  cos  ...(14),
2
 2 l 2 2 l2 l l
pMC  ( sin   sin 2  )   g ( cos   cos  )...(15),
 4 4 2 2
pMC  10,2 kPa .

Traženi pritisci su izračunati.

42
Oblast 3.3.2 Složeno kretanje > Ubrzanje
Zadatak broj 3.
Rijeka teče sa istoka na zapad po paraleli 60˚ sjeverne širine , brzinom vrel = 4 km/h.
Naći komponente apsolutnog ubrzanja vodenih djelića i projekciju onih komponentnih
ubrzanja koja zavise od brzine toka. Projekciju odrediti na tangentu odgovarajućeg
meridijana. Poluprečnik Zemlje je R = 6,4 ∙ 106 m.

Slika 3.1

Rješenje

Slika 3.2 Slika 3.3

Ugaono brzina je jednaka

2π
 ,
24*60*60
rad
  0, 00007272 .
s

43
Relativno ubrzanje možemo izračunati na sljedeći način

vr 2
ar  arw  ...(1),
R cos 60
42
ar  ,
6, 4 106  cos 60
m
ar  3,86 108 2 .
s

A prenosno ubrzanje možemo izračunati na sljedeći način

a p  a pn   2 R cos 60...(2),
a p  0, 000072722  6, 4 106 cos 60 ,
m
a p  0, 0169 .
s2

A coriolisovo ubrzanje nalazimo preko sljedeće formule

acor  2vr 2 ...(3),

acor  2  0, 0000727 1,112 ,
m
acor  1, 62 105 .
s2

44
Oblast 2.1 Mjerenje pritiska
Zadatak broj 8.
Usljed hemijske reakcije gas se izdvaja iz retorte A i kreće se kroz sudove B i C, pune
rastvore ( rB = 1,03 i rC = 1,05 ), do zvona s vodom gdje se skuplja. Odrediti pritiske u
sudovima A , B , C i u skupljaču D za date dimenzije upisane na crtežu (mm). Zanemariti pad
pritiska gasa pri strujanju kroz cevi.

Slika 8.1

Rješenje

Jednačina za tačke od 0-D

PM 0   g (0,39  0, 0055)  PMD ...(1),

PMD  1000  9,81  0,335 ,
PMD  3286 Pa ,
PVD  3286 Pa (podtlak) .

Jednačina za tačke od D-C

PMD   g (0,39  0, 255)  PMC ...(2),

PMC  3286  1000  9,81  0,135 ,
PMC  1961 Pa ,
PVC  1961 Pa .

Jednačina za tačke od C-B

45
PMC  C g (0,14  0, 04)  PMB ...(3),
PMB  1961  1050  9,81  0,1 ,
PMB  931 Pa ,
PVB  931 Pa .

Jednačina za tačke od B-A

PMB   B g (0,13  0, 03)  PMA ...(4),

PMA  931  1030  9,81 0,1 ,
PMA  79 Pa ,
PPA  79 Pa (pretlak) .

46
Oblast 2.6.2 Relativno mirovanje pri rotaciji
Zadatak broj 11.
U tečnost gustine  uronjeno je tijelo gustine 1 čija je brzina u odnosu na tečnost u
početnom trenutku bila jednaka nuli. Odrediti početno ubrzanje tijela u odnosu na tečnost ako
je :
a.) sud sa tečnošću nepokretan ,
b.) sud se kreće vertikalno naviše ili naniže s konstantnim ubrzanjem,
c.) sud se obrće oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom  .

Slika 11.1
Rješenje

Slika 11.2
a) sud sa tečnošću nepokretan

47
1vg  1va   vg / : v...(1),
1a  g (   1 )...(2),
  1
a  g( )...(3),
1

a  g (  1)...(4),
1

a   g (a  ) .
1

b) sud se kreće vertikalno naviše ili naniže sa konstantim ubrzanjem

a – ubrzanje tijela
ao – ubrzanje suda vertiklano naviše ili naniže konstanim ubrzanjem

Slika 11.3
1va  1v ( g  a )   v ( g  ao )/ : v...(5),
1a  ( g  a)(   1 )/ : 1...(6),

a  ( g  a )(  1)...(7),
1

a  ( g  a )(1  ) .
1

c) Sud se obrće oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom

48
 Slika 11.4
rc – ubrzanje usljed obrtanja oko vertikalne ose konstanim ugaonim ubrzanjem omega.
ar 1v  v 2 r 1  v 2 r  / : v...(8),
ar 1   2 r (   1 )...(9),
  1
ar   2 r ( )...(10),
1

ar   2 r (1  )...(11).
1
1vg  vaz 1   vg / : v...(12),
az 1  g (   1 )...(13),

az   g (1  ) .
1

49
Oblast 7 Laminarno strujanje (viskoznog fluida)
Zadatak broj 3.
Koliki treba da je pad pritiska pri laminarnom stacionarnom strujanju tečnosti između
dvije paralelne ploče, od kojih se gornja kreće konstnom brzinom vo, da bi protok između njih
bio jednak 0.

