МОГУЋНОСТИ ПРИМЈЕНЕ PARNABY ПОСТРОЈЕЊА ЗА

ЧИШЋЕЊЕ УГЉА НА П.К. „ГРАЧАНИЦА“ ГАЦКО

Миодраг Шешлија, Саша Бошковић, Бојо Вуковић, Ненад Ласица

Апстракт
У геолошком стубу главног угљеног слоја поља „Ц“, развијен је
прослојак који карактерише брзо смјењивање фација угља и слојне јаловине
(лапорци, глине, лапоровити угаљ, угљевити лапор, и лапоровито угљевите
глине). Процентуални однос угља и јаловине у овом прослојку се креће у
односу 50% : 50 %.
Дебљина прослојка коју карактерише наведени генетски модел
износи од 2-5 м што процентуално износи 10-20% од укупне дебљине
главног угљеног слоја. Постојећом технологијом експлоатације угља на
пољу „Ц“ готово немогуће је селективно издвојити угаљ из овог прослојка. У
досадашњој пракси експлоатације угља са лежишта Гацко, ови прослојци су
транспортовани на одлагалишта због великих разблажења угља који би се
проузрокавали депоновањем истог на депонији термоелектране.
С обзиром да се ради о значајним количинама угља које се
постојећом технологијом експлоатације не могу издвојити из слоја потребно
је изнаћи рјешење за валоризацију ових угљених маса.

УВОД
Површински коп “Грачаница” – Гацко је отворен 1978. год. на
западном делу Гатачког поља. Радови су се изводили по Главном
рударском пројекту (“Енергоинвест” Сарајево; 1978.) и техничким пројектима
(“Рударски Институт” Тузла; 1985-1989.), као и Допунском рударском
пројекту (“Колубара Пројект” Лазаревац; 2001.), који није одобрен од стране
Министарства за енергетику и рударство.
До 1999. године експлоатација угља на ПК „Грачаница“ Гацко
одвијала се помоћу једног БТД система којим је откопаван ровни угаљ и
транспортован на депонију ТЕ. Оваквим начином експлоатације предвиђено
је издвајање прослојака међуслојне јаловине изнад 0,5 метара. Калорична
моћ угља је износила од 7.000 – 7.500 кЈ/кг.
Рад БТД система на производњи угља, услед раслојавања угљеног
слоја и великог учешћа међуслојне јаловине у пољу "А" условио је пад
капацитета система и пад квалитета добијеног угља.
Зато је урађена Студија селективног откопавања и примењена
технологија селективног откопавања угља дисконтинуалном опремом.
Добијени резултати су омогућили значајно побољшање квалитета откопаног
угља што се директно одразило и на повећање производње електричне
енергије уз низ других позитивних ефеката.
Од 1999. године експлоатација угља се обавља дисконтинуалним
системима (хидраулични багери кашикари и дампери) а од 2000. године
овако ископан угаљ се дроби и транспортује на ТЕ преко ДТД система.
Технолошки систем селективне експлоатације угља на ПК
„Грачаница“ заснован је на селективном раду хидрауличних багера
кашикара.
Калорична моћ овако добијеног угља се креће од 8.000 до 8.500 кЈ/кг.
Издвајана је већа количина међуслојне јаловине из угљеног слоја,
постигнуто је мање разблажење угља али су повећани експлоатациони
губитци.

