Деривати на карбоксилните

киселини и нуклеофилни ацил

супституциони реакции
(2 дел)

Проф. Емилија Јаневиќ

Биоорганска хемија – учебна 2020/21 година
 ve}e ja vidovme vrednosta na acil hloridite vo dobivaweto na aromati~-
nite alkil ketoni so F r iedel–Cr a ft s-ovoto acilirawe (vidi Sekcija 16.4).
Реакции на
O ацил халиди
O
• Нуклеофилна Cацилна
" Arсупституција
H
AlCl 3
C " H Cl
R Cl R Ar
• Халоген се заменува со ¾OH, by ¾OR, или со ¾NH2
Pove}eto reakcii na acil halidite te~at so nukleofilen acil supstituci-
Редукционен
• onen mehanizam.производ
Halogenotеmo`e
примарен
da bideалкохол
zamenet so -OH pri {to se dobiva
Grignard-ов
• kiselina, реагенс
zamenet so -ORдава
davaтерцијарен алкохол
ester i zamenet so -NH 2 dava amid (Sl. 21.6).
o- O
ni
te. C
O R NH 2 O H H
[H ]
Amid
C C C
R OR! R H R OH
NH 3
Ester Aldehid 1! alkohol

R!OH [H ]

O O R! R!
H 2O O R!MgX R!MgX
C C C
R OH C R R! R OH
R Cl
Kiselina Keton 3 ! alkohol

Acil hlorid
 Pokraj ova, redukcijata na acil halidite dava primarni alkoholi, a reakci-
Хидролиза:
jata so Gr ign a r d -ov reagens dava tercijarni alkoholi. Iako reakciite koi }e
конверзија на ацил халиди во киселини
bidat diskutirani vo ovaa sekcija se ilustrirani samo so acil hloridi, sli~-
ni procesi se odvivaat i so drugite acil halidi.

• Ацид хлоридите
Hidroliza: реагираат
konverzija na acil со водаvo
halidite и kiselini
даваат карбоксилни
Acil hloriditeкиселини
reagiraat
so voda i davaat karboksilni kiselini. Ovaa reakcija na hidroliza e tipi~en
• HClnukleofilen
се добива за време
acil на хидролиза:
supstitucionen procesсе додаваsoбаза
iniciran napadзаnaда сеvrz acil
voda
отстрани
!
HCl karbonil
hloridnata
"
grupa. Od tetraedarniot intermedijar se eliminira
Cl , se gubi H i dava kako produkt karboksilna kiselina plus H Cl.

O ! O Baza O
O

C " OH 2 C " H C " H C

R Cl R O R O R OH
Cl
Acil H H Karboksilna
hlorid kiselina

Bidej}i vo tekot na hidrolizata se generira H Cl, reakcijata ~esto se izveduva

vo prisustvo na bazi kakva {to e piridinot ili Na OH , za da se otstrani for-
miraniot H Cl i da se spre~at sporedni reakcii.

Acil hloridite reagiraat so

Alkoholiza: konverzija na acil halidite vo esteri
alkoholi i davaat esteri vo proces analogno na reakcijata so voda koja dava
kiselini. Kako i hidrolizata, taka i reakcijata na alkoholiza naj~esto se iz-
 R Cl R O R O R OH
vo prisustvo na bazi kakva {to e piridinot
Cl ili Na OH , za da se otstrani for-
H Cl i da se spre~at sporedni reakcii.
miraniot Acil H H Karboksilna
Алкохолиза: Конверзија на ацил халиди во естри
hlorid
Alkoholiza: konverzija na acil halidite vo esteri Acil hloridite reagiraat so
kiselina

Bidej}i
alkoholi i davaat vo tekot
esteri na hidrolizata
vo proces se reakcijata
analogno na generira Hso reakcijata
Cl,voda koja dava ~esto se izveduva
vo prisustvo
kiselini. Kako na bazi
i hidrolizata, takakakva {to e piridinot
i reakcijata ili naj~esto
na alkoholiza Na OH , zaseda
iz-se otstrani for-
• Естрите се добиваат во реакција кога ацил хлоридите/халиди
miraniot
veduva vo prisustvo Cl i da se
na Hpiridin ilispre~at sporedni
Na OH {to reakcii.
reagira so formiraniot H Cl.

