Univerzitet u Beogradu

Filološki fakultet
Jezik, kniževnost, kultura

Seminarski rad iz predmeta

Kritička analiza diskursa

Diskurs medija
Objektivizacija ženskog roda u dnevnoj štampi u
Srbiji

Mentor: Student:

Doc. drAna Kuzmanović Jovanović Nevena Savkov2015/1527m

Beograd, 2016.

1
Rezime
U ovomraduosvrnuću se nadiskursdnevneštampe u Srbijiianalizuslikeiporukekoja se o
ženskomrodusvakodnevnošaljeiplasira u štampanimmedijima.
Prikazaćuanalizurodnihstereotipakojisuukorenjeni ne samo u medijskomdiskursuveći u
samomjezikuidruštvu. Kaoikakvuulogusamdiskursima u stavaranjudalje (ne)jednakostiizmeđupolova. U
raduće se razmatrati pet glavnihtematskihaspekatasakojima se susrećemo u dnevnojštampi –
zastupljenostroda, teme, odnosmoćiizmeđupolova, značajjezičkihstrategija, vizuelnopredstavljanje.
Glavnicilj je pokazatinakoji se načinrodnekarakteristikeženapredstavljajuikodirajuu našjezik a samimtimi
u našusvest.

Ključne reči : dnevne novine, medijski diskurs, rod , predstavljanje, objektivizacija

Summary
In thispaperI will look at the discourse of daily print in Serbia and the analysis of the image and message
that is sent about female gender every day and which is placed in the printed media. I will display my
analysis of gender stereotypes which are not only rooted in the discourse of the media but also in the
language and society itself. As well as the role that the discourse has in creating further (in)equality
between genders. There are five major thematic aspects which we encounter in daily print that will be
considered in this paper – presentation of gender, power relationship between sexes, the meaning of
language strategies, visual representation. The main goal is to show the way in which women’s gender
characteristics are presented and coded in our language, and thus in our consciousness as well.

Key words:daily newspaper, discourse of the media, gender, representation, objectification

3
SADRŽAJ

UVOD 5

Teorijskiokvir 6

Korpusiokviristraživanja 7

Metodeirezultatiistraživanja 8

Zaključak 14

Literatura 15

4
1. UVOD

Možemo se složiti dajeu 21. vekuulogamedijau svakodnevnomživotuveomaznačajna. Danas

imamoinformacija u izobilju, pa stogamedijinisusamoalatzadostavljanjeinformacija,
većisredstvokoje se koristizausmeravanješirokihnarodnih masa iputemkojeg se
formirajuodređena mišljenja i pogledinasvet, kakopojedinacatakoičitavogdruštva.

Zarazlikuoddavnihvremena, sanapredovanjemtehnologijeinformacijesusvedostupnijeiprisutnije u
našemsvakodnevnomživotu. S obzirom da se ne možezamislitidan bez
usvajanjanovihinformacija, nanama je da se zapitamokakvenam se
informacijeplasirajuinakojinačin to utičenanašusvestisliku o društvu u kojemživimo. Jer mediji
nisu samo sredstva za dostavljanje informacijavećonii usmeravaju ideološki stav čitaoca (Reah,
2002: 51). U ovomraduosvrnuću se nadiskursdnevneštampe u
Srbijiianalizuslikeiprezentacijekoja se o ženskomrodusvakodnevnošaljeiplasira u medijima.

PremarečimaSnežaneMilivojević: “Modernimedijipažljivokultivišupoželjnepredstave o
rodnimidentitetimaiulogama. U predstavljanjuženasluže se
mnogimstrategijama,odsimboličkogisključivanja do 'getoizacije'1ženskihiskustavaiinteresovanja.
Njihovnajčešćizajedničkiprodukt je simboličkarodnanejednakost.”(Milivojević, 2004: 13)

Moja motivacija da dublje istražim ovu tematiku je zato što smatram da mediji nisu ti koji samo
oslikavaju društvo i kulturu već uveliko doprinose i stvaraju kulturna verovanja i specifičnim
strategijama i jezikom reprodukuju određena društvena uverenja i norme. Takođe, interesantno
mi je bilo to što su štampani mediji izuzetno prisutni i dostupni u našim svakodnevnim životima,
i samim tim imaju dugoročan efekat na naše poimanje stvarnosti i sveta oko nas.

1
Getoizacija–izdvajanjeizdruštva,zatvaranje, izolovanje

5
2. Teorijskiokvir
Demokratizacijadruštvazasniva se naobezbeđivanjuravnopravnosti, a
jedanodnajvažnijihaspekataravnopravnosti je rodnaravnopravnost.
Principirodneravnopravnostiugrađenisu u osnovesavremenogdemokratskogdruštva. (Begović,
2016: 61).

Pre negoštokrenemosapredstavljanjemuočenihpojavabitno je i da definišemo

značenjeroda, kakobismomogligovoriti orodnimrazlikamainjihovojinterpretaciji u
dnevnojštampi.Važno je naglasiti da postojirazlikaizmedjupolairoda, jer je pol
deobiološkogstatusadok je rod društvenikonstruktipodložan je promeni,
kaoirazličitiminterpretacijama u različitomvremenu.Jer pol je neštosačimesmorodjeni, ali je ideja
da dečaci nose plavuboju a devojčicerozeboju,
ipakproizišlakaoproizvoddruštvaiodređenihverovanjainormikoje to
društvoposeduje.Samimtim,možemozaključiti da predstavekojeimamo o
rodovimainjihovojrazličitosti, proizilazeikreiranesu od stranesamogdruštva.
Jezikodređenezemlje, naroda, društvenegrupacije,oslikavasamostanje u tom društvu, a jezik je
takodjeinajvažnijastvar u novinarskomposlu, jer je njegovaosnovnakarakteristika da
seinformacijaširiiprenosidaljeputemjezikakoji je zabeležennapapiru.

Kako ću dalje pisati o dnevnoj štampi, važno je naglasiti i da su novine najstariji i najdugotrajniji
način širenja informacija. Sve do druge polovine 20. veka i pojave televizije, novine su bile i
najvažniji način širenja informacija. Prve preteče novina nastale su još u doba Rimskog carstva a
u današnjem obliku postoje već preko trista godina. U novinama se objavljuju razne vesti iz
društvenog, političkog, kulturnog i sportskog života i svakodnevno se izveštava o važnim
događajima u zemlji i svetu. Bitno za napomenuti je da nam mediji, pa tako i dnevna štampa, ne
samo obezbeđuju i nude informaciju, već je i veliki segmenat publikacija zapravo predstavljanje
i plasiranje informacija. Većodsamognjihovognastankadnevnenovine, žurnali, nedeljnici,
imajuzadatak ne samo da obaveštavaju, veći da emancipujujavnost,
formirajunjendominantniukus.(VasiljevićiAnđelković, 2009: 6).

6
Dakle, mediji veoma često objavljenu informaciju interpretiraju, upakuju, plasiraju, pojednostave
a ponekad je mogu i izvrnuti. Što znači da će ljudi dobiti određenu predstavu i sliku o datoj temi,
koja je naslikana od strane štampe, a same predstave zavise od prezentovanja.
„Mediji zato i nisu samo ogledala stvarnosti, već institucije kroz koje se ona formira ali i menja“.
(Milivojević, 2004: 14)
Tim procesom se proizvode značenja unutar jedne kulture. A mediji ne samo da oslikavaju već i
stvaraju hegemonijska društvena verovanja i bar u slučaju dnevne štampe u Srbij, afirmišu
patrijarhalnu kulturu, time što tipifikuju i simplifikuju predstave o ženskom rodu.

3. Korpus i okvir istraživanja

U cilju navođenja zaključaka i rezultata istraživanja, prvo se mora odrediti okvir i predočiti
korpus i metodologija putem kojih sam došla do svojih zaključaka.
Polazećiodteorije,NormanFerklaf(Fairclough, 1995: 83) je postaviotri
poljaanalizemedijskihtekstovasaciljemrazumevanjaodnosaizmeđukomunikacionogprocesai
socio-kulturnihokruženja. PremazapažanjimaBrankiceDrašković (Drašković, 2015: 24), mogu se
identifikovatisledećiproblemi: reprezentacija (načinanakojije
svetilinakojisudogađajipredstavljeni); identitet
(nakojinačinsujezičkipredstavljeniidentitetiučesnika u tekstu/koje se jezičkestrategijekoriste)
ikakvi se odnosipredstavljaju (analizaodnosa u komunikacionomlancumedija, nprpolitičar–
publika).

Ovajnačingledanjaćebitiokvirzaposmatranjekakva je reprezentacijaženskogroda u
dnevnojštampi,kakavjezik se koristiikakvisuodnosizastupljeni u
svakodnevnimtekstovimaičlancimakoječitamo.

7
Sam korpus istraživanja se sastojao iz jednonedeljnog praćenja dnevne štampe u Srbiji, u periodu
od 20. – 26. juna 2016. godine. Istraživanje se baziralo na kvalitativnu analizu a referentni
parametri uzeti u obzir su prikaz i prezentacija ženskog roda u dnevnoj štampi, njihova
zastupljenost, upotreba rodno ne/osetljivog jezika, kao i količina objektivizacije i stereotipizacije
koja se javljala u navedenim izvorima. U toku periodamonitoringa medija u obzir su uzete samo
dnevne novine, a ne magazini ili mesečnici, delom zbog ograničenih resursa ali većinom zato što
su dnevne novine daleko zastupljenije i po tiražu a i pristupačnije po ceni, tako da im samim tim
veći broj ljudi i ima pristup. U izbor novina koje sam analizirala ušle su Politika, Danas,
Večernje novosti, Blic, Alo i Kurir, što su i najčešći primerci dnevnih novina koje se prodaju u
Srbiji i koji su i najistaknutiji na trafikama i prodajnim mestima.

4. Metode i rezultati istraživanja

Glavni aspekti koji su posmatrani i upoređivani u svim primerima navedene dnevne štampe i
novina su :

1. ZASTUPLJENOST

2. RUBRIKE

3. ODNOS MOĆI IZMEĐU POLOVA

4. KORIŠĆENJE JEZIKA

8
5. VIZUELNO PREDSTAVLJANJE

1. ZASTUPLJENOST –Čitajući dnevne novine u toku perioda istraživanja, došla sam do

zaključka da je ženski rod drastično manje i ređe predstavljen i zastupljen u dnevnoj štampi od
muškog roda. S obzirom da se formati samih novina razlikuju, npr Politika se izdaje u formatu
berliner dok se Blic izdaje u formatu tabloidinih novina, ne može se pričati o centralizovanoj
naslovnoj strani, ali je svakako vidno da, bilo da je centralizovana ili ne, naslovnu, odnosno prvu
stranu dnevnih novina mnogo češće krase i zauzimaju slike muškaraca nego žena.

Bilo da je reč o politici, ekonomiji, kulturi ili sportu, većinom su na prvoj stranici dnevnih
novina zastupljene slike i izjave muškaraca. U dnevnom listu Politika, Danas i Večernjim
novostima, ubedljivo prednjače intervjui, slike i tekstovi o pripadnicima muškog roda, bilo da su
profesori, političari, pisci, sportisti ili vatrogasci. Naravno postoje izuzeci ali i u tim slučajevima
žene uglavnom nisu predstavljenje u pozitivnom kontekstu.

Konkretan primer za to koji se može navesti je naslovna strana Blica 21. juna ove godine na
kojoj su centralno mesto zauzele dve pripadnice Socijalističke Stranke Srbije, uz naslov „Tukle
se Dačićeve miljenice“. Dakle, vest je prividno povezana sa poljem politike međutim, žene su u
istom navratu povezane sa kontekstom fizičkog konflikta i nekulture. Još jedan primer koji bi se
mogao navesti je iz dnevnog lista Kurir, u kome se 26. juna objavljuje intervju nedelje sa
narodnom poslanicom Majom Gojković, i dok se na 4. strani nalazi opsežan intervju, ono što je
izdvojeno na naslovnici je njena izjava „Neću da se svađam sa Šešeljom“, gde je slika žene u
novinama ponovo dovedena u kontekst svađe i neslaganja. U dnevnom listu Alo novina, 23. juna
2016. godine objavljenje članak o političarki Sandi Raškovic-Ivić, uz naslov – „Okrenula leđa
Rusiji“, što takođe implicira hladnoću i negativnost. Takodje naslovna strana ovog dnevnog lista
imala je tendenciju u periodu istraživanja da objavljuje žene na naslovnoj strani, ali vrlo često u
ulozi žrtve, misleći se konkretno na objavljivanje tragične smrti estradne zvezde Jelene
Marjanović, koja je eksploatisana kako bi se ostvarila što veća efektnost i prodaja tiraža. Dakle,
žene su mnogo manje vidljive i mnogo manje mesta zauzimaju u dnevnoj štampi, i stranicama

9
koje su rezervisane za „važne vesti“, misleći konkretno na vesti iz sveta politike, ekonomije,
kulture i sporta.

Tu sam uočila dominaciju muškaraca, kako u pisanoj reči tako i na slikama, jer je njima mnogo
češće dodeljivana centralna uloga, osobe koja daje intervju, koja je izvor informacija,autor ili
akter teksta,ima ozbiljnu političku ili sportsku karijeru,dok su žene u većini slučajeva, čak i kada
se pojavljuju, marginalizovane.

2. RUBRIKE – Podela rubrika u dnevnim novinama, takođe je jasan znak kategorizacije i

tipizacije roda, kao i njihovim karakteristikama i stereotipima koji se javljaju.U dnevnoj štampi,
ženama su vrlo jasno dodeljene rubrike i tematske oblasti poput „lajfstajl“ rubrika, koja se tiču
sveta zabave, kulture, uređenja doma, mode, recepata i trač rubrika, dok su „ozbiljne teme“
rezervisane za muški rod, na naslovnim stranama.

Postoji jedna vrlo jasan prikaz koji se često može videti u televizijskim serijama, kojiujedno
oslikava i veoma zastupljeni stereotip, kako roditelji uz jutarnju kafu podele novine, tako što
majka uzme srednji deo novina, koji se upravo i sastoji od manje važnih informacija, dok ocu u
rukama ostaje deo o politici i sportu.To vrlo jasno implicira da se u medijskom diskursu
muškarcima dodeljuju „važne teme“ dok ženama pripadaju manje ozbiljni segmenti, koji
dodatno jačaju stereotipizaciju ženskog roda. To implicira da su žene zainteresovane samo za
modu, kozmetiku, izgled, tračeve, ili da kao majke i supruge treba više da se interesuju za
recepte i uređenje kuće, nego za politiku i vesti iz sveta.

“Tipičnaženakojoj se medijiobraćaju, sudećipoprikazima u medijima, bilabiopsednutačistoćom,

dovođenjembraka u red ispremanjemzimnica. Iako u drugimoblastima ide u
koraksasavremenimnačinomživota, dnevnainedeljnaštampa u oslikavanjužena, čini se,
ostajezaustavljena u sedamdesetimgodinama.” (Begović, 2016: 65)

To jasno pokazuju i dodaci koji se štampaju uz tiraž dnevnih novina, poput „Život plus“-a,
nedeljnog dodatka koji se vikendima dobija uz Večernje novosti, koji je „namenjen ženama“ i
pokriva teme psihologije (uglavnom se bazirajući na veze i roditeljstvo), sa naslovima „Kako

10
zadržati partnera“, ili sa predlozima opreskupim modnim dodacima ili kombinacijama kako bi
žene izgledale šik ili pak dijetama kako bi se „na vreme“ pripremile za leto, gde novinari kreiraju

i šalju ženama negativnu sliku o njihovim telima ili diktiraju koliki je obim struka prihvatljiv i
kakav je modni ukus „in“ ove sezone. S druge strane u dnevnim novinama ćete vrlo retko naići
na kritiku toga kako muškarci izgledaju, ili savete kako treba da se oblače ili da se ponašaju.
To je jedan od razloga zašto se u društvu stvaraju dupli standardi i način na koji se svakodnevno
produbljuje diskriminacija „lepšeg pola“.

3. ODNOS MOĆI – Kada je odnos moći u pitanju, opet dominantniju poziciju u dnevnoj štampi
imaju muškarci. Muškarci su češće intervijuisani, i uglavnom se dovode u konotaciju sa slikom
uspešnosti, karijere, ostvarenosti, zarade, obrazovanja, pozicije i društvenog statusa, dok su žene
često dovedene u korelaciju sa ulogama tipično predodređenim za žene – majka, supruga, žrtva,
ljubavnica, zavodnica i tome slično.Čak i ako iza žene stoji uspešna karijera i ostvarenost, često
to nije sam fokus i glavna vest koja se prenosi. Kao u slučaju hrvatske predsednice Kolinde
Grabar-Kitarović koja se pojavila u dnevnom listu Alo - 23. juna 2016. a tekst je pratio naslov –
„Kolinda i Pahor uhvaćeni u zanosu!“, gde je njen poslovni sastanak sa slovenačkim političarem
Borutom Pahorom izvučen iz konteksta, uz propratnu fotografiju bliskog pozdrava, i gde se
informacija ne fokusira na političke pregovore između dve države, već na njen privatni život i
njenu ženstvenost i seksualnost, te se tako aludira da ga je „zavela“.Vrlo čest slučaj u dnevnoj
štampi je takođe činjenica da se o ženama češće piše u kontekstu toga šta su obukle, sa kim su
viđene, gde su izašle, sa kim se zabavljaju ili sa kim nisu u dobrim odnosima, nego što se osvrće
na njihove karijere, uspehe, dostignuća i društveni položaj. Primer tome je veoma sličan članak
koji je objavljen i u dnevnim novinama Kurir, gde se uspešna srpska novinarka, Jovana Janković
navodi kao „supruga Željka Joksimovića“ umesto po svom imenu i prezimenu, ili da se Dijana
Đoković navodi samo kao „majka Novaka Đokovića“bez da je njeno lično ime spomenuto.
Dakle pojavljuju se epiteti koji se prilepljuju ženama i samim tim im se oduzima identitet.Često
se obrađuju teme i saveti ženama kako da pomire poslovne i porodične obaveze i kako ne mogu
imati i jedno i drugo, pa čak i kada se intervjuišu izuzetno uspešne žene, od njih se očekuje da

11
pravdaju svoje izbore i daju savete kako su uskladile poslovne i porodične obaveze, umesto da se
napravi mesta kako bi pričale o svojim dostignućima ili poslovnim uspesima.

4. KORIŠĆENJE JEZIKA –Glavne odlike u samom korišćenju jezika i jezičkih strategija koje su
analizirane sa aspekta medijskog diskursa jesu korišćenje rodno nesenzitivnog jezika u
medijima.Kao što se moglo videti u već navedenim primerima, žene se često oslovljavaju kao
nečije majke, supruge, pratilje i ljubavnice, umesto po imenu i prezimenu, što nije slučaj sa
pridadnicima muškog pola.Takođe, pri opisivanju muškaraca, ton je često neutralniji i
objektivniji, dok su žene češće dovedene u kontekst konflikta, svađe, preljube, nejakosti,
seksualnosti. Koristi se više stilskih figura i metafora, dosta neupravnog govora, presupozicije,
subjekatskog pozicioniranja, a jezik se obogaćuje najviše u situacijama kada se opisuje izgled
žena i njihove fizičke karakteristike. Najčešće se upotrebljavaju imenice, stereotipni pridevi i
epiteti koji opisuju lepotu, i fizički izgled. A često se možemo susresti i samizogenim
komentarima, politički nekorektnim govorom i seksizmom u jeziku dnevne štampe. Takođe,
rodno nesenzitivan jezik se često manifestuje kroz upotrebe pogrešnih jezičkih formi. Odnosno,
upotrebu forme muškog roda za zanimanja i titule žena. Čak i kad su žene glavni akteri
određenog članka u novinama se često može naići na to da se žene oslovljavaju muškim
titulama :

„direktor“,„ginekolog“,„psiholog“,“psihijatar“,“advokat“,“sudija“,“ministar“,“portparol“,
„profesor“, „novinar“ itd. Dok se u ženskom rodu predstavljaju samo određena zanimanja poput
– „čistačica“,“pevačica“,“estradna umetnica“,“glumica“,“učiteljica“,“kuvarica“, „sekretarica“,
što u većini slučajeva implicira poslove sa manjim stepenom obrazovanja i samim tim šalje
pogrešnu sliku o tome koja su sve zanimanja dostupna ženskom rodu.Ukoliko je propisano da se
koristimuška forma da označizanimanježenskeosobe, ženaćejezičkiostatinevidljiva u
društvenojipolitičkojsferi, štopotkrepljujepatrijarhalnoshvatanježene u društvu (Savić, 2004: 4).

To doduše nije samo karakteristika govora i jezika koji se može pronaći u štampi, već i jezika
koji se koristi u našem društvu i svakodnevnom govoru, ali ako pođemo od pretpostavke da je
rodni identitet povezan i definisan jezikom i kulturom kojoj pripadamo, ako želimo da
promenimo i poboljšamo te odnose, moraćemo da promenimo i jezik.

12
5. VIZUELNO PREDSTAVLJANJE – Vizuelno predstavljanje se odnosi na fotografije i slike,
koje se pojavljuju u novinama i dnevnoj štampi kako bi vizuelno podržale tekst, ponudile
dodatnu informaciju i privukle pažnju. Već je istaknuto u prvom segmentu da u dnevnim
novinama ima mnogo više slika muškaraca nego žena, jer su oni češće akteri priča i tekstova i
više su zastupljeni, ali zapravo mnogo veći problem leži u tome kako su te fotografije
predstavljene i šta se na njima nalazi. Iako se ovo ne odnosi na sva izdanja dnevnih novina u istoj
meri, previše je česta pojava seksizma i objektifikovanja ženskog tela. Dok su objavljivane
fotografije muškaraca uglavnom u poslovnim odelima, u košuljama i sa kravatama što denotira
ozbiljnost i efektivnost, ili pak u sportskoj opremi što asocira na uspeh, žensko telo se najčešće
može pronaći obnaženo i u veoma neprirodnim pozama. To je jasan pokazatelj da se žensko telo
kao i sam ženski rod u tom slučaju koristi kao objekat a fotografije se u većini slučajeva
objavljuju samo kao „ukras“ čak i ako nisu ni u kakvoj korelaciji ili vezi sa samim tekstom i
porukom članka. Vrlo često se objavljuju i samo fragmenti ženskih tela, rasparčani delići, ili se
objavljuju slike obnaženih žena koje nisu imenovane ni identifikovane, bez ikakvog pratećeg
članka ali sa pisanom porukom koja se uglavnom svodi na objektivizaciju i seksističke
komentare.Može se reći da su izuzetak iz ovog segmenta dnevni listovi Danas i Politika, koje se i
smatraju „ozbiljnijim“ periodikama, i u kojima se ne mogu pronaći slike obnaženih ženskih tela,
dok se u Večernjim Novostima neprimerne slike javljaju samo na stranicama koje su posvećene
zabavi, tračevima i tv programu. U sasvim drugu krajnost idu dnevne novine Blic, Kurir i Alo,
koje se otvoreno služe fotografijama neprimernog sadržaja na kome objavljuju oskudno odevene
ili obnažene žene, poznate i nepoznate, u cilju prodaje novina i želje za povećanjem tirža. Pa se
tako vrlo često mogu videti slike oskudno odevenih javnh ličnosti, koje su često žrtve paparaca i
nisu se dobrovoljno slikale, a fotografije prate lascivni i mizogini komentari. Čak i kada
fotografije nisu neprimerne, i tada često imaju negativnu konotaciju – pa tako uz članak o
dužničkoj krizi s naslovom „trošimo više nego što zaradimo“ u pratnji ide fotografija žene koja
gleda cipele u izlogu.Ipak se na skoro polovini fotografija uglavnom nalaze javne ženske

13
ličnosti, pevačice, modeli, tv ličnosti, estradne zvezde,a u pod-tekstu ove pojave krije se mnogo.
Da su najbolja zanimanja za žene upravo ta gorepomenuta, ili da su te profesije jedine koje mogu
obezbediti ženskom rodu da se pojave na naslovnim stranama štampe. U svakom slučaju utisak
koji ostaje jeste da je izbor veoma ograničen.

5 . ZAKLJUČAK

Na osnovu principa kritičke analize diskursa, pokušala sam da utvrdim pozicioniranje žena i
ženskog roda u dnevnoj štampi u Srbiji.Ono što sam uočila jeste da je žena u diskursu dnevnih
novina u Srbiji najčešće predstavljena ili kao majka/supruga/domaćica ili pak estradna
zvezda/starleta/zavodnica. Ovaj način predstavljanje žena u dnevnoj štampi samo produbljuje
već postojeće stereotipe o ulozi žene u savremenom društvu.

Metodom komparacije i monitoringa navedenih tiraža dnevnih novina došla sam do zaključka da
je slika i predstava o ženama u novinama najčešće pogrešna, iskrivljena, preuska i
jednodimenzionalna. Postoji jedno veliko „ili“ koje se provlači kroz čitav medijski diskurs, a to
je da je žena ili karijerista ili domaćica, da je ili supruga ili usedelica, ili majka ili nerotkinja, ili
predatorka ili žrtva itd. U jeziku medija i novina, kao i na samim stranicama nije ostavljeno
dovoljno prostora i mogućnosti za predstavljanje svih aspekata ženskog roda. Po rečima Snežane
Milivojević :“Reprezentovanje je glavni medijski posao. Vladajuće predstave o ženama
umnogome zavise od medijskog reprezentovanja“(Milivojević, 2004: 12).

Kako novinski tekstovi sami oslikavaju, na osnovu jezika koji se koristi u štampi može se
zaključiti da je asertivnost jezika daleko blaža kada se piše o ženama, ton i raspoloženje koje se
opisuje je uglavnom vezano za razbrigu ili zabavne aktivnosti, te stoga odaje utisak manje bitinih
i ozbiljnih informacija. Slike koje prate tekst uglavnom predstavljaju žene u negativnom
kontekstu, neprirodnim pozama, najčešće aludirajući ili na vulgarnost ili na pokornost.
Dominantna uloga se i dalje dodeljuje muškom rodu, za muškarce su rezervisane naslovne strane
novina, dok se stranice sa sadržajem namenjenim ženskoj populaciji najčešće nalaze pri kraju
novina, što se može smatrati i svojevrsnom simbolikom položaja koji žene imaju u srpskom

14
društvu. Nažalost,rezultati ove jednonedeljne analize su pokazali da je ženski rod u dnevnoj
štampi u Srbijiskoro potpuno ignorisan u većini društveno relevantnih kategorija.„U svetu u
komemedijisvevišepružajuzajedničkogprostorazainformacije,
simboleiidejevećinesocijalnihgrupa, prezentacijažena u medijima je
idaljerelativnonepovoljna.”(Gallagher, 2001).

LITERATURA

1. Begović, Bojana.Upotrebarodnoosetljivogjezikaiprikazžena u štampanimmedijima u Srbiji,

Beograd: Fakultetpolitičkihnauka, 2016.
PDF datum preuzimanja, 20.06.2016. u 13:08, naadresi: http://scindeks-
clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-7405/2015/1452-74051535059B.pdf

2. Van Dijk, Teun A.The Mass Media Today : Discourses of Domination or Diversity?
Posećeno 21.06.2016. u 12:16 na adresi: http://www.discourses.org/OldArticles/The%20mass
%20media%20today.pdf

3. Van Dijk, TeunA. The Study of Discourse. Discourse as Structure and Process – Discourse
Studies: A Multidisciplinary Introduction.Volume 1. London: Sage Publication, 1998.

4. Vasiljević, LidijaiAnđelković, Violeta. Priručnikzamedije. Beograd: Ženski INDOK centar,

2009.

5. Drašković Bankica, Između izveštavanja i spektakularnosti : Prezentacija kulturne saradnje u

srpskim i hrvatskim medijima, Beograd: Fakultet dramskih umetnosti, 2015.

6. Kantić-Bakaršić Marina, Jusić Tarik, Moranjak–BamburaNirman ,IsanovićAdla,

MajstorovićDanijelaiTurjaninVladimir, DanovaMadeline, LondoIlda, SimićMima, KronjaIvana,
BadarevskiBobi, SarnavkaSanjaiKunacSuzana. Stereotipizacija : Predstavljanja žena u
štampanim medijim u Jugoistočnoj Evropi. Uredili : Nirman Moranjak Baburać, Trik Jusić, Adla
Isanović.Sarajevo: Mediacentar, 2007.

15
7. Milivojević, Snježana. Žene i mediji : strategije isključivanja. Beograd: Genero, 2004.

8. Reah, Danuta.The Language of Newspapares, Second Edition, London: Routledge, 2002.

9. Savić, Svenka. Ženaskrivenajezikommedija: Kodeksneseksističkeupotrebejezika, Novi Sad:

Futurapublikacije, 2004.

10. Fairclough, Norman. Media Discourse, London: Edward Arnold, 1995. 

16