SAHARIDI 2

Hemijske i Enzimske Reakcije

Mono- i oligosaharidi
Gradjenje poluacetala (ciklizacija monosaharida)
i acetala (oligo-, polisaharidi, glikozidi)
3
 Nastajanje acetala (glikozida)

HO
HOH2 C O HO
HOH 2C O
CH3OH, HCl

HO OH HO OCH 3
OH OH

ί α-anomer ί α-anomer
β-D-(+)-glukoza Metil-β-D-glukozid
reducirajući šećer nereducirajući šećer
 Nastajanje etara

HOH 2 C (CH 3) 2SO4 HOH 2 C

HO
O H 3CO
O
NaOH

HO OCH3 H 3 CO OCH3
OH OCH 3

metil-β-D-glukozid metil-β-2,3,4,6-tetra-o-metil-glukozid
nereducirajući šećer nereducirajući šećer
 HIDROLIZA ACETALA
prsten se otvara ovde

H 3CO
H 3COH 2C O H 3 CO
H 3COH 2 C O
HCl razbl

H 3CO OCH3 H3 CO OH
OCH3 OCH3

metil-β-2,3,4,6-tetra-o-metil-D-glukozid β-2,3,4,6-tetra-o-metil-D-glukoza
nereducirajući šećer reducirajući šećer

prsten se otvara ovde

H 3CO
H 3COH 2 C O H 3CO
H3 COH2 C OH

H 3CO H 3CO CHO

OCH 3 OCH 3
OCH 3
OH
α-2,3,4,6-tetra-o-metil-D-glukoza
reducirajući šećer
Enolizacija i izomerizacija

Epimerizacija Epimerizacija

Izomerizacija
7
Redukcija

8
Oksidacija COOH
Br 2 + H2O
(CHOH)n

CH 2OH

CHO
aldonska kiselina
(CHOH)n

CH 2OH

aldoza COOH
HNO3
(CHOH)n

COOH

aldarna kiselina
Dokazne reakcije – oksidacija redukujućih šećera
 IME POJEDINIH
VRSTA Jedinjenja IME VRSTE PRIMERI
SPOJEVA

monosaharid
HOCH2(CHOH)nCHO aldoza glukoza manoza

monokarboksilna kiselina
HOCH2(CHOH)nCOOH aldonska kiselina glukonska kiselina manonska kiselina

dikarboksilna kiselina
HOOC(CHOH)nCOOH aldarna kiselina
glukarna kiselina; saharinska
monosaharinska kiselina
kiselina

Polihidroksialkohol
HOCH2(CHOH)nCH2OH alditol glucitol; sorbitol manitol

aldehidna kiselina
HOOC(CHOH)nCHO uronska kiselina glukuronska kiselina manuronska kiselina

Oksidacija katalizovana enzimima!!!

Konverzija pentoza u furfural
Perjodatna oksidacija
 1 H C OCH3 H C OCH3 H C

2 CHOH CHO COO -

2HIO4 Br2 (voda) SrCO3

3 CHOH Sr ++

4 CHOH CHO COO -

5 H C H C H C

6 CH 2OH CH 2OH CH 2OH

metil α-glikozid + HCOOH daje istu Sr-sol

bilo koje D-aldoheksoze
(glukoza, manoza, galaktoza, itd.)
 Produžavanje niza
Fišer-Kilijanijeva cijanhidrinska sinteza
CN CO2 H CHO

i ii iii
CHO CHOH CHOH CHOH

R R R R

i - HCN, NaCN
ii - NaOH
iii - zagrevati
iv - Na/Hg
ONa

N
Nitrometanska O
CH 2NO HC CHO

i ii iii
CHO CHOH CHOH CHOH

R R R R

iv, v

CHNO2 CH2 NO 2 CHO

vi ii, iii
CH CHX CHX

R R R

i - CH3NO 2, NaOMe
ii - NaOH
iii - H2SO 4
iv - Ac2O, H+
v - NaHCO 3, C6H 6
vi - HX
PRODUŽAVANJE NIZA – EPIMERI!