реагираат соOAlkoholiza:
алкохоли во присуство
konverzija O на
na acil halidite pyridine
vo esteri или NaOH
Acil hloridite reagiraat so
alkoholi i davaat esteri vo proces analogno na reakcijata so voda koja dava
C OH C
• Реакцијата е veduva
многу
kiselini.
Cl зависна
Kako i
!vo prisustvo од стерните
hidrolizata,
piridin taka пречки
i reakcijata
O na alkoholiza naj~esto se iz-
na piridin ili Na OH {to reagira so formiraniot H Cl.
O O
Benzoil Cikloheksanol Cikloheksil benzoat (97%)
hlorid
C OH C
Reakcijata na alkoholi soClacil piridin O
! hloridi mnogu zavisi od sternite pre~ki.
Voluminozni grupi kaj eden od reaktantite zna~itelno ja zabavuva reakcijata,
rezultiraj}i redosled vo reaktivnosta vo alkoholnata strana od primarni !
Benzoil
sekundarni ! tercijarni. Cikloheksanol
Zaradi ova, Cikloheksil
mo`no e selektivno benzoat (97%)
da se esterifici-
hloridvo prisustvo na pospre~eni. Ova mo`e da bide va`no
raat nespre~eni alkoholi
vo kompleksni sintezi vo koi ponekoga{ e neophodno da se napravi razlika
Reakcijata na alkoholi so acil hloridi mnogu zavisi od sternite pre~ki.
pome|u sli~ni funkcionalni grupi. Na primer,
Voluminozni grupi kaj eden od reaktantite zna~itelno ja zabavuva reakcijata,
primaren alkohol rezultiraj}i redosled vo reaktivnosta vo alkoholnata strana od primarni !
(pomalku spre~en sekundarni ! tercijarni. Zaradi ova, mo`no e selektivno da se esterifici-
i poreaktiven) O
raat nespre~eni alkoholi vo prisustvo na pospre~eni. Ova mo`e da bide va`no
vo2OH O sintezi vo koi ponekoga{ e neophodno da se napravi razlika
kompleksni
CH C
pome|u piridin O CH
" sli~ni
C funkcionalni grupi. Na primer, 3
H 3C Cl
HO primaren alkohol HO
(pomalku spre~en
sekundaren alkohol O
i poreaktiven)
(pove}e spre~en i
pomalku reaktiven) O
CH 2 OH C
piridin O CH 3
 (a ) CH 3 CH 2 CO 2 CH 3 (b) CH 3 CO 2 CH 2 CH 3 (c) Etil benzoat

Аминолиза: конверзија на ацил халиди во амиди

Koj metod }e go izbere{ ako treba da se dobie cikloheksil benzoat: reakcija
a acil hlorid so alkohol ili F isch er -ova esterifikacija? Objasni.
• Амидите се резултат на реакција на ацил халиди со NH3 – примарни (RNH2) и
секундарни амини (R2NH) – нестабилни три супституирани амини (R3N) кои не
може да се
Aminoliza: изолораат
konverzija na acil halidite vo amidi Acil hloridite reagiraat
brzo so amonijak i amini davaj}i amidi. Mo`at da se upotrebat mono- i
HCl се неутрализира
• disupstistituirani со амин
amini, no ne или со додавање наamini
i trisupstituirani база (R 3N).

O O
! "
(CH 3 )2 CH CCl ! 2 NH 3 (CH 3 )2 CH CNH 2 ! NH 4 Cl

2-Metilpropanoil 2-Metilpropanamid
hlorid (83%)

O O

C Cl C N(CH 3 )2
! "
! 2 NH (CH 3 )2 ! NH 2 (CH 3 )2 Cl

Benzoil hlorid N,N-Dimetilbenzamid

(92%)