Slika 3.1
Rješenje

u0
y h 2 p y y
v y  v0  (1  )
h 2 L h h
w0

y h 2 p y y 
v y  v0   (1  )  ...(1),
 h 2  v0 L h h 

A protok imamo kao

50
Q  v y dA...(2),
h
Q   v y dy...(3),
0

Zatim uvršavanjem izraza brzine (1) u izraz protoka (3) dobijamo sljedeće

h
y h 2 p y y 
Q   v0   (1  )  dy...(4).
0  h 2 v0 L h h 

A postavkom zadatka imamo da je potrebno da protok bude jednak 0.

Q  0...(5),
h
y h 2 p y y 
Q  v0    (1  )  dy...(6).
0 
h 2 v0 L h h 
h h h
y h 2 p y h 2 p y y
Q dy   dy   dy...(7).
0
h 0
2 v0 L h 0
2  v0 L h h

Integracijom izraza (7) dobijamo

11 2 h p 1 2 1 p 1 3
0 h  h  h ...(8),
h2 2 v0 L 2 2  v0 L 3
1 1 h3 p 1 h3 p
0 h  ...(9),
2 4  v0 L 6  v0 L
1 h 2 p 1 h 2 p
0  1  ...(10),
2  v0 L 3  v0 L
1 h 2 p
1  ...(11),
6  v0 L
p v
 6 20 ...(12).
L h

A poznato je da je

p  p2  p1 .

51
Oblast 2.3 Pritisak tečnosti na krive površine
Zadatak broj 14.
Ako se za betonski zid 50 m dugačak veže konzola ABCD koliku će dopunsku silu
kg
( veličina i pravac ) trpeti osnovni betonski zid. Gustina betona je   3000
m3

Slika 14.1

Rješenje
Zadatak ćemo podijeliti na dva dijela.
a)

52
 Slika 14.2
Površina dijela se računa na sljedeći način

A  50  3,9  195 m 2 .

A izraz za silu možemo napisati kao

Fha   ghc A...(1),

Fha  1000  9,81 1,95 195 ,
Fha  3730252,5 N = 3,73 MN. .

b)

53
 Slika 14.3
Fhb  Fha  3, 73 MN .

Bitno je odrediti i zapremine V' i Vb

1
vb  (4.53  32 π)  50 ,
4
vb  321,57 m3 .
1
v '  (3.9  32 π)  50 ,
4
v '  231,57 m3 .

Poslije uvrštavanjem zapremine u izraz za silu dobijamo sljedeće

FG  b gvb ...(2),
FG  3000  9,81 321,57 ,
FG  9, 464 MN .

Također i za silu Fu

Fu   gv ' ...(3),
Fu  1000  9,81  231,57 ,
FG  2, 272 MN .

54
I na kraju tražena sila

Fzb  Fu  FG ...(4),
Fzb  7,192 MN ,
Fx  0 ,
Fz  Fzb  7,192 MN .

55
Oblast 5.3.2 Elementi koji se kreću konstantnom brzinom>aktivna pokretačka sila
Zadatak broj 4.
Lopatica, glatke površine, se kreće na lijevo sa konstantnom brzinom u = 6 m/s. U nju
udara mlaz vode prečnika d = 80 mm suprotnog smjera brzinom v0 = 10 m/s, kao što je
pokazano na slici. Odrediti sile Fx i Fy s kojima se lopatica protivi dejstvu mlaza.

Slika 4.1
Rješenje

Površina
d 2π
A ...(1),
4
A  5, 024 103 m 2 .

Qr – redukovan protok se određuje uočavanjem položaja mlaza u odnosu na lopaticu. Lopatica

u jednici vremena dt nosi sa sobom dio mlaza, Av0 dt i to dio A(v0  u )dt .
Ide plus jer lopatica ne izmiče mlazu (ide mu u susret).
Površina presjeka mlaza A ostaje ista na cijeloj površini lopatice.
Zapremina mlaza koji ostaje na lopatici u jedinici vremena dt je

Qr  A(v0  u )dt...(2),
Qr  A(v0  u )...(3).

