Supstituisane k.k.

Značaj

Sinteza

Amino kiseline

Biodegradabilni polimeri

Peptidi

Industrijska primena

Amino kiseline

Stočarstvo

Hiralni katalizatori

Hidroksi kiseline

Kozmetička industrija - kreme

Biološki značajna jedinjenja

peptidi (belančevine)

1
Podela

Halogensupstituisane kiseline

Hidroksi (oksi) kiseline

Keto (okso) kiseline

Aminokiseline

Halogensupstituisane kiseline
RCHCOOH R'CHCH2COOH

Br Br
α-halogensupst. k. β-halogensupst. k.

CH3CH2CHCOOH

Br
2-brombutanska k.
(α-brombuterna k.)

2
Dobijanje halogensupst. k.

Halogenovanje alifatičnih kiselina. Hell-
Volhard-Zelinsky reakcija

Adicija halogenovodoničnih k. na α,β-
nezasićene k.

Reakcija halogenovodonika sa
hidroksikiselinama

Halogenovanje alifatičnih kiselina.

Hell-Volhard-Zelinsky reakcija

Slično aldehidima i ketonima, α-C–atom alkanskih
(alifatičnih) k. može se halogenovati pomoću X2 (Cl2,
Br2) u prisustvu kat. količine elementarnog (crvenog)
fosfora:

P
R CH COOH + X2 R CH COOH + HX
H X
2-halogenkarboksilna k.
(α-halogensupstituisana k.)

Mogu se zameniti svi α-H–atomi!

3
 Halogenovanje alifatičnih kiselina.
Hell-Volhard-Zelinsky reakcija
Cl
Cl2, P Cl2, P Cl2, P
CH3COOH Cl CH2COOH Cl CHCOOH Cl CCOOH

Cl Cl

Br
Br2, P Br2, P
CH3CH2COOH CH3CHCOOH CH3CCOOH

Br Br

Br2, P

nema reakcije

Adicija halogenovodoničnih k. na
α,β-nezasićene k.
HX
RCH=CHCOOH RCHCH2COOH X2=Cl2, Br2

X

Ovo je zapravo 1,4–adicija nukleofilnog reagensa H–B
na α,β-nezasićeni karbonilni sistem:
O H
O
_
C OH O
δ+ δ 1,4-adicija β α β α
β α C + H B C C C C C
C C OH izomerizacija OH
B B H
Čini se da je došlo
do 1,2-adicije NuH enol-oblik
na dvostruku vezu C-C!!!

4
 Adicija halogenovodoničnih k. na
α,β-nezasićene k.

Iz α,β-nezasićenih k. konjugovanom adicijom može
nastati čitav niz sistema.
+
H /H2O
RCHCH2COOH 3-hidroksikarboksilna k.
(β-hidroksikiselina)
OH
HX
RCHCH2COOH 3-halogenkarboksilna k.
(β-halogenkiselina)
X
RCH CHCOOH
NH3
RCHCH2COO -
3-aminokarboksilna k.
+ NH3 (β-aminokiselina)

HCN
RCHCH2COOH 3-cijanokarboksilna k.
(β-cijanokiselina)
CN

Reakcija halogenovodonika sa
hidroksikiselinama

HX
RCHCH2COOH RCHCH2COOH

OH X
X2=Cl2, Br2

5
Reakcije halogensupstituisanih k.

Kiselost

Prevoñenje u cijanokiseline

Prevoñenje u nitrokiseline

Prevoñenje u oksikiseline

Prevoñenje u aminokiseline

Prevoñenje u nezasićene kiseline

Kiselost
Povećana u odnosu na nesupstituisane k.!
H2C CH2 CH2 COOH 3
Cl

H3C CH CH2 COOH 2

Cl

H3C CH2 CH COOH 1

Cl

H3C CH2 CH2 COOH 4

6
 Prevoñenje u druge supst. k.
CN -
R'CH2CHCOOH α-cijanokiselina

- NO CN
2
R'CH2CHCOOH α-nitrokiselina

NO2
1. OH - , H2O
R'CH2CHCOOH R'CH2CHCOOH α-hidroksikiselina
2. H3O+
X NH3, H2O OH _
R'CH2CHCOO α-aminokiselina
+
1. KOH (alk.) NH3
R'CH=CHCOOH α,β-nezasićena k.
2. H3O+

Hidroksi (oksi) kiseline

RCHCOOH R'CHCH2COOH

OH OH
α-oksi k. β-oksi k.

CH3CH2CHCOOH

OH
2-hidroksibutanska k.
(α-hidroksibuterna k.)

7
 Dobijanje α-oksikiselina

Hidroliza α-halogensupstituisanih k.

Hidroliza cijanhidrina

Redukcija α-ketokiselina

Hidroliza α-halogen-
supstituisanih k.

-
OH , H2O H3O+ , H2O
RCHCOOH RCHCOO -
RCHCOOH
∆
X OH OH

8
Hidroliza cijanhidrina

H (R') H (R')
H3 O+ , H2O
RCCN RCCOOH
∆
OH OH

Redukcija α-ketokiselina

H2/Ni
RCHCOOH RCHCOOH

O OH

9
 Dobijanje β-oksikiselina

Hidratacija α, β-nezasićenih kiselina

Hidratacija α, β-nezasićenih
kiselina

OH
H3O+
RCH=CHCOOH R C CH2COOH
H

10
Reakcije oksikiselina

Kiselost

Dehidratacija

Intramolekulska esterifikacija

Kiselost
Povećana u odnosu na nesupstituisane k.!
H2C CH2 CH2 COOH 3
OH

H3C CH CH2 COOH 2

OH

H3C CH2 CH COOH 1

OH

H3C CH2 CH2 COOH 4

11
 Dehidratacija

∆
R CH CH2 COOH RCH=CHCOOH
OH

Intramolekulska esterifikacija kod

hidroksi supst.k. - lakton
O
γ β α
H+
RCHCH2CH2COO - Na + O
OH -
OH
R
γ-lakton

δ γ α
O
β H+
RCHCH2CH2CH2COO - Na +
OH - O
OH
R
δ-lakton

12
Keto (okso) kiseline
RCCOOH R'CCH2COOH

O O
α-keto k. β-keto k.
-nestabilne (dekarboksilacija)

CH3CH2CCOOH

O
2-oksobutanska k.
(α-ketobuterna k.)

Dobijanje α-ketokiselina

Hidroliza α,α-dihalogensupstituisanih
kiselina

Hidroliza acilcijanida

Oksidacija α-oksikiselina

Piroliza vinske k.

13
 Hidroliza α,α-
dihalogensupstituisanih kiselina

X
-
OH , H2O +

RCCOOH - H3O , H2O

RCCOO RCCOOH

X O O

Hidroliza acilcijanida

O O O
HCN H3O+
R C R C R C
Cl CN COOH

14
 Oksidacija α-oksikiselina

OH O
CrO3
R C COOH R C
H COOH

Piroliza vinske k.

COOH O
HC OH ∆
CH3C COOH + H2O + CO2
HC OH
COOH 2-oksopropanska k.
(α-ketopropionska k.)
(pirogrožñana k.)

15
Reakcije keto kiselina

Stvaranje oksima i fenilhidrazona

Dekarboksilacija

Stvaranje oksima i fenilhidrazona

R R
H2N-R' C N R'
C O
CH2 CH2
COOH COOH

R’= OH, NH-C6H5

16
Dekarboksilacija
H
O O
R C C O
CH2

H
O O
R C R C + CO2
CH2 CH3

Aminokiseline
RCHCOOH R'CHCH2COOH

NH2 NH2
α-amino k. β-amino k.

CH3CH2CHCOOH

NH2
2-aminobutanska k.
(α-aminobuterna k.)

17
 Aminokiseline kao dipol-joni

Za razliku od amina i k.k.., aminokiseline su
neisparljive kristalne supstance koje se tope uz
razgradnju pri visokim temperaturama

Nerastvorne su u nepolarnim rastvaračima
(petroletar, benzen, etar), a rastvorne u vodi

Konstantne kiselosti i baznosti su male za –COOH i
–NH2 grupe
-
RCHCOO
cviter jon
+ NH3 (dipolarni-jon)

Dobijanje α-aminokiselina

Direktna amonoliza

Gabriel-ova sinteza

Strecker-ova sinteza

18
 Direktna amonoliza

Br 2, P NH3, višak
CH3CH2COOH CH3CHCOOH CH3CHCOO -
+
Br NH3
prinos 70%
alanin

Gabriel-ova sinteza
O O

- +
N K + Cl CH2COOC2H5 N CH2COOC2H5
SN2
etil-hloracetat
O O
kalijum-ftalimid
HCl, H2O

CH2COOH + ftalna kiselina

- +
Cl NH3
ukupan prinos 89%
glicin-hidrohlorid

19
 Strecker-ova sinteza

+
O NH NH2 NH3
NH3 HCN H+, H2O
-
CH3CH CH3CH H3C C CN H3C C COO
-H2O ∆
H H
imin 2-aminopropanonitril prinos 55%

Dobijanje β-aminokiselina

Adicija NH3 na α,β-nezasićene kiseline

20
Adicija NH3 na α,β-nezasićene k.

NH3
RCH=CHCOOH RCHCH2COO -
+
NH3

Reakcije aminokiselina

Kiselost i baznost aminokiselina.
Grañenje soli

Esterifikacija

Acilovanje

Stvaranje diketopiperazina

Stvaranje laktama

21
 Kiselost i baznost aminokiselina

- -
RCHCOO + H2O RCHCOO + H3O +
+ NH3 NH2
kiselina
kiselost amonijum-
amonijum-jona

-
[H3O+][H2NCHRCOO ]
Ka=
-
[+H3NCHRCOO ]

Kiselost i baznost aminokiselina

- -
RCHCOO + H2O RCHCOOH + OH
+ NH + NH
3 3
baza
baznost karboksilatnog jona
-
[OH ][+H3NCHRCOOH]
Kb=
-
[+H3NCHRCOO ]

22
 Kiselost i baznost aminokiselina

U vodenom rastvoru kiselost i baznost kiseline i
njene konjugovane baze su povezane izrazom:

Ka x Kb = 10-14

Ka = 1,6 x 10-10 za –NH3+ za glicin (pKa=9,8)

→ Kb = 6,3 x 10-5 za –NH2 → pKb=4,2

Kb = 2,5 x 10-12 za –COO- za glicin (pKb=11,6)

→ Ka = 4 x 10-3 za –COOH (k.k. sa jakom elektron-
akceptorskom grupom –NH3+) → pKa=2,4

Kiselost i baznost aminokiselina

Povećanjem baznosti rastvora a.k.:
- - -
RCHCOO + OH RCHCOO + H2O
+ NH
3 NH2
jača kiselina jača baza slabija baza slabija kiselina

Povećanjem kiselosti rastvora a.k.:

- +
RCHCOO + H3O RCHCOOH + H2O
+ NH + NH
3 3
jača baza jača kiselina slabija kiselina slabija baza

23
 Izoelektrična tačka
- H+ - H+
RCHCOO RCHCOO RCHCOOH
OH- OH -
NH2 + NH3 + NH
3

pH vrednost na kojoj je količina protonovane a.k. jednaka

količini deprotonovane zove se izoelektrična tačka

pri ovoj pH a.k. se ne kreću ni prema anodi ni prema
katodi

pri ovoj pH a.k. ima najmanju rastvorljivost – najveća
koncentracija dipol-jona
I=(pKa-pKb+14)/2 → I za glicin = 6,1

Grañenje soli

HCl RCHCOOH
-
Cl + NH3
-
RCHCOO
+ NH3
NaOH -
RCHCOO Na+

NH2

24
 Esterifikacija

H3 O +
-
RCHCOO RCHCOOH + R'OH RCHCOOR' + H2O
+ NH3 + NH3 + NH3
OH -
RCHCOOR'

NH2

Acilovanje

OH
-
- -
RCHCOO RCHCOO + R'COX
+ NH NH2
3

- H3O+ RCHCOOH
RCHCOO

NH NH
COR' COR'

25
 Stvaranje diketopiperazina

R O

- ∆
2 RCHCOO H N N H + 2 H2 O
+ NH
3
O R

ciklični diamid

γ-amino supst.k. grade γ-laktame

O
γ β α
∆
RCHCH2CH2COOH NH

NH2
R
γ-laktam

26
δ-amino supst.k. grade δ-laktame

δ γ β α O
∆
RCHCH2CH2CH2COOH
N
NH2
R
δ-laktam

27