Bidej}i vo tekot na reakcijata se formira H Cl, mora da bidat upotrebeni 2

 LiAlH 4 i davaat primarni alkoholi. Me|utoa, reakcijata ima mala
raat soamonijak?
Редукција: конверзија на ацил халиди во
prakti~na
(a ) CHvrednost, bidej}i osnovnite karboksilni kiselini op{to se po-
3 CH 2 CON H CH 3 (b) N,N-Dietilbenzamid (c) Propanamid
dostapni i samite mo`at da se reduciraat so LiAlH 4 i da dadat alkoholi.
алкохоли
O
Redukcija: konverzija na acil hloridi vo alkoholi Acil hloridite se reduci-
• LiAlH4 ги редуцира ацил1. хлоридите
raat so LiAlH 4Ci davaat
Cl
prakti~na vrednost, bidej}i
давајќи
primarni alkoholi.
2 алдехиди, а потоа
CH Me|utoa,
OH reakcijata ima mala
osnovnite karboksilni kiselini op{to se po-
LiAlH , eter
примарни алкохоли
4
"
dostapni i samite mo`at
2. H Oda se reduciraat so LiAlH i da dadat alkoholi.
3 4

Benzoil hlorid Benzil alkohol

O (96%)
C Cl CH 2 OH
1. LiAlH 4 , eter
Redukcijata se odviva preku tipi~en nukleofilen
acil supstitucionen meha-
2. H 3 O "
nizam vo koj hidriden jon (H : ) se adira vrz karbonil grupata, i dava tetrae-
!

daren intermedijar koj otpu{ta Cl !. Vkupen efekt e supstitucija na XCl

so XH i dobivaweBenzoil hlorid
aldehid, Benzil alkohol
koj potoa vedna{ se reducira od LiAlH 4 vo vto-
riot ~ekor formiraj}i primaren alkohol. (96%)

Redukcijata se odviva!preku tipi~en nukleofilen acil supstitucionen meha-

O
nizam vo koj hidridenO
jon (H :!) seOadira vrz karbonil OH grupata, i dava tetrae-
C !daren
LiAlH 4
H ! intermedijar C koj otpu{ta CCl !. Vkupen
1. LiAlH efekt
4 eC supstitucija na XCl
eter R H 2. H O "
R Cl so XH i dobivawe aldehid, kojR potoa H vedna{ se reduciraHod LiAlH 4 vo vto-
3 R
Cl
riot ~ekor formiraj}i primaren alkohol. H
Acil
hlorid Aldehid primaren
(NE se izolira) alkohol
O O ! O OH
Acil
primaren
Реакции на ацил хлориди со
hlorid Aldehid
(NE se izolira) alkohol

органометални реагенси
Reakcii na acil hloridi so organometalni reagensi Gr ign a r d-ovite reagensi
Grignard-овите
• reagiraat so acilреагенски
hloridi i реагираат со ацил
davaat tercijarni халидиvo
alkoholi /ацил хлориди
koj dva od sup- и
даваат терцијарни
stituentite se isti: алкохоли, во кои два од супституентите се исти

O R! R!
1. eter rastvoruva~
C " 2 R!MgX C
2. H 3 O "
R Cl R OH
Acil 3° alkohol
21. 4 Hemija na acil halidite 787
hlorid
Gr ign a r d-oviot reagens vedna{ se adira vrz ketonot i dava alkohol.
Mehanizmot na ovaa Gr ign a r d-ova reakcija e sli~en na redukcijata so LiAlH 4 .
Prviot ekvivalent od Gr ign a r d-oviot reagens se adira vrz acil hloridot, gubi
O O
Cl ! od tetraedarniot intermedijar i dava keton, Ha3Cvtoriot
CH 3 ekvivalent od
C C C
Cl CH 3 MgBr CH 3 1. CH 3 MgBr OH
eter 2. H 3 O !

Benzoil hlorid Acetofenon 2-Fenil-2-propanol

(NE se izolira) (92%)
Benzoil hlorid Acetofenon 2-Fenil-2-propanol
(NE se izolira) (92%)
Формирање на кетони од ацил хлориди
Ketonskiot intermedijar formiran vo tekot na Gr ign a r d-ovata reakcija i
Реакцијата
• acil hloridotна ne ацил
e lesnoхлорид со lithium
da se izolira, zaradidi-organocopper (Gilman)
adicijata na vtoriot ekvi-
valent
реагенс, Li+ R2Cu-
organomagnezium reagens koja te~e mnogu brzo. Ketonot, me|utoa,
mo` e da se izolira od reakcijata na acil hlorid so litium diorganobakar
Адицијата
• (Gilm создава
a n -ov) reagens, Li !еден
R 2 Cu "ацилен диорганобакарен
. Reakcijata интермедиер,
se odviva so po~etna nukleofil-
проследен
na supstitucija соnaгувење на R¢Cusoиdiorganobakarniot
acil hloridot формирање на кетон anjon pri {to se
dobiva diorganobakaren intermedijar, prosleden so gubewe na R!Cu i for-
mirawe na keton.

