Analitička geometrija

Vektorski prostor slobodnih vektora nad poljem realnih brojeva u odnosu na sabiranje vektora
i množenje broja i slobodnog vektora, izomorfan je sa vektorskim prostorom ured̄enih trojki
realnih brojeva u odnosu na sabiranje ured̄enih trojki i množenje broja i ured̄ene trojke.

(V, R, +, ·)  (R3 , R, +, ·)

Proizvoljna tačka A(xA , yA , zA )

−−→
~rA = OA = (xA , yA , zA ) = xA~i + yA ~j + zA~k

−−→ −−→ −−→

Vektor AB = AO + OB = ~rB −~rA

Jednačina prave

A(xA , yA , zA ) ∈ p, ~p = (p1 , p2 , p3 )kp

M(x, y, z) promenljiva tačka

~r = x~i + y~j + z~k promenljivi vektor
−−→ −−→
M ∈ p ⇔ AMk~p ⇔ AM = t · ~p ⇔
~r M −~rA = t · ~p ⇔
vektorski oblik
~r = ~rA + t · ~p
jednačine prave

x = xA + tp1 ⇒ t = x − xA
p1 x − xA y − yA z − zA
parametarski y − yA = =
y = yA + tp2 ⇒ t = p1 p2 p3
oblik p2
kanonički oblik
z − zA
z = zA + tp3 ⇒ t = p
3

1
Jednačina ravni
Q ∈ α, α ⊥ ~n

M(x, y, z) promenljiva tačka

~r = x~i + y~j + z~k promenljivi vektor
−−−→ −−−→
M ∈ α ⇔ QM ⊥ ~n ⇔ QM · ~n = 0 ⇔
(~r M −~rQ ) ·~n = 0 ⇔
vektorski oblik
~r ·~n = ~rQ ·~n
jednačine ravni

~n = (A, B,C), ~r = (x, y, z)

(x, y, z) · (A, B,C) = ~rQ ·~n = −D ⇔
opšti oblik
Ax + By + Cz + D = 0
jednačine ravni

z
x y z D
Ax + By + Cz + D = 0 ⇔ + + = 1, (A, B,C, D) , (0, 0, 0, 0) C
− DA − DB − CD
Brojevi u imeniocu predstavljaju redom odsečke koje ta ravan odseca
D y
na osama x, y, z.
x D B
A

Napomena: Do jednačine ravni α (ili vektora normale ~n) najčešće

n
se dolazi tako što se pronad̄u dva nekolinearna vektora ~a i ~b koja a
su paralelna sa ravni α.
Q b
~a × ~b = ~n ∧ ~n ⊥ α a
(~r −~rQ ) ·~n = 0 ⇔ (~r −~rQ )(~a × ~b) = 0 ⇔ (~r −~rQ )(A, B,C) = 0 ⇔

A(x − x1 ) + B(y − y1 ) + C(z − z1 ) = 0 jednačina ravni kroz tačku,

gde Q(x1 , y1 , z1 ) ∈ α, ~n = (A, B,C), ~n ⊥ α

Rastojanje tačke M od prave

M
−−→
−−→ |AM ×~a|
|AM ×~a| = d · |~a| ⇒ d =
|~a|
A a

2
Deoba duži u datoj razmeri
−−→
|AM| λ −−→ −−→
l 1 −−→ = 1 ⇔ |AM| = λ| MB| ⇔ ~r M −~rA = λ(~rB −~r M ) ⇔
| MB|
A M B ~rA + λ~rB
~r M (1 + λ) = λ~rB +~rA ⇔ ~r M =
1+λ
Napomena:
−−→
|AM| m m
Kada je −−→ = , zbog praktičnosti se uzima = λ,
m n | MB| n n
−−→
A M B |AM| λ
pa dobijamo −−→ =
| MB| 1

Prodor prave kroz ravan

a a : ~r = ~rA + t ·~a sve tačke prave
A
n α : (~r −~rQ ) ·~n = 0 sve tačke ravni

~n · (~rQ −~rA )
P (~rA + t~a −~rQ ) ·~n = 0 ⇒ t =
~a ·~n
a Q
(~rQ −~rA ) ·~n
~rP = ~rA + ·~a
a ~a ·~n

Projekcija tačke na pravu

a : ~r = ~rA + t ·~a
M
M ∈ α ∧ ~nα = ~a ⇒ α : (~r −~r M ) ·~a = 0
a ∩ α = {M 0 }
a
(~r M −~rA ) ·~a
A M' a ~r M 0 = ~rA + ·~a
a ~a ·~a

