Specijalna patologija

PATOLOGIJA NERVNOG SISTEMA

152. POVEDAN INTRAKRANIJALNI PRITISAK (ICP), EDEM I HYDROCEPHALUS
POVIŠEN ICP I HERNIJACIJE
Povedan ICP nastaje kad se zapremina IC sadržaja poveća iznad malog prostora koji
zadovoljava ekspanziju. Uzori su:
- Epiduralni i subduralni hematomi
- Leptomeningitis sa opstrukcijom toka CSF
- Krvarenja i infarkti u mozgu
- Tumori i apscesi
- Difuzni edem mozga
- Tromboza sinusa dure
Edem papile je nezapaljenske bubrenje papile n. Opticusa a nastaje zbog povecćanja ICP koje dovodi do
kompresije krvnih sudova na kribroznoj lamini. Uz otok su prisutna i sitna krvarenja na retini. Ako duže traje
može da dovede do ślepiła.
Glavobolja nastaje zbog istezanja dure i njenih krvnih sudova.Povraćanje je rezultat pritiska na areu
postremu.
Hernijacija je pomeranje delova mozga iz jedne u drugu stranu pod pritiskom. Postoje tri tipa hernijacija:
- Cingularna – povećanje pritiska u jednoj hemisferi gura gyrus cingularis ispod falx cerebri.
- Uncinatna – medijalni deo temporalnog režnja prolazi kroz incisuru tentorii. Nastaje kompresja n.
Oculomotoriusa pa nastaje prolazana mioza a kasnije trajna midrijaza. Ako su komprimovane strukture ponsa I
mesencephalona dolazi do decerebracije SA gubitkom svesti što je praćeno krvarenjima i infarktima u tom delu.
- Tonsilarna – tonsile malog mozga prolaze kroz foramen magnum. Ako se odigrava naglo pritisak na centar za
disanje i krvotok dovodi do trenutne smrti.
HYDROCEPHALUS
Predstavlja povećanje količine CSF (liquor cerebri).
Deli se na:
Hydrocephalus congenita ( urođeni):
- Stenoza ili atrezija aq Silvii, foramen Luschka Ili Magendi
- Arnold- Chiari malformacija
- Dandy Walker – Taggart sindrom
- Intrauterine infekcije (TBC, gnojni meningitis...)
Hydrocephalus aquisita (stečeni) može biti
spoljašnji i unutrašnji koji može biti:
- Komunikantni – postoji komunikacija između
svih kompartmenata CSF. Može biti zbog
prevelike produkcije ili premale resorpcije CSF
kao i zbog opstrukcije u subarahnoidalnom
prostoru oko mozga. Kod dece, pre srastanja
lobanje, ovoi o srazmernog povedanja
lobanje. Ko starijih ovoi o povedanja
ventrikula sa stanjem koje liči na atrophio
cerebri.
- Nekomunikantni nastaje kad postoji
opstrukcija na putu kruženja CSF.
H. ex vacuo – je kompenzatorno
naoknađivanje izgubljenog cerebralnog volumena
CSF-om kao npr. kod pseudocisti ili atrofije.
EDEM MOZGA
Je intraparenhimatozno nakupljanje tečnosti u
CNS-u. Deli se na:
Citotoksični eem – intracelularno povedanje
tečnosti. Ogovor na ishemiju ili intoxikacije gde se
poremeduje ra Na-K pumpe. Naziva se i suvi
možani eem – intumescentio cerebri.
Vazogeni edem – Javlja se zbog povedane
propustljivosti cerebro-vaskularne barijere. Javlja se
ko tumora mozga, apscesa, hemoragija... Može biti
fokalan i difuzan.
Morfologija:
Mozak je uvedan možanice zategnute, girusi
prošireni a sulcusi smanjeni.
Intersticijalni edem – nastaje transudacijom
tečnosti iz komora u parenhim.
156,157,158,159. ENCEPHALO-MENINGITISI
INFEKCIJA
U CNS-u se infekcija prenosi na 4 načina:
1. Hematogeno – ortogradno (iz srca) I
retrogradno (venskim putem)
2. Direktna impantacija – fracture, povrede
mekih tkiva I jatrogeno
3. Per continuitatem – najčešde iz sinusa
4. Putem nerava – rabies I HSV
MENINGITIS
Prestavlja zapaljenje možanica i
subarahnoinih prostora. Najčešde je infektivni.
AKUTNI GNOJNI MENINGITIS (MENINGITIS
PURULENTA ACUTA)
Najčešde izazvan penumococcama (u bilo kom
dobu i traumom), meningokokama (adolescenti I odrasli, epidemijski), H. Influenzae (deca) i E. Coli
(neonatus).
Morfologija:
Zahvata možanice a ona se širi u SA
prostore. U ranom staijumu su mozak i kičmena
možina nabubreli i hiperemični, meke možanice su
zamudene. U SA je eksuat različite gustine. Uzročnik
se dokazuje mikrobiologijom.