O O O
Li !R 2 #Cu "
C eter C R! C " R!Cu
R Cl R Cu R R!

R!

Acil Acil Keton

hlorid diorganobakar

Reakcijata op{to se izveduva na "78°C vo eter rastvoruva~, i ~esto e

so odli~en prinos. Na primer, manikonot, supstanca koja ja la~at ma{kite
mravki za da go koordiniraat sparuvaweto na mravkite, bila sintetizirana
Ketonskiot intermedijar formiran vo tekot na Gr ign a r d-ovata reakcija i
5. Хемија на ацил анхидриди
acil hloridot ne e lesno da se izolira, zaradi adicijata na vtoriot ekvi-
valent organomagnezium reagens koja te~e mnogu brzo. Ketonot, me|utoa,
mo` e da se izolira od reakcijata na acil hlorid so litium diorganobakar
• Сеa nдобиваат
(Gilm со Li
-ov) reagens, нуклеофилна ацил se
! R Cu ". Reakcijata
2
супституциона реакција
odviva so po~etna на ацил
nukleofil-
хлорид со карбоксилатен
na supstitucija na acil hloridot анјон
so diorganobakarniot anjon pri {to se
dobiva diorganobakaren intermedijar, prosleden so gubewe na R!Cu i for-
mirawe na keton.

O O O
Li !R 2 #Cu "
C eter C R! C " R!Cu
R Cl R Cu R R!

R!

Acil Acil Keton

hlorid diorganobakar

Reakcijata op{to se izveduva na "78°C vo eter rastvoruva~, i ~esto e

so odli~en prinos. Na primer, manikonot, supstanca koja ja la~at ma{kite
mravki za da go koordiniraat sparuvaweto na mravkite, bila sintetizirana
pri reakcija na litium dietilbakar so (E)-2,4-dimetil-2-heksenoil hlorid:
 Reakcii na acil anhidridite
Hemijata na acil anhidridite e sli~na so onaa na acil hloridite. Iako
Реакции на ацил анхидриди
anhidridite reagiraat posporo otkolku acil hloridite, tipovite na reakcii
vo koi stapuvaat dvete grupi se isti. Taka, acil anhidridite reagiraat so
• Слична
voda iхемија
formiraatсо kiselini,
хемијата so на ацил davaat
alkoholi хлоридите
esteri, so amini formiraat
amidi i so LiAlH 4 formiraat primarni alkoholi (Sl. 21. 7).

akcii O O

C C
R OR! R NH 2

Ester Amid

R!OH NH 3

O O H H
C O O [H ] 2
C C
H 2O [H ]
R OH C C R H R OH
R O R!
Kiselina Aldehid 1! alkohol

Acil anhidrid
 21. 6 Hemija na esterite 789

Acet anhidridot ~esto se primenuva za dobivawe na acetat esteri od alko-

Ацетилација
holi i za dobivawe na N-supstituirani acetamidi od amini. Na primer,
aspirinot (acetilsalicilna kiselina) komercijalno se dobiva od acetili-
rawe na o-hidroksibenzoeva kiselina (salicilna kiselina) so acet anhid-
rid. Acetaminofen, lek analgetik vo slobodna proda`ba, kako {to e Tylenol,
• ацет анхидридните форми формираат естри од
se dobiva so reakcija na p-hidroksianilin so acet anhidrid. Da napome-
алкохоли и за N-супституирани ацетамиди од амини
neme deka ponukleofilnata -NH 2 grupa reagira podobro otkolku pomalku
nukleofilnata -OH grupa.

