·. . . . . . . . . . .g . . A . . ~. . ~. . ~. . ~. . J.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

......................х.~.....П'..Р....~..ц .....!?..Р... Q.Ј. ..................................................................................................................................................................

др Бранислав ивковић .....................................................................................?/
Димитр~е Перишић ........................................................................................$

......................П' ..Р...Q .. g ..т.. Q ..;R...в.. Q .....П' ..П'.А.!:!.. и...;R..А.!:!?:.~..............................................................................................

Просторни план Републике Србије
Димитр~е Перишић ........................................................................................ .?

......................!:!..А.У..~..!!..А....и...g ..т...Р...А.~.и... ~.:А-..!:!?:.А.................................................................................................. .

Еколошки аспекти квалитета живљења у урбаној средини
Нада Милашин ....................................................................................... .........б
Еколошки мониторинг у условима тржишног привређивања
Милутин Љешевић ....................................................................................... .?.!!
Савремени теор~ски ставови и технички прогрес
. .
високо технолошки раЗВИЈене ИНДУСТРlUе

Славка Зековић ....................................................... ...................................... .?о!!

Models of low-rise urban housing-
Nedeljko Borovnica ................................................... ......................................,!!$
......................9..А.Q..9 ..т. . А.~..ш . т.. и. .!!.. А..................................................................................................................................................
Увод У научну естетику архитектуре
Милутин Борисављевић ................................................................................ 4/

. . . . . . . . . . . в.. А.!:'..;R...А.,ц..~..............................................................................................................................................................................................
»Цвећара«
Милен~а и Дарко Марушић
и Жељко гашпаровић .....................................................................................4$

......................А.;R..:~.и...т. . ~. К ..т...х.Р...:А-.............................................................................................................................................................
Пројекти и реализације .................................................................................$/
......................y...R..Q.:A-..в. . ц..~..:А-..М...........................................................................................................................................................................
Обнова градова Србије и регулациони план
Борислав Orојков ........................................................................................... .0'$
Обнова Вуковара
Игор Марић ...................................... ................................................... ......... ... .?/
Београд - град на бреговима
Љубдраг Шимић ........... ................................................................................. .?о!!
......................и. ..g .. т. . Q ..Р...и.. Q ..!:'.. ;R..А.~..и...Ј..А ..................................................................................................................................... .
Art deco and national tendencies in serbian architecture
Zoran Manevic ............................................................................................... .. сР$
Архитекта Богдан Orојков
Д~aHa Марић .................................................. .............................................. .сРо!!
ХРОНИКА
........................................................................................................................................................................................................................................................................
Научно истраживачки програми,
научни скупови, књиге, изложбе .................... ........ .................... ................. .-.97

.........."..........! ..N: ......M ..§...M .. Q ...E...! ..A ..M .............................................................................................................................................................

Јованка Јефтановић ............................................ .. ... .. ................................. ./tJ..f?

СЖподеоним: =раницама кори:шhени: су ~ Михајла Миrpoвиhа са изло;жбе »Градови«

3
 з ГI Ј

лУ
валитетан, редован и поуздан стручни часопис је битан елемент

одржавања нивоа и напредовања сваке струке у савременим условима.

Без таквог часописа струка је лишена важних текуhих информација па

којима се заснива напредак, али је лишеilа и заједничких репера и критеријума BpeДHoBalЬa

људи и дела у актуелној пракси - што, свакако резултује стагнацијом и назадовањем.

Стање у самој стручној периодици је отуда вая<.ан показатељ стања у свакој струци, а тренутно,

струч.ног часописа из области архитектуре и урбанизма у нас уопште више нема.

Часопис ""Архитектура и Урбанизам"" је часно и вредно вршио овај задатак до краја седамдс-

сетих година:, после чега је интерес др}каве за његово одр}каван,е престао, а појединци и

ослабљен а пројектантска привреда нису могли да обезбеде његову редовну егзистенцију.

Читава осма деценија била је облежена покушајима све нових и нових редакција да часопис

покрену и одрж.е, али је природан домашај оваквог напора био један, највише два броја и

потом пауза до новог покушаја, нове групе ентузијаста, у све те}ким и те}ким условима.

Сада смо сведоци успешне иницијативе ""Института за архитектуру и Урбанизам Србије"' да

обнови излажеI-ье часописа ""Архитектура и Урбанизам"", а то је акција од великог значаја за

архитектонску и урба:нИСТИЧI<У струку у нас.

Међутим, заједнички циљ института, стручних удруж.ења, пројектантских урбанистичких орга-

низација као и др)кавних и локалних органа требало би да буде обнављање и одр}кавање

посебног стручног часописа ""Архитектура и Урбанизам"" са професионалним механизмом пуб-

ликовања и репроДуковања, који ће радити по стандардно високим критеријумима, ослобођен

од кључног повлађивања тренутном спонзору, Домаhину или свима који би својим прилогом

помогли излажењу броја.

Надамо се да ће ова иницијатива ИАУС-а дати часопису залет и време да се и други заин-

тересовани и задужени саберу и организују на прави начин и да редовно, трајно и професион -

ално излаж:еI-ье часописа ""Архитектура и Урбанизам"" постане нормална ствар, да број нс буде

први него стопрви, а да једино садр}кај и квалитет објављеног остану предмет пажње, И1uчен. и -

вања и неопходних расправа стручне јавности.

~нистар за урбанизам,
стамбено комуналне делатностз: и

грађевинарство

Проф. др Бранислав Ивковиh

4
 асопис АРХИТЕКТУРА УРБАНИЗАМ, који се појављивао најпре редовно, а

потом повремено, у периоду од 1960. до 1987. године, одиграо је значајну

улогу у размени искустава и едукацији, као једини часопис у облчасти

архитектуре и урбанизма у источном делу некадашње Југославије. У исто време, у Институту за

архитектуру и урбанизам Србије покренуто је издавање часописа САОПШТЕЊА у чија је доса-

дашња двадесет и три броја објављено више од четири стотине научних радова, стручних радо-

ва и приказа.

Идеја Института за архитектуру и урбанизам Србије заснива се на покушају спајања ова два

значајна досадашња достигнуhа, на покретању новог часописа који би у основи заДРЈКао

особине научног гласила, не занемарујуhи потребе струке за публиковањем прилога стручног и

ревијалног карактера. Сматрамо да је потеребно подстаhи научну расправу о могуhим правци -

ма очекиваних значајних промена у политичко-друштвеном, власничком и другим системима,

а истовремено омогуhити посленицима архитектуре, урбанизма и просторног планирања

изношење ставова и мишљења о унапређењу теорије и праксе ових дисциплина.

У том смислу настојаћемо да у часопису афирмишемо теоријске, методске и практичне

прилоге који воде овом циљу.

Не прејудицирајуhи рубрике и садРЈКај часописа сматрамо да основна тематска подручја треба

да обухвате: просторно и урбанистичко планирање, пројектовање, еколошке аспекте планирања

и пројектовања, становање, социјалну проблематику планирања и пројектовања, земљиште и

земљишну политику, специфична гранска питања планирања и пројектовања (туризам, воде,

саобраhај и ся), градитељску баштину и питања њене заштите.

Настојаћемо да часопис буде отворен за различите погледе, да буде критичан у односу на

садашњу теорију и праксу, да ПрУЈКа шансу за иновације и промене. Поред тога, у ситуацији У

којој се налазимо, врло су слабе, а у неким доменима скоро никакве везе са светским

Достигнуhима у овим областима. Из тих разлога један од циљева издавања часописа је да,

колико је то могуће, презентује и та искуства.

Посебна је ЈКеља издавача часописа да своје странице отвори млађим научним радницима,

ИСТРаЈКивачима и пројектантима, имајуhи у виду да су овог момента изузетно мале могуhности

пуб.JIиковања њихових радова и погледа на струку.

G7/
~оф. др Димитрије Перишиh
председник научног већа ИАУС

5
ПРОСТОРНО
ПЛАНИРАЉЕ

t:\(
 he Spatial Plan оЈ the Rвpublic Seтbia is based оп seveт-
~
~ П
D а! main mатЪ: obtainment оЈ а greateт integration
degree оЈ the space оЈ Seтbia, morе rational use оЈ space and
§ р о с т орн И ПЛан particular resource~, and, in this sense, usе.оЈ reserv~s in
? space, аnd as partxcular purpose, preservatlOn аnd xmprove-
" ment оЈ living environment quality.
Ј П
~
~
r ~еП -у б л и ке Ср б
И
Ј8 е Qy,ickeт social and economical development and population
concentration ате manifested in relatively small zones, so
that the Plan is giving the suppoтt Јот the development and
! settling оЈ morе zones relatively to the nош expressed ееnden-
с.5 cies, paтticularly zones having important resources, but in
~ Генералне поставке agglomeтation оЈесonоmу and population did not play аn adequate тоге.
~ Јп' the aim to make morе rational the network оЈ public аnd otheт seтvices
i ДИМИТрИЈ' е ПерЮIIић * relatively to the ratheт роот economical basis, theтe ате proposed solutions
if Јor its concentration аnd in the saтe tiтe solutions оЈ dispeтsion оЈ the есonоmу (small
~ Jactones, wheтeveт it is possible in consideтation оЈ technical-economical аnd ecological
е-
r::: criteria). This rationalization could Ье realized ьу divison оЈ Seтbia into 37 subregional depaтtments (in peтspective eveтage size about
.~ 300.000 inhabitants). The divison in six macroregional wholes is de.fined, with six macroregional centres. The stimulation оЈ Seтbia
~ deтetropolization is solved ьу the support оЈ the development оЈ Novi Sad and Nii аnd а greateт numbет оЈ small toums. There ате
~ given paтticular planed solutions Јor the JoUowing domains: Јот the use оЈ agricultural аnd settling ground, wateт, wateтeconomy,
o=t
* mineтal and eneтgetical resources, woods, tourist trade, urbanization process, centres and settlements, inJrastructural systems, protec-
tion оЈ living environment аnd immovable cultural goods.
Јп а particular paтt theтe ате elaborated in details problems оЈ plan implementation, id est ways solutions application Јгоm thic Plan
Јгоm the geneтallevel (through standards аnd criteria) in different kinds оЈ plans on regional аnd locallevel.

А
ктивности организације и просторног уређења производње чинили су дуго времена велики производни

као и привредни и социјални развој Србије дуже комплекси, који су се у програмском и производном
време су се одвијали дезинтегрисано преко три смислу показали недовољно ефикасним. У међувремену
целине, од којих је централни део имао мању аутоном­ развијен је изузетно гломазан и дисперзован систем
ност у односу на северну и јужну покрајину. Ово је има­ јавних служби, укључујући и управљачки, који се
ло за последицу дезинтегрисаност планских решења ор­ такође показао неефикасним и недобротворним (у
ганизације и коришћења простора, не само због здравству, школству, управи и сл). Овакав систем тзв.
доношења просторних планова ОДВОЈено за поменуте три "надградње" апсолутно надилази материјалну
целине, већ и у реализацији сложених пројеката производњу, она га Једноставно не може издржати.

(пример: водопривредна инфраструктура, саобраћајна
мрежа, експлоатација лигнита на Косову и Метохији и
др). Ово важи и за леву и десну обалну зону Саве и
Дунава, чији је развој планиран независно, а у извесном
смислу и аутархично.
Ово намеће као једно од основних страгтегијских опред­
ељења у ППРС да се решењима у Плану постигне ВЕЋИ
СТЕЈ!ЕН УКУПНЕ ИНТЕГРИСАНОСТИ простора СР­
БИЈЕ. Под интеграцијом простора не мисли се само на
интеграцију преко инфраструктурне мреже, што је код
нас уобичајено, већ на стварање услова преко одговара­
јуће организације простора, за већи степен интеграције
и ефикасности у производљи, јавним службама и
заштити животне средине (на пример, јединствена
мрежа универзитета, са специ јализаци јама, што би до­
принело ефикасности, за разлику од данашње ситуације
где се и даље, на више факултета у Србији школују
кадрови који се више година не запошљавају, технички­
технолошки усклађени пројекти и системи заштите вода
Разумљиво да је решавање ових проблема у много чему
ван домашаја Просторног плана, али неким решењима
организације простора, стварања услова за размештај
појединих активности и функција, могуће је утицати и
на ове односе. Из тих разлога не само у ППРС, већ и у
свим просторним И урбанистичким плановима важило
би начело ДИСПЕРЗИЈЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ПРО­
ИЗВОДЊЕ УЗ СТРИКТНО ПОШТОВАЊЕ ТЕХНО ­
ЕКОНОМСКИХ И ЕНВАЈАРМЕНТАЛНИХ КРИТЕРИ­
ЈУМА, који су утврђени и усвојени на националном
нивоу. Насупрот томе, организација простора са
становишта активности и функција јавних служби по­
лазила би од начела КОНЦЕН1РАЦИЈА И СМАЊЕЊА
ДИСПЕРЗОВАНЕ И СКУПЕ МРЕЖЕ. То се не би могло
подједнако односити на све нивое ове мреже. Такође то
подразумева и одговарајуће подршке у другим сферама
(у првом реду у саобраћајној инфраструктури).
Просторни план Републике Србије, као развојни Доку-
. .
мент дуж е в ременске ОрИЈентаЦИЈе до ~OlO. године, за -