Ako se sa Qo označi protok fluid na izlazu iz mlaznika Qo  vo A i to se zamijeni u jednačini

(4) slijedi da je

56
 v0  u
Qr  Qo ( )...(4),
v0
10  6
Qr  50, 24 103 ( ),
10
m3
Qr  80,384 103 .
s

Jednačina o promjeni količine kretanja

m
v1  v2  v0  u  16 ...(5).
s

Horizontalna sila

 Fx   Qr (v2 sin 60  v1 )...(6),

 Fx  80,834 1000 103 (29,84) ,
Fx  2398, 66 N .

Vertikalna sila

Fy   Qr v2 sin 60...(7),
Fy  643, 07 N .

57
Oblast 6.1 Ravansko strujanje savršenog nestišljivog fluida
Zadatak broj 5.
Za ravansko strujanje nestišljivog fluida, određenom potencijalom brzine
ax  by
 ( x, y )  , naći strujnu funkciju, kompleksni potencijal i kompleksnu brzinu za
x2  y2
granični uslov W(a + ib) = 1, i skicirati strujnu sliku.

Rješenje

Potencijal brzine u polarnim koordinatama je

a b
 (r , O )  cos O  sin O ...(1).
r r

Radijalna i kružna komponenta brzine su

 1  a b
vr     2 cos O  2 sin O ...(2),
r r  O r r
1   a b
vO     2 sin O  2 cos O ...(3).
rO r r r

Jednačina za strujnu funkciju se određuje korištenjem jednačina za radijalnu brzinu

 a b
 rvr   cos O  sin O ...(4),
O r r
a b
    cos OdO   sin OdO ...(5),
r r
a b
   sin O  cos O  C...(6).
r r

U Dekartovim koordinatama

bx  ay
 ( x, y )   C...(7).
x2  y2

Jednačina za kompleksni potencijal je

W ( x, y )   ( x, y )  i ( x, y )...(8),

58
 ax  by bx  ay
W ( x, y )  i 2  c...(9),
x2  y 2 x  y2
x(a  ib)  iy (a  ib)
W ( x, y )   C...(10),
( x  iy )( x  iy )
a  ib
W ( z)   C...(11).
z

Iz graničnog uslova se određuje integraciona konstanta

W (a  ib)  1, slijedi C=0...(12),

a  ib
W ( z)   C...(13).
z

Kompleksna brzina je

dW ( z ) a  ib
v  ( 2 )  (a  ib) z 2 ...(14).
dz z

Jednačina za ekvipotencijalne linije je

Za   0  const se dobije

0 ( x 2  y 2 )  ax  by...(15),
a b
x 2  y 2  x  y  0...(16).
0 0

Ekvipotencijalne linije predstavljaju familiju krugova sa centrom na pravoj

b
y x
a

Jednačina za strujne linije je   0  const se dobije

b a
x2  y 2  x  y  0...(17).
0 0

Strujne linije predstavljaju familiju krugova sa centrom na pravoj

a b
y   x, koja je normalna na pravu y  x u koordinatnom početku.
b a
Nulte strujnice se dobiju kada se jednačina za strujnu funkciju izjednači sa nulom

59
 ( x, y)  0.

Slika 5.1

60
Oblast 2.4 Plivanje
Zadatak broj 6.
Šuplje kupasto tijelo zagnjureno je silom F u vodu prema pokazanoj slici. Navesti
jednačine iz kojih se može odrediti h. Zanemariti težinu tijela i debljinu njegovih zidova.
Razmotriti fizički smisao svih pretpostavki koje bi trebalo usvojiti za dobijanje
aproksimativnog rješenja.

Slika 6.1
Rješenje

Slika 6.2
Sila koje djeluju na šuplje kupasto tijelo su

F z  0...(1),
Fu  F  0...(2),
Fu  F ...(3).

Sila uzgona je data izrazom

Fu  v gV ...(4).

61
Zapremina sile uzgona je jednaka

R2π r 2π
V H ( H  h )...(5). Zapremina zarubljene kupe.
3 3

Iz jednakosti sličnosti uglova, dobija se

H H h
tg   ...(6),
R r

rR
 H  h  ...(7),
H

Gdje je

D
R ...(8).
2

Ukoliko se izraz (7) uvrsti u jednačinu (5)

R2π ( H  h) 2 π
V H  R2 ( H  h)...(9),
3 H2 3
R2π ( H  h)3 π
V H  R2 ...(10).
3 3H 2

