Dominik O.brajan - Tehnike Efikasnog Pamcenja

Dominik O'Brajan
TEHNIKE
EFIKASNOG
,
PAMCENJA
52 proverene metode
pomocu kojih mo:iete poboljsati
svoje pamcenje
Beograd, 2006.
Sadriaj
Uvod .................... ............ ..................................................... 7
~MORIJ'SKA. SREDSTV'A ................................................ 9

Korak 1 Koliko dobro pamtite? ........... ........ ..................... 11
K orak 2 • lizac"
V tzue lJa 1• zap~Je -X--.· .................................... 15
Korak 3 ~onimi. .............................................................. 17
Korak 4 Pretvaranje brojeva u ~enice ........................... 19
Korak 5 Mem.orijski sistem zasnovan na delovima tela ... 21
Korak 6 Asocijacija: Prvi kljuroi princip ........................ 23
Korak 7 Lan~ani sistem pameenja .................................... 25
Korak 8 Povezivanje informacija sa poznatim mestom:
Drugi klju&ri princip ................................ :......... 27
Korak 9 . .. T~..c:
ImagmactJa: .1~1
· kl'Hx..: . •
~'"'.lll pnnc1p ..................... .
29
Korak 10 31
Metod putovanja .. .. .. . ... . ..... .. ... .. . .. .. ....... ... . .. ........
Korak 11 37
Koncen.tracija .. . . ............ ... ................ .......... .. .......
Korak 12 Je.zik brojeva .............. ......... ....... .............. ........... 3 9
Korak 13 sistem. broj-rima. .................................•.....•.•.••..... 4 3
Korak 14 Alfabetski sistem pamcen.ja ................................ 45
IZGRAl>IVANJE ~MORDE ............................................. 47
Korak 15 Kako da zapamtite imena i lica .......................... 49
Korak 16 Kako da zapamtite smernice (uputstva) ....... ... .. .. 53
Korak 17 Kako da zapamtite pravopis,
pravilan izgovor i pisanje ~i ............................ 57
Korak 18 Kako da zapamtite zem.lje i
njihove glavne gradove .... ........................... ........ 59
Korak 19 U~en.je stranog jezika ................................ .... ...... 63
Korak 20 Kako da zapamtite vdu pro!lost ........................ 67
Korak 21 Kako da zapamtite hem.ijske elemen.te ............... 69
Korak 22 Razvijte svoju deklarativnu mem.oriju ................ 71
Korak 23 Dominik sistem 1 ......... ................................... .... 73
Korak 24 Kako da upamtite viceve ................................... 79
Korak 25 Kako da zapamtite knjraevna dela ... .................... 81
Korak 26 Citajte bde i zapamtite me ................................. 83
Korak 27 Kako da zapamtite citate ...................................... 85
Korak 28 Memorija i mape uma .......................................... 89
Korak 29 Kako da zapamtite govore i prezentacije ............. 93
Korak 30 Memorijski cik:lusi i savdeno priseeanje ............. 97
MOC p AMCENJA .............................. .......... ....................... 101

• Korak 31 Dominik sistem Il ........................................... ... 103
• Korak 32 Kako da zapamtite telefonske razgovore .......... 107
• Korak 33 Dominik sistem ID ............................................. 111
• Korak 34 Kak.o da zapamtite ~il karata .......... ............... .. 115
• Korak 35 Kako da postanete fivi kalendar ........................ 11 9
• Korak 36 Kako da zapamtite istorijske datume ................. 125
• Korak 37 Telefonski brojevi i vami datumi ..................... 127
• Korak 3 8 Kako da zapamtite vesti ............... ..................... 131
• Korak 39 Kako da zapamtite dobitnike Osk:ara ................ 133
• Korak 40 Kako da zapamtite stihove ... . .. .. .... ... ....... .. .. . ... . . 137
SKOLA PAMCENJA ZA NAPREDNE UCEN!KE ........... 141

• Korak 41 Metod rimske sobe ..... ...... ... ... ... .. . .... .. ... .. ... .. .. ... 143
• Korak 42 Kako da zapamtite istorijske datume i
vame datume u buduenosti .... .... . .. . .... .. . .... .. .... .. 147
• Korak 43 Kako stvoriti memoriju unutar memorije .......... 149
• Korak 44 Kako da zapamtite biname brojeve ................... 153
• Korak 45 Kako da zapamtite refnik .................................. 157
• Korak 46 Kako da zapamtite vi§e ~ilova karata .......... .... 161
• Korak 4 7 K.ako da zapamtite sve ljude prisutne
u prost:onJt .... .. .. ........ .... ........ .............. ......... ...... 165
• Korak 48 U zdravom telu, zdrava memorija .. ....... ............ 169
• Korak 49 Kako pobediti u kviz igrama ........... ....... ........... 173
• Korak 50 lgre koje izo§travaju vale pameenje ................. 175
• Korak 5 1 Ve~be pameenja brojeva . ... .. . .. .... ... . .. . .. ... . ... . ... .. 177
• Korak 52 Koliko dobro sada pamtite? ............................... 18 1
Zaklju~ak ...... . .. ..... . .. .. . .. .......... .... ... .... .... .... . ... .. .. .. ... .. ... ... .... 185
0 autoru ... .... ..... ................. ...... ........ ... .................... ............ 187
Uvod
Dosao sam do zakljucka da rnnogi od nas, ako ne i vecina, ras-
pola.Zemo potencijalom da postanemo ,,fampioni pamcenja". Posto
sam kroz kvizove i predavanja, kao i improvizovane sastanke (na
primer, u restoranima), imao prilike da ucim i vezbam pripadnike
najraznovrsnijih grupa, uvek bih se na kraju uverio u to koliko su
ti ljudi bili zadivijeni nacinom na koji se njihovo pamcenje mo-
mentalno poboljsavalo. A sve sto su u tom cilju preduzimali sasto-
jalo Se U tome StO SU primenili i USVOjili SUStinske principe istaknu-
te u ovoj knjizi.
Knjiga Tehnike efikasnog pamcenja ima za cilj da oslobodi
neograniceni potencijal vase memorije tako sto ce vam otkriti jed-
nostavne tehnike u poglavljima podeljenim na segmente. U tom po-
gledu, starosne granice apsolutno ne postoje, tako da ne mozete da
budete ni previse mladi ni prestari da biste usvojili te jedinstvene
metode. Ako ste novaj lija u procesu treniniranja pamcenja, ja nima-
lo ne surnnjam u to da cete i vi biti impresionirani time koliko lako
mozete nauciti ove metode i koliko brzo ih mozete primeniti.
Da biste izvukli maksimum iz ove knjige, preporucujem vam
da radite Vezbe i teStOVe, koji SU prisutni U vecini koraka. U tu SVf-
hu ce vam biti potrebna beleZnica u koju cete zapisivati svoje od-
govore i pratiti svoje rezultate.
Rezultati se mogu razvrstati u tri kategorije: Neuvezban, Na-
predan i Ekspert. Sabiranje rezultata vezbanja ce vam reci koji ste-
pen ste dostigli . U svakom slucaju, zbir rezultata odra.Zava relativ-
nu teskocu individualnog vezbanja. Rezultat Neuvez ban ukazuje
na broj bodova koji bih ocekivao da postigne neko ko ne primenju-
je tehnike pamcenja. Rezultat Napredan jeste kategorija kojoj stre-
Dominik 0 'Brajan
mite; dok nivo Eksperta podrazumeva izvanredne rezultate. U

kontekstu ovog sistema bodovanja rezultata, mozete da vidite ko-
liko napredujete u odnosu na nekog ko ima prosecno izvezbanu
memoriju, i koliko se vasa memorija poboljsava iz koraka u korak.
Ne bi trebalo da vas zabrinjava ako u pocetku pokazujete slabije
rezultate, ili ako vam izvesne vezbe padaju teze nego druge - ne-
ke su upravo i osmisljene tako da u sebi sadrze smicalicu! Vezbe i
testove mozete da radite koliko god zelite: pamcenje i jeste spo-
sobnost koja se vezbanjem neprestano usavrsava. Te vezbe i testo-
vi nece vam samo omoguCiti da zapamtite posebne vrste infonna-
cija, vec ce sustinski izostriti vase pamcenje.
Prvo poglavlje je osmisljeno tako da procenite trenutni kvali-
tet vaseg pamcenja, kao i da vas upozna sa osnovnim memorijskim
principima koje svakodnevno mozete koristiti. U drugom pogla-
vlju cete razviti ove osnovne principe u pravcu njihove siroke
prakticne primene, kao sto je slucaj u odeljku Kako da zapamtite
imena, Jica i govore.
Trece poglavlje ce podiCi moc vase memorije na nov nivo.

Kombinovacete vecinu ovih tehnika koje ste usvojili da biste za-
pamtili jos kompleksnije grupe informacija.
Do cetvrtog poglavlja, va.sa memorija ce vec biti dovoljno
snazna da se lati zavrsnih, krajnje izazovnih koraka. K.njiga se za-
vrsava kratkim testovima, koji ce vam, nadam se, otkriti ogroman
napredak u odnosu na pocetne rezultate testova koje ste postigli u
Koraku 1.
Svakom koraku posvetite onoliko vremena koliko vam je po-
trebno. Nadam se dace vam moje metode predstavljati izazov, i da
ce vam one, dok ih budete ucili, u isti mah biti i zabavne.
8
Me1norijskasredstva
• Korak 01 Koliko dobro pamtite?
• Korak 02 Vizuelizacija i zapahnje
• Korak 03 Akronimi
• Korak 04 Pretvaranje brojeva u re~enice
• Korak 05 Memorijski sitem z.asnovan na
delovima tela
• Korak 06 Asocijacija: Prvi kljuroi princip
• Korak 07 Lan~ani sistem pameenja
• Korak 08 Povezivanje informacija sa poznatim
mestom: Drugi kljuroi princip
• Korak 09 Imaginacija: Treei kljuroi princip
• Korak 10 Metod putovanja
• Korak 11 Koncentracija
• Korak 12 Jezik brojeva
• Korak 13 Sistem broj-rima
• Korak 14 Alfabetski sistem pamcenja
Dominik O'Brajan ----------------~......
emorija zavisi od tri osnovna procesa: postupka po-
M mocu kojeg neku informaciju cinimo laksom za

pamcenje, njenog pamcenja, i potom preciznog pri-
secanja istih tih podataka u buducnosti. Pre nego sto krenete putem
njenog usavrsavanja, pre svega, morate verovati da je to sposob-
nost koja se maze razvijati. Kada kazemo da neko ima slabo pam-
cenje - to, ipak., nije isto kao kada kazemo da neko celavi, farba
kosu, ili da ima savijene nome prste. Kad budete poceli da koristi-
te memorijske tehnike iz ovog poglavlja, otkricete da se vasa spo-
sobnost da se prisetite cinjenica, brojeva, stvari, dogadaja, mesta i
imena ljudi postepeno poboljsava.
Ovo poglavlje zapocinje izvesnim testovima reci, oblika i bro-
jeva koji ce vam pomoCi da procenite vas trenutni kvalitet pamce-
nja. Naucicete osnovne memorijske tehnike, kao sto su akronimi i
memorijski sistem zasnovan na delovima tela, koji su korisni za
pamcenje malih i jednostavnih grupa informacija.
Potom cemo se pozabaviti razvijanjem kljucnih vestina asoci-
jacija, povezivanja infonnacije sa poznatim mestom i imaginacije.
Upoznacu vas sa efektnim memorijskim tehnikama ukljucujuci i
metod putovanja, sistem skladistenja informacija koje zelite da za-
pamtite, i sistem broj-oblik, metod pomocu kojeg mozete da se pri-
setite niza brojeva od cetvorocifrenog PIN-al) do istorijskih datu-
ma. Ja cu vas voditi dok budete ucili i ovladavali ovim metodama
u razlicitim prakticnim vezbama.
1) PIN (Personal Identification Number)-

LIB (Licni Identifikacioni Broj); (Prim. prev.)
10
Tehnike etikasnog pam6enja
Korak 1
Koliko dobro pamtite?
Smatrali vi svoju memoriju nepouzdanom ili prilicno pouzda-

nom, postoje velike sanse da je ona zaista vec prilicno dobra. Ali
je, isto tako, sasvim moguce da vam niko nije pokazao kako da pri-
stupite vasem istinskom potencijalu. Mozda ste onog trenutka ka-
da ste postali svesni toga da zaboravljate imena ljudi, novi PIN kod
vase kreditne kartice, iii gde ste ostavili svoj novcanik polako po-
celi da sumnjate u sopstvenu memoriju.
Ovaj prvi korak ce vam posredstvom nekoliko testova pomo-
ci u tome da procenite koliko je trenutno dobra iii lo8a vasa memo-
rija. Zapisite svoje odgovore i pratite rezultate u va8oj beleznici.
Nemojte da se zabrinete ako vasi rezultati u pocetku budu sla-
bi, jer sam siguran u to da cete poceti da napredujete vrlo brzo, vec
nakon prvib nekoliko koraka od ukupno 52, koliko obuhvata vase
putovanje do savrsenog pamcenja.
TEST 1: Reli
Izdvojite tri minuta da proucite sledeCi spisak od 20 reci. Za-

pisite sto veci broj reci kojih mozete da se setite. Redosled
nije vazan. Dodelite po jedan poen svakoj reci koje se bude-
te setili, a potom k.renite na sledeci test.
DRVOVREME LICE LULA

SAT MIS MOTOR PLANBTA
GROM OGRLICA ORMAN GUSENICA
BASTA MELASA SLIKA AMOVI
SANJA BUKA OKEAN KNilGA
11
Dominik O'Brajan ----------------!!!!!!!mma
TEST 2: Niz brojeva
Proucite sledeci niz od 20 cifara za tri minuta. U ovom testu

je v'1Zan redosled cifara. Zapisite u svoju beleznicu sto vise
cifara vodeci racuna o njihovom ispravnom redosledu pre ne-
go sto pogresite. Dodelite sebi po jedan poen za svaku is-
pravno zapamcenu cifru. To je, drugim re6ma, test u kojem
postoji mogucnost ,,iznenadnog ispadanja iz igre". Ako se
prisetite svih 20 cifara, a da pri tome peta cifra bude pogre-
sna, vas rezultat j e cetiri. Srecno !
50367440928205767129
TEST 3: Geometrijske slike
U roku od tri minuta da posmatrajte sledeci niz od 10 geome-

trijskih slika. Zapamtite ih u redosledu kojim su prikazani dole,
od I do 10. Potom okrenite stranicu na kojoj cete naci geome-
trijske slike ponovljene u drugacijem nizu. Sledite instrukcije
koje tamo budete pronaSli kako biste zavrsili test.
•• 1 2 3 -- 4 5
6 7 8 9 10
12
Tehnike efikasnog pamcenja
Dole cete videti iste geometrijske slike koje ste upravo za-
pamtili, ali drugacijim redosledom. Pokusajte da ih nabrojite
njibovim prvobitnim redosledom (to jest, onim redom kako
su prikazani na prethodnoj stranici, ali bez proveravanja i
gledanja te stranice). Dodelite sebi po jedan poen za svaku
ispravno navedenu figuru.
? - ? ?
... •? ?
+ ? ? ? ?
Ill?
TEST 4: Binarni brojevi

Dajte sebi tri minuta da zapamtite sledeci niz sastavljen od
30 binamih cifara, a potom zapisite u vasoj beleznici sto vi-
se cifara koje ste zapamtili pre nego sto nacinite gresku. Do-
delite po jedan bod za svaku ispravno navedenu cifru. Dana-
glasim jos jednom, nakon prve navedene greske niste u igri,
to je takozvano ,,iznenadno ispadanje iz igre" : ako se prvih
pet cifara setite ispravno, a potom pogresite kod seste, vas re-
zultat je pet.
11 000 0011 0 1 1 1 0 110011 0 1 0 1 0 1 0 011
13
Dominik 0 'Brajan
TEST 5: Spil karata

Provedite najvise tri minuta u proucavanju prikazanih deset
karata, a potom pokusajte da ih ponovite istim redosledom u
vasoj beleznici. Kao i sa brojevima, ovde vazi princip da se
nakon prve greske poeni ne uvafavaju, takozvano pravilo
,,iznenadnog ispadanja iz igre". Dodelite po jedan poen sva-
koj karti koje ste se prisetili pre nego sto ste nacinili gresku.
Rezultat: Saberite svoje poene iz svib pet testova da biste do-

bili ukupan zbir.
Maksimalan broj poena: 90
Neuvezban: 20+ Napredan: 35+ Ekspert 70+
Ako vas zbir prevazilazi zbir naprednog nivoa, onda raspola-

zete ogromnim memorijskim potencijalom - pa mozete ocekivati
sjajne rezultate do Koraka 52. Neka vas ne zabrinjava ako je vas
rezultat ispod nivoa neuvezbanosti: kada jednom budete poceli da
pratite sledece korake, trebalo bi da istog momenta zapazite imre-
sivan napredak, i ja nemam nik.akve sumnje da ce vasa memorija
do kraja ove knjige dostici maksimalan potencijal.
14
Korak 2
Vizuelizacija i zapaianje
Tokom citave knjige, ja cu od vas tra2iti da crtate iii vizueli-

zujete razlicite predmete, lica i mesta. Neki ljudi mogu da se zabri-
nu da se zbog toga sto nisu u stanju da u svom umu zamisle vemu
sliku stvari, kao sto su na primer jabuka ili krava, ove tehnike ne-
ce pokazati kao delotvome u njihovom slucaju. Medutim, vi ne
morate da vizuelizujete neku stvar toliko vemo poput fotografije:
sve sto treba da uradite jeste da jednostavno zamislite neki poseb-
no vazan aspekt predmeta koji treba da vizuelizujete.
Recimo da zelite da zamislite sliku pande. U tom slucaju ne
treba da vizuelizujete precizne proporcije njegove njuske u odno-
su na usi ili kako se svetlost presijava na njegovom krznu. Zami-
slite samo crtez velike cmo-bele zivotinje cmih krupnih ociju i
mozda ostrih kandzi.
J a sam se licno uverio u to da sam se, dok sam pogledom pre-
letao spisak od, recimo, 100 reCi, i poku8avao da ih zapamtim, za-
pravo usredsredivao na jedan jedini element datog predmeta. Na
primer, sve sto sam mogao vizuelizovati od predmeta cipela jeste
pertla, iii sam za telefon bio jedino u stanju da precizno vidim ta-
staturu mog telefona.
Zapamtite, rec ,,zamisliti" ne znaci samo, formirati predstavu
u umu, vec takode znaci izumeti iii izmisliti. Slika koju stvarate je
vama svojstvena - ona postoji samo u vasem umu i nije stvama iz-
van te percepcije.
Postoje tehnike za razvijanje sposobnosti stvaranja mentalnih
predstava, i sto vise budete vezbali vasu memoriju, postajacete sve
efikasniji.
DominikO'Brajan ----.......==--------------------------~
[-;;~~~;::~·:i:::;~;·-~~-·~·-···~~~-·~-"'-'"'l
j Ovo je sjajna ve~a za razvijanje vizuelne moei va!e memorije, i
ikao i za razvijanje moCi zapaf.anja. f
! 1. Pre svega, uzmite bilo koji predmet iz domaCinstva koji i

! vam je nadohvat ruke kao sto je, na primer, telefon, va- t
i za, cajnik ili radio. Recimo da ste izabrali cajnik da biste !
i ga proucavali otprilike 15 do 20 sekundi i zapazili sto je i
:i
~
vise moguce detalja. .
:
;
•
••
: 2. Sada zatvorite oci i prisetite se sto je moguce vise deta- :•
; lja u vasem umu. Za pocetak, sve ono cega mozete da se :
i setite jeste njegov oblik i zakrivljenost njegove drske. !
i Kada vam ponestane ideja, otvorite oci i obratite paZnju !
i na jos veci broj detalja, kao sto je oblik ispusnog otvora i
i iii naziv proizvodaCa. :
i= 3. Sada, opet zatvorite oci i dodajte nova zapazanja vasoj
!t
~ prvobitnoj predstavi u umu. Potom opet otvorite oci da ;
i biste zapazili jos detalja. Nastavite da ponavljate ovaj (
• obrazac da otvorite oci - posmatrate - zatvarate oci - na- •
• •
: pravite pregled, sve dotle dok ne budete uspeli da zapa- •
zite i upijete sto vise karakteristika cajnika.
4. A sada, ne posmatrajuci predmet, pokusajte da skicirate

ove memorisane karakteristike u vasoj beleznici. Kada
iscrpite zalihu svih vizuelizovanih karakteristika cajnika
koje ste uspeli da zapamtite, na kraju ga jos jednom pa-
zljivo pogledajte da biste zapazili postoji li jos detalja
koje biste mogli dodati skupu podataka vase uskladiste-
.. ne mentalne slike .
• ••-e<•·- •·.. eoi: . . •t•t•·• •·• •·•·•·•• •-.•,e-••ir.9'!•~•·.::ea••r•..,•·••••11·••• •-••~:~9::al• • • -·• .......-.;w-.,•:~•~•.a'- -.e.•• -
.
•
16
Korak 3
Akronimi
Varna je verovatno vec poznata upotreba akronima kao po-

mocnog memorijskog sredstva. Akronim je rec sastavljena od pr-
vog iii vise pocetnih slova nekoliko reCi. Na primer, NATO je
akronim za North Atlantic Treaty Organization (severno-atlantski
pakt). Akronim se izgovara kao rec, a ne kao niz slova sa sopstve-
nim izgovorom. Evo jos primera:
,; ' •:f:
· -··· :!: .
···:;:
· ~<>
-r;:;;;: !;~'.; ·.·~:··_ .'.·.·· : ?·
PRODUZENIAKRONIMI
Jedan popularni oblik akronima nastaje onda kada se recenica
ili stih stvaraju od prvog slova svake reci kako bi nam pomogao da
se setimo redosleda izvesnih delova informacije. To je poznato kao
produzeni akronim. Na primer, da biste zapamtili spektar boja -
17
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
Crvena (Red), NarandZasta (Orange), Zuta (Yellow), Zelena