КАРАКТЕРИСТИКЕ ГЛАВНОГ УГЉЕНОГ СЛОЈА (ЦЕНТРАЛНО

ПОЉЕ)
Главни угљени слој развијен је у Централном пољу на површини од
око 4,7 км2. Главни угљени слој припада шестом суперпозиционом пакету
неогене Гатачке угљоносне формације и представља економски
најзначајније рудно тијело у лежишту. Геолошки грађу главног угљеног слоја
(према његовим седиментолошким, угљоносним и квалитативним
параметрима), чине његов експлоатабилни дио, угљевите глине у кровини,
угљевити лапораци у подини и танких, од главне угљене масе одвојених,
прослојака угља у кровинском и подинском дијелу слоја.
- Под појмом "чист" угаљ подразумијева се у слојеве концентрисана
угљена материја са прослојцима јаловине (најчешће угљевите глине и
угљевити лапорци) дебљине до 15 цм (у прелазном подручју, резерве А
категорије, између Западног и Централног поља прослојци јаловине
који улазе у "чист" угаљ дебели су до 20 цм).
- "Ровни" угаљ подразумијева угљене слојеве и слојеве међуслојне
јаловине, између угљених слојева, који су обично тањи од угљених
слојева, а обавезно мање дебљине од 1 м (у прелазном подручју тањи
од 0,5 м).
- "Експлоатабилни угаљ" укључује "чист" и/или "ровни" угаљ,
изузимајући танке прослојке угља оивичене дебљим прослојцима
јаловине (који се рачунају у међуслојну јаловину).
Главни угљени слој има у појединим дијеловима Централног поља
различиту текстуру, односно распоред угљене материје у границама слоја.
У западном подручју, гдје су гранични дјелови са Западним пољем (ПК
"Грачаница"), главни слој понекад у цјелини, каткад само у појединим
дијеловима (најчешће горњим), има, генерално посматрано, тракаст изглед:
преслојавања слојева угља са прослојцима/слојевима јаловине.
У сјевероисточном подручју, пак, у простору изданачке зоне па према
југозападу, угљена материја у главном слоју је сконцентрисана у два
метарска слоја у горњем и доњем дијелу пакета, скоро без јалових
прослојака. Између ова два слоја угља налази се пакет масивних лапораца
максималне дебљине до близу 15 м. Према истоку (Источном пољу) и на
југозападу у Централном пољу, ови лапорци постепено губе дебљину до
обичног слоја/прослојка, а подебљавају се два угљена слоја скоро до
њиховог спајања. Према граници са Источним пољем, главни угљени слој је
релативно "компактан", односно у њему је угљена маса сконцентрисана у
дебље слојеве са ређим танким прослојцима јаловине.
Структура главног угљеног слоја карактеристична за Централно
поље приказана је на слици 1.

Слика 1. Структура главног угљеног слоја на ПК „Гацко“Централно поље

 ОПРАВДАНОСТ ПРИМЈЕНЕ PARNABY ПОСТРОЈЕЊА
Као што је напријед наведено, у геолошком стубу главног угљеног
слоја поља „Ц“, развијен је прослојак који карактерише брзо смјењивање
фација угља и слојне јаловине (лапорци, глине, лапоровити угаљ, угљевити
лапор, и лапоровито угљевите глине). Процентуални однос угља и јаловине
у овом прослојку се креће у односу 50% : 50 %.
Дебљина прослојка коју карактерише наведени генетски модел
износи од 2-5 м што процентуално износи 10-20% од укупне дебљине
главног угљеног слоја. Постојећом технологијом експлоатације угља на
пољу „Ц“ готово немогуће је селективно издвојити угаљ из овог прослојка. У
досадашњој пракси експлоатације угља са лежишта Гацко, ови прослојци су
транспортовани на одлагалишта због великих разблажења угља који би се
проузрокавали депоновањем истог на депонији термоелектране.
С обзиром да се ради о значајним количинама угља које се
постојећом технологијом експлоатације не могу издвојити из слоја потребно
је изнаћи рјешење за валоризацију ових угљених маса.
Код оваквих врста углљева данас се све више примјењују методе
чишћења угља у аутогеној суспензији у Parnaby бубњу. Производи овог
процеса су следећи:
- чист угаљ (ЧУ) ГГК - 100 + 0,5 мм,
- јаловина (Ј) ГГК - 100 + 0,5 мм,
- муљ (М) ГГК – 0,5 + 0 мм.
У циљу утврђивања оправданости (могућности) примјене методе
чишћења угља у аутогеној суспензији у Parnaby бубњу анализиран је један
експлоатациони блок површине 88.300 м2. Експлоатациони блок је приказан
на слици 1.
Табела 1. Параметри за прорачун угља и међуслојне јаловине у посматраном
експлоатационом блоку
Дебљина слоја
Дебљина Дебљина
Број за Parnaby Дебљина угља
слоја јаловине
бушотине бубањ
(м)
Б-449 18,0 1,10 0,85 0,25
Б-450 22,0 3,25 1,85 1,30
Б-453 20,0 1,35 0,60 0,75
Б-455 9,0 2,15 1,35 0,80
Б-456 15,0 5,85 3,85 2,00
Б-579 20,0 0,75 0,55 0,20
Б-582 20,0 5,85 3,50 2,35
Просјек: 17,71 2,94 1,80 1,14
 Слика 1. Границе посматраног експлоатационог блока