Ako se izraz (10) uvrsti u jednačinu (4), sila uzgona je

 R2 π ( H  h)3 π 
Fu  v g  H  R2 ...(11).
 3 3H 2 

Izjednačavanjem sile uzgona sa silom F, dobija se

62
  R2π 2 ( H  h) π 
3
v g  H R  F ...(12),
 3 3H 2 
R2 π ( H  h) 3 π F
H  R2  ...(13),
3 3H 2
v g
( H  h)3 π R 2 π F
R2  H ...(14),
3H 2
3 v g
3F
( H  h)3  H 3  ...(15),
 v gR 2 π
3F
H h  3 H3  ...(16).
v gR 2 π
Ako se izraz (8) uvrsti u jednačinu (16), dobija se izraz za određivanje dubine uranjanja tijela

3F
h  H  3 H3  .
 v gR 2 π

63
Oblast 4.5 Gubitak trenja u cijevima
Zadatak broj 1.
Za koliko se povećava izgubljena energija zbog trenja, pri laminarnom i turbulentnom
strujanju zadatkog protoka tečnosti kroz cijev pravougaonog presjeka axb pri a/b=3 u odnosu
na laminarno i turbulentno strujanje istog protoka kroz cijev kvadratnog presjeka iste
površine. Dužina cijevi i apsolutna hrapavost su u oba slučaja iste.

Rješenje

Slika 1.1

64
 a
4a
4ab 3 a
Dh  
ab a a
3

Pad pritiska je dat izrazom

l v2
p    ...(1).
Dh 2

Izjednačavanjem površina poprečnih presjeka dobije se

2a 2b  (2a) 2 ...(2).
Dh 2  4ab...(3),
Dh  2 ab ...(4),
a
b  ...(5),
3
a 1 3
Dh  2 a  2a ...(6),
3 3 3
2
Dh  a 3...(7).
3

Hidraulički prečnik (veza između pravougaonog i kvadratnog presjeka)

Laminarno strujanje
Za laminarni režim strujanja važi sljedeće

68, 44
 ...(8).
Re

Gdje je

vD
Re  ...(9)


Pošto je A  A , također važi i sljedeće

v  v  v...(16).

65
Odnos padova prisaka pri pravuogaonom i kvadratnom presjeku za laminarno strujanje je

l v2 68, 44
 
 p  Dh 2  D Re Dh Re Dh
     h   ...(11),
 p lam l v 2
 Dh 68, 44 Dh Re Dh
 
Dh 2 Re
vDh 2 
 p   
2
 a 3

 Dh D
  h    3
4
 ...(12),
  vDh Dh  Dh   4ab  3 
 p lam
  ab 
 p 
   1,33 .
 p lam

Turbulentno strujanje
Za turbulentni režim strujanja važi da je koeficijent trenja

0,25
 e 
  0,11  ...(13).
 Dh 

Također važi da je

e  e  e...(14).

Odnos padova pritisaka pri pravuogaonom i kvadratnom presjeku za turbulentno strujanje je

0,25
l v2  e 
  0,11 
 p  Dh 2  Dh  Dh  Dh
     ...(15),
 p tur l v 2
 Dh  e 
0,25
Dh
  0,11
Dh 2 
 Dh 
1,25 1,25
2  2 
 3a 3  3 a 3
0,25 1,25
 p   Dh  Dh  Dh 
          ...(16),
 p tur  Dh  Dh  Dh   4ab   a 
 ab   

66
 1,25
 p  2 
   3 ,
 p tur  3 
 p 
   1,197 .
 p tur

Oblast 11.2 Dimenzijske analize

Zadatak broj 10.

67
 Odrediti izraz za vučnu silu broda ako se pretpostavi da zavisi od dinamičke
viskoznosti , gustine , brzine fluida v, dužine broda l i gravitacije g.

Rješenje

Izraz je dat na sljedeći način

f ( ,  , v, l , g , F )  0...(1).
π1  gv x1  y1l z1...(2),
π 2  gv x 2  y 2l z 2 ...(3),
π 3  gv x 3  y 3l z 3 ...(4).

Jedinice u SI sistemu

 v  si   ms 1    LT 1  ...(5),
   si   kgm3    ML3  ...(6),
 l  si   m   L ...(7),
 g  si  ms 2    LT 2  ...(8),
   si   Pas  
N kgm
2
s  2 2 s  kgm 1s 1    ML1T 1  ...(9),
 m sm 
 kgm 
 F  si   N  2  kgms 2    MLT 2  ...(10).
 s 
π1

 L
x1 y1 z1
π1   M 0 L0T 0    LT 2   LT 1   ML3 
M : 0  y1
L : 0  1  x1  3 y1  z1  z1  3 y1  1  x1
z1  1
T : 0  2  x1
x1  2

68
π2

 L
x2 y2 z2
π 2   M 0 L0T 0    ML1T 1   LT 1   ML3 
M : 0  1  y2
y2  1
L : 0  1  x2  3 y2  z2  z2  3 y2  1  x2
z2  1
T : 0  1  x2
x2  1