O O

C O O C O
OH Na OH OH
! CH 3 COCCH 3
H 2O
! CH 3 CO !
OH Acet O
anhidrid
Salicilna kiselina C
(o-Hidroksibenzoeva kiselina) O CH 3

Aspirin (ester)

H
O O O
NH 2 N O
Na OH C
! CH 3 COCCH 3 ! CH 3 CO !
H 2O
HO HO CH 3
Acet
p-Hidroksianilin anhidrid Acetaminofen
 6. Хемија на естри
Повеќетоkiselini
ti na•karboksilnite естри iсе течности
acil nukleofilniсо пријатнаreakcii
supstitucioni миризба и се одговорни за
миризбата на овошјата и цвеќињата
O
• Исто
Poglavje 21 така присутни
Derivati се и во kiselini
na karboksilnite животинските масти и други биолошки
CH OCR i acil nukleofilni supstitucioni reakcii
молекули
O O CH O 3
2

O
CH 3 CH 2 CH 2 COCH 3 CH 3 COCH 2 CH 2 CH CH 3 CH OCR
Metil butanoat Izopentil acetat O CH 2 OCR
(od ananas) (od banana) O O CH 3 O
CH 2 OCR

CH 3 CH 2 CH 2 COCH 3 mast
CH 3 COCH 2 CH 2 CH CH 3 CH OCR
(R ! C11–17 niza)
Metil butanoat Izopentil acetat O
(od ananas)
emiskata industrija gi koristi (od banana)
esterite za razli~ni celi. Etil acetatot, CH 2 OCR
primer, naj~esto se koristi kako rastvoruva~, a dialkil ftalatot se pri-
enuva kako plastifikator t.e. spre~uva polimerite da stanat tro{livi. mast
(R ! C11–17 niza)
O
Hemiskata
COCH 2 CH 2 CH 2 CH 3
industrija gi koristi esterite za razli~ni celi. Etil acetatot,
na primer, naj~esto se koristi kako rastvoruva~, a dialkil ftalatot se pri-
Dibutil ftalat (plastifikator)
menuva kako plastifikator t.e. spre~uva polimerite da stanat tro{livi.
COCH 2 CH 2 CH 2 CH 3

O O
Dobivawe na esteri
Добивање на естри
Esterite naj~esto se dobivaat od karboksilni kiselini so metodi koi ve}e gi
vidovme. Karboksilnite kiselini se preveduvaat direktno vo esteri so S N 2
reakcija na karboksilatniot jon so primarni alkil halidi ili so F isch er -ova
• Естрите најчесто
esterifikacija се добиваатkiselini
na karboksilnite од карбоксилни киселини
so alkohol vo prisustvo na mine-
ralni kiselini kako katalizator. Pokraj ova, acil hloridite mo`at da se
prevedat vo esteri pri tretman so alkoholi vo prisustvo na baza (Sekcija 21.4).

O O
SOCl 2
C C
R OH R Cl
1. Na OH
R !OH R !OH
H Cl piridin
2. R !X
O O O

C C C
R OR! R OR! R OR!
Metodot e ograni~en na Metodot e ograni~en na Metodot e mnogu
primarni alkil halidi ednostavni alkoholi op{t

Reakcii na esteri
Реакции на естри
• Помалку реактивни кон нуклеофили во споредба со ацил хлоридите
или анхидридите
21. 6 Hemija na esterite 791
• Цикличните естри се викаат и лактони и реагираат на сличен
начик
reakcii naкако ацил
esterite, koiестрите
podednakvo se primenlivi i na acikli~ni esteri
i na cikli~ni esteri nare~eni laktoni.

O O H H
[H ]
C C C
R NH 2 R H R OH

Amid Aldehid 1" alkohol

NH 3 [H ]

O R# R#
O
C C
H 2O R#MgX
R OH C R OH
R OR!
Kiselina 3 " alkohol

Ester
Хидролиза : конврзија на естри во
карбоксилни киселини
Механизам на естерска хидролиза
• Базно индуцирана естерска
хидролиза (сапонификација)
 Esterskata hidroliza te~e preku tipi~en nukleofilen acil supstitu-
cionen pat prika`an na Sl. 21. 9, vo koj hidroksidniot jon e nukleofil koj
Студија со обележени изотопи
se adira vrz esterskata karbonilna grupa i dava tetraedaren intermedijar.
Potoa, so gubewe na alkoksiden jon dava karboksilna kiselina koja so de-
•protonirawe dava karboksilaten
Кога етил пропаноатот jon. Otkako
обележан со 18O saponifikacijata
на естерски врзаниотe zavr{ena
soкислород
dodavawe еnaхидролизиран
vodena H Cl vo oddelen
со воден ~ekor se vr{i
NaOH, protonirawe
обележаниот na kar-
18O се
boksilatniot jon i se dobiva
појавува исклучиво karboksilna
во етанолниот kiselina.
продукт
Mehanizmot prika`an na Sl. 21.9 e potvrden preku studii so odbele`ani
Во пропанската
•izotopi. Koga etilкиселина не останува
propanoatot odbele`anобележан атом, што
so 18 O na eterski svrzaniot
укажуваe дека
kislorod при сапонификацијата
hidroliziran се кине C–OR¢18 O
so voden Na OH , odbele`aniot врската, а неis-
se pojavuva
CO–R¢ врската
klu~ivo vo etanolniot produkt. Vo propanskata kiselina ne ostanuva od-
bele`an atom, {to uka`uva deka pri saponifikacijata se kine C–OR! vrs-
kata, a ne CO–R! vrskata.