Sa mesta najvede akumulacije gnojnog
eksuata se širi u viu traka pratedi krvne suove.
Ko fulminantnog toka se širi i na komore.
U SA se vide PMN infiltracija i fibrin. U
odmaklim stadijumima je ceo SA infiltrovan dok je u
ranijim stadijumima samo perivaskularni prostor
možanica infiltrovan.
Komplikacije: Zbog zahvatanja sinusa
možanica može odi o trombophlebitisa što
posleično može a ovee o hemoragičnog
infarkta u mozgu i o konvulzija i trajnih oštedenja.
Arteritis je ređi. Može ovesti i o piocefalusa i
ventrikulitisa. Povedanje ICP može uzrokovati
hernijaciju.
Klinički nalaz: glavobolja, povradanje,
iritabilnost, stupor, zategnutost vrata... CSF je pod
povedanim pritisko i sarži povedan broj neutrofila,
povedanu c proteina i smanjenu c glukoze.
AKUTNI LIMFOCITNI MENINGITIS – ASEPTIČNI
MENINGITIS – VIRUSNI MENINGITIS
Je virusno zapaljenje možanica. Najčešdi
uzročnici su echovirus, enterovirus i coxsackie virus.
Simptomi su često nespecifični ali najčešdi su
znakovi meningealnih iritacija.
Morfologija:
Mozak je retko eematozan. Možanice su
hiperemične. Prisutan je limfocitni infiltrat.
Terapija je simptomatska.
LIMFOCITNI HORIOMENINGITIS
Je virusno oboljenje koje se prenosi sa miša na
čoveka. Simptomi su obično nespecifični. Zahvata
isključivo meke moždanice u kojima je prisutna
limfocitna infiltracija.
TBC MENINGITIS
Najčešde hematogeno u toku iseminacije
milijarne tbc.
Morfologija:
Najčešde se javlja na bazi mozga koja je
pokrivena zrnastim, nekrotičnim, pihtijastim
eksuatom žuto-bele boje. Promene se odatle mogu
širiti na ostale elove mozga.
U fibrinskom eksudatu su ly, makrofagi i
eskvamovane arahnoialne delije. Prisutni su
tuberkuli najčešde oko krvnih suova. Komplikacija: zapaljenska reakcija oko krvnih
suova može ovesti o obliterativnog enarteritisa sa
okluzijom lumena izazivajudi infarctus cerebri. Mogu
se stvoriti lezije i na nervima kao i
intraparenhimatozno pa čak je mogud i ventrikulitis.
Vremenom može odi o fibroznog arachnoiitisa sa
obliteracijom krvnih sudova.
OSTALI UZROČNICI:
Blastomycosis – promene uglavnom
lokalizovane na meningeama baze mozga u vidu
fibroznog eksuata slično TBC meningitisu.
Mikroskopski su prisutne gljivice, limfociti i granulomi
koji mogu a zahvate i krvne suove ovoedi o
začepljenja. Dokazuje se pregledom CSF.
Kokcidomikoza i histoplazmoza – najčešde
pulmonalni proces. Mikroskopski je sličan TBC
meningitisu (granulomi).
Mukormikoza – izaziva leptomeningitis a
ponekad i apscese. Kod diabetes i u acidozi.
PACHYMENINGITIS
Zapaljenje dure mater. Može biti spoljašnji
(p.externa) ili unutrašnji (p.interna).
P. Externa – širi se sa koštanog ela lobanje.
Spoljašnja površina ure je hiperemična i
eematozna a u prostiru su česti epiuralni apscesi.
P. Interna – suburalni empijem. Najčešdi izvor
infekcije su paranazalni sinusi. Veliki subduralni
empijemi mogu dovesti do hernijacije ili tromboze
krvnih suova. Infekcija može a se proširi i na meke
možanice a i a stvori apsces mozga.
ENCEPHALITIS
Je zapaljenje parenhima mozga a myelitis
kičmene možine.
BAKTERIJSKI ENCEPHALITIS
Najčešde nastaje širenjem sa možanica.
TBC mozga se manifestuje stvaranjem
tuberkuloma koji mogu a posedaju na tumore.
Ponekad ti tuberkulomi kalcifikuju.
NEUROSYPHILIS
Nastajeu tredem staijumu bolesti. U II
stadijumu se razvijaju promene na meningeama koje
su asimptomatske. Glavne manifestacije su:
Meningealni i meningovaskularni sifilis -
manifestuje se kao zamudenje i zaebljanje
možanica na bazi mozga .postoji infiltracija ly,
plasmocita, histiociza i proliferacija vezivnog tkiva sa
fibrozom možanica. Luetični obliterativni
endokarditis i gumozne promene u krvnim sudovima
mogu da izazovu infarctus cerebri. Gomozne
promene na možanicama hydrocephalus. mogu a izatzovu Paralysis progressiva
– je zapaljensko
egenerativni proces koji najčešde zahvata možanu
koru i bazalne ganglije a nastaje zbog difuzne invazije
parenhima mozga treponemama. Mozak je atrofičan,
meke možanice zaebljane a kortikalna siva mas
aistanjena. U kori mozga postoji gubitak ganglijskih
delija i egenerativne promene u preostalom elu.