π3

 L
x3 y3 z3
π 3   M 0 L0T 0    MLT 2   LT 1   ML3 
M : 0  1  y3
y3  1
L : 0  1  x3  3 y3  z3  z3  3 y3  1  x3
z3  2
T : 0  2  x3
x3  2

Zatim možemo da dođemo do π1 , π 2 , π3

gl
π1  gv 2  0l  π1  ...(11),
v2

π 2   v 1  1l 1  π1  ...(12),
vl
F
π 3  Fv 2  1l 2  π1  2 2 ...(13),
v l
 (π1 , π 2 , π 3 )  0...(14),
gl  F
( 2 , , 2 2 )  0...(15).
v vl v l

69
 gl  gl 
F  v 2  l 2 f1 ( , )  v 2  l 2 f1 ( 2 , )...(16),
v vl
2
v vl
gl
F  v 2  l 2 f1 ( 2 , Re )...(17).
v
gl
A uzimajući u obzir da je 2 ustvari fraudov broj dobijamo traženo rješenje
v

F  v 2  l 2 f1 ( Fr , Re ) .

Oblast 6.1.3 Primjena konformnog preslikavanja

Zadatak broj 11.
Kompleksni potencijal ravanskog strujanja nestišljivog fluida je
W(z) = (a – ib)z2, gdje su a i b realne i pozitivne konstante.
a) Odrediti strujnu funkciju ψ (x, y) i odnos konstanti a/b tako da protok kroz konturu
omeđenu tačkama A (0, ) i B (2, 3 ) bude jednak nuli.
b) Za nađeni odnos a/b odrediti nulte strujnice, nacrtati ih i skicirati strujnu sliku sa
naznačenim smjerom strujanja.

Rješenje

W ( z )  (a  ib) z 2
W ( x, y )  (a  ib)( x  iy ) 2
W ( z )
v  2(a  ib) z...(1),
z
v  vx  iv y  2az  2bzi...(3),
vx  2az; v y  2bzi;
v  2az  2bzi  2a ( x  iy )  2bi( x  iy )  2ax  2ayi  2byi  2by...(4),
v  2ax  2by  i(2ay  2bx)...(5),
vx  2ax  2by; v y  2ay  2bx;

70
  2ax 2
vx      vx dx   (2ax  2by )dx   2byx   y ...(6),
y 2
  ax 2  2byx   y ...(7),

 2by   ' y  v y  2ay  2bx...(8),
y
 ' y  2ay  4bx...(9),
2ay 2
 y   (2ay  4by )dy   4bxy  C...(10),
2
 y  ay 2  4bxy  C 0 ...(11).
jer je W (0)  0  C  0

Uslov da protok kroz konturu umeđenu u tačkama A(0, 3); B(2, 3); bude jednak nuli

 ( x, y )  ax 2  2byx  ay 2  4byx  ax 2  ay 2  2bxy...(12).

W ( x, y )   ( x, y )  i ( x, y )...(13),
i ( x, y )  W ( x, y )   ( x, y )...(14),
i ( x, y )  (a  ib)( x  iy ) 2  ax 2  ay 2  2bxy...(15),
i ( x, y )  (a  ib)( x 2  2 xiy  y 2 )  ax 2  ay 2  2bxy...(16),
i ( x, y )  ax 2  2axyi  ay 2  bx 2i  2bxy  by 2i  ax 2  ay 2  2bxy...(17),
i ( x, y )  i(2axy  bx 2  by 2 )  4bxy  2ay 2 ...(18),
 ( x, y )  2axy  b( x 2  y 2 )...(19).

a)
 ( x, y ) omeđenu tačkama A(0, 3); B(2, 3); pri čemu kroz konturu mora biti jednak 0.

qv  0

71
qv   B  A  0...(20),
 x  0  x2 
A  B  
 y  3  y  3
 B (2, 3)  4 3a  b(4  3)  4 3a  b...(21),
 A (0, 3)  2 3a0  b(0  3)  3b...(22).
 B  A  0...(23),
4 3a  b  3b  0...(24),
a 3
 ...(25).
b 3
b)
a 3
za odnos  odrediti nulte strujnice i nacrtati ili skicirati strujnu sliku sa naznačenim
b 3
smjernom strujanja

 ( x, y )  2axy  b( x 2  y 2 )
 ( x, y )  0...(26),
2axy  b( x 2  y 2 )  0/ : b...(27),
a
2 xy  x 2  y 2  0...(28),
b
3
2 xy  x 2  y 2  0/ : x 2 ...(29),
3
2
 y 3 y
  2  1  0...(30),
x 3 x

Uzimamo smjenu gdje je y/x=t i dobijamo kvadratnu jednačinu sa sljedećim rješenjima

2 3
t2  t  1  0...(31),
3
3
t1  ,
3
t2   3.