ovaa vrska se kine

O O
1. Na OH , H 2 O *
C * C " H OCH 2 CH 3
2. H 3 O !
CH 3 CH 2 OCH 2 CH 3 CH 3 CH 2 OH

C CHEMISTRY, 6th ed. превод од англиски: д-р Јане Богданов и д-р Богдан Богданов
Кисело катализирана естерска хидролиза
• Најчест пат е реверзна
реакција на Fischer-овата
естерификација
 Аминолиза на естри – конверзија на естри
regenerira kiseliot katalizator. O

во амиди
!
C " R!OH " H O 3
R OH
• Амонијакот реагира со естрите и дава амиди
Aminoliza: konverzija na esterite vo amidi Esterite reagiraat so amonijak
i amin davaj}i amidi. Me|utoa, reakcijata ne se primenuva ~esto, bidej}i
polesno e da se izveduva so acil hloridi (vidi Sekcija 21.4).
O O

C C
OCH 3 NH 3 NH 2
eter ! CH 3 OH

Metil benzoat Benzamid

21 Редукција: конверзија
Derivati na karboksilnite на nukleofilni
kiselini i acil естри во алкохоли
supstitucioni reakcii
• Реакцијата со LiAlH
Redukcija: 4 даваnaпримарни
konverzija алкохоли Esterite pri tretman so
esteri vo alkoholi
LiAlH 4 lesno se reduciraat do primarni alkoholi (vidi Sekcija 17.5).

O
1. LiAlH 4 , eter
CH 3 CH 2 CH CH COCH 2 CH 3 CH 3 CH 2 CH CH CH 2 OH ! CH 3 CH 2 OH
2. H 3 O !
Etil pent-2-enoat Pent-2-en-1-ol (91%)
O
OH
O 1. LiAlH 4 , eter
H OCH 2 CH 2 CH 2 CH CH 3
2. H 3 O !
Pentan-1,4-diol (86%)
CH 3

Lakton

Mehanizmot na esterskata (i laktonskata) redukcija e sli~na na redukcijata

na acil hloridite. Hidridniot jon prvo se adira vrz karbonilnata grupa, pro-
sledeno so eliminacija na alkoksiden jon i dava aldehid. Ponatamo{nata re-
dukcija na aldehidot dava primaren alkohol.
 O 1. LiAlH 4 , eter
H OCH 2 CH 2 CH 2 CH CH 3
2. H 3 O !

Механизам наCHредукцијаPentan-1,4-diol
на естри 3
(86%)

Lakton
• Хидридниот јон се адира врз карбонилната група, проследено со
елиминација на алкоксиден
Mehanizmot јон
na esterskata (i и дава алдехид
laktonskata) redukcija e sli~na na redukcijata
na acil hloridite. Hidridniot jon prvo se adira vrz karbonilnata grupa, pro-
• Редукцијата
sledenoна
so алдехидите
eliminacija na дава примарни
alkoksiden jon i davaалкохоли
aldehid. Ponatamo{nata re-
dukcija na aldehidot dava primaren alkohol.

O " O OH
O
LiAlH 4 1. LiAlH 4
C ! H" eter R C C $ R#O " 2. H 3 O ! R C
H H
R OR # R H
R #O H
primaren
alkohol

Aldehidniot intermedijar mo`e da se izolira ako se upotrebi 1 ekvivalent od

diizobutilaluminum hidrid (DIBAH ) kako redukcionen agens namesto LiAlH 4 .
Reakcijata mora da se izveduva na !78°C za da se izbegne ponatamo{nata re-
dukcija na alkoholot.