Запремина ровног угља на посматраном експлоатационом блоку

износи 1.563.793 м3. Од укупне количине ровног угља у наведеном
експлоатационом блоку 256.602 м3 или 16% није могуће селективно
експлоатисати због великог броја прослојака угља и јаловине мале
моћности.
Валоризацију ових количина угља могуће је остварити примјеном
методе чишћења угља у аутогеној суспензији у Parnaby бубњу. Из
посматраног блока добило би се приближно 200.000 тона чистог угља и
100.000 м3 међуслојне јаловине.

ТЕХНОЛОГИЈА ЧИШЋЕЊА УГЉА У АУТОГЕНОЈ СУСПЕНЗИЈИ

Заједно са ровним угљем крупноће -100+0мм у Парнаби бубањ
убацује се и аутогена суспензија одговарајуће густине. У бубњу се врши
одвајање фракција, угаљ који представља лаку фракцију плива и излази из
бубња заједно са суспензијом и јаловина која представља тешку фракцију и
коју спирала износи из бубња у супротном смјеру од кретања чистог угља
(Слика 2).
Лака фракција излази из бубња заједно са суспензијом и одлази на
сито отвора 5мм. Просјев сита крупноће -5+0мм представља ситан угаљ и
суспензију и он се помоћу муљне пумпе шаље на батерију хидроциклона
где се врши чишћење ситне класе угља. Чист угаљ крупноће -5+0,5мм
одлази преко лучног сита на посебно вибро сито где се врши откапавање и
прање чистог угља. Ситнозрна јаловина као пијесак хидроциклона спаја се
са крупнозрном јаловином и одлази на сито за откапавање, а потом
транспортном траком на депонију јаловине.

Слика 1. Приказ Parnaby бубња

Чист угаљ крупноће -100+5 мм одлази на сито за испирање а након

тога на депонију чистог угља а чист угаљ крупноће -5+0,5мм одлази
посебном транспортном траком на депонију за ову класу.
Као производ процеса чишћења угља у аутогеној суспензији јавља се
и муљ крупноће -0.5+0мм који представља вишак суспензије и који треба да
иде у процес згушњавања и филтрирања. Третман муља у циљу заштите
животне средине мора бити изведен тако да се отпадне воде послије
третмана враћају поново у процес.
Принципијелна шема чишћења угља у аутогеној суспензији у Parnaby
бубњу приказана је на слици 2.
 Слика 2. Шема чишћења угља у аутогеној суспензији у Parnaby бубњу
У циљу омогућавања израде пројектне документације неопходно је
урадити следеће:
1. Узети репрезентативан узорак угља са ПК „Грачаница“,
2. Извршити лабораторијска испитивања одвајања чистог угља у тешкој
средини (плива-тоне анализа – ПТ анализа) и одредити густину
раслојавања угља од јаловине,
3. Извршити полуиндустријско или индустријско испитивање у Parnaby
посторјењу у Руднику и ТЕ Угљевик.