Iz rješenja možemo da izvučemo uglove 1  30 ,  2  120  60 .

  

72
 y 3
tg   ...(32),
x 3
1  30.
y
tg    3...(33),
x
 2  60.

Zatim skiciramo sliku

73
Slika 11.1

74
Oblast 2.2 Pritisak tečnosti na ravne površine
Zadatak broj 8.
Odrediti maksimalnu neophodnu silu T u užetu i silu reakcije F0 na osi obrtanja 0
poklopca, koji zatvara trouglasti otvor na ravnom zidu. Podaci: H = 3 m; h = 2 m; b = 1,6 m; c
= 1,8 m i α1 = α2 = 60◦.

Slika 8.1
Rješenje

Slika 8.2

75
Sila pritiska na zatvarač iznosi

P   gzc A...(1).
1
zc  H  h cos 30...(2).
3
bh
A  ...(3).
2

Uvrštavanjem jednačine (2) i (3) u (1) dobijamo sljedeće

 1  bh
P   g  H  h cos 30  ...(4),
 3  2
 1  1, 6  2
P  1000  9,81 3  2 cos 30  ,
 3  2
P  37670, 4 N = 37,3 N .

IC
vD  vC  ...(5).
vC A
H
vc  ...(6),
cos 30
vc  2, 793 .
bh3
vD  vC  ...(7),
bh
36vC
2
12,8
vD  2, 793  ,
160,87
vD  2,873 .

Momentna jednačina

76
 H
M 0  0 P(
cos 30
 vD )  Tc...(8),

H
Tc  P (  vD )...(9),
cos 30
T  12, 29 kN .

Projekcije na ose X i Y

x  P cos 30  T cos 60  Fx ...(10),

Fx  26,505 kN .
 y T sin 60 
 P sin 60  Fy ...(11),
Fx  8, 21 kN .
F0  Fx 2  Fy 2  27 kN...(12).

77
Oblast 11.1 Teorija sličnosti
Zadatak broj 7.
Avion je građen za let na velikim visinama gdje su gustina i viskoznost vazduha 0,2 i
0,8 od onih odgovarajućih na morskom nivou.
Prije izrade prototipa ispitivanja su vršena na modelu 1:50 u vazdušnom tunelu sa
komprimovanim vazduhom pritiska 20 at. Odrediti potrebnu brzinu vazduha u tunelu za
dinamičku sličnost između modela ispitivanog u tunelu sa komprimovanim vazduhom na
morskom nivou i odgovarajućeg aviona pri letu brzinom 660 km/h na velikoj visini?
Pretpostaviti da viskoznost ne zavisi od pritiska.

Rješenje

Simbol Jedinica Dimenzija

 m2  L2T 1 
s
 kg  ML3 
m3

78
 L m  L
v m  LT 1 
s

p Pa  ML1T 2 

 a  b Lc  1...(1),
 L2T 1   ML3   L   M 0 L0T 0 ...(2),
a b c

M b  M 0  b  0...(3),
L2b L3b Lc  L0  2a  3b  c  0...(4),
T  a  T 0  a  0...(5).

0 1 0
2 3 1  0  Dimenzijski nezavisan skup
1 0 0
 1   x1 y1 Lz1v  1
 L
x1 y1 z1
 M 0 L0T 0    L2T 1   ML3   LT 1 
M : 0  y1
L : 2 x1  3 y1  z1  1  0  z1  1
T : 0  1  x1
x1  1
vL
1   R e  Rep  Rem

 2   x 2  y 2 Lz 2 p  1
 L
x2 y2 z2
 M 0 L0T 0    L2T 1   ML3   ML1T 2 
M : 0  y 2  1  y 2  1
L : 2 x2  3 y2  z2  1  0  z1  2
T : 0  1  x2
x2  2
2
L2 pL p p
2  p      const  m
 2
    m

79
p pm
 ...(6),
 m
p pm  p 20
  m  m    m  20  ...(7).
 m  p 1
v p Lp vm Lm
Rep  Rem   ...(8),
p m
vp  p Lm 0,8 1 0,8 
   ...(9),
vm m Lp m 50 50 m
p
 p  p  m p  m 20 
     100...(10),
m m  p m  p 0, 2 
m
 p 0,8
 100  1, 6...(11),
m 50
 660 km m
m  p   412,5  114,5 ...(12).
1, 6 1, 6 h s