и ваздуха, што би водило већо ј ефикасности и еконо­
мичности, итд).
у ППРС утврђене су регионалне диспропорције и неу­
равнотеженост у развоју. Ово се очитује у размештају
становништва и демографским тенденцијама у односу
на природне потенцијале, развијеност привреде, соци­
јалних капацитета и инфраструктурне мреже. Овим дис­
пропорцијама знатно доприноси диспропорција између
материјалне производње, с једне стране, и система
јавних делатности, с друге стране. Основу материјалне
хтева да се у њему посебна пажња посвети регионалним
и међурегионалним аспектима развоја. Полазни прист­
уп Просторном плану Републике Србије је развојно-ин­
тегрални а не адаптабилни у значењу прилагођавања
просторне организације ономе што се у пракси развоја
буде дешавало. Ово указује на значај регионалних ас­
пеката Плана и нужност да се у њему координирано и
синхронизовано усклађују адекватним политика-
ма и мерама, економски, социјални и фИЗИ"-lки
раЗВОЈНИ процеси сукцесивним разрешавањем 7
присугних проблема и конфликата. Приступ планирању
је проблемски, с тим што се конкретни проблеми морају
решавати ситуационо а не поступком стварања идеалне
и замишљене слике коришћења, организовања и уређења
простора на крају временског хоризонта.
Процесно просторно планирање подразумева добро ос­
мишљену стратегију регионалног развоја, односно реал­
но-оствариву политику регионалног развоја као услова
да просторни план буде развојни, а не адаптабилни. На
жалост, таква концепција и политика не постоје, због
текућих сложених проблема и околности, односно
опште друштвено-економске кризе чи је разрешење ни је
могуЬе са гледати и предвидети у догледно време.
Такве околности и негативне реперкусије условиће
спорији процес структурне трансформације привреде и
друштва, укључујући и институционалне промене, пр­
венствено у сфери власничких односа као предуслова за
прелаз на тржишту економију која захтева слободно
кретање капитала, радне снаге, те роба и услуга. Под
таквим условима и тешкоћама, Просторни план, колико
је то могуће, инаугурише и уграђује рсгионаm-Iе аспекте
и димензије. Просторни план Републике Србије, у са­
дашњим условима и околностима, може бити једини ре­
ални РАЗВОЈНИ ДОКУМЕНТ трајније вредности и ори­
јентације. Садржински овај План јасније дефинише
стратегију, циљеве и политику регионалног развоја.
Поред тога, Просторни план Србије мора уважавати
окружење са свим елементима и проблемима и трасир­
ати пугеве и начине отварања и интегрисања Србије са
суседним државама, укључујући и оне које имају
привремени недефинисан међународни положај и статус
који се мора ускоро разрешити.
Регионална концепција развоја Србије успоставља се
као императив и ради ефикаснијег решавања базичних
проблема развоја земље. Овде ћемо поменуги демограф­
ску политику која се може артикулисати и оперативно
спроводити само у контексту политике регионалног
развоја, као и текуће (и наслеђене) проблеме у вези ми­
грационих токова. Према садашњем стаљу ствари, није
могуће доhи до поузданих процена о миграционим
токовима у последњих неколико година, а још мање до
процена о механичком приливу становиштва - шта
привремене категорије а шта константе. У таквим окол­
ностима, нужно је успоставити критеријуме и политике
усме:)авања регионалног развоја, како би се проблеми на
нивоу глобалног друштва могли оперативно
разрешавати и усмеравати у развојне процесе на регион­
алном и локалним нивоима. Надаље, очити захтев за
деметрополизацијом Републике, који је посебно акуган
у околностима смањивања гравитационог подручја
главног града (од центра државе са ~4 милиона
становника на центар државе са близу 11 милиона
становника), може се спровести само у условима регион­
алних аугономија и аугономија локалних заједница, са
циљем да се подстичу и учине што ефикаснијим и опера­
тивнијим локалне самоиницијативе и локални социјал­
ни, економски и развојни ресурси и потенцијали.
Бржи привредни и социјални развој показују релативно
уске зоне и појасеви: у средишној Србији проширена
зона Београда, делови великог, западног и јужног По­
моравља, у Војводини функционално подручје Новог
Сада, а на Косову и Метохији проширене зоне неколико
највећих градова: Приштина, Пећ, Призрен. То
8- су зоне не само концентрације СТ;:tнпюrипrтва већ
и других облика поларизације и концентрације и обух­
ватају мање од 30% простора Србије. Другим речима,
изгажена је појава поларизације у простору Србије. Уз
ов( ) је даН ;l С посебно акуган проблем метрополизације
Ср Сн је. У бившој СФРЈ, по индикаторима који се
примењују у свету, није била изражена тенденција
метрополизације. Данас у СР Југославији (и Србији) у
проширеној зони Београда (са Панчевом и Смедеревом)
живи сваки четврти становник. Насупрот, неки делови
Србије у привредном и социјалном развоју имају знат­
но мању улогу од могуће, у погледу агломерирања
привредних капацитета и становништва, мерећи преко
неколико основних индикатора потенцијала за развој
(део Поморавља и источна Србија, бивша МР3 Пожаре­
вац-Смедерево и За јеча р).
У стратешком смислу, одговарајућим политикама и
мерама НУЖНО ЈЕ АКТИВИРАТИ И УЧИНИТИ
ПРИВЛА ЧНИМ ЗА ЛОЦИРАЊЕ ПРИВРЕДНИХ КА­
ПАЦИТЕТА И НАСЕЉАВАЊЕ ВИШЕ ЗОНА У ОДНО­
СУ НА ДАНАШЊЕ СТАЊЕ И ТЕНДЕНЦИЈЕ. ОВО се у
првом реду односи на делове Србије који имају значајне
потенцијале (природне и створене), релативно добар
саобраћајни положај и доступност.
Ранији покушај и, кад је реч о плански м идејама, О ус­
постављаљу усклађеног односа у развоју Београда и Ср­
бије показали су се неделотворним (почевши од Резолу­
ције Скупштине из 1968, разних студија, просторних
планова и сл). Разлог је у томе што иза тих идеја нису
следиле одговарајуће политике и мере, односно љихово
спровођење.
Сматрамо оправданим да се пође од циља УБЛА­
ЖАВАЊА ТЕНДЕI-ЩИЈА МЕТРОПОЛИЗАЦИЈЕ СРБИ­
ЈЕ. Раније идеје да противтежу Београду чини систем
регионалих центара (има 16-18 таквих центара у Срби­
ји) једноставно никад нису остварене. Реаmю је очеки­
вати успоравање процеса урбанизације у Србији из више
разлога, а највише због апсолугно смањених шанси за
отварање нових радних места у градовима, као и због ма­
лог учешћа млађе популације у селима (који су потен­
цијални мигранти). Поред тога многи од регионалних
центара имају врло тешку ситуацију у погледу привреде,
су потом у урбаном развоју и посебно у решаваљу комунал ­
них проблема (Крагујевац, Краљево, Зајечар, Лесковац
и други).
Из тих разлога, са становишта стретегри је развоја, и не
само због деметрополизације Србије, заговарају се
РЕШЕЊА КОЈИМА БИ ПРОТИВТЕЖУ РАЗВОЈУ
БЕОГРАДА ЧИНИЛО БРЖЕ РАЗВИЈАЊЕ И КОМПЛЕ­
ТИРАЊЕ ФУНКЦИЈА И СТРУКТУРА АГЛОМЕРА­
ЦИОНИХ СИСТЕМА НИША И НОВОГ САДА, КАО И
СТИМУЛИСАЊЕ РАЗВОЈА МАЊИХ ГРАДОВА (под
овим условно сматрамо оне до 30.000 становника).
Овоме треба д одати и систем мера на националном
нивоу, којима би се подстакла и убрзала урбана рекон­
струкци ја и побољшаље кавлитета живљења у регионал­
ним центрима Србије, како би се, с једне стране смањ­
или емиграциони токови из ових центара ка веhим
агломерационим системима, а са друге стране, учврсти­
ла њихова развојна, социјална и културна функција у
њиховим гравитационим подручјима .
У ППРС јасно је изнето опредељење да је дунавско-савс ­
ки појас излаз Срби је према Европи и да има неспориве
компаративне предности у погледу локација производ­
них и других фуню\ија. То је свакако у извесној про -
тивречности са идејом о деметрополизацији. То се може
релативизирати одговарајућом подршком развоја
других центара у дунавско-савском појасу (на пример,
Шапцу, С. Митровици, Ковину, Лl\ојинич агломерација­
ма Пожаревац-Костолац, Неготин-Прахово).
Због смањења диспропорција у развоју, а посебно
изразите стагнације већег дела брдско-планинског и
пограничног простора, значајно је одређење ПIIPC пре­
ма ткз. проблематици недовољно развијених подручја.
Досадаiпње планирање развоја ових подручја, па и ула­
гања у одређене пројекте нису дали резултате, шта више
у неким случајевима били су контрапродуктивни. Већ у
првом кораку издвајања или проглашења неразвијених
чињене су озбиљне грешке. Монотипско издвајање
на јчешће по једном критеријуму (дохотку) показало се
непродуктивним и нетачним. Неке од општина које се
предлажу за списак неразвијених имају врло развијене
(за наше прилике) општинске центре и/или зоне око
тих центара (на пример, лимски део општи не Пријепо­
ље, са Пријепољем и Коловратом, је нешто сасвим друго
у односу на планински део ове општине). Из тих разлога
1РЕБА ЈАСНО ОМЕЂИТИ НЕРАЗВИЈЕНЕ ДЕЛОВЕ БЕЗ
УВАЖАВАЊА ОПШТИНСКИХ ГРАНИЦА
Потребно је, кад је реч о неразви јенима, позабавити се
аналитичким истраживањима комбинације фактора као
што су: природни ресурси, демографски процеси, сао­
браћајна отвореност и инфра и супраструктурна
опремљеност подручја. ТЕК НА ТАКО УРАЂЕНОЈ
АНАЛИТИЦИ МОГУБЕ ЈЕ ПРИСЈУПИТИ ИЗРАДИ
ИНТЕГРАЛНИХ ПРОГРАМА РАЗВОЈА НЕДОВОЉНО
РАЗВИЈЕНИХ (до сада су се ти програми углавном
односили на производне капацитете који су у већини,
без ослонца на веће системе, после годину-две
производили мањкове и захтевали нова средства за
преживљавање) .
2. 001l0C аре.ма окружењу
Имајући у виду временски хоризонт ППРС до ~OlO. го­
дине проспекција односа према окружењу не би се могла
заснивати на данашњем стању: блокади од стране сев­
ерних и источних суседа, недовољној дефинисаности
односа према Бившо ј Југословенској Републици Маке­
донији, Републици Хрватској, неизвесности даљег ста­
туса делова бивше Босне и Херцеговине и дела Репуб­
лике Српске Крајине.
у односу на Црну Гору (која је донела Просторни план)
основна претпоставка је већи степен ИНФРАСТРУК -
1УРНЕ ИНТЕГРИСАНОСТИ, У првом реду саобраћајне,
изградњом овог пута и модернизацијом железничке
пруге. То би чини ло основу привредне интеграције, за­
једничког планирања супраструктуре, туризма и сл.
Поред предходно изнетог генералног става у случају
Црне Горе, ППРС указује на могућа решења и на РЕ­
ГИОНАЛНОМ НИВОУ, У следећем:
- нужност отварања Косова и Метохије према Црној
Гори, не само саобраћајно, већ и у погледу привреде и
других активности;
- израда заједничког пројекта просторно-планског и
еколошког развоја и уређења долине Лима;
- повезивање пљеваљског краја железничком везом са
пругом Београд-Бар;
- Заједничко планирање привредног и посебно тур­
истичког развоја шире зоне Проклети ја и Џ;1R()ГИнrних
делова Лима (зоне Плава и Гусиња); мада овај пројекат,
вероватно, неће доћи у обзир за дуже време, треба имати
у виду да се ради о најзначајнијим високо планинским
потеmщ јалима не само у СР Југославији, већ и на Балкану.
Без обзира на могућа решења, кад је реч о бившо ј
БиХ, СТРАТЕШКИ ЈЕ ИНТЕРЕС СРБИЈЕ заједничко
планирање и коришћење потенцијала долине Дрине
(дринског појаса). Поред интереса за заједничко ко­
ришћење хидроенергетског потенцијала и очувања
квалитета вода Дрине, значај на је и саобраћајна
повезаност, која је недовољна у зони средњег и горњег
Подриња, потом могући заједнички пројекти
привредног и туристичког развоја.
у ППРС назначена је могућност формирања ткз.
трансграничних регија у односу на Мађарску, Бугарску
и Румунију. У СТРАТЕШКОМ ПОГЛЕДУ ППРС ТРЕБА
ДА ОТВОРИ МОГУћНОСТ ФОРМИРАЊА ОВАКВИХ
ГРАНИЧНИХ РЕГИЈА У САРАДЊИ СА СУСЕДИМА
Друго је питање у ком времену и којим облицима
сарадње то може бити реализовано. У сваком случају то
би био предмет посебних планова и пројеката. Наше је
мишљење да би окосницу требало да чине облици
сарадње у привреди и домену инфраструктуре, разумљи­
во и других активности, као што је туризам (за разлику
од искуства система Алпе - Адрија где је привреда била
у другом плану у односу на туризам и инфраструктуру).
ј. РегUО1lаЛ1lU развој
Регионално-развојни елементи Просторног плана односе
се на структурно усклађивање економских, социјалних и
просторних процеса и њихово интегрисање током време­
на да би се и у оквиру ограничења и конфликата
обезбеђивали циљеви: економске ефикасности,
грађанске равноправности, територијалне равномернос­
ти и заштите животне средине. Остваривање ових циље­
ва уједно реално захтева да се изврши валоризација
расположивих развојних ресурса: природних, људских и
капиталних (створених), и утврде критерији њиховог
коришћења и активирања, тако да се остваре максимал­
но могући ефекти и створе услови квалитативних проме­
на и развоја у будућности.
Акценат валоризације и начина коришћења мора бити
на оним ресурсима који се могу лакше и ефикасније ак­
тивирати, како на међурегионалном, тако и на регионал­
ном нивоу. Другим речима, нужно је утврдити приор­
итетне секторе развоја са снажнијим ефектима ширења
и структурног повезивања. Према процени из ППРС то
су а) пољопривреда, б) енергетика и ц) инфраструктура.
Две прве због расположивости ресурса и значаја, а ин­
фраструктура због ефеката на мобилност фактора
производње, смањивања трошкова, уштеде у времену,
али и због директног и индиректног подстицања ак­
тивности грађевинског оперативе и адекватног метало ­
прерађивачког комплекса и на крају интегрисања прос ­
тора и његовог развојног отварања.
Инсистирање на међурегионалним и на регионалним
нивоима покреће крупно питање регионализације Срби ­
је као разво јног проблема и бар донекле превазилажења
постојеће ситуациЈе, а посебно ефикаснијег и рационал­
ни јег коришћења ресурса просторно и временски.
Целокупно досадашње планирање развоја Србије
стално се сучељавало се проблемом регионал -
изаци је и ту је долазило до дубоког јаза и раско- 9
рака оног што се у пракси дешавало са наметнутим прис ­
тупом регионализацији. На жалост, покушај и регионал­
изације претварали су се често у политичке теме, чему
је у великој мери доприносила и паралелно вођена
политика бржег развоја недовољно развијених општина,
трајно административно устројство и љегове последице.
Покушај регионализације не би смео да се сведе на
постојеhу административну поделу на округе која има
искључиво управљачку функцију и конотацију, али ни
на прихваhену политику бржег развоја неразвијених
општина која је задржа ла старе облике и садржаје. Ре­
гионализација нужно мора поhи од просторних
функционалних целина које су се током времена форми­
рале, а за основу имају створену хијерархијску и
фуну.дионалну мрежу урбаних аг ломераци ја, веће или
мање специфичне морфолошке структуре различитих
развојних карактеристика и потенцијала.
Подела Србије на регионе морала би обезбедити да се
дефинише програмски комплекс међурегионалних
односа и подухвата, са адекватном политиком укупног
развоја и пројектни комплекси регионалног развоја зас­
нованог на конкретним развојним ресурсима.
Регионални развој, односно планираље и фор ­
мулисања одговарајуће политике, условљен је корен­
итим мељањем регионалних развојних институција.
Систем заснован на фонду са дистрибутивним функција­
ма припада прошлости, па би се морао створити систем
разво јно-фипанси јских институција, односно банака ко­
је би координирано радиле на програмима и пројектима
међурегионалног и регианалног развоја. Иако то није
везано директно за Просторни план, ова тема се
расправља, јер има вишеструко повратно деловаље.
У контексту регионалног развоја Србије и ус­
постављаља институционалне подршке за ефикасан ре­
гионални развој нужно је преиспитати делокруг и
функције општине, која је у досадашљем развоју била
формирана као монотипска друштвено-политичка тери­
тори јална јединица, са наизг лед великим овлашhељима,
али ипак као "продужена рука" државе, дакле без
неопходне аутономије и структурне организације
погодне за самостално деловаље и развој ком па табилан
социјалним, економским, природним и положајним по­
тенцијалима локалне средине. Општина као базична
друштвено- политичка заједница, што она и јесте у
демократским, полицентричним грађанским друштвима,
има вишеструку улогу, од оне која се односи на
провођење одређених политика националне државе (у
сфери планираља и уређеља простора - режим
коришhеља и чуваља земљишта, норме и стандарди
грађен.а, комуналног опрема ља, и сл.), до самосталних и
аугономних активности на плану подизаља квалитета
живота локалне заједнице, задовољавања потреба
становништва, подстицања привредног развоја и ак­
тивности, уређеља простора и изградње, и сл. Таква
вишеструка улога општине имплицира љену по­
лифункционалну организацију и различитост организа­
ционих и делатних форми зависно од специфичности
локалне средине (положај, развијеност, демографска
обележја, ресурси и потенцијали, положај у систему
насеља, и сл). Концепт просторног развоја Републике
Срби је полази од претпоставке о изменама делокруга,
надлежности и организаЦИЈИ општи не у правцу љене ау-
тономије и знатно веће одговорности пгр"а
1() ЛОЈ<:> '"'ном становништву И решавању ЊИХОIН<' !<Н-
талних животних питања, дакле концепта општине као
базичне територијалне и политичке јединице грађан ­
ског друштва.
Познато је да је свака регионализација метод или
с ге дс тво за постизање одређених циљева, најчешће
везаних за рационалније управљање и подстицање
развоја регионалних и локалних специфичности и пред­
ности. Ранији покушај и регионализације, укључујући и
тка. МУЗ, нису били плодотворни из разлога не јасноће
циљева и функција. Много пута предлагани разни ин ­
струменти регионалне политике (углавном преко студи­
ја) нису доживели примену. У питању је јасније дефин­
исаље улоге, функције и надлежности државе у реал ­
изаци ји ових инструмената, односно спремности за реал­
изацију (у суштини реч је о политичком питању, чије се
решаваље избегава због могуhих полемика и последица).
Из познатих разлога одређена централизација у Ср­
бији била је нужна, посебно кад је реч о неким уп ­
рављачким функцијама државе. Због рационалнијег ко­
ришћења ресурса, посебно рационалнијих и ефикасни­
јих инфра и супраструктурних система, имајуhи у виду
систем макрорегионалних и регионалних центара, У
ПРОСТОРНОМ ПЛАНУ ПРЕДЛАЖЕ СЕ ОДГОВАРА­
ЈУБА ФУНКЦИОНАЛНА РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИ­
ЈЕ, уважавајуhи, пре свега, критеријуме развоја, вал ­
оризујуhи елементе који чине јединство тих целина, као
и програме интеррегионалног и регионалног развоја зас­
новане на одређеним ресурсима.
У ППРС дат је предлог поделе на функционална
подручја (укупно 37) која одговарају субрегионалном
нивоу, са циљем да се путем ових подруч ја подстаЮiе
складнији развој у коришhењу ресурса, а посебно рационални­
је коришhеље мреже супра и инфрастрyкrype.
Поред релативно уситљене мреже субрегионалних
функционалних подручја, ППРС САДРЖИ И ПРЕДЛОГ
МАКРОРЕГИОНАЛНЕ ПОДЕЛЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ
ПРОСТОРА СРБИЈЕ. Идеја није нова. Још почетком 70-
тих година Влади Србије је од сарадника ондашљег
Економског института предложена макрорегионал ­
изација - ре јонизаци ја Срби је. Овде се предлаже једна
варијанта макрорегионализације Србије, коју је нужно
даље проверавати и критички анализирати.
МакрорегиО1lаЛ1lа uодру-чја србије
1. Војводина (без делова који улазе у урбану регију
Београда) са центром у Новом Саду и 5 регионаm-lИХ цен ­
тара: Суботица, Сомбор, Зрен.анин, Кикинда и Вршац.
11. Моравско -Шумадијска регија, са центром у Крагу­
јевцу, и 3 јака регионална центра на већо ј удаљености
од Крагујеваца и са већ развијеним функцијама и
положај ем често бољим од Крагујевца. То су: Ваљево,
Краљево и Крушевац.
111. Јужно-моравско-тимочка реги ја, са центром у Нишу,
са такође четири јака регионална центра: Зајечаром,
због удаљености од Ниша и традиције тимочког центра,
Лесковцем, Пиротом због потреба развоја јачег регион­
ал н ог центра у граничном подручју и Враљем као
садашљим носиоцем привредног развоја југа Срби је и
ради јачаља гра,ничне зоне према Македонији.
IV.Ужичко-рашка регија, са центром у Ужицу и два јака
регионална центра у рашкој области у Пријепољу и
Новом Пазару. Ово је важно јер је Ужице ексцентрично
положено у односу на гегију.
'/. Дунавско-савска регија са урбаном регијом Београ да,
са јачим регионалним центрима у Шапцу и Пожареп цу.
УТ. Косово и Метохија, са ' центром у Приштини и три
јака регионална центра у Пеhи, ПризреJlУ и Косовској
Митровици.
4. Ресурси и 7Ьихово коришhе7ье
Због техноеКОl10МСКИХ промена, потом промена у
окружењу, ста лно се обнављају циклуси валори за ци је
природних ресурса (на пример, многе руде или друга
природна богатства из KJlaCa неоправланих за експлоат-
аци ју зз деценију или две 11 оста ју значајан ресурс).
Кроз структурне ПJlанове и студије (за Iюдопривр еду,
земл иште, шуме и сл.) за простор Србије ураl}е не су
ваљс.не анализе стаља и могуhности експлоатације
приролних ресурса (донекле заостаје област обојених
мета па и нсметала). У студијској фази израде ППРС
ypal)CHO је пише студија о кориwhењу природних р есур­
са и о утицају експлоатације на организацију и намену
прос ' ора.
С об~шром на размере и глобалност ППРС решеља о к(}­
ришhељу природних ресурса и утицаја 1Iа организацију
простора исказује се доста УОПllIтеIIО. Из тих ра злога
ПОСЕБI-10 У ДЕЛУ О ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ , ПРЕ ­
ЦКШИЈЕ СЕ УЈЋРЂУЈУ ОБАВЕЗЕ И НОРМЕ У ОДОСУ
НА ,]ЛАПОIШ МАЊИХ ПРОСТОРНИХ ЦЕЛИНА,
С1"РУКТУРНЕ ПРОСТОРНЕ И ДРУГЕ ПЛАНОВЕ И ур­
БАНИСIИЧКЕ ПЛАНОВЕ.
4,1, Пољоаривред710 и -насељско земљишше
ОЧУВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА И ДЕ­
Л 0'\ [ РЕПРОДУКЦИЈА СЛАБИХ У ВИШЕ
БОiЈИТЕТНЕ КЛАСЕ УТВРЂУЈЕ СЕ КАО ЈЕДАН ОД
ОСIJОВНИХ ЦИЉЕВА У ПЛАНИРАЊУ КОРИШЋЕЊА
ПРСI::;ТОРА СРБИЈЕ. За реализаuију овог циља дају се
следеhе основне поставке:
- траllсформанија ПОЉОl!рипреШIQГ земљишта у друге
нaM,~He дозпољеllа је само за потребе ВОДОПРИВРЕДЕ
И П()lIlУМЉАВАЊЕ (у случају IIижихбонитетних класа);
- lIНj iJење насеља и изградљу инфраструктуре по цену
већll х инвестиција, ТРЕБА УСМЕРАВАТИ ПРЕМА
НИ, (ИМ БОНИТЕТНИМ КЛАСАМА ПОЉОПРИВ­
ГEД~ ЮГ ЗЕМЉИШТА;
- ан :,' лизе које су раl}ене за ППРС указују на изражен
степен IIераl,ионалности кад је реч о ширењу градова и
ваРОШИI!а у Србији, као и на велике резерве простора у
КРУГУ производних Орl'анизација. Из тих раЗJlога
НУЖНО ЈЕ ДЕФИНИСАТИ И ПРИМЕЈЂИВАТИ КРИ­
ТЕРИЈУМЕ И НОРМЕ РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ, У ОIЮМ
СЛУ ' IAјУ ПОГУШЋАВАЊА;
- И"'"О су прел.ходне поставке дате у контексту очуваља
пољоприврсдног зеМЉИlIIта, ОНС досежу битна питаll.а
рационалности и ефикасности урбаног и комунаЛJlОГ
опр(маља гра Јюва, опремања индустријских зона, а
непосредно могу учинити знатно ефикаснијим ула ­
гањ;! у очуван,е и поБОЉlllаlLе животне средине.
4.2. Воде
Вод" су н ајизразитији фактор огра ll ичења кад је реч о
llрИf одним' ресурсима у Србији (у неким делопима
Посеi ;НО: Косову, lU умадиј и и делу Поморавља). Из тих
разлога ППРС садржи ДОВОЉНО ПРЕЦИЗНЕ КРИТЕР­
ИЈУМЕ И НОРМЕ (територијално и функционално)
ФИЗИЧКЕ И ТЕХНИЧКЕ ЗАШ1ЋТЕ СЛИВНИХ ПО­
ДРУЧЈА БУДУБИХ АКУМУЛАЦИјА, КАО И ЗА!Јl111ТЕ
ПРОСТОРА ЗА РЕЛЛИЛЗAlЈ,И ЈУ ДРУГИХ ПРОјЕКАТА
ИЗ ДОМЕНА ВОДОПРИВРЕДЕ. Ове норме и критери ју­
ми ПРl1мсњивали би се и разраtјиваJlИ у плановима Mall>-
их просторних цеЛИllа.
4.8. Еnергешски ресурси и руде мешала и -немешала
Међу ][,има највеhи угицај на траlIсформацију простора
' и животну средину имају всJlики површински копови
ЛИГlIита (Колубара, Костолаu, Косово). Експлоатани ја
ЛИГlIита има изражеllС негативне утицајс 1Iа YKYIlHY
ЖИВОТIlУ среДИIlУ: ПОЉОПРИВР Сд lЈО ЗСМЉИlIlте, llоде,
измештање насеља, инфраструктуре и сл. као и I-Iа соци­
јални развој локаЛllе заједнице. Стицајем околности,
захваљујући у првом реду СJlектропривреди Србије,
проблематика планираlI.а и ypetjeIba ових полручја доста
је истражена (урађено је више студија, као и Нацрт
просторног плана косовских лигпита, више студија и
планова за Колубару). Поред измештања насеља и ин­
фраструктуре, утицаја на воде и сл. као ОСНОВНИ
ПРОБЛЕМ ЈАВЉА СЕ РЕКУЛТИВАЦИЈА И РЕВИТАЛ­
ИЗАЦИЈА ОВИХ ПРОСТОРА.
Будући да сс ради о зна'lајним просторим а и 110
веЛИЧИIlИ и по санржају (ПОЉОllривредно зеМЉИJllте,
lIасељеlIОСТ, инфраструктура) 1IрОСТОрНИМ IlJlаном
утврtјСНИ су НЕОПХОДНИ МИIIИМУМИ НОРМИ ко­
ЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПЛАI-IИРАЉЕ ОВИХ ПРОСТОРА,
РЕШАВАЊЕ КОНФЛИКАТА, А ПОСЕБНО ПА
ОБАIШЗЕ РЕКУЛТИВАЦИЈЕ И РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ.
ИСТО СЕ ОДНОСИ И НА ЗАШ1ИТУ ОВИХ Ш~ГОРА
ОД ИЗIPАДЊЕ, КАКО БИ СЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈА УЧИНИ­
ЛА РАЦИОI-IАЛНИЈОМ
Исто се односи и I-Iапоследиuе у простору које изазива
експлоатација метала и неметала. За разлику од ек­
сплоатаци је лигн ита, УI'ицај и на трансформацију llРС)с­
'-'ора 11 НСI'ативна дсјства су 110 обиму знатно маља
(изражени посебно у КОllфJlиктима према lIасељима, пе­
јзажу, квалитету ваздуха и сл). Ради се, меtјУГИМ, о Зl-lат­
l"IO Behoj учесталости (више је стотина такnнх тачака у
простору Србије), такође бсз јасно утврђених обавеза
уређеља простора у току и након престанка сксплоат ­
ације (почевши од експлоатације и прераде метала,
глине, l1lљунка и песка у речним коритима и сл).
Мада је само посредно у вези са планирањем и уређењем
простора, битан је генерални став према регионима који
су данашљи или потеllцијални снабдевачи енергијом,
воном и ли lIеким нругим ресурсима у ол.IIОСУ lIa
llOнручја, а у рбаllа II0нручја lюссб l lO, који су Y I 'ЉlВHO\1
КОРИ СIIНJlН тих ресурса. Ово је јенно он СУIIIТИНСКI1Х
питања укупне политике рззвоја, а IIоссбно ПОЈlитике ре­
ГИОllаJlIIОГ развоја. То упуhује "а :Јакључак да се "е
може декла рисати нити водити политика регионалног
развоја без неловите координацијеса другим политика­
ма (пореском, инвестиuионом, социјалном).
4-4- Шуме
ППРС је заСIIован је на релативно добро разраl}еllИМ и
ДУГОРОЧIIИМ програМlIма развоја шумарства (има-
јуhи у виду опште КОРИСllе фУНКllије шума 11 11
шуме као привредни ресурс). ППРС У ВЕЋО Ј МЕРИ
ИЗРАЖАВА РЕШЕЊА КОЈА СЕ ОДНОСЕ НА ОПШ1Е
КОРИСНЕ ФУНКЦИЈЕ ШУМА. Конкретно то би
значило давање приоритета:
- пошумљавању у сливовима постојеhих и планираних
акумулација за водоснабдевање;
- очувању и побољшању квалитета шума у национал­
ним и регионалним парковима, у туристичким
подручјима и око значајних културно истори­
јских споменика;
- пошумљавању и уређивању заштитних шума око
градова и веhих индустријских комплекса;
- пошумљавању и уређивању шума у изразито пољо­
:.lривредним комплексима, због заштите пољо­
привредног земљишта и еколошке равнотеже.
4.5. ПОШe1lцuјалu шурuсшu'Чког развоја
Богатство, разноврсност, просторна дисперзија тур­
истичких потенцијала Србије чине значајну основу
развоја. То богатство и тежња да се задовоље многи за­
хтеви имало је за последицу развој туризма на врло
широком плану, екстензивно, а резултат тога је слаб
квалитет туристичке понуде (уз мање изузетке). Да би се
одстранио волунтаризам у програмирању и планирању
туризма, погађања и нагађања на релацији национална
заједница - регионалне - локална заједница у ППРС ЈЕ
ИЗВј[)ШЕНА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПО1ЕНЦИЈАЛА, ПА У
КОМБИНАЦИЈИ СА ДРУГИМ ФАКТОРИМА РАЗВОЈА
(саобраhа ј, водоснабдевање, чување животне средине,
запошљавање, пољопривреда и сл.) ЈАСНО УКАЗАНО
НА ПРИОРИ1Е1Е И РЕШЕЊА КОЈА ЈЕ МОIYБE РЕ­
АЛИЗОВАТИ У ВРЕМЕНСКОМ ХОРИЗОН1У ППРС.
У стретешком смислу чини се да би била оправдана иде­
ја, због рационализације и ефикасности улагања, опре­
делити се на концентрисани модел, што зна чи на мањи
број високопланских подручја, бања или обала река,
чиме би се обезбедио веhи квалитет понуде. То би било и
реално реализовати, у временском хоризонту до %010.
дине, јер од идеје до Функционисања неког туристичког
комплекса на квалитетнијем нивоу најчешhе је потреб­
но време дуже од деценије.
5. Урба1luзацuја -'Цe1lШРU u 1lасеља
Реалном се може сматрати претпоставка смањења интен­
зитета процеса урбанизације. Имајуhи у виду ситуацију
урбане структуре и комуналне опремљености макроре­
ГИОНЈ.лних центара (Београд, Нови Сад, Приштина,
Ужице, Крагујевац, Ниш, као и веhине од %о-так регион­
алних центара (ОЧИГЛЕДНИ СУ ЗНАЦИ ИЗРАЗИ1Е
КРИЗЕ. ИЗ тих РАЗЛОГА ЦИЉ ЈЕ ДА СЕ ОДГОВАРА­
ЈУЋИМ ПОЛИТИКАМА И МЕРАМА ДЕСТИМУЛИРА
ПРИЈШВ СТАНОВНИШ1ВА У ОВЕ ЦЕН1РЕ, КАКО БИ
СЕ ОБЕЗБЕДИО ОДГОВАРАЈУЋИ ПЕРИОД САНИ­
РАЊА ДАНАШЊЕ КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ (развој у
кваJiитативном смислу). Токове урбанизације требало
би усмеравати према СРЕ,ДЊИМ И МАЊИМ ГРАДОВИМА
До сада су код нас изостајале мере и примене политика
којима би се усмеравали процеси урбанизације. У свет­
ским размерама су такође малобројна позитивна искуст­
ва. СТОГА БИ РАЗРАдА ПРОЈЕКТА YCMEPARAЊA
ПРОЦЕСА УРБАНИЗАЦИЈЕ У ТОКУ
12 ДОНОШЕЊА, ИЛИ НАКОН ДОНОIIIЕIЂА
ППРС, БИЛА ОД ОПШ1Е КОРИСТИ (разумљиво под
условом да се такав пројекат и реализује).
Будуhи да ситуација у свим регионалним центрима
није иста, почевши од позиције у мрежи центара и
развијености појединих функција, па до расположивих
потенцијала (земљиште, инфра и супраструктура),
стања квалитета животне средине, ППРС ЈАСНИЈЕ
УТВРђУЈЕ УСЛОВЕ РАЗВОЈА РЕГИОНАЛНИХ ЦЕН­
ТАРА СИНТЕЗОМ ДЕЛОВА ПЦРС КОЈИ СЕ ОДНОСЕ
НА ПОЗИЦИЈЕ У МРЕЖИ И ФУНКЦИЈЕ И ДЕЛОВЕ
КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА МОР<ЮЛОШКУ С1РУК1УРУ И
ОПРЕМЉЕНОСТ ГРАДОВА
У Војводини је мрежа регионалних центара релативно
равномерна и са одговарајуЬом традицијом функција. У
средишњој Србији постоји извесни раскорак између
позиције појединих центара у мрежи развијености
функција (пример за то су Краљево и Зајечар, са
значајном позицијом, посебно саобраhајном, а недово­
љно развијеним функцијама, или Крагујевац са рела­
тивно ограниченим физичким условима за развој и мање
повољном саобраhaјном позицијом, али са развијеним
функцијама).
У нај неповољни јој позицији су регионални центри на
Косову и Метохији. Последње две деценије били су из­
ложени енормном механичком приливу становништва.
Дошло је до једне врсте "урбаног загушења". Јавили су
се, по пространству и насељености, значајни рубни поја­
севи ових градова, урбанистички и комунално неуређени
("испуштени"), са основном супротношhу између
изузетно ниског општег насељског стандарда, лошег
стања животне средине, на једној страни, и релативно
квалитетних објеката становања (у смислу грађевинске
вредности), на другој.
У сваком случају регионални центри на Косову и Мето­
хији су угрожени и њихов даљи развој условљен је
мноштвом ограничења. Из тих разлога НА КОСОВУ И
МЕТОХИЈИ СЕ АПСОЛУТНО НУЖНО СТИМУЛИРА
го­ РАЗВОЈ МАЊИХ ГРАдОВА И ВАРОШИЦА, ОДГО­
ВАРАЈУЋИМ МЕРАМА И ПОЛИТИКАМА При томе би
приоритет требало дати оним мањим градовима и
варошицама са бољом саобраhајном позицијом, пово­
љнијим геофизичким условима и условима за воДоснаб­
девање (водоснабдевање је у щюм простору изразити
ограничавајуhи фактор).
У студијском делу ППРС релативно је детаљно обрађена
проблематика развоја села. Мањи су проблем веЬа и зби­
јена села у Војводини, делом у средишњој Србији. Ос­
новни проблем је изразито уситњена мрежа сеоских
насеља и засео ка у старо-влашко-рашком крају, југоис­
точној Србији и посебно на Косову и Метохи ј и. Таква
мрежа не може бити основа за даљи привредни и соци­
јални развој села. Решење кој е се донекле веЬ афирмиса­
ло (посебно у општинским просторни м плановима) О
ФОРМИРАЊУ ЗАЈЕДНИЦЕ СЕЛА СА ИЗБОРОМ ЦЕН-
1РА ТЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, перспективно гледајуhи може до­
принети решавању питања привредног и социјалног
живота у малим сеоским насељима. У ППРС даје се ген­
ерални одговор на нека основна питања:
- које су мере ,и политике стимулације формирања
. мрежа заједница села и стимулације концен­
трисања објеката супраструктуре и евентуално
производних капацитera у центрима за једшще села;
- шта је нужно у то м правцу мењати у регулативи;
 - на који начин освежити локалне заједнице, јер је динамици прилагођавају заштити природне средине и
формирање заједница села у првом реду питање урбаних средина од даље деградације и спречавању
тих заједница и њихове будуhности. неограниченог исцрпљивања сировинских и енергетски х