(Green), Plava (Blue), Indigo (Indigo), Ljubi~asta (Violet) - bri-
tanski titaoci ce u sledecem stihu prepoznati sli~nost.
Richard of York gave battle in vain.
~~~-~~Irimi·- . ~
i Obratite pdnju na sledeal dva primera produ!eoih akronima:
I
II
i • Stariji major hvali i odlikuje.
D Velika jezera Seveme Amerike:
f Superior, Mitigen, Biron, Iri, Ontario.
;
:
• Kada bi kapetan ~uo fino hujanje cmog mora,
I k' o ~avrljanja na palubi.
~
•
Kosti donjih ekstremiteta:
Kuk, butna kost, casica, fibula, hrskavica, cevanica,
i metatarzalne kosti, ~lanci na prstima.
A sada proverite da li mozete da zapamtite sledece dve grupe

podataka tako sto cete osmisliti sopstveni produzeni akronim.
Ii
i
II • U (napon) =I (jamna sllUje) x R (olpor}(Omov

R.
Predlog: Osmislite izreku od tri slova U, I i
zakon): Ij
j • Redosled devet plan.eta od Sunca: l
Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, i
ii
·
Neptun, Pluton.
Predlog: Jos jednom osmislite
svake planete redo.m .
re~enicu od prvih slova
.i
.
it
!
I Ja cu vas zamoliti da se za trenutak prisetite vasa dva produ-
I zena akronima, ali pogledajmo, pre svega, varijacije u okviru
i
;
I metoda akronima, koji nam pomaze da zapamtimo brojeve. i
L ....-.---·-·----~·__......-...-----· _J
18
Tebnike efikasnog pamcenja
Korak 4
v •
Pretvaranje brojeva u recen1ce
Hirojuki Goto je u Tokiju u Japanu 18. 02. 1995. godine po-

sredstvom NHK radio stanice napamet izrekao 42.195 ta~nih deci-
mala iracionalnog broja Pi. On je to u~inio kako bi postavio novi
svetski rekord. Pi ozna~ava odnos obima kruga prema pre~niku i
iznosi pribliZno 3,1415926... On omogucava savr§en test za pam-
cenje brojeva jer odnos formira iracionalni broj : drugim retima,
bezgani~an hroj decimala koji se mogu pamtiti.
U ~etvrtom poglavlju cu objasniti kako je moguce zapamtiti
stotine dvocifrenih brojeva koristeci Binarni kod i sistem za grupi-
sanje sest iii vise cifara u kombinaciji sa metodom putovanja (po-
gledajte Korak 44).
Za pamcenje manjeg niza cifara, kao sto SU broj zdravstvene
knjiZice, pasosa i1i broja telefona, moze se upotrebiti memorijska
tehnika. Memorijska tehnika je bilo koje sredstvo koje vam poma-
ze da nesto zapamtite. U prethodnom koraku smo videli akronime,
koji su mozda najrasprostranjeniji oblik tehnike pamcenja. Mi mo-
zemo koristiti veoma sli~nu tehniku u stvaranju prod~enih akro-
nima kako bismo zapamtili kratak niz cifara. Svaka cifra odreduje
broj slova u svakoj re~i u nizu. Na primer, mogli biste da primeni-
te sledeci memorijski kod da biste zapamtili prvih nekoliko deci-
malnih mesta broja Pi: 3,1415926.
Kaci i kako i 7.dto zapamtiti Pi brojke?

(3) (1) (4) (1) (5) (9) (2) (6)
19
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
\TEZBA; Osmilljavanje r~ca iz brojeva
ve grupe podataka. Pusttte mast1 na VO 1JU 1

Poku~ajtde da sastavite recenice o.d broje~a da b ~st~ bzapd~mtili
slede\,;e u 1te in- I
!
ventivni koliko god zelite. Imajte na umu, brojke oznacavaju
broj slova svake refr I
1 PIN-3316 I
2 Broj paso§a - 154244625 l
Podsetite se dva produzena akronima koje ste osmislili u ve- •

l z?i na 18. stranbici,. propkra.cena dv~m~ .recenic~n:a osbn:isplje- :••
I
11
i mm na osnovu roJeva OJe ste sm1s i 1 u gomJOJ vez i. re-
~ krijte gomju polovinu ove stranice i zapisite odgovore na ta
• pitanja u vasoj beleZnici:
I i
I0 1 Koji je ~etvorocifreni PIN? Rezultat 10 poena I
l
i 2 Kako glasi Omov 7.akon? Rezultat 10 poena lI
3 Koji je redosled devet plan.eta od Sunca? i
Rezultat 20 poena •
;• 4 Koji je broj paso§a? Rezultat 20
I~
; i
( Rezultat Trebalo bi da se setite ispravno svake reci odnosno ~
l broja i to tacnim redosledom da biste osvojili sve poene: ~
• Maksimalan broj poena: 60; i
i Neuveiban: 1O+ Napredan: 30+ Ekspert: 50+ ;
L__,.__ w _ _ _w _ _ _ _ _ , _ _ · -- -·•••••••w_j
20
Tehnike etikasnog pamcenja
Korak 5
Memorijski sistem zasnovan
na delovima tela
U okviru ovog koraka cu vam pokazati celishodan sistem br-
zog pamcenja u onim prilikama kada nesto zelite da zapamtite
istog momenta. Memorijski sistem zasnovan na delovima tela je
veoma efektan, a u isti mah, krajnje jednostavan nacin za pamce-
nje niza podataka kao sto je, na primer, spisak za kupovinu. On
funkcionise povezivanjem delova tela sa kljucnim imaginativnim
mentalnim slikama bilo cega sto bi trebalo da zapamtite. Sto zivo-
pisnij e ili upecatljivije slike zamislite, to bolje, jer ce vam to po-
moci da ih lakse utisnete u svoju memoriju. Ovaj sistem ima jed-
nostavan memorijski kljuc, ali bih vam ja predlozio da cinjenice
koje zelite da zapamtite ograni6te na ne vise od deset. Pri tome,
ne morate da koristite istih deset delova tela oznacenih kao na di-
j agramu na sledecoj strani. U tom smislu, ovaj sistem mozete da
primenite u pogledu stvari na spisk:u, pocevsi od vase glave nado-
.. le do vasih stopala, ili obmuto.
Recimo da treba da zapamtite sledeci spisak stvari za k:upovi-
nu: plava farba, biskviti za psa, novine, dzepna lampa, jogurt, pi-
le, pasta za zube, banane, sampan i baterije za budilnik.
Zamisljam da moje stopalo postavljam u otvorenu posudu sa
plavom farbom. Zamisljam kako pas skace na moje koleno. Uvije-
ne novine vire iz mog dZepa (butina). Snop svetlosti presijava se iz
mogpupka. Jogurtje pripijen uz moje grudi. Pilese nalazi na mom
ramenu. Oko usta sam umazan pastom za zube. Moj nos ima oblik
banane. Moja kosa je prekrivena penom od sampona. U ruci drzim
budilnik koji zvoni.
21
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - -
Uz malu pomoc imaginacije, za tili ~as uspevam da utisnem u

svoju memoriju spisak stvari. Naredna vezba vam omogucava da
sami isprobate ovaj sistem, tako ~to od vas zahteva da zapamtite
spisak od deset stvari koje bi trebalo da kupite.
'VEtBA: Upotreba memorijskog sistema z.asnovanog na de-

lovima tela
Dole prikazani dijagram ozna~ava 10 klju~nih delova tela.
Napravite asocijacije izmedu svakog dela tela i svake od 10
stvari navedenih na spisku u donjem delu stranice.
Kada budete zamislili svih 10 slika, napravite pregled ~ita
vog niza u v~em umu. Potom pokrijte stranicu i proverite
da li mozete da se setite svih deset stvari za kupovinu.
Rezultat 10 poena za svaku ispravno

zapamcenu stvar.
Neuvezban: 20 + Napredan: 50+
Ekspert: 90+
SPISAK. STVARIZA
KUPOVINU:
. MLEKO
GREJPFRUT
PIRINAC
I
I
VITAMIN!
KOLA CI
SOK OD NARANDtE
J
!
FILM ZA KAMERU
SVEtE CVECE
I
j
I
l. MOD~~-~~~~IS
CRNI BIBER
0 _J
22
Tehnike etJ.kasnog pamcenja
Korak 6
Asocijacija: Prvi kljucni princip
Asocijacija se nalazi u samom jezgru razvoja savrsene memo-

rije. To je mehanizam pomocu kojeg memorija funkcionise . Mo-
zak sadrZi milijarde neurona iii nervnih celija koje su uzajamno
povezane u lavirintu puteva, omogucavajuci bezgrani~an broj per-
mutacija misli i uspomena. Zato se moze pretpostaviti da se sa la-
kocom mogu povezivati bilo koje dve misli, ideje, reci, broja ili
predmeta, bez obzira na to koliko su medusobno protivrecni po
prirodi, i to na neogranicen broj nacina. Sve sto pri tome treba da
uradite jeste da pustite da vase misli slobodno teku.
Na primer, kako vaS mozak obraduje dve re6 kreda i krema?
Sta povezujete sa ovim recima? Nacrtati kredom kremu na krema-
stoj hartiji? Zabosti kredu u kremu da bi se videla njena gustina?
Mi smo skloni tome da o predmetu ne razmisljamo na osnovu
njegovog znacenja u recniku, vec vise povezujuci ga sa nasim za-
pazanjima. Kada cujem rec ,,zaba", ja obicno ne podrazumevam
pod tim vodozemca koji ima noge sa plivajucim opnama medu
prstima i nema rep; vec pomislim na baru, punoglavce, scenu iz
bajke, dokumentami film na TV, i mnogo toga. Kada vidite rec
,,sneg", vi je ne shvatate kao atmosfersko isparenje koje se Jedi i
dobija oblik kristala; verovatno imate neke licne asocijacije, kao
sto je, na primer, prvi Snesko kojeg ste napravili, zimovanje, cuve-
ni film, grudvanje, i tako dalje.
Sa tako velik.im brojem mogucih asocijacija i ogromnom mre-
zom medusobno povezanih mozdanih celija, koje se ponasaju kao
kanal za te povezane misli, sigumo je sasvim moguce pronaci aso-
23
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
cijaciju izmedu bilo koje dve informacije. Kako biste vi povezali

zabu i sneg? Zaba napravljena od snega? Zaba koja skakuce po
snegu? Zaba koja se skija? Uz vrlo malo maste permutacije pove-
zivanja su beskrajne.
Tonas postepeno vodi do sledeceg koraka, iii kako bih rekao ,
sledece karike u lancu koji vodi do savrsenog pamcenja .. . Lanca-
nog sistema pamcenja. Ali, pre nego sto predemo na sledeci korak,
vezbajmo sve te vase zivahne neurone igrajuci igru slobodnih aso-
ciJaC1Ja.
i~-·-•-•W~~w-• .. .,..•~•-'..--....•------4'lAlili •••,....._1
! VEtBA: Slobodne asocijacije !

I Izgovorite, jednu za drugom, sledecih 10 reci i istog momen- i
: ta zapisite prvu rec koja vam padne na pamet. Tu nema ni pra- :
i vila ni osvojenih poena. To je samo natin razgibavanja za i
~ lancani sistem pamcenja koji vasem umu omogueava siroki i
I delokrug da misli o cemu god pozeli. Pokusajte da ne razmi- i
I
i sljate isuvise dugo o bilo kojoj reci. Vasa prva asocijacija ce l
biti najjaea i najznacajnija. i
TRAMBULINA TELEFON MOZAK :MESEC SAN I
~
ROOACI PAHULilCA MOST MEDA USPOMENA
.. . . . .
-~~i9&e-----·~·~ . . . . . . .......__. . . . -·. .
~ ~- ~··~~!
.••i
24
v
Korak 7
LANCANI SISTEM
"'
PAMCEN]A
Lancani sistem pamcenja je jednostavan i efektan metod za

pamcenje bilo kojeg niza podataka, bilo da je u pitanju spisak za
kupovinu, i1i grupa imena, koncepata, predmeta, smernica, i tako
dalje. Sve sto vam je za to potrebno jeste da pustite masti na volju.
Kako biste mogli da zapamtite ova cetiri pojma, ruk.a, puter,
magnet i atlas, u nizu koristeci lancani sistem pamcenja? Zamisli-
te kako svoju ruku stavljate u puter. Iz putera vadite magnet. Mag-
net biva privu~en zajedno sa vasom rukom ka nekoj knjizi, za ko-
ju se ispostavlja da je u pitanju atlas. Sada se ova cetiri pojma la-
ko pamte zato sto ste osmislili citav niz veza izmedu njih.
eii. . ................. ..... .........
P -,......... __................,~·~~ ..................._,. ..
!;
i
VEmA 1: Primena Ianeanog sistema pamcenja
Koristeei vde sposobnosti kreativnosti i asocijacija, zapam-
1
~•
t tite sledeCi spisak od pet pojmova primenjujuCi lan~ani si-

J stem pamcenja:
ii
t
I PAPJR PROZOR, DANGUBA, AUTOMOBIL, GITARA. I

I Pustite da misli u vasem umu ,,slobodno teku" - to jest, pu- Ii
i•
stite masti na volju. Ne bi trebalo da smisljate veze, vec samo J
I
1
dopustite da varn jednostavno padnu na pamet. Kada budete i
uspostavili veze medu pojmovima, uporedite ih sa mojim na-
cino~ njihovog povezivanja, sto je prikazano na sledecoj
• stran1. i
i
I
l_........__........ ··--.-:.............-. ......_ ..!;9_....__.,......._ _ __,.,_.._.,,.,................~.........-...~~
25
. . ._.,. . ,._. . . . . . . .
i
~-· ... . .
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - -
~
Bacam komad urolanog papira ka prozoru. Sa prozora se mo-

. . . :1 .
ze spaziti jedna danguba. Ona vozi automobil. Na zadnjem se-
distu automobila je gitara. Ovaj metod donekle mesa stvamost I
sa fantazijom. Pri tome, uopste nije bitno kako moj um odlu- I
cuje o tim idejama. Najv3Znije u svemu tome je da su to bi~e
prve misli koje su mi pale na pamet, i da mi one obezbeduju ·
da zapamtim zadatib pet pojmova ispravnim redosledom .
......._..........._................ . ................._........... .....
'VEmA 2: Prolireni lan~ani sistem pameenja
Naslucujem da vam je spisak od pet pojmova isuvise lak, pa
zasto onda ne bismo pogledali koliko mozete da napregnete
svoju memoriju tako sto cete pokusati da zapamtite i da se
I prisetite spiska od 20 pojmova. Izdvojite pet minuta da formi- I
! rate lanac veza izmedu ovih reci, a potom proverite koliko
; pojmova u nizu mozete da se prisetite pre nego sto napravite
s gresku:
f
KULA GUSTER TELEFON PASTAZAZUBE KAMION i

KOMPJUTER cvECE PAUK STOLICA RECN!K. !
PUMPA ZA BA.STU ZAVESE KOS KATAPULT I
BALON VODOINSTALATER VULKAN STO I
i
;
I
PORTRBT SKDE.
Vasa masta vas je verovatno otisnula na jedno epsko putova-
nje, i povela vas od kule pomocu kamiona u kojem ste preno-
I
I sili kompjuter, potom nekako do katapulta koji je izbacio ba- 1
Ion, i tako dalje preko svega ostalog do pojma sa kraja spiska !
•• - skije.
:
t
I. Rezultat Jedan poen za svaki pojam upamcen ispravnim re-

=
~~m . I
t Maksimalan broj poena: 20.
l Neuvez ban: 4+ Napredan: 8+ Ekspert 18+
J Ako ste ostvarili 14 poena iii vise, onda ste uspeli da stvorite
I
I
.
l.~~~~~~na~. vez:_ ___ .... J
26
Korak 8
Povezivanje informacija sa
poznatim mestom:
Dru9i kljucni princip
Povezivanje informacija sa poznatim mestom predstavlja dru-

gi kljucni princip za savrsenu memoriju - ono stvara mapu memo-
rije. Ono se ponafa kao mentalno skladiste podataka, obezbeduju-
ci prirodna i efikasna sredstva za skladistenje i ponovno upisivanje
memorisanih podataka. To se desava zato ~to zivimo u trodimen-
zionalnom svetu u kojem stvari mogu biti rasporedene - fizicki iii
mentalno - po tome gde prebivaju iii tako sto pratimo sk:up unap-
red odredenih koordinata.
Povezivanje informacija sa poznatim mestom kao memorijsko
sredstvo je bilo primenjivano pre vise od 2000 godina. Stari Grci i
kasnije Rimljani otkrili su da se najbolji nacin da zapamte stvari
sastoji u tome da im nametnu raspored. Oni su to postigli biranjem
citavog niza mesta iii /okacija koje SU im vec poznate. To bi mo-
glo da se sastoji od soba u k:uci, balkona, svodova, statua, i tako
dalje. Slike onoga cega bi zeleli da se prisete bi potom bile razvrs-
tane - ili tacnije receno zamisljene na tim razlicitim lokacijama.
Lociranje unosi red u n<IBe zivote i bez njega bi n<IBi zivoti bi-
li haoticni. Zamislite da vam je bilo nalozeno da zapisete, po redo-
sledu, sve ono sto ste danas uradili. I vi biste, poput mene, vero-
vatno poceli tako sto biste pratili unazad vase korake i pritom ve-
27
Dominik 0 'Brajan
rovatno, kao referentni ok:vir, koristili mesta, odnosno korake koje

ste prosli.
U Koraku 6 mi smo naucili da je moguce naci vezu izmedu bi-
lo koje dve grupe infonnacija. Na isti nacin, vas mozak moze da
pronade vezu izmedu bilo koje reci, predrneta, zapazanja ili misli,
i lokacije. Uzmimo rec ,,sedam": na prvi pogled, to je samo broj,
ali kad jednom dopustite svom umu da slobodno razmislja, rec
moze da vas usmeri u pravcu ogromnog broja mesta sa kojima je
mozete povezati: sedmo nebo, koliba iz Snezane i sedam patulja-
ka, skola koju ste pohadali kada vam je bilo sedam godina, i tako
dalje.
Zbog toga je rasporedivanje inforrnacija obavezan element
treniranja memorije, jer u velikoj meri doprinosi asocijacijama. Ja
ga primenjujem u okviru velikog broja memorijskih tehnika. Ono
je glavno obelezje metoda putovanja - tehnike koju cemo uciti u
Koraku 10 i cesto ponovo upotrebljavati tokom citave ove knjige.
~---·-.,._. . . . . . . . ~.- . . . . . . . . _ . , . - - . - _ - . . . . . -. . .- . - _ . . _. . . . .. _ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I • • _,_,.._.. .-- ,
~ !
!• VEmA: Kuda vas vode ove !OOi? :J

!
~
• p
! Pogledajte sledeci spisak od deset reci. Koje delove secanja ;
I
i
i
svaka od tih reci buru u vasem umu? Mozda vas rec skociti i
podseea na reku koju ste nekad obicno preskakali. Ulovite ta
mesta cirn vam budu pala na pamet i zapisite sto vise njih u i
I
! vasu beleznicu. Svrha ove vezbe je da jednostavno podstak-
i ne vasu sposobnost povezivanja, demonstrirajuci da svaka I'
• rec moze predstavljati okidac posebno asociranog rnesta u .
.•
! vasem umu. .
1
! SKoCm SAT SLON POUUBAC MERDEVINE i

Ii i!
. _
OTAC SAT AVGUST HOTEL OLUJA
...._. __....,....,.._ .. ....... ._
' _.... --................. . . . . . . . _ ......
28
Korak 9
Ima9inacija:
Treci kljucni princip
la u sebi posedujem dovoljno umetnickog da se slobodno
napajam na izvorima moje imaginacije. Masta je vaZnija od
znanja. Ono je ograniceno. Ma5ta prevazilazi svet.
ALBERT AJNSTAJN
Ako su asocijacija i rasporedivanje ujedno i mehanizam i ma-

pa memorije, onda je ma5ta njeno gorivo. Mas ta ne predstavlja sa-
mo sposobnost uoblicavanja mentalnih slika: ona je sveobuhvatna
kreativna moc uma. Ona nije samo pribeziste umetnika, muzicara
ili pesnika, vec izvor koji je dostupan svima nama.
Imaginacija se povezuje sa aktivnoscu Teta mozdanih talasa,
koji su po prirodi najaktivniji dok sanjamo. Medutim, mozak ma-
le dece, posebno beba, konstantno emituje ove talase i tokom onih
casova kada SU budni, StO moze da objasni zbog cega imaju tako
bujnu mastu. Granica izmedu stvamog i zamisljenogje nejasna, ta-
ko da meda postaje zivi drugar, dok plasticna igracka ima magic-
ne moci.
Kako preuzimamo odgovomosti i nastojimo da ispunjavamo
ocekivanja koja dolaze sa nasirn odrastanjem, tako nasa imagina-
cija, koja je nekada bila nesputana, sada postaje sve ogranicenija.
Verujem da postoji direktna povezanost izmedu toga koliko je co-
vek bio podstican kao dete i stepena otpora koji pokazuje prema
novirn idejama u odraslom dobu.
29
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
Tokom titave ove knjige irnacete priliku da vezbate svoju

imaginaciju na najrazlicitije nacine, i sto vise budete vezbali, to ce
vam biti lakse da stvarate predstave, ideje i misli koje jacaju me-
moriju, i to sve jasnije i sve btle i bl"Ze. Kako vasa imaginacija bu-
de sve zivlja, tako ce i vase pamcenje postajati sve bolje: sve sto
treba da uradite da biste to postigli jeste da ucestvujete u igri.
Za sada, pokusajte da uradite ovu ve.Zbu koja ce vam pomoci
da zagrejete svoju mastu i pomerite njene granice.
~~:~-~-~-e--gran·-.-i_ca_v_a!e_·-~---------------1
Cesto sc od nas trdi da zapamtimo informaciju koja je, po II

I svojoj prirodi, i sama po sebi, krajnje nezanimljiva ill bezna-
I ~jna, kao Ito je spisak dnevnih kuCnih poslova. Pa ipak, pri-
menimo li nalu maltu da ulepla sliku, odnosno predstavu od-
I
redene stvari koju klimo da zapamtimo, onda to mo!emo
~initi zanimljivim i, na taj ~in, laklim za pamcenje. I
Zamislite da treba da zapamtite da posaljete vafno pismo. Pre
I
svega, vizuelizujte sto realnije sliku koverte. Potom preobra-
zite tu sliku kako biste je ucinili laksom za pamcenje. Zami-
i slite sebe kako se teturate niz put dtleci ogroman koverat. On
l je ukrasen velikim svetloplavim zvezdama. A sada, dodajmo

svemu tome jos neobicnih elemenata. Zamislite da koverat
• mirise na cokoladu i tikta kao sat. Sada Ste stvorili zivopisnu
!i sliku, i dodali dimenzije mirisa i zvuka. Aktiviranje jos dva I,
I cula, osim vida, samo jos vise doprinosi tome da lille za-
• pamtite zadati pojam. I
z
i ..___.._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _.,_ _ _ _j ~
~_ _ _ a_,...
;
30
Tehnike eflkasnog pamcenja
Korak JO
Metod putovanja
Sada je kucnuo ~as da spojimo tri klju~na principa memorije

- asocijaciju, lokaciju i imaginaciju - njihovim ugradivanjem u
ono sto je verujem da je najmocnija i najsveobuhvatnija tehnika
pamcenja bilo kojeg niza informacija. Primenjivacete sve tehnike
koje ste nau6li: posebno, asocijacije (Korak 6) i lan~ani metod
(Korak 7). Ja sam razvio ovaj metod prvenstveno zbog toga da mi
pomogne da postignem svetske rekorde, pri temu mi je to poslu.Zi-
lo kao glavno orude koje mi je omogucilo da pobedim sve konku-
rente. Ja ga nazivam metodom putovanja, i ~vrsto verujem dace
vam umnogome pomoci da preobrazite svoju memoriju.
Po~nite tako sto cete odabrati mesto koje vam je poznato, kao
sto je vas dom, vase radno mesto, grad iii obliznji park. Ideja se s~
stoj i u tome da koristite tu lokaciju da biste pripremili kratko pu-
tovanje koje se sastoji od niza mesta ili usputnih stanica. Ta mesta
se potom koriste za to da mentalno uskladistite stvari sa spiska ko-
. je zelite da zapamtite. Put koji budete odabrali mora ostati veran
prvobitnom redosledu stvari na spisku.
Nakon izvesnog vremena vi biste, poput mene, trebalo da ot-
krijete da ste u stanju da preduzimajuci to omiljeno putovanje mo-
zete da zapamtite gotovo svaki tip informacije za svakodnevnu
upotrebu. Drugim re~ima, necete morati da se pripremate za nova
putovanje kad god budete hteli da primenite ovu tehniku, vec cete
jednostavno moci da obrisete va8e postojece, omiljeno putovanje i
primenite ga opet kako biste uskladistili novi niz informacija koje
zelite da zapamtite.
31
DominikO'Brajan -----------------------------------=-
Medutim, ako zelite da dugo pamtite informacije, ili drugaci-
ji skup informacija nakratko, bice vam potrebno vise od jednog
putovanja. Na primer, kada se pripremam da zapisem nesto, ili za
takmicenja u pamcenju, potrebno mi je vise putovanja. BuduCi da
cemo metod putovanja koristiti tokom citave ove knjige, ja cu vam
davati primere razlicitih marsruta kako biste mogli da vezbate pri-
menu metoda putovanja. To takode pomaze u slucaju da je vasa
izabrana lokacija relevantna za poseban skup podataka koji zelite
da zapamtite. Na primer, ja bih mogao izabrati da usvojim infor-
macije sportske statistike duz putovanja u moj lokalni rekreativni
centar.
Vas domje verovatno vama najpoznatije mesto. Zato, iskoristi-
mo plan tipicne kuce da bismo demonstrirali kako zapamtiti jedno-
stavan spisak pojmova ,,koje bi trebalo da uradite" tokom dana. Iza-
berite rutu kroz vasu kucu koja se sastoji od 10 usputnih stanica.
Upotrebimo sledecih 10 lokacija kao usputne stanice na vasem

putovanju:
1 ULAZNA VRATA 6STEPENISTE

2 HODNIK 7 GLAVNASPAVACASOBA
3 KUHINJA 8 KUPATILO
4 DNEVNASOBA 9 REZERVNASPAVACASOBA
5 VESERNICA 10 POTKROVLJE
Uverite se da redosled usputnih mesta formira logicnu rutu

kroz vas dom - na primer, verovatno ne biste putovali od vasih
ulaznih vrata do potkrovlja pre nego sto biste otisli u kuhinju. Vi
zelite da pravac deluje kao ,,nit vodilja'', koja vas bez ikakvog na-
pora vodi ka ovim mestima ispravnim redosledom.
Ustanovio sam da mi je, u trenutku kada sam se pripremao da
osmislim svoj pravac kretanja, bilo od velike pomoci da u pokusa-
ju da ozivim sliku svih poznatih komada namestaja, ukrasa i licnih
32
stvari, zatvorim oci i zamislim kako lebdim kroz svaku sobu. Dok
sam to radio, trudio bih se da na prste izbrojim svaki predmet sve
dotle dok ne bih stigao do svog konacnog odredista.
Dajte sebi do znanja kada stignete na pola puta. Na primer, ja
bih za to mesto odredio vesemicu, ili peto odmoriste, sto je, uosta-
lom, predstavljalo polovinu puta u gore navedenom primeru.
Kada jednom budete pripremili plan svog putovanja i kada sa
lakocom, unapred budete znali sva ona mesta na kojima cete za
momenat zastati, tada cete biti spremni za to da pocnete da posta-
vljate stvari sa spiska, odnosno da ih pripisujete odredenim mesti-
ma usput.
Nemojte svesno nastojati da zapamtite stvari sa spiska. Ovde
nije u pitanju test pamcenja, vec demonstracija imaginacije i aso-
cijacije kombinovane sa lokacijom.
Mi cemo, kao primer, koristiti 10 zadataka:

1 POZVATI 6 KUPm
POSTANSKE MARKE
2 POPRAVITI 7 PREUZETI STVARI SA
NAOCARI ZA SUNCE HEMIJSKOG CISCENJA
3 ISPECI KOLAC 8 PROVERITI BENZIN
UKOLIMA
4 POSETITI 9 PLATITI RACUN ZA
DIREKTORA BANKE VODU
5 KUPm ROOENDANSKI 10 PROMENITI SIJALICU
POKLON
Sve sto bi trebalo da uradite jeste da form.irate mentalnu sliku

svakog zadatka i videti ga na svakom pojedinacnom mestu dl1Z pu-
ta. Mozete koristiti brojna pomocna sredstva za va.Su imaginaciju,
kao sto SU preuvelicavanje, boja, humor i pokret. Isto tako, koriste-
ci svih pet cul a - vid, sluh, miris, ukus i dodir, primenj ivacete u ve-
likoj meri i logiku leve hemisfere mozga da upotpuni bizame sli-
ke koje je formirala desna hemisfera mozga. Osmislite scenu, fik-
sirajte je u svom umu, a potom krenite na sledecu etapu.
33
Dominik 0 'Brajan
ODMORISTE l - Ulazna vrata

Zauzmite polozaj kod ulaznih vrata vaseg doma. Prvi zadatak
na vasem spisku stvari ,,koje treba uraditi" jeste pozvati veterina-
ra. Zamislite kako otvarate ulazna vrata i kako ~ujete da telefon
gromoglasno zvoni. Mozda se vasa ma~ka udobno smestila i sedi
na tom telefonu.
....
ODMORISTE 2 - Hodnik
Sada zamislite da stojite u hodniku, pre nego sto predete na
drugi zadatak - popraviti naocari za sunce. Mozda je osvetljenje u
vasem predsoblju toliko bljestavo da brzo posezete za nao~arima
za sunce. Ili je mozda tapet u predsoblju ukrasen motivom nao~a
ra za sunce.
....
ODMORISTE 3 - Kuhinja
U kuhinji vidite uredno poslagane kolate na vasoj radnoj po-
vrsini. Opojni miris upravo ispecenih kolaca ispunjava kuhinju. U
sporetu se i dalje peku drugi kola~i - na koje morate da pazite da
ne bi izgoreli.
....
ODMORISTE 4 - Dnevna soba
Uputivsi se u dnevnu sobu, zapazate da vas direktor banke,
odeven u prugasto odelo, sedi u jednoj od vasih fotelja razvrstava-
juci dokumentaciju da bi se pripremio za sastanak sa vama. Po so-
bi je razbacano jos dokumenata. Ozivite tu scenu u svom umu .
....
ODMORISTE 5 - VESERNICA
Otvarate vrata vesemice i zati~ete se u situaciji da vas na go-
mili sveze opranog vesa ~eka lepo zapakovan veliki poklon. Zami-
slite kako izgleda taj papir u koji je zamotan poklon - da Ii je sve-
tao, da Ii ima neke sjajne ukrase, maSnu, i tako dalje? Nemojte
smetnuti s uma da ste sada kod petog odmorista, na pola puta: za-
mislite kako na vratima vesemice stoji crveni broj pet.
Sada je na vama red: za preostalih pet stanica va8eg putova-

nja, navedenih na vec prikazanom spisku, osmislite sopstvene aso-
cijacije kako biste povezali preostalih pet zadataka sa njibovim re-
34
Tehnike efikasnog pam6enja
levantnim lokacijama. Zapamtite: izmislite scenu, vizuelizujte je i

svemu tome pridodajte sto vise detalja koji ce je uciniti lak.Som za
pamcenje.
Odmori~te Zadatak
STEPENISTE KUPITI POSTANSKE MARKE
GLAVNASPAVACASOBA PREUZETI STVARI SA

HEMIJSKOG CI~CENJA
KUPATILO PROVERlTI BENZIN U
KO LIMA
REZERVNA SPAVACA SOBA PLATITI RACUN ZA
VODU
POTKROVLJE PROMENITI SUALICU
TEST: Metod putovanja

Ako ste koristili tri kljuroa principa memorije (asocijacij~
lokaciju i imaginaciju), sada bi trebalo da budete u stanju da
se prisetite veCine, ako ne i svih deset 7.adataka na vdem spi-
sku stvari koje ,,treba uraditi~'. Zapilite u va!u belemicu ono-
liko zadataka koliko mofete da se prisetite, i to ispravnim re-
dosledom.
Rezultat: Pet poena za svaki zadata.k koji ste naveli isprav-

nim redosledom - nastavite da belezite svoje rezultate.
Ako ste dobro savladali pravac k.retanja u okviru Metoda pu-

tovanja, necete gresiti u redosledu spiska. Mogli biste cak da
recitujete spisak obmutirn redosledom. A sve sto pri tome
treba da uradite jeste da se na svoje putovanje otisnete u obr-
nutom smeru. Ako zelite da odredite tacan polozaj bilo kojeg
zadatka, sve sto je potrebno jeste to da se koncentrisete na
~ ~ ~
35
DominikO'Brajan --------------------------------~
poseban deo putovanja. Ako ste se podsetili da se nalazite na

pola puta, sa lakocom mozete da odredite ~etvrtu stvar sa spi-
ska, jer ona prethodi petoj etapi. Na koliko takvih pitanja mo-
zete da date ispravan odgovor? Jos jednom, zapisite odgovo-
re u svoju beleznicu.
1 Koji zadatak sledi nakon p~enja kolafa?

2 Koji 7.&datak prethodi proveri benzina?
3 Koji je drugi 7.&datak na spisku?
4 Koji zadatak se nalazi izmedu rodendanskog poldona i
preuzimanja stvari sa hemijskog ~iJcenja?
S Na kojem mestu na spisku se nalazi 7.&datak pla6anja
rafuna za vodu?
Rezultat 10 poena za svaki tacan odgovor.
Ukupan rezultat Saberite sve poene da biste dobili ukupan

rezultat za ovu vetbu.
Maksimalan bro} poena: 100
Neuvezban: 25+ Napredan: 40+ Ekspert: 85+
36
Korak 11
Koncentracija
Svima nama se desava da se tokom nekih dana tesko koncen-

trisemo: mozemo da se nalazimo pod pritiskom iii da budemo pre-
moreni. Drugih dana bismo se pak osetili izuzetno produktivnim,
pafljivim, punim energije i tako kao da sve drzimo pod kontrolom.
Verovatno ste vec culi za izraz, ,,biti u svojoj zoni", koj im se po-
nekad opisuje posebno psihi~ko stanje i pripremljenost sportista i
sportistkinja - kao, na primer, kada teniser prosto zbrise sve svoje
protivnike do finala grend sJem tumira. Dakle, sta znaci biti u toj
zoni, i da Ii imamo svi pristup tome?
Poslednjih godina veliki deo mog rada obuhvatao je merenje
razli6tih frekvencija elektricne aktivnosti mozga, koja se meri po-
mocu EEG (elektroencefalografa). Postoji veliki broj razlictih fre-
kvencija koje svi mi proizvodimo, u rasponu od Delta talasa, koji
se povezuju sa stanjem opustenosti, kontrolom stresa i spavanja,
do brzib Beta talasa, koji se vezuju za intenziviranu mentalnu ak-
tivnost, brze donosenja odluka i resavanja problema. Sve te razli-
cite frekvencije imaju svoje funkcije i igraju odredenu ulogu u na-
sem zivotu. Na primer, prozvodnja Beta talasa nam omogucava da
se nosimo sa prakticnim, svakodnevnim stvarima, ali kada bismo
proizvodili samo te talase, onda ne bismo imali vremena da obno-
vimo svoju snagu, da dobro spavamo i pamtimo.
Posto sam vrsio merenja sopstvenih mozdanih talasa, zapazio
sam da proizvodim kombinaciju Alfa i Teta talasa - to jest, srednje
talase- kada najefikasnije ucim, pamtim i prisecam se. Verujem da
mozete i vi, vezbajuci svoju memoriju, da trenirate svoj mozak ta-
ko da proizvodi ove vrste talasa.
37
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
KORISNI SAVETI: Pristupite sopstvenoj zoni memorije

Ovi saveti ee vam pomoei da stvorite idealne uslove da ,,budete
u zoni,,:
• Pokusajte svakog dana da pronadete malo vremena da na-
pregnete svoju memoriju tak.o sto cete sebi postavljati ma-
le izazove kao sto SU pamcenje spiska reci, nasumicnih ni-
zova brojeva, iii mozda nekih prakticnijih podataka kao
sto su imena ljudi sa kojima ste nedavno stupili u kontakt,
bilo na poslu iii kroz druzenje. Mozete upotrebiti i vezbe
prikazane u ovoj knjizi - ponavljati ih onoliko koliko ze-
lite, iii ih koristiti kao uzorke da osmislite nova vezbanja.
• Pre nego sto se posvetite tome da zapamtite iii da se pri-
setite neke informacije, uverite se da Ii ste fizicki opuste-
ni i smesteni u udobnoj fotelji u tihoj sobi, u kojoj vam ni-
sta nece odvracati paznju. Ako vam vise odgovara da ra-
dite uz muziku u pozadini, onda pokusajte da slusate k.la-
sicnu muziku umerenog tempa - izbegavajte freneticnu
muziku, kao sto su dzez ili hevi metal. Zapamtite, vama su
potrebne srednje frekvencije, izmedu sporih i brzih mo-
zdanib talasa.
• Usporite svoj um tako sto cete zatvoriti 06 i prizivati pri-
jatne scene, kao sto je omiljeno mesto za odmor iii perio-
de spokojstva iz vase proslosti. To ce doprineti proizvod-
nji Alfa i Teta talasa.
• Kada se prisecate ili pregledate podatke koje ste zapamti-
li, eksperimentisite tako sto cete zatvoriti oci kako biste,
na taj nacin, podstakli Teta talase, talase memorije.
• Redovno radite fizicke vezbe da biste opustili svoj mozak
i ispunili ga kiseonikom.
38
Tehnike elikasnog pamcenja
Korak 12
Jezik brojeva
Da Ii lako pamtite brojeve? Mofda imate poseban talenat da