Oblast 4.3 Glavni problemi, oblici sa gubicima

Zadatak broj 1.
Na jednoj vertikalnoj dionici kroz koju teče voda postavljeni su manometri A i B,
gdje su prečnici cijevi 152 mm i 76 mm. Tačka B je 2,45 ispod A i kada je protok kroz cijev
Q = 21 l/s , pritisak u B je za 0,12 at veći od pritiska u A.
Ako se pretpostavi da se gubici u cijevi između presjeka A i B mogu izraziti kao vA2/2 , gdje
je vA srednja brzina vode u presjeku A,treba odrediti koeficijent gubitaka . Ako se manometri
u A i B zamijene sa cijevima napunjenim vodom i priključenim za U-manometar u kojem se
nalazi živa, izračunati razliku nivoa žive h.

80
 Slika 1.1
Rješenje

Razlika pritisaka u presjecima A–A i B–B je Δp = 0,12 at , pa je pritisak u

presjeku B–B prema uvjetima zadatka jednak

pB  p A  p...(1).

Ukupni gubici u cijevi između zadanih presjeka su

vA2
ghG  c ...(2).
2

Brzine v A ; vB mogu se odrediti iz izraza za protok

81
 d 2 A d2 
Q  vA  vB B ...(3),
4 4
4Q
v A  2 ...(4),
d A
4Q
vB  ...(5).
d 2 B

Jednačina održanja energije Bernullijeva jednačina, definisana za presjeke A-A i B-B u

odnosu na referentnu ravan R-R postavljenu u presjeku B-B glasi

E A  EB  EG ...(6),
pA v 2 p v 2
EA    A A  z A ; EB  B   B B  z B ,
g 2g g 2g
pA v 2 p v 2
  A A  z A  B   B B  z B  EG ...(7).
g 2g g 2g

Pojedini članovi u oba presjeka u jednačini održanja energije iznose

p A  pat  pmA pB  pat  pmB  p A  p,

v A  0; vB  0,
 A  1; B  1,
z A  H ; z B  0,
vA2
EG  hG  c .
2g

Zamjenom navednih vrijednosti u jednačini održanja energije dobija se

pA vA2 p v 2
  H  B  B  hG ...(8),
 g 2g  g 2g
pA vA2 p p vB 2 v 2
 H  A    c A ...(9),
 g 2g  g  g 2g 2g

82
Nakon što se brzine v A ; vB izraze iz izraza za protok dobija se

8Q 2 p 8Q 2 8Q 2
 gH    c ...(10),
d A4 2  d B 4 2 d A4 2
8Q 2  1 1  p 8Q 2
     gH  c ...(11),
 2  d A4 d B 4   d A 4 2
 1 1  d A4 2  p 
c  dA  4  4  
4
2 
gH  ...(12),
 d A d B  8Q   
 2  p  1 
c  1  d A 4  2  gH    4  ...(13),
 8Q    dB 
 2  0,12  98100  1 
c  1  0,1524  2 
9,81  2, 45   4
,
 8  0, 021  1000  0, 076 
c  3,31 .

Ako se manometri u presjecima A-A i B-B zamijene sa cijevima napunjenim vodom i

priključenim na U-manometar u kojem se nalazi živa, razlika nivoa žive h može se odrediti iz
osnovne jednačine hidrostatike za donji nivo razdvajanja tečnosti u U-manometru, kako
slijedi

pB   gh1   ž gh  p A   g (h1  H  h )...(14),

p A  p   gh1   ž gh  p A   gH   gh   gh1...(15),
p   ž gh   gH   gh...(16),
p   gH  gh(    ž )...(17),
p   gH
h ...(18),
g (  ž )
0,12  98100  1000  9,81  2, 45
h ,
9,81(1000  13600)
h  0, 099 m .

83
Oblast 2.3 Pritisak tečnosti na krive površine
Zadatak broj 4.
Ako se prikazani bestežinski dio cilindra nalazi u ravnoteži naći odnos gustina tečnosti
koje se nalaze lijevo i desno od cilindra. Veza cilindra i pregradnog zida u tački 0 je zglobna.

Slika 4.1
Rješenje

Sile koje djeluju na karakteristične površine dijela cilindra prikazane su na slici a to su

horizontalna i vertikalna komponenta sile pritiska tečnosti lijevo od cilinda i horizontalna
komponenta sile pritiska tečnosti desno od cilindra.

Slika 4.2

Za slučaj ravnoteže, moment tih sila za osu prolazi kroz tačku O mora biti jednak nuli

M o  0,
4R
Fh 2C2O  Fh1 y C1 y O  Fh1z  0...(1).
3

84
Projekcija zakrivljene površine cilinda na vertikalnu ravan ima veličinu

A1 y  A2  A  RL...(2).