O O
1. DIBAH vo toluen
CH 3 (CH 2 )10 COCH 2 CH 3 CH 3 (CH 2 )10 CH ! CH 3 CH 2 OH
2. H 3 O !
# R H
R #O H

Парцијална редукција на алдехиди primaren

alkohol
• Се користи еквивалент од diisobutylaluminum hydride (DIBAH =
((CH3)2CHCH
Aldehidniot 2)2AlH)) наmo`e
intermedijar местото
da se од LiAlH4ako se upotrebi 1 ekvivalent od
izolira
diizobutilaluminum hidrid (DIBAH ) kako redukcionen agens namesto LiAlH 4 .
• Се користи ниска температура за да се избегне понатамошна
Reakcijata mora da se izveduva na !78°C za da se izbegne ponatamo{nata re-
редукција
dukcija во алкохол
na alkoholot.

O O
1. DIBAH vo toluen
CH 3 (CH 2 )10 COCH 2 CH 3 CH 3 (CH 2 )10 CH ! CH 3 CH 2 OH
2. H 3 O !
Etil dodekanoat Dodekanal (88%)

kade DIBAH " [(CH 3 )2 CH CH 2 ]2 AlH

Koj produkt o~ekuva{ da se dobie od reakcijata na butirolaktonot so DIBAH

na !78°C?

O
Реакција
Reakcija na esteriна естри
so Grignard со Grignard-ови
-ovi reagensi Esterite i laktonite реагенси
reagiraat so
2 ekvivalenti Gr ign a r d-ov reagens i davaat tercijarni alkoholi vo koi dva
•odРеакција со 2 se
supstituentite еквиваленти наSekcija
identi~ni (vidi Grignard-ов реагенс se
17.6). Reakcijata заodviva
добивање
so на
терцијални
poznatiot алкохоли
nukleofilen supstitucionen mehanizam preku intermedijaren ke-
ton, koj ponatamu reagira so Gr ign a r d-ov reagens i dava tercijaren alkohol.

O OH
MgBr ,
C 1. 2 eter C
OCH 3
2. H 3 O !

Metil benzoat
Trifenilmetanol (96%)

O
OH
O 1. 2 CH 3 MgBr , eter
2. H 3 O !
CH 3 CCH 2 CH 2 CH 2 CH 2 OH

CH 3
Valerolakton
5-Metilheksan-1,5-diol
 7. Хемија на амиди
• Се добиваат при реакција на ацил хлориди со амини.
• Амонијакот, моносупституираните амини и дисупституираните
erivati na karboksilnite
амини kiselini
– сите влегуваат i acil
во оваа nukleofilni supstitucioni reakcii
реакција
O

C
R Cl

NH 3 R!2 NH
R!NH 2

O O
O
C C
R NH 2 R NR!2
C
R NH R!

Reakcii na amidi
 Amino kiselina Protein (poliamid)

Реакции на karboksilni
амиди
Amidite pri zagrevawe so vodena baza ili vodena kiselina se podlo`ni na hid-
roliza i davaat kiselini plus amin.Uslovite koi se potrebni za
amidnata hidroliza se posilni otkolku uslovite za hidroliza na acil hlo-
• Со загревање
ridi iliна или no
esteri, кисело воденseраствор
mehanizmite илиreakcijata
sli~ni. Taka, базно воден раствор
na kisela hidro-
даваат карбоксилни
liza se odviva soкиселини
nukleofilnaиadicija
амин na
преку реакција
voda vrz на хидролиза
protoniraniot amid, prosle-
deno so gubewe na amonijak. Baznata hidroliza se odviva so nukleofilna adi-
• Киселата хидролиза
cija преку нуклеофилна
na OH ! vrz amidnata адиција
karbonilna grupa, prosledenoна so
вода врз
deprotonirawe na
протонираниот
XOH grupataамис, проследена
i eliminacija е со jon
na amiden губење
( NH 2 ).на амонијак.
!