pamtite telefonske brojeve. Mozda dobro pamtite li~ni identifika-
cioni broj (LIB), ali zaboravljate datume rodendana i godi~njica.
lzgleda da nikada nismo bili u tolikoj meri okruZeni mno-
stvom brojeva, pri ~emu se od nas sve vise o~ekuje da ih pamtimo
u vidu LIB-a i kodova kreditnih kartica za pristupanje posebnim
ra~unima na internetu, ili pristupnih sifri za kancelarije. Brojevi su
svuda prisutni: telefonski brojevi, raspored polazaka vozova, tezi-
na i mere, izvod stanja na ra~unu, statistike o broju stanovnika, re-
zultati izbora .. . Zar ne bi bilo divno kad bismo mogli da sve te
brojeve ostavimo u stranu da bismo ih se kasnije, kad nam zatre-
baju, setili sa lakocom?
Ja nisam talentovan u pamcenju brojeva, ali mi stepen u ko-
jem sam izvezbao svoju memoriju omogueava da za jedan sat za-
pamtim niz koji ide i do 2000 cifara. Kako je to moguce?
Ja brojevima dajem posebnu sifru koja ih preobrazava u slilce
koje imaju posebno zna~enje i koje se vrlo lako pamte. To je ona
oblast o kojoj razmisljam kao o jeziku brojeva.
Ja cu kasnije u knjizi objasniti napredniju tehniku pamcenja
brojeva - Dominik sistem, izuzetno efikasan sistem pamcenja vi-
secifrenih brojeva. Medutim, jednostavniji sistem Broj-oblik je
odliean metod da zapamtite sve brojeve po~evsi od nizova telefon-
skih brojeva i ~etvorocifrenih brojeva LIB-a pa do kalendarskih i
istorijskih datuma, kao i mnogih drugih.
39
Dominik O 'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
SISTEM BROJ-OBLIK
Sistem broj-oblik funkcionise na taj nacin sto jednocifreni
broj preobrazava u sliku koja na njega podseca svojim oblikom.
Na primer, broj 8 uz mali napor ma8te ima oblik Sneska Belica.
Dak.Je, da bismo zapamtili da kiseonik ima atomski broj 8, zami-
slite kako Snesko Belie nosi masku za kiseonik.
Broj 6 bi mogao da lici na surlu slona. Broj 7 ima oblik bume-
ranga. Da biste se podsetili da treba da uhvatite autobus 67, zami-
slite da na autobuskoj stanici stoji slon koji svojom surlom baca
bumerang: dosta neverovatna scena, ali koju svakako necete zabo-
raviti. Sada, odjednom, brojevi ozivljavaju. Oni postaju zivi, po-
primaju jedinstveno znacenje - istog trena se lakse pamte.
Pogledajmo drugi primer. Kako biste zapamtili cetvorocifreni
LIB 1580? Mazda je to LIB za onog ko bi trebalo da isplati gotov
novae, u kojem slucaju biste vi mogli da postavite scenu koja se
odigrava u vasoj lokalnoj banci. Zamislite kako ulazite u banku
noseci u ruci ogromnu olovku (reprezent cifre 1) - mozda namera-
vate da izradite poslovni plan. U banci zaticete scenu u kojoj mor-
ski konjic (oblik cifre 5) stoji i ceka u redu za gotovinu. lza salter-
skog stakla se nalazi Snesko Belie (oblik cifre 8), koji baca fudbal-
sku loptu (oblik cifre 0) na svoju glavu. Preclite brzo u svom umu
nekoliko puta ovu scenu da ne biste zaboravili svoj LIB cak i on-
da kada zurite.
SREDSTVA: Slikoviti reroik

Na koje vas oblike asociraju jednocifreni brojevi? Da Ii vas
mozda 0 asocira na loptu, 9 na halon na kanapu? Pogledajte
ove primere. Potrudite se da zapamtite ove podudamosti iii
osmislite sopstvene.
40
1 = olovka,
0 = lopta, sveca ili raketa
prsten ili to~ak 2 = labud iii zmija
4 = zastava na
jarbolu iii jedro
3 = grudi iii na jedrenjaku
zadnjica 5 = morsld konjic
ili udica
7 = bumerang
ili kosa
6 = surla slona 9 = monokl iii 8= Sne~ko Belie

ili ~tap za golf halon na koncu ili pe~~ani sat
41
DominikO'Brajan ----------------------------------
VEmA: PanWenje po sistemu oblik-broj

Mofda ste 7.1pazili da sam u primem prikazanom na strani
lI
41, pove7.80 oblike broja koristeCi ~ sistem pamcenja iz
koraka broj 7. Samo da vas podsetim, Jan~ sistem pamee-
nja funkcionile povezivanjem jednog predmeta sa sledeCim
stvarajuCi neku vrstu velta&e, 7Jltllilljene ujedni&e platfor- ·
I
me izmcdu njih.
Poku~ajte da zapamtite sledeci dvadesetocifreni broj koriste-

ci sistem broj-oblik. Preobrazite svaki broj u ekvivalentan ob-
lik (pri tome koristite ili vase ili moje oblike brojeva) i pove-
zite ih zajedno, primenjujuci lan~ani sistem pamcenja. Dakle,
za po~etak, ja zamisljam kako bacam bumerang na halon na
vrpci. A sada vi nastavite povezujuci halon na koncu sa lop-
tom, i tako dalje.
79046213585994013276
Sada bi trebalo da stvorite pri~u koja obuhvata 20 povezanib

cifara koja po~inje bumerangom iii rubom stene a zavrsava
surlom slona iii stapom za golf. A sada pokusajte da zapisete
niz cifara u beleznici.
Rezultat Jedan poen za svaku cifru koje uspete da se priseti-

te sve dok ne na~inite gresku.
l..~~uve:.: 4:_~apre::~.8+ Ekspert: 18+
• 11:...J
42
Korak 13
Sistem Broj-rima
Altemativa sistemu Broj-oblik predstavlja sistem Broj-rima.
To podrazumeva formiranje kljucne memorijske reCi za broj po-
mocu re6 koja se rimuje sa njim. Na primer, Jeptiri se moze upo-
trebiti za rimu sa brojem cetiri. Rec leptiri moze da postane kljuc-
na slika za taj broj i moze se upotrebiti da vam pomogne da za-
pamtite bilo koju informaciju koja sadrzi broj cetiri.
Recimo da zelite da zapamtite da letite avionom sa terminala
4 na medunarodnom aerodromu. Mog1i biste da zamislite kako do
aerodroma sa soborn nosite leptire. Ova jednostavna i brza misao
ce vam omoguciti da dodete na odgovarajuCi terminal.
Kako biste mogli da zapamtite da treba da kupite jedan kilo-
gram jabuka? Pa dobro, jedan se rimuje sa re~ju derdan. Dakle,
mogli biste da zamislite kako u obliznjoj samoposluzi kupujete
derdan od jabuka tezak ta~no jedan kilogram.
Koju rec biste izabrali da se rimuje sa brojem jedan, tri iii
osam? Evo nekih predloga za svih deset brojeva. Ili zapamtite re-
ci koje se ovde navode na osnovu toga sto se rimuju sa brojevima
ili osmislite sopstvene:
Brojevi i reci koje se sa njima rimuju:
O= MULA 5 = SET, SVET, TAPET,
PARAPET
1 = ZVEZDAN, DAN, 6 = GEST, VEST, MREST
DERDAN. ZEKAN PRST
2 = GRUDVA, DEVA, SEVA 7 = GLEDAM, MAKADAM
3 = VRI, ZRI, FRATRI 8 = SUSAM, HRAM
4 = LEPTIRI, PASTIRI, 9= RUKOVET,KREVET
PORTIRI
43
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - -
'VEtBA: BROJ-RIMA
Upotrebite sistem broj-rima da biste mpamtili slcdeee
I
podatke:
I 1 Broj stanovnika na zemlji iznosi pribli!no lest

I milijardi.
· 2
i
f 3
Mom foveka u proseku te!i otprilike fetiri procenta
njegove ukupne tetine.
Postoji sedam ddava u Australiji.
I
1
~ 4 Mrav ima pet rota mirisa. i
; S Engleska kraljica Viktorija ima devetoro dece. i
'! 6 Mladunfe kam.ile se rodi bez (nula) grbe. 'I
7 Postoje fetiri planete vece od Zemlje u Sunrevom
i
i
8 sistemu.
•
I Sada,:r:=~u:~::u=7~ogledajte koliko od- Ii

J govora mozete da date na sledeca pitanja - zapisite odgovore
I u beleznicu: !
I 1
; 2
Sa koliko grba se rodi mladunOO kamile?
Koliko pnolimo milijardi ima stanovnika na Zemlji?
ii
I
= 3 Koliko fula mirisa ima mrav?
iI 4 Kolik.o planeta je veee od Zemlje? '
~ 5 Koliko ddava ima u Australiji? I
f 6
i 7
~ 8
Koliko engleska kraljica Viktorija ima dece?
Koliko velikih piramida ima u Gazi?
Koliko procenata od ukupne tetine tela pripada
Ii
2 mozgu? f
I Rezul1at I 0 poena za svaki taCan odgovor: I!
! Maksimalan broj poena: 80
i Neuvezban: 40+ Napredan: 60+ Ekspert: 80+
1...-. .• - ~ .......... =-•--•1•••..._....._"_ _ _ _ _ _ _ _.....t
44
Korak 14
Alfabetski sistem pamcenja
Jednom prlikom mi je postavljen zadatak da zapamtim fonet-

ski alfabet akronima NATO. U tu svrhu sam primenio metod puto-
vanja prikazan u Koraku 10. Putovanje je vrhunski efikasno me-
morijsko sredstvo, koje nam omogucava da informaciju usvojimo
brzo u vidu simboli~nih slika duz unapred isplanirane rute. Medu-
tim, nakon sto sam poceo da upotrebljavam alfabetski sistem, pu-
tovanje, kao memorijsko sredstvo, vise mi nije bilo potrebno da
bih se prisetio reCi, jer je informacija ubrzo bila usadena u moje
dugotrajno pamcenje.
Alfabetski sistem pamcenja je korisna memorijska tehnika
vec sama po sebi. Bilo koji podatak koji treba da zapamtim obu-
hvata samo slova koja automatski zamenjujem njihovim simbolic-
nim ekvivalentima. Pa tako, da bih zapamtio nasumicnu sifru od tri
slova, Z, G, H, ja zamisljam pripadanika Zulu plemena koji udara
loptu za Go/fu pravcu Hotela. To je takode korisna alternativa me-
todu putovanja jer obezbeduje mesto za skladistenje memorijskih
spiskova, koji sadrZe do 26 informacija kao sto su 26 velikih kom-
pozitora, umetnika ili pesnika.
Evo spiska fonetskog alfabeta:

A - ALF F- FOTO APARAT K-K.ULA
B-BRAVA G-GOLF L-LAMA
C - CIPELA H - HOTEL M-MA~KA
D-DETE I-IOLA N-NOVAC
E - EKSER J - JAJE 0-0GLEDALO
45
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
P-PASULJ T-TIJBA X-ZRACI

Q-KUKA U-UNIFORMA Y - YU (Jugoslavi-
R-RODA V-VA'ZA ja)
S- SEKIRA W-VISKI Z-ZULU
..........-..-.........-..--..-.......-....-· . ·.......-.:-
, . --..
. ...
! vEtBA: Upotreba alfabetskog sistema pameenja '1
Da biste, pre svega, zapamtili fonetski alfabet, koristite metod
putovanja (Korak 10) u cilju osmiAljavanja rote koja se sasto- .
ji iz dvadeset lest etapa. Sliku koju budete osmislili postavite
za svako slovo pored svake etape vale madrute. MoMa je za
Alfa u prvoj fazi ekvivalent mu!jak orangutana, dok operski
tenor kome publika klife bravo! zanzjma drugu etapu, i tako
dalje, sve dotle dok Zulu ratnik ne okonea rutu u etapi 26.
Nastavite da pregledate putovanje sve dotle dok ne budete

iI
znali svih 26 slova u njihovoj simboli~koj formi, i to unapred I
i unazad kroz alfabet. Svaka slika bi trebalo da bude tako !
ukorenjena da vam odmah padne na pamet, jednom re~ju, ne I
I ~~~~t~ ~~k~k::~~J~!j~o;~~je:a~0~iste se prisetili fonetskog '.;
A sada, primenite lan~ani metod (Korak 7) kako biste zapam- ~
iitili niz od 10 slova, povezujuci slike koje ste izmislili i vec za-
pamtili za alfabetski sistem pamcenja. Zapi~ite slova u va~u
I
i
• beleznicu. !
! i
= PNUSJMZVMS i
!• Rezultat I 0 poena za svako slovo kojeg se setite ispravnim Ii
i: redosledom
11
pre nego sto napravite gresku. •
f
Neuveiban : 30+ Napredan: 60 + Ekspert: 90+ i
c
JI Sada znate redosled planeta pocevsi od najudaljenije od

Sunca:
i PLUTON NEPTUN URAN SATIJRN JUPITER

I MARS ZEMLJA VENERA MERK.UR SUNCE
-i·-·~--~-----------~--------------------------------~
46
Izgradivanje memorije
• Korak 15 Kako da zapamtite imena i lica

• Korak 16 Kako da zapamtite smemice (uputstva)
• Korak 17 Kako da zapamtite pravopis,
pravilan izgovor i pisanje r~i
• Korak 18 Kako da zapamtite zemlje i
njihove glavne gradove
• Korak 19 U~enje stranogjezika
• Korak 20 Kako da zapamtite vdu pro~lost
• Korak 21 Kako da zapamtite hemijske elemente
• Korak 22 Razvijte svoju deklarativnu memoriju
• Korak 23 Dominik sistem 1
• Korak 24 Kako da zapamtite viceve
• Korak 25 Kako da zapamtite knji!evna dela
• Korak 26 Citajte bde i zapamtite vile
• Korak 27 Kako da zapamtite citate
• Korak 28 Memorija i mape uma
• Korak 29 Kako da zapamtite govore i prezentacije
• Korak 30 Umetnost obnavljanja
i postizanje samenog pamcenja
poglavlju 1 ste procenili u kojoj je meri vasa sposob-
U nost pamcenja uvezbana i kako ona funkcionise. Tako-

de ste nau~ili o klju~nim principima i vestinama koje
su potrebne da biste trenirali vasu memoriju: oni predstavljaju
osnovna sredstva kojima raspolaze vasa memorija.
U ovom poglavlju cemo vezbati na<!in na koji se koriste ta
sredstva - asocijacije, imaginacija, metoda povezivanja, metoda
putovanja, i tako dalje - tako sto cemo ih primenjivati prilikom
pamcenja najrazlicitijih vrsta informacija, pravopisa, odnosno pra-
vilnog pisanja i izgovaranja re<!i (Korak 17) i glavnih gradova dr-
zava (Korak 18). Uskoro cete se i sami uveriti koliko su ove teh-
nike primenljive i prilagodljive, i koliko su korisne u mnogim sva-
kodnevnim situacijama - na primer, kada zelite da povezete ime-
na sa odredenim licima (Korak 15), da zapamtite smemice kada se
zaustavite da pitate za pravac kretanja (Korak 16) ili da se priseti-
te vica kad god pozelite da zabavite svoje prijatelje (K.orak 24).
Isto tako cu vas upoznati sa nekim novim tehnikama, kao sto
su Dominik sistem (Korak 23). To je moj metod pomocu kojeg
pamtim duze nizove brojeva povezujuci sve dvocifrene brojeve od
00 do 99 sa slovima. Nemojte da brinete, vi cete zapoceti samo sa
prvih 20 brojeva od 0 do 19. Vezbe i testovi u knjizi ce vam poka-
zati koliko se vasa sposobnost pamcenja poboljsava sa svakim na-
rednim korakom.
Korak 15
Kako da zapamtite
imena i lica
Prastajte svojim neprijateljima, ali nikada nemojte da zabora-
vite njihova imena.
Dzon F. Kenedi (1917- 1963)
U okviru svih mogucih problema u vezi sa memorijom na ko-

je su mi se ljudi zalili, apsolutno prvo mesto zauzima problem da
zapamte imena ljudi. Kao ljudi, mi imamo ugradeni mehanizam da
prepoznajemo lica (to je verovatno evolutivno naslede iz doba ka-
da nam je bilo potrebno da razlikujemo prijatelje od neprijatelja).
Ako vam pamcenje lica ne predstavlja nikakav problem, zbog ce-
ga onda tako veliki broj nas nailazi na problem kada treba da za-
pamti imena? A za to postoji veoma jednostavan odgovor: nasa
imena ne opisuju nasa lica.
Moje ime je Dominik, ali ono ne moze da vam docara moje li-
ce. A stvar ne cini lillom ni ta Cinjenica da moje prezime - O 'Bra-
jen - delim sa hiljadama drugih sirom sveta. Zamislite samo kako
pokusavate da zapamtite stotinu ljudi U prostoriji cija SU imena
Bob, Meri, Majkl ili Dzejn, itd.
POVEZITE LICE SA MESTOM

Koji su najefektivniji metodi koji vam mogu obezbediti da ni-
kada ne dospete u neprijatnu, nazalost, s vremena na vreme, svima
Dominik 0 'Brajan
nama poznatu situaciju na furci, u kojoj ste prisiljeni da trideset se-

kundi nakon upoznavanja, upitate, ,,lzvinite, hocete Ii mi jos jed-
nom reci vase ime?" Najvaznija stvar je da shvatimo da smo sklo-
ni tome da povezemo osobu sa nekim posebnim mestom. Prisetite
se trenutka kada ste na ulici naleteli na nekog cije vam je lice bilo
veoma poznato, ali cijeg imena nikako niste mogli da se setite. Sta
prvo pokusate da preduzmete da biste se prisetili ko je ta osoba?
Upitate se, ,,Odakle poznajem ovu osobu?" Upravo je mesto onaj
element koji ozivljava nase pamcenje u pogledu te osobe ukljucu-
juci, nadamo se, i njeno ime.
Trik koji ja koristim da bih zapamtio imena ljudi koje srecem
po prvi put sastoji se u tome sto ih oznacim nekim mestom. To ra-
dim tako sto zamislim odakle bi mogla poticati ta osoba. Recimo
da ste na prijemu predstavljeni nekoj dami za koju iz nekog razlo-
ga mislite da izgleda kao bibliotekarka. Mozda vam lici na nekog
ko puno cita i zraci znanjem. Sada se pripremate za to da joj dode-
lite neko mesto. Receno vam je da se zove ,,Margaret". Pomislite
sada na nekog koga poznajete a ko se zove Margaret (rodaku, pri-
jateljicu, glumicu, politicarku, iii nesto slicno) i zamislite je u va-
soj lokalnoj biblioteci. Prva Margaret koja vam pada na pamet je
bivsi premijer Velike Britanije, Margaret Tacer - zamislite je sada
kako radi u biblioteci. Kada sledeci put budete videli lice te dame,
bicete u stanju da se prisetite njenog imena iduci tragom misli na
sledeci na6n:
LICE ~ BIBLIOTEKA ~ SCENA SA MARGARET TACER
Ovo vam moze hciti na dugacak proces povezivanja lica sa

imenom, ali zapamtite da se vas mozak munjevito priseca informa-
cije dokle god postoji niz uzajamno povezanih asocijacija laoz ko-
je moze da prode.
USREDSREDENOST NA CRTE LICA

Ako bib upoznao osobu posebno upadljivih crta lica, umesto
da je povezem sa mestom, ponekad bib. pribegavao lak~em meto-
du povezujuci je direktno sa njenom fizionomijom. Na primer, ako
50
upoznate osobu koja se zove Piter Bird2), njegovo ime momental-

no povezujete sa licem jer ima kukast nos (poput pticjeg kljuna).
Sada v~ mozak mo:Ze da uspostavi vise veza i brzo ga svodi na
,,Pit",3) skraceno od Piter, i na taj nacin dobijate vezu: Pit Berd.
Otkrio sam najbolji nacin da izadem na kraj sa tim da zapam-
tim komplikovano prezime tak.o sto bih delove reci pretvorio u sli-
ke. Imena, poput brojeva, treba preobra:favati u slike kako bi ih nas
mozak lak§e usvojio. Nas mozak bolje pamti uspostavljajuci veze,
tako da u onom slucaju kada se suocimo sa imenom koje ne repre-
zentuje lice, najbolje resenje lezi u tome da izmislimo neku vestac-
ku vezu izmedu njih.
Sledeca vezba ce vam pruziti sansu da proverite sposobnost
vaseg mozga da brzo uspostavlja veze. Mozete primeniti bilo koju
od tehnika opisanih u ovom koraku: to jest, da neku osobu katego-
rizujete svrstavajuci je na neko poznato mesto, da je identifikujete
na osnovu fizicke slicnosti, iii upadljive karakteristike imena ili li-
ca pomocu koje uspostavljate asocijacije i formirate slike koje se
lakse pamte. Na primer, kako ime Marija Raton mozete lakse da
zapamtite? Prezime ,,Raton" mi zvuci kao ,,sesir nosi'',4) usled ce-
ga vidim Mariju Haton kako nosi sesir, sa trakama koje leprsaju
okolo. Zapazam kako su njeni obrazi rumeni, zbog cega zamisljam
kako je pocrvenela dok slusa glas koji peva stih ,,Upravo sam upo-
znao devojku koja se zove Marija" (I've just met a girl named Ma-
ria) iz mjuzikla, Prica sa Zapadne strane (West Side Story). To ce
me podsetiti na njeno ime.
2) Prezime Bird na engleskom znaci ptica. Prim. prev.

3) Na engleskom jeziku Pet zna6 kucni ljubimac. Prim. prev.
4) Ovo je igra reci na engleskom jeziku, pri cemu prezime Haton,
moze da se razlomi na ,,hat on" , sto zna6 sesir nosi". Prim.
prev.
51
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
rv:;ba: Uklapanje prezimena sa licima . . ...,

Pro1W;ite sledeCih deset lica i pokukjte da uspostavite vez.e sa I
!I ;._::
njihovim prezimenima:
IS63 A@~ ·f '~

I~{,• !~ lJ~ I
7
I
: ,1
i Popov Marie Delic Vukovic Zee

i
I \.]
i
1 • ,.
y' I \ ·\~ ' ~\.
la
r.:....~
(~~~~
.
I
I
1
I
r Bulatovic Zupanec Visnjic Petrovic Krstic i
Il A sada, poklopite prvu sliku i pogledajte dole istih tih deset
lica u drugacijem nizu, i pokusajte da ih povezete sa njihovim
iI
I prez1memma. i
I
~
i
:
!
i;
Ii §1.. ~ ~ ~~~!'.~
·t"i~ ~ ._ ~..
-\¥/. -·~/) -
'
I
•
:
4"/ ~
'.ff Rezultat: Pet poena za svako ispravno zapamceno ime i pet

.:
l
l.
!i
! poena za svako ispravno zapamceno prezime. I
I Maksimalan broj poena: 100 =
L. :V~:':~~~-~ ::~..--:!.8!'._~-~-da_n_:_s_o_+_~!:~~~~:______J
52
Korak 16
Kako da zapamtite smernice
(uputstva)
Da Ii vam ova problemati~na situacija zvu~i poznato? Nalazi-

te se u nepoznatom kraju i kasnite na sastanak:. Zaustavljate se da
upitate prolaznike za pravac kojim bi trebalo da krenete, pri ~emu
cete se ubrzo naci u situaciji da morate da se oslonite na svoje
pamcenje, buduci da pri ruci nemate ni papir ni olovku. Prolaznik
vas bombarduje nizom pravaca za koje znate da cete ih uskoro za-
boraviti ukoliko ih ne budete ~uli nekoliko puta. Ali za to nemate
vremena, i spremni ste da preuzmete rizik da cete zapamtiti prav-
ce koji ce vas odvesti do va§eg odredi§ta. Naravno, verovatno ce
iskrsnuti potreba za tim da ponovo zastanete par kilometara dalje
u ulici i zapitate nekog drugog za dalje smernice.
Medutim, primenjujuci jednostavnu memorijsku tehniku bice
vam potrebno da samo jednom saslusate niz smernica. Pretposta-
vimo da ste se izgubili u jednom ameri~kom gradu i da vam pro-
laznik pun razumevanja daje sledeci niz smemica.
Primer niza smemica:
1 Kod druge raskrsnice skrenite levo u Kirur stlit
2 Kod Garden cen1ra skrenite levo u Finsberi stlit
3 Pri kraiu te ulice skrenite desno
4 Sledite uli4!ne znake do Art '"'~"'"1e
5 Kod drugog semafora skrenite levo
6 Kod ..Nidls restorana" skrenite levo u Rem's kort
7 Potratite crvenu zgradu, broj osam
53
Dominik O 'Brajan
Na prvi pogled ovo moze da izgleda kao prevelik broj infor-

macija da bi mogle da se usvoje odjednom. Medutim, ako ste do
sada radili vezbe u ovoj knjizi, trebalo bi vec da osetite samopo-
uzdanje u pogledu toga koliko ste napredovali, posebno kad do-
spete u situaciju kada treba da zapamtite niz od svega sedam infor-
mac1Ja.
Evo kako ja pristupam pamcenju smemica: Ja ih posmatram,
recimo, kao niz direktiva na ~oping listi, i koristim metod putova-
nja kako bi ih sto brfe usvojio. Podrazumeva se da bi unapred tre-
balo da pripremite va~ plan putovanja.
Buduci da je ovde prisutno sedam pojedinacnih pravaca, va-
ma je potrebno kratko putovanje koje se sastoji iz svega sedam eta-
pa, koje mozete da koristite da biste usvojili informaciju. Na pri-
mer, mogli biste da koristite va8e omiljeno odmarali~te kao okvir
putovanja.
Primer putovanja kroz poznato odmarali~te :
1 Ulaz u hotel
2Hol
3 Liflovi
4&__ jja restorana
S Sto do nromra
6 Balkon
7 Baz.en
54
Gdba:
l
PamCenje s=ica
Kada pripremite vale putovanje koje se sastoji iz sedam eta- I
I
pa, kao Ito je prika:nmo na strani 53-4, spremni ste da zapam- i
: p : : : uvek zauzmete po~etni polofaj, prvu etapu va-

seg putovanja, pre nego sto pocnete da pamtite instrukcije.
II
I
Pogledajmo kako ja vidim prvih nekoliko etapa putovanja. U
ovom ::~u~;~:iSljamp~~::==~~azom u hotel: I
t Ulaz u hotel Kod druge raskrsnice
~ skrenite levo u King s11it
....
I
l
Nema teskih ni brzih pravila u pogledu toga koji metod kori-
stite da biste preobrazili brojeve i reci u slike. Medutim, ja
sam bio sklon tome da upotrebim sistem broj-oblik (pogle- I
dajte korak 12) kad,,god je u pitanju jednocifreni broj, kao u i
slucaju ,,druga levo . l
I Dakle, levo od ulaza u hotel, vizuelizujem labuda (oblik bro- i
ja 2), koji prelece preko prenerazenog kralja.S) I
DRUGA ETAPA
Hol
DRUGA SMERNICA
Kod Garden centra skrenite levo
u Finsberi s11it
I
I
i
I
Hol hotela je prepun zelenih povrsina sa zivopisnim biljkama
i cvecem. Levo od recepcije zamisljam kako iznad jedne od
biljaka viri peraje morskog psa. Sve sto je potrebno ovde je-
I
ste okidac naziva ulice. Ajkulino peraje6>, odnosno original-
na rec na engleskom fin, dovoljna je da se setim naziva Fin-
sberi, bez potrebe da se bavim drugim slogovima - sberi.
1-----------...---------------------------..-~----
5) NA engleskom rec king zna6 kralj. (Prim. prev.)
6) Na engleskorn rec fin znaci peraje. (Prim. prev.)
55
---··. .----------·------,I
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
1
Ii
TRECAETAPA
Liftovi
TRECASMERNICA
Pri kraju ulice skrenite desno.
•
Da bih zapamtio da treba da skrenem desno, zamisljam kako
!
I!
I ulazim u lift sa desne strane. i
;~ CE1VRTA ETAPA tE1VRTA SMERNICA
!·
f Recepcija restorana Sledite ulime make do l
I Art galerije. I
i ... I
I• Kod prednje recepcije, zamisljam kako se glavni konobar di-'.!
vi kolekciji slika koje vise na zidu iznad pulta. '
I~ PETAETAPA
Sto do prozora
PETA SMERNICA
Kod drugog semafora
!!
•
skrenite levo
II ZamiSljam niz semafora nasr:d stola. Labud preleCe iznad

njih i izleCe kroz prozor u levu stranu.
Ij
l Ostatak prepustam vama. Nastavite da uspostavljate veze iz- l
~ medu preostale dve etape putovanja i dva niza smemica, ko- !
i je se mozda zavrsavaju scenom koja povezuje bazen sa obli- •
I kom broja 8: Sneskom Belicem. Brzo pregledajte vase puto- Ii
I vanje kako biste se uverili da imate svih sedam scena koje je
i vas mozak usvojio, a potom proverite da Ii mozete da zapise- i
I te smemice u vasoj beleznici. j
I Rezultat: 10 poena za svaki tacno naveden pravac pre nego I
i ~to napravite gresku. I
Ii Neuveiban:
20+ Napredan: 40+ Ekspert: 60+
if
t_.,.,.____. ___.....__,.._,_..._.._.._.._.... . ,..............-.. _ __.._t
56
Korak 17
Kako da zapamtite pravopis,
pravilan iz9ovor i pisanje reci
Kad god se zateknem u situaciji da moram dvaput da razmi-

slim kako se pise rec na kojoj svi grese, obicno se oslonim na mne-
monicku strategiju koju sam primenio u ispravljanju pogresno na-
pisanih reci kada sam se po prvi put susreo s dilemom. Na primer,
znam da nikada necu pogresiti u pisanju re6 separate1), ponavlja-
juCi najrasprostranjeniju gresku pisanjem reci seperate, zato sto za-
misljam padobranca koji se spusta nasred reci koju prepolovljava
na dva dela: se para te.
~A:Jde;;[.kd~..;je .isprav~~ ~.p;~~;;;i,-;.,"t; .. "' ...... ' - I

I •
· Sada cemo vam izborom reci koje ljudi masovno pogresno pisu i
prirediti malu zackoljicu. Ispravno i neispravno napisane reci SU I
rasute u obe kolone. Da li mozete da prepoznate ispravno napi-
sane reci?
~ accidently accidentally
I
I
accommodate
cemetary
accomodate
cemetery I
I.-~~~~·-'.~------·--·"'·w----~-~-~-~:_:_~e-l_y _________ .l
7) Rec separate na engleskom znaci odvojiti, razdvojiti. (Prim.
prev.)
57
DominikO'Brajan ----------------------------------~
, .......-.--~-·~-~-·da.....
k;:~ief :::::;~i:...- 'i
• independant independent '
i
.
momento
supercede
memento
supersede
i
i
Proverite ispravan speling dole navedenih r~i
· koliko ste rec!i prepoznali kao ispravno napisane.
da biste videli 1
1 ~pasiadns A.r~lawao 1
I Oluawaw AffE?luappo-e iI
II lUapuadap{I!
.Ja!qoJa){PUt?q
SSl?.I.ll?qwa
..\st?lSoa
A]al!UY~P
;}ll?POWWOOOl?
I
I RczWtat I 0 poena za svaku re/5 koju ste prepoznali kao ispravno
1
[:anu. simalan broj poena: 100
~ba0n:-~~~=~an: 5~~ ..~:~:....... I

Trik se sastoji u tome da potrazite veze izmedu izvesnih obra-
zaca slova i znatenja rec!i. Potom primenite vizue1izaciju i asocija-
ciju da biste ove veze u~inili ~to lak~im za pamcenje. Na primer,
zapazite simetriju tri E u rec!i c E m E t E ry. Ona ~trc!e poput spo-
menika. Stavio sam ruku u dzep da izvadim moju maramicu
(handkerchief). Koristim svoju memoriju da me podseti na to da je
memento, a ne momento, podsetnik.
Mehanizam po kojem funkcioni~e memorija i napreduje jeste
asocijacija. U svakoj rec!i, o kojoj morate pazljivo da razmislite,
negde veza mora da postoji - veza koju mozete da izmislite izme-
du spelinga i znac!enja same reti.
Ako pri prvom poku§aju niste pokazali dovoljno dobre rezul-
tate u prepoznavanju ispravno napisanih I 0 re6 na spisku, onda ih
opet pro6tajte, ovog puta pazljivo zapazajuCi i najneznatniju vezu
koja ce vam osigurati da raspoznate ispravno napisanu rec!.
58
Korak 18
Kako da zapamtite zemlje i
njihove 9lavne 9radove
Mi smo u Koracima 3 i 4 razmotrili upotrebu mnemonika, me-
morijskih tehnika kao sredstava koje nam pomafu da zapamtimo
sve od boja duginog spektra do redosleda devet planeta. (Da Ii mo-
zete jo~ da ib se setite?) Pa tako, iz svega toga proizilazi da se me-
morijske tehnike mogu upotrebiti i za pamcenje celokupne oblasti
geografskih podataka. Da sam sa mnemonikama bio upoznat dok
sam ibo u ~kolu, verovatno bih daleko vi~e uzivao u celokupnom
procesu ucenja.
Da mi je samo moj nastavnik geografije uk.azao na to da se je-
dan nacin da zapamtim da je Kanbera glavni grad Australije sasto-
jao u tome da obratim pafuju na oblik te zemlje. Australija done-
kle ima oblik kamere, sto mi pomafe da zapamtim njegov glavni
grad, Kanberu.
Da mi je, isto tako, nastavnik geografije objasnio da je najbo-
lji na~in da zapamtim razliku izmedu Arktika i Antarktika bio u to-
me da razmi~ljam o njima gledajuci gore ka svodu (archJ) i nado-
le ka mravu (ant), svakako ne bih bio toliko zbunjen njihovim ge-
ografskim polozajima.
8) Na engleskom jeziku arch zna~i luk, svod, dok druga rec ant
znaci mrav. U tom smislu se u okviru engleskog jezika razli-
ka izmedu Arktika i Antarktika moze pamtiti na osnovu asoci-
jacije na znacenje prvih slogova ta dva geografska. (Prim.
prev.)
59
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Mnemonike, odnosno memorijske tehnike predstavljaju sjajan

metod pomocu kojeg iz ucenja odstranjujete zamomo bubanje, jer
vam one pru~aju mogucnost da uspostavljate veze izmedu delova
informacije iduCi do samih njihovih korena, tako da ih se kasnije
sa lakocom mozete setiti. Odigrava se takav proces da izgleda kao
da se kratkotrajno pamcenje zaobilazi dok se podatak direktno pre-
nosi u dugotrajno pamcenje, gde se zacementira zivopisnom, sim-
bolickom, asocijativnom slikom ili predstavom.
~--~------------.----w-------·-11-·~·-··----·-H------~----~-----
- ---,
I •
VE2BA: Zemlje i glavni gradovi i
Pogledajte sledcee parove pojmova na listi i, koristeCi imagi- I
naciju i vizuelizaciju, poku!ajte da uspostavite vezu izmedu ;.
1I
~ svak.e zemlje i njenog glavnog grada. Namemo sam izostavio i
poznatije zemlje da bib vas ovom ve!bom postavio prcd veci 1 i
immv.
I Na primer, da bih zapamtio da je Talin glavni grad Estonije,
I zamislio sam kako dama, za koju znam da se zove Ester, ula-
II
I zi u kafanu9) sa visoko zasvodenim ulaznim vratima. Kad ·
I
l
god ponovo ugledam rec Estonija, ja cu se setiti Ester, §to ce •
I me odvesti do visokog ulaza hotela i glavnog grada, Talina. j
I Zapamtite, sve sto vam je potrebno jeste okidac koji vam po-
; ma:Ze da se prisetite podatka. Slike koje birate ne moraju pre-
i cizno da se uklapaju.
L.... .... ·------__J
9) Engleske reci koje u ovom slucaju sluze kao asocijacija jesu

inn, ~to znaci kafana, hotel, i tall, koja znaCi visoko, sto je u
ovom slucaju povezano sa visoko zasvodenim ulazom kafane.
Otuda je ova asocijacija na engleskom jeziku neprevodiva na
srpski jezik. (Prim. prev.)
60
Tebnike efikasnog pamcenja
I
I
I
•
A
AT
MUSKAT
DOHA
LUSAKA
A sada saznajte koliko ste dobro izgradili veze odgovarajuci

na sledeca pitanja u vasoj beleznici:
10

Neuvezban: 30+ Napredan: 60+ Ekspert: 80+ • • ~
61
Dominik O 'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
I Tipifan rezultat za nekog ko je samo jednom pro~itao ove ge-

ografske ~injenice , ne koristeci nikakva memorijska sredstva
iznosio bi oko 30 poena. Informacija bi trebalo da se ~ita iz-
nova i iznova sve dotle dok se ne postigne odli~an rezultat.
Medutim, malo vremena koje budete posvetili stvaranju aso-
cijacija izmedu zemalja i njihovih glavnih gradova bi trebalo
da vam omoguci da informaciju usvojite daleko efikasnije,
sto za posledicu moze imati visok rezultat. Ako izbrojite vise
od 60 poena, onda se va8a memorija zaista drasti~no popra-
vlja i polako ide ka vecem iskoriscenju svojih potencijala.
L._ . .
62
Korak 19
ucenje stranih jezika
Bilo vama potrebno da nau~ite strani jezik za posao ili putova-
nje, ili zato da biste pomogli vasoj deci da nam~e drugi jezik, ili da
biste ovladali samo konverzacijom na drugom jeziku, ovaj korak
vam otk:riva kako najbrze mozete da nau~ite strane reci.
Kljuc se sastoji u tome da stvorite sliku tako sto cete pronaci
vezu izmedu zvuka strane reci i onoga sto ona zna~i na vasem ma-
temjem jeziku. Na primer, slanina se na nemackom jeziku kaze
speck. Da biste napravili vezu, zamislite komad slanine sa nepri-
jatnim mrljamalO). Da bismo ovaj metod u6nili jos efikasnijim,
potrebno je mesto na koje cemo smestiti te slike gde cemo moci
momentalno da ih afuriramo. U mnogim jezicima, nama ce tako-
de biti potrebno da znamo rod svake imenice. :fyfoj metod po ko-
jem pamtim oblast roda imenica omogucava nam da ih u isti mah
uspesno pamtimo i primenjujemo.
OBLASTI RODA IMENICA

U jezicima Sa dva roda imenica kao sto SU Spanski iii francu-
ski, oblasti roda nam pruzaju dva diskretna geografska rejona u na-
sem umu gde je sve iii muskog iii zenskog roda. Na primer, ja bih
bilo koju francusku rec koja je muskog roda, svrstao u moju gro-