Dubina na kojoj se nalaze težišta obje površine je jednaka i iznosi

R
hT 1 y  hT 2  hT  ...(3).
2

Udaljenost centra pritiska od težišta površine jednaka je i sa lijeve i sa desne strane cilinda i
ona iznosi

LR 3
I R
e1  e2  e    12  ...(4).
hT A R RL 6
2

Analogno navedenom slijedi da su i dužine gore navedene jednake pa se jednačina za sumu

momenata može napisati u obliku

4R
( Fh 2C2O  Fh1 y )C2O  Fh1z  0...(5).
3

Intenzitet horizontalne sile pritiska na strani fluida 2 jednak je

R 1
Fh 2   2 ghT 2 A2   2 g RL  2 gR 2 L...(6),
2 2

A intenzitet horizontalne komponente sile pritiska na strani fluida 1

R 1
Fh1 y  1 ghT 1 A1 y  1 g RL  1 gR 2 L...(7).
2 2

Intenzitet vertikalne komponente sile pritiska na strani fluida 1 iznosi

R 2 1
Fh1z  1 gV  1 g L  1 gR 2 L...(8).
4 4

85
Udaljenost C2O iznosi

R R R R
C2 O   e    ...(9).
2 2 6 3

Uvrštavanjem navedenih izraza u jednačinu za sumu momenata ona dobija oblik

1 1 2  R 1 4R
  2 gR L  1 gR L   1 gR  L  0...(10),
2 2

2 2 3 4 3
1 3 1
gR L(  2  1 )  1 gR 3 L  0...(11),
6 3
1 1
(  2  1 )  1  0...(12),
6 3
 2  1  2 1  0...(13),
 2  31  0...(14),
 2  31 .

86
Oblast 4.7 Energijski dijagram
Zadatak broj 2.
a) Odrediti protok vode Q kroz dovodni 1-2 i odvodni 3-4 cjevovod turbine, ako je poznato :
-napor turbine HT=90 m VS,
-natpritisak u tački 1 p1m=60 m VS,
-gubici između 1-2 su dati kao 3v1/2g
-gubici između 3-4 su dati kao 2v2/2g .
b) Naći pritisak na izlazu iz turbine p3m .
c) Grafički predstaviti promjene pojedinih oblika energije od mjesta 1 do 5 .

Slika 2.1
Rješenje

87
a) Bernullijeva jednačina za ravn 1 i 5 je

E1  E5  EG  ET ...(1).
p1 v12 p v2
  z1  5  5  z5  hg12  hg 3 h  ht ...(2),
 g 2g  g 2g
3v12 
p1  pa  p1m ; p5  pa ; hg12 
2 g 
2v2 2 
v1  0; v5  0; hg 3h   ...(3),
2g 
z1  85; z5  50; ht  H T 


pa  p1m v12 p v2 3v 2 3v 2
  85  a  5  50  1  2  H T ...(4),
g 2g  g 2g 2g 2g
p1m v12 3v 2 v2
  85  50  1  2 2  H T ...(5),
 g 2g 2g 2g
v2 2 2v12 p1m
2    85  50  H T ...(6),
2g 2g g
p
v12  v2 2  1m  (85  50  H T ) g ...(7).


Pošto je

Q 4Q 16Q 2 
v1   2  v12  4 2 
A1 d1  d1  
 ...(8).
Q 4Q 16Q 2 
v2    v2  4 2
2

A2 d 2 2 d 2  

Slijedi da jednačina (7) ima sljedeći oblik

16  1 1  p
2 
 4  Q 2  1m  (85  50  H T ) g ...(9),
  d1 d 2 
4

m3
Q  0, 48 .
s

b) Bernullijeva jednačina za ravan 1-3 je

88
E1  E3  EG  ET ...(10).
p1 v12 p v2
  z1  3  3  z3  hg12  ht ...(11),
 g 2g  g 2g
3v12 
p1  pa  p1m ; p3  pa  p3m ; hg1 2 
2 g 

v1  0; v3  v2  0;  ...(12),
z1  85; z3  33; ht  H T 


pa  p1m v12 pa  p3m v2 2 3v12
  85    33   H T ...(13),
g 2g g 2g 2g
p1m v12 p3m v2 2 3v12
  85    33   H T ...(14),
 g 2g  g 2g 2g
p3m p1m 1

 g  g 2g
  2v12  v2 2   85  33  H T ...(15),

p3m
 17 m VS .
g

Slika 2.2

R-R - referentna ravan,

PL – pijezometarska ravan,
LE – linija energije,

89
DRPP – dijagram rasporeda relativnog pritiska.

90