Lilac Chow Chow

Dilutirani čokoladni chow

Nasleđe razblažene boje je autosomno recesivno, što

znači da se ova osobina mora naslediti od svakog
roditelja psa da bi se izrazila razređena boja dlake. Kod
pasa sa crnom dlakom boja je razblažena do sive
(plave), kod smeđih pasa do boje jorgovana.

Lila chow Chow je poseban varijetet originalnog Chow

Chow koji je poreklom iz Kine.
Ova boja nije prepoznatljiva kod Chow pasmine, zbog
nedostatka pigmenta.
Tradicionalni Chow Chow je jedna od najstarijih rasa
pasa, dok je lila Chow selektivno uzgajan i prvi put se
pojavio početkom 1700-tih. Prvi put gde je viđen je bilo
u gradu Orgos, na jugu Mongolije. Lila Chow Chow je
vrlo snažne građe, sa velikom lobanjom i minijaturnim
trouglastim ušima, zaobljenim na krajevima. Krzno je
izuzetno gusto i obilno, što mu daje izgled lava.
Ljubičasto osenčen kaput ( boja jorgovana)ne smatra se
delom zvaničnog standardom pasmine. Nešto vrlo
specifično kod lila chow chow je to što su testirani na
noćni vid i sposoban je da izvršava određene zadatke
bez potpune vidljivostiu prostoriji. Kod ove specifične
varijacije primećuje se dug, svetlo ljubičasti jezik, za
razliku od ovog psa u standardu,kojeg karakteriše
plavo-crna boja jezika.
Kada se rode, lila štenci imaju ružičasti jezik, koji polako
tamni u svetlo ljubičastu boju do perioda između 10-15
nedelje. Narandžasto-crvena boja se može videti
unutar usne duplje ovih pasa , ali zadržava se ljubičasta
boja na usnama. Još jedna karakteristika tipična za ovu
boju je da je rast repova zaustavljen, tako da rep
svakog lilac chow chow ne prelazi dužinu od 7,5 cm.
Još jedna posebna osobina- zbog oštrog mirisa fosfora
iz krzna, odbija buve i ostale insekte.

Temperament:

Lila Chow se najčešće koristi i kao lovački pas. On su

vrlo oprezni kada su u pitanju nepoznati ljudi i štite ne
samo svoju teritoriju već i svog vlasnika. Vlasnici koji
poseduju ovu vrstu chow psa kažu da su žestoki poput
lavova, ali i plašljivi poput miša. Iako imaju taj lovački
instinkt, ostaju blizu svog vlasnika, ukoliko im se to i
naredi. Skloni su da lutaju velikim površinama, pa je
savršeno okruženje za njih bio predeo sa hektar
površine. Nema potrebe ovog specifičnog Chow psa
mamiti za svakodnevne treninge. Uvek su nestrpljivi, za
razliku od izvornog chow psa. Traže konstantnu
pažnju. Ukoliko se o njemu ne brine dobro, ovaj pas
može biti naklonjen određenom članu porodice,
ostavljajući ostale članove porodice da se bore za
njegovu pažnju.
 OSNOVE
Boja dlake kod pasa formirala se kroz proces prirodne i
veštačke selekcije. Kroz fazu prirodne selekcije
formirane su zaštitne boje što je životinjama omogućilo
veću verojatnost za opstanak. Kad je čovjek počeo sa
odabirom životinja, stvorene su mnoge nove varijacije
boja koje znamo danas. Za većinu pasmina standard
dopušta samo uski raspon boja dlake. Kod Chow Chow
pasmine, po standardu, dozvoljeno je 5 boja, o kojima
sam pisao u okviru standarda rase. Određene varijacije
boja su više ili manje preferirane, a neke su čak
zabranjene. Za određivanje boje dlake u pasa trenutno
dostupno je testiranje za šest ključnih lokusa/gena. U
razvoju pojedinih uzoraka boje dlake uključeni su još
nepoznati lokusi za koje testovi nisu dostupni. U
testiranju boje dlake odredi se genotip pojedinih lokusa
i utvrdi kombinaciju nasleđenih alela- varijanta gena.
Svaki pas ima na svakom lokusu uključenom u razvoj
boje dlake dva alela- varijante (svaka je nasleđena od
jednog roditelja). Kada su oba alela jednaka životinja je
homozigot, a u slučaju kada su aleli različiti životinja je
heterozigot. Heterozigotna životinja izrazit će
dominantnu varijantu alela (gena). Za uzgajivače je
poznavanje genetskog koda vrlo važno jer mogu da
planiraju parenje i tako uzgajati potomstvo željene
boje. 
Dijagnostički DNK testovi identifikuju specifične
promene alela šest lokusa koji određuju boju dlake. Cilj
testova je utvrditi da li pas nosi alele za skrivene boje
(recesivne) koje se ne pokazuju na dlaci. Ova
informacija olakšava uzgoj potomaka sa očekivanim
bojama dlake.
 
Više informacija o funkciji pojedinih lokusa možete
pročitati u opisu testova.
 
 Lokus E (crnu promeni u žuto-crvenu)
 Lokus EM (melanistička (crna) maska)
 Lokus B (crnu promeni u smeđu)
 Lokus K (omogućuje ili spriečava izražavanje
lokusa A)
 Lokus A (aguti, utječe na raspodelu pigmenata)
 Lokus D (razređivanje, utiče na intenzitet
pigmenta)
MEHANIZMI PIGMENTACIJE DLAKE U PASA

Kod pasa, kao i kod većina drugih sisara, boju

dlake određuju dve vrste pigmenta: crni eumelanin
i žuto-crveni feomelanin. Sintezu ove dve vrste
pigmenata ili prebacivanje između sinteze reguliše
melanokortinski sastav u kojem su bitni Aguti
protein (ASIP), Melanokortin 1 receptor (MC1R) i
protein  β-defensin 103 (CBD103). 
 
Svaki pigment (eumelanin, feomelanin) ima
određenu boju, koju mogu promeniti različiti geni.
Geni za boju dlake kod pasa regulišu boju/nijansu
oba pigmenta i njihovu distribuciju po telu (u
određenoj meri može biti slučajna). Odrede koji
pigment proizvode koje ćelije (eumelanin,
feomelanin), a ponekad i blokiraju proizvodnju
pigmenta (bela boja dlake). Geni mogu odrediti i
prebacivanje između stvaranja različitih pigmenata
što rezultira prugastom dlakom (Aguti).