Projekcija tačke na ravan

M α : (~r −~rA ) ·~nα = 0

n M ∈ n ∧ ~nα = ~n ⇒ n : ~r = ~r M + t ·~nα
M' n ∩ α = {M 0 }

(~rA −~r M ) ·~nα

a A ~r M 0 = ~r M + ·~nα
~nα ·~nα
n

3
Odnos izmed̄u pravih a i b
x − xA y − yA z − zA
a: = = = t1 ~a = (a1 , a2 , a3 )
a1 a2 a3
x − xB y − yB z − zB ~b = (b1 , b2 , b3 )
b: = = = t2
b1 b2 b3

1. ~a = λ · ~b ⇒ akb ili se a i b poklapaju

- Ako A ∈ b ⇒ a ≡ b, a inače akb.

2. ~a , λ · ~b ⇒ a i b se seku ili se mimoilaze

−−→
- Ako je AB · (~a × ~b) = 0 ⇒ a i b se seku.
−−→
- Ako je AB · (~a × ~b) , 0 ⇒ a i b se mimoilaze.

Med̄usobni položaj prave i ravni

α : ~r ·~nα = ~rQ ·~nα Q(xQ , yQ , zQ ), ~nα = (A, B,C)

p : ~r = ~rP + t · ~p P(xP , yP , zP ), ~p = (p1 , p2 , p3 )
1. ~nα · ~p = 0 ⇒ pkα ili p ⊂ α

- Tačku P uvrstimo u α i ako jednakost važi, tada p ⊂ α.

- Ako je jednakost netačna onda je pkα i p 1 α.

2. ~nα · ~p , 0 ⇒ p i α se seku

4
Zadatak 1 Napisati jednačinu ravni α koja prolazi kroz tačku A(2, 3, 0) i normalna je na pravu
odred̄enu tačkama B(1, 1, −1) i C(0, 0, 3). Da li sredina duži BC pripada ravni α?

Rešenje:
−−→
~nα = BC = ~rC −~rB = (−1, −1, 4)
α : (~r −~rA ) ·~nα = 0
((x, y, z) − (2, 3, 0)) · (−1, −1, 4) = 0
−(x − 2) − (y − 3) + 4z = 0 ⇒ α : −x − y + 4z + 5 = 0
~rB +~rC 1 1
~rS = = ( 2 , 2 , 1)
2

Uvrštavanjem koordinata tačke S u jednačinu ravni α dobijamo − 21 − 12 + 4 · 1 + 5 , 0 ⇒ S < α.



Zadatak 2 Naći jednačinu ravni α koja sadrži tačke A(1, 2, 3) i B(3, 2, 1) i koja je normalna na
ravan β : 4x − y + 2z = 7.

Rešenje:
~nβ = (4, −1, 2)
−−→
AB = ~rB −~rA = (2, 0, −2)
−−→ 
~nα ⊥ AB   −−→ −−→
⇒ ~nα k AB×~nβ ⇒ ~nα = k ·(AB×~nβ )
~n ⊥ ~n

α β


~i ~j ~k 
 
−−→
AB ×~nβ = 2 0 −2 = (2, 12, 2) = 2(1, 6, 1)
4 −1 2 

⇒ ~nα = (1, 6, 1)

α : (~r −~rA ) ·~nα = 0 ⇔ ((x, y, z) − (1, 2, 3)) · (1, 6, 1) = 0

α : x + 6y + z − 16 = 0


5
Zadatak 3 Odrediti simetralu oštrog ugla izmed̄u pravih a i b koje se seku u tački S .

Rešenje:
a ∩ b = {S }
~b
s1,2 : ~r = ~rS + t · ~s1,2 = ~rS + t · ( |~~aa| ± ~
)
|b|

Ako ~a · ~b > 0 ⇒ cos(~a, ~b) > 0 ⇒ ](~a, ~b) ∈ (0, π2 )

~b
~s1 = ~a
+ k |~b| ·~a + |~a| · ~b
|~a| |~b|

Ako ~a · ~b < 0 ⇒ cos(~a, ~b) < 0 ⇒ ](~a, ~b) ∈ ( π2 , π)

~b
~s2 = ~a
− k |~b| ·~a − |~a| · ~b
|~a| |~b|

~s1 · ~s2 = 0 ⇔ ~s1 ⊥ ~s2



Zadatak 4 Naći jednačinu presečne prave p ravni α : 2x + 3y − 3z + 1 = 0 i β : 4x + 7y − z − 2 = 0.