ресурса. Јасно се указује на колизије у намени простора

6. И1iФраСШРУКШУР1iа мрежа или конфликте које је могуће решити само
усаг лашавањем и одређивањем приоритета (случај
Магистрални, а у извесном смислу и регионални правци, савско-дунавског појаса са угроженом животном среди­
путне и железничке мреже и мреже за пренос енергије ном, посебно у неким градовима, уз чињеницу да ис ­
кроз структурне планове, пројекте и студије довољно су товремено представља и најзначајнију осовину развоја
дефинисани гледајуhи са тачке временског хоризонта Србије и њеног повезивања са Европом).
ШIPC. У вези са просторима под разним режимима заштите
Полазеhи од претходно изнетих претпоставки (полицен­ (природа, споменичко наслеђе, инфраструктурне зоне и
тричност у материјалној производњи, концентрација коридори) у временском хоризонту Плана тежиште је на
данас екстензивне мреже супраструктуре, ослонац на подизању квалитета и презентације онога што је већ
развој средњих и малих градова, развој заједнице села) проглашено заштиhеним, уместо формалног проширења
САСВИМ ЈЕ ИЗВЕСНО ДА ПОСЕБАН ЗНАЧАЈ ИМА заштите на нова подруч ја.
РАЗВОЈ ИНФРАСТРУКТУРЕ (ПОСЕБНО САОБРАЋАЈ­ Концепт заштите животне средине, али и генерални кон­
НЕ) НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ. цепт уређења и организације простора Републике као
ЗБОI' кризне ситуације и вероватно других разлога неопходан услов, као conditio sine qиa поп, подразумева
приметан је замор и стагнација изградње локалне ин­ субстантивну промену вредносног става у погледу на
Фраструктурне мреже. ГЕНЕРАЛНЕ ПОСТАВКЕ НАЗ­ штедњу, односно корекцију уверења о огромним и неис­
НАЧЕНЕ СУ У ППРС, А ЗНАЧАЈ ПРОБЛЕМАТИКЕ ЈЕ црпним резервама земљишта, осталих ресурса и природ­

ТАКАВ ДА БИ ТО ЗАСЛУЖИВАЛО ДА БУДЕ ПРЕД­ них погодности у Републици Србији, и усвајања начела
МЕТ ПОСЕБНОГ ПРОЈЕКТА о штедњи као о нормалном, "природном" односу према
природним и створеним вредностима којима располаже
7. Зашшиша живОШ1iе среOuпе и други аблици зашшише друштвена заједница, без обзира на својински статус,
односно титулара. Принцип штедње мора бити уграђен у
У приступу заштити животне средине полази се од релевантне развојне документе, посебно када су у
стратегије ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА коју је прихватила питању такви ресурси како што су воде, шуме, пољо ­

светска заједница на Конференцији УН о животној сре­ привредно и изграђено земљиште, да би се предупредило

дини и развоју (Рио де Жанеиро, јуни 199!. године), а нерационално трошење.

која је уграђена и у Резолуцију о политици заштите Принцип штедње једнако се односи и на начин
животне средине у Савезној Републици Југославији коришhења и нормативе одржавања изграђених објека­
(Београд, јуни 1993. год.). "Развој данас мора омогућа­ та, институционалне форме организовања јавних
вати развој сутра" најкраhи је израз ове стратегије, а ин­ служби, те на неопходност утврђивања норми и стандар­
тегрално планирање њен нераздвојни део. да грађења и комуналног опремања насеља, како би се у
Због тога се сва предложена планска решења у ППРС, а датим економским околностима обезбедили знатно бољи
потом и у плановима мањих целина и по структури и по ефекти у односу на расположива и уложена средства.