Oko krvnih sudova se nalaze ly i plazmociti. Reaktivna
glioza je prisutna, makrofagi sarže Fe. Manifestuje
se intelektualnim deficitom, gubitkom sposobnosti
pamdenja. Progresivnom emencijom, tremorom i
mikloničkim trzajima.
Tabes dorsalis (lokomotorna ataksija) –
egenerativno atrofično oboljenje KM, najčešde
lumbalnog ela. Zapaža se smanjenje zanjih
korenova lumbalnog poručija i egeneracija Gol i
Burach snopa. Meke možanice su zaebljane. U
poručijima egenracije postoji gubitak nervnih
vlakana, intersticijalna fibroza i glioza. Klinički se
ispoljava gubitkom senzibiliteta, poremedajima
kretanja i ataksijom.
ABSCESSUS CEREBRI
Može nastati implatancijom bakterija nakon
traume, infekcijom iz susenog žarišta i
hematogenim putem.
Morfologija:
Ako je nastao iz mastoiditisa prethodi mu
epiermalni apsces koji se širi na mozak. Najpre
nastaje difuzno zapaljenje mozga a zatim se formira
žarište gnojenja i nekroza tkiva. Gnojna šupljina je
ispunjena gnojnim etritusom i postepeno se širi a
oko nje je pristuna akutna zapaljenska rakcija. Ako je
apsces u blizini kore ili komore može odi o rupture
sa pražnjenjem apscesa i širenjem infekcija
(ventrikulitis, meningitis). Vremenom se oko
apscesa formira membrana od granulacionog tkiva u
kojoj je specifično a fibroblasti proliferišu sa ziova
krvnih suova. Takođe je prisutna i reaktivna glioza.
Vrlo je retko spontano isceljenje.
VIRUSNI ENCEFALITIS
CNS može biti napanut i virusima kaa
nastaje virusni meningitis, encephalitis, polymyelitis.
Skoro uvek je virusna infekcija u CNS-u sekundarna.
Najčešdi izazivači su: arbovirusi, enterovirusi, HSV,
HZ, respiratorni virusi i HIV.
Morfologija:
Karakterističan je mononuklearni infiltrat
primarno od ly, plazmocita i makrofaga.
Patognomičan znak su IC tj inkluziona telašca
kao npr Negri telašca ko rabiesa. Mikroglije
ispoljavaju osobinu neuronofagije mrtvih delija kao i formiranja glialnih
nousa okruživanjem fokusa
nekroze.
Encepahalitisi prenešeni artropoama
(arbovirusi) – osim krpeljskog encephalitisa svima je
vektor komarac.
Istočni konjski encephalitis – primer infekcije
arbovirusom. Nosi visoku smrtnost, oko 80%.
Morfologija:
Meningoencephalitis sa perivaskularnim
zapaljenskim infiltratom sastavljanim od Ly i
makrofaga a u ranoj fazi i Ne. Žarišta nekroze sa
degeneracijom, i neuronofagijom u sivoj masi mozga.
Vaskulitis može a bue prisutan.
Herpes simplex encephalitis - zapaljenje može
biti različite težine. Njačešde ko ece i mlaih osoba.
Morfologija:
Hemoragična nekroza sa perivaskularnim
infiltratima i inkluzionim telašcima u neuronima i glia
delijama. Najčešde je u temporalnim i frontalnim
lobusima.
Rabies encephalitis – težak encephalitis koji je
skoro uvek fatalan.
Morfologija:
Prisutan eem i hiperemija. Teška i
rasprostranjena egeneracija ganglijskih delija. Negri
telašca su eozinofilne citoplazmatske inklluzije koje
su karakteristične za ijagnozu. Zapaljenski proces
zahvata i belu i sivu masu mozga a može a se proširi
na KM.
Toxoplasmosis – javlja se samo kod
imunokompromitovanih osoba. To je najčešde
progresivan, multifokalni hemoragični encephalitis.
Uzročnici se nalaze u pseuocistama ili u blizini
nekroze. Kod neonatusa je granulomatozno
zapaljenje.
154, 155. CEREBROVASKULARNE BOLESTI
ANOKSIČNA ENCEFALOPATIJA
Zdrave osobe mogu podneti pad sistolne
tenzije do 70mmHg dok kod osoba sa hipertenzijom i
aterosklerozom pri tom pritisku nastau oštedenja.
Najčešde oštedenja nastaju pri: sistemskoj
hipotenziji, smanjenju minutnog volumena srca,
respiratornoj insuff, izraženoj anemiji.
Promene zavise o užine trajanja i intenziteta
ishemije. Prve promene nastaju u ganglijskim
delijama pri preživljavanju 12-24h. Najosetljivije su
piramialne i purkinje delije.
Morfologija:
Mozak je otečen a emarkaciona linija između sive i bele mase je slabo vidljiva. Rane
promene (12-24h) se karakterišu
citoplazmatskom vakuolizacijom i eozionofilijom kao i
piknozom i karipreksom u neuronima.Vidi se i
neutrofilna infiltracija.
Subakutne promene (24h-2ne) uključuju
nekrozu tkiva, vaskularnu proliferaciju i makrofagalnu
infiltraciju.
Reparacija (posle 2 nedelje) se prezentuje
gubitkom nekrotičnog tkiva i gubitkom organizacije
kao i gliozom.
INFARCTUS CEREBRI (ENCEPHALOMALATIA)
Nastaje kao posledica prekida cirkulacije u
lokalizovanom poručju mozga. Uzroci su: opstrukcija
cerebralnih arterija tromboembolusom ili lokalnom
trombozom, ateroskleroza, vaskulitis i kompresije
arterija.
Infarctus anemicus – infarkt je posledica
totalne okluzije krvnog suda i dovodi do lokalne
ishemije tkiva. Kasnije postaje hemoragičan zbog
reperfuzije tkiva kroz oštedene krvne suove.
Morfologija:
6-12h o nastanka siva masa obija zamuden
izgled a bela gubi sitno granuliran, granica između
njih je slabo izražena. Delije gube intenzitet i bubre.
Citoplazma postaje eozinofilna a jero piknotično i
kariorektično. Prisutna je fragmentacija aksona i
mijelinskih vlaka. Astrociti i dendroglije se gube.
48h – 2 nedelje od nastanka Nekroza je
prisutna a ishemično poručije postaje mekano i
raspada se, okolno tkivo pokazuje znake edema.
Neutrofili i makrofagi izlaze iz krvnih sudova i
infiltrišu poručije ishemije. Neutrofili se brzo gube
ok makrofagi nastavljaju egraaciju nekrotičnog
detritusa. Ukoliko je ishemija bila mala na kraju ovog
procesa nastaje glialni ožiljak.
Kod velikih ishemija je potrebno više vremena
za fagocitovanje nekrotičnog materijala. Tako a
posle nekoliko meseci može a se vii psuocista sa
ziom o glia delija. Ako je pseudocista blizu
možanicama one de zajeno sa glia delijama a
grae jean zi te šupljine.
Infarctus hemorhagicus – ko hemoragičnog je
sle ogađaja skoro isti samo što u polju nekroza
olazi o hemoragije. Makrofagi sarže hemosierin.
Lokularni infarkti – su mali infarkti koji
najčešde nastaju ko bolesnika sa hipertenzijom i to u
putamenu, kapsuli interni i bazi ponsa. Smatra se da
nastaju zbog mikroembolizacija i arteriolohijalinoze.
Simptomi i znaci infarkta zavise o veličine
lezije i njene lokalizacije.
- A. Cerebri anterior - opskrbljuje: prednji krak
kapsule interne, orbitalne površine, prenji lobus i vedi eo meijalne
površine. Infarkt
dovodi do: gubitka svesti, hemiplegije i
psihičkih promena.
- A. Cerebri media - opskrbljuje veliki deo
silvijeve braze. Infarkt ovoi o sličnih
promena kao ko ACA. Češdi su nepotpuni
infarkti.
- A. Cerebri posterior - opskrbljuje
mesencephalon, corpus geniculatum laterale,
zadnji deo kapsule interne i i medijalnu
površinu temporalnog i okcipitalnog režnja.
Infarkti su retki.
- Vertebro – bazilarni - sistem opskrbljuje
strukture zadnje lobanjske jame. Potpuni
infarkt je reak (zahvaljujudi anostomozama) i
nespojiv sa životom.
- A. Cerebri inferior - dizartrija, disfagija, znaci
oboljenja cereblluma, osedaj bola i
temperature na licu sa kontralateralnim
gubitkom tih osedaja na telu
- A. Cerebri anterio inferior – kao i prethodni
samo što umesto izartrije i isfagije postoji i
ipsilateralna slabost facialisa.
- A. Cerebri superior – motorne slabosti spoljnih
očnih mišida.
INTRAKRANIJALNE HEMORAGIJA
HIPERTENZIVNA HEMORAGIJA
Najčešdi uzrok krvarenja i to najčešde u hemisferama mozga. Uzrokovano je rupturom
brojnih malih krvnih suova. Preživljavanje je retkost.
Razlikuje se o hemoragičnog infarkta po sleedem:
HEMORAGIJA HEMORAGIČNI INFARKT
Ne ogovara poručiju
vaskularizacije
Ogovara poručiju
vaskularizacije
Arhitektura je razorena Arhitektura je očuvana
Normalno tkivo je
naomešteno krvlju
Dijapedeza Er u tkivo oko
krvnih sudova
Po obodu komprimovano
i ograničeno o okoline
Jasno ograničeno o
okoline
Morfologija:
Obično je masivno. U polju krvarena tkivo je
razoreno i zamenjeno krvlju a na ivicamo
komprimovano i izmenjene boje. Česte su
perivaskularne hemoragije. Edem je masivan sa
potiskivanjem komora. U ranim fazam dolazi do
infiltracije neutrofilima koje zamenjuju makrofagima
koji postaju krcati hemosiderinom. U kasnijim fazama
nastaje fibrozno-astrocitni ožiljak sa stvaranjem
pseudociste. Nerupturirani krvni sudovi su sa
zadebljanim zidovima i znakovima arteriolohijalinoze.
U vedim krvnim suovima je prisutna i ateroskleroza. SUBARAHNOIDALNA
KRVARENJA (SAH)
Najčešdi uzrok klinički signifikantnih SAH su
rupture aneurizmi. Aneurizme se dele na:
1. Sakularne (berry, vredaste, urođene)
Najčešde su CNS. Javljaju se kao vrecasta
proširenja najčešde na račvama krvnih suova. 94% je
u sklopu grana circulus arteriosus cerebri (Willis, CAC)
a samo 6% u sklopu vertebro-bazilarnog sistema.
Najčešde su na a. Comunicans anterior i a. Cerebri
media. Smatra se da su posledica l. Elasticae interne i
mišidnog sloja zia.
2. Fuziformne (aterosklerotske, vretenaste)
Posledica su dejstva hipertenzije i
ateroskleroze na CAC. Krvni sudovi poseduju
vretenasta zadebljana.
3. Zapaljenske (mikotične i traumatske)
Posleica su sepitčnog tromboembolusa koji
oslabljuje mišide krvnog sua.
EPIDURALNE I SUBDURALNE HEMORAGIJE (videti u
traumi mozga)
MEŠOVITI TIPOVI HEMORAGIJA
Zahvataju CNS i SA prostor. Uzrokuju ih
vaskularne malformacije:
1. Arterio-venske malformacije(AVM) –
sastoje se od spleta abnormalnih vena i arterija preko
kojih se arterijska oksigenziovana krv vrada u srce
imaju venski (odvodni) i arterijski (dovodni) kraj.
Najčešde su lokalizovane na površini hemisfera.
Manje češde krvare.
2. Kapilarne teleangiektazija –su
građene o spleta mali kapilarolikih suova između
kojih se nalazi možano tkivo. Krvarenje iz njih je
retko.
3. Kavernozni angiomi – su sastavljeni od
rastegnutih malih kanalida kolagenizovanih ziova.
163,164. TUMORI CNS-a
Dele se na intrakranijalne i intraspinalne. Kod
ece su najčešde lokalizovani u zanjoj jami ok su
kod odraslih supratentorijalni.
Razlika između malignih i benignih nije toliko
očiglena. Benigni mogu a izazovu exitus letalis
kompresijom i hernijacijom. Ne šire se van mozga pa ni
najmaligniji. Iako se šire putem likvora pa bi se
citološkim ispitivanjem moglo okazati prisustvo
tumora lumbalna punkcija je kontraindikovana zbog
hernijacije.
Primarni su podeljeni na:
1. Glioma
U tu grupu spadaju astrocytoma,
oligodendroglioma i ependymoma.
a. Astrocytoma se dele na: fibrilarne,
možanog stabla i pilocitične. Novija podela
(WHO, 2007) ih eli na sleedi način:
- Pilocitična astrocitoma – Gradus I (low grade)
- Difuzna astrocitoma (i fibrilarna) – Gradus II (low
grade)
- Anaplastična astrocitoma – Gradus III
- Glioblastoma multiforme (GBM) – gradus IV
Morfologija:
Astrocitomi su makrosopski nejasno
ograničene mase sivo-bele boje sa poljima
krvarenja i nekroze. Mikroskopski ih karakteriše
celularni i nuklearni atipizam u hipercelularnost i
povedan mitototski inex. Poneka su prisutne i
gigantske delije (GBM). Vaskularna proliferacija je
veoma izražena zahvaljujudi sekreciji VEGF, polja
vaskularne proliferacije posedaju na glomerule
pa se nazivaju glomerulolike strukture. Nekroze su
osta česte a oko njih se nalaze hipercelularne
trake, sastavljene od astrocita, u vidu ograda koje
se nazivaju pseudopalisade ili pseudorozete.
Pilocitična astrocitoma se izvaja kao posebna
zbog odsustva mitoza, pojavljivanja u:
cerebellumu, tredoj ventrikuli i na optičkom nervu
i sporog rasta. Često su cistični i imaju obru
prognozu.
b. Oligodendroglioma – lokalizovani
često u beloj masi hemisfera. Imaju bolju
prognozu od astrocitoma mafa mogu da budu i
slabo iff kaa imaju lošu prognoz. obro su
ograničeni, sive boje i želatinastog izglea. Delije
su obično obro iff sa malo mitoza i svetlim
haloom. Skoro svi kalcifikuju.
c. Ependymoma – nastaje iz ependima
komora. Ako su u zadnjim komorama manifestuju
se hidrocefalusom. To su solidne ili papilarne
neoplazme. Tumorske delije formiraju glanolike
strukture (ependimne rozete) ili perviaskularne
rozete. Vedina su obro iferentovani. Mogu biti i
miksopapilarni (filum KM) i subepenimomi (štrče
u lumen i dovode do hydrocephalusa).
Papiloma plexusa choroideusa –
najčešde u lateralnim komorama ko ece.
Dovode do hydrocephalusa i retko su maligni.
Koloidne ciste III komore – javljaju se
kod odraslih i mogu a zapuše foramen Monroi i
dovedu do hydrocephalusa. Imaju tanku fibroznu
kapsulu pokrivenu kuboidalnim epitelom i
želatinast saržaj. 2. Neuralni tumori
To su tumori CNS koji sarže zrele neurone tj
ganglijske delije i ona se zou gangliocitomi. Sporo
rastu ali poneka glijalna komponenta može a
zaobije anaplastične karakteristike i ubrza tok.
Morfologija:
Makroskopski su obro ograničeni sa fokalnim
kalcifikacijama i malim cistama. Najčešde su na ziu III
komore.
Mikroskopski su gomilice delija ovojene manje
celularnom stromom.
Gangliogliomi su slični gliomima i najčešde u
temporalnom režnju. Sarže anaplastične delije.
Cerebralni neuroblastomi su retki, javljaju se u
hemisferama dece i imaju veoma agresivan rast
Neurocitoma je često u susestvu foramena
monroi, imaju slične delije kao oligoenroglioma.
3. Slabo diferentovani tumori
Najčešdi su meuloblastomi. Čine oko 20% svih
tumora dece a nastaju u cerebelumu. Brzo dovode do
hyrocephalusa. Veoma su anaplastični,
hipercelularni, mnogo mitoza. Marker je Ki-67. Daju
drop metastaze u caudu equinu. Visoko su
radiosenzitivni sa 75% 5-go preživljavanjem.
4. Drugi parenhimni tumori
Lymphoma – čest ko imunosuprimiranih
pacijenata (AIS). Najčešde su multipli B delijski
limfomi (sarže EBV) sa reaktivnom gliozom. Veoma
su agresivni.
Germ cell tumori – javljaju se už sreišnje
linije, često ko epifize. Javljaju se ko aolescenata i
oraslih i često su gonaalnog tipa. Šire se po mozgu
likvorom. Radio i hemio su senzitivni.
5. Meningeoma
Su pretežno benigni tumori. Nastaju iz
meningotelijalnih delija arahnoieje maa su u
intimnoj vezi sa urom. Najčešde se nalaze na
spoljašnjoj površini mozga i to na parasagitalnom
elu konveksiteta. Češdi su ko žena. Mogu a
nastanu i už KM.
Morfologija:
To su orkugle, čvrste tumorske mase koje vrše
kompresiju na mozak. En plaque varijanata se širi u
viu ploče na površini ure i izaziva promene na
kostima. Često kalcifikuju.
Mikroskopski se dele na: meningotelijalne,
fibroblastične, sincicijalne, psamomatozne,
tranzicionalne, sekretorne, mikrocitične... Veoma
retko su maligni. 153. TRAUMA CNS
TRAUMA MOZGA
1. Potres mozga (comotio cerebri) – efiniše se
kao gubitak svesti i refleksa nakon udarca u glavu.
Morfoloških promena nema.
2. Nagnječenje mozga (contusio cerebri) – je
trumatsko optedenje mozga i možanica na strani
uara ili suprotnoj strani (Contrecoup). U poručju
kontuzije je prisutno žarište hemoragične nekroze.
3. Laceracija mozga (laceratio cerebri) – povrede
u kojima je ošlo o prekida tkiva.
4. Difuzne axonalne povrede – povrede u kojima
je ošlo o ifuznog cepanja axona u mozgu. Veoma
često su fatalne.
5. Povrede meningea
a. Hematoma epidurale – predstavlja
lokalizovanu kolekciju krvi između lobanje i ure.
Najčešde nastaju zbog povree a. Meningeae mediae.
Ukoliko nisu brzo evakuisane dovode do hernijacije.
b. Hematoma subudrale –predstavlaj
lokalizovanu kolekciju krve između ure i
arahnoideje.
Akutni je najčešde posleica traume i
nastaje zbog: cepanja mostnih veni između sinusa i
cortexa, rupture aneurizme i ko novorođenčai u
toku porođaja.
Hronični se razvija postepeno, obično
kao posleica zatvorenih povrea glave. Najčešde kao
posledica razaranja mostnih vena.
Morfologija:
Hematom je okružen fibroblastičnom,
vaskularizovanom membrana iz koje često olazi o
krvarenja. Krv u samom hematomu je gusta i liči na
motorno ulje. Ovaj hematom je naročito čest ko
starijih.
TRAUME KIČMENE MOŽINE
Penetrantne mogu dovesti do laceracije
kičmene možine sa potpunim prekiom kontinuiteta.
Može odi i o krvarenja u KM (hematomyelia)
Kompresivna oštedenja su najčešda i obično su
izazvana frakturom, subluksuacijom ili dislokacijom
pršljenova maa i krvarenje u epiuralni prostor može
dovesti do kompresije.
161,162. NEURODEGENERATIVNE BOLESTI
EMIJELINIZIRAJUDE
U CNS-u mijelniski omotač čine
oligodendroglije(OG) dok u PNS-u čine Schwann
delije(SW).
Primarna demijelinizacija predstavlja
emijelinizaciju sa očuvanjem aksona ok
sekundarna predstavlja demijelinizaciju posle
degeneracije aksona. Sclerosis multiplex (MS) – bolest se javlja u
viu ponovljenih napaa zahvatajudi belu masu.
Češda je ko žena i počinje između 20. I 40. go
života.
MS je autoimuna bolest u kojoj dominiraju
genetski i faktori sredine.
Morfologija:
Makroskopski se na presekuu možanog tkiva
zapažaju plakovi čiji izgle varira sa starošdu i mogu
nastati bilo gde.
Mikroskopski se karakteriše ly i makrofagnom
infiltracijom sa mijelinskim produktima unutar
makrofaga. Gubitak mijelina nije veoma primetan u
aktivnoj fazi ali je u neaktivnoj (gubitak inflamacije)
evidentan. U krajnim fazama dolazi do potpunog
gubitka OG sa reaktivnom gliozom.
Klinička slika je veoma varijabilna, karakteriše
se fazama egzacerbacije i remisije. Bolest je
neizlečiva.
Postinfektivni i postvakcinalni
encephalomyelitis – rekto oboljenje koje može a
nastane posle virusne infekcije ili posle vakcinacije.
Dolazi do autoimunih reakcija a mijelin. U oko 50%
slučajeva u akutnoj fazi olazi o smrti. Oporavak bez
sekvela je redak.
Morfologija:
Prisutna je demijelinizacija sa ly i makrofagnim
infiltratom. Aksoni su očuvani u ranim lezijama.
Leucoencephalopatia multifocalis progressiva
– javlja se kod obolelih od ekstraneuralnih
maligniteta kao i ko poremedaja imunoloških
odgovora.
Morfologija:
Makroskopski su lezije multifokalne i
konfluentne. Unutar lezija je evidentan smanjen broj
OG koji imaju inkluzijska telašca (HPV koji napaa
jero delije) a priustni su astrociti sa više jeara ili u
mitozi.
Leucoencephalopathia – nastaje ko oojčai
zbog metaboličkih poremedaja.
Leucodystrophia metachromatica (sulfatidna
lipidoza) – počinje između 5 i 10 goine i završava se
smrdu unutar 5 goina. Najteže je zahvaden PNS i
CNS. Zbog eficita enzima se sulfati taloži u:
mijelinu, glijama ineuronima.
Leucodystrophia sa globoanim delijama
(Krabbs bolest) – započinje ko oojčai. eca
postaju nezainteresovana i zaustavlja im se rast.
Nastaje zbog nakupljanja galaktocerebrozida. Pelizaeus – Merzbacherova
bolest –
progresivna boelst koja započinje u etinjstvu.
Degenerativni proces nastaje po formiranju mijelina.
Pancephalitis subacuta sclerosis – izaziva ga
virus morbila. U serumu su prisutna AT protiv
morbila. U mozgu je diseminovana mijelinizacija sa
perivaskularnim zapaljenskim infiltratom i
inkulzijskim telašcima u ganlijskim i glijalnim delijama.
DEGENERATIVNA OBOLJENJA
Alzheimer-ova bolest – prestavlja najčešdi
uzrok demencije u starijih osoba. Rane manifestacije
bolesti su gubitak intelektualnih bolesti sa
promenama u raspoloženju i ponašanaju. U kasnijoj
fazi nastaje progresivna dizorijentacija i bugitak
pamdenje.
Za bolest se okrivljuju genetski i faktori
sredine. Bolest nastaje zbog prevelike akumulacija
Amiloid beta proteina (Ab) koji nastaje iz svog
prekursora transmembranskog proteina APP.
Mutacije u APP ili enzimima koji vrše njegovu
egeneraciju ovoe o „Early onset Alzheimer’s
disease“. Patološka akumulacija Ab ima nekoliko
uticaja na nervno tkivo: mala akumulacija menja
način prenošenja signala ok velika (plakovi) izaziva
smrt neurona i lokalni imunološki ogovor.
Morfologija:
Makroskopski je prisutna kortikalna atrofija uz
kompenzatorno proširenje komora.
Mikroskopski su krakteristični:
Plakovi koji predstavljaju akumulaciju Ab
okrušenu istrofičnim neuritima, prikazuju se
impregnacijom srebrom. Okruženi su tkivnom
reakcijom mikroglija i astrocita.
Neurofibrilarna vlakna su u stvari
citoplazmatske inkluzije filamenata koje okružuju
jedro. Ona ostaju na istom mestu i nakon smrti delije.
Takođe je prisutna i slabije izražena difuzna
smrt neurona kao i reaktivna glioza.
Pickova bolest – klinički se prezentuje sličnim
simptomima. Retka je boles a najčešde se ispoljava
ko staijih žena.
Morfologija:
Mikroskopski je prisutan gubitak ganglijskih
delija ok se u preostalima nalaze Pick telašca koja su
izraz egeneracije delije.
Huntington-ova bolest – predstavlja
autozomno-ominantnu naslenu bolest. Karakteriše
se progresivnim poremedajima pokreta sa
demencijom i dgeneracijom strijatuma. Pokreti su
hiperkinetički i istonički ali pacijenti mogu a razciju
i parkisonizam sa bradikinezijom i rigiditetom.
Prosečno preživljavanje je 15 go. Gen za za Huntington bolest se nalazi na
hromozomu 4. Taj gen kodira protein huntingtin za
koji se prepostavlja a ošteduje CNS na tri načina:
vezivanjem za transkripcione faktoore i inhibiranjem
transkripcije (najverovatniji način), ometanjem
funkcije mitohondrija i iniciranjem apoptoze.
Morfologija:
Mozak je atrofičan sa najizražitijim
promenama na caudatusu i putamenu.
Mikroskopski postoji veliki gubitak neurona u
striatumu sa izražnom gliozom. Najteže su pogođeni
neuroni koji koriste GABA kao neurotransmiter. U
telima nekih neurona su prisutne inkluzije sastavljene
o Huntingtin proteina. Postoji korelacija između
težine motornih simptoma i strijatne egeneracije.
Parkinsonova bolest –
Deli se na:
Idiopatski parkinsonizam (paralysis agitans) –
je progresivno degernartivno oboljenje CNS koje se
manifestuje: bradikinezijom, rigiditetom, tremorom i
r. Najčešde se javlja između 50 i 80 go. Patološki se
karakakteriše egeneracijom opaminergičkog
nigrostrijatnog puta gde se:
- Gube tela delija i neurona u subst nigra
- Degeneracijom njihovih aksona
- Redukcijom dopamina i to najizrazitije u
putamenu.
Morfologija:
Makroskopski je prisutna depigmentacija
substantiae nigrae i locusa ceruleusa.
Mikroskopski je prisutan gubitak neurona koji
sarže melanin a u preostalima se vie Lewi telašca.
Lewi telašca su singularne ili multiple eosinofilne
citoplazmatske inkluzije u vidu tamnog jezgra sa
svetlim haloom i građena su o nakupine filamenata.
Postenecefalitički parkinsonizam – javljao se
1918 posle epiemije španskog gripa. Promene su
slične ali postoji jaka reukcija opamina u
caudatusu.
Degeneracija cerebelluma i njegovih puteva –
Boles može a zahvata: aferentne puteve, sam
mali mozak i eferentne puteve.
Spinocerebralne degeneracije – to su bolesti sa
atrofijom spinalnih puteva, dorzalnih I lateralnih
snopova. Ovde je poznat friedrichochova ataxia, to je
heredofamilijarna bolest koja započinje u mlaosti i
ima progresivan tok.
Ataxia – teleangiectasia – je složen poremedaj
ne zahvata samo cerebralne funkcije.
Karcinomatozna degeneracija malog moza –
karakteriše se gubitkom ganglijskih delija kore malog
mozga. Alkoholna degeneracija – primarni poremedaj
cerebelarne funkcije.
Olivo-pontecerebelarna degeneracija – javlja
se u srednjim godinama i uvek je letalna.
Degeneracije motronog neurona – zahvataju
prednje rogove KM i kranijalne nerve.
Periferne neuropatije – urođene autozoimno
dominantne, Charcot-Marie-Tooth bolest. Simptomi
su simetrična egeneracija I neuropatija na mišidima.
Siringomijelija –hronična bolest nepoznatog
uzroka. Cista se nalazi u KM, najveda je u cervikalnom
preelu i ispunjena je tečnošdu a okružena ožiljnom
čaurom.
Tuberozna skleroza – je autozomno
dominantni sindrom koji se karakteriše stvaranjem
hamaroma i benignih tumora u skoro svim tkivima a
najčešde u CNS. Klinički: uševna bolest,
epileptiformni napadi rezistentni na lekove, i
aenomi lojnih žleza kože..
Morfologija:
Vie se čvorovi na površini mozga. Čvorovi su
sastavljeni o glia delija i eformisanih ganglijskih
delija. Poneka kalcifikuju.