Rešenje: Do jednačine prave p dolazimo rešavanjem sistema jednačina ravni α i β:

2x + 3y − 3z = −1
4x + 7y − z = 2
2x + 3y − 3z = −1
y + 5z = 4

−13
(x, y, z) = {( + 9z, 4 − 5z, z)|z ∈ R}
2
Sistem jednačina je jednostruko neodred̄en i rešenje sistema upravo odred̄uje jednačinu prave p
sa vektorom pravca ~p = (9, −5, 1) i tačkom P(− 13
2 , 4, 0):

x + 13
2 y−4 z−0
p: = = .
9 −5 1


6
Zadatak 5 Neka je tačka A odred̄ena vektorom položaja ~rA . Izračunati vektor položaja tačke B
koja je jednako udaljena od sve tri koordinatne ose, ali tako da duž AB bude minimalne dužine.
Posmatrati samo prvi oktant.

Rešenje:

Jednačina prave koja je jednako udaljena od sve tri

koordinatne ose, a prolazi kroz prvi oktant je
p : x = y = z.
Tačka B je projekcija tačke A na pravu p.
(~rA −~rO ) · ~p ~rA · (1, 1, 1)
~rB = ~rO + · ~p = · (1, 1, 1)
~p · ~p (1, 1, 1) · (1, 1, 1)

Zadatak 6 Data je tačka A(1, 1, 1), ravan α : 2x − y − z + 1 = 0 i prava p : x+1

2 =y= z−1
2 .

a) Napisati jednačinu ravni β koja je paralelna ravni α i sadrži tačku A.

b) Izračunati koordinate tačke T koja pripada pravoj p i ravni β.
c) Napisati jednačinu prave q koja je paralelna ravni α, seče pravu p i sadrži tačku A.

Rešenje:
~rA = (1, 1, 1)
α : ~n ·~r = ~n ·~rQ ~n = (2, −1, −1) ~rQ = (0, 0, 1)
p : ~r = ~rP + t · ~p ~rP = (−1, 0, 1) ~p = (2, 1, 2)

a) β : ~n ·~r = ~n ·~rA
(2, −1, −1) · (x, y, z) = (2, −1, −1) · (1, 1, 1)
β : 2x − y − z = 0

b) p ∩ β = {T }
(~rA −~rP ) ·~n (2, 1, 0)(2, −1, −1) 3
~rT = ~rP + · ~p = (−1, 0, 1) + · (2, 1, 2) = (−1, 0, 1) + (2, 1, 2) =
~p ·~n (2, 1, 2)(2, −1, −1) 1
(5, 3, 7)

c) q || α ∧ A ∈ α
−−→
q : ~r = ~rA + t · AT = (1, 1, 1) + t · (4, 2, 6)

7
Zadatak 7 Odrediti ~r M i ~rN tako da OMN bude jednakostraničan trougao i da tačke M i N
pripadaju pravoj a : ~r = ~rA + t~a, O je (0, 0, 0).

Rešenje:
Tačka S je projekcija koordinatnog početka na
pravu a:
(~rO −~rA ) ·~a ~rA ·~a
~rS = ~rA + · a = ~rA − ·a
~a ·~a ~a ·~a
√ −−→
−−→ 3 |OS | |~rS |
|OS | = 2 · d · ⇒ d= √ = √
2 3 3
|~rS | ~a
~r M,N = ~rS ± √ ·
3 |~a|

Zadatak 8 Dati su vektori ~rA i ~rB . Naći ~rC tako da ABC bude jednakostraničan trougao i da
su OABC komplanarne tačke.

Rešenje:

~rA +~rB
~rS =
2
−−→
AB = ~rB −~rA
√
−−→ 3 ~l
~rC1 ,C2 = ~rS ± |AB| · ·
2 |~l|

~l ⊥ −−→ 
AB −−→ −−→
⇒ ~l = AB×(AB×~rA )



~l ⊥ ~n 


−−→ 
~n ⊥ AB   −−→
⇒ ~n = AB ×~rA
~n ⊥ ~rA



8
Zadatak 9 Dati su vektori ~rA i ~rB . Naći ~rC i ~rD tako da ABCD bude kvadrat i da su OABCD
komplanarne tačke.

Rešenje:

−−→ ~t ~t
~rC1 ,C2 = ~rB ± |AB| · = ~rB ± |~rB −~rA | ·
|~t| |~t|
−−→ 
~t ⊥ AB  −−→
⇒ ~t = AB × (~rA ×~rB )

~t ⊥ ~n



~n ⊥ ~rA
)
⇒ ~n = ~rA ×~rB
~n ⊥ ~rB

−−→ ~t
I način: ~rD1 ,D2 = ~rA ± |AB| ·
|~t|
−−→
II način: ~rD = ~rA + BC = ~rA +~rC −~rB


Zadatak 10 Data je ravan α : ~n~r = ~n~rQ i prava p : ~r = ~rP + t~p. Tačka A ne pripada ni ravni α
ni pravoj p. U zavisnosti od ~n, ~p, ~rA , ~rQ i ~rP izraziti vektore položaja temena jednakokrakog
4ABC čije teme B pripada pravoj p, teme C pripada ravni α i stranica AB je osnovica trougla
koja je paralelna ravni α, pri čemu ravan trougla 4ABC zaklapa sa ravni α ugao od π4 .

Rešenje:
A∈β ∧ αkβ
β : ~n ·~r = ~n ·~rA
p∩β = B
(~rA −~rP ) ·~n
~rB = ~rP + · ~p
~p ·~n
~rA +~rB
~rS =
2

4S S 0C je jednakokraki, pravougli trougao. Tačka S 0 je projekcija tačke S na ravan α:

(~rQ −~rS ) ·~n
~rS 0 = ~rS + ·~n
~n ·~n
SS0 ⊥ α ∧ S0 ∈ α
−−0→  −−→
S C ⊥ ~n  −−→ −−→ −−0→ −−→0 ~n × AB
⇒ S 0C k ~n × AB ~rC = ~rS 0 + S C = ~rS 0 + |S S | ·

⇒

−−0→ −−→  −−→
S C ⊥ AB 

|~n × AB|

9
Zadatak 11 Data je ravan α : ~n ·~r = ~n ·~rQ . Odrediti ~rA , ~rB i ~rC tako da OABC bude pravilan
tetraedar, gde 4ABC pripada ravni α i AB k xOy i α ∦ xOy ravni.

Rešenje:
−−→
T ∈ α ∧ OT ⊥ α
Tačka T je projekcija koordinatnog početka na ravan α:
(~rQ −~rO ) ·~n
~rT = ~rO + ·~n
~n ·~n
√
−−→
|TC| = 23 · a 2 3 = √a
3

q q √ √
2
H = |~rT | = a2 − a3 = 2
3a ⇒ a= √3 H = √3 · |~
rT |
2 2
√ √ √
−−→
|S T | = 31 · a 2 3 = 6
3
· √3 · |~rT | = 1
√ · |~rT |
2 2 2
~
~rS = ~rT ± 1
√ |~rT | · ~l
2 2 |l|

~l ⊥ ~n

⇒ ~l = ~n × (~n × ~k)



~l ⊥ −−→
AB



−−→ 
AB ⊥ ~n −−→
⇒ AB k ~n × ~k



−−→
AB ⊥ ~k



√
~n×~k
~rA,B = ~rS ± · 1 √3 · |~rT | ·
2 2 |~n×~k|
−−→
~rC = ~rT + 2S T = ~rT + 2(~rT −~rS ) = 3~rT − 2~rS

Postoje dva takva tetraedra. 

10
Primeri sa testa

x−2 y−1 z x−5 y+1 z−5

• Prave m : = = in: = = :
3 −2 5 −6 4 −5

a) se mimoilaze b) su paralelne c) se poklapaju d) se seku

• Za koje α i β su vektori ~a = (1, 2, 3) i ~b = (1, α, β):

nekolinearni ortogonalni

• Napisati vektor položaja tačke P simetrične tački A(1, 2, 0) u odnosu na pravu p : x = y = z:

• Ako je Ax+ By+C = 0 jednačina prave u ravni xOy i A , B, tada je vektor normale na tu pravu:

a) (A, B) b) (A, −B) c) (−A, B) d) (B, A) e) (B, −A) f) (−A, −B) g) (−B, −A)

• Za ravan α : 8x = 8 napisati jedan njen vektor normale ~nα = ( ), koordinate jedne

njene tačke A( ) i jednačinu prave l normalne na ravan α kroz tačku A : .

11