Kisela hidroliza

" H H H
O O O O
H 3O " "
C C ! OH 2 C H C H
NH 2 NH 2 R O R O
R R
H 2N H 3N
H "

C ! NH 4 "
R OH
Bazna hidroliza
! ! !
O ! O OH O O
OH
C
R
C H R
C ! C ! NH 2 !
O O 25
R NH 2 R O!
H N H N
 O O O O

Базна хидролиза на амиди

H 3O " "
C C ! OH 2 C H C H
NH 2 NH 2 R O R O
R R
H 2N H 3N
H "
• Нуклеофилна адиција на хидроксилна група врз амидната карбонилна група,
проследено со депротонирање на –ОН групата и елиминација на амиден јон – NH2
O

C ! NH 4 "
R OH
Bazna hidroliza
! ! !
O ! O OH O O
OH
C
R
C H R
C ! C ! NH 2 !
NH 2 O O O!
R R
H 2N H 2N

McMurry, ORGANIC CHEMISTRY, 6th ed. превод од англиски: д-р Јане Богданов и д-р Богдан Богданов
 Редукција: конверзија на амиди во амини
edukcija: konverzija na amidi vo amini Kako i drugite derivati na karbok-
ilnite kiselini, taka i amidite mo`at da se reduciraat so LiAlH 4 . Me|u-
• Редукцијаe со
oa, produktot amiLiAlH
n, a 4neвоalkohol.
амин, а не во алкохол
Vkupniot efekt na redukcijata na ami-
ot e• konverzija na amidnata
Конверзија C=O ® CH2 karbonilna grupa vo metilenska grupa
CUO 88n CH 2 ). Ovoj tip na reakcija e specifi~en za amidite i ne se
dviva kaj drugite derivati na karboksilnite kiselini.

O
1. LiAlH 4 , eter
CH 3 (CH 2 )10 CNH CH 3 CH 3 (CH 2 )10 CH 2 NH CH 3
2. H 2 O
N-Metildodekanamid Dodecilmetilamin (95%)

Amidnata redukcija se odviva so nukleofilna adicija na hidriden jon vrz

midnata karbonilna grupa, prosledena so ispu{tawe na kisloroden atom
ako aluminat anjonska grupa {to se istisnuva i dava intermedijaren imi-
ium jon koj potoa ponatamu se reducira od LiAlH 4 i dava amin.
!
 O
Механизам на редукцијаCH 3 (CH 2 )10 CNH CH 3 1. LiAlH 4 , eter
2. H 2 O
CH 3 (CH 2 )10 CH 2 NH CH 3

• Адиција наNхидрид
-Metildodekanamid
на карбонилна група Dodecilmetilamin (95%)

• Губитик на кислород
Amidnata redukcija seкако алумининат
odviva анјонска
so nukleofilna adicija naгрупа, што
hidriden jonсе
vrz
amidnata karbonilna grupa, prosledena so ispu{tawe na kisloroden atom
истиснува и дава интермедиерен иминиум јон кој потоа понатаму
kako aluminat anjonska grupa {to se istisnuva i dava intermedijaren imi-
се редуцира и дава
nium jon koj potoa амин
ponatamu se reducira od LiAlH 4 i dava amin.
!
AlH 3 H " H
O O N NH 2
LiAlH 4
C ! H! eter C C
R
C
NH 2 R H H
R R H
H 2N H! H
Amid
Iminium jon

Litium aluminum hidridnata redukcija e efektivna i so acikli~ni i so

cikli~ni amidi ili laktami. Redukcijata na laktami e dobar metod za do-
bivawe na cikli~ni amini.

H 3C H 3C H
O 1. LiAlH 4 , eter
H 3C N H 3C N H
2. H 2 O
 R H
H 2N H! H

Употреба на редукцијата на амиди Iminium jon

• Функционира
itium и за циклични
aluminum hidridnata и ациклични
redukcija амиди
e efektivna i so acikli~ni i so
ikli~ni amidi
• Добар ili
пат до laktami.
циклични Redukcijata na laktami e dobar metod za do-
амини
ivawe na cikli~ni amini.

H 3C H 3C H
O 1. LiAlH 4 , eter
H 3C N H 3C N H
2. H 2 O

H H
Laktam Cikli~en amin (80%)

}e go prevedi{ N-etilbenzamid vo sekoj od slednite produkti?

) Benzoeva kiselina (b) Benzil alkohol (c) C 6 H 5 CH 2 NH CH 2 CH 3