........................................................................................................................................................................................................................................................................
....................................................................................................................................
НАУЧНА
ИСТРАЖИВАЊА
[
~ Е ко л о ш к и а с п е к т и
Dtаn is well known that the ecologicalJactors take
important place among таnу others aJfect-
~ ing the quality о! living in the urban environ-
'i квалитета живљења ment. Inthispaperthe "ecologicalimpactJactors"
а are examined in more detail. А review ОЈ "ecologi-
i
~ б. cal impactJactor" (natural and anthropogenic) is
!
~
у ур ано] средини given and theirimportanceevaluated, particular-
[у Jrom the point о! view о! the public health. The
i Нада Милашин * examples are cited Jrom а number о! Serbian
i::Ј towns and regions illus-
~ trating the state о! environment. They clearly show, that in таnу саsеs air, water and key words:
- living quality
: land are menaced. At the Јате time, it ЬесатеЈ evident that the quality о! air is the
§- most Jrequent "ecological impact Jactor" in the urban environment. This indicates - urban evoironment
.; - ecological impact factor
~ the importance о! the "ecological impact Jactors" in the urban planning, the necessity
- environment state
~" ОЈ their valorisation, their иЈе in the ecological "zoning" о! the sites, аЈ well аЈ in the - air quality
~ proposingoJ prevention measures through the plan solutions. А short review is also - urban planning
~ given о! the possible methodological approaches, аЈ shown оп а Jew exemples Jrom - ecological "zoning"
the existing practice in Serbia.
UDC: 504.03:711.58

"квалите~ живљења", као шири појам, Ј. преглед утицајних еколошкuх 'Чuнuлаца у

УКЉУЧУЈе и еколошки' аспект квалитета
урбане средине. Другим речима, квалитет
живљења обухвата, како друштвени стандард (соци­
јалну и здравствену заштиту, школство, доступност
културним институцијама и др.), тако и квалитет
природне средине, као једну од битних компоненти
животног стандарда.
За илустрацију може послужити градски
становник који има најбоље хигијенске услове живота
и могуhности задовољења културних потреба, али је
изложен аерозагађењу које некада више стотина пута
прекорачује максималне дозвољене концентрације, У
мање развијеном, брдско-планинском подручју
ситуација је управо обрнута. Због тога је вредновање
квалитета живљења сложено и захтева примену више­
крИ'1 еријумске анализе, са неколико решења, што се
најч( шhе и ради у урбанистичким плановима. Треба
дода'fИ да је спајање критеријума друштвеног и кому­
налног стандарда са критеријумима здраве природне
средине посебно деликатан проблем, који захтева што
је могуће објективније вредновање утицајних факто­
ра". У таквој анализи се као битан чинилац узима,
наравно, и проценат становништва који ће према поје­
диним варијантама имати задовољавајуhе животне
усл<не.
Анализом досадашње праксе долази се до за­
кључка да у урбанистичком планирању не постоји
објективизирани заједнички именитељ квалитета
живљења у урбаној средини, што би свакако требало
да б/де тема посебних истраживања . У овом раду
учињен је покушај да се оцени учешhе и значај тзв.
урбаној средини
Иако утицајни еколошки чиниоци знатно варирају
од случаја до случаја, у зависности од специфичних
услова одређене урбане средине, уобичајена је њихова
подела на природне и створене (антропогене). У првој
групи, по правилу се разматрају рељеф, геолошки и
хидрогеолошки састав тла, воде (подземне и
површинске), клима, метеоролошки услови, флора и
фауна. У другој групи су извори угрожаваја урбане
средине и резултирајуhе стање . Оваква подела
неопходна је у аналитичкој фази истраживања и
квантифицирања појединих утицаја, док се у син ­
те зној фази урбана средина посматра интегрално,
као поље различитих интеракција у простору. Сходно
томе, ни решења урбо-еколошких проблема по прав­
илу немају секторски карактер, него међу њима посто­
ји тесна међузависност и условљеност.
1.1. ПрUрООllе караюљерuсшuке
Рељеф, геолошки и хидрогеолошки састав при ­
падају релативно неизменљивим природним чиниоци­
ма, иако неки велики радови, као што је нпр.
површинска експлоатација угља, могу да утичу на
рељеф ужег локалитета. Орографски фактори, исто
тако, нису подложни утицајима других елемената сис­
тема (нпр. флоре и фауне).
Са становишта животне средине битни елементи
рељефа су: надморска висина, нагиб, инсолација, хор­
изонтална и вертикална рашчлањеност.

екол,)шких параметара квалитете живљења у урбаној Геолошке и хидро-геолошке карактеристике, као и

сред.l:НИ. Рад представља део научно-истраживачког
пројекта "Унапређење становања у контексту прос­
торно-технолошких и економско-социјалних проме­
на", у коме се животна средина разматра у оквиру
ширег, мултидисциплинарног приступа проблемима
урбане средине. У анализи стања коришhени су
друге особине које одређују носивост тла (сеизмичка
својства, порозност и сл.), директно су повезане са
могуhностима извођења инжењерских радова (зграде,
саобраhај и остала инфраструктура, регулисање вод­
них токова и др.). Подједнако је значајна и ис ­
траженост терена у погледу минералних ресур-

примери из појединих насеља/подручја Србије. са, подземних издани, као и других чињеница 15
који би могли да измене урбо-еколошке услове, однос­ ској околини, да направе детаљне пописе станишта и
но да угрозе здраво становање (присуство радиоак­ ангажују групе волонтера који се труде да заштите .
тивних или других опасних MaTep~a и сл.). Од особи­ таква места и обезбеде правилно коришћење просто­
на литосфере зависиће и потреба за изолацијом теме­ ра. Важност природних станишта у урбаним
ља, избор грађевинских материјала итд. подручјима нарочито је порасла са повећаном
Издашност и квалитет вода су један од нај­ угроженошћу дивљих животиња (због лова, примене
важнијих елемената природне средине у планирању и агротехничких мера или услед других људских

функционисању насеља, привредних и рекреационих активности) .

активности. Данас већ има доста подручја у којима је За разлику од орографских и макро-климатских
изградња или ширење насеља озбиљно ограничено карактеристика, које нису у значајнијој мери
недостатком воде за пиће и задовољавање других подложне променама услед људских активности', када

потреба (индустр~а, прање градских улица, перион­ су у питању ваздух, воде и замљиште, флора и фауна,
ице, лична хигијена и др.). Исправна вода за п~ће је може се говорити о снажним антропогеним утицаји­
услов здравља становништва, радног учинка ма.

запослених и ученика, конфора и естетских квалите­

та простора. Посебан значај у снабдевању водом за
пиће имају дубоке подземне воде, које су заштићене од
загађивања. Са друге стране, последице неадекватног
водоснабдевања су најчешће узрок епидемија и неких
ендемских обољења која се преносе водом.
Земљишта се високим подземним водама су са
техничке и са хигијенске тачке гледишта непогодна за
изградњу насеља (не могу се градити подруми, зидови
и подови се влаже, земљиште слеже и зграде пуцају).
Истовремено, на оваквим теренима честе су и магле,
па су неповољна и са еколошке тачке гледишта.
Најчешћи узрочник проблема са водом су нагла
индустријализација и урбанизација, праћене
загађивањем површинских и подземних вода. Због
тога се у насељима са развијеном индустријом посебна
пажња обраћа уклањању отпадних вода на начин који
неће проузроковати штете по околину (затворени
циклуси, системи за пречишћавање и сл.).
Климатски фактори у gеликој мери утичу на
услове рада и живота у урбаној средини, због чега су
одувек имали значајно место у урбанистичком план и­
рању.
Са урбоеколошког становишта битни елементи
климе су: инсолација (трэЈање и интензитет), температура
и влажност ваздуха, доминантни ветрови (правци и
јачина), количина и период падавина, појава магле.
Климатски фактори имају одлучујући утицај на
локацију и оријентацију зграда (инсолација,
изложеност ветровима, бука, аерозагађења), као и на
размештај активности (производних, комуналних) и
распоред стамбених просторија.
За дате климатске услове, посебно се разматра ути­
цај метеоролошких параметара, повољних и непово­
љних, сезонске промене, као и екстремни метеоро­
лошЈСИ услови. Поред глобалних, веома су важни и
локални, тј. микро-климатски услови, на које утичу и
створене физичке структуре (нпр. велике депоније - -
брда јаловине, акумулационе бране и језера и сл.), а
специфичност урбаних средина је појава смога".
Флора и фауна су битно обележје природног амби­
јента, па отуда и значај који им се придаје у плани­
рању и уређењу простора и то не само слободног",
него и урбаног. Ова брига појачана је чињеницом да
са многих подручја нестају аутохтоне биљне и
животињске врсте, као и да се смањује разноликост
живог света. Опште повећање бриге за
очување природе навело је многе градове да
16 проуче дивље животиње у неПОСГРЈТтт()ј ГГ::IД-
1.Z. Аnшроuогеnи ушицаји
Ваздух
Загађеност ваздуха је свакако једна од најбитни­
јих еколошких карактеристика урбане средине.
Главни извори угрожавања ваздуха у градовима са
саобраћај, грејање и индустрија, који генеришу гасо­
вите и чврсте отпадне материје различитог састава и
штетности по здравље. Карактеристични загађивачи
ваздуха из енергетских постројења и ложишта су S02,
NOx, чађ и таложне материје (аероседимент), а из сао­
браћаја СО, NO (N02) , РЬ и хлоровани угљоводоници.
Индустрија се јавља као извор тзв. специфичних
загађивача, непријатних мириса или буке (хемијска,
металуршка, прехрамбена и остала процесна индус­
трија); ту спадају и депоније комуналног и другог
отпада, услужне радионице (фарбање и лакирање,
хемијско чишћење, галванизација) и др.
Поред аерозагађења, урбане средине су у великој
мери изложене буци, пре свега од саобраћаја
(сувоземног, ваздушног), а повремено и од јаких ста­
ционарних извора (стадиони, отворени базени и
позорнице) .
у планирању насеља у новије време пажња се пок­
лања и могућим појавама јонизујућих или електро­
магнетних зрачења (нпр. однос насеља и коридора за
далеководе) .
у току 1990. год. загађеност ваздуха контролисана
је у 48 насељених места Србије, на станицама
здравствене и хидроматеоролошке службе. Следећи
подаци илуструју стање у најугроженијим градови­
Ma(l):
- у Панчеву, Суботици, Шапцу, Крушевцу, Бору
и Косовској Митровици доминира
загађивање из индустрије;
у Обилићу, Лазаревцу, Обреновцу, главни
извори аерозагађења су термоелектране;
- Процењује се да у Републици 40% глобалног
аерозагађења потиче из термоенергетике и
индивидуалних ложишта, а по зo% из
индустрије и саобраћаја;
- у Београду, Нишу и Новом Саду, поред индус­
трије и внергетике, у загађивању ваздуха је
значајан удео саобраћаја.
- Сумпордиоксидом је највише угрожен Бор,
hrnград и Панчево;
- l-IС;!;lлnnољене конпентrац~с чађи најчешће се
 региструју у Ужицу, Београду, Прибоју и
Севојну;
- Загађеност специфичним материјама изнад
максимално дозвољених концентрација
забележена је 1990. год. у Панчеву, Суботи­
ци и Прахову, али треба истаhи да је кон­
тролисана само на 9 места;
- Доминанти загађивачи ваздуха из индустрије
су: амонијак, хлор, сумпорвоДоник, флуо­
роводоник, тешки метали;
- Према подацима РХМ (!) везане серије дана са
повеhаним концентрацијама CO~ и чађи
регистроване су 1990. године на следеhим
ХМ станицама: Београд и Кошутњак, Ваље­
во, Врање, Краљево, В. Градиште
Крушевац (само чађ), Лесковац, Лозница,
Неготин, Ниш, Ћуприја, Уж. Пожега (само
чађ) и Тамнава.
Уз констатацију да територија Србије није ни
издалека покривена неопходним бројем мерних пунк­
това, што подједнако важи како за карактеристичне,
тако и за специфичне загађиваче ваздуха, слободно се
може закључити да је квалитет ваздуха одлучујуhи
еколошки чинилац у вредновању квалитета живљења
у урбаној средини.
Воде
Нагли индустријски развој, хемизација пољо­
ПРllвреде и урбанизација проузроковали су низ нових
проблема у вези са водоснабдевањем, утицајем отпад­
них вода на површинске и подземне воде и са
јеном у насељу. Огромне количине физичких, хеми­
јских и биолошких загађивача смањили су способност
водотока за пречишhавање, тако да су многе реке и
језера постали колектори отпадних вода, неупотре­
бљивих за пољопривреду, рибарства, рекреацију.
Угрожени су и читави екосистеми, ретке биљне и
животињске врсте итд. Orање у Србији укратко илус­
трују следеhи подаци:(.)
- Квалитет површинских вода у веhини водотока не
задовољава прописану класу. Поједини сектори река
су потпуно изван класа, а само изворишни делови
водотока и велике реке успевају да одрже прописани
квалитет;
- Количина и квалитет подземних вода нису дово­
љно истражени. Услед загађивања (преко
. површинских вода и земљи шта) угрожен је први
водоносни слој, а услед геолошких истраживања и
интензивних црпљења - и други, посебно у Војводини;
- Годишње се у водотоке Србије испусти око з,7 мил­
ијарди м, отпадних вода, од чега се пречишhава свега
око 4%, најчешhе само механички;
- Комуналне отпадне воде се пречишhавају само у
двадесетак насеља, док се за десетак насеља раде про­
јекти уређаја за пречишhавање;
- Поред испуштања загађујуhихматерија, индус­
трија угрожава водотоке и тзв. термичким
оптереhењем", што посебно важи за расхладне воде из
енергетике и металургије.
- Отпадне воде индустрије често садрже токсичне и
друге опасне материје које угрожавају НИЗЈЮЈТТТ~ насе­
л.а (напајање стоке, наводњавање и ЈТГ . );
- Велики узрочник загађења вода је и тзв. дис­
перзно загађење од пестицида и минералних ђубрива,
сточних фарми и др.;
- Око зo% насеља у Србији осећа несташицу воде за
пиhе, нарочито у летњим месецима, ~o% водовода је
несигурно по здравље, а 5% водовода је саповеhаним
ризиком за здравље. На Косову и Метохији чак 75%
становништва се снабдева водом из извора и бунара;
- Посебан проблем представља неизграђеност
канализационог система, која ни приближно не прати
развој водоводне мреже, тако да су у масовној употре­
би непрописне септичке јаме и сл.
Као и код ваздуха, стање вода се не прати довољно
систематски и на довољном броју контролних тачака.
и Као и ваздух, вода је такође веома ' утицајан
еколошки чинилац квалитета живљења, са разликом
што је физички омеђен и што се проблеми вода лакше
могурешити локално", хидро и урботехничким мера­
ма. (Као аргументи у прилог овој тврдњи може се
навести загађење из термоелектране удаљене и до 30
км, на које се локалним мерама у насељу не може ути­
цати, док се изградњом водовода, канализационе
мреже и уређаја за пречишhавање може решити проб­
лем вода у насељу.) Међутим, ваља напоменути да ова
решења, иако једноставнија, нису увек и јефтинија.
3емљиште се девастира и деградира како природ­
ним процесима (ерозија, клизишта, голети), тако и
загађивањем услед човекових активности
(површински копови, одлагање индустријског и кому­
налног отпада, употреба вештачких ђубрива и пести­
цида итд.). Велике површине земљишта свакодневно
хиги­ се заузимају и за изградњу насеља, производних
објеката и инфраструктуре. Поред ових видова дирек­
тног угрожавања, земљиште је изложено индирект­
ном загађивању преко отпадних вода и ваздуха и
преко падавина. Процеси деградације земљишта су
спорији од оних у ваздуху и водама, али зато имају
дугорочне негативне последице. Посебан проблем
представља неконтролисано одлагање опасних отпад­
них материја које чак и у малим количинама
проузрокују огромне штете у околини.
Иако се деградација земљишта најмање прати, поз­
нате су неке од њених најизразитијих карактеристика
у Републици (.):
. - У Војводини је на неким подручјима регистрован
повеhан салинитет и алкалинизација земљишта; због
претеране употребе хемијских средстава
најугроженија су подручја Панчева, Суботице, Вршца,
Сремске Митровице, Сомбора и Бечеја;
- Услед негативних деловања индустрије знатно је
деградирано земљиште у индустријским басенима
Бора и Трепче;
- На Косову, земљиште се деградира коповима,
јалови но м , пепелом, шљаком, тешким металима,
отпадним водама и гасовима; најугроженије су тери­
ториј е општина Приштине, Косовске Митровице,
Обилиhа, Косова Поља, Глоговца, а изразито тешка
ситуациј а је у Бадовцу, Грачаници, Добром Селу,
Белаhевцу, 3вечану и др.
Слична ситуација је и у околини осталих
рударско-енергетских басена (прим. аутора).
Иако веома значајан еколошки чинилац,
земљиште у yrf\~T!Oj средини нема онај значај 17
који има у руралној , ни као ресурс (овде се не мисли грађевинарству и ентеријерима, могу да испољаваЈу
на грађевинско земљиште, него на земљиште као део разли ч ита дејства, од локалног иритирања ,
еко-система), нити са становишта хемијско-физичких слузокоже, преко изазивања алергија, све до астме и
особина. Међутим, веома је важно да се у процесу малигних оболења. Радиоактивни гасови, међу којима
планирања идентификују евентуална нездрава или с е најчешhе помиње радон, делује на коштану срж,
загађена земљишта (некадашње депоније, сточна изазива малигна оболења и генетске промене.
гробља, подручја повишене радиоактивности и сл.), Олово, као и други тешки метали (Cd, Zn, Си, Hg,
како не би дошло до њиховог коришhења за јавне или Ni и др.) изазивају, појединачно или синергетички,
зграде за становање. Такође је важно користити различите токсичне ефекте у организмима
погодности расположивог земљишта за озеленавање (животињским и биљним).
града и његових појединих делова. Према томе, и Изградња великих инфраструктурних објеката,
земљиште се узима као утицајни еколошки ЧИНИ-!Iац у површински копови, велика паркиралишта и сл . често

планирању насеља. озбиљно ремете пејзажне вредности простора умању­

Из претходних разматрања може се
закључак да се као кључни еколошки чиниоци у вред­
новању квалитета живљења јављају ваздух, воде и
земљиште. Према томе, приликом истражива њ а
погодности неког локалитета за градњу (проширењ е,
санацију итд.) насеља, ови чиниоци се обавезно мора­
ју анализирати са становишта очекиваног квалитета
живљења, уз остале, нееколошке чиниоце.
Међу атипичне еколошки утицајне чиниоце спадају
јонизујуhа и електромагнетна зрачења, као и места
извуhи јуhи његову лепоту (силуета, зеленило и сл. ).
Загађен ваздух и воде делују на многа материјална
добра, међу којима се посебно издвајају штете на
споменицима културе. Услед загађених вода појачано
је пропадање конструкција мостова, докова и других
грађевина на обалама река, мора или језера .
Изграђени објекти могу на сличан начин да буду
угрожени и преко загађеног земљишта, директно или
индиректно (ерозија, поремеhен режим подземних
вода и друге промене изазване људским активности ­

која су извори буке (близина магистралних путева , ма).