foviju Suri, u Engleskoj. Dok bih svaku rec zenskog roda smestio
10) Speck na engleskom jeziku zna~i mrlja, pegica. (Prim. prev.)

Dominik 0 'Brajan
u drugu grofoviju, Komvol. Oba ova podrucja bi trebalo da vam

budu poznata da bi ovaj metod mogao da funkcionise. Na primer,
fiksirajuci moj um na izvesnu bolnicu u Suriju, znao bih da je bol-
nica na francuskom muskog roda, un hospital. Da bih zapamtio da
je posta rec zenskog roda, la poste, mislim na posebnu postu u
KomvoJu. I kada sebe jednom podsetim na ta mesta, vise nikada
ne mogu da mesam rod te dve reci.
Te oblasti roda imenica takode deluju i kao sistem formiranja
datoteka u koje skladistite slike koje povezujete sa podacima. Na
primer, Francuzi za more ka:Zu mer, sto meni zvuci kao ,,major".
Zato ja zamisljam majora kako sa celom svojom regatom isplo-
vljava i udaljava se od obala Komvola, i na taj nacin obavljam dva
zadatka jednom jedinom slikom. Ja znam da je more mer, imenica
zenskog roda, zato sto sam tu sliku smestio u Komvol (ob last ime-
nica zenskog roda).
I=z~~oo~~en;~lpan= nj:v ~ K~- ··1i i

ristite tri kljOOtia principa pamcenja - asocijaciju, lociranje i
imaginaciju. lmberite vaAe oblasti roda, a zatim obradite sva- i
ku re~ na sledeci ~in: i
; 1 Pogledajte rod imenice i smestite je u adekvatnu oblast I
·j 2 Pronadite vezu izmedu zvuka lpanske t'OOi i njenog ~e- ~I
; aja •
ii
3 Zamislite sliku ili scenu i smestite je na stratelli precizno !
; osmi§ljeno mesto izabrane oblasti. I
f
i
I:
l
i
i
Dakle, kada pogledam prvu rec sa spiska, znam da moram da
mislim na mesto u Komvolu (moja oblast imenica zenskog
roda), koja ime neke veze sa solju. Pomislim kako moj prija-
I.
a telj , Seli ili Sal, u meni dobro poznatom kafeu u Kornvolu, je-
i de ribu i krompir i posipa ih solju po celom tanjiru. Sada vi I
t ~~:~~.t!t~ .~s~·l·~ reci s~.~~..-------·-----·_•_•_•_ _.I
64
ENGLESKI SPANSKI ROD MIZ
.i:
I Star zvezda
Bed (krevet)
La estrella
La cama (z) i
I Prepisite sada I 0 engleskih reci u vasu beleznicu. Potom za-
tvorite knjigu i proverite da Ii mozete da zapisete spanske re-
I:
I
ci i tacno napisete njihov rod pored svake imenice na engle-
skom. I
I Rezultat Pet poena za svaku ispravnu rec i pet za svaki tacan
odgovor u pogledu njihovog roda.
I Neuvetban: 30+ Napredan 60+ Ekspert: 90+

• Kada jednom osmislite svoju oblast roda imenica u koju cete
I.
=
svrstavati reci, ne postoji nista sto bi vas moglo spreciti u to-
me da oznacite druge vama poznate oblasti za prideve, glago-
le, brojeve, mesece, i tako dalje. Na primer, najcesce upotreb-
i ljavane prideve mozete uskladistiti u vas obliznji park. Gla-
i gole kretanja kao StO SU trcati, setati, skakati, plivati, i tako
: dalje mogli biste da locirate u vaS lokalni sportski centar. U
! osmisljavanju novih oblasti i njihovih veza sa recima prime-
! nite apsolutno iste tehnike u kojima ste uzivali u gore prika-
I
2 zanoj vezbi.
i....._.,.,~-.-... !~~·-·....:•....-
t- . . . . . . .
65
Korak 20
Kako da zapamtite
vasu proSJost
Koliko daleko u proslost sefu vasa secanja? Veoma mali broj

Ijudi moze da se seti dogadaja iz svoje prve godine zivota, a veci-
na njib moze da se seti samo perioda kada im je bilo tri ili vise go-
dina. Pa tako, imamo samo nekoliko uspomena iz detinjstva koje
su nam dragocene.
Mi pridajemo veliki zna~aj tim prvim uspomenama, postavlja-
juCi svaku od njih kao znacajan pokazatelj etape naseg razvoja u
najranijem detinjstvu. Ma sta bilo to sto ih je na neki na~in u~vr
stilo u nasem secanju, ove uspomene igraju odlu~ujucu ulogu u
fonniranju nase licnosti - one su deo na5e licnosti onakve kakva
onajeste.
Jedan metod koji sam koristio da se vratim uspomenama iz
proslosti je nesto sto sam ja nazao ,,Putovanje kroz vreme". ldeja
se sastoji u tome da se vratite na mesto iz vase proslosti, koje ce
posluziti kao okidac niza vasih uspomena. To mesto bi mogla da
bude vasa skola, kuca rodaka, iii selo u kojem ste nekada ziveli.
U sledecoj vezbi mozete da isprobate ovaj metod na sebi. Vas
cilj je da se vratite na posebno mesto i vreme u vasoj proslosti, ka-
ko biste mogli da oslobodite i obogatite vase uspomene.
Ovo je blagotvoma vezba za vasu memoriju tako da cete mo-
zda odluciti da pet do deset minuta dnevno posvetite radeci na po-
sebnim mestima i periodima iz vase proslosti. Trebalo bi da zapa-
zite da cete svaki put kad se vratite u sve te scene dobijati sve ja-
sniji uvid u taj davno protekli period. Sto vase asocijacije sa tim
67
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
posebnim mestom i vremenom budu jace, otkricete da jedna uspo-

mena pokrece drugu. Takode cete zapaziti dace uspomene ozivlja-
vati u vasim snovima, tako da ce se delovi mentalne slagalice ko-
ju ste nekada izgubili sada ponovo naci na svom mestu.
VE.tBA: Putovanje kroz vreme

Ova ve!ba vam pru!a prilik:u da isprobate metod putovanja
kroz vreme. lmajte na umu da treba da iskoristite tri kljuma
II
memorijska principa - asocijaciju, lokaciju i imaginaciju -
kako biste prizvali scene iz pro§losti i ponovo ih otiveli. j
1. Izaberite posebnu polaznu ta~ku kao sto je vase skolsko 1
igraliste, muzej, staro potkrovlje ili poseban deo vase ba-
ste gde ste cesto provodili vreme. Kad god zapocnete, po-
kusajte da zamislite i najmanje detalje u vasem umu: mo-
zda sliku na zidu, stakleni kabinet u kojem je bila knjiga
koju ste nekad ~itali iii bilo sta drugo.
!
I;
2. Pokusajte da se setite ljudi u vezi s nekim mestirna zbiva- i
nja: njihovih glasova, nacina na koji su se smejali, izve- i
I
;
:
3. ;:u::t:i:: oZivite i zadrZite zvuke koje ste nekad foli na
tim mestima, kao sto su zvuci skripavih vrata, voza koji bi
obicno tuda prolazio, dece koja su se igrala napolju, iii ;
!
I muzike koju ste u to vreme slusali. Na koje vas mirise
I
1•
1 asocira to mesto? Mirise svezeg cveca? Sveze pokosene

! trave? Pokusajte da se setite kako ste doziveli dodir sa va-
! sim okruzenjem, kao sto je na primer kameni zid ili gvo-
1. zdena kapija, ili tkanina kojom je bila presvucena stara fo- i.
: telja.
: !
i 4. Pokusajte da se setite kako ste se osecali u tom periodu. I
I Da li ste bili srecni, melanholicni, bezbrizni, nesigumi i I
I bez vere u svet, u ljubav? u sto vise slojeva proslosti bu- I
dete uspeli da prodrete, to cete vise va8ih uspomena uspe- Ii
L.
68
ti da ozivite.
..... t ••-••Sa 1 8 . . . .-. . . _ _ _ . _ . I I I I 1 ..... 1 I··"··--~ · I 8 I . . . . . . . .. ........~--
· - · - ·- - -·
Tehnike e!lkasnog pamcenja
Korak 21
Kako da zapamtite hemijske
elemente
Pre nekoliko godina u Floridi sam snimio TV reklamu o me-

moriji. Od mene su trazili da ilustrujem moc mojih tehnika obuca-
vajuCi dva deteta skolskog uzrasta, otprilike jedanaestogodgnjaka,
da zapamte prvih 30 elemenata Periodnog sistema hemijskih ele-
menata.
Ni jedno ni drugo dete ranije nije m~ilo tehnike pamcenja, ali
su uprkos tome nak.on 20 minuta uspela da recituju spisak eleme-
nata ispravnim redosledom, i to napred i unazad, a ako bi ih, na
primer, upitao: ,,Koji je atomski broj fosfora?" oni su bili u stanju
da daju precizan odgovor ,,15".
Da bih decu naucio kako da pamte elemente, ja sam ih poveo
u setnju po televizijskim studijima, zastajuci na odgovarajucim
mestima gde sam ih zamolio da zamisle kako razli~iti elementi
ozivljavaju.
Poceli smo kod ulazne kapije studija gde su zamislili da se od-
igrava mala eksplozija. To im je pomoglo da zapamte prvi ele-
ment, Vodonik. Nastavili smo nasu marsrutu, zastavsi kod svake
etape kako bismo napravili asocijaciju. Kod cetvrtog odmorista,
nisu nikako uspevali da nadu asocijaciju za Berilijum (cetvrti ele-
ment), pa sam ih zato zamolio da zamisle kako omalena starica, po
imenu Beril, strika u odeljenju urednika (cetvrto odmoriste). Kod
desetog odmorista (studio snimatelja), zamislili su kako znak Neo-
na treperi iznad vrata, i tako dalje. Do kraja naseg putovanja, mi
69
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
smo preobrazili svih 30 elemenata u scene koje su imale posebno

znatenje i koje su naro~ito lake za pamcenje, tako da je putovanje
o~uvalo redosled ovog spiska.
VEmA: Periodni sistem hemijsk:ih elemenata

Evo spiska prvih 1S elemenata Periodnog sistema:
ATOMSKI BROJ ELEMENT

1 Vodonik
2 Helijum
3 Litijum
4 Bcrilijum
5
6
7
Bor
Ugljenik
Azot
I
8 Kiseonik
9
10
11
Fluor
Neon
Natrijum
I
12
13
Magnezijum
Aluminijum I
I 14
15
Silicijum
Fosfor
I KoristeCi vaAe putovanje, pripremite rutu od 15 odmori§ta i

primenite je da biste zapamtili prvih petnaest elemenata. Do
sada bi trebalo da uspete to da uradite za otprilike osam mi-
nuta. Zatim zapisite tih petnaest elemenata ispravnim redo-
sledom u vasoj belefuici.
1,
Rezultat 10 poena za svaki element kojeg mo~ete da se pri-
setite pre nego §to napravite gre§ku.
Neuveiban: 50+ napredan: 90+ Ekspert: 140+
70
Tehnike efi.kasnog pamcenja
Korak 22
Razvijte svoju deklarativnu
••
memor11u
U okviru ovog koraka cemo razmotriti kako razvijanje nase

,,deklarativne," odnosno svesne memorije moze da podstakne na-
§u sposobnost tako da daleko bd:e usvajamo nove infonnacije. Re-
cimo da zelite da nau~ite neku novu sportsku disciplinu ili vestinu
kao §to SU tenis ili joga. Prvu lekciju cete provesti pokubvajuci da,
ono sto vam instruktor, DVD ili knjiga poru~uju, sprovedete u
praksi, odnosno da to preobrazite u fizi~ke aktivnosti. Svestan na-
por koji ulaZete u to da zapamtite redosled ovih instrukcija je po-
znat kao deklarativna memorija.
S vremenom, va5e akcije postaju automatske tako da vise ne
morate svesno da ih se prisecate. Ali memorija i dalje igra svoju
ulogu - onu koja je poznata kao refleksivna memorija (utenje pu-
tem ponavljanja). Pa ipak, zar ne bi bilo la~e kada bi vasa dekla-
rativna memorija mogla da momentalno upije i zapamti sve ko-
mande? Razrnislite o tome koliko biste bne uspeli da ovladate ne-
kom novom vestinom kad biste detaljno proutili i nau~ili sve ov-
de navedene savete.
Metod putovanja mofe izuzetno da poboljsa vasu deklarativ-
nu memoriju i da je U<~ini efikasnom. On vam pruza najbolju pola-
znu osnovu ako u~ite novu disciplinu, posebno onu koja podrazu-
meva mnogo pokreta u nizu. U vezbi preko puta cu vam pokazati
kako niz pokreta joge moze da bude brzo usvojen i uskladisten u
dugotrajno pamcenje primenom metoda kratkog putovanja. Po~et
nim izvodenjem svakog polozaja u razli6toj sobi ili delu vase ku-
71
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
ce, vase telo ce uspeti da usvoji i zapamti svaki polozaj, dok ce se

u vasem umu u~vrstiti redosled pokreta. Dakle, kad budete po~eli
da vezbate niz kao celinu, vase putovanje ce vas podsecati na re-
dosled.
r~~~~edn:s~~=:ujijoge --- ·---ii

I Ovih pet polo!aja su prilagodeni iz joge, i poznati su kao Ide-
~eei ~ka-labud polomj:
I I Kleknite sa rukama na butinama, zatvorenih o~iju.

:
1
I 2Dok udiSete, lagano podignite ruke iznad glave iuzdigni- l
I 3::~ ::::~i;::~jspustite ruke na pod tako da ~e~ite

Ij 4Udahnite,savijte ruke ulaktovima ipodignite deo trupa
na sve ~etiri.
l
i
I,
: na sredinu grudi napred i nagore. (To je polozaj ma~ke).
ii 5 Dok izdisete, sednite na pete. Ostavite ruke ispniZene is-
l Pl~~:.:t::~o:::::::~:::: ::u.::. po vaSoj kuCi kako bi-

; ste mogli da uskladistite u svoju memoriju svaki polofaj u
i razli~itu scenu dilZ rute. Na primer, prvi polozaj mozete usvo-
~:u:::~~:~t::~:::::: i :=~~i:::~;:lofaj. Potom

8
1
I krenite na drugu etapu i izvedite drugi polozaj , i tako dalje.
Kasnije, proverite da li mozete da vezbate celokupan niz kao
neprekidan niz pokreta brzo presavsi u mislima kroz pet faza
putovanja.
!•
!..-...--... .......~......~...-----~ .......
72
Korak 23
Dominik sistem 1
U Koracima 12 i 13 razmotrili smo jednostavne sisteme pre-

tvaranja brojeva u slike koristeci sisteme broj-oblik i broj-rima.
Ove memorijske tehnike su izavredan uvod u ucenje onoga sto ja
nazivam ,jezikom" brojeva, i ja ih koristim za pamcenje svih onih
podataka koji obuhvataju jednocifrene brojeve.
Medutim, kada sam poceo da pamtim daleko vece brojeve za
takmicenja, shvatio sam da mi je potreban metod koji bi mi omo-
gucio da brojeve momentalno prepoznajem kao slike, sto bi me
odvelo do tog nivoa u okviru kojeg bih mogao da citam i osmislja-
vam niz od l 00 cifara, recimo, na gotovo isti nacin kao sto mogu
da citam i razumem recenicu sastavljenu od 100 slova grupisanih
u reci.
Tako je roden Dominik sistem. Dominik je njegov simbol.
Odeljenje za memorijske tehnike preobrazavanja brojeva u slova
(Department Of Mnemonically Interpreted Numbers Into Carac-
ters - Dominic). Ovaj sistem je slozeniji od sistema broj-oblik i
broj rima. Pa ipak, ulozite Ii malo vise vremena u to da ga nauci-
te, otkricete da je to daleko efikasniji metod od preobraZavanja
brojeva u simbolicke slike.
Uz pomoc Dominik sistema bilo koji dvocifreni broj (a narav-
no, postoji ih 90 od 10 do 99) moze biti preobraZen u licnost. Za-
sto preobrazavati brojeve u ljude? Iz jednostavnog razloga sto lju-
de, posebno one meni dobro poznate i zivopisne, daleko lakse
pamtim nego brojeve. Zasto ne izabrati stvari umesto ljudi? Zato
sto smatram da su ljudi daleko fleksibilniji od predmeta. Oni se
73
Dominik O 'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
mogu zamisiti u gotovo svakoj situaciji i reaguju na bezbroj razli-

~itih nacina u razlicitom okruZenju. Bacite krem od vanile na sto-
licu i nista bitno se nece desiti, ali bacite to na coveka i sasvim si-
gurno cete uskoro videti reakciju.
KAKO TO FUNKCIONISE?
Za pocetak, napisite u svojoj beleznici I 00 brojeva od 00 do
99 u koloni. Bice vam potrebne jos tri kolone: Slova/Osoba/Aktiv-
nost i Dodatni simbol (pogledajte na stranici 75). A za momenat
cete videti i zasto. Potom pogledajte bilo koji od ovih brojeva ko-
ji za vas imaju neko znacenje. Na primer, 10 me momentalno na-
vodi na to da mislim o britanskom premijeru zato sto on iii ona zi-
ve u Dauning ulici broj 10. Mofda je broj 49 okidac u tom smislu
sto odmah pomisljam na igraca iz tima ,,49-orica" americkog sam-
pionata u fudbalu.
Cim vidim 57, automatski pomisljam na mog kuma zato sto je
roden 1957. Nije bitno kako do toga dolazite sve dotle dok vas broj
redovno vodi ka posebnoj osobi.
Kada budete iscrpeli sva ova istr3Zivanja, sledeci korak je da
dodelite slova svim preostalim dvocifrenim brojevima (onima ko-
je niste odmah preobrazili u ljude). Da biste to uradili, bice potreb-
no da dodelite sve brojeve slovima alfabeta, sledeci standardni
obrazac konverzije. Evo obrasca koji ja koristim:
l=A 2=B 3=N 4=D S=P ~ 7=S 8=K 9=(j O=O I

Kad jednom budete nau6li ovaj jednostavan niz, brojeve mo-
zete da sjedinite zajedno u par tako da formiraju inicijale razlicitih
ljudi. To moze obuhvatiti prijatelje, rodake, politicare, komicare,
glumce, sportiste i sportistkinje, pa cak i ozloglasene kriminalce.
Pogledajmo kako bi to moglo da funkcionise. Uzmite bilo ko-
ju dvocifrenu kombinaciju, kao sto je 72. Prevodenjem ovog bro-
ja u njegova ekvivalentna slova iz Dominik alfabeta dobijate SB
(7=S, 2=B). Na koga sa tim inicijalima mozete da pomislite? Mo-
74
zda na Suzan Braun. On sada postaje vasa klju~na slika, iii pre bi
se reklo, klju~na osoba, za broj 72. Broj 40 se prevodi u DO (4-D,
O=O), za koje se slu~ajno ispostavilo da predstavljaju moje inici-
jale.
Nije neophodno da prizovete fotografski preciznu sliku tih
ljudi, vec da ih samo prepoznate u pogledu toga sta oni predsta-
vljaju. Najbolji na~in da to postignete jeste da svakoj osobi dode-
lite aktivnost .i dodatni simbol. Kombinacija aktivnosti i dodatnog
simbola za Suzan Braun jeste koordinacija aktivnosti u Buzan cen-
tru. Kombinacija aktivnosti i dodatnog simbola za Dominik
O ' Brajena je deljenje spila karata.
Sada brojevi odjednom dobijaju zna~enje. Udahnjujemo im
zivot i oni po~inju da zadobijaju svoj identitet i osobenost.
U segmentu ove knjige namenjenom naprednijem stepenu
znanja, pokazacu vam kako mozete da koristite Dominik sistem da
zapamtite grope od ~etiri ili vise cifara kombinujuci slova. Ali pre
nego sto predemo na tu fazu, dobra idejaje da po~nete sa prvih ne-
koliko kombinacija dvocifrenih brojeva kako biste stekli osecaj za
to kako ovaj sistem funkcionise.
Evo kombinacija brojeva od 0 do 9:
BROJ SLOVA OSOBA AKTIVNOSTI

DODATNI SIMBOL
00 00 Oliv Oji Otvara konzerve
maslinovog ulja
01 OA Osvald Ajveri Posmatranje kroz
mikroskop
02 OB Orlando Blum Rastu mu usi patuljka
03 ON Olga Nikezic Tr~anje na duge staze
(atleti~arka)
04 OD Oskar Danon Pravi poja~alo
05 OP Oliver Popovic Igra kosarku
06 oS Omar Sarif Jase i kroti kamilu
07 OS Odeta Stjuart Preska~e prepone
08 OK Olivera Kova~evic Vodi tok sou emisiju
09 OG Organ Grender Drzi majmuna
75
DominikO'Br~an --------------------------------~
Predlozio sam ime, aktivnost i dodatni simbol za svaki skup
inicijala. Prenesite moje primere u spisak u vasoj beleznici iii
osmislite sopstvena slova, pa ih potom unesite u svoju memoriju.
Sada predite na sledecih 10 brojeva (10 do 19). Ponovo upo-
trebite osobe koje sam vam predlozio ili izmislite svoje.
BROJ SLOVA OSOBA AKTIVNOSTI

DODATNJ SIMBOL
10 AO Ana Okli Puca iz pistolja
11 AA Andre Agasi Zamahuje teniskim
reketom
12 AB Ana Bolen Biva pogubljena
odrubljivanjem glave
13 AN Alfred Nob el Pali dinamit
14 AD Artful DodZer Prazni dZepove
15 AP Antoni PArker Pise penkalom
16 AS Arnold ~varceneger Pokazuje misice
17 AS Ana Stanic Pevatica zabavne
muzike, peva
18 AK Anatolij Karpov cuveni sahista, igra sah
19 AG Alek Ginis Pise knjigu
Dominik sistem je kljucni memorijski metod koji cemo pre

svega koristiti zajedno sa metodom putovanja. Ja cu vam Dominik
sistem predstavljati postepeno, tempom koji je povezan sa 52 ko-
raka ovog kursa. I kao sto sam i sam to uradio, imate moju punu
podrsku u pogledu toga da ulozite vreme i trud da naucite svaki
skup inicijala 100 licnosti, koji ce vam na kraju pruziti relativno
jednostavanjezik. Ovaj sistem ce vam osigurati da na kraju dostig-
nete zavidan nivo koji ce se ogledati u vasoj neverovatnoj sposob-
nosti da pamtite numericke informacije.
76
-i--••-•-•~-•••_rn_t1_1_u ___a__.._.____________,__..._
.. 11 ------1
_....~---•-••-
I VEtBA: Upotreba Dominik sistema 1 1
=~fixiT!~:::1~!ia~t~~n:r:!!
1
I 1
i zapamtite sledeci nasumi~ niz 20 cifara koristeei metod pu-
1 tovanja (Korak 10). I
I 18110607001817120308 i
Ij VaSa ruta bi trebalo da se sastoji iz deset scena. Osmislite pu- I
tovanje - na primer, po vasoj basti - i ugledajte svaki dvoci- i
i Evo kako se brojevi pretvaraju u slova:

• freni broj kao osobu ukorenjenu u svakoj sceni putovanja.
I
I 1s 11 06 01 oo 18 11 12 03 os
I AK AA oS os oo AK AS AB ON OK
•;
Koristeci tri klju~na principa imaginaciju, asocijaciju i loka-
f
ciju, nastavite na svoj na~in kroz dalje nizove po~evsi od oso- • .
I be koja predstavlja 18. Ja bib zamislio Anatolija Karpova ka- ~
i
il
ko plese na sahovskoj tabli (AK=l8). Sledeci je AndreAgasi
(AA=l 1) koji igra tenis na terenu. I tako dalje . .. sve do naj- :•
I
I
:•
G
udaljenijeg kraja moje baste gde me u prijatnoj hladovini in-
tervjuise Olivera Kova~evic (OK=08) .
i
I Zapisite broj u vasu beleznicu. Koliko cifara mozete da se
prisetite u nizu pre nego sto pogresite?
i
! Rezultat Pet poena za svaku ispravno navedenu cifru pre ne- Ii
,
II go sto napravite gresku.
!
i
I
L......;......_...........,,.,...~~*...... ~..-...,~.......~---- --···-·_ ,_J
77
Korak 24
Kako da zapamtite viceve
Zbog ~ega tako cesto ulaZemo posebne napore da zapamtimo

vieeve? Pa dobro, verovatno zato sto se obicno toliko usredsredi-
mo na to da cujemo glavni stos i sto nas to toliko zabavlja da za-
boravimo da bi trebalo posebno da se posvetimo tome da ga za-
pamtimo.
Da bismo bolje pamtili vieeve, potrebno je da ih rezimiramo
vizuelno iii na taj nacin sto cemo ih pamtiti kao scenu iii povezati
sa odgovarajucom vizuelizovanom slikom. Teoretski, moramo da
se setimo samo slike da bi nam vie oziveo u secanju - pod pretpo-
stavkom da je vie, pre svega, lak za pamcenje. Ali kako mozemo
biti sigurni da ce nas vizuelni okidac podsetiti sadrzaja? Zamislite
da sedite sa prijateljem caskajuci o cirkusu, dok vam je stalno na
pameti da mu ispricate pricu o krotitelju lavova. Pre mnogo mese-
ci ste pokusali da zapamtite taj vie tako sto ste ga povezali sa zi-
vopisnom slikom u okviru koje lav guta krotitelja - sa sudbinom
koja izmice samoj sustini vica. Ali zato sto ste zaboravili da ste
jednom culi i pokusali da zapamtite taj vie, upucivanje vaseg pri-
jatelja na teme o cirkusu nisu dovoljne da budu okidac pamcenja
slike. I tako propustate priliku da se zabavite.
Sta, dakle, mozemo da uradimo da bismo osigurali da se viea,
kojeg smo jednom upamtili, setimo upravo onda kada to pozeli-
mo? Odgovor se sastoji u tome da moramo svesno da formiramo
jedan repertoar viceva i da ih s vremena na vreme provezbamo sve
dotle dok ne postanu nasa druga priroda. Ma koja memorijska teh-
nika bila upotrebljena tako postaje jedna vrsta skele: on.a je kori-
79
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
sna za pripremnu fazu - gradenje repertoara - ali moze biti odba-

cena kada se celokupan repertoar viceva ucvrsti u nasem umu. Da
biste formirali vas repertoar, koristite metod putovanja (pogledaj-
te Korak 10). Recimo da vasa kuca iii stan ima 10 prostorija; mo-
gh biste tome dodati kucu iii stan vaseg prijatelja cime cete dobiti
20 prostorija, ili 20 polozaja, na vasem celokupnom putovanju.
Pridodajte sliku svakom novom vicu koji naucite, i svaku mental-
nu sliku smestite u sledecu prostoriju u koju udete, iduci po kuci
vasim unapred odredenim redosledom.
Odmah nakon sto cujete neki nov vie, ispricajte ga petorici
razlicitih ljudi: to takode doprinosi tome da ga bolje zapamtite. I s
vremena na vreme, kad popunite mentalnim slikama obe kuce, ve-
zbajte ceo svoj repertoar od 20 viceva. S vremenom ce vam vice-
vi postati poznati poput alfabeta, tako da cete ih se lako prisetiti
kad god se budete nasli u prilici da ih nekome ispricate.
Anegdote i vicevi sa igrom re~i
Sale cesto poprime vid kratkih prica, u kojem slucaju jedna

jedina zivopisna slika mozda nece biti dovoljna da ih zapam-
tite. Resenje bi moglo da se sastoji u tome da pridodate sliku
svakoj epizodi vica zasebno, da biste potom izmislili vezu iz-
medu svake te slike sa posebnom karakteristikom sobe kojoj
ste pripisali vie u celini. Dalje smemice su date u koraku 25,
o tome kako da zapamtite knjizevna dela. Mnogi vicevi, na-
ravno, u velikoj meri zavise od igre reci, pa mozete odluciti
da ulozite poseban napor da zapamtite kljucne fraze - u tom
slucaju bi trebalo da imate u vidu savet dat u Koraku 40, o
pamcenju poezije.
80
Korak 25
Kako da zapamtite
knjiievna dela
Citanje romana predstavlja veliku razonodu na odmorima.

Razne obaveze nas mogu sprecavati u tome da ugrabimo vise od
pola sata iii sat, da bismo potom jedva uspeli da izdvojimo jos ma-
lo vremena dva i1i tri puta nedeljno. Tako se moze desiti da zabo-
ravimo pocetak knjige pre nego sto stignemo do njene polovine.
Veze u zapletu nam izmicu. Isto tako mozete da izgubite nit i ne
shvatite motivaciju o kojoj je bilo reci na prethodnim stranama
knjige. Moze vam se desiti da potpuno previdite sporedne zaplete,
iako dobro razumete onaj glavni.
,,Ne, ja mogu da pratim cak i daleko slozenije zaplete", prote-
stovacete vi. Ali koliko dugo mozete da ~ite u glavi sve ostalo
osim osnovnih detalja? Mesec iii dva? Sest meseci? Ako je vase
pamcenje tako kratkotrajno, to je stvamo steta jer gubite naknad-
no zadovoljstvo koje ostaje od citanja. Primena mentalne discipli-
ne ce uciniti da kvalitet vaseg citanja bude takav da njegove efek-
te osecate i kasnije, a ne samo u trenutku citanja.
Tek nekoliko ljudi bi se usudilo da se upusti u problem da ci-
ta roman pomocu metoda putovanja, ali ne postoji taj razlog zbog
kojeg ne biste primenili Mapu uma (Korak 28), koja ce vam pomo-
ci da trajno zapamtite to sto ste procitali. Najkorisnija tehnika je,
ipak, da knjizi pristupite imaginativno. Potrudite se da sto je vise
moguce ozivite scene i susrete, da se sazivite sa nevoljama glavnih
junaka. Da biste mogli da zamislite posebne likove u pogledu nji-
hove pojave, licnost u takvim zivotnim okolnostima, prisetite se
81
Dominik O 'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
nekoga ko se odli~no uklapa, ili gotovo u potpunosti odgovara jed-

noj takvoj zivotnoj situaciji. Koristite poznata mesta koja ce vam
pomoci da vizuelizujete sklop radnje, ako vam to posebno odgova-
ra. Ili, ako je mesto egzoti~no, prisetite se prizora koje ste videli u
magazinima ili na televiziji.
Mnogi ~itaoci se varaju kada misle da roman treba da se pro-
zivljava samo dok se ~ita. U stvari, bolje cete se secati romana ako
budete dopustili da likovi i njihove situacije neko vreme five u va-
soj glavi, kada odlozite knjigu u stranu. Uzivite se u ulogu tih ju-
naka u k:njizi.
r---~- ....-· •Sa I - · .-· - · . . . . . -=:•::#~~1 ............._.__-__._....~_W......._J
l
!
VEmA: PamCen.je celog filma
Filmovi su poput romana: lako je zaboraviti ~ak i one
i:
I dobre nakon nekoliko meseci - i kada se u razgovoru pove- J
•
I de re~ o tom posebnom filmu, mozete da ulazete poseban na-
por da biste se setili sta je to sto vam se u njemu ranije svi-
i
i
I!delo ili nije. Naravno, neki filmovi - posebno oni koji u se-
bi sadrle potragu za kriminalcima - namemo navode na po-
i
I
gresne tragove. Retrospektiva takode moze biti zbunjujuca.
Nakon sto pogledate jedan takav film, bilo bi zabavno izaci
s prijateljima i porazgovarati o razvoju i preokretima zapleta
I
i
od po~etka do kraja. Cak se mozete u tome i nadmetati, do- i

deljujuci jedni drugima poene za svaki zapamcen detalj. !
I lmena glavnih Iikova ne bi trebalo da budu problem ako ste i
I dobro koncentrisani (iznenadili biste se koliko ljudi nakon !
i filma ne pamle ovaj osnovni podatak); ali proverite, isto ta- !
i ko, da Ii ste zapamtili i imena sporednih likova, naziva me- i
i sta, i na~ina na koji su bile uredene kuce tih ljudi. U stvari, ;
s dijapazon za testiranje memorije je prakti~no bezgrani~an. i
L...:..:. - ••I -IU - I e ----AO I __ . . _ _ :
82
Korak 26
v
Citajte brie i zapamtite vise
Zivimo u doba informacija. Jednostavno nema dovoljno vre-

mena da se procita svaka rec u svim medijima koji nam se predsta-
vljaju. Dobra vest je da ne moramo da citamo svaku rec na strani-
ci da bismo shvatili njeno znacenje. U stvari, usredsredujuci se na
kljucne reci, mozete da razumete i usvojite informaciju podjedna-
ko efikasno kao i da ste procitali tekst od reci do reci, i tako ubr-
zate tempo kojim citate. Dakle, moglo bi se reci da je brzo citanje
brza memorijska tehnika.
PRINCIPI BRZOG C:ITANJA

Prosecna brzina citanja je nesto manje od 200 reci u minuti za
prosecnog studenta sa prosecnom stopom razumevanja. Medutim,
brzina se moze povecati - u razmerama do 1000 reci u minuti vez-
banjem ukoliko se slede ovi neraskidivo povezani kljucni principi
brzog citanja:
Koristite vizuelni vodic. Mada vam to moze izgledati nepri-
rodno za pocetak, upotreba neke vrste pokazivaca, kao sto je olov-
ka iii vas prst, pomaze da oci lagano prelaze i prate red teksta. To
vam omogucava da razvijete kontinuirani ritam, a da vam pritom
nista ne odvuce paznju. Procitajte ceo pasus - iii kratak clanak -
bez pauze, citajuci svaku recenicu samo jednom i uzimajuci u ob-
zir samo ono najvamije.
Ako se u potpunosti usredsredite, necete morati da se vratca-
te i zadrZavate na manje znacajnim reCima. Odrlavajte lagan, ujed-
nacen ritam, i pokusajte da povecate brzinu kojom pokrecete po-
kazivac.
83
Dominik O 'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
~............................... ,_,.,.. ......................:•••---

- -· ..-....,
VEmA: Brzo ~itanje
I. Ova vdba vam omogueava da eksperimentilete sa tehnikom
; brzog ~itanja. Prvo bi trebalo da ~ trenutnu brzinu
kojom ~itate, i da potom pratite svoje rezultate dok budete ra-
I
I
dili na tome da ~itate sve bde i bde.
t Uzmite bilo koji deo proznog teksta iz knjige, magazina
ili novina i procitajte na uobicajen nacin toliko teksta ko-
I liko otprilike u ovoj knjizi stane na jednu stranu - oko 250

reci. Koristite stopericu da izmerite svoje vreme, ili zamo-
I lite prijatelja da vam izmeri tacno vreme u sekundu i uka-

ze vam na postignuti rezultat cim zavrsite sa citanjem tog
dela teksta. Potom izracunajte brzinu kojom 6tate koriste- ••
ci ovu formulu :
I
Ii (Ukupan broj pro~itanihr~i: Vreme izrdeno u sekundama)
x 60 = Broj ~i u minuti
li
I 2 Proverite stepen razumevanja teksta zapisujuci u belefui-
Ii
cu glavne stvari koje ste usvojili tokom citanja, ukljucuju-
i
i
ci i sve cinjenice i primere. Ili recite prijatelju da vam po-
stavlja pitanja koja se ticu va~eg razumevanja procitanog
I teksta. Trebalo bi da budete zadovoljni sobom ako ste
If shvatili sustinu pasusa. ••
~
• 3 Uzmite drugi deo slicne duzine koji sadrZi slicnu kolicinu
i teksta. Ovog puta, primenite principe brzog citanja opisa-
i
•2
4 ne na strani 83 . i
i• 4 Izratunajte novu brzinu titanja koristeCi gore navedenu i,
~
formulu. Proverite koliko ste razumeli to sto ste procitali
kao u prethodnom slucaju. i
ii S Eksperimentisite sa razlicitim brzinama citanja raznih de- f
:
f lova teksta sv·e dotle dok ne otkrijete podesnu ravnotezu j
I. ~~'.=~==~==-u_koje~=.J
84
Korak 27
Kako da zapamtite citate
Sposobnost da tu i tamo u obican razgovor ubacite citat iz

knjiga pisaca kao sto SU Oskar Vajld ili Mark Tven iii re<!i mislila-
ca kakvi su Albert Ajn~tajn iii Ralf Valdo Emerson, svakako pred-
stavlja pravi nacin da impresionirate druge iii da steknete znacaj-
nu prednost u debati. Ali, citati tako lako izmicu nasem pamcenju
da nam se cine gotovo neuhvatljivi! A nema nikakve svrhe zapam-
titi ih napola ili izgovoriti pola misli ne secajuci se ko je to rekao,
jer biste, svakako, povrsnim znanjem njihovih rukopisa ostavili
daleko slabiji utisak od onog koji zelite. U ovom koraku cemo raz-
motriti metode pomocu kojih korisne iii nadahnjujuce citate moze-
te zapamtiti tako da oni postanu deo vaseg dugotrajnog pamcenja.
Kao i kod viceva, najbolji nacin da trajno zapamtite citat je da
ga povezete sa zivopisnom slikom. Ali, pri tome treba da imate na
umu dve razlike. Prva, kod citata bi trebalo da pamtite tekst od re-
~i do reci (mada ce obicno u stranim citatima postojati izvestan ne-
dostatak usled prevodenja). I druga, bice potrebno da pre svega za-
pamtite ko je napisao ili izgovorio te misli.
Mozda cete otkriti da je najbolji nacin da zapamtite citate da
formirate citav repertoar takvih poznatih misli i izreka koristeci
metod putovanja, i sledeci savet preporucen za pamcenje viceva
(Korak 24). Buduci da ovde moramo da se nosimo sa pisanom rec-
ju, knjizara iii lokalna biblioteka predstavlja idealno mesto za va-
se putovanje - mogli biste cak da smestite svaki citat u relevantno
odeljenje unutar te ustanove. Ako mozete, izmislite sliku koja sa-
zima autora citata sa njegovim sadrzajem, i to uskladistite u odgo-
85
DominikO'Brajan -------------------------------------
varajucu scenu vaseg putovanja, kao deo vaseg repertoara pozna-
tih misli i izreka. Dalje aspekte biste mogli da zapamtite kako bi
vam pomogli da rekonstruisete posebnu frazeologiju citata.
Uzmimo sada jedan primer, i pogledajmo kako vi mozete po-
stupiti. Sledeci citat pripada ser Vinstonu Cercilu:
,,Pesimista vidi teskocu u svakoj prilici,

dok optimista vidi priliku u svakoj teskoci."
Prvi korak se sastoji u tome da pronadete kljucnu sliku koja

rezimira su8tinu citata. U ovom slucaju klasicna slika u ovom cita-
tu bi bila ca~a koju bi optimista video kao polupunu, a pesimista
kao polupraznu. Dakle zamislite Cercila - onako debeljuskastog
kako pusi cigaru - ddeci u ruci polupunu casu (mozda skotskog
viskija) sa optimisticnim izrazom na lieu. ,,Vin" od Vinston se po-
vezuje sa optimizmom i dodatno naglasava poruku.11) Mogli ste
da zapazite da dva suprotna gledista odrafavaju jedno drugo kao u
ogledalu (,,teskocu u svakoj prilici - priliku u svakoj teskoci''), i
zamislite kako se Cercil ogleda u staklu case, nalik na ogledalo.
Ako vam je autor ovog citata nepoznat, pa zbog toga morate
da pamtite ime koje vas ni na Ma ne asocira, u tom slucaju bi tre-
balo da razlomite prezime na delove i da ih zapamtite, koristeci
sopstvenu imaginaciju u pracenju bilo koje od asocijacija koje sam
prethodno opisao u ovoj knjizi.
11) Rec Win na engleskom znaci pobediti, pa se zato povezuje sa

optimizmom. (Prim. prev.)
86
I
I
s
Postavite slike na adekvatnim mestima dok budete planirali i
koristili vas metod putovanja - mo~da prve tri prostorije va-
seg stana ili kuce. Ovde testiramo samo kratkotrajno pamce-
II
nje, tako da imamo za cilj da vidimo da li mozete da zayam-
tite, za 30 minuta od ovog trenutka, sva tri citata plus Cerci-
lov citat sa strane 86. Aktivirajte stopericu.
II
,,Mogu da prihvatim poraz. To se svakom ponekad desi. Ali

ne mogu da prihvatim da prestanem da dalje pokusavam."
Ii
Majkl Dzordan, americka kosarkaska zvezda i
i
II ,,Ako sam uspeo da vidim dalje, to sam postigao zahvaljuju-
ci tome sto sam stajao na ramenima divova."
II
•l
Ser Ajsak Njutn, naucnik I
,,Sudite o ljudima na osnovu nj ihovih pitanja, a ne odgovora."
Volter, francuski mislilac iz osamnaestog veka I
I Rezultat 10 poena za svaki citat koji ste ispravno zapamtili
(morate da zapamtite od reci do reci za taj rezultat) i pet po-
II
• ii
i ena za svako ime koje ste ispravno zapamtili.
I
Neuvezban: 20+ Napredan: 30+ Ekspert: 50+ i
l..-9>S-~...............liA1 1 t • ·~-~·-
· --~~·-,
i
...-_.......,..--·-·lit
87
Korak 28
Memorija i mape uma
Mapiranje uma pruza uproscen sematski pregled teme i pred-

stavlja idealan natin da predstavite informacije u vizuelnom obli-
ku, koji vas um lako moze da razume. To je korisna tehnika za be-
lezenje rezimea svega onoga sto ste protitali u knjizi, novinama iii
magazinu ili onoga sto ste u~ili na predavanjima iii ~uli na televi-
ziji iii radiju.
Mape uma je 1960-tih godina izmislio moj prijatelj i kolega,
Toni Buzan. Toni je mape uma video kao metod koji istovremeno
angafuje levu i desnu hemisferu mozga, i povezuje ihjednu sa d.ru-
gom. Analiti~ka, logitka leva hemisfera mozga razume i pristupa
informaciji; dok imaginativna, intuitivna desna mozdana hemisfe-
ra pronalazi vizuelni oblik da je predstavi. Dole se nalazi rezime
razli~itih procesa koji se vezuju za svaku hemisferu, koji vam po-
ma:Ze da shvatite kako funkcionisu mape uma.
Leva bemiafera Dema hemisfera

Govor Kreativnost
Analiza Opaianie boia
Rasporedivanje Svest o prostoru
Lo~ika Stvaranieoregleda
Lineamo misljenje Sanjarenje
Racionalno mislienie Ritam
Prepoznavanje brojeva Prepoznavanje lica
i reci i predmeta
89
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - -
Mapa uma je do bar nacin da predstavite razlicite vazne teme

- ali i pravi metod koji vam pomaze da ih prepoznate ili da ih se
podsetite baciv~i samo jedan pogled na nju. Centralne teme su ja-
sno definisane dok su sve nebitne informacije odstranjene. I ~to je
najva.Znije, celokupnu sliku i kljucne detalje mozete sve da sagle-
date u isti mah.
UZORAK MAPE UMA 0 GLOBALNOM

OTOPLJAVANJU
Uproscena mapa uma ukazuje na jedan moguci pristup. Kla-
sicno mapiranje bi imalo vise slika i pokusalo da kad god moze ko-
risti po jednu rec a ne fraze. Isto tako, svaki ogranak bi bio u dru-
goj boji.
90
r· \TFZBA: Kre;aj~ -~oju m:;~--

,
Uzmite p~ papira i nekoliko tlomastera u boji ill olovaka.
(Koristite mastilo za pisanje slova i tlomastere za crteu.)
Mo!ete odl1Witi da zapOOnete grubim nacrtom kako biste nje-
gove razmere mogli prilagoditi u onom trenutku kada na ma-
pu budete postavili sve Ito ste !eleli.
Svrha ove vezbe je da izradite i zapamtite dve mape uma, i to: I

1 Izaberite temu o kojoj zelite da budete informisaniji. Mo-
zete da odaberete bilo koju oblast - mozda aspekt sporta
iii muzike, iii neku epizodu iz istorije, ili mozda nesto vi-
se tehnicke prirode kao sto je na primer nacin na koji t•
funkcionise motor automobila. Mozda vec znate kljucne I
i
I
stvari i zelite da stvorite jasniju predstavu. Procitajte neku
I literaturu, crtajuci mapu uma kako budete napredovali i
raspolagali sve vecim brojem informacija; ali, ne belezite
duge napomene, vec se ogranicite samo na kljucne stvari,
Ii izrazene tek u nekoliko reci. Na taj nacin, postepeno uno-

site nova saznanja stecena citanjem, dodajuci nove ogran-
ke mapi uma. Kada budete stekli osecaj da ste dovoljno
I
I
procitali i shvatili, pripremite konacnu mapu urna, u razli- i
i citim bojama, sa odgovarajucim slikovitim prikazima i cr-
tezima. Ucvrstite ih u svom pamcenju. Nakon dva iii tri
II
I
i
dana proverite .
da li mozete
samo na SVOJU memonJu.
.. da ih ponovite oslanjajuci se
I
I•
Kljucni prioriteti u vasem zivotu, u vezi sa pitanjima kao
2 sto su kuca, novae, veze, rad, slobodno vreme, vestine, si- I
I
I
stem vrednosti, ambicije, putovanja, i tako dalje. Mozete
i koristiti ovu vrstu mape uma kao meted pomocu kojeg ce-
te odrediti na koji nacin vi vidite svoj napredak u buduc-
Ii nosti. Dodajte jednostavne slike koje ce vam pomoci da

utvrdite stvari koje vam najvise znace. Ako :Zelite, kao i
kod prve mape uma, dimenzije ovih slika mozete upotre-
Ii
i biti tako da one odra:Zavaju njihov relativan znacaj.
•!-,-·-·....--·------·..........J.....,_.___,....·-·_ _..._..!_........ ~............... !
.........-... i
91
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Dakle, kako biste izradili mapu uma, na primer, predavanja?

Predavac bi mogao da izla.Ze temu neuobicajenim redosledom - on
iii ona mogu zapoceti predavanje nevafuim detaljima kako bi vam
privukli paznju i polako prelaziti na sustinu, iii prvo izloziti cen-
tralnu temu, da bi je potom propratili kvalifikacijom. Dok budete
stvarali svoju mapu uma, potrebno je da budete dovoljno fleksibil-
ni da se prilagodite takvim promenama u naglasavanju manje-vise
bitnih iii nebitnih podataka. Ne mozete znati koji su sustinski po-
daci dok predavanje ne bude gotovo.
Mnogi ljudi ce odluciti da sacine mapu olovkom iii penkalom
pre nego sto naprave konacnu verziju u boji. lzradomjednostavnih
crteza unutar mape uma (ne brinite, ne zahteva se profesionalno
crtanje), doprinosite tome da kljucne reci predstavite zivopisno i
ucinite ih lakim za pamcenje. A koriscenjem raznobojnih olovaka
iii markera, mozete da naglasite razli6te pravce teme sto ce vam
pomoci da mapu uma ,,citate" bne i efikasnije - a to ce ovaj prin-
cip uciniti savrsenim sredstvom za revidiranje celokupnog gradi-
va. To je takode koristan nacin da pripremite esej, svedete priruc-
nik, udzbenik iii clanak na samu sustinu u jednostavnijoj i pregled-
nijoj formi, iii da objasnite svoje ideje o bilo kojoj vrsti projekta.
Kada odlucite da zapamtite mapu uma, prostorni aspekti vam
pomazu da u svoju memoriju duboko utisnete njene sadnaje. lde-
ja se sastoji u tome da usvojite i da se ponovo setite cele mape, kao
sto biste mogli da se prisetite poznatog mesta, iii mape mesta u ko-
j em ste ziveli. Recimo da zelite da se setite efekata globalnog za-
grevanja. Zamislite ogranak pri vrhu mape sa njene desne strane, i
procitajte kljucne reci onako kako ste ih vizuelizovali i utisnuli u
svom pamcenju. Bilo koji slikovit simbol koji ste tu smestili nada-
lje ce vam pomagati u procesu prisecanja svih podataka.
92
Tehnike efJ.kasnog pamcenja
Korak 29
Kako da zapamtite aovore i
prezentacije
Nekim ljudima vec i sama pomisao na to da stupe makar i

pred malobrojnu publiku i izgovore par reci moze da bude zastra-
sujuca. Najbolje prezentacije ili govori su oni koji su unapred do-
bro pripremljeni i potom zahvaljujuci memoriji vemo reproduko-
vani, pri cemu govomik svojim pogledom kruzi po publici i s njom
kontaktira ocima. Pa ipak, nervi mogu da umanje zadovoljstvo
odrZavanja ili slusanja ovakvih govora, i to najvise zbog toga sto
je trema pravi kradljivac svih zapamcenih podataka: suocavanje sa
publikom punom iscekivanja, cak i najuvezbanijeg govomika mo-
Ze iznenada dovesti u situaciju da muse mozak odjednom blokira
i ucini kao prazan list papira. Panika!
KORISCENJE MAPE UMA

Jedan od najefektnijih na6na da pripremite govor iii prezen-
taciju je da sve svoje ideje unesete u mapu uma, kao sto je prika-
zano u prethodnom koraku. Potom fiksirate taj skup kljucnih reci
u svom umu i nastavite da ih postavljate logicnim redom kroz di-
jagram - na primer, u pravcu kazaljke na satu, pocevsi od gomjeg
levog ugla, iii bilo kojeg dela koji se vama cini kao najprirodniji.
Kljucne slike i/ili reci koje nizete na vasu mapu postaju pokretaci
svega onoga sto zelite reci. Do trenutka kada bude trebalo da odr-
zite govor, mapa ce varn bi ti potpuno poznata. Iako ste je, pre sve-
ga, vi izmisljali i osmisljavali, ona ce sama od sebe da se utisne u
93
Dominik O'Brajan
vas um; tako da ce ona podsticati vasu memoriju kad god je na-
knadno budete proucavali. Naravno, upravo pred sam govor, pre-
porucljivo je da se umirite na nekoliko trenutaka i bacite jos jedan
pogled na nju i, ako za to ima vremena, provezbate scene govora
u svojoj glavi, koristeCi mapu uma kako biste proverili da niste ne-
sto propustili u pogledu bilo koje stvari.
Posebna prednost primene mape uma u pripremi govora sasto-
j i se u tome sto vam uliva samopouzdanje. Znate da jednostavno
ceo govor imate mapiran u vasem umu na poznatoj slici, i da mo-
zete da prelazite po toj skici kako vam je volja. Samopouzdanje se
na taj nacin sve vise povecava. Vee samo to sto znate da ste dobro
pripremljeni i opremljeni pomaZe vam da dobro izvrsite zadatak; a
to za uzvrat samo jos vise povecava va5e samopouzdanje kada se
sledeci put suocite sa izazovom.
Naravno, u mnogim situacijama kada drzite govor niko ne bi
bio iznenaden niti razocaran ako biste imali saZet nacrt u vasoj ru-
ci, i povremeno bacili pogled na njega kad god vam je potreban
podsticaj. Dclanje jednog papira sa vasom mapom uma ce svaka-
ko ostaviti jos bolji utisak na publiku nego gomile belezaka koje
morate da listate kako biste pronasli potreban podatak tokom izla-
ganJa.
KORISCENJE METODA PUTOVANJA

Drugi nacin da se pripremite za nastup bez belezaka jeste da
zapisete kljucne reci vaseg govora i preobrazite ih pomocu asoci-
jacija u slike koje se lako pamte, a koje potom smestate u razlicite
etape duz izabrane rute koristeci metod putovanja (pogledajte Ko-
rak 10). Mozete odluciti da u tu svrhu upotrebite sopstvenu kucu
iii stan, ili put od vase kuce do zeleznicke stanice. Dalje smemice
o primeni ove tehnike su date u primeru, izlozenom na sledecoj
strani.
94
Tehnike eiikasnog pamcenja
SAVETI:
Sastavljanje govora sa kljuenim uwkama i fruama
Pokusati zapamtiti govor od reci do reci, poput glumca

koji uci svoj scenario, jeste cilj prepun raznih prepreka. Pro-
blem se sastoji u tome sto preuzimajuci rizik da svoj tekst na-
u6te napamet, sebe dovodite u situaciju da ako iz bilo kojeg
razloga (kao sto je, na primer, trema) zaboravite sledecu re-
cenicu, mozete potpuno da se zbunite i izgubite kontrolu.
Upravo iz tog razloga je bolje da pamtite svoj govor imajuci
stalno u vidu kljucne reci - sustinu onoga sto zelite da kaze-
te, ne obaziruci se na plan kako bi trebalo da ga izlozite.
Da biste upamtili kljucne podatke, mozete koristiti ima-
ginativne asocijacije da biste ih preobrazili u slike koje u gla-
vi postavljate na razna mesta, sledeci principe metoda puto-
vanja (pogledajte Korak 10). Potom ponovo obuhvatite te sli-
ke, i na taj na6n i sustinske stvari, ponavljajuci putovanje. Na
primer, ako na kraju vaseg govora planirate da zahvalite far-
meru koji vam je dozvolio da leto provedete na njegovom
imanju, mogli biste da odlucite da smestite smrdljivu kravu u
vasu spavacu sobu za goste (mozda u krevet u kojem ce ispr-
ljati carsave), iii ogromnu svinju na zeleznicku stanicu (mo-
zda pokufavajuci da je nekako smestite u vagon).
S vremena na vreme mozda bi trebalo da se u svom go-
voru osvmete na neka imena iii brojeve. Naucili ste kako da
zapamtite imena i brojeve u Koracima 12, 13, 15 i 23 , pa za-
to sledite uputstva data u tim segmentima.
95
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
U govorima namenjenim da zabave iii pricine zadovolj-

stvo, umesto da budete cisto informativni, daleko je bolje da
pribegnete frazama, jer su one u tom kontekstu daleko bolje
sredstvo. Vrlo je lako kombinovati metod putovanja sa uce-
njem napamet nekoliko elokventnih recenica. Posto ste sasta-
vili posebno efektno uoblicenu recenicu ili citav niz slicnih
recenica, mozda cete odluciti da od jedne od kljucnih reci (u
idealnom slucaju, one koju spominjete na pocetku) sklopite
sliku koju mofete smestiti na takvo mesto u okviru vaseg
mentalnog putovanja, da vec samim tim kada je se prisetite
vase izlaganje cele recenice iii niza recenica pocne neometa-
no da tece. Vase najbolje fraze vezbajte sto vise mozete kako
biste postigli maksimalan efekat.
96
I
Tebnike eflkasnog pamcenja
Korak 30
Memorijski ciklusi i savrseno
. .
pr1seca11Je
~
Do sada smo u ovoj knjizi razmatrali memorijske tehnike za

pamcenje sirokog dijapazona informacija pocevsi od LIB-a, krat-
kih ~oping lista, uputstava, recnika stranih jezika, citata i kratkih
govora. Vecina ovih tebnika obuhvataju tri kljucna principa - aso-
cijaciju, lokaciju i imaginaciju. Primena metoda putovanja, zasno-
vanog na poznatim mestima, izgleda posebno premoscuje jaz iz-
medu kratkotrajnog i dugotrajnog pamcenja. Taj metod gotovo kao
da zaobilazi kratkotrajno pamcenje, omogucavajuci da veci broj
informacija prodre direktno u dugotrajno pamcenje. Ove memorij-
ske tehnike odstranjuju tezinu tradicionalnih metoda ucenja napa-
met, koje u poredenju sa ovim mogu biti spore, opterecene brojnim
ponavljanjima i manje efikasne. Alida biste obezbedili da se infor-
macije zadrze i ostanu u dugotrajnom pamcenju, od sustinskog je
znacaja da znate kada i koliko cesto da ih pregledate i obnavljate.
EBINGHAUS I KRIVA PAMCENJA

Jedan od prvih ljudi koji je izveo eksperimente o Ijudskoj me-
moriji bio je nemacki filozof Herman Ebinghaus (1850-1909). On
je izmislio metod testiranja memorije koristeci niz besmislenih
slogova - naizgled besmislenih slogova, koje je tesko zapamtiti, na
primer: DAJ. On bi nekoliko puta citao spisak od 20 takvih slicnih
slogova sve dotle dok ne bi bio u stanju da zapamti tacan niz. Po-
tom bi nakon razlicitih vremenskih perioda izmerio koliko je za-
97
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
pamtio. To je verovatno bila prva formalna ikada osmisljena krivu-

lja ucenja. Ebinghaus je uocio da se, u okviru niza informacija,
la~e pamti podatak na samom pocetku i na kraju spiska nego u
sredini. Ove tendencije su poznate kao efekat polozaja u seriji12).
Ebinghaus je takode otkrio da je najbolji nacin da zadrzimo
maksimalnu sposobnost prisecanja taj da redovno pregledamo i
obnavljamo podatke sve dotle dok ih, kako on to naziva ,,ne preu-
cimo" .13)
Da biste konsolidovali svoje pamcenje uskladistenih podataka
potrebno je da znate kada da ih pregledate. Evo mog predlozenog
rasporeda perioda obnavljanja, za koji sam otkrio da funkcionise
izuzetno efikasno za veCinu vrsta gradiva:
12) Efekat polozaja u seriji je pojava da se istaknuti delovi niza

bl'Ze uce i duze pamte od ostalih. Tako, recimo, pri ucenju ni-
za reci najbrze i najlakse se zapamte prve i poslednje u nizu,
kao sto se i kod ucenja lavirinta brze uce i trajnije pamte prve
i zavrsne tacke izbora. Gestaltatisticki orijentisani psiholozi to
objasnjavaju time sto se ovi podaci perceptivno izdvajaju od
okoline, koja je manje diferencirana i poznate su kao pocetne
i zavrsne tacke izbora, sto krivu ucenja prikaz~e svojim obli-
kom latinicnog slova U. Recnik psihologije, Zarko Trebjesa-
nin, Beograd, 2000.
13) ,,Overlearning" je preucavanje. Ovaj termin oznacava nasta-
vljanje ucenja nekog gradiva i posle postizanja odredenog kri-
terijuma - prepoznavanje ili reprodukcija gradiva u celini.
Kod preucavanja, u ucenju jedne serije stranih reci, subjekt
nastavlja vezbanje i onda posto je vec bio u stanju da reprodu-
kuje seriju u celini, bez greske. Gradivo koje je preuceno du-
ze se pamti i lakse reprodukuje. ~to je preucavanje duze, re-
tencija je veca, ali je njen prirastaj sve manji. Recnik psiholo-
gije, Zarko Trebjesanin, Beograd, 2000. godine
98
PRVI PREGLED • ODMAH POSLE UCEN'JA

DRUGIPREGLED ~ NAKON 24 CASA
TRECI PREGLED • NAKON NEDEUU DANA
CETVRTI PREGLED • NAKON MESEC DANA
PETI PREGLED • NAKON TRI MESECA
Mozete da se pridrzavate ovih ,,pet pravila" u pogledu nekih

vezbi u ovoj knjizi. Sama vezba ce vam obezbediti etapu prvog
pregleda. Potom se mozete vratiti obnavljanju nakon predlozenih
vremenskih intervala i ponovo se testirati kako biste se uverili da
su podaci ostali u va8em dugotrajnom pamcenju.
99
Moc pamcenja
• Korak 32 Kako da zapamtite telefonske
razgovore
• Korak 34 Kako da zapamtite §pil karata
• Korak 35 Kako da postanete tivi kalendar
• Korak 36 Kako da zapamtite istorijske datume
• Korak 37 Telefonski brojevi i vdni datumi
• Korak 38 Kako da zapamtite vesti
• Korak 39 Kako da zapamtite dobitnike
Oskara
• Korak 40 Kako da zapamtite stihove
Dominik O 'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
vo poglavlje saddi naprednije korake mog memorij-
0 skog programa. Neki od njih ce obuhvatati vezbanje

klju~nih tehnika sa kojima ste se vec upoznali, ali na
daleko visem nivou. Na primer, napredovacete postepeno izgradu-
juci put od 52 etape. A neki koraci, kao sto su Kako da zapamtite
telefonske razgovore (Korak 32) i Kako da zapamtite vesti (Korak
38), zahtevaju da kombinujete veliki broj tehnika, uklju~ujuci me-
tod putovanja, pamcenja imena, smemica, zemalja i glavnih gra-
dova, i citata, kao i Dominik sistem, kako biste zapamtili ~iroki
spektar podataka.
Nastavicete da u~ite Dominik sistem (od broja 20 do 99) u

Koracima 31 i 33 kako biste kompletirali svoj repertoar od 100
slova. Razvicemo ovaj sistem tako da obuhvati slozenije slike, ko-
je vam omogucavaju da sa lakocom zapamtite vazne datume i
kompleksne nizove brojeva.
U drugim koracima cu vas upoznati sa novim tehnikama, kao
sto je moj posebno osmisljeni sifrovani sistem da bih vam pomo-
gao da utisnete u svoju memoriju bilo koji datum u poslednjih ne-
koliko vekova. Takode cu vas nau~iti kako da zapamtite spil kara-
ta (nesto sto je u~inilo da mi pristup kazinima u Las Vegasu bude
zabranjen!). Prakti~ne vezbe ce pokazivati i pratiti vas napredak.
102
Tehnike efI.kasnog pamcenja
Korak 31
Dominik sistem 2
U Koraku 23 sam vas upoznao sa Dominik sistemom za uce-

nje novogjezika: jezika brojeva. Zamolio sam vas da sastavite Spi-
sak prvih 20 brojeva od 00 do 19, i da ih potom, koristeci pazljivo
osmisljen sistem sifara, preobrazite u slova koja formiraju inicija-
le razlicitih ljudi. Svaka osoba je bila obelezena i dodatnim simbo-
lom i/ili aktivnoscu. Na primer, broj 06 se prevodi u Olivera Seho-
vic (O=O, 6=S), cija se aktivnost sastoji u tome da sedi i igra sa-
hovsku partiju na tumiru. Ako smatrate da je potrebno da obnovi-
te metod Dominik sistema, onda se vratite na Korak 23.
Pod pretpostavkom da ste dostigli taj nivo da uspesno prepo-
znajete prvih 20 brojeva kao licnosti, pogledajte sledecu stranicu
dvocifrenih brojeva i pogledajte koje inicijale oni stvaraju.
Vratite se spisku koji ste sastavili u svojoj belemici za Domi-
nik sistem u okviru Koraka 23 i popunite brojeve, slova i licnosti
i aktivnosti/dodatne simbole za brojeve od 20 do 39. Ja vam na sle-
decoj strani dajem predloge. To su slova koja u mom slucaju naj-
bolje funkcionisu, ali svako ima svoj referentni okvir, na koji uti-
ce kultura, nacionalnost, uzrast, ukusi, iskustva i tako dalje. Zato,
nemojte da brinete ako vam nisu poznate licnosti koje sam naveo.
Upotrebite sopstvene asocijacije kako biste iza5li na kraj sa alter-
nativnim imenom, aktivnoscu i dodatnim simbolom za taj poseban
skup inicijala. Zapamtite, mozete koristiti kombinaciju poznatih
licnosti, i ljudi koji SU Varna poznati, kao StO SU vasi prijatelji iii ro-
daci. Kadajednom budete uskladistili tih 20 brojeva u vasu memo-
riju, pokufajte da uradite vezbu na strani 105.
103
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
Broj Slova Li~ost Aktivnost i dodatni simbol

20 BO Bili Ousn Drzi mikrofon
21 BA Brajan Adams Baca strelu
22 BB Brizit Bardon Ogleda se napucenih usta
23 BN Brizit Nilsen Izvodi striptiz, skida
sve sa sebe
24 BD Bet Dejvis Nosi satensku ve~emju
haljinu
25 BP Ben Pridmor Pamti spilove karata
26 BS Bernard So Pise humoresku
27 BS Bart Simpson Vozi skejtbord
28 BK Bili Kobam Dzez bubnjar,
svira bubnjeve
29 BG BiJ Gejts Programira za ra~unarom
30 NO Nikolas Oto Startuje benzinski motor
31 NA Nil Amstrong Hoda po Mesecu
32 NB Natan Bejli Pravi re~nik
33 NN Nik Nolti Glumac, juri kriminalce
34 ND Nil Dajmond Zonglira dijamantima
35 NP Nelson Pike Vozi formulu 1
36 NS Nada Skoric Peva na koncertu
37 NS Norodom Sibahuk Snabdeva orutjem Vijetkong
38 NK Nenad Krstic Zakucava loptu u kos
39 NG Nikola Grbic ,,Kuva" u finalu
104
j"~A: ~=·~:~~~·~~=~-~---. --·1

I Sada bi trebalo da bez problema 7.&1>amtite sledeci nasumiWi !
niz od 20 cifara koristeCi Dominik sistem i metod putovanja. i
36332038293124223725 I
IiKao i u vefoi u Koraku 23, osmislite kratko putovanje koje se
sastoji iz 10 etapa i zapamtite svaki dvocifreni broj kao oso-
I!
l bu postavljenu duz svake etape putovanja. Da vas podsetim, !
I evo naCina na koji se brojevi preobraZavaju u slova: !
I 36 33 20
INSNNBONKBGNABDBBNSBP
38 29 31 24 22 37 25 1
I
c
l Dok se kreCete prateCi va!u rutu, nailazite na osobe, predsta-

vljene inicijalima, i svaka od njih obavlja aktivnost koja je !
simbolise. Zato biste mogli da zamislite Nadu Skoric l
(NS=36) na prvoj etapi vaseg putovanja, kako seta binom i ~
peva, dok u drugoj etapi zamisljate Nik Noltija (NN=33) ka- I
ko juri kriminalce. i
'1·
I
Nakon brzog pregleda putovanja, proverite koliko cifara mo- I•
;
I fote da se prisetite zapisujuci ih u vasu bele.fnicu. ;
i Rezultat Pet poena za svaku cifru koje uspete da se setite uni-

i; zu pre nego !to naCinite gre!ku.
i
II
Maksimalan bro) poena: 100
i
1
Neuvezban: 30+ Napredan: 70+ Ekspert: 90+ i
! Uporedite rezultat sa va5im prethodnim naporima na strani f
1 77. Mada radite sa novom grupom slova, sada bolje poznaje- •
! te Dominik sistem, zbog cega sada ocekujem od vas bolje re- !
l_~ta~e~:_a pre_th~~om stad~umu.__ ' __J
105
Tebnike eflkasnog pamcenja
Korak 32
Kako da zapamtite telefonske
raz9ovore
Pamcenje onog ~to ste ~uli veoma se razlikuje od pamcenja

onog ~to ste pro~itali: teze je kontrolisati priliv podataka. Medu-
titn, telefonski razgovor je dvosmema interakcija: tu donekle irna-
te kontrolu. Osobu sa kojom razgovarate mozete da zamolite da
malo uspori iii da vam ponovi informaciju. Isto tako, vi mozete da
ponovite informaciju sagovorniku da biste proverili da Ii ste is-
pravno ~uli .
Naravno, svako kome je saopstena veoma zna~ajna inforrna-
cija preko telefona ce pozeleti da je zapise, ako je u mogucnosti -
vas cilj bi mogao da bude da je zapamtite samo dotle dok ne pro-
nadete par~e papira i olovku da je zapi~ete. Ali, razmi§ljanje o bi-
lo kojoj informaciji kao o privremenom podatku, koji treba da dr-
zite u glavi samo minut-dva je pouzdan na~in da ga zaboravite.
Koriscenje tehnika u ovom koraku ce spre~iti da vam se to desi.
Vezba na sledecim stranicama ce vam omoguciti da vezbate
kombinovanje ~itavog spektra razli~itih tehnika kako biste brzo
zapamtili razne vrste informacija.
Telefonski razgovori ~esto od nas zahtevaju da zapamtimo nu-
meri~ke podatke: datume, telefonske brojeve, veli~ine, podatke o
letovima, i tako dalje, kao i imena ljudi, nazive mesta i smernice.
Dakle, uz metod putovanja, vi cete usput koristiti nekoliko drugih
tehnika, kao sto SU sistem broj-oblik, broj-rima, Dominik sistem,
pamcenJe imena i smemica.
107
DominikO'Brajan ------------------------------------
l~~~SU:~~j·;-~onskih ra:~:vora. ·1 -·-·-·

U ovoj ve!bi Cele kombinovati razli~ite telmike 1nmutnog pa- 1
l meenja informacija. Kada koristim metod putovanja u mo-

.
mentu, uvek biram jednu od nekoliko proverenih i preispita- 1
nih rota za koju mam da me neee imeveriti. Zamolite prija-
telja da vam pomogne da uradite ovu ve!bu. On ce se pona-
lati kao val operater, koji vas je pozvao da vam pru!i dodat-
ne informacije o rezervacijama za odmor. Na kraju, odgovo- I
rite na 1opitanja. I
i
~
1 Izaberite vase najproverenije i najisprobanije putovanje -
mozda rutu po vasoj kuci (pogledajte Korak 10).
I
.
I
i 2 Zamolite svog prijatelja da vam preko telefona pro~ita po- I
l ruku na ovoj i sledecojj strani.
I
!I 3 Dok budete slufali kako vam prijatelj saopstava poruku, i
preobrazavajte klju~ne re~i u slike i postavite ih uz svaku
I
! etapu duz puta.

I Koristan savet: Da bih zapamtio jednocifren broj, koristio bib
! sistem broj-oblik i broj-rima; prilikom pamcenja dvocifrenog
i broja, koristio bih Dominik sistem; u pamcenju trocifrenog
broja, koristio bih Dominik sistem u kombinaciji sa sistemom
II broj-oblik ili broj-rima; da bih zapamtio kratak niz slova, ko-
ristio bih alfabetski sistem pamcenja, i u pamcenju mesavine
slova i brojeva, primenio bih alfabetski sistem u kombinaciji
sa Dominik sistemom i sistemima broj-oblik i broj-rima.
;
Ovu vezbu mozete da radite koliko god i kad god vam to od-
I govara - jednostavno zamolite prijatelja da prvobitne podat-

ke zameni novim.
I
,,Zdravo, ja zovem iz turisti~ke agencije Karibian da bih
vam saopstio detalje u vezi sa vasim letovanjem. Iz Njujorka
za Barbados letite avionom Karibian Premijer Erlajnsa (Ca-
m
'
ribbean Premier Airlines - CPA).
......................
~
108
___________ -··-·---------·
~ ~ ~
___.............................._._., , ·-· ·-----~
---------·-·---·-..-··-..-..-·-·----·--~~--..-·-..~..,..-~-------------,
Polecete sa JFK aerodroma, osmi terminal - vreme vaseg
polaska je 07:35. Na aerodrom Grentli Adams Intemesne] :l
I
(Grantely Adams International Airport- BGI), terminal jedan !
stizete ta~no u 13:15. Broj vaseg letaje CP/45022.
Kad budete stigli, potrebno je da se prijavite vasem turi-
sti~kom vodi~u, Seli Gardner, koja ce stajati sa leve strane
kod menjatnice u holu za putnike koji dolaze. Potom cete se
I
autobusom prevesti do vaseg hotela - odmaralistaAjlend Bej.
Ako zahtevate osiguranje za putnike, morate platiti dodatnih
I
38 doIara i 20 centi. Mislim da sam obuhvatio sve potrebne
informacije. Imate Ii nekih pitanja? ,• I
!
1 Kojim avionom letite?
2 Sa kog aerodroma i terminala kreCete?
i:
~
3 Koje je vreme vdeg polaska? '

4 Na koji aerodrom i terminal dolazite?
i.
!;
5 Koje je vreme valeg dolaska? ~
6 Koji je broj vdeg leta? !
7 Kako se zove vu turistieki vodi~?
8 Gde cete je naei?
9 Kako se zove hotel u kojem cete odsesti?
II
10 Koliko bi trebalo da doplatite za osiguranje? !
i•
J
Neuveiban: 20+ 'N"apredan: 50+ Ekspert: 80+
i
!
___J
109
Korak 33
Dominik sistem I I I
Ako smatrate da ste usavr§ili Dominik sistem za brojeve od

00-39 (Koraci 23 i 31), onda je pravi ~as da nau~ite preostale bro-
jeve, od 40 do 99, navedene na dole prikazanoj listi i na stranama
od 112-113.
Kao i u prethodnim koracima Dominik sistema, pogledajte
brojeve i obratite pamju sa cijim inicijalima mozete da izadete na
kraj. Jos jednom, dodajte detalje na spisak u vasu belemicu i kada
ih jednom budete uspeli da uklopite, odlu~ite koje ce aktivnosti i
dodatni simboli odgovarati va§im posebno odabranim li~nostima.
Zapamtite, va$a podela licnosti moze da obuhvati prijatelje,
rodake, politi~are, komi~are, glumce, sportiste i sportistkinje, liko-
ve iz filmova, i tako dalje.
Broj Slova Li&lost Aktivnost i dodatni simbol
40 DO Dominik O'Brajen lgra karte

41 DA Daglas Adams Stopira na putu
42 DB Dejvid Bouvi lgra i peva na ulici
43 DN Don Nelson Trenira ko§arkase
44 DD Danijel Defo Slafe k.njige na policu
45 DP Doroti Parker Pi~e pripovetke
46 DS Dragoslav Sekularac Pimpuje loptu
47 DS Debora Simpson Poucava decu
• ••
111
DominikO'Brajan -----------------------------------
Broj Slova Liroost Aktivnost i dodatni simbol
48 DK Dejvid Koperfild Prelece kanjon Kolorada

49 DG Dan Gehl Rve se na Olimpijadi
50 PO Pjetro Orseolo Bori se sa gusarima
51 PA Pavle Aksentijevic Peva crkvenu pesmu
52 PB Pol Bise Mehom raspaljuje vatru
53 PN Pablo Neruda Pise poeziju
54 PD Piter Doerti Juri viruse
55 pp Pjotr Parler Predsedava ~eskom
masonskom lozom
56 PS Pol Sil Bavi se foto 6tanjem
57 PS Pit Sampras Igra tenis
58 PK Petar Kropotkin Dize revoluciju u Rusiji
59 PG Pol Geti Kupuje i prodaje akcije na
berzi
60 so Sejkil O'Nil N osi kos sa tablom
61 SA Sin Adams Brzo ~ita
62 SB Sari Bize Preska~e ogradu s motkom
63 SN Sirli Nolan Pliva lednim stilom
u bazenu
64 SD Son Dejvis Igra fokstrot
65 SP Simon Peres Uspostavlja mir s
Palestincima
66 SS Saban Saulic Peva narodnu pesmu
67 Ss Seron Stoun Glumi u filmu
68 SK Son Koneri Spijunira Ruse
69 So Seldon Gluek lstrafuje kriminalno
ponasanje
70 so Skarlet O'Hara Pada u nesvest
71 SA Silvija Aragon Veze goblen
72 SB Suzan Braun Koordinira aktivnosti
u Buzan centru
73 SN Sem Neli Bezi od dinosaurusa
74 SD Stjuart Dejvis Slika pejzaz
75 SP Sinkler Pil~er Upravlja avionom ~ ~ ~
112
Tehnike efzkasnog pamcenja
Broj SIova Liroost Aktivnost i dodatni simbol
76 SS Sejmon Svinger Ubrzava elektricne cestice

77 SS Stiven Spilberg Snima film
78 SK Sten Kenton Svira dZez na klaviru
79 SG San~ez Garsija Gradi zamak
80 KO Kit Ozborn Lovi krokodile golim
rukama
81 KA Karlo Antonioni Penje se na Vezuv
82 KB Ken Blansard Juri miseve po lavirintu
83 KN Karl Nilsen Svira violinu Maloj sireni
84 KD Kristian Dior Grli i ljubi manekenke
85 KP Konstantin Predvodi Inkviziciju
Pobedonoscev
86 KS Klaudija Sifer Hoda modnom pistom
87 KS Karl Sagan Zonglira planetama
88 KK Kris Kristoferson Vozi sleper
89 KG Kenet Galbrajt Pravi biznis plan
90 GO Gari Oldman Obucen kao Drakula
91 GA Glen Adams Gradi crkvu u crkvi
92 GB Goran Bregovic Svira, peva i igra na
koncertu
93 GN Gabi Novak Peva sansone
94 GD Gevin Daglas Drzi propoved
95 GP Greg Popovic Trenira kosarkase
96 GS Gerhard Sreder Predsedava grupom G7
97 GS Glen Siborg Tra.Zi uranijum u laboratoriji
98 GK Grejs Keli Dodeljuje pehar voza~u
Formule 1
99 GG Greta Garbo Naslonjena na banderu,
drema
Kada ovu zavrsnu grupu od sezdeset dvocifrenih brojeva bu-

dete preobratili u licnosti i utisnuli ih u svoje pamcenje, mozete da
uradite sledecu vezbu.
113
Dominik O'Brajan
,......,........_,.._.___............. ~-__...._ ....--. .___.~·~l·------·f:
I i
i~ 'VEtBA: Kotilcenie~
Dominik sistema ID •c
~ Zapamtite dole prikazan dvadesetocifreni broj, koristeci me- !
I tod putovanja. i
I 53427768918782596540 I
Ii•Zapamtite, prvo razdelite niz u parove brojeva i svaki dvoci- f
freni broj pretvorite u par inicijala. Potom osmislite kratko .j
; putovanje od l 0 etapa i pogledajte svaki par inicijala kao oso- t
~ bu koja stoji duz svake etape vaseg putovanja. Jos jednom, t
l: ovo je nacin na koji bi trebalo da preobratite brojeve u slova:
!
.i;
i 53 42 77 68 91 87 82 59 65 40 i
~ PN DB SS SK GA KS KB PG SP DO !
~
j Pokusajte da se prisetite datog niza cifara i da ih zapisete u
;:
i vasu beleznicu. i
t i
I Rezultat Pet poena za svaku cifru koje moiete da se setite u ~
! nMizukp:e n egobst~ pogresite.
i a s1ma an roJ poena: 100 1 ~
i
; Neuveiban: 30+ Napredan: 75+ Ekspert: 95+ J
I Uporedite vaS rezu/tat sa prethodnim u koraku 23 i 31. Po-

. novo bih ieleo da naglasim da ocekujem da popravite vas .
I
! prethodni rezultat. !
i
~
•::m· ·---·.;ai~ .e • ·• •e<e>e'W"r. ...e-.*4 -=---e+e;ao....-. ........ ~---~9!"r...:.
!.
.._-..,;.; ... ··-~-W«e!9;S:ele,.-_._ ....._ . _ .• ._.;s:w • .••:..·· - ··· ·
114
Korak 34
Kako da zapamtite spil karata
Inspiracija da pocnem da se bavim treningom pamcenja proi-

za8la je iz televizijske emisije u okviru koje sam gledao kako in-
temacionalni majstor u pamcenju Krajton Karvela pamti spil pro-
mesanih karata za neverovatno kratko vreme od svega dva minuta
i pedeset devet sekundi. Karte su bile pokazivane po jedna u isti
mah, jedna preko druge: drugim re6ma, on je samo jednom bacio
pogled na svaku kartu. Kako je onda bilo moguce da ovaj covek
poveze pedeset dva medusobno nepovezana niza podataka za ma-
nje od tri minuta? Bilo je to pitanje koje me je inspirisalo da se la-
tim spila karata i pokusam da pronadem odgovor kako bib zadovo-
ljio svoju radoznalost.
Uskoro mi je sinula ideja da je ono sto je zapravo trebalo da
uradim bilo to da vizuelizujem svak.u od 52 karte kao posebnu lic-
nost. Potom sam mogao da upotrebim metod putovanja kako bib
sacuvao redosled karata.
Nakon tri meseca intenzivnog treninga ne samo da sam mo-
gao da zapamtim ceo spil za manje od tri minuta, vec sam uspevao
da pamtim vise spilova karata. Kasnije cu objasnjavati kako je to
moguce. Ali, za sada, evo kako mozete da zapamtite jedan spil ka-
rata.
BROJEVI KARATA
Prvo morate da pripisete odredenu osobu svakoj karti izmedu
Asa (1) i I 0. Kasnije cemo se baviti slikama u kartama. Karte mo-
zete da tretirate kao brojeve. Najlak.si nacin da pripisete osobu sva-
115
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
koj karti je da ih preobrazite u par slova, koja potom prezentuju

inicijale imena (tehnika koju ste vec upoznali kao Dominik si-
stem). Broj karte vam daje prvo slovo. Dakle, buduci da 1 treba da
bude na pocetku, As obicno daje slovo A. 2 postaje B, 3 postaje N,
i tako dalje. Da pojednostavimo stvari, 10 postaje 0). Boju vam
daje drugo slovo.
"9 Tref - T
• Karo
• Srce
-
-
K
s
• Pik - p
Navedite u vasoj beleznici 10 karata od 1 (As) do 0 (0) u ko-

loni. Nacinite jos cetiri kolone za boje: tref, karo, srce i pik. Popu-
nite sve kolone probrazavajuci svaku kartu u par inicijala. Na pri-
mer, As u trefu se pretvara u inicijale AT, 5 karo postaje PK; 8 u
srcu postaje KS; i 10 pik postaje OP. Sada popunite kolone kori-
steci inicijale, aktivnosti i dodatne simbole iz vaseg Dominik siste-
ma (Koraci 23, 31 i 33). As u trefu je Andrej Tarkovski (l=A;
Tref=T); 5 karo je Pjer Karden (5=P; Karo=K); 8 u srcu je Kle-
ment Stoun (8=K; Srce=Stoun); i 10 u piku je Oliver Popovic
( 1O=O; Pik=P).
KARTE SA SLIKOM
Sada bi trebalo da izademo na kraj sa kraljem, kraljicom i pu-
bom, ili sa kartama sa slikom. Pocnite tako sto cete pogledati lica
svake karte: ako vam njihova lica lice na bilo kojeg coveka kojeg
poznajete, iskoristite tu priliku da vam upravo ta osoba prezentuje
tu kartu. Ako to nije slufaj, onda bi trebalo da od1u6te o tome da
im pripi~ete neki lik. Ja sam dole nabrojao moje likove, zasnova-
ne na asocijacijama koje sam uspostavio sa svakom bojom. Trefo-
vi me podsticu da mislim o agresiji iii golfu; karo me podseca na
dijamante i bogatstVo; srca me podsecaju na romanticne uloge u
filmovima; i pikovi (koji lice na obrnuta srca) predstavljaju pre-
stupnike. Uverite se u to da svaki karakter obelezava neka aktiv-
nost iii dodatni simbol.
116
Karta Boja Osoba Aktivnost i dodatni simbol
Pub Tref TaigerVuds Zamahuje golf ~tapom

Kraljiea Tref Bafi vampir DI'Zi zezlo
ubiea
Kralj Tref MubamedAli N osi bokserske
rukaviee
Pub Karo Prine Hari Igra polo
Kraliiea Karo Merilin Monro Nos1 dtJamante
Krali Karo Bil Geits BrOJl d1Jamante
Pub Srce Sekspirov PenJe se na balkon
Romeo
Kraliiea Srce Greis Keli Salje poljupee
Kralj Srce Keri Grant Kora~a naherenog
~e~ira na glavi
Pub Pik Drako Melfoi Mefa napitak
Kraljiea Pik Kruela De Vil Seta dalmatince
Kralj Pik Dart Vader Nos1 emu kae1gu
=~~=-kmmiden~=~~~ lI
spremni ste da pOOn.ete da pamtite val prvi lpil karata. Pa
ipak, predla!em vam da prvo pokuiate sa 10 karata kao jed- •
niln vidom ugrevanja pre nego Ito se upustite u ceo lpil od
52 karte.
Ii
i
1 Osmislite mentalno putovanje od 10 etapa.
2 Podelite 10 karata i preobrazite svaku u odredenu osobu.
Zamislite kako svaka osoba dilZ svake etape va~eg puto-
vanja obavlja svoju aktivnost. Ako je v~a prva karta kralj
karo, onda Bil Gejts broji dijamante u prvoj etapi putova-
nja, i tako dalje.
t Ponovo reprodukujte va~e putovanje i zapi§ite redosled

karata u va§u belefuicu.
-..... ..........- ·.....
......... ~ . - .
~ ~ ~
.
117
DominikO'Brajan -----------------------------------
r~:-;;::-:::::::::p~~::::::r:-n:go I
= sto pogres1te.
J Maksimalan bro} poena: 100
l Neuvetban: 20+ Napredan: 40+
L..........................,........_.._. ... .... ..,. . ,
Ekspert: 90+
.
I..
'
...............~.......--_....... . . ~-
r~~-;~·~:-;;~;--···------·-•n•-··-----~--··1
Ako osecate da ste spremni, sada mozete pokusati da zapam- :
I tite svoj prvi spil karata. Pratite instrukcije date u predhodnoj ·

vdbi, samo Ce ovaj put biti potrebno da isplanirate putovanje
; od 52 odmorista i podelite ceo spil karata. Mozete da pratite !
: svoj napredak tako sto cete meriti vreme. Tokom sledece ce-
I
l
I tiri nedelje potrudite se da zapamtite spil za manje od 15 mi- I
I nuta. Na kraju, vezbanjem, trebalo bi da prevazidete barijeru I
I od 5 minuta. :
L........:........__.....-c-.-..-~~·~,__-........__.. .............................-:• .,.~....J
118
Tehnike efikasnog pam6en1a
Korak 35
Kako da postanete
iivi kalendar
Ako mi neko spomene bilo koji datum iz poslednjih par veko-

va, ja iste sekunde mogu da mu odgovorim na koji dan u nedelji
pada taj datum. Na primer, ako neki par kaze da se vencao 13. fe-
bruara 1953. godine, ja mogu u momentu da im kazem da je to bio
petak. Otkud mi takva sposobnost?
Godina, mesec i dan su jednaki skupu koordinata koji su me
doveli do ,,mesta" koje otkriva dan u nedelji. Kao i obicno, s vre-
mena na vreme koristim temu tri kljuca memorije - asocijaciju, lo-
kaciju i imaginaciju - kao vodice. Matematicka objasnjenja koja
stoje iza tih kodova prevazilaze okvire ove knjige, ali verujte mi -
oni stvarno odlicno funkcionisu!
Razlomim datum na sastavne elemente - godinu, mesec i dan
- i svakom elementu dam jednocifreni sifriran broj, izmedu 0 i 6.
Potom koristim te brojeve da izracunam dan u nedelji za poseban
datum za koji mi je postavljeno pitanje.
KODOVI GODINA
Podelio sam sistem sifri za sve godine od 1800. do 2099. Po-
~ecemo sa godinama od 1900. do 1999. Prvo biram sobe u mojoj
kuci. Svakoj sobi dodeljujem broj izmedu 0 i 6. Buduci da basta
nije soba, ja tom prostoru dodeljujem nulu. Potom postavljam sva-
ku godinu u posebnu sobu (pogledajte tabelu). Da biste zapamtili
ove sifre godina kombinovacete lokaciju sa Dominik sistemom ka-
119
Dominik O 'Brajan - - - - - - - - - - - - - - -
ko biste svaku godinu vizuelizovali kao osobu u posebnoj sobi na

velikom prijemu.
SISTEM: Kodovi godina

SPAVACA SOBA: KOD 1 KUHINJA: KOD 5
1901, 1907, 1912, 1918, 1929, 1904, 1910, 1921 , 1927, 1932,
1935, 1940, 1946, 1957, 1963, 1938, 1949, 1955, 1960, 1966,
1968, 1974, 1985, 1991, 1996. 1977, 1983, 1988, 1994.
GOSTINSKA SOBA: KOD 2 RADNA SOBA: KOD 6
1902, 1913, 1919, 1924, 1930, 1905, 1911, 1916, 1922, 1933,
1941 , 1947, 1952, 1958, 1969, 1939, 1944, 1950, 1961, 1967,
1975, 1980, 1986, 1997. 1972, 1978, 1989, 1995.
KUPATILO: KOD 3 BASTA: KOD 0
1903, 1908, 1914, 1925, 1931 , 1900, 1906, 1917, 1923, 1928,
1936, 1942, 1953, 1959, 1964, 1934, 1945, 1951 , 1956, 1962,
1970, 1981 , 1987, 1992, 1998. 1973, 1979, 1984, 1990.
DNEVNA SOBA: KOD 4
1909, 1915, 1920, 1926, 1937,

1943, 1948, 1954, 1965, 1971,
1976, 1982, 1993, 1999.
Mesto vaseg prijema bi trebalo da se sastoji iz ~est soba i ba-

ste. To ne mora biti vasa kuca, ali svaka oblast mora biti jasno raz-
grani~ena i imati poznate asocijacije: namestaj, slike, prozore, i ta-
ko dalje.
120
Primenite sistem broj-oblik da biste zapamtili brojeve svake

sobe. Dakle, zamislite kako se stap za golf naslanja na neke police
ia knjige u vasoj radnoj sobi kako bi vam to pomoglo da zapamti-
te da je radna soba kod broja 6.
Sledeca etapa se sastoj i u tome da svaku godinu preobrazite u
osobu i proverite gde j e svaka osoba smestena. Ako ste ulozili vre-
me u to da naucite Dominik sistem za brojeve od 00 do 99, onda
cete raspolagati listom od 100 osoba, pa cete tako biti vec na po la
puta do cilja. BuduCi da su sve godine iz dvadesetog veka, potreb-
no je da preobrazite samo dve poslednje cifre u osobu, a potom za-
mislite kako ona izvodi sebi svojstvenu aktivnost u prostoriji vase
kuce, koju ste joj dodelili i ozna6li.
To ce vam dati broj koda (izmedu 0 i 6) godine za koju vam
je postavljeno pitanje. Dakle, ako vam neko bude rekao da je ro-
den 1968. godine, zamislite kako Son Koneri (68=SK) iz svoje
spavace sobe gleda kroz teleskop, sto vam daje vas kod 1.
KODOVI VEKOVA
Mozda biste zeleli da odete jednu etapu dalje izracunavajuci
datume iii iz 19. veka ili 21 . veka. Da biste izracunali bilo koji da-
tum u nedelji iz ovih vekova, jednostavno izvedite uobicajeni pro-
racun - to jest, dodajte zajedno datum meseca, kod meseca i kod
godine (bice potrebno da procitate tekst sve do kraja strane 124 da
biste naucili kako da to ucinite). Kad budete stigli do vaseg konac-
nog zbira (pogledajte stranicu 124), bice potrebno da dodate i dru-
gi broj - koji ja nazivam kod veka. Dodajte 2 za godine od 1800.
do 1899. Dodajte 6 za godine od 2000. do 2099. Potom nastavite
da izracunavate na uobicajen nacin.
KODOVI MESECA
Druga etapa operacije se sastoji u tome da naucite numericke
kodove za mesece. Evo spiska brojeva za svaki mesec:
Morate da dodete do takvog nivoa da momentalno znate kod
za svaki mesec. Najbolji nacin da to uradite jeste da pronadete
imaginativnu vezu izmedu svakog meseca i njegovog ~ifrovanog
broja. Koristite memorijske tehnike u onim slu~ajevima kada je to
neophodno. Na primer, januar je prvi mesec. Februar me navodi da
121
DominikO'Brajan --------------------------------~
SISTEM: kodovi Meseca
Januar 1 Februar 4
Mart 4 April 0
Maj 2 Jun 5
Jul 0 Avgust 3
Septembar 6 Oktobar 1
Novembar 4 Decembar 6
mislim na cetiri. Kad kazem mart mislim na m.adiranje napred.

April me podstice na to da mislim na aprilske pljuskove i zami-
sljam kako okrugle kisne kapi padaju na mene (oblik cifre nula).
Maj mi nagovestava dvostruki izbor: da neko mou ili ne mo-
te nesto da uradi. Jun mije nalik na damu po imenu Dmn koja no-
si suknju koja lici na udicu u obliku slova S (oblik broja 5). Juli mi
zvuci pomalo kao rec jewel, 14) tako da ja zamisljam dragi kamen
koji je okruglastog oblika ( oblik cifre nula).
Avgust me asocira na prizor kao da duva vetar,15) koji prevr-
ce 1ri suncobrana na plazi (jer se u avgustu odmara mnogo ljudi).
Sesti septembar je rodendan mog rodaka. Postoji samo jedan me-
sec u godini - Oktobar - koji pocinje slovom 0. Novembar mi
stvara pomisao na momaricu (navy). Zamisljam kako se momar
SISTEM: Kodovi dana
Nedelia 1 Cetvrtak 5
Ponedeliak 2 Petak 6
Utorak 3 Subota 0
Sreda 4
14) Na engleskom rec jewel (dfuel) znaci dragi kamen.

(Prim. prev.)
15) Igra re6: Na engleskom se rimuju August i gust, pri cemu gust
znaci nalet vetra. (Prim. prev.)
122
Tehnike eflkasnog pam6enja
penje uz jarbol na kojem vijori jedro (oblik broja cetiri). Kada se

setim decembra, taj mesec me podseca na Bozic. Zamisljam kako
slon surlom drzi jelku (oblik broja 6). Naravno, moje veze ne mo-
raju funkcionisati u vasem slucaju - sto zna6, da bi trebalo da
osmislite sopstvene.
KODOVIDANA
I sada sve sto vam preostaje jeste da naucite kodove dana. Sve
sto bi trebalo da znate je da nedelja po6nje danom nedelja, otuda
1 i zavrsava se subotom, koju cete predstaviti nulom. Da biste
...... ........................
~ ~ ........,............
~ .... ~~ ..---..._..--._._..,.._9!9.................................... (11
f vEmA: Korucenje kOda u otkrivanju dana u nedelji i

i Sada moute da izrammate bilo koji dan u nedelji. Dodajte za- !
jedno datum u mesecu (poh> oduzmete 7-ice), kod meseca i
I
1.
kod godine. Ako je zbir vi!e od 7 - na primer, 9 -jo§ jednom,
oduzmite koliko god moute 7-ica, i ostaje vam 2: ponede-
ljak. Pogledajmo sada kako sam ~unao dan tog ven~ja
I 13. februar 1953:
1 Datum meseca: 13, oduzmite 13-7 - 6
II 2 Kod meseca februara

3 Kod godine 1953 = (5-P; 3-N) Pablo Navaro
(igra ko§arku u vdem kupatilu)
- 4
- 3
I 4 Zbir = 13
t
i 5 Oduzimanje 7-ca, preostaje 6

I• 6 Koji je §esti dan u nedelji?
I
I
Odgovor: Petak, 13. februar 1953. godine bio je petak.
.•
•• Sada koristeci gore prikazane kodove, proverite da Ii mozete • :
da izracunate kog dana u nedelji ste rodeni vi ili neko vama t
blizak. i•
:......- ...- ............- ••• -· -~,....._.-~ .. -----··~·
•••
.._..... _ ... _ ... _ .......... __._........ ---..-=--
•
•
j
123
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
~Jzral!unavanje prestupnih godina i drugih vckova -i

( Ako je u sve to uklju~ena i prestupna godina, u tom slu~aju
morate da sprovedete malu izmenu u va~im prora~unima, ali
samo ako datum pada izmedu 1. januara i 29. februara. U
tom slu~aju, oduzmite 1 od va~eg zbira pre nego ~to oduzme-
te 7-ce. Ako je datum prestupne godine izvan perioda janua-
ra i februara, izra~unajte sve na uobi~ajen na~in.
I Nemojte zaboraviti, za dan iz 19-og iii 21-og veka, potrebno
je da dodate kod veka (pogledajte stranicu 121) nakon Kora-
I
-
ka 3).
- J
otkrili va~ kod dana, sledite prora~une u ve~bi prikazanoj na pre-
thodnoj strani. Na primer, ako je v~a zavr~na cifra 15, oduzmite
onoliko 7-ica koliko mo~ete i pogledajte ~ta vamje preostalo. Da-
kle, oduzmite 14 od 15, ostaje 1 - kod dana za nedelju.
124
Korak 36
Kako da zapamtite istorijske
datume
Dominik sistem u kombinaciji sa tri kljucna principa pamce-

nja - asocijacije, lokacije i imaginacije - mozemo da koristimo da
bismo zapamtili posebne godine u dvadesetom veku. Sve sto bi
trebalo da uradimo jeste da preobratimo brojeve u litnosti i aktiv-
nosti i da ih povezemo sa dogadajima:
1 Neka opisi samih dogadaja nagoveste kljucnu memorijsku sli-

ku.
2 Pogledajte datum i pretvorite dve poslednje brojke u inicijale

osobe, koristeci Dominik sistem (Koraci 23, 31 i 33). Ne mo-
rate da pretvarate dve prve cifre buduci da znate da su svi da-
tumi iz dvadesetog veka.
3 Kombinujte kljucnu memorijsku sliku sa osobama i njihovim

aktivnostima kako biste formirali mentalnu predstavu koja po-
vezuje dve informacije.
Vezba na sledecoj stranici predstavlja 15 znacajnih godina iz

dvadesetog veka. Iskoristimo tri gore prikazana koraka da bismo
zajedno zapamtili prvi datum sa spiska. Prvo, dogadaj mi nagove-
stava jednostavnu sliku coveka koji koraca po povrsini Meseca.
Dru go, koristeci Dominik sistem, poslednje dve cifre godine 1969.
125
DominikO'Brajan --------------------------------~
pretvorite u inicijale SG. Dakle, ja zamisljam ~eli Gudman (pliva-
cica), kako bezi od dinosaurusa, dok prvi put pliva po povrsini Me-
seca. Sada su dogadaj i godina neraskidivo povezani u mentalnu
sliku, koja se duboko utisnula u moje pamcenje.
.i VE.tBA: Istorijski
·--· ......._......,_....-..:.:9••• ~·-··· ······....... -._.,.~......-........~--...~·................._..~......--.,...,.,.....
•
datumi dvadesetog veka i •'
~ Koristeci metod koji smo upravo primenili u ve!bi, posvetite i
¢
! pet minuta pamcenju spiska od 15 dogadaja i godina: l
I DOGADAJ
· Prvi oovek na Mesecu
GODINA
1969 ·
I
,f R··>C
.lmen1e. berlinskog zt'da 1989 :i•
_7_2____ i
~
; _AD_era
__V_o_ter~g~~~ ·t _ __ __ _ __ _ ___ 19
! Nukleama proba na Bikinima 1946 i
! Atentat na Mahatmu Gandija 1948 I
~ _
Po_~_e_ta_k_ra_ta
_na _F _o_ kl_an_ds_ki_·m
_o_s_ _·_ ____
trvima 19_8_2_ __ 1
i ~P~oto~nu~c~e~T~1~·tan~ik~a:.__ _ _ _ _ _ _ _ _~19~1~2~---!
~O~tv~aran~~d~e~en~g~le~sko~g:;,...=kan~a~la~L~am~a~n§~_ _ _ ___!.19~9~4~---!
Kubanska ratna kriza 1962 ;
----------------------~,
Zemljotres u San Francisku 1906 •
_
-~.___-------------------~;
Jurij Gagarin je prvi ~ovek u svemiru
_...._____,..._~..__...__ _______________ 1961 i ~,
Smrt Elvisa Prislija 1977 •

------~---------------~:
Otkrice penicilina 1928 ·
=A=VI=·o=ns=ka===ne=s=re=c=a=k=o=d=Hin=·==d=en=b=ur=g=a==========19=3=7=======!
_E_ru~p_c_ij_a~p_lan
_ in_e_S_v_e_ta_H_e_lena_ __ _ _ __ _l9_8_0_ _ __ :
Sada se usresredite na godine i proverite koliko njih mozete

da se setite - zapisite odgovore u vasu beleznicu.
ii
I
I
~
Rezultati: Jedan poen za svaki tacan odgovor. :
I
Maksimalan bro) poena: 15 i•
Neuvezban: 3+ Napredan: 7+ Ekspert: 14+ •
:•
.•
:
•
%..:e.--•---••••••·•r•-~••:••r..--...--__._,...,.__..:•:«:r9:--e::ei:..,.;a••--•••...,.,....•-.,... ...·«:-=-•_....~_.._.._ .
•
%
126
Korak 37
Telefonski brojevi i
vaini datumi
Ako ste koristili Dominik sistem (Koraci 23, 31 i 33), trebalo

bi da imate spisak od 100 licnosti, pri cemu bi svaka od njih treba-
lo da ima svoj skup aktivnosti i dodatni simbol, koji predstavljaju
sve brojeve od 00 do 99. Kada jednom budete u stanju da prepo-
znate bilo koji par brojeva kao osobu plus njene aktivnosti i dodat-
ni simbol, otkricete da sa lakocom pamtite duze nizove cifara.
Svaki par cifara ce vas uvek odvesti do inicijala posebne lic-
nosti. Uz malo redovne vezbe, prepoznavanje dvocifrenih brojeva
bi trebalo da vam postane tako lako kao prepoznavanje oblika jed-
nocifrenih brojeva. Na primer, kad god vidite broj 43, automatski
cete se prisetiti glumca Dejvida Nivena (DN=43), kako putuje ba-
lonom.
U principu, ma koji broj treba da zapamtite, smestite vasu lic-
nost na neko varna poznato i znacajno mesto. Na primer, ako sutra
treba da krenete na put, autobusom broj 43, onda iskoristite auto-
busku stanicu kao prizor za vasu mnemonicku sliku. Mozete zami-
sliti Dejvida Nivena, iii kako ceka iii kako sam vozi autobus, pri
cemu, nema sumnje, u isti mah 6ta scenario za film.
TELEFONSKIBROJEVI
Dakle, kako sada mozemo da pamtimo telefonske brojeve pri-
menjujuci Dominik sistem sa nekim nama znacajnim i poznatim
mestom? Zamislite da zelite da zapamtite broj vaseg obliznjeg fri-
zerskog salona:
127
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Broj telefona ftizerskog salona - 226 8357
Verovatno vec znate pozivni broj, tako da vam nece biti po-
trebno da ga obuhvatite ovim brojem.
Prvo, zamislite kako izgleda salon koji redovno posecujete.
Sledece, potrudite se da zapamtite broj koristeCi Dominik sistem
kako biste ga podelili u tri para brojeva, koji postaju tri poznate lic-
nosti. I na kraju, za jednocifreni broj mozete primeniti sistem broj-
oblik:
22 - Bri!it Bardo
68 - SonKoneri
35 - Nelson Pike
7 - Bumerang (Oblik broja 7)
Sada vec imate nesto opipljivo sa cime mozete da radite, a sve

sto vam je potrebno je da licnosti povezete tako da formiraju kra-
tak niz.
Na primer, zamislite kako Brizit Bardo puci usne pred ogleda-
lom dok ulazi u salon. Pozdravlja je Son Koneri, koji sedi za pri-
jemnim pultom - gde gleda kroz teleskop. Ona potom prelazi pre-
ko celog salona i dolazi do salonske stolice, iza koje stoji Nelson
Pike, koji baca bumerang. Redosled kojim susrecete osobe ce vam
obezbediti da zapamtite broj ispravnim redosledom cifara.
SLOZENI DOMINIK SISTEM

Bilo da je Dan majki, porodicni rodendan iii vasa godisnjica
braka, u pamcenju vaznih datuma se primenjuju isti principi kao i
kod telefonskih brojeva. Mesto na kojem se trudite da uskladistite
svoju memorijsku sliku trebalo bi da bude povezano sa doticnom
osobom. Recimo da vasa rodaka, Dzesika, slavi rodendan 11 . av-
gusta. Kako to mozete da zapamtite?
Jedanaesti avgust moze da se predstavi kao 11 . 08. koristeci
Dominik sistem; Andre Agasi (AA= ll) vodi tok sou emisiju (do-
128
datni simbol Oiivere Kova~evic = 08). Tu scenu mozete zamisliti

u stanu va~e rodake. U ovom metodu osoba (Andre Agasi) uvek
predstavlja dan u mesecu, a aktivnost ili dodatni simbol, mesec.
Ali, mozda vi datume izr-aZavate obmutim redom - mesec u
godini je na prvom, a dan u mesecu na drugom mestu, avgust 11 .
U tom slu~aju, vasa li~nost bi bila Olivera Kova~evic (OK=08),
koja izvodi aktivnost iii predstavlja dodatni simbol Andre Agasija
(AA=l l), zamahuje teniskim reketom. Ovde, osoba uvek predsta-
vlja mesec, a aktivnost ili dodatni simbol, dan u mesecu.
Obratite paznju kako cemo ovog puta formirati slozenu sliku
jedne li~nosti i jedne aktivnosti. Jedna litnost obavlja aktivnost
one druge. To nazivam Slozenim Dominik sistemom. Naravno,
mogli smo zamisliti kako obe osobe izvode svaku od svojih aktiv-
nosti. Medutim, taj scenario podrazumeva vise rada: dve osobe,
plus dve aktivnosti. Umesto toga, mi smo scenu ukombinovali u
jednu litnost i jednu aktivnost, stvorivsi tako sazetiju sliku, koju je
lakSe utisnuti u pamcenje.
, .... ~~·:·~=-~;~~~~-~~~:k·~~ -- . ,
~ Dole je prikazan spisak dvadesetocifrenih brojeva slou- i
l nib nasumimo, i grupisanih u parove. Z-amislite svaki par kao i
: osobu plus aktivnost ill dodatni simbol. Pretvorite cifre u slo-
l va, Ito ce vam dati inicijale osobe iii njene aktivnosti iii do- ;•
l
• datnog simbola. Nema potrebe da bilo §ta zapisujete. Vet.- t
( banjem, ovaj proces bi trebalo da postane automatski. I
I' ~ ~ ~ i;
:. ._. __. . . . . _. . . . .-..-·-·---·-··---·--------·-··-,.·-·-----1
129
Dom inik O'Braj an
1----·---·.. ·-· --~-

....... . ...-.
···--,,
.c
II 76 16 61 68 97 33 42 88 36 27
: 96 08 20 59 10 77 30 04 65 83
'
06 52 35 00 55 81 99 26 03 53 1
•
89 72 57 32 07 51 49 73 39 43 I
iI 62 60 12 56 31 05 75 82 66 8s
I
I•
.•
l
• 21 09 29 80 34 95 41 90 67 84 !•
i
I• .•
.i•.
17 87 71 25 58 47 44 28 63 11 !.
I 94 79
~
01 74 38 18 23 70 91 40 I
;
!•
•I 86 15 92 46 22 19 24 48 69 93 ii
54 i
•
't
: 98 37 64 14 45 02 50 78 13
•
t
i t .. AWA·~~,_..__.... . . . . . . . . .. -~...,.,....~---·
•t
............i
130
Korak 38
Kako da zapamtite vesti
Novine su znacajni izvori svakodnevnih i nedeljnih informa-

cija pomocu kojih mozete da vezbate vase tehnike pamcenja. Iza-
zov proistice iz ciste raznolikosti materijala koji prufaju - na jed-
noj strani, detalje o velikoj prevari, na drugoj predloge za novi vi-
seci most rekordne dl1Zine, a na drugim izvestaj o spomim terito-
rijalnim granicama izmedu dve drZave.
Novine, po svojoj prirodi, prate razvoj dogadaja iz broja u broj
- mada ne nuzno - velikom doslednoscu. Price mogu da preovla-
duju u novinama nedelju dana ili nesto dufo, da bi potom nestale,
i ponovo se pojavile sa prikazom novog pravca razvoja dogadaja
nesto kasnije, do kojih datuma mofomo zaboraviti neke delikatne
podatke prvobitne price.
Vezba koja je pred vama uvezbava vas u tome da pratite i da
uspete ponovo da se prisetite novih tekstova - koristeci posebno
metod putovanja i lancani sistem pamcenja. Tipicni novi tekstovi
sadrZe datume, imena (posebno stranih lidera), politickih partija,
stranih udmzenja, statistike i tako dalje. To vas postavlja pred iza-
zov da iz vaseg repertoara odaberete najprimereniju tehniku koja
ce vam pomoci da zapamtite sve ove razlicite tipove podataka.
Usvajanje ovih osnovnih cinjenica ce vas podrobnije informisati i
upoznati sa sirim kontekstom price.
Isto tako, mogJi biste da uzmete finansijske novinske izvesta-
je da biste testirali vasu sposobnost da zapamtite nasumicne broje-
ve. Ili, ako ste ljubitelj sporta, mogli biste pokusati da zapamtite ta-
bele liga sportskih timova.
131
Dominik O'Brajan
VE1BA: Izvamedan novinski izve!ltaj •· 1

Ovaj metod ce vam pomoei da .zapamtite i.stalmuta mesta
brojnih novinskih tekstova, onakvim kakvi su objavljeni u
J novinama.
i
I
Pokusajte, recimo, sa tri zasebne i razli~ite pri~e,
1 najmanje mesec dana ili koje su jos uvek aktuelne i redov-
stare
I no se objavljuju u novinama. Dodelite relevantno putova-

; nj e svakoj pri~i, na primer, mogli biste da osmislite eko-
I losku pri~u u vas obli:Znji park. Pokusajte da izaberete pu-

tovanja kojima mozete da dodate jos neke etape ako se za
to ukaze potreba. Na primer, mozda bi se poslednja etapa
vaseg putovanja mogla nadograditi na prvu etapu vaseg
putovanja u rekreativni centar.
Ii 2 Dok citate clanak, odvojite nevafue informacije od sustin-

ski znacajnih. Usredsredite se na sporna pitanja, cinjenice
i dogadaje koje smatrate sustinskim delom clanka.
I 3 Zapamtite podatke koristeci posebne tehnike: na primer,
tehniku pamcenja imena i lica ljudi (Korak 16), Dominik
I
!
sistem za datume (Korak 37, strana 128), memorijsku teh-
niku pamcenja zemalja i glavnih gradova za nazive mesta
(Korak 18), i za citate (Korak 27), i tako dalje. Ukompo-
nujte ovaj podatak u jednu jedinu scenu - na primer, poli-
ti~ara, kako u odredenom trenutku i mestu ddi govor. Po- !.
tom smestite tu sliku u jednu jedinu etapu vdeg putovanja. :
I• 4 Svaki put kad budete pro~itali drugi clanak o vasoj temi, i

i
;•
prvo izvrsite pregled vaseg putovanja kako biste proverili
da Ii jos uvek pamtite podatke koje ste poslednji put uti- I
snuli u svoje pamcenje. Kada novinska prica jednom kre-
ne svojim tokom, priddavajte se ,,pet pravila" (Korak 30) i
l
132
da napravite reviziju i utisnete informaciju u svoje pamce-
nje tako da je pamtite du go.
Korak 39
Kako da zapamtite
dobitnike Oskara
Ako ste ljubitelj filmova, mozda SU vam poznati dobitnici

Oskara u proteklih nekoliko godina. Medutim, da Ii biste bili u sta-
nju da navedete ta~no godinu kada je jedan od tih filmova osvojio
Oskara? Pogledajte spisak dole navedenih najboljih trideset filmo-
va sa dodele Oskara od 1971. do 2000. godine. Kako biste mogli
da zapamtite datume i naslove?
SPISAK:
Trideset najboljih filmova sa dodele Oskara od 1971. do 2000.
Francuska veza 1971 Vod 1986

Kum 1972 Poslednji car 1987
taoka 1973 Ki§ni covek 1988
Kum II deo 1974 Energicna gospodica
Dejzi 1989
Let iznad kukavicijeg Pies sa vukovima 1990
gnezda 1975
..
Roki 1976 Kad jaganjci utihnu 1991
Eni Ho/ 1977 Neoprostivo 1992
Lovac na Jelene 1978 Sindlerova lista 1993
..
133
Dominik O 'Brajan - - - - - - - - - - - -- - - -
Kramer protiv Kramera 1979 Forest Gamp 1994

Obicni Jjudi 1980 Hrabri u srcu 1995
Vatrene koc1je 1981 Engleski pacijent 1996
Gan di 1982 Titanik 1997
Vreme neinosti 1983 Zaljubljeni Sekspir 1998
Amadeus 1984 Americka Jepota 1999
Izva.n Afrike 1985 Gladijator 2000
• . , . ,...~----·~sm.,..__..,. __. .....
I VEtBA: Trideset najboljih filmova koji su dobili Oskara f

i
i
1 Da biste zapamtili listu trideset najboljih film.ova sa dodele
; O~ na prethodnoj i ovoj strani, sve Ito vam je potrebno f
.I
2 jeste da osmislite putovanje koje se sastoji od 30 etapa. Ako i
je to informacija koju biste mo!da !eleli trajno da zapamtite, t
ja vam predla!em da osmislite putovanje samo u tu svrhu - I
I i
na primer, upravo jedno takvo putovanje koje po~inje u
I va!em obli!njem bioskopu. I
I Dole je navedeno deset prvih etapa putovanja. koje bih ja ;
i obicno koristio da uskladistim prvih deset filmova: '
I! 1 Kancelarija 6 Bioskopski projek.tor
Ii
2 Tezga sa kokicama 7 Prostorije za predah t
3 Bioskopsko platno 8 Bar f
4 Prvi red
5 Poslednji red
9
10
Krum.a vrata
Taksi stanica
i
i
Ja bib eventualno profaio svoje putovanje kroz grad. I u svo- Ii

...
joj glavi bih zabelezio petu, desetu, petnaestu, dvadesetu,
I dvadeset petu i tridesetu etapu. To jest, poslednji red, taksi
., stanicu, j tako dalje. A uskoro cete videti i zasto. ·
i
i
~
i
~-'6 -.--:1 Id ·~~ 9le""..........
............ t9-1.9' . . . .'9 9 ! • • 1 1 1 . . . --·™··~~--- ~ .... ~l
134
rP~t~: ~;~apa:~:;:tu-:ajboljih film:va pretv;~j~ci

svak:--1
• film u kljucnu memorijsku sliku i nakon toga svaku od njih
· utisnuo u razlicitu etapu putovanja. Dakle, u ptvoj etapi bih i
zamislio kako mi neka osoba sa francuskim akcentom izdaje II
kartu. U drugoj etapi, zamislio bib kako kum kupuje kokice. ·
U trecoj fazi, zamislio bih kako ogromna osa leti ispred I
bioskopskog pJatna, i tako dalje.. I
I
Mozda ste zapazili da u ovom slucaju, za razliku od onog i
kada smo ucili godine istorijskih dogadaja (pogledajte Korak i
36), nema potrebe da koristimo Dominik sistem da pret-
; varamo godine u licnosti. Razlog tome je sto znam da filmovi
j prate period od 1971. do 2000. godine, tako da Ce veC samo :
Ii
O putovanje ucvrstiti redosled u mom umu. !

Zapazio sam da izvesne etape duz moje rute - poslednji red i
bioskopske sale predstavlja 1975., da je taksi stanica 1980. I
godina, i tako dalje, sve do 2000. godine, tridesete etape mog t
putovanja. To mi omogucava da izracunam svaku godinu u l:.
meduvremenu, jer se podudara sa filmom jednostavno zah- •
I valjujuci sistemu pamcenja na preskok, odnosno memorisa- :
t nja samo kljucnih etapa duz putovanja, bez potrebe <la pro- !
I jurim kroz titavo putovanje od po~etka. I
·.
I
A sada osmislite sopstveno putovanje. Poput mene, i vi is
mozete poceti od v~eg lokalnog bioskopa i mozda prosiriti I
f rutu kroz grad, iii mozete odabrati potpuno drugacije puto-
1
I vanje. Ne zaboravite da posebno obratite paznju na petu, f
: desetu, petnaestu, dvadesetu, dvadeset petu i tridesetu etapu. I
~;.·
Sada prepisite godine u vasu belefuicu i pokusajte da pored I
i· njih zapisete odgovarajuci film koji je proglasen za najbolji. f
= ;
i Rezultat Jedan poen za svaki tacan odgovor. i
j
l
Neuvezban: 5+ Napredan: 24+ Ekspert: 29+ I
~ ~ ~
.f,
- ... · ·····~;-- . --.--..:...... • .....-.... •• - .............,,...,J
135
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
----------·----
' ·---------------~1
i
lsto tako, mozete zamoliti prijatelja da vas testira, birajuci
godine nasumi~no kako biste mogli da se vezbate u tome da
na preskok zapamtite, pre svega, klju~ne etape duz vaseg
putovanja u okviru kojeg treba da se prisetite godine koja je
u pitanju.
_J
136
Korak 40
Kako da zapamtite stihove
Svrha ritma i rime je u tome ~to ima znacajan udeo u tome da

stihove ucini laksim za pamcenje. Koristimo frazu , ucenje napa-
met", koja je prikladna: ako zaista cenimo poeziju - ako neku pe-
smu osecarno i razumemo i osluskujemo njenu melodiju - verovat-
no cemo je Iakse nauciti od reci do re~i onda kada pokusamo dare-
citujemo stih iii u sebi ili pred drugirna. Ali, n.aZalost, ucenje napa-
met je nesto sto tek malom broju nas pada lako.
U ovom koraku cu vam pokazati kako metod putovanja mo~e
da varn poslufi kao efikasno pomocno sredstvo da zapamtite stiho-
ve. Kada biram putovanje pomocu kojeg cu zapamtiti stihove pe-
sme, otvoreni prostor mi se cesto ~ini kao najbolje mesto. To je
zbog toga sto stvaram nekoliko kljucnih slika sa svaku etapu svog
putovanja, pri cernu mi otvoren lepo ureden i prazan prostor omo-
gucava da ih nesmetano razvijem.
Ideja se sastoji u tome da izvesne reci iz svakog stiha pretvo-
rim u kJjucne slike koje se mogu povezati i potom u glavi .,smesti-
ti" dl!Z svake etape putovanja.
Vezbe na sledecim stranama ce varn omoguciti da isprobate
ovu tehniku na sebi. Kod svakog stajalista tokom vaseg putovanja
uverite se da ste stvorili asocijaciju izmedu lokacije i prve rec3i u sti-
hu pesme, plus stvame teme stiha koju poku§avate da zapamtite.
Ovo je vefba koja zahteva oprez jer u sebi sadrii zac3koljicu, i u za-
visnosti od slo~enosti posebnog stiha, mozda cete morati da osmi-
slite i nekoliko kljucnih sli.ka koje ce vas podsecati na stih. od rec3i
do reci. Ali, nemojte da panic3ite. Ja cu vam pomoci da zapo~nete.
137
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
i....._.........__.,...._....._,-w~~------------------,
•
1VBmA: Pam6enje stihova poezije
i 1 Pro~itajte sledecih 14 stihova poezije - soneta - i izaberi-
i te putovanje od ~etrnaest etapa sa lokacijom koja je rele-
! vantna za pesmu.
!
i• ODA ZAPADNOM VETRU od Persi Bis Selija
:
i
~
0 divlji zapadni vetre, jesenjeg bica dahu,
Sto nevidnim prisustvom lisce razgonis svelo,
(7)
(6)
I
Da bezi ko dusi pred carobnjakom u strahu, (8)
I
i'
•
Susicavo-rumeno, tamno, fuckastobelo,
Bas kao mnostvo neko sto kuga potamani !
0 ti, cije je ko}o U zimski San ponelo
(4)
(7)
~
(9)
t
s
I Seme sto ima krila da ko les pokopani

U grobu lezi svome sve dokle sestra tvoja,
Azumo Premalece, sviralom ne obznani
(8)
(8)
(5)
I
c
Dolazak snenoj zemlji, pa iz njenog sloja
lstera mio behar na zracne pase svoje,
(7)
(7)
I
.:•i• Mirisom ispuni do obiljem zivih boja! (6)
..
..•
l.
Divlj1 duse sto svud je bice prisutno tvoje, (8) i
• Koji rusis i stvara8, o, pocuj reci moje! (8) I
.•
=
It
i
I
Ukupan broj reci (98)

2 i
i 2 Posvetite 15 minuta tome da zapamtite sto vise re~i moze-
!c i•
!--·
te iz ptvih 14 stihova pesme. >>~
~-~......,._-...-~
.f
J
138
-..~ ............ -~~-----·-' ------------·----~

3 Na po~etku va.Seg putovanja, zamislite veliki prsten ili I
obrut ispred vas. To ce vam posluziti kao pouzdan klju~ i
za ,,O", prvu re~ prvog stiha. Da bi vas nesto podsecalo na j
sam stih, izaberite klju~nu sliku iii scenu koju smatrate Ii
najreprezentativnijom - mozda kauboja sa divljeg zapada
i nalet vetra? Sjedinite kljufne slike i smestite ib u prvu i
etapu vaseg putovanja. Dakle, moja polazna ta~ka jeste je- ,
senji prizor koji ugledam na u~ u par~ gde zamisljam
veliki obru~ kroz koji moram da prodem da bih video ka-
i
1
uboja sa divljeg zapada kojeg iznenadni nalet vetra podi- i
ze kanebu.
4 U drugoj etapi, formirajte sledeci okidat za pamcenje sti-
ha. Na sta vas asocira re~ ,.Ti" (,, Thou'')?16) Mozda vas
I!
re~ navodi da pomislite na ,,poboznog,, propovednika. Za-
I1 mis lite sliku propovednika koji boda po svelom Ii.Seu, ko-

je su~ti pod njegovim npgama da bi vas to podsetilo na sa-
drzaj drugog stiha pesme.
i:,
~
I i
I S U trecoj etapi, mogli biste da izaberete alfabetski sistem ,
Ii pameenja (Korak 14) da vas podseti na kljucnu memorijsku
rec sledeceg stiha ,,da bezi,,. Zamislite Romea i Juliju iz
l
i
!
drame Romeo i Julija kako voze kola, on juri grupu duho-
va, koji beze od carobnjaka (,,pred ~arobnjakom"). I tako
i,"
i dalje. Kada jednom budete zapamtili svih 14 stihova, pro- i
: verite koliko mozete da ih se prisetite u svojoj belefuici. I
Rezultat Dodajte bro} tacnih reci kojih ste se setili. Dodelite je-I
dan poen za svalru rec. I
!Maksimalan broj poena: 98 I
!:'~~~~an: 10~- Napredan: 34+ Ekspert: 90 + J
16) U originalu se navodi rec thou, koje u prevodu na srpsk1 jezik
nema. Zato se ovaj primer odnosi samo na originalan tekst.
Inace rec thou znaci ti, ali je to verzija koja se upotrebljava
uglavnom u crkvenoj literaturi, zbog cega je autor ove knjige
dovodi u vezu sa svestenikom iii propovednikom. Prim. prev.
139
v
Skola pamcenja za
napredne ucenike I
• Korak 41 Metod rimske sobe

• Korak 42 Kako da zapamtite istorijske da-
tume i vame dattune u buduC.nosti
• Korak 43 Kako uskladiltiti memoriju unutar
memonJe
..
• Korak 44 Kako da zapamtite biname brojeve
• Korak45 Kako da zapamtite rOOnilc
• Korak 46 Kako da zapamtite vile §pilova
karata
• Korak 47 Kako da zapamtite sve ljude
prisutne u prostoriji
• Korak 48 U zdravom telu, zdrava memorija
• Korak 49 Kak:o pobediti u kviz igrama
• Korak 50 lgre koje izo!travaju vale pamcenje
• Korak 51 V dbe pam.Cen.ja brojeva
• Korak 52 K.oliko dobro sada pamtite?
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
ada kada ulazite u zavrsno poglavlje ove knjige pravi je
S trenutak da napregnete svoju memoriju do krajnjih gra-

nica. u nekim od koraka cete konsolidovati i prosiriti
tehnike koje ste vec naucili - na primer, u Koracima 41 (Metod
rimske sobe) i 43 (Kako uskla.distiti memoriju unutar memorije),
nau~icu vas prosireni oblik metoda putovanja kak.o bi povecao ka-
pacitet za vasa putovanja. A u Koraku 46 cu vas nau~iti k.ako da
zapamtite vise spilova karata, koristeci slo~eni Dominik sistern.
Pruzice vam se sansa da pokusate da se uhvatite u kostac sa
nekim od izazova koji su se pojavili u okviru Svetskog sampiona-
ta u parncenju, kao sto je test binamih brojeva. Te vezbe SU prili~
no te§ke, ali uz pomoc mojih novih, naprednih tehnika - kao sto je
moj jedinstveni sistem binamog koda (Korak 44) za ucenje nizova
binarnih brojeva - siguran sarn da cete biti impresionirani sobom.
U nekoliko poslednjih koraka ovog pogJavlja, pruZam vam
igre i savete koje ce izostriti vasu moc pamcenja, a tu su, takode,
vezbe ponovnog pregleda - kako biste mogli da obnovite vase
brojne memorijske tehnike. Vase vezbanje cete zavr~iti nekim
kratkim testovima iz Koraka 52 da biste videli koliko se vasa spo-
sobnost pamcenja unapredila od prvog koraka.
142
Korak 41
Metod rimske sobe
U Koraku 10 pamtili ste spisak deset zadataka koje ,,treba oba-

viti", koristeci metod putovanja po kuci ili stanu. Da H ih jo~ uvek
pamtite? Pozvati telefonom veterin.ara, popraviti naocare za sunce,
ispeci kolace ... . i tako dalje.
Ako mozete da se prisetite spiska to je verovatno zbog toga
sto jos uvek mozete da se setite prvobitnog putovanja od 10 etapa
po v~oj kuci. Koristeci isti broj soba, sada cu vam pokazati kako
u putovanje od 10 etapa mozete da smestite pet, deset, pa cak pe-
deset i vise stvari. To funkcioniSe kombinovanjem metoda putova-
nja sa rnetodom rimske sobe.
Metod rimske sobe funkcionise tako sto koristi razlicite pred-
mete iii posebne delove sobe kao kuke ili klinove koji zahvataju i
povezuju informaciju koju zelite da zapamtite: to biste mogli na-
zvati putovanjem u putovanju. Dakle, kod prvog odmorista duz
puta po kuci - ulaznih vrata - mogli biste da birate sledecih pet mi-
ni-odmorista: prag, postansko sanduce, zvono, kvaku na ulaznim
vratima, i ragastov. Do bra idej a je da se odlutite za dosledno pu-
tovanje po svakoj sobi iii oblasti. Drugim recima, pet predmeta bi
uvek trebalo da imate na umu u, recimo, pravcu kretanja kazalj~e
na satu.
Ako ste trenutno u sobi, gledajte unaokolo sleva na desno. Ko-
liko predmeta mozete da izbrojite? Mozda su tu sto, stolica, pro-
zor televizor i dve ili vise slika na zidu. Ako malo bolje razmisli-
te o tome, tu je verovatno stotine ako ne i hiljade komada name-
staja, aparata; drangulija, kuhinjskih aparata, knjiga, i tako dalje,
143
Dominik O'Brajan - - - - -- -- -- - - -- - --
koje biste mogli da upotrebite za to da ih pove~ete sa spiskom od

sto pojmova.
VF.mA: Rimska soba

U sledeCoj vefbi Cete videti listu od SO stvari za kupovinu (na
ovoj i sledeCoj strani}, koju eu vas zamoliti da zapamtite tako
Ito Cete na svaku stvar baciti pogled samo jednom. Nema po-
I
, trebe za tim da prolirite postojeee putovanje od deset etapa
po kuCi. Umesto toga, izaberite pet predmeta, komada name-
i ~ja ill malih povrlin.a iz svake sobe, da biste poveeali kapa-
1 citet memorije za podatke na SO.
I Kada jednoro pripremite putovanje od 10 odmori.Sta, svako sa

pet mini-odrnori§ta, i uverite se da znate 50 mesta pravilnim
j redosledom, tada vam nece biti potrebno vi§e od 15 minuta da
I:::::::;:~::::::::j:~:::~~~j::~::.:e-
1 du stvari i predrneta u va~oj kuci, ali u isti mah pazite i na to
~ da ne dodete u isku§enje da se vratite i ponovo utvrdujete ve-
ze kako biste ih u~vrstili u svom pamcenju. Yerujte u svoju
imaginaciju, jednom re~ju, imajte poverenja u to dace kom-
binacija putovanja i primene zami~ljenih asocijacija u~vrstiti 1
! ovaj spisak direktno u va§e dugotrajno pamcenje. Tek onda i!
kada budete dosli do kraja trebalo bi da ponovo pregledate
i spisak kako biste oja~ali veze koje ste uspostavili. .
I
f
; l.
~OPING LISTA
i
.:
j•
1 Zasadena
biljka
2 Vekna hleba
5 Kobasice
6 Ku var
7 Kafa u zmu
11 Cetkica za zube t
12 Makaze
13 Baterije
I
I
~ 3 Lepljiva 8 Mlin za biber 14 Sapun
izolaciona traka
4 Puter
9 Sij alica
10 Kofer
15 Igle
16 Pumpa za bicikl i
i
L---------------~~~-----------·-·-~-·-·~J
144
17Vaza 28 Lale 39 Losos

18 Parfem 29 Laptop 40 Ekseri
19 Baletanke 30 Kamera 41 Korpa od pruca
20 Mekane igra~ke 31 Zlatna 42 Jogurt
21 Privezak za narokvica 43 Svece
klju~eve 32 Sladoled 44 Stalak za lampu
22 Olovke 33 Jastutnica 45 Stap za golf
23 CD 34 Zmaj 46 Mapa
24 Pseca ogrlica 3 5 Ca~e za vino 47 Karte za igru
25 Cekic 36 Pivo 48 Plavi baloni
26 Novine 37 Breskve 49 Digitron
27 Mleko 38 Jaja 50 Crvena farba
Pokusajmo da prodemo kroz prvu etapu zajedno. Na koji na-

6n biste povezaJi prvih pet stvari sa soping liste sa. prvih pet
mini-odmorista na vasem putovanju? Mogli biste da po~nete
zamisljajuci sebe ispred ulaznih vrata, gde se naJazi velika
zasadena biljka koju morate da presko~ite. Sledece sto vidite
je kako vekna bleba viri iz va§eg postanskog sandu~eta. Vidi-
te da su vasa vrata zalepljena lepljivom izolacionom trakom.
Vasa ruka sklizne u trenutku kad pokusate da uhvatite za kva-
ku, jer je premazana puterom. Kada uspete da otvorite vrata,
ugledate par kobasica kako se klate viseci oka~ene o raga-
stov.
Sada krenite na drugu etapu va~eg putovaaja i smestite slede-

cih pet stvari na va~ih pet mini-odmori~ta., i nastavite na isti
na~in dalje, sve do kraja spiska.
It A sada proverite koliko stvari mo~ete da se prisetite. Zapisi-

1 te u va~u bele:!nicu koliko god mozete viSe stvari, i to praviJ-
. nim redosledom. Ovo je veoma teZak test, tako da ja ne o~e
1 kujem da se setite svih 50 stvari.
145
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
, Rezultat Dva poena za svaku stvar sa soping liste koju ste za-
pamtili.
Maksimalan broj poena 100
Neuvezban 5+ Napredan 22+ Ek.spelt 90+.
146
Korak 42
Kako da zapamtite istorijske
datume i vaine datume
u buduinosti
U Koraku 36 smo nautili kako da pamtimo istorijske datume
iz dvadesetog veka. Koristili smo Dominik sistem da bismo pre-
tvorili poslednje dve cifre godine u li~nosti. Medutim, ako zelimo
da zapamtimo istorijske datume i neke vafue datume u buducnosti
(to jest, datume iz drugih vekova), onda bi trebalo da pamtimo sve
~etiri cifre doti~ne godine.
Da bismo u tome uspeli, koristimo slozeni Dominik s.istem
(pogledajte stranicu 128) kako bismo godinu pretvorili u jednu slo-
zenu sliku (li~nost, plus aktivnost). Potom, kao u Koraku 36, pro-
nalazim na~in da povezem tu sliku sa dogadajem. Biram klju~ne
memorijske slike (iii ponekad re6) iz svakog dogadaja kako bi ih
povezao sa godinom. Navedimo primer nekog fiktivnog dogadaja:
zamislite da SU 1808. godine simpanze bile prve zivotinje koje SU
uspele da zapamte ~pil karata. Kako bib to mogao da zapamtim?
Prvo preobrazavam godinu 1808 u Anatolija Karpova (AK= l 8)
kako vodi tok sou emisiju (dodatni simbol Olivere Kova~evic ;
OK=08). Potom birarn ldju~nu sliku kako ~irnpanza drzi ~pil kara-
ta tako da to reprezentuje dogadaj . Izvodenjem tog imaginativnog
procesa, dogadaj i datum kada Se odigrao SU sada tako zivopisno
utisnuti u vasu memoriju da cete ih tesko zaboraviti. Pa ipak, kao
dodatno pomocno sredstvo koje, pre svega, omogucava da se lako
prisetite ovog tipa informacije, mozda cete pozeleti da osmislite
putovanje duf kojeg cete postaviti svaki dogadaj .
147
Dominik O'Brajan - - - - - - -- - - - - -- - -
vEtBA: Istorijski datumi i datumi iz buduenosti

Posvetite pet minuta tome da zapamtite sledeei spisak sas-
tavljen od 15 datnma i :fik.tivnih dogadaja. Ako f.elite, koristi-
te metod putovanja od 15 etapa.
DOGADAJ GODINA
1 Izumljena prva vremenska malina 1911
2 Izumrle brze kamile 1234
3 Lme mvladale svetom 2078
4 Muzifar pojeo sopstveni klavir 1444
i 5 Otkrivena Atlantida na Jumom polu
6 Najezda f.aba ljudo!dera na Maltu
1612
189.3 :I
~ 7 Cma hobotnica krije tajnu vooite mladosti 1759
i
8 K.rompiri vredniji od zlata 2023
9 Pariz postao slobodna zona za prevare 1065
10 Po prvi put se pozdravlja sa ,,7.dravo" 1130
11 Bicild koji prifa postao modni hit 1342
12 Oitara upotrebljena kao luk i strela 1276
13 Brest pobedio na izborima u Pemu 2064
14 Otkrice da podzemne eksplozije ne nose
njkalrav rizik 1489
f 15 Coveka nao:ruf.anog olovkom ubili ~em 1998
II Sada prekrijte ovu stranicu i pogledajte koliko dogadaja i go-

dina u kojima su se odigrali mo:fote navesti u va.Soj beleznici. II
Re:mltat Jedan poen za svaki tatan odgovor.
II. Maksimalan broj poena: 15

Neuvetban: 3+ Napredan: 9+ Ekspert: 14+
I•I
I•
148
Tehnike efJ.kasnog pam6enja
Korak. 43
Kako stvoriti memoriju
unutar memorije
U Korak:u 41 smo videli kako metod rimske sobe funkcioni~e

kao putovanje unutar putovanja. On koristi razlie5ite predmete u so-
bi kao memorijske kuke ili klin.ove da poveZ1l informaciju koju ~e
lite da zapamtite. Sada cemo sa bilo koje liste koju felite da za-
pamtite koristiti realne stvari kao memorijske kuke koje treba da
pove~u druge stvari koje zelite da zapamtite: drugim ree5ima,
uskladi~ticete memoriju unutar memorije.
Uradimo zajedno veoma jednostavan zadatak, koristeci dve
nepovezane kolone reti u dole prikazanoj rubrici.
Napravite spisak imena i zami- .....- - - - - - - - - - - - .
s. lite nekoga .koga poznajete - i1i ne-1 ROZI KAMEN
ku poznatu li~nost - sa istim imenom KRIS SMEH
u svakoj etapi du~ putovanja. Nemoj-
te zaboraviti da upotrebite jmagina- ,.___ _ _ _ _ _ _ _ __.
ciju: ako ne mozete da zamislite nikoga sa imenom Rozi, umesto
toga biste mogli da zamislite ~bun ruza. Kada uskladi~ tite imena 1
izvr5ite ponovni pregled putovanja, samo ovog puta upotrebite
svaku osobu kao memorijsku kuku na koju cete zaka6iti rec (iz
druge kolone). Dakle, ako smestite Rozi (ili zbun ruza) u prvu eta-
pu va~eg putovanja (recimo v~a ulazna vrata), sada je zamislite
kako jo~ uvek stoji ispred vrata, samo ~to ovaj put d.rZi kamen (ili
kamen ispod zbuna rufu). u drugoj eta.pi va§eg putovanja, ponovo
zati~ete Krisa kak:o vas ~eka, all njega sada zami~ljate nasmejanog.
149
Dominik O 'Brajan - - - - - - - - - - - - - - -
r J------
: VEmA: Memorija unutar memorije
PokuAajte sada da 7.apamtite dole prikazan spisak od 20 ime-
na i 20 pojmova, i to svaki put po jedan par pojmova. Kom-
binujuei metod putovanja sa vdom bujnom mdtom, stvaraj-
te asocijacije koje se lako pamte.
IME POJAM
•
KAROLINA MAGAZIN I•
REBEKA TELEFON I
CARLI POLWBAC
ANA
SARA
LET
HALUCINACIJA
I•
I
ic
DENID
RUPERT
DZESI
PITER
BES
SLIKAR
HOSTESA
SAN
J MERI JADAC
i BIL VRTOGLAVICA
•! DZEJN PESMA
c SEM SAT
i• EDVARD KUVAR
i ALISA KLAVIR
f STIV STEPENICE
i ENDI PUNC
KIRSTEN RUKA
If DOMINIK
SALI
KARTE
PLESACICA
I
I
! 1 Pripremite putovanje od 20 etapa. Radite na spisku imena,
!' vizuelizujuci pri svakoj etapi putovanja jednu osobu, ili
I sliku koja predstavlja njeno ime.
i
l1111ee•1•1t
150
I .
·-----·--------··-··-··-··-· ___ _.
2 Karla uskladi§tite svih 20 imena, jo§ jednom predite etape

putovanja, ovog puta povezujuci imenice sa ljudima.
3 Karla uskladi§tite svih 20 iskombinovanih slika ljudi i poj-

mova, posvetite dva minuta tome da pregledate celo puto-
vanje. Potom pokrijte 150. stranu, i dajte sebi pet minuta
da reprodukujete dve kolone sa spiska u beleznicu.
Rezultat Jedan poen za svaku ta~no navedenu osobu ijedan

poen za svaki ispravno navedeni pojam. I
Maksimalan broj poena: 40 t
Ako va§ rezultat iznosi 13 iii vi§e poena, mozda eete pozele-
ti da nastavite sa tim da se testirate. Zamolite prijatelja da
vam brzo postavi 20 nasumi~nih blic pitanja o 40 re~i sa dva
spiska. Na primer, ,,Koga povezujete sa re~ju bes?", ,,Ko je
osamnaesta osoba na spisku i sa kojom imenicom se povezu-
je?'\ iii ,,Koja osoba neposredno prethodi osobi koja se dovo-
di u vezu sa imenicom pesma?" Toce pokazati koliko ste sa-
da ovladali ve§tinom da predete svoje putovanje napred-na-
zad, i da se na osnovu toga ponovo prisetite svih delova in-
formacija.
Ova vezba demonstrira kako biste, teoretski gledano, mogli

da nastavite da dodajete nove kolone podataka u nedogled.
Na primer, Karolina ~ita magazin o kineskim violinistima, i
tako dalje.
151
Korak 44
Kako da zapamtite
binarne brojeve
Binami sistem je jezik kompjutera. U matematici je to osnov-

ni dvocifreni sistem koji koristi kombinacije cifara 0 i 1 da pred-
stavi sve vrednosti. To je jedan od najjednostavnijih na~ina da se
informacija predstavi zato ~to se primenjuju samo dva simbola, 0
i 1.
Binami test je jedan od klju~nih dogadaja na Svetskom ~am
pionatu u pamcenju. Godine 2004. Englez, Ben Pridmor, postavio
je novi svetski rekord tako §to je zapamtio 3705 binamih cifara za
30 minuta.
Ako ste nau~ili Dominik sistem za sve brojeve od 00 do 99,
onda vec raspolafete sredstvom za pamcenje binamih brojeva.
Sledeci sistem vam omogucava da zapamtite dvanaestocifreni bi-
nami broj koristeci slozeni Dominik sistem na osnovu kojeg for-
mirate jednu sliku (koristeci jednu osobu ijednu aktivnost/dodatni
simbol).
BINARNIKOD
Kada nam se predstavi niz nula i jedinica, prvo moramo da ih
razlomimo u niz manjih grupa od tri cifre iz razloga koji ce usko-
ro biti jasni. Potom morate da im pripi~ete jednu cifru, iz dekad-
nog sistema brojeva. Dole sam nabrojao osam razli6tih trocifrenih
binamih brojeva, zajedno sa njihovom novom jednom cifrom iz
dekadnog sistema.
153
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
000=0 011=2 110=4 010=6

001=1 111=3 lO<FS 101=7
Naucite ovaj jednostavni kod: kodovi za brojeve od 0 do 3 se

jednostavno pamte - dve cifre 1 daju 2, tri cifre 1 daju 3, i tako da-
lje. Ali, kodovi za brojeve od 4 do 7 su te~i. Mogli biste da upotre-
bite vizuelne mnemonike da biste zapamtili te kodove. Na primer,
110 me navodi na to da pomislim kako se lopta za golf kotrlja ka
dvojici ljudi- dokja vicem ,,Pazi!" da ih upozorim. 100 mi poma-
lo lici na naocare - ja ih stavim da bib pogledao morskog konjica
(oblik broja 5). 010 bi mogao da vas podseti na slona - dva uha po-
stavljena sa obe strane surle (oblik broja 6). 101 podseca na tanjir
sa nofom i vilju§kom sa obe strane: obicno jedem u 7 sati uvece.
Sada mo~ete da predstavite bilo koji trocifreni binarni broj
jednom cifrom iz dekadnog sistema. Iz toga proizilazi da §estoci-
freni binami brojevi mogu biti predstavljeni dvocifrenim brojem,
osnovnim brojem 10 . Na primer:
101=7 i 011=2 otuda 101011=72

110=4 i 111=3 otuda 110111=43
Ako sada preobrazite te brojeve u osobu i aktivnost koristeci

Dominik sistem, koju slozenu sliku dobijate? Moja slika je slika
Suzan Braun (72=SB) kako glumi u filmu (43=aktivnost Dejvida
Nivena.) Sada ste zapamtili dvanaestocifreni binarni broj -
101011110111 - pomocu jedne jedine slike.
154
VBt8A: Binami i7.azov ·

1
Ovde je prikuan lemesetocifreni broj. Da biste zapamtili taj

niz mogli biste da primenite putovanje od 10 etapa tak.o da i
preobrazite 10 grupa od lest cifara u osobu. Joi bolje, preo- I
brazivli ih u slomu sliku osobe i ak.tivnosti, bilo bi vam po-
trebno samo jedno putovanje od pet etapa. Na primer, prvi
skup lest cifara 011 110 mo~ biti predstavljcn pomoeu dve
cifre, dekadnog broja 24 (011 =2 i 110=4). Drugi skup lest ci-
fara postaje dvocifren dekadni broj 36 (111 3 i 010=6). Mo-
gli biste da z.amislite Boba Dilana (24=BD) kako peva na
koncertu (36= aktivnost NS=Nade SkoriC).
i
Dajte sebi 15 minuta da zapamtite ovaj niz.
I
011 110 111 010 111 100 ooo 001 101 111 100 001 010 101 I
101 100 111 000 110 010
Pokusajte sada da zapisete koliko god mozete vise cifara iz

ovog niza u beleznicu. t
Rezultat Jedan poen za svaku ispravnu binamu cifru. Kao i u

testu binamih brojeva na pocetku ove knjige (pogledajte stra-
nu 14), ovo je izazov ,,iznenadnog ispadanja iz igre" -ako se
I tacno prisetite prvih sest cifara, a potom pogresite kod sedme,
vas rezutat je sest.
Ir Maksimalan broj poena: 60
Neka vas ne zabrinjava ako niste postigli visok rezultat - ovo

je neverovatno teska vezba. Nastavite da veibate ovaj metod
postavljajuci sebi novi niz binamih cifara.
155
Korak 45
Kako da zapamtite recnik
Pre nekoliko godina posetio sam Maleziju i odrfao predava-

nje o memoriji pred publikom. Tom prilikom mi se pri~io i ma-
lezijski fampion u pamcenju, dr. Jip Sve Cui, koji je demonstrirao
pamcenje re~nika.
Dr. Jip je, poput mene, otkrio kakvu moc metod putovanja ima
u pamcenju informacija, samo ~to je on odlu~io da njegova memo-
rijska putovanja budu neverovatno duga, i to doslovno.
Rekao mi je da je nekoliko meseci posvetio pamcenju engle-
sko-kineskog re~nika od priblizno 58 000 re~i. I ne samo da je tvr-
dio da zna ~itav taj niz, vec i da isto tako moze za svaku englesku
re~ da da definiciju i njen prevod na kineski. Re§io sam zato da ga
testiram i postavio mu re~ ,,upholsterj'.11) Na moje veliko izne-
nadenje, u roku od svega nekoliko sekundi dao mi je odgovor sa
preciznom definicijom re~i i ispravnim kineskim prevodom, plus
broj stranice i ta~no mesto gde se nalazi ta rec!. I drugi ljudi u pu-
blici su ga takode testirali, i on bi svaki put dao ta~an odgovor. Dr.
Jip mi tom prilikom rec!e da je preduzeo jedno dugo putovanje, ko-
je se sastojalo od 58 000 etapa, i da je on u svakoj od njih bio u
stanju da pristupi podatku u vidu klju~ne memorijske slike.
Demonstracija dr. Jipa se svrstava u jedno od najimpresivnijih
dostignuca u oblasti pamcenja koje sam ikada video. Osim velike
praktic!ne koristi koju ima kao hodajuci rec!nik, Jipovo dostignuce
17) Engleska re~ upholstery zna~i tapaciranje, name§taj, tapetar-

ski zanat. Prim. prev.
157
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
samo jos jeclnom potvrduje cinjenicu da je ljudska memorija prak-

ticno bezgranicna i pruza neoboriv dokaz da je moc metoda puto-
vanja vredna postovanja.
vE.tBA: hazov n.asumimo odabranih ~i

Iako ee vam ~je biti olaklano time Ito vam kao 7.&datak
neeu dati da mpamtite Englesko-Svahili re~ sled~ca ve-
!ba ee vdu moe asocijacija staviti na probu do krajnjih gra-
,l
l
mca.
Zadatak pamcenja nasumicno izabranih reCi na Svetskom

sampionatu u pamcenju podrazumeva da takmicari za 15 mi-
nuta zapamte sto je moguce veci broj reci u nizu. Osamdeset
reci navedenih na spisku na sledecoj strani jesu prvih osam-
deset reci sa takmicenja na pravom sampionatu odrzanom pre
petnaest godina.
Na vama je da odlucite kako cete najbolje da organizujete va-
I se putovanje u tu svrhu. Ja sam, koristio jednu etapu mog pu-

tovanja da povezem sa jednom recju, zbog cega je to iziski- '..t
valo putovanje od 80 etapa. Medutim, poznajem takmicare
koji su povezivali zajedno po dve reci da bi ih potom posta-
vljali u jednu etapu rute, sto je znacilo da im je bilo potrebno
putovanje od 40 etapa (pogledajte Korak 43; Kalm uskladisti-
ti memoriju unutar memorije). Kao altemativu, mogli biste da
:• koristite metod rimske sobe (pogledajte Korak 41). Jednostav-
i• no produzite putovanje po vasoj kuci tako da obuhvati 16 eta-
; pa, pri cemu bi svaka trebalo da se sastoji iz pet mini-etapa.
•
!
I Nakon sto ste pripremili putovanje, okrenite stranicu i dajte
f sebi 15 minuta da zapamtite sto vise reci mozete, u nizu. !
Il mozete,
Sa vet: Posvetite otprilike 10 minuta pamcenju sto vise reci
a potom u poslednjih pet minuta pregledajte sadrZaj
I!
f koji ste uskladistili.
L_ .....-- )> )> ~ J
158
80 RECI SA TAKMICENJA U PAMCENJU

NASMICNO ODABRANIH REC!
anali'7.irati krvariti urediti makaze
svm·a ilot tresak banana
m.a ortak obuzet metla
k.okosov prijatan poplOC&vanje odeljenje

mah
pavijan ham ukA7.ati lunka sanke
usmem ~lpS sl ti zubna ~
brat
rukavica
atomski sat
komisfa suviJan licemer
atka lasta sertifikat
slalom poddavati primati
sonov mo ac
df.ep papagaj d.mam1t
.
rafonovoda lef reforma •

napetost rafunati platiti potimuti
Sada pokusajte da se prisetite sto mozete vise re~i, u nizu, ta-

ko sto cete ih zapisati u belernicu.
II
Rezultat Po jedan poen za svaku uzastopnu re~ koje mozete !
da se setite od prve reci na spisku nadalje, pre nego sto pogre-
site. Ii
Maksima/an bro} poena: 80
I
i
159
Korak 46
Kako da zapamtite vise
spilova karata
Godine 1985. 21. jula, Krajton Karvelo, veoma poznat ~ovek

koji me je uostalom i inspirisao da vezbam svoje pamcenje, poja-
vio se u japanskom izdanju televizijskog sou programa ,,Ginisovi
svetski rekordi".
Bio je to program uzivo i kada je Krajton stupio na scenu da
demonstrira svoje umece pamcenja karata, desilo se nesto izvan-
redno. Po re6ma samog Krajtona:
,,Moja namera je bila da zapmtim sest zasebnih spilova kara-
ta, ali kada sam po~eo da demonstriram svoju vestinu pamcenja,
zapazio sam da karte nisu bile dovoljno promesane i da su i dalje
ostale gotovo u istom nizu. Zato su ih devojke u japanskom studi-
ju ponovo promesale, ali su tom prilikom karte pale na pod. One
su ih podigle i onako zbrkane slozile na gomilu, da bi ih potom
opet promesale, i svih sest spiJova potpuno nasumi~no slozile na
jednu gomilu. Ja sam samo jednom bacio pogled na svih 312 ka-
rata i pogresio 24 puta dok sam ih se prisecao. Na taj na~in ostva-
ren je novi rekord: sest spilova karata koji nisu bili zasebni, vec su
svih sest bili pomesani zajedno!"
Od tog trenutka, ja i drugi ljudi sirom sveta poznati po pam-
cenju spilova karata vodili smo pravu bitku, pamteci sve veci i ve-
ci broj spilova karata ne bismo li tako sebi i drugima pokazali ko-
liko daleko mozemo da idemo u tome da potu~emo Krajtonov pr-
vobitni rekord.
161
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Godine 2002. zapamtio sam 54 spila (2808 karata) koja su bi-

la pomesana i podeljena samo jednom. Pogresio sam osam puta
dok sam ih se prisecao a to, i sada dok pisem ovu knjigu, i dalje
predstavlja vazeci svetski rekord u pamcenju visestrukih spilova
karata. Evo kako sam upamtio 54 spila karata:
Koristio sam metod putovanja u kombinaciji sa slozenim Do-
minik sistemom. Prvo, pripremio sam 27 putovanja sa 52 etape ili
odmorista usput. Potom sam u svakoj etapi putovanja zamislio ka-
ko vidim osobu i aktivnost koja je predstavljala dve karte. Drugim
recima, imao sam 1404 etape, pri cemu sam u svaku od njih uskla-
distio slozenu sliku koja je obuhvatala dve karte.
Na primer, ako su prve dve karte koje su mi bile podeljene bi-
le Kralj karo nakon kojeg bi usledio As tref, ja bih zamislio kako
Bil Gejts (moj k.ralj karo) nosi flasu likera (aktivnostAl Kaponea,
koji je moj As tret), a on bi stajao na mojim ulaznim vratima, sto
je prva etapa mog prvog putovanja. Ako bi karte isle obrnutim re-
dom, onda bih zamislio kako Al Kapone broji dijamante (aktivnost
Bila Gejtsa), dok stoji na mojim ulaznim vratima.
Ako ste pokusali da zapamtite spil karata u Koraku 34, onda
ste verovatno vec osmislili putovanje od 52 etape, tako da cete, te-
oretski gledano, imati dovoljno prostora u memoriji da zapamtite
dva spila. Naravno, iz drugog ugla gledano, jedino sto ce vam bi ti
potrebno jeste putovanje od 26 etapa da biste zapamtili jedan spil,
nasuprot 52 etape koje ste koristili u Koraku 34.
Pre nego sto pokusate da zapamtite dva spila, mozda cete po-
zeleti da pregledate vas Dominik sistem (Koraci 23, 31 i 33) i va-
se karte sa slikama (Korak 34; strana 110) kako biste se uverili da
su vam se licnosti karata dobro utisnule u pamcenje.
162
Tehni.ke efikasnog pamcenja
snio.
1 Brzo pregledajte vase putovanje iz koraka 34 i uverite se
da li su vam poznate 52 etape.
2 Izmesajte dva spila i dobro ih promesajte. Dok budete de-

1 lili karte, preobrazite svaki par karata u jednu slozenu sli-
~ ku (li~nost i aktivnost) i smestite je u etapu duz vaseg pu- ;
• tovanja. t
i; 3 Dajte sebi 15 minuta da zapamtite dva spila.
: I
1.,·
!s4 Sada pokusajte da se prisetite 104 karte. Iii zamolite pri- •

s
l jatelja da vas saslusa dok se budete prisecali svake karte I
I u nizu iii ponavljajte njihov niz zapisujuCi ih u vasu bele- I
I znicu. i
·11 Rezultat Svoj uspeh merite po broju gresaka koje ste na- , 1:.
pravili, ako ste uopste gresili. I

I Maksimalan broj gresaka: I04 !
I
;
,
Neuvezban: Preko 42 Napredan: do41 iii manje
Ekspert: 9 iii manje.
;
1•
Nemojte da brinete ako vam ova vezba bude teska. Ako

i ste pogresili 42 puta ili vise, redovno vezbajte sa jednim spi- I
:
;
,
lorn karata (pogledajte stranu 117), pa ponovo predite na dva •
spila kada za to budete spremni. Ako ste pogresili, na primer,
20 puta ili manje, mozete da se usudite i na to da pokusate da
I
ii zapamtite vise spilova karata. Na primer, da biste zapamtili ;
~etiri spila karata, trebalo bi da pripremite novo putovanje odj'
I 52 etape kako biste uskladistili veci broj slozenih slika .
•
I
b -.-1 I• .........~ ...,._....... I td •J9•0fii9 a • --..;;
163
Korak 47
Kako da zapamtite imena svih
ljudi prisutnih u prostoriji
Kad god bib odrlavao prezentaciju ili govor nakon vecere,

obicno bih zavrsio svojim ,,drustvenim trikom" tako sto bib se sva-
kom prisutnom obratio po imenu. Mozda prisustvujete poslovnim
sastancima iii vecerama u dobrotvome svrhe na kojima srecete pu-
no ljudi odjednom. U Koraku 15 smo naucili kako da zapamtimo
imena i lica Ijudi zapaZajuci fizicke slicnosti, posebno karakteri-
sticne crte lica, imena koja nas ,,zvukom podsecaju na nekog iii ne-
sto", i tako dalje - i, u svim tim slucajevima, smo tu sliku, koju
smo stvorili, postavljali na neko znacajno mesto. Mozda cete po-
zeleti da pregledate i obnovite Korak 15 pre nego sto nastavite sa
ovim korakom.
Ovde cu varn pokazati sta bi trebalo da radite kada saznate ne-
Cije ime - iii imena vise ljudi - i pre nego sto ih licno upoznate: na
primer, kada vam neko posalje spisak posetilaca koj i ce prisustvo-
vati konferenciji, iii kada gledate plan po kojem ce zvanice sedeti
na vencanju. Prvo, izaberite odgovarajuce putovanje sa tacnim
brojem etapa, recimo 50. Ako je spisak od 50 imena na neki nacin
grupisan, mozda tako sto po planu sedenja za stolom sedi po pet
ljudi, iii pet konferencijskih delagata iz jedne kompanije iii zemlje,
mozda cete pozeleti da koristite 10 zasebnih putovanja od pet eta-
pa, ili biste mogli da primenite putovanje od 10 etapa, od kojih
svaka ima po pet mini-etapa (pogledajte metod rimske sobe; Ko-
rak 41). Dakle, prvi sto bi bila prva soba na va8em putovanju. Dru-
gi sto bi bila druga prostorija, i tako dalje. Ako su grupisani prema
165
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
imenu kompanije, vizuelizujte kompaniju - na primer, za ,,Tajger

Siping" (Tiger Shipping), mogli biste da vizuelizujete brod obojen
u cmo s narand.Zastim tigrastim trakama okacenim na vrata prosto-
nJe.
Zamislimo da je prvo ime na spisku Viktorija Grin. Iako se jos
nismo licno upoznali sa njom - zbog cega ne mo:fomo da se oslo-
nimo na fizicku slicnost iii karakteristicne crte lica - potrebno je
da stvorimo sliku koja ce predstavljati njeno ime. Mene licno ime
Viktorija asocira na englesku kraljicu Viktoriju. Zbog toga zami-
sljam kako kraljica Viktorija nosi svetlo zelenu haljinu, i tu sliku
postavljam u prvu etapu mog putovanja. Kada budem upoznao
pravu Viktoriju Grin, ja cu je integrisati u moju sliku - zamisljacu
kako se poklanja kraljici Viktoriji. I tako vise necu imati problem
da pamtim Viktoriju tokom preostalog dela veceri.
Medutim, recimo da ste zapazili karakteristicnu crtu ili slic-
nost kada ste konacno licno upoznali Viktoriju. To mozete upotre-
biti tako da osnazi vezu izmedu prave osobe i vase zamisljene sce-
ne. Mazda ima divan osmeh: ako je to slucaj, potrudite se da za-
mislite kako se na vasoj slici Viktorija osmehuje kraljici Viktoriji.
Na isti taj nacin bih prefao celokupan spisak od 50 ljudi, sme-
stajuci svaku osobu koju tek treba da upoznam u etapu ili mini-eta-
pu mog putovanja. Potom bib u trenutku kad bih upoznao osobu,
osmislio nekakav kreativan nacin da je integrisem u moju vec po-
stojecu scenu.
Recimo da zelite da upotrebite sva zapamcena imena kao
,,drustveni trik", sto ja cesto radim. Zamolite sve da ustanu. Prose-
tajte po prostoriji i svakom se pojedinacno obratite po imenu - pri
cemu svaka osoba sedne kad cuje svoje ime. Svi oni koji ostanu da
stoje moraju biti upravo oni koji su dosli bez pozivnice.
166
VEtBA: Imena gostiju i plan sedenja

Zamislite da odlazite na formalnu ve00ru i posmatrate plan
sedenja za ~ stola i imena i prezimena 20 gostiju. Poku-
lajte da 7.apamtite svih 20 imena i njihove brojeve stola. Pr-
vo, odlooite se ill za ~ zasebna putovanja od pet etapa ill
jedno putovanje od ~tiri etape sa pet m.ini-etapa kod svakog
odmomta (metod rimske sobe). Potom, aktivirajte svu svoju
imaginaciju kako biste ime svake osobe pretvorili u ldj~e
slike ili scene i smestite ih u etapu ili mini-etapu d~ puta
(puteva).
STO I ST02 ST03 ST04
I Dzejn Litl Majk Stiv Iv Rou
I Stetson RendZer
i Piter Lajons Dzil Tejlor Dfun Harvi Rupert Vots
' Seli Bisop Bil Hacer Endi Kasian Nina Harli
I Henri Vejl Fred Nobl Lili Beding Teri Vard
I Sjuzan
Dans
Meri Braun Dejv Lark Rovena
Vard
I
i
i
Sada proverite da Ii moZete da se prisetite koj i gost sedi za
kojim stolom. Zapisite u va8u beleznicu broj stola a ispod
imena i prezirnena pet gostiju.
I! Rezultat Pet poena za svakog tatno zapamcenog gosta (mo-

rate da se setite i imena i prezimena da biste osvojili poene).
Maksima.Jan bro} poena.: 100
i__________
_,
i
Neuvezban: 15+ Na.predan: 50+ Ekspert: 90+
_... ____________ ___________________
, --""
167
Korak 48
U zdravom telu,
zdrava memorija
Do sada ste kroz ~itavu ovu knjigu vezbali memoriju radeci na

va~em umu: naprefuCi ga do krajnjih granica razli~itim izazovnim
vezbama. Mentalna vezba je imperativ ako zelite da poboljsate
svoju sposobnost pamcenja, ali isto tako ne bi trebalo da zanema-
rujete ni druge vrste vezbanja. Drugim re~ima, vezbajuci podjed-
nako vase telo, vi cete maksimalno poja~ati efekte vasih vezbi
pamcenja.
Tokom godina sam posmatrao da su takmi~ari koji su postiza-
li izvanredne rezultate na takmifonjima u pamcenju u isti mah bi-
li i oni koji su bili u najboljoj fizi~koj kondiciji i najopu8teniji. Na-
ravno, postoje izuzeci, ali mogu da tvrdim na osnovu iskustva da
su mojim najboljim rezultatima uvek prethodili periodi intenziv-
nog fizi~kog i mentalnog vezbanja.
Nas mozak prosto vapi za kiseonikom, i ja verujem da je naj-
produktivniji na~in da potpomognete dotok kiseonika u mozdane
celije jeste redovno fizi~ko vezbanje. Ne sugerisem vam da svake
nedelje treba da tr~ite polumaraton, ali bilo koji vid vezbe koja
moze blago da povisi broj vasih sr~anih otkucaja i da vas donekle
ostavi bez daha je bolji nego da ne vezbate uopste. Potrudite se da
radite neki vid fizi~kih vezbi dvadesetak minuta dnevno.
Na~in ishrane takode igra vaznu ulogu u tome da vam pomog-
ne da odrZite memoriju na najvisem nivou. Pokazalo se da hrana
koja je bogata antioksidansima vitaminima, A, C i E pobolj8ava
pamcenje. Ovi vitamini SU otkriveni u VOCU i povrcu, kao sto SU ba-
169
Dominik O'Brajan
nane, crvena paprika, spanac i pomorandze. Oni poma:Zu da se

oslobodimo hemikalija poznatih kao slobodni radikali, koji mogu
da ostete mozdane celije. Riblje ulje, kao sto je lososovo, saddi
folnu kiselinu i nekoliko esencijalnih masnih kiselina (posebno
omega-3), koje su od vitalnog znacaja za odrZavanje zdravlja mo-
zga i nervnog sistema. Dodaci u ishrani kao sto su Ginko Biloba,
koji ja uzimam, mogu da podstaknu priliv kiseonika u mozdane
celije.
STRES I PODSTICAJ
Mnogi ljudi koji su tra:Zili da ih treniram ucinili su to verujuci
dace samo memorijske tehnike resiti sve njihove probleme u vezi
s pamcenjem. Medutim, nakon istra:Zivanja se ispostavilo da su-
stinski razlog slabljenja pamcenja lezi u povecanom nivou stresa u
njihovom zivotu. Prvo sto sam uradio bilo je da ove ljude podstak-
nem da redovno vezbaju tehnike prikazane u ovoj k.njizi, kao i da
im pomognem da identifikuju uzroke njihovog stresa.
U stresnim situacijama telo proizvodi ogromne koli~ine adre-
nalina. To je primitivni mehanizam opstanka poznat kao reakcija
,,Bezi i spasavaj se ili urnri od straha". Pa ipak, danas je u najstre-
snijim situacijama ova reakcija suvisna, tako da se adrenalin ne sa-
goreva u potpunosti, vec nastavlja da se nagomilava u telu. Izloze-
nost dugotrajnom iii velikom stresu izuzetno ostecuje memoriju.
Ne samo da se kao posledica stresa javlja to da mozak presta-
je da proizvodi nove neurone, vec se dovodi u vezu sa tim da za-
hvaljujuCi nedostatku mentalnog podsticaja moze da uzrokuje da
postojece mozdane celije pocnu da odumiru. Moramo da usposta-
vimo ravnotezu izmedu toga da stimulisemo i podsticemo nas um,
i da ga stitimo od rizika koje sobom donosi stres.
170
SAVBTI: Obuzdavanje stresa

SledeCi saveti su osmilljeni tako da vam pomognu da se oslo-
bodite napetosti i da se izborite sa stresom.
• Redovno vezbajte i um i telo. Posvetite vreme takvim

igrama koje stimulisu vas mozak, kao i igrama kojima ve-
zbajuci telo zapravo obezbedujete svom mozgu dovoljnu
kolicinu kiseonika.
• Svakog dana posvetite vreme relaksaciji. To mo:Ze biti bi-

lo sta sto vas cini opustenim, kao sto je topla kupka, set-
nja u prirodi ili slikanje.
• Kaela oseeate da ste pod pritiskom, upramjavajte medita-

ciju namenjenu posebno vasoj memoriji. Zatvorite oci i
setite se neke lepe uspomene, mozda nekog posebnog da-
na provedenog u lepoj prirodi. Vizuelizujte jednu sliku ko-
ja predstavlja ovu uspomenu. Zamislite kako sve pozitiv-
ne emocije koje oseeate u trenutku sada zrace iz nje. Ka-
da otvorite oci, oseticete kako se vasa energija obnovila i
kako ste postali usredsredeniji.
• Vodite dnevnik o stresu koji ce vam pomoci da prepozna-

te uzroke i obrasce stresa. U va8oj beleznici svakog dana
u nedelji posvetite tome jednu stranu. Zapisite i opisite
trenutke kada se oseeate pod stresom, i sta je tome pretho-
dilo. Isto tako, zapisite sve vase aktivnosti i kako ste se
oseeali u tom periodu. Krajem nedelje, pregledajte vas
dnevnik. Da Ii uocavate neki obrazac? Ako oseeate da ste
pod najvecim stresom dok putujete na posao, razmislite o
tome da pronadete altemativni prevoz. Ako osecate da ste
najopusteniji u krugu porodice, onda se potrudite da sto
vise vremena provodite sa svojim najblizima.
171
Korak 49
Kako pobediti u kviz i9rama
Ljudi koji veruju u koncept opsteg znanja obi~no vole kvizo-
ve - bilo u magazinima, barovima iii klubovima, iii u popularnim
strateskim igrama kao sto je Trivial pursuit. Cak i ako niste ljubi-
telj kvizova, pamcenje onih vrsta informacija koje se zahtevaju od
ljudi vrhunskog pamcenja predstavlja odlitan natin da vezbate va-
su memoriju.
Osnovni metod koji cete koristiti obuhvata tri etape. Jedna ili
vise kljutnih re6 u pitanju ce vas odvesti do lokacije, odnosno me-
sta. Odgovor na pitanje ce da prizove sliku. A v~a bujna m~ta ce
da ih poveze. Pogledajmo primer:
P: Koji je altemativni naziv m pacova?

0: Zamorac.
Kljutna ret ovde je ,,pacov", koja me pomalo podseca nape-
cinu.18) Zato kao lokaciju koristim pecinu u juZ1loj Francuskoj, ko-
ja mi je poznata. Zamisljam velikog zamorca kako izlazi iz pecine.
Ovaj metod samo na prvi pogled izgleda jednostavno. Tesko-
ca proizilazi iz najraznovrsnijeg spektra informacija sa kojima se
suo~avate. Drugi izazov ce se sastojati u tome da izaberete sustin-
ske kljutne reti u pitanju. Cesto ce se pojaviti vise kljutnib reti
nego sto vamje potrebno. Koristite Dominik sistem (Koraci 23, 31
i 33) da zapamtite brojeve i datume. Upotrebite Korake 15 i 47 za
imena i ljude.
18) Ret je o tesko prevodivoj igri reti: Na engleskom jezi.ku ret

,,cavy", sto znati pacov, i zvu~i sli~no kao re~ ,,cave", sto zna-
ti pecina. (Prim. prev.)
173
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
... .... .. . .......
~A: Trivijalna pitanja i odgovori
PokuJajte da nau~ite odgovore na dole navedena pitanja. Za
prvo pitanje izabrao sam kljume ~i ,,~enje" i ,J!enri
D!ons". Zamislio sam moju lokalnu pekaru, sa vre6ama bra-
I Ina kako lebde u vazduhu, i ooveka iza tezge (Henri D!ons),

· ~ije sam ime 7.apamtio, koristeei tehnikc iz koraka 47. Godi- !
I
na 1845. mo!e onda da se zanemari. Medutim, da sam iza-
brao da radim sa ,,1845" a ne sa ,Jlenri D!onsom", koristio
bih slo!eni Dominik sistem da preobrazim ooveka iza tezge u
I
. Anatolija Karpova kako pile pripovetke.
Pitanje Odgovor I!
I
• 1 Koje pomocno sredstvo u proizvodnji
1
I
pekarskih proizvoda je 1845. godine
izumeo Henri Dzons? Kvasac
I·
!I 2 Oko koje planete je 1972. godine

kruZio Mariner 9? Mars
I
i
I
~ 3 Koju vrstu sata je izumeo nau~nik Sat sa i
Kristijan Hajgens? klatnom I
i 4 U kojoj godini dvadesetog veka smo I•
~ imali tri pape? 1978. I
I', 5 Ko je igrao ulogu Betmena u verziji
I
.·i
Ij
.
filma iz 1989. godine?
6 Koji kontinent ima najvisu planinu sa
najmanjom nadmorskom visinom?
Majkl Kiton
Australija
I
ii i;
I 7 Kojoj vrsti ptica pripada divlja
patka (Canvasback)? Patkama I
f Rezultat Sada prekrijte odgovore i pogledajte na koliko pita- •
I
!
• nja motete da odgovorite ispravno - zapisite odgovore u va-
Au beleinicu. Kakve rezu/tate ste postig/i? Na ovom nivou,
~ ocekujem od vas da na svako pitanje date tacan odgovor.
1·
.
~C--------·---~-w~..-~~~--------~-----.-----"·
174
Korak 50
I9re koje izostravaju pamcenje
Nikada nije ni prerano ni prekasno da pocnete da trenirate

svoju memoriju. Secam se da sam se kao dete sa majkom igrao ra-
znih igara pamcenja kad god smo kolima putovali veoma daleko.
Iako smo se igrali kako bismo razbili dosadu na putovanju, veru-
jem da je upravo to posejalo seme moje buduce karijere. Ma kako
zvanicno ime mi tome dali, moja majka bi se prema igri odnosila
kao prema pesmi ,,Kad sam setala plazom".
Ona bi zapocela igru i izgovorila nesto kao, ,,Kad sam setala
plazom, spakovala sam termos i suncane naocare." Igra bi se na-
stavila ovako - moja majka i ja bismo naizmenicno ponavljali
prethodnu listu, svaki put dodajuci jos jednu rec - sve dotle dok
neko od nas ne pogresi u nizu nabrojanih reci.
Kombinovanje memorije sa igrom predstavlja izuzetan nacin
da izostrite koncentraciju kao i da poboljsate svoje pamcenje.
Druga igra pamcenja koja me je zabavljala satima bila je igra
s kartama koja se zvala Peliminizam ili ,,Parovi". To je podrazu-
mevalo da izadem na kraj sa spilom od 52 karte, okrenutih licem
nadole u cetiri niza od 13 karata. Cilj ove igre je da osvojim vise
parova karata koje se uklapaju (dva asa, dve sedmice, i tako dalje)
od svog protivnika. lgraci naizmenicno okrecu dve karte, i ako
utvrde da se uklapaju, osvajaju taj par karata, uklanjajuci ga iz igre
i dobijajuci pravo na jos jedan potez. Ako igrac okrene dve razli-
cite karte, vraca ih na isto mesto, i tada je red na drugog igraca.
Osoba koja mofo da se priseti polozaja veCine karata iz prethodnih
tura otkrice najviSe parova i pobediti u igri.
175
DominikO'Brajan -------------------------------------
Populama igra pamcenja koja se igra na zabavama i to najce-
sce u izvidackim kampovima decakajeste ,,Kimova igra", uzeta iz
romana Kim, Radjarda Kiplinga. Postoji nekoliko varijanti ove
igre, ali je u osnovi oznacena kao igra u kojoj majstor sakuplja 20
predmeta, obicno kuhinjskih, i smesta ih na posluzavnik prekriven
salvetom ili stolnjakom. Prekrivac se potom skida i igracima je do-
zvoljeno da jedan minut pamte sto vise predmeta.
TEST: Kim.ova igra

Evo izazovnije verzije ,,Kimove igre'', koju mozete da igrate
sa prijateljem. Zamolite prijatelja da poslaze 20 kucnih pred-
meta na sto, i da ih pokrije. Potom se okrenite ledima i zamo-
lite prijatelja da odstrani cetiri iii pet predmeta. Sada se okre-
nite i pokusajte da imenujete stvari koje nedostaju. Ako, poput
mene, upotrebite proveren i isproban metod putovanja od 20
etapa u okviru kojeg ste stvari poslagali usput, onda bi svaka-
ko trebalo
. da ..imate veliku prednost nad nekim ko nije vezbao
SVOJU memOflJU.
Rezultat: Na ovom nivou, ocekujem od vas da budete u stanju

da date tacan odgovor na to koji predmeti nedostaju. Ako ste
odgovorili tacno, onda se vasa sposobnost pamcenja izuzetno
poboljsala.
176
Korak SI
Veibe pamcenja brojeva
Sledece vezbe predstavljaju ponovni pregled vezbi za razlici-

te tehnike koje ste naucili u ovoj knjizi, a koje imaju za cilj da ubr-
zaju proces preobrafavanja brojeva u mnemonicke slike. Pocnimo
tako sto cemo osveziti vase pamcenje jednocifrenih brojeva:
f"~A: Vefbanje konv~j:;:::ih ~;:a·

I Na sledeCoj strani se nalazi 70 jednocifrenih brojeva izmedu
. ··1 !
I
I Oi 9. Cilj se ne sastoji u tome da zapamtite nizove brojeva,
vec da pregledate oblike ill rime brojeva sve dotle dok ne
poaiete trenutno da ih opdate kao takve. Mo~ete ~itati nizo-
1
ve brojeva vertikalno ill horizontalno, kako ~elite. I
w
;.
Pro6tajte spisak jednocifrenih brojeva, preobrafavajuci sva-
ki u njegov korespondirajuci oblik (Korak 12) iii rimu (Ko-
I
I rak 13), u zavisnosti od toga sta vam vise odgovara. (Buduci
f da je ovo vizuelna vezba, ja licno smatram da u ovom sluca-
i ju bolje funkcionise sistem broj-oblik).
Ic
I Nema potrebe da bilo sta ovde zapisujete. Samo pokusajte da
!• zamislite sliku i, ako to pomaze, date joj ime u cilju vaseg bo-
1 ljeg pamcenja. Na primer, kad god vidite broj 7, u sebi izgo-
1
i vorite ,,bumerang" i pokusajte da ga zamislite. !
~
! ~ ~ ~ i
! i
---9'1'...........,.....................,......~. .-.-....
e1e1...............~~ .......~~1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .~ ......
177
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - -
r Po~nit~·~:la~o, ~i~ju~·i-b:~~e·~~~orr:~:;:::·~;i::~: ~::-i

0
I, tom postepeno ubrzavajte, kako taj proces bude po~eo da de- I

I luje automatski. Vas cilj je da dostignete nivo na kojem sva- !
I
i ki broj istog momenta postaje ,,okida~" i u vidu bljeska vam
momentalno stvara sliku:
i
I
s I
I I
I I
I
i'
I!t
! ;
i I
II ;t
I I
i·.~
!I· I
I
I
I it
I I
I I
I I
I
i:··
sada ponovite ovu vezbu, ali pokusajte da je radite ma- .,I
Pauza
A
I
: lo brze. Ovog puta bi trebalo da za svega pet minuta uspesno !
. pretvorite svaki broj u broj-oblik ili broj-rima. i
'"----·,.----i•t____,,_-_.__,-••u·- ---·---,.------~
178
KONVERZIJE DVOCIFRENIH BROJEVA

Ako ste naucili celokupan Dominik sistem (Koraci 23, 31 i
33), onda bi trebalo da budete sposobni da prepoznate svaki dvo-
cifreni broj od 00 do 99 kao osobu, zajedno sa njenom jedinstve-
nom aktivnoscu iii dodatnim simbolom. Sledeca vezba je osmislje-
na tako da vam pomogne da se vezbate u tome da pretvarate bro-
j eve u licnosti u okviru Dominik sistema.
r~~~~:;,:;-~:n~~j·~·;;~~:J:; I
i Dole je prikwma lista svih dvocifrenih brojeva od 00 do 99,
poredanih nasumi~o. Prvo, pl'OCitajte listu i jednostavno za- s
!
· mislite svaki dvocifreni broj kao osobu - ne brinite oko ak- I
I tivnosti ili doda1nih simbola, jer cemo ih ovako preci za mi- I
I
I
nut. Jo! jednom, nema potrebe da bilo §ta zapisujete. Ovde ne
pokulavate da zapamtite listu brojeva, sve !to bi vi trebalo da .
I
! uradite jeste da se potrudite da pripiJete ime, prezime i lik i
I svakom dvocifrenom broju. I
l 08 14 51 07 17 74 48 69 10 36 ;
I
• 16
91
= 24
68
93
87
66
47
82
33
76
92
99
28
21
12
25
62
39
42
06
53
80
59
09
63
29
85
98
97
I
1,
i 35 77 94 88 05 13 45 44 95 61
I 12 26 34 90 4o 60 55 15 30 19 I
;• 50 56 43 19 49 27 70 84 46 54 •l
; 11 20 67 03 58 83 38 04 31 18 i
~ 37 65 00 89 71 22 86 01 23 64 i
! 32 96 51 41 13 15 02 81 48 52 I
: ;
:• Sada
i
kada su vam ti ljudi svezi u pamcenju, jos jednom pre- i
:
dite listu i ovog puta pokusajte da iste te ljude vizuelizujete, l
: koliko god mozete detaljnije, sa njihovim obelezjima ili kako t
!
;
obavljaju njima svojstvene aktivnosti. i
I
! Vezbajte nekoliko minuta svakog dana sve dotle dok ne do- I
f stignete nivo na kojem cete prakticno moci automatski da j
: dvocifreni broj ,,vidite" kao osobe. • • • :
: :
•......._ .._._.... ...,•.••
-.-.~-~----,.-•le•- .......
~.--~-~,...-···-~---.. •
........-- .-...........___.
179
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - -
\TEtBA: V efbanje slo!enog Dominik sistema

U koraku 4, nau~io sam vas memorijskoj tehnici pomoeu ko-
je ste se iracionalnog broja Pi priseeali u pogledu njegovih pr-
vih decimala. Ovde !elim da zapamtite prvih 20 decimal.a
(prikazanih dole), koristeci putovanje i slo!eni Dominik si-
stem.
3.1 4 1 5 9 2 6 5 3 5 8 9 7 9 3 2 3 8 4 6
lzaberite putovanje od pet etapa. Potom, koristeci slozeni Do-
minik sistem, dajte sebi pet minuta da zapamtite osobu, plus
aktivnost i dodatni simbol, za svaku grupu od ~etiri cifre duz
vase rute. Sada reprodukujte brojeve u vasoj beleznici. I
Rezultat Sada ste skoro pri kraju programa od 52 koraka, i ja
ocekujem od vas da tacno zapamtite prvih 20 decimala broja
I
t
" Pi.
Ako telite da vetbate i dalje preobraiavanje brojeva u slote-
ne slike, onda nastavite da radite vetbu iz Koraka 37 (strana
Ii
----···--------,-..-.... . •••• • I
123).
L----------------
;. •t .J
180
Korak 52
Koliko dobro sada pamtite?
U Korak:u 1 ste uradili nekoliko testova kako biste pristupili

vasoj neuvezbanoj sposobnosti pamcenja. Sada, kada ste dosli do
Koraka 52, uradite sledece testove da biste videli koliko se vaSa
sposobnost pamcenja poboljsala.
TBSTl:~i
Prou6te spisak od 20 reci u rok:u od tri minuta. Prisetite se
sto vise reci mozete. Redosled nije bitan. Dodelite sebi po je-
dan poen za svak:u ispravno zapamcenu rec.
DEVOJKA KANAP KOLA(; LIST

KONJ BRADA SECER SAL
KOU CEKIC ZMAJ PERO
BANANA STRELA SAT LOSOS
CIGLA KNilGA STOLiCA RADIO
TEST 2: Niz brojeva

Dajte sebi tri minuta da zapamtite broj od 20 cifara. Potom
reprodukujte broj onako kako ste ga zapamtili. Dodelite je-
dan poen za svaku ispravno zapamcenu cifru. Kao u Korak:u
1, ovo je .,iznenadno ispadanje iz igre' 1 • Drugim recima, ako
se prisetite svih 20 cifara, ali kod sedme cifre pogresite, va8
rezultat je sest.
387033 ss62 349 19 9 42 8 1
181
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
TEST 3: lmena i lica

Dajte sebi tri minuta da prou~ite sledeeih 10 imena i lica.
Jovic Ivanovic Popov Kostic Acovic
Ristic Polan Jelovac Radosavac Stanic

Sada prelcrijte gore prikazana imena i lica i pogledajte nize
istih tih 10 lica u drugacijem nizu. Dodelite po pet poena za
svako ispravno navedeno ime i pet poena za svako tacno na-
vedeno prezime.
• iA
>. •
.
I~ '
' '., ' • '
.
.·.
." \
182
TEST 4:Karte za igru

Dajte sebi pet minuta da prou~ite sledecih 10 karata, a potom
poku~ajte da se prisetite ta~nog redosleda. Kao i kod niza
brojeva u Testu broj 2, ovde se ,,igra na iznenadno ispada-
nje". Dodelite po jedan poen za svaku kartu koju uspete da
zapamtite pravilnim redosledom, i tako sve dotle dok ne po-
gre~ite.
TESTS: Oblici
lzdvojite tri minuta da zapamtite sledeci niz od 10 oblika.
I 2 3 4 5
6 7 8 9 10
183
Dominik O'Brajan - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Ovde su oblici predstavljeni novim redosledom. Prekrijte

stranicu 183, i potom pokusajte da ih nabrojite njihovim pr-
vobitnim redosledom. Dodelite jedan poen za svaki ispravno
naveden par broj - oblik.
? ? ? ? ?
? ?
•+• ? ? ?
TEST 6: Binami brojevi

Dajte sebi tri minuta da zapamtite dole prikazani niz od 30
binamih cifara, a potom pokusajte da ih reprodukujete u ni-
zu koliko god mozete vise pre nego sto napravite gresku. Do-
delite jedan poen za svaku ta~anu cifru. Jos jednom, ovo je
,,igra iz koje mozete iznenada da ispadnete".
101011000101111010011101100101
Rezultat Sada saberite rezultate sest testova kako biste dobili uku-
pan rezultat.
Neuvetban: 40+ Napredan: 105+ Ekspert: 170 +
Ovaj korak sadrzi sest testova - Korak 1 sadrzi pet, dakle va-
si ukupni rezultati za Korak 1 i Korak 52 se ne mogu direktno po-
rediti. Ali zato mozete da uporedite vafa dva rezultata za svaki po-
jedina~an test da biste videli koliko se poboljsalo vase pamcenje.
184
Zakljucak
Mozda je jedan jedini razlog zbog kojeg ste procitali ovu knji-
gu zato sto ste osetili da slabo pamtite imena i lica, iii soping liste,
iii rodendane, iii brojeve telefona, iii LIB. Ili ste mozda zabrinuti
sto ste uopste postali pomalo zaboravni. Ma kakav bio vas motiv,
nadam se da ste uzivali u izazovu pred koji vas je postavio proces
razvijanja i vezbanja vase memorije, koji se sastoji iz 52 koraka.
Obufavanje vilSe memorije je izuzetno korisno. Osim praktic-
ne vrednosti, trebalo bi da pocnete da zapafate da je vasa memori-
ja postala generalno efikasnija i da ste stekli pouzdanje u pogledu
ove vase sposobnosti.
Kada sam bio u skoli boreci se sa tirn da zapamtim to sto sam
pokufavao da naucim, nisam ni sanjao da cu jednog dana postati
svetski sampion u bilo cemu, a kamoli u pamcenju. u stvari, imao
sam toliko problema i teskoca dok sam ucio i usvajao znanje da
sam napustio skolu 6m mi se za to ukazala prilika, i to legalno, ka-
da sam napunio sesnaest godina. Ironicno je to sto mnogi ljudi
pretpostavljaju da sam se rodio sa posebnim darom pamcenja ili
fotografskom memorijom. Ali, nista ne moze biti dalje od istine.
Kao sto sam uvek govorio, moja memorija je uvezbana i obucena.
Nadam se da cete, ako imate porodicu, ove vestine preneti na svo-
ju decu kako bi ih upotrebila u cilju boljeg i kvalitetnijeg ucenja.
Memorija je veoma vafua. Ona definise ko smo i bez nje na-
si zivoti bi postali haoticni. Trening memorije je investicija u bu-
duce blagostanje vaseg uma, i ja cvrsto verujem u teoriju ,,iii upo-
trebite svoju memoriju, iii je izgubite". Izdvojite svaki dan malo
vremena da vezbate vasu memoriju, ponavljajuci iii prilagodava-
185
Dominik 0 'Brajan
juci vezbanja i testove iz ove knjige tako da u potpunosti odgova-

raju vasim potrebama. Ne morate da budete za vasim pisacim sto-
lom dok to budete radili. Kada ste napolju ili gde god da se nade-
te, razvijte naviku da stalno koristite vaSe vestine da se prisetite
imena, brojeva kuca, naziva ulica, pa cak i registarskih tablica. Ja
sebe cesto zateknem kako automatski pretvaram brojeve u slike.
Ako mi neko kaze broj telefona, nimalo mi ne smeta to sto kod se-
be nemam olovku i papir. I nikada ne dospevam u situaciju da mi
bude neprijatno zbog toga sto odmah nakon upoznavanja neke
osobe, momentalno zaboravim njeno ime.
Umesto toga, sledeci put kada budete na nekoj zabavi, treba-
lo bi da budete u stanju da zapamtite, ako zelite, imena svih ljudi
koje upoznate. I kao poseban momenat na zabavi, mozete da im-
presionirate sve prisutne time sto cete zapamtiti sve - iii harem deo
- spila karata.
Po mom misljenju, najefektivniji metod, i to onaj koji koristim
svakodnevno, jeste metod putovanja. Vi ste do sada verovatno
osmislili sopstvenu omiljenu rutu po kuci, koju koristite da zapam-
tite razlicite nizove infonnacija. Takode cete biti u stanju da ceni-
te to kako, intenzivnim treningom, mozete da upotrebite metod pu-
tovanja da dostignete i demonstrirate neverovatne nivoe pamcenja.
Mozda ste i vi sami potencijalni sampion u pamcenju. Ako smatra-
te da biste to mogli biti, nastavite da vezbate, pa cemo se mo~da
jednog dana naci oCi u oci u borbi za osvajanje titule svetskog
sampiona u pamcenju.
Cestitam vam na tome sto ste zavrsili ovih 52 koraka! I uzi-
vajte u nagradama, koje verujem da ce vam oni doneti u preosta-
lom delu vaseg zivota!
186
0 autoru
Dominik O'Brajen je poznat po svojoj fenomenalnoj memori-
ji i po tome sto je za kartaroskim stolovima nadmudrio kazina Las
Vegasa, a sto je na kraju rezultiralo zabranom da vise u njih ude.
Osim toga sto je osam puta pobedio na Svetskom sampionatu u
pamcenju, on je 1994. godine proglasen i velemajstorom Trusta
mozgova u Velikoj Britaniji. Bezbroj puta se pojavljivao na tele-
viziji i radiju i drzi svetske rekorde, uklju~ujuci i onaj kada je
zapamtio 2385 nasumi~nih binamih brojeva za svega trideset mi-
nuta.
Njegove prethodne knjige su Learn to Remember i How to
Pass Exams.
187
VAS IZDAVAC
Fi tt esa Beograd, Rada Koncara 1a

011/24 34 107 084/113 00 88 011/34 44 953

Dominik O.brajan - Tehnike Efikasnog Pamcenja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dominik O.brajan - Tehnike Efikasnog Pamcenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dominik O'Brajan

~MORIJ'SKA. SREDSTV'A ................................................ 9

MOC p AMCENJA .............................. .......... ....................... 101

SKOLA PAMCENJA ZA NAPREDNE UCEN!KE ........... 141

mite; dok nivo Eksperta podrazumeva izvanredne rezultate. U

Trece poglavlje ce podiCi moc vase memorije na nov nivo.

emorija zavisi od tri osnovna procesa: postupka po-

M mocu kojeg neku informaciju cinimo laksom za

1) PIN (Personal Identification Number)-

Smatrali vi svoju memoriju nepouzdanom ili prilicno pouzda-

Izdvojite tri minuta da proucite sledeCi spisak od 20 reci. Za-

DRVOVREME LICE LULA

TEST 2: Niz brojeva

Proucite sledeci niz od 20 cifara za tri minuta. U ovom testu

TEST 3: Geometrijske slike

U roku od tri minuta da posmatrajte sledeci niz od 10 geome-

TEST 4: Binarni brojevi

11 000 0011 0 1 1 1 0 110011 0 1 0 1 0 1 0 011

TEST 5: Spil karata

Rezultat: Saberite svoje poene iz svib pet testova da biste do-

Ako vas zbir prevazilazi zbir naprednog nivoa, onda raspola-

Tokom citave knjige, ja cu od vas tra2iti da crtate iii vizueli-

! 1. Pre svega, uzmite bilo koji predmet iz domaCinstva koji i

4. A sada, ne posmatrajuci predmet, pokusajte da skicirate

Varna je verovatno vec poznata upotreba akronima kao po-

Crvena (Red), NarandZasta (Orange), Zuta (Yellow), Zelena

Richard of York gave battle in vain.

A sada proverite da li mozete da zapamtite sledece dve grupe

II • U (napon) =I (jamna sllUje) x R (olpor}(Omov

Hirojuki Goto je u Tokiju u Japanu 18. 02. 1995. godine po-

Kaci i kako i 7.dto zapamtiti Pi brojke?

\TEZBA; Osmilljavanje r~ca iz brojeva

ve grupe podataka. Pusttte mast1 na VO 1JU 1

Podsetite se dva produzena akronima koje ste osmislili u ve- •

Uz malu pomoc imaginacije, za tili ~as uspevam da utisnem u

'VEtBA: Upotreba memorijskog sistema z.asnovanog na de-

Rezultat 10 poena za svaku ispravno

Asocijacija se nalazi u samom jezgru razvoja savrsene memo-

cijaciju izmedu bilo koje dve informacije. Kako biste vi povezali

i~-·-•-•W~~w-• .. .,..•~•-'..--....•------4'lAlili •••,....._1

! VEtBA: Slobodne asocijacije !

Lancani sistem pamcenja je jednostavan i efektan metod za

t tite sledeCi spisak od pet pojmova primenjujuCi lan~ani si-

I PAPJR PROZOR, DANGUBA, AUTOMOBIL, GITARA. I

Bacam komad urolanog papira ka prozoru. Sa prozora se mo-

KULA GUSTER TELEFON PASTAZAZUBE KAMION i

I. Rezultat Jedan poen za svaki pojam upamcen ispravnim re-

Povezivanje informacija sa poznatim mestom predstavlja dru-

rovatno, kao referentni ok:vir, koristili mesta, odnosno korake koje

~---·-.,._. . . . . . . . ~.- . . . . . . . . _ . , . - - . - _ - . . . . . -. . .- . - _ . . _. . . . .. _ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I • • _,_,.._.. .-- ,

!• VEmA: Kuda vas vode ove !OOi? :J

! SKoCm SAT SLON POUUBAC MERDEVINE i

Ako su asocijacija i rasporedivanje ujedno i mehanizam i ma-

Tokom titave ove knjige irnacete priliku da vezbate svoju

Cesto sc od nas trdi da zapamtimo informaciju koja je, po II

l je ukrasen velikim svetloplavim zvezdama. A sada, dodajmo

Sada je kucnuo ~as da spojimo tri klju~na principa memorije

Upotrebimo sledecih 10 lokacija kao usputne stanice na vasem

1 ULAZNA VRATA 6STEPENISTE

Uverite se da redosled usputnih mesta formira logicnu rutu

Mi cemo, kao primer, koristiti 10 zadataka:

Sve sto bi trebalo da uradite jeste da form.irate mentalnu sliku

ODMORISTE l - Ulazna vrata

Sada je na vama red: za preostalih pet stanica va8eg putova-

I=zooen;~lpan= nj:v ~ K~- ··1i i