CN COOH C O CHO
H OH H OH H OH H OH

HO H H2O HO H -H2O HO H Na (Hg) HO H

H OH H H OH H O CO2 H OH

H OH H OH H OH H OH
CHO CH 2 OH CH 2OH CH 2OH CH 2OH
HO H
HCN
H OH

H OH CN COOH C O CHO

CH2 OH HO H HO H HO C H HO H
aldopentoza
HO H H 2O HO H -H 2O HO H Na (Hg) HO H
H CO2
H OH H OH H O H OH

H OH H OH H OH H OH

CH2 OH CH2 OH CH2 OH CH 2OH

dijastereoizomerni dijastereoizomerne dijastereoizomerni dijastereoizomerne
cijanhidrini aldonske kiseline aldonolaktoni aldoheksoze
(smesa se obicno EPIMERI
odredjuje u ovom
stupnju)
 Skraćivanje niza
Ruf ova degradacija (RUFF)

CO 2H CO 2H

i
CHOH C O CHO + H2 O

R R R

i - H 2O2, Fe3+

Volova degradacija (WOHL)

CHO CH NOH CN

i ii iii iv
CHOH CHOH CHOAc CH(NHAc)2 CHO

R R R R R
i - H 2NOH
ii - Ac2O
iii - NH 3
iv - H +

Disulf onska degradacija

CHO CH(SEt)2 CH(SO2 Et) 2

i ii iii
CHOH CHOH CHOH CHO + CH 2(SO 2Et)2

R R R R

i - EtSH, HCl
ii - EtCO 3H
iii - NH 4OH
 Građenje hidrazona

H H
CHO C NNH C NNH

CHOH CHOH C NNH

CHOH CHOH CHOH

NH NH 2 NH NH 2
CHOH CHOH CHOH
fenil-hidrazin fenil-hidrazin
CHOH CHOH CHOH

CH 2OH CH 2OH CH 2OH

ozazon
glukoza fenil-hidrazon hidroliza
 Sinteza glikozida

• Zaštita hidroksilnih grupa

o Acetati, Benzoati, Tozilati

• Aktivacija anomernog C atoma i formiranje

glikozidne veze
• Hidroliza zaštitnih grupa
Najčešće korišćene grupe za zaštitu hidroksilnih grupa šećera

Bn BnCl, base H2, Pd/C

O

Bz BzCl, base NaOMe, MeOH

O NH3/MeOH

O
Ac Ac2O, Py NaOMe, MeOH
O NH3/MeOH

isopropylidene acetone, TsOH HCl, THF

O O CH3C(OCH3)2, TSOH

benzylidene PhCH=O, ZnCl2 HCl, THF

O O
H2, Pd/C
 Nucleophilic substitution of halogenases (Koenigs-Knorr)

OR' OR'
HX OR'
O R'O O
R'O R'O O + X
R'O R'O
OH R'O OR'
OR' OR'
X = Cl or Br X

Nu - SN2 Nu-

OR' OR'

O R'O O
R'O
R'O Nu R'O
OR'
OR' Nu
 Trihloroacetimidatni metod

1. base imidates
OR' 2. Cl3CN OR' OR' NH
R'O O O O
R'O + R'O CCl3
R'O OH R'O O
R'O
OR' OR'
thermodynamic OR' O kinetic
NH
Cl3C ROH,
acid
ROH, acid
OR' OR'

O R'O O
R'O
R'O OR R'O
OR'
OR' OR
 Tioglikozidni/fluoridni metod
OR' OR' OR'
DAST/NBS
R'O O R'O O O
HO
R'O SPh R'O F R'O
OR' OR' SPh
OR'

AgClO4, SnCl2
1. mCPBA
2. Tf2O OR' OR'
R'O O O
or NBS O
R'O R'O
or NIS/TfOH OR' SPh
OR'
or dimethyl(methylthio)sulfonium triflate

OR'
OR'
R'O O
ROH O
R'O R'O
R'O OR
OR' OR'
 Sinteza na polimerima

Polymer supported donor

L
L
HO O O
O O O
RO Y RO
RO X RO Y

Polymer supported acceptor

L
L O
O O O
HO O RO
RO X RO Y
RO Y
 Enzimi u sintezi glikozida
Nedostaci hemijskih metoda:

• više koraka u sintezi (zaštita grupa, formiranje glikozidne

veze, skidanje zaštite)
• dobijanje smeše anomera
• upotreba toksičnih katalizatora i rastvarača

Prednosti enzimske sinteze glikozida:

• Dobijanje u jednom koraku

• Visoka stereoselektivnost
• Bez upotrebe toksičnih katalizatora i rastvarača
 Glikozil-transferaze

Katalizuju sintezu glikozida u živim

organizmima

Prednosti:

Prinos glikozida kvantitativan u

vodenom rastvoru

Nedostaci:

Katalizuju nastajanje samo jedne

vrste glikozida
Upotreba skupih donora šećera
(UDP-glikozida)
Nalaze se u malim količinama u
živim organizmima
 Glikozidaze

Prednosti:

• Široka supstratna specifičnost

• Nalaze se u velikim količinama u živim organizmima
• Koriste jeftine donore šećera (monosaharide,
disaharide i polisaharide)

Nedostaci:

• Katalizuju hidrolizu glikozidne veze u vodenim

sredinama
Β-galaktozidaza
E.coli
Sinteza glikozida u reakciji
reverzne hidrolize
Sinteza glikozida u reakciji transglikozilacije

Reakcija transglikozilovanja
na primeru β-galaktozidaze
Glikozidi
 Značaj glikozida
Fiziološka uloga:
• Transport akumulacija i skladištenje hidrofobnih
supstancija kod biljaka
• Glikozidi aglikona čuvaju biljku od štetnog dejstva
aglikona (cijanogeni glikozidi)

Industrijska upotreba:
• Detergenti (oktil i butil glukozid)
• Antifugalno i antimikrobno dejstvo (glikozidi
terpena)
• Antitumorsko dejstvo (glikozidi peptida)
• Kardijačni glikozidi (digitoksigenin glikozid)
• Arome (vanilin i mentil glikozidi)
 Fenolna jedinjenja i njihovi 
glikozidi
Fenolna jedinjenja:

• Široko rasprostranjena klasa prirodnih jedinjenja sa

fenolnim jezgrom u svojoj strukturi

Glikozidi fenolnih jedinjenja

• Povećavaju rastvorljivost i stabilnost fenolnih

jedinjenja
• Menjaju farmakološke osobine fenolnih jedinjenja
• Daju nova fiziološka dejstva fenolnim jedinjenjima
 Primeri fenolnih jedinjenja i 
njihovih glikozida
• glukozid prenilhidrohinona (antiinflamatorno
dejstvo)
• tert-butil hidrohinon glukozid (antioksidans)
• Avarol (lečenje leukemije, tumora, psorijaze i
virusnih infekcija)
• Rutin i njegov glukozid (lečenje hemoragije i
visokog krvnog pritiska)
• Kvercetin i njegov glukozid (antitumorsko i
antibakterijsko dejstvo)
• Salicil glukozid (antikoagulans)
Tokoferol glikozid (antihistaminik)
 Hidrohinon i arbutin
• Hidrohinon toksična supstanca

• Hidrohinon β-glukozid (lečenje bubrežnih infekcija,

inhibitor tirozinaze-beljenje kože)

• Hidrohinon α-glukozid (8 puta jače dejstvo od β-

arbutina)
Indikan – prekursor indigo boje

CH 2 OH

O
O

OH

OH
N
H Indikan
OH
Kateholamini (lečenje Parkinsonove bolesti, visokog
krvnog pritiska)
 Hesperidin – flavonoid, antioksidans

RUTINOZA
HESPERITIN

Glikozidi flavonoida i katehina (antimutageno, antitumorno

i antihiperholesterično dejstvo)
 5-(2,4-diguanidino-
NH 3,5,6-trihydroxy-
C NH
cyclohexoxy)- 4-[4,5-
H 2N NH
dihydroxy-6-
C

NH
NH 2 (hydroxymethyl)
STREPTOMICIN
OH
-3-methylamino-
OH tetrahydropyran-2-yl]
O
O
oxy-3-hydroxy-2-
methyl
OH

CH 3
CHO
-tetrahydrofuran-3-
carbaldehyde
OH O

O
OH

CH 2 OH
H 3C NH

OH
 CHO CHO CHO

CH 2

CH 2O H CH 3 CH 3

D-Glucose L-Rhamnose D-Digitoxose

CHO CHO CHO

CH 2

H3 CO O CH 3 H3 CO

CH 3 CH 3 CH 3

D-Digitalose L-Thevetose D-Diginose

CHO CHO CHO

CH 2 CH 2 CH 2

O CH 3 O CH 3 O CH 3

CH 3 CH 3 CH 3

L-Oleandrose D-Sarmentose D-Cymarose

SOME SUGARS IN CARDIAC GLYCOSIDES
Monosaharidi u
prirodi
 CHO

H C OH
CHO CH 2OH CHO
H C OH HO C H
D-Glyceraldehyde
H C OH H C OH
CH 2OH CH 2OH
D-Threose
D-Erythrose
CHO CHO CHO CHO
H C OH HO C H H C OH HO C H
H C OH H C OH HO C H HO C H
H C OH H C OH H C OH H C OH
CH 2 OH CH 2OH CH 2OH
CH 2OH
D-Ribose D-Arabinose D-Xylose D-Lyxose

CHO CHO CHO CHO CHO CHO

CHO CHO
H C OH HO C H H C OH HO C H HO C H H C OH HO C H
H C OH
H C OH H C OH HO C H HO C H H C OH HO C H HO C H
H C OH
H C OH H C OH H C OH H C OH HO C H HO C H HO C H
HO C H
H C OH H C OH H C OH H C OH H C OH H C OH
H C OH H C OH
CH 2 OH CH2 OH CH 2OH CH 2 OH CH2 OH CH 2OH CH 2 OH
CH2 OH
D-Allose D-Altrose D-Glucose D-Mannose D-Idose
D-Gulose D-Galactose D-Talose
 CH2OH
CH 2OH OH HO C H
O O OH CH2OH O
HO H C OH
β OH HO C H O
HO OH H C OH
OH
OH H C
OH OH β-D-glukoza 4C1
OH CH2OH
β-D-riboza (Rib) β-D-glukoza (Glc)
β-D-glukoza (Fischerova projekcija)

CH2OH CH2OH
CH 2OH OH CH 2OH OH
OH O OH
O O OH O
OH β OH OH β
β OH OH β

CH 2OH
OH
OH OH OH
β-D-ksiloza (Xyl) β-D-galaktoza (Gal) β-D-manoza (Man) β-D-fruktoza (Fru)

CH2OH

COO-
O O OH O
NH2
OH β OH β α
CH3 HC OH

OH OH OH
OH
HC OH
OH NH2 D-neuraminska kiselina (Neu)
OH
β-L-fukoza (Fuc)
CH2OH
D-glukozamin
(=6-dezoksi- β-L-galaktoza
 CHO CHO CHO

CH 2

CH 2O H CH 3 CH 3

D-Glucose L-Rhamnose D-Digitoxose

CHO CHO CHO

CH 2

H3 CO O CH 3 H3 CO

CH 3 CH 3 CH 3

D-Digitalose L-Thevetose D-Diginose

CHO CHO CHO

CH 2 CH 2 CH 2

O CH 3 O CH 3 O CH 3

CH 3 CH 3 CH 3

L-Oleandrose D-Sarmentose D-Cymarose

SOME SUGARS IN CARDIAC GLYCOSIDES
Vitamini
 O
H
C O
HOH2C
HO H

HO OH

L-askorbinska kiselina
Di- i oligosaharidi u
prirodi
HO
HOH 2C O HO
HOH 2 C O

+ = 11 IZOMERA
HO HO
OH OH
OH,,H OH,H
D-Glukoza D-Glukoza

α (1→ 2) β (1→ 2) α (1→ 1) α

α (1→ 3) β (1→ 3) α (1→ 1) β
α (1→ 4) β (1→ 4) β (1→ 1) β
α (1→ 6) β (1→ 6)

D-glukoza + D-glukoza + D-glukoza = 176 izomera

(piranoza)

ŠEĆERNI KOD – Šećeri kao informacioni molekuli

 OH

OH
O
OH
OH OH
O OH
O
R2 O
OH OH O
OH
O
OH OH OH
R1
OH OH a. R1=OH ; R2=H
OH b. R 1=H ; R 2= OH
α-D-glukopiranozil β-D- frukto furanozid
saharoza a. celibioza
b. laktoza

PRIRODNI!!!
OH

OH O
OH

H OH
o OH

O O
OH H O OH OH
O
HO O
O OH raf inoza OH
HO HH OH
OH H OH O
H O OH OH
OH H O
OH OH
2 HO H
H OH
trehaloza maltoza
H OH
 Određivanje strukture 
nepoznatog oligosaharida
™ hidrolizom se dobija smeša sastavnih monosaharida
™ hromatigrafijom se oni razdvajaju i identifikuju
™ hemijskim reakcijama ili instrumentalnim metodama identifikuje
se redosled vezivanja
™ hemijskim reakcijama ili instrumentalnim metodama identifikuju
se veličina prstena
™ hemijskim reakcijama ili instrumentalnim metodama identifikuju
se mesta vezivanja
™ hemijskim reakcijama ili instrumentalnim metodama identifikuju
se načini vezivanja (tipovi veza)