аеродрома, стадиона итд.), што све мора да уђе у кри­
теријуме живљења са еколошким предзнаком". 3. Утврђивање утицајних еколошких чинилаца,
Могуће је да се јаве и неки веома специфични облици њихова анализа и примена на еколошко зонирање

угрожавања животне средине, који немају негативан простора

утицај на здравље, али на неки други начин

угрожавају амбијент (естетски, или ширењем неугод­
них мириса и сл . ). Сви негативни утицаји, па и ови
специфични улазе у коначну валоризацију простора,
односно квалитета животне средине
живљења.
Х. Ушицај квалиеша средине на здравље
сшановнишшва, на "риродну и на
изграђену средину
Еколошки чиниоци О којима је у претходном
поглављу било речи утичу на квалитет живљења пре
У поглављима 1. и 2. описани су главни еколошки
чиниоци и њихов утицаЈ на квалитет живљења.
Приликом преласка са општих разматрања на
- квалитета вредновање, (или оцењивање) појединих чинилаца у
случају конкретног урбанистичког плана, од значаја
је:
- да се што боље утврди стање средине и утица­
јни еколошки чиниоци,
- да се одабере методологија вредновања поје­
диних чинилаца и, на крају,
- да се предложе мере за смањење (ублажавање)
очекиваних негативних последица

свега преко ефеката на здравље становништва, а У овом поглављу биhе речи о могуhим поступцима, а
затим и на друге елементе човековог окружења као илустрација послужиhе неколико примера
(естетске утиске, уг одност боравка, могуhности еколошког вредновања из наше средине (Поглавље 4).
рекреације итд.).
Овде ће у кратким цртама бити побројани 3.1. Ушврђивање сшања и дефинисање ушица­
најчешhи од тих ефеката, без улажења у посебне јних еколошких 'Чиилаца
области екологије које се тиме баве (екотоксикологија
идр.). Први корак представља попис извора загађења на
Сумпордиоксид, удружен са честицама прашине и градској територији, штетне материје које се
дима повеhава проценат обољења респираторног испуштају, локација, просторни распоред итд.~ Ту нпр.
тракта, карцинома плуhа, а у зависности од спада индустрија (на сопственој територији или у
изложености може да утиче и на повеhање морталите­ ширем окружењу), ложишта (индустријска, кућна),
та, нарочито код деце и код старије популације. Поред саобраhај (магистрални, локални, транзитни) и друге
тога, SCh испољава ефекте и на видљивост, вегетацију производне делатности које могу да се јаве као извори
и материјале (смањена видљивост, тачкасте мрље на гасова, прашине, загађења вода или чврстог отпада
лишћу, корозија челика повеhана и до 50% итд.). (грађевинарство, мала привреда, занатство, кому­
Оксиди азота могу да буду узрочници астме, налне и индустријске депоније итд.).
алеР,Ћјских и малигних обољења; оксиди угљеника Следи обрада природних услова, од којих ће у
утичу на дисајне органе и хемоглобин, а и једни и највећој мери зависити распростирање загађивача:
, други су изазивачи неких системских обољења. морфологија терена, ружа ветрова, барометарски
Формалдехид, минерална влакна, азбест и притиr;:ЈК И влаЖJlОСТ ваздуха, температурни гради­

18 многи синтетич,<" М;!'1'Р)')LфIЛИ који се користе у јенти, d llоссбно инверзије, итд. За распростирање је
од значаја и изграђеност простора, тј. све врсте
физичких баријера које могу нпр. да модификују кре­
тање загађеног ваздуха, да га задрже у одређеним
градским зонама и сл.
И, најзад, потребно је прикупити и анализирати
све мерне подаке о квалитету животне средине на тер­
иторији Плана, међу којима: податке о загађености
ваздуха, вода и замљиша, квалитету воде за пиhе, о
евентуалном присуству природних или вештачких
извора јонизујуhег зрачења (нпр. радиоактивни гро­
мобрани), о зонама појачане буке ИТД. 4
Уз оцену постојеhег стања потребно је дати, уко­
лико постоје колико-толико поуздани планови разво­
ја, прогнозу очекиваног стања за одређени временски
хоризонт.
На основу поменутих података, њихове анализе
(квалитативне, или пак рачунарске обраде) и њиховог
поређења са максимално дозвољеним концентрација­
ма појединих полутаната (МДК) или другим норма­
тивима (хигијенским, површинама под зеленилом и
сл.) у урбаној средини, даје се оцена квалитета по
појединим елементима и у односу на простор Плана.
Поуаданост, односно квалитет добијене еколошке
слике града зависиhе у највећој мери о од
расположивих података и, наравно, од квалифико­
ваности обрађивачког тима. У принципу, добија се
мање или више прецизна слика о загађивачима од
пресудног утицаја и о њиховој просторној распро­
страњености, а затим и представа о осталим, мање
релевантним еколошким чиниоцима.
То омогућава, са једне стране, рангирање утица­
јних загађивача, а са друге, зонирање урбане средине
на повољну, условно повољну или неповољну са
становишта услова рада или становања. И на крају,
ови подаци представљају улаз за вредновање
еколошких чинилаца у укупном квалитету живљења.
Ј. ~. Мешодологuја вредnовања
еколошкuх 'ЧU1iuлаца
На избор методологије одлучујуhи утицај има
врста и расположивост података (емисија, имисија,
стање комуналне хигијене итд.). Најчешhе, за ваздух у
веhим градовима и индустријским центрима постоје
нумерички подаци у дужим временским серија ма и
тада је могуће применити квантитативне методе. За
нека места вршена су само периодична мерења аероза-.
гађености и ту се може говорити о семи-квантита­
тивном приступу, а у веhини насеља мерења чистоhе
ваздуха нису никада вршена, тако да се планер мора
ослонити на експертску процену", засновану на
подацима о изворима загађења или субјективном
доживљају простора од стране његових житеља.
Сгање важнијих водотока прати Хl1дро-метеоролошка
служба, али ти подаци често нису довољни када се
ради о водама на ужем локалитету, док се загађеност
земљишта прати само спорадично. · Мерења буке су
угла"ном повезана са саобраhајем у великим градови­
ма, а мерења радиоактивности се врше по посебном
програму и на одређеним пунктовима.
у таквој ситуацији, која се нэјкраhе може описати
констатацијом о непостојању (а) јединственог систеМll
мониторинга, Т3!!. класичних загађИ!!(1ча за читаво
подручје Републике (б) и обавезног мониторинга
специфичних великих загађивача из процесне и
других индустрија, планер се опредељује за
методолошки поступак од кога може да очекује опти­
малне резултате.
Једна од уобичајених метода у урбанизму и у
пејзажној архитектури је тзв. »overlay« метода
Steinitza et al. (~). Метода полази од изабране прос­
торне јединице (нпр. блока), за коју се оцењују поједи­
начни чиниоци (или обележја), да би се каснијом син­
тезом дошло до јединствене оцене квалитета.
Изабрани чиниоци квалитета у градском ткиву могу
да буду нпр.: стање ваздуха, еколошка засиhеност",
угроженост суседним намена ма, ~зелењеност, утицај
паркинга и сл.
За оцењивање стања у односу на поједине утицајне
чиниоце може да се користи нпр. тростепена скала : 1 -
неповољно, ~ - средње повољно и 3- повољно и да се
затим искаже збирна оцена на нивоу просторне
јединице. Поступак подразумева и избор функције
оцењивања, рачунара и програма.
Модел свеобухватног мерења квалитета средине у
блоковима предложио је и Б. сг ој ков. (4)
Један од могуhих (емпиријских) методолошких
приступа је комбинација квантитативних метода са
квалитативним оценама, која ће конкретније бити
описана у склопу студије случаја за Обреновац. У
овом примеру одабран је само један, критични пара­
метар, за који постоје серијска мерења (у случају
Обреновца то је пепео из термоелектрана), на основу
метеоролошких параметара моделирано његово
распростирање и тако одређене повољне и мање пово­
љне зоне за изградњу. Остали »утицајни« чиниоци
процењени су само квалитативно.
И, на крају, за подру~а за која не постоје никакви
мерни подаци, обрађивач оцењује квалитет средине на
основу постојеhих загађивача, на основу снимања
стања на терену (анкете и сл.) и мишљења самих
грађана о еколошким условима живота на територији
Плана.
Овде вреди напоменути да поред поменутих факто­
ра, тј. расположиве базе података, одлучујуhи утицај
често имају расположива финансијска средства (број
сарадника, опрема) и рокови.
Ј.Ј. Мере за ублажавање о'Чекuва1iUХ nегашuвnuх
ушuцаја
Логичан циљ свих напора да се одреде еколошки
утицајни чиниоци квалитета живљења су мере које
планери, у оквиру своје делатности и расположивог
инструментарија могу да предузму за спречавање нег­
ативних утицаја на квалитет средине. То није ни мало
једноста вно из више разлога, међу којима набрајамо
само неке: главни извори загађења, посебно у односу
на ваздух, често се не налазе на територији плана, а
утицаји нису физички омеђени"; заштита се такође не
може извести на локалном нивоу, него захтева пре­
дузимање мера изван територије Плана (нпр. дело­
вање узводних загађивача на водотоке, разношење
пепела са великих депонија и сл.); избор
технологија за индустрију или за третман
комуналног и другог отпада није у 19
наД~lежности урбаниста, као и низ других мера
техничко-технолошке и биолошке заштите.
Планерима, дакле, остаје да, корнстећи резултате
анализе (и прогнозе) еколошких услова живљења,
превасходно утичу на локацију и распоред физичких
структура, густине, оријентацију објеката у односу на
главне изворе загађења и доминантне метеоролошке
усло~е, учешhе зелених површина (паркова, дрворе­
да), саобраћајну мрежу и комуналну инфраструктуру,
проветреност улица и блокова итд, што ће све зависи­
ти од конкретног случаја који се разматра.
У томе погледу, занимљиво је указати и на доса­
дашња искуства Европске заједнице(5), која сматра да
третирање проблема градске средине треба заснивати
на два кључна принципа: (а) интегралном приступу
проблемима и (б) оријентацији на отклањање узро­
ка,а не последица, тј. на превентивном деловању" .
У том смислу сугеришу се следећа решења:
- подстицаји већој разноликости, избегавање
ширења града и ревидирање принципа
стриктног зонирања;
- заштита културног наслеђа и природне сре-
дине у градовима;
- обнова запуштених градских земљишта;
- ревитализација постојећег градског ткива;
- заштита историјског идентитета градова;
- спровођење даље урбанизације уз уважавање
смерница за заштиту животне средине;
- у саобраhају: побољшање технологија, ства­
рање могућности за повеhано коришћење
бицикла, заштита пешака као главних
корисника градских саобраћајница,
побољшање јавног превоза;
- рационално управљање енергијом, водом и
комуналним отпадом, итд.
4. Неколико ири.мера из ирак се у србији
4.1. Ге'1iерал'1iU урба'1iUСШU'ЧКU ала'1i
ОБРe'Jiовца (Нацрш)Сб)
На основу експертизе Урбани развој и квалитет
животне средине"(7) и других расположивих података,
израђена је синтезна карта угрожености подручја
ГУП-а услед деловања негативних природних и антро­
погених чинилаца (Сл.l). (Као подлога дате су
границе ~рбаних зона« онако како су третиране у
осталим одељцима ГУП-а).
Еколошко рангирање зона извршено је на основу
следећих »утицајних« параметара:
Природни:
- угроженост високим подземним водама
поплавним таласом;
- ружа ветрова.
Антропогени:
- индустријске зоне и термоенергетски објекти;
ж- загађеност ваздуха услед емисије пепела;5
- количина укупних таложних материја (са б
мерних места);
- класе водотока;
20 - ни~nи t(n'"П'Н::I тптр ~\'t(e;
- угроженост од хазард не индустрије.
Поред података приказаних на карти (Сл.l.), за
»еколошко рангирање« коришhени су и подаци о
површинама појединих зона (у %) које с изложеllе н с г­
ативним утицајима.
, i?y
4.2. ЈЈредлог мреже зелenuла као средсшва
унааређења жuвОШ'1iе средине u слuке града па
шерuшорuјu оашшunе Вра'Чар(8)
У овом случају аутори су оцењивали стање животне
средине на територији општине Врачар за два времен­
ска пресека, тј.: (а) садашње време и (б) време када ће
детаљни урбанистички планови Општине бити реал­
изовани (кроз једну од две деценије). Овим је
омогућено да се постојеће упореди са прогнозираним
стањем и на основу тога препоруче измене у ДУП­
овима у циљу побољшања квалитета побољшања
квлаитета животне средине. Примењена је Steinitzova
»overlay« метода (3) и IВМ компатибилни РС АТ, про­
грами сродни Lotusu, А Cadu.
У првом кораку је извршена процена повољност и
појединих чинилаца животне средине на нивоу блока
као основне јединице.
У другом кораку је извршено синтетизовање појед­
иначних у јединствену оцену која показује квалитет
сваког блока на територији Општине.
У трећем кораку блокови су груписани према срод­
ности квалитета животне средине - од најугрожени­
јих до најмање угрожених.
Били су оцењивани следећи еколошки чиниоци:
(а)ваздух, (б)станиште, (ц)зеленило, (д)физичке струк­
туре, (е)намена земљишта и (ф)паркирање. За сваки од
чинилаца детаљно су разрађени утицајни фактори
(тако нпр. за физичке структуре то су били: стамбена
и густина, индекс изграђености, опремљеност комунал­
ним инсталацијама, облик грађевинске структуре
блока, просечна спратност блока), свакоме од њих
одређена је вредност и дата оцена.
Синтезна оцена (по свим чиниоцима) се кретала
од 1 - б (од» врло неповољних« као врло повољним
блоковима) .
"Врло неповољни и неповољни блокови ситуирани су
претежно у зони традиционалног центра града, уз
УШfl1Р. Маршала Толбухина, Маршала Тита, Његошеву,
ПГО : lстерских hГl1гада, Булевар револуције. Једна
трака неповољних блокова пружена је и по падинама OcEKIVANO STANJE ZIVOTNE SREDINE
оријентисаним ка Булевару Црвене армије. За раэ­
Zona Polozaj 9 А В G.O.* Napomena
ликку од блокова центра овај појас представља st/ha
остатке некадашње периферије града. Зоне са умерено ++ ++ do +++ + уесе zagadenje i buka
Аl duz ul.
повољним и повољним блоковима су Неимар, крај у А2 V.Stepe i 700 ++ ++ do +++ + је u donjem delu V.Stepe
А3 Kumodraske ++ ++ do +++ + i duz Kumodraske ulice
Београду традиционално познат по квалитетним
условима живота, затим Црвени крст и појас дуж Na istоё.
padini od 320 + + +
улице Саве Ковачевиhа ка Булевару Револуције. ul. V.Stepe
Значајно је напоменути да се у овом простору налази
С1 u zaledu + + +
и низ блокова који су релативно скоријег времена С2 ul . Vojvode 200 + + +
градње, а који су оцењени као умерено неповољни . Реч С3 Stepe ++ ++ ++ uglavnom uz indust.zonu

је о ' просторима новијих реконструкција уз улицу uz V.Stepe

i Bulevar ++ ++ ++ nisu veliki zаgаdivаёi
Војислава Илиhа, потезу Црвени крст - Грчиhа Милен­ JNA
ка, као и о још неколико блокова у различитим
GF Gradske funkcije se nalaze u okviru ostalih zona
деловима територије општине."(8)
Све појединачне, као и синтеза оцена у Orудију су * uz pretpostavku dobrog funkcionisanja inspekcijskih sluzbi
приказане табеларно и картографски.
садашње стање прогноза квалитета животне средине
Оцена очекиваног стања дата је по истој
по зонама извршена је на основу очекиваног утицаја
методологији, узимајуhи у обзир промене до којих ће
релевантних фактора (густина становања, удаљеност
довести реализација постојеhих и важеhих ДУП-ова .
од главних саобраhајница, планиране гасификације
Дошло се до закључка да ће до позитивних промена
на територији западно и источно од улице Војводе
доhи у 7з блока, до негативних у 9 блокова, а да ће 104
Степе и топлификације дуж ове улице, зеленила итд.),
блока остати без промена.
литературних података и практичних искустава, као
Општи закључак је следеhи: »Промене до којих ће
и аналогије са зонама сличних карактеристика у
довести реализација детаљних планова су углавном
Београду или у другим градовима.
усмерене ка побољшању животне средине. Но, ове
Такав поступак резултирао је у следеhој прогнози
промене треба приписивати и општим променама на
очекиваног квалитета животне средине у појединим
нивоу града, као и чињеници да у саобраhајној мрежи
зонама:
која је овде дата није узет у обзир утицај Врачарског
На основу анализе садашњег и очекиваног стања
булевара. Такође, треба реhи да ДУП-ови битно не
животне средине закључено је следеhе:
утичу на поправљање стања станишта и стања парк и­

рања. Ово задње се реализацијом детаљних планова

- Подручје Плана, као део ширег центра града,
спада у мање загађене градске зоне;
још више погоршава. Физичка структура, прове­
- Планом се не предвиђа лоцирање производ­
треност блокова и квалитет ваздуха се побољшавају.
них, комуналних и других активности које
Према томе, уколико се жели поправљање стања и у
би могле да утичу на пораст загађености
оним секторима који су угрожени, паркирање и
или буке;
отворени простори блока који детерминишу стање
- Повеhање густине становања могло би да утиче
станишта мора да буду решавани упоредо и на бази
на веће оптереhење средине, нарочито
гаражирања. Да би се стање станишта побољшало ове
отпадним материјама из саобраhаја и
гараже не треба да буду грађене као подземне у
чврстим отпацима из потрошње (домаhин­
средишту блока, већ треба да буду подизане као
ства, трговина, објекти друштвеног
вишеспратне на ивици блока."(8)
садржаја) ;
- Реализацијом решења из овог Плана квалитет
4.Ј. дешаЉ1iU урба1iUСШU'ЧКU uла1i uодручја око
животне средине био би побољшан и поред
улuце Војводе Сшеuе(g)
повеhане густине становања. У томе је
кључни фактор предвиђена топлификација
Овим примером илуструје се поступак који је
и гасификација, затим проширења Буле­
примењен у случају када за територију Плана није
вара Војводе Степе, као и повеhање
постојао ни један мерни податак о квалитету ваздуха,
површина под зеленилом и заштитних
а јеL. иНО је мерена бука и то у периоду 1983-1989 (сем
дрвореда.
1986.) год.
Пошто су планска решења пошла од зоне као осно­
4-4- Еколошкu асuекшu орга1iuзацuје пасеља­
ва организције простора и функција у Плану, и у оде­
а1iалuза слу'Чаја па uрu.меруБе'Чеја(lО)
љску о животној средини је процењено очекивано
стање по планираним зонама и то:
у овом примеру ради се о научно - истраживачком
А - зона колективног становања са делатностима
пројекту са темом Еколошки аспекти организације
Б . зона средњих густина становања са делат-
насеља (1 Део) и Анализа случаја на примеру Бечеја
ностима
(11 Део).
Ц - зона малих густина становања са делатностима
У Анализи случаја ... " обрађени су еколошки аспек­
И· индустријска зона
ти за три развојне фазе Бечеја: прву, која обухвата
ГФ - зона градских функција
протекли развој, другу, у којој је извршена

У недостатку егзаКТПff'( V'''г тти ''( података за

анализэ ,;Ј ТТ;Ј пrн.ег стања и т r r. hy, у којој се 21
КРИlГички преиспитује приступ просторном плани­
рању Бечеја у наредном периоду, који карактеришу и
елементи еколошког зонирања. Навешћемо
најважније закључке скраhеним цитирањем
извора(lO):
"... На основу спроведеног аналитичког поступка
јасно је да је у свим фазама постојало мање или више
изражено усклађивање просторног развоја са услови­
ма природног окружења. То се може сматрати једном
од најзначајнијих предности у укупном развоју Бечеја.
Такође се мора узети у обзир и чињеница да овај град
готово никада у новијем времену није пратила таква
експанзија која би довела до јаких конфликата између
вредности природне средине и потребе да се град
физички развија. Може се сматрати да су релативно
благ популациони раст насеља и индустријско напре­
довање били управо у функцији његовог стабилног,
чак успореног развоја. То даље значи да се нису сти­
цали услови да се животна средина нагло и битније
ремети.
у смислу м:етодолошких усмерења ка планирању
насеља у складном односу са вредностима окружења,
неопходно је следити неке од проверених поступака,
као нпр.:
- Дефинисање циљева, с тим што их је потребно
груписати у оне (а) општедруштвеног
карактера и (б) посебне циљеве који су
резултат дијагнозе стања конкретног прос­
тора и квалитета животне средине.
- Средства за остварење циљева представљају
сложену групу мера које усмеравају
активности и назначују извршиоце:
надлежне државне и локалне
власти, урбанистичке службе, произвођаче
и потрошаче.
Дефинисање критеријума за понашање свих
учесника у процесу дефинисања циљева, планирања
и коришhења простора. При томе, на основу претход­
них истраживања показало се да на одређивање при­
оритета критеријума утичу: (1) квалитет и интерно
вредновање природних ресурса, (б) дефинисање и
груписање развојних промена, (ц) дефинисање прос­
торних проблема и њихово рашчлањавање на утица­
јне техно економске параметре (критеријуме локаци­
је), ефикасност функционисања земљишта и (д)
дефинисање оперативних критеријума, оних који, као
параметри и индикатори, имају способност пон­
деРИlсања. Овакав поступак у случају Бечеја није
спроведен, те су и све анализе имале за циљ да укажу
на неопходност одређеног склада планерских и
урбанистичких акција. Додатна отежавајуhа окол­
ност је што се на територији Бечеја не прате систем­
атски неки од основних индикатора квалитета средине.
Нажалост, слична истраживања најчешhе се не
мог)' спровести у оквиру уобичајеног поступка (и
рокова) израде урбанистичких планова.
б.Закључак
Подаци из литературе, као и пракса, указују на
значајан удео еколошких чинилаца у укупном
квалитету живљења у урбаној сг"пцпч. ТО се
22 пре свеГ;1 односи на квалитет B:J;1Тl\·Y,.
веност пијаhом водом и евакуацију отпадних вода, а у
мањој (или мање истраженој) мери и на стање
земљи шта, утицаја буке, зрачења итд. Због тога се у
процесу урбанистичко планирања морају уважавати
еколошки утицајни чиниоци за дату средину. Њих је
потребно утврдити, по могућству квантифицирати и
на основу тога предложити неопходне мере за
спречавање негативних утицаја у оквиру планова
коришћења простора, односно извршити еколошко
зонирање простора. Методологија која ће се примени­
ти, зависиhе од специфичности дате средине (природ ­
них и антропогених), од базе података и од распо­
ложивих материјалних средстава.
Лuшерашура
(1) Извештај о стању животне средине у републици
Србији, Минисарство заштите животне средине,
Београд, март 199~. год.
(:) Извештај О контроли загађености атмосфере на мете­
оролошким станицама на територији Републике
Србије у 1990. години, РХМЗ, Београд, 1991. год.
(3) Стеинитз ет ал.: Ханд Дроџ Оверлањс: тхеир Хисто­
рњ анд Проспецтиве Усес", Љндсцапе Арцх., Септ.
1976, пп. 444-456.
(4) Стојков, Б.: Фактори животне средине као критери ­
јум за избор локаци ја за становање", Урбанизам
Београда Но 59-00, год. XII, 1980.
(5) Цоммиссион оф тхе Еуропеан Цоммунитиес, ЦОМ
(90) финал, Брусселс, ~7 Јуне 1990: Греен Папер он
тхе Урбан Енвиронмент", Цоммуницатион фром тхе
Цоммиссион то тхе Цоунцил анд Парламент.
(6) Институт за архитектуру и урбанизам Србије: 06рен­
овац, Генерални урбанистички план (Нацрт),
органе
Београд, јули 199~. год.
(7) Градски завод за заштиту здравља - Београд: Урбани
развој и квалитет животне средине - експертиза,
фрб. 199~·
(8) Мацура, В. са сарадницима: Предлог мреже зеленила
као средства унапређења животне средине и слике
града на територији општине Врачар", Шумарски
факултет Универзитета у Београду, Београд 1991.
год.
(9) Институт за архитектуру и урбанизам Србије:
Детаљни урбанистички план потеза дуж улице
Војводе Степе, Београд, 1991. год.
(10) Завод за урбанизам Војводине - Нови Сад: научно ­
истраживачки пројекат Екол ошки аспекти органи­
зације насеља", Нови Сад, мај 1992. год.
1 Термин еколошки у раду ће бити коришћен условно,
због краткоће, уместо исправнијег термина услови
(параметри) животне средине".
~ Изузетак су тзв. глобални ефекти", као што је ефекат
стаклене 6аште", озонске рупе и сл.
3 Уколико за шире или уже подручје већ постоји тзв .
катастар загађивача", утолико је посао планера
олакшан.
4 Будући да у Републици још ни је успостављен једин­
ствен систем мониторинга, овим подацима
најчешће располажу хидро - метеоролошке и
здравствене службе, а често и предузећа која су
извор штетних емисија (Бор, Клу6ара, Костолац,
ЈЕ Никола Тесла и др.)
5 Просторна дистрибуција добијена је математичким
моделирањем на основу података са з6 мерних
места и метеоролошких параметара.
( ,,:of\i!e-
"" [l0mpetitiveness as basis оЈ the market есоnоmу is ensured
~ through products ртјсе, this оnе being dependent оп ele-
i=Е колошки мониторинг тentsfile, thatenterintoitscomposition. OneoJtheseelementsis
8' ' as шеи the value оЈ the natural resource, which is not аnу moте
f Јтее оЈ cost. Оп the other Јјм, it јЈ possible to injluence very much

1-
:1
у ус л о в и м а т рж и ш н о г to the ртоје мстеаЈе !Ју Ље /Jproduction оЈ health еnитоnmenе",
which јЈ Ље moте and moте intruded as imperative оЈ the produc-
tional seUing cycle. The ecological рате оЈ Ље product ртјсе is real-

* 11
Ј ри вр е
ђив ања јеу, which cannot Ье avoided, if it јЈ necessary at аи to avoid it.
Between ратејcuшт ртјсе Jactors appears "ecological rent", defin-
t ing the right to иsе теЈоuтсеЈ оЈ living environment. Ву utili.tarism

t :а
Милутин
theory the ecological теЈоuтсе is examined as value and profitable-
ness. The value is expressed through the product value, and profitableness as соn-
dition оЈ reduced monеу spending, as this ecological ТеЈоuтсе exists !Ју itseif and it
t
,i!
Љешевић * is not necessary to produce је. The resources value, regardless ifit јЈ material от
energetica~ is conditioned !Ју the need оЈ је and its тапеу. Doubtless that ем ТеЈоuтсе is morе valu-
ј able if ј! is necessary and if је is morе difficult to find је. Јп that way ecological resources ате includ-
...
§ ed into the татее, as Ље таше оЈтеЈOUТСеЈ is beingJormed. Јп the practice we тее! multi-aspects ЈтатеЈ оЈ profitableness оЈ li.ving elements еnитоn-
Ј! menе, еоое јn conditions оЈ limited теЈоuтсеЈ and necessities diversity јnеruМЈ different, often тen competitive possiblities оЈ ЉејТ иsе.
~ ТМ second Јасе which is necessary ео tali.e into ассoun! is "ecological damage", which јn таcro есоnоmјсш ЈгатеЈ outgrows јnео economical ехреnсе.
~ Есоnоmу оЈ the ecological damage is expressed through теЈouтсеЈ тетеЈасејоn, decreased effectiveness оЈ productional work, as well as through sana-
* ејоn indispensability оЈ consequences as to ем heauh and таеепш goods. ЛU теаЈuтеЈ оп environтent ртоеесејоn, startingJrom investigations, соn­
trol and planning, uр to Ље reali.zation оЈ proеесиоn technical тeasures, require investтent оЈ determined јnаnаш теаns, that directly от indirectly
must Ье provided Јгоm the overplus оЈ productional work. on the other side,there арреат positive efJects оЈ investтent into sanation, protection аnd
irnpruveтmt ОЈthe envimnтml, јn Јorm оЈqualitaJive and quantitative prrx1uction increase or Љтough techniad-шmmrtiwl conditions irnpravemcnt.
Лt Ље end, it is to take into ассоun! а greater value and so as weU а greater market ртјсе оЈ the health products, that have to Ье submitted to а rigorous
control оЈ products themselves, bu! оЈ the enитоnтеn! as wel~ јn which corresponding waтe is being produced. So will Ье created the ecological image оЈ
determined spaces, that Jurther јnстеаЈеЈ their value оп ем тeal estates market.
ксу w.ards: ecology, есоnomу, market, ecological тent, ecological expenses

1. Увод значи да не могу улазити у калкулацију при одређивању

Чињеница је да тржишни начин привређивања прет­
поствља економију, која се заснива на конкурентности
цене коштања производа. Ту цену одређују понуда и
потражња. Цена зависи од више фактора, а пре свега, од
цене сировине која улази у производ, вредности уложеног
рада, амортизације оруђа рада итд . Тенденција је да цена
производа буде што нижа, како би се он могао што лакше
продати и остварити планирани профит. Тржиште је,
дакле, засновано на формирању вредности производа и
цене производа. Међутим , када је због интензивне
производње дошло до деградације елемената и комплекса
животне средине, и када су се морала улагати материјал­
на, радна и финансијска средства за њену санацију,
дошло се до спознаје да и природна средина има своју
цену (теорија реткости). У следеhој фази, када се дошло
до становишта да и природна средина има своју вредност,
требало је ту вредност превести у прагматичке оквире, тј.
дати одредницу цене како појединог елемента, тако и
комплекса животне средине.

функционише уколико има и производње, и размене, и

потрошње. Вредност производа на тржишту зависи, 2. МогућnОСl1l екоnомског вpeдnoвaњa елемеnаl1lа u
дакПt~, од обима понуде и потражње, али и од потребе за КОМ алекса apиpoдne среди'ltе
неким производом. У време рецесије, када опада стандард
становништва, долази до редукције личне и заједничке Пракса указује на то да између друштвене поделе
потрошње. На цени једино остају производи без којих се матерИЈално-енергетских ресурса и друштвене поделе

не може преживљавати. богатства и квалитета живота постоје велике супротнос­

Еколошки мониторинг обухвата, пре свега, информа­
ције о стању животне средине, што подразумева и моде­
ловање и прогнозу квалитета у будуhности, затим кон­
тролу стања у оквирима предвиђеним стандардима и
животним оптимумима, и, на крају, укључује све мере
упраLљања животном средином у смислу биолошке опти­
МИЗ<Ј.Ције. Животна средина, а пре свега природ на ,
обезбеђује производњи материјалне и енергетске ресурсе,
али и услове за постојање производње. Квалитетнији
ресурси утицаhе на цену производа, а тиме и производног
ти. С друге стране, у појединим друштвима је заустављен
економски и друштвени раст, што је последица недостат­
ка сировина и енергије и њихове прекомерне експлоат­
ације, односно прекомерног загађивања животне средине.
То све више снижава ефикасност привређивања, а све су
веhи такозвани непроизводни трошкови. Загађена среди­
на у развијен им и неразвијеним друштвима све више
постаје "трошак", јер се производи да би се боље живело.
Да би се боље живело мора бити квалитетнија и животна
средин а, а квалитетна животна средина се све више мора

рада. У економији у којој је тржиште основни регулатор,
као основна значајка се јавља цена производа.
Цена производа, како смо навели,' зависи поред оста­
лoг' од низа фактора, а међу њима -и од вредности ресур­
са. Овде се не мисли на рад уложен у екстракци ју ресурса
и њшшво припремање за укључивање у технолошки про­
производити. Производња квалитетне средине је специ­
фичност економски развијених друштава, а у мање разви­
јеним то се сматра луксузом, кога се ове привреде
најчешhе и најпре одричу. Да би се постигла равнотежа
између личног и друштвеног стандарда са једне, и
квалитета живљења - кроз квалитет животне средине са

цес. Овде се мисли на вредност ресурса у иницијалном друге стране, неопходно је одржа вати економско­
стању. До сада се сматрало да ресурси у тц' је није уложен еколошку равнотежу:

рад, :зеh постоје само по себи - He~ <lj\ " !" "lIЮСТ, а то - између обима експлоатације ресурса 23
 природне средине и продуктивности природ­
них екосистема, односно могуhности
обнављања,
- између количине екстрахованих сировина и
производних и тржишних потреба за одговара­
јуhим производима,
- између употребе материјала за привредне циљеве
и обима повpahaја материје и енергије у средину,
- уравнотежење енергетског биланса природне сре­
дине и производње, као и свих видова
потрошње енергије,
- уравнотежење износа коришhењем ресурса
животне средине и стварних потреба поједи­
наца и друштва.
Рационално уравнотежење наведених односа омогућу­
је исправно управљање квалитетом животне средине,
односно установљење квалитета животне средине који
одговара личним (биолошким) потребама појединаца и
(социјалним) потребама друштва. Да би се то постигло
неопходно је исправно и адекватно оценити и вредновати
услове и ресурсе природне средине, и то не само са аспек­
та привредних активности, већ и са становишта циви­
лизацијских потреба друштва и здравља становништва.
Прихватајуhи то као непобитну чињеницу и потребу,
природну средину морамо третирати и као јавно добро и
као привредни фактор.
Да би се вредновање уопште могло обавити, што важи
и за вредновање елемената и комплекса животне средине,
неопходно је установити систем квантитативних показа­
теља који омогућавају упоређивање, а тиме
установљавање вредносног система. Невоља је у томе што
је разрађено веома мало приступа у квантификацији и
вредновању појединих елемената средине, а да не гово­
римо о читавом њеном комплексу. Први корак у томе је
метод бонитирања, а тек други - costbenefit. Реалну
могућност за укључивање квантитативних показатеља
елемената животне средине у економски прорачун
привредних јединки омогућује једино тржишни систем
привређивања. Сви други облици привређивања, у којима
државна политика није одвојена од привредног система,
о немогућују да правна држава поставља захтеве, а да се
привреда прилагођава тим захтевима, јер је држава та
која планира привредну производњу и одређује цене
производа и распоређивања остварене добити.
Тржишна привреда намеће привредном суб јекту борбу
за опстанак, при чему се захтеви еколошког карактера,
које правни систем једне државе успоставља, морају тре­
тирати као неминовност, а понекад као "виша сила". Тај
услов, "више силе" се уграђује у вредност производа. Тада
је привредни субјект принуђен да тражи олакшице на
другој страни, а пре свега у смањењу цене коштања рада
кроз повеhaвање продуктивности, аутоматизацију или,
као крајност, смањење броја запослених односно ниже
наднице. Да би се установила "еколошка правда", држава
мора установљава ти различите захтеве према привредним
субјектима, а у зависности од обима искоришhавања
природних потенцијала средине. Да би се предузеhе при­
лагодило новим условима, а држава заиста била правна,
неопходно је установити адекватан систем економског
вредновања трошених природних ресурса. Увођење
економетријских метода је стварна потреба данашњице, а
нарочито ако се еколошка проблематика жели укључити
у тржишну привреду.
Као економска оцена елемената средине може се
24 прихватити дефинисање или Т1ТV1ТН'па вредности
тих елемената или њихових обележја уз помоh бројних
величина (у природним или новчаним јединицама).
Може се примењивати и корелација релативних односа
која се исказује хијерархијски положај појединих елеме­
ната. У вези са тим, процена вредности, у било ком смис­
лу подразумева се као етапа до добијања прорачуна вред­
ности исказано у новчаним јединицама.
Међу економистима је дискусија о методу оцене и
процене вредности средине почела одавно. Још отада је
као главни проблем установљен (nota bene неразрешен)
проблем устаљености основе за оцену вредности: да ли се
та вредност мора заснивати на раду или на некој другој
економској категорији? Политичка економија, заснована
на марксистичким поставка ма, оцену спроводи на основи
делатности кроз призму обима уложеног живог и опред­
мећеног рада. Капиталистичка теорија вредновања се зас­
нива на тржишној цени производа. Ни једна ни друга
економска теорија не дају праве одговоре за метод оцене
вредности средине. Прва - зато што се вредност не може
мерити само уложеним радом, а друга - јер се многе кате­
горије не могу вредновати кроз робно-новчане односе (на
пример људско здравље, морал и сл.) .
Привредна реформа, која је захватила друштва
последњих година, избацила је на површину роб но­
новчане односе. То је указало на потребу тражења зајед­
ничког показатеља и усредсређивања пажње на методе
вредновања елемената и обележја средине. Дефинишу се
разне могуhности и основе за вредновање, на пример:
- према величини утрошеног рада, да би ресурс сре­
и дине био искоришhен у привредне сврхе,
- према обиму уложеног рада за репродукцију
потрошеног ресурса,
- према ефектима у производно м раду остварују
корисне промене у елементу средине,
- према величини будуhиx трошкова рада ко је ће
друштво морати уложити у циљу елиминисања
штета Юог деградиранOCIИ средине.
У сваком случају, у економским прорачунима, а
нарочито када је у питању тржишни начин
привређивања, намеће се задатак да се одреди учешhе
ресурса у вредности производа, односно у његово ј цени. У
досадашњој економској пракси, оцена вредности природ­
них ресурса, а нарочито лежишта минералних сировина,
почива на бази уложеног рада неопходног за њхову
експлоатацију, уз осврт на све чиниоце који утичу на
економске резултате. То се, пре свега, односи на квалитет
сировине (удео минерала, калорична вредност и сл.),
положај (због улагања у инфраструктуру),
распрострањеност и друге чиниоце који отежавају или
олакшавају експлоатацију, што у смислу коришhења
- доноси доходак звани рента.
Основни начин за вредновање ресурса, или било ког
елемента животне средине, мора се заснивати на кате­
горији диференцијалне ренте. Она се може исказати као
временска, положај на или нека друга, али се заснива на
постојању разлика у исплативости уложеног рада и цена­
ма својинских захтева за добра у зависности природних
услова просторне одреднице (положаја) ресурса и услова
његове експлоатације. Она се установљује као разлика
између нормираних (просечних или максималних) вред­
ности ресурса и ~eHa остварених за производ као резултат
експлоатације конкретног лежишта, односно природног
ресурса. Проблем се намеће у случајевима када је потреб­
но вредновати поједине природне услове, као на пример:
нагиб ТОПn"r;ЈrrrјСР Т10вршине, експозицију, естетску вред-
ност и сл. Полазна тачка ове методе се заснива на прет­
, поставци да су сви ресурси обновљиви У економском смис­
i лу., То наравно, не значи да су они и физички обновљиви,
већ само економски, при чему се мисли на проналажење
нових лежишта, налажење замене за потрошене ресурсе и
сл. То значи да овај метод подразумева и вредновање
утрошка рада неопходних за истраживање нових ресурса,
на Д~угим местима.
За функционисање метода диференцијалне ренте
неопходно је установити специјалне показатеље крајњих
вредности екстрактивне индустрије или корисника датог
ресурса. У том смис лу се издваја квалитативна рента,
која се заснива на квалитету ресурса, затим рента погод­
ности, која се заснива на ефикасности уложених
трошкова који су неопходни при увођењу ресурса у
експлоатацију, те специфична рента, која се заснива на
специфичним вредностима које установљује давалац
ресурса на коришћење (држава, приватник, предузеће) .
Прорачун диференцијалне ренте је веоам компликован и
може се провести за појединачни случај или за целу
националну привреду. Када је у питању савремени однос
према проблему животне средине, рента све више добија
на значају. То је довело до тога да се увођењем одговара­
јућих законских еколошких ограничења или захтева
фактички примењује такозвана монополска рента.
Монополска рента се издвојила на контакту принципа
корисности и теорије вредности. Примењује се најчешће
као природно право државе на регулисање економских
потраживања , а ређе, као што је то код нас случај, као
право друштвених предузећа или парадржавних институ­
ција, Монополска рента се заснива на теорији да промен­
љива вредност робе није једнака вредности мерено кроз
угрошак рада, због чега оцена појединих елемената сре­
дине, чија се репродукција обавља без учешћа човека, или
уз његов незнатан удео, може да буде изведена само на
бази променљивих вредности. Тако се, на пример, ваздух,
који се у многим индустријама користи као производни
ресурс, или пак последично "троши", због загађивања,
или услед измена састава, са аспекта угрошка рада
може вредновати, јер се не троши рад за његово прила­
гођавање производном процесу, нити за експлоатацију.
Трошкови који се улажу у било који вид пречишћавања
не стварају вредност, па ни вишак вредности. Због тога се,
вредност ваздуха може третирати са другог аспекта, који
теоријски може да се подведе под монополску ренту, и
као такав вреднује и уђе у цену производа.
Као специфичан облик монополске ренте мора се тре­
тирати и тзв. еколошка рента. Она дефинише право
давања на коришћење економских ресурса. Најчешће то
право има држава.
Теоријом угилитарности, вредност добара се одређује
на бази субјективне оцене њихове корисности и реткости.
Корисност се може дефинисати као корисност за људско
здравље, културно естетске потребе, привредну делатност
или друге активности. Корисност и вредност се дефинишу
и кроз потребу за тим ресурсом и његову реткост. Свакако
да ће се оцењивати као вреднији онај ресурс за којим је
већа потреба, а редак је. Тиме се ресурси укључују у
тржиште, јер им тржишни услови диктирају вредност. У
пракси се сусрећемо са вишеаспектним оквирима корис­
Hocтi1 елемената средине, што у условима ограничености
ресурса и различитих потреба намеће и различите, често
конкурентне, могућности њиховог коришћења. Такође се,
као ванвредносни критеријуми, користе норме концен­
трације загађивача или нормативи стања средине .
Могућности економског вредновања елемена та­
животне средине, на садашњем нивоу развоја науке, се
морају прихватити као ограничене, али се ипак морају
тр а жити нови пугеви за вредновање, како са аспекта
корисности, тако и у погледу новчане вредности.
Суштина економског прорачуна заштите елемената
животне средине је, уствари, калкулација исплативости
предузетих привредних мера - кроз уједначавање
неизбежних трошкова заштите и санације средине. Еле­
менти економског рачуна су: параметри (цене, ставке
плаћања казни, норме загађивања), ограничавајући
услови (који произилазе из стварних финансијских
ограничења, или мерљивости ефеката), промене одлука
(промена норматива, промене законских одредби финан­
сијске репресије) и функција циљева прорачуна. Елемен­
ти економског рачуна су: а) трошкови проузроковани
загађивањем животне средине, б) цена заштите средине,
ц) ефекти непосредне и посредне примене средстава
заштите животне средине.
Проблем трошкова и штета по средину и човека је,
како смо већ напоменули, веоам изражен, због тешкоћа у
мерењу и недостатка егзактних показатеља . Он произлази
и из чињенице да штета од загађивања животне средине
настаје услед смањења вредности ресурса или његовог
раубовања, а може се односити и на ефекте привредних
активности на резултате рада у датој средини.
Сви облици заштите, а у оквиру тога и истраживање,
контрола, планирање, спровођење техничких мера и
слично, захтевају одређена финансијска средства, која,
непосредно или посредно, мора да обезбеди привреда. То
значи да у економски прорачун привређивања морају да
уђу и ови трошкови.
Непосредни ефекти заштите и унапређења животне
средине се изражавају у квалитативном или квантита­
тивном порасту производње или у побољшању техничко­
економских и радних услова. Посред ни ефекти се дефи­
нишу кроз инвестиционе захтеве економских јединки или
друштва у целости. У пракси, ефекти заштите се дефи­
не нишу као увећање или умањење трошкова средине:
где је: Es - ефекти заштите животне средине, Р - пораст
производње и услуга као последица побољшања квалите­
та животне средине, S - трошкови настали пре примене
заштитних мера, а Sl - трошкови после примене за штит­
нихмера.
Ефективност заштите средине се може разма трати
кроз Три аспекта: 1) Ефективност коришћења ресурса сре­
дине у процесу производње и потрошње; z) Ефективност
коришћењаекономских резерви за заштиту живот не сре­
дине, однс но инвестирања у заштиту средине, 3) Утицај
заш тите сред ине на ефективност привредне делатности.
!Ј . АfешоOu оцсnе еколошхuх шрошхова
Економс ка оцена резултата деловања привреде на
живот ну средину је могућа тек после задовољавајуће
еколо шке анализе у којој се могу издвојити следеће фазе:
- од ре ђи ва ње извора загађивања и ступњева
зага ђе ности (катастар загађивача);
- утврђ ивање промена у животној средини, које су
настале као резултат њеног загађивања;
- дефинисање обима утицаја промена у сре-
дини на привреду или утицај на
квалитет живот;! 1i! Г:lла; 25
 - обрачун еколошких трошкова. дине (Sb) се могу изразити као:

!Ј .1. Мешод nеuосредnог 06 pa'-tyna ек;олошк;uх шрошк;ова (1,208)

заснива се на прорачуну трошкова изражених у скаларн­

им јединицама. Примењује се код обрачуан трошкова

Сјъ - це н а болничког лечења, СЈа - цена амбулантног
насталих због корозије машина, губитка квалитета и
лечењ а, 1'1<' - трошкови због губитка радног времена, Съ -
количине сировина, снижавања производности рада због
ц ена н ад окнаде за боловање . У том случају биће:
утицаја загађености на радне способности радника итд.
К. Gorka i В. Poskorabko (1987) наводе неколико примера
могућег непосредног обра чуна еколошких трошкова: п п

1 . Пораст трошкова због искључивања ораничних

C lb = С 1 , L ' N i . Pi , li + С 2 · L' N i 'Pi
i = 1 i =1
површина (So) из пољопривредне производње:

т 1
С 1а = [bi · С 8 + (1- Ь) С2 +С 4 ] 1:.N
i = 1
i , (1- р)
S - '" к Р - - (1,206)
о - f:l ~-pt" (l +p)t п п

T gr =D L . NiI,; с ь = Z L NiL i
i=l ј=1

ГАе је ~, - коефицијент пораста трошкова основне

производње за дату површину, у новчаним јединицама; Р­
где је С - цена кревет-особа у болници у јединицама
површина која се мора интензивирати да би била надок­
новца по дану; Ни број радника оболелих од i-Te болести,
нађена изгубљена производња (у Ьа) р-прогнозирани
Рi - број радника који су на лечењу од Ј-те болести; li-
средњи годишњи прираст продукције на наведеној
време проведено у болници, у данима; С2 - цена изласка
површини (у каматним процентима) и t-следећи временс­
лекарске екипе, или амбулантног испитивања; bi - број
ки период у годинама временског интервала Т.
оболелих који су затражили амбулантно или ургентно
2. Трошкови везани за смањење пољопривредне
лечење; С, - удео излазака кола хитне помоћи због укази­
производње услед загађености одређене ораничне
вања помоћи за обољења од загађене средине (у новчаним
површине (Сп - У новчаним јединицама):
јединицама), С.-цена лекова за једног оболелог; D-вред­
ност изгубљене продукције у време одсуства са посла због
(1,206) боловања једног запосленог; L,-број дана одсуствовања са
посла због i-тОГ обољења, Z-висина заштитне помоћи од
социјално здравствене установе оболелом у новчаним

где је Р-површина на коју се односи дато загађење (у ха), јединицама.

и зависи од интензитета загађености. Тада је:

!Ј,2, Мешод ресшuшуцuје
п

P=L р.
ј =1 Ј
(1,206)
Restitutio iп iпtеgгuПl (је потпуно враћање у пређашње
стање) у нашем случају подразумева вредновање измена у
животно ј средини на основ у средстава потребних да она
где је Рј површина одређеног ступња загађености
буде враћена у пређашње стање. Ако средину није могуће
di, - средње снижавање приноса i-Te површине (kg у
вратити у пређашње стање (потрошене минералне
Ьа); С, - појединачна цена јединица i-Te површине у
сировине, каменоломи и сл.), тада се прихвата цена реви­
новачаним јединицама по хектару, или коштање додатне
тализације или рекултивације предела, оцена потребних
производње на неком другом месту због губитка на наве­
улагања за ревитализацију на бази већ обављених посло­
деној површини.
ва, утрошка рада и материјала у неким другим сличним
3, Трошкови који настају повећањем потребе за кому­
случајевима). Примена овога метода је ограничена, јер
наЛfiИМ услугама услед повећаног загађења (S.u у
некада није могуће реституисати већ потрошене ресурсе
новчаним јединицама годишње):
средине, неке се штете не могу поправити, а за враћање у
пређашње стање треба веома много времена (као на
пример код пошумљавања, противерозионих мера).

!Ј,!Ј. Мешодсуuсшuшуцuје

где је С, С2 - цена пораста трошкова прања рубља или
хемијског чишћења одеће у новчаним јединицама; УЬЈ, УЬ2
- број додатних прања, или чишћења одеће (у
новог рубља или одеће, ТЈ, Ћ - време коришћења одеће у
средини без загађења и у условима дате средине, С,
ситних комуналних услуга (као на пример прање прозо­
ра, повећано брисање прашине и сл.), Ум
услуга, Њ - ремонт и оправка стана и зграде, Т" Т.­
нормира ни и стварни период међу два ремонта стана (у
годинама, N. - додатни трошкови за набавку машина и
уређаја за прање или вешерница, Т, Период
коришћења машина за ПfИње или вешерница (у год.),
26 4. Трошкови због боловања услед загађености сре-
Подразумева инвестирање замене елемената средине,
који су уништени или деградирани, тако да њихова
kg), Б-цена употреба није даље могућа. Висину трошкова надокнаде
раубованог елемента средине одређује цена активирања
- цена елемената на другом месту, или цена изградње објеката и
експлоатације уређај а који омогућавају испуњавање
- број ситних идентичних функција неког елемента животне средине,
пре загађивања . Ова метода се примењује када је у
питању замена ' рекреативних или естетских функција .
Тако, на пример, нека загађења акваторија функционал­
но се може заменити изградњом базена за купање. У овом
случају величина штете по рекреацију због загађивања ће
бити исказана, ценом изградње и експлоатације базена.
Овај метод даје сасвим другачије резултате од методе
непосредног обрачуна. Он је често неприменљив, јер није
могуће наћи одговарајућу замену за утрошени пarенциjaJL
, 4. Економске основе мониторинга животне
средине
Под мониторингом се подразумева систем информаци­
ја о животној средини (осматрање и контрола), ради
усмеравања и управљања животном средином у циљу
њеног унапређења, или задржавања у стању које не
шкоди људском здрављу и не наноси штете људским
активностима на неком простору.
Увођење еколошког мониторинга у економске кате­
горије се заснива на чињеници да се контролом и опти­
малним управљањем животном средином она неће увести
у фазу деградације, чиме се потенцијална улагаља у
санацију деградиране средине елиминишу, а новац остаје
за друге инвестиционе потребе. Мониторинг се на тај
начин користи као превентивна економска мера. Вредно ­
вање резултата мониторинга практично није могуће; али
је могуће знати колика су улагања у функционисање
еколошког мониторинга, јер у њега се улажу рад и матер­
ијална средства.
5. Информациона основа мониторинга
Да би мониторинг функционисао неопходно је разра­
дити одговарајући еколошки информациони систем.
Еколошки информациони систем се може заснивати на
већ разрађеним информационим системима (GIS, Arclnfo,
ESRI и сл.), али је неопходно разрадити сопствени EIS.
Информациони систем се заснива на системској анал­
изи која је дефинисана као скуп логичких и формализо­
ваних принципа, који омогућују спровођење ефикасних
комбинација делова средине и њихових одговарајућих
особина, у циљу сазнавања чињеница о целокупном систе­
му. Идентификација система подразумева и сазнање о
томе шта том систему припада, какав је њихов односа са
окружењем, односно "input-output" система.
У случају када нисмо у стању да прикупи мо стварне
информације о средини, морамо се послужити моделом.
Мод~л је упрошћена представа о датом систему и заснива
се на представи ланца подсистема, елемената и компонен­
ти. Са становишта обима истраживања говори се о глоб­
алним, регионални, локалним и проблемским моделима.
Са економског становишта издвајамо моделе друштвене
продукције (са укључивањем штета од загађивања сре­
дине), моделе динамике показатеља продукције, планске
моделе (засноване на циљевима економског развоја и
по литике животне средине). Модели могу, по начину
изражавања, бити : физички, графички, картографски и
рачунски - у виду логичких или математичких израза.
Извор економских информација су материјални и
фина.нсијски подаци о ономе што је уложио у заштиту и
унапређење животне средине Материјални подаци су, на
пример подаци о стању загађености вода, ваздуха, о
количини и врстама отпадака, <> јачини буке у DB; о
количини материјала потрошенихза Функционисање сис­
тема пречишћавања, о уложеним материјалима у
изградњу уређаја и станица за пречишћавање и сл .
Финансијске информације се добијају из докумената,
планова, периодичних обрачуна. Информације финанси­
јске природе се могу разликовати по томе да ли су
интерног или екстерног карактера, или служе .за потребе
државне статистике.
б. Уарављање квалитетом животне средине
Под управљањем или кибернетиком уопште
подразумева се скуп акција и дејстава на неки одређени
систем, чије функције и својства после одређеног време­
на Достижу жељене карактеристике. Систем управљања
животном средином се, на основу предњег, може
означити као комплекс управљачких и усмеравајућих
механизама и дејстава, при чему се као циљ поставља -
задржавање или побољшање квалитета животне средине.
Управљање квалитетом животне средине је, са једне
стране, део општег система управљања, а са друге - елеме­
на т активности унапређења животне средине. Као део
система опште управе у оквиру државе или државних
административних јединица (општине, срезови и сл.), он
мора, због своје сложености, добити посебан третман.
Такође, управљање животном средином мора да буде и
саставни део управљања националном привредом уопште
или управљања појединим градским системима (енергетс­
ки, саобраћајни, пољопривреда итд.), а може се говорити
и о управљању средином на нивоу привредних субјеката,
које мора бити саставни део планирања и усмеравања
производње предузећа .
Сложеност економско - еколошког система захтева и
веома сложен систем управљања. Та сложеност је увећана
чињеницом да до данашњих дана није разрађена адекват­
на организациона структура управног механизма за ова
питања. У довољној мери није разрађена ни методологија
управљања овим сложеним системом. Ситуација је таква
да је најчешће управа која се бави животном средином у
потпуности одвојена од управљања привредним систе­
мом.Ту и тамо се проблематика животне средине
провлачи стидљиво у друштвеним плановима привредног
развоја и раста, али најчешће као ограничавајући фак­
тор. Нарочито се осећа недос татак координације
управљања са неким парапривредним системима
(водопривреда, саобраћај, туризам, шумска привреда и
сл.). Понекад не постоји управљачка координација међу
овим делатностима, па долази до истовременог заузећа
просторних ресурса средине и пондерисања проблема
животне средине.
Посебан вид управљања животном средином је
друштвено, просторно, регионално и урбанистичко
планирање. На одређен начин, сваки од ових .планова
предствља управну категорију и има усмеравајућа својст­
ва ' И када је у питању животна средина. Ови планови се
разликују у зависности од система управе, који а)
обезбеђује вертикално функционисање управљачког меха­
низма, б) обезбеђује хоризонтално повезивање и/или ц)
базира на регионалној хијерархији управе. У плановима
ове врсте могуће је унапред захтевати уједначен прос­
торни развој и економисање функцијама животне сре­
дине.
6.1. O:wљаш1ЬU МfYН,uшлpuш као уаJшrna lWJJZe20puја
за потребе контроле и управљања квалитетом животне
среди не, држава преко својих органа и организација
установљује свој мониторинг, који карактеришемо као
спољашњи. Он се односи, пре свега, на стање елемената
живот не средине и комплекса средине и има за циљ да
обезбеди квалитетнији живот човека-грађанина­
бирача, тј. онога којч даје порез за обезбеђење 27
друштвеног стандарда. Спољашњи мониторинг обухвата
следеће аспекте:
- Осматрање фaкrofn који yrnчy на квалитег средине,
- Осматрање стања квалитета животне средине,
- Израда катастра извора загађивања,
- Установљење одговорности за загађивање,
- Утврђивање састава емисија загађивача,
- Предузимање законских мера за починиоце
загађивања, итд.
Мониторинг може захватити локално-регионални или
глобални простор. Локални мониторинг се спроводи у
веома загађеним срединама (градови, рударско - индус­
тријски центри, потенцијално загађење акваторије и
сл.), али и у подручјима резервисаним за рекреацију,
лечење или пак у пределима посебне намене (бањска
места, национални паркови, околина значајних културно
историјских споменика). Може се односити на стање ваз ­
духа, воде, земљишта, буке, радиоактивности, али и на
стање зеленила, грађевина итд. Осматрање се обично
врши у односу на распрострањене загађиваче (S02,
прашину, С02 NO.), али и на специфичне загађиваче
везане за тип индустријске или неке друге делатности.
Општи мониторинг се односи на регионалну или глоб­
алну проблематику загађивања средине . Због увећања
загађености средине, нарочито од 50 -ТИХ година наравно,
због нуклеарних проба, а касније и еколошких катастро­
фа (Бопал и сл . ), указала се потреба организовања
међународног осматрања стања животне средине, а пре
свега атмосфере, светског мора и сл . Све ово је нарочито
интензивира но установљењем чињенице регионалног и
глобалног преноса киселих киша, великим загађивањима
мора нафтом, итд. Овај мониторинг се налази у оквирима
међународних организација и програма под контролом
UNEP-a, UNESCO-a, Светске метеоролошке организације
и сл. У данашње време установљен је низ осматрачких
станица (на Земљи и сателитима) у оквирима Светске
метеоролошке организације, које прате стање атмосфере,
светског мора и Антартика . Такође је познат UNESCO-B
програм МАВ који се односи на биосферне резервате
значајне за цео свет.
Спољашњи мониторинг се налази у организацији
државе, која поставља одговарајућа ограничења, у виду
државних стандарда, КОЈа се односе на максимално дозво­
љене концентрације (МДК) у имисионој средини или
максимално дозвољене емисије (МДЕ) за емиторе
загађивача. МДК се прати на станицама и локалитетима,
раније утврђеним, и за одређене загађиваче. Максимално
дозвољене емисије утврђују се одлукама локалних органа
управе и односе се на сваки посебан извор загађивања
емитор полутаната. Најчешће је потребно установити
аутоматско осматрање које је изоловано од утицаја пре­
дузет. Ту се налази постављен мерач емисије загађивача.
Као такав, спољашњи мониторинг има економски
ограничавајуће последице, гледајући на локалне, поједи­
начне и тренутне услове. Он је то и због тога што са
собом може да носи и последице финансијске или матер­
и јалае репресије.
6.2 . Ун,ушрашњи .моnишоpunz као екогlO.мско­
зашшuшnа .мера
Да не би потпало под неке финансијске или неке друге
репресије, коју држава спроводи на бази резултата
спољашњег мониторинга, предузећа установљава-
28 ју властиту контролу емисија загађивача. Пре-
дузеће, у том случају, може има ти своју институцију кон­
троле емисија и стање животне средине, затим управна .
тела у чијој је надлежности животна средина, али и
посебан механизам који то регулише као интерне правне
односе .
Предузеће ће организовати сопствени мониторинг тек
у случајевима када је фИЩl.Нсијска репресија од стране
државе толика да се предузећу не исплати да потпада под
ту репресију. Као посебан вид самозаштите, унутрашњи
мониторинг остварује економске ефекте и мора се трети­
рати у сфери производног процеса као и пропаганда, мар­
кетинг и сл.
'7. Еколошки .монитОРЮll као тржишна
категорија
Еколошки аспект производње је дуго времена трети­
ран као ограничавајући фактор производње. Данас се тре­
чађ, тира као циљ за подизање квалитета живота, као и сама
привредна делатност. Производња здраве животне сре­
дине је све више економски оправдана. У економици тур­
изма и рекреације је познато да на тржишту постижу
већу цену она подручја у којима је животна средина
очувана и драва. Здрава храна до стиже и по неколико
пута већу цену од оне у чијој су производњи учествовали
пестициди, хормони и друге вештачке материје . Са тог
становишта еколошки мониторинг се појављује као
економски стимулативна чињеница:
t ...
где ЈЕ :
1. Еколошка контрола производног процеса, 2. - Кон­
трола стања животне средине, 3. - Еколошка контрола
производа (намирнице, вода, производи за личну и јавну
употребу), 4. - Продаја еколошки исправних производа и
зарада на здраВОЈ средини.
Лишерашура
Gorka к., Poskrobko В.: Ekonomika ochrony
ordowiska, Panstwowe wydawnictwo ekonom-
iczne, Warszawa, 1987.
Кneese У.А.: Economics and the Environment,
Penguin Books, London, 1977.
- Хачатуров С.Т. Економска природооползовани ­
ја, Економика, Москва, 1982.
Кравченко и.и.: Екологическаја проблема в
современих теори јах обшчественого развит­
ја, Наука, Москва, 1982 .
Економические проблеми рационалыого
прироДооползованија и охрана
окружајушћој среди, Издат, МIY, Москва,
1982 .
Geographie okonomie okologie, УЕВ Herman
Hack, Leipzig 1989.
Њеринг Д.: Енер г етска питања за последњу
деценију хх века, " Преглед" Изд. Америчке
амбасаде Београд, април 1990.
Ревкин Ц.А.: Живети са дејством стаклене
баште, " Пrеглед" но. 4, Београд, 1990.
 П ries industrial and regional development, the technical
П the work the constation is made, that јn traditional theo-

! Савремени теоријски
о
о
о
о!
frrogress, as the most important developingJactor, is only
tially frresent, and that it is јn modern theories insujjiciently
рат­

ставови и технички про- emphasized. ThereisindicatedtheroleoJthetehnicalfrrogress

~ јn the third technological revolution and contemporary "second
.~ Г Р е с в и с о ко т ех н о лош к и developing wave", Јтоm the ројn! о! иеш о! possible influences
~. оп changes о! spatial-urban structures, frrocesses and beginning
~. • о! пеw high tech agglomerative Jorms, as "catalyzers" о! the
~ раЗВИЈене индустрИЈе regionaldevelopment.
" Јп the work the constatation is made, that the concept oJterritor-
~
>Q ја! industrial development, ир to the begining о! the eighth decade о! the ре-
u Славка Sl[nt century, was based оп the frrocess о! dezindustrialization. There ате indi-
:;::s: cated attitudes о! contemporary theoreticians, according to which the develop-
{ 3ековић * ment oJhigh-tесhnоlоgiсаl industry јn the last decade, through frrocesses oJreindustrialization
~ and spaces reintegration о! production јтот [м spatial point оЈ view is conlrary [о the !ormer
J

~" tendencies о! deconcentration and dispersion о! industrial investments and emplayment.

: Јп (lи! work there is presented а file оЈ пеw attitudes оп development о! high technological industry Јтот the aspect о! inJluences оп the space.
Ј Јп the work is also mам the constatation that the morе intensive development oJthe scientifical-technical frrogress has enabled the creation о!
-! hypotheses Јor the continaution о! nеш ,theories о! the есоnоmјса! and territorial development. There is indicated the necessity о! transJorma-
tion о! ир [о the present aUitudes оп regional development and developing and locational Jactors, having јn иеш the role о! the scientific-
technical frrogress о! [М frrocess о! frroduction internationalization, affirmation and key јmрortаnсе о! "пеw" development and location Jactors,
among which the most important ате: scientific-prоЈеssiоnаl cadre, frresence о! the university and scientific-investigentional and development
institutions, life quality, and agglomerative and locational есоnоmу о! итЬаn centres.
Кеу word: technical frrogress, industrial development

1. Савре.мeuи дуги циклус и mехnи-ч,ки прогрес развојних циклуса и регионалних етапа развоја. У
којој мери регионалне развојне етапе имају
у разматраним традиционалним теоријама цикличан карактер треба да покажу емпиријске
индустријског и регионалног развоја најдина­ анализе.

мичнији развојни фактор - технички прогрес, Последње две деценије високоразвијене земље
присутан је само фрагментарно. У нов~им теори­ Европе, САД, Јапан и др. одликовао је динамичан
јским концепцијама неправедно је занемариван развој научних и технолошких сазнања. Овај пери­
иако представља водећу КОМПQненту производних од већина савремених теоретичара сматра по­
снага. Међутим, почетком осме деценије и нас­ четком четвртог дугог циклуса. Rothwell указује на
танком енергетске кризе, благог пада или ста­ отпочињање петог развојног Kondratijevog дугог
гнације индустријског и привредног раста, циклуса (lопg wave-a) у наступајућим годинама.
повећања незапослености, односно глобалне Настанак новог дугог циклуса условљен је трећом
привредне и индустријске рецесије, убрзан је развој технолошком револуцијом. Трећа технолошка рев­
треће те~нолошке револуције. На тај начин је олуција подразумева развој науке и технологије.
потврђен Schumpeterov став о индуковању крупних Према концепту дугих циклуса (таласа)
теХRОЛОШКИХ иновација баш у етапи развојне извршена је подела технологије на: базне, кључне,
депресије, настанком нових производних грана као технологије које омогућавају технолошки прос­
носиоца даљег развоја. перитет и технологије будућности. (3)
Кlassen L. (1980)(1) бавећи се истраживањем при­ У основи развоја технологија су иновативни про­
обапних холандских региона указује на присуство цеси. Иновативне технолошке процесе можемо
четири етапе једног дугог циклуса (long wave-a) поделити на производне и процесне. Производне
Kondratieva: иновације подразумевају промене производа, а про­
- просперитет цесне промене начина њиховог коришћења и
- р~цесија, употребе.
- депресија, Према Аmiп А GoddardJ. (1986)(4) извршена је
- етапа поновног раста. подела иновација на:
Према Rothwellu (1982) (!) послератну еру развоја а) додатне, као континуирани процес
индустрије карактерише брзи развој грана бази­ усавршавања постqjећих производа и проце­
раю.х на широким могућностима нових технологи­ са,

ја. lIослератни развој индустрија одвијао се у б) радикалне, као каскадни процес ширења
оквиру три фазе: иновација кроз дугорочне циклусе
- фазе динамичког раста (1945 - 1960.г.), ц) технолошк~ револуције, подразумевају
- консолидације (око 1960.г.), претходна два типа иновац~а и реал­
- сатурације тржишта (1960 - 1970.г.). изацију "врхунских стваралачких вихора
На тај начин синтетизована су теоријска саз­ сазнања" из Кондратијеве теорије
наља која указују на разлике yr.,,,rt,,, гrrтЮIТалних дугих циклуса (Јnпg \\'а\'с-а). 29
 у досадашњој пракси често су вршене поделе јализације (rural-small phenomenon) .
производних (индустријских) грана на радно или Кееblе D. Gould А. (1984) (10) указују на интензи­
капитално интензивне. Саврем е ни т е оретичари ван процес развоја малих high tech фирми у малим
индустријског развоја Amin i Goddard (1988) (4) градовима и руралног подручја источне Енглеске ,
уводе и појам интелектуално интензивних индус­ на око 40 км од Кембриџа са "the Cambridge effect-
трија. Развој ових high tech индустрија подразумева "
ом.

доминантну улогу развојно - истраживачког факто­ На сличну тенденцију развоја high tech индус­
ра - техничког прогреса. Самим тим у структури трије у периферним подру~има Плимута указује и
вредности производа high tech индустрије удео овог Gripaios Р. (1989) (11). Тенденције процеса раз­
фактора је изузетно висок и материјализован кроз мештаја high tech индустрије Young R. (1986) (12)
технолошку ренту. (5) назива "тенденцијама не - просторне" дисперзије.
Развој high tech индустрије присутан је у групи Реиндустријализација претпоставља увођење
водеhих високоразвијених и индустријализованих структурних промена са ослонцем развоја на новим
земаља западне Европе, САД, Јапану, а последњих гранама високо технолошки развијене
година и у осам земаља југоисточне Азије, међу производње. Овај процес подразумева безотпадне
љима посебно у "земљама тигрова" (Хонгконг, Син­ технологије са малим утрошком сировина, репро­
гапур, Кореја и Тајван). материјала и енергије, интензиван развој високих
Интензивним развојем производних технологија технологија, нове гране производње, али и транс­
у оквиру треће технолошке револуције, стварају се фер нижих и застарелих технологија у мање разви­
претпоставке за настанак нових теорија економ­ јена подручја.
ског и територијалног развоја. Досадашњи ставови у прилог настанка нове теорије индустријског и
о политици регионалног развоја и развојним и територијалног развоја иду и елементи интерна­
локационим факторима као основним прет­ ционализације из теорије директних и индирект­
поставкама економског развоја, нужно треба да се них страних улагања, као и емпиријска искуства
трансформишу кроз увођење нових елемената бројних високоразвијених земаља Европе (Бри­
интернационализације производње, образовања танија, Шкотска) и Азије (земље "тигрова").
научног и стручног кадра, и афирмацијом "нових" Носиоци међурегоналног и интерконтинен­
развојних фактора. Нови развојни фактори су талног развоја индустрије и глобалне привреде су
истраживачко - развојне институције и научни high tech мултинационалне компаније.
кадар, агломеративне и локационе економије урбан­ Према Galbraithu (1980) постоје две могуhности
их центара, квалитет живљења запослених и др. за брзе промене у простору, и то су: децентрал­
Теоријски концепт индустријског развоја високо­ изација и интерна интеракција (трансакција)
развијених земаља до пре две деценије заснивао се између делова high tech мултинационалних ком­
на процесу деиндустријализације. У истом периоду панија. Amin А.
Goddard Ј. (1986) (13) процењују да
пракса је показала сасвим супротан тренд - развој се око 25-40% светске трговине и high tech
процеса реиндустријализације. производње одвија кроз интерне трансакције
На процесе реиндустријализације у високоразви­ мултинационалних компанија.
јеним земљама Европе и САД указује неколико
истраживача (Healey Р, 1990; Gripaios P.et al, 1989; 2. Нови ароuзвод1lU КО1lцеаш
Jones Р.
Wild Т, 1991; Casstells S.M, 1985; Кееblе D.
GоuИ А, 1984; O'Farrell; Crouchley R, 1984). Битна полазна претпоставка у опредељивању
Jones Р. Wild Т. (1991) (6) указује на трендове концепта и општих праваца индустријског и
развоја високо-технолошке (high tech) индустрије и привредног развоја јесте провођење нове
урбану ревитализацију градова у В. Британији, као производне "филозофије" високо - развијених
и искуства реиндустријализације субрегиона у земаља, пре свега Јапана. Она је од посебног
Немачкој: Рура, Вест-Минстера, Рајне - Нектар и значаја с обзиром на просторне и урбане
Баден Виртемберга. Healey Р. (1990) (7) разматра реперкусије, односно могуhи утицај на настанак
улогу процеса реиндустријализације у урбаној нових просторних и урба н их форми. Посебну улогу
обнови Британије. У том процесу пресудан значај овај концепт имаhе у постиндустријском друштву.
има технички прогрес, односно утицај развоја Основни принципи новог производног концепта су.
висо;(их технологија који "оплемењујуhе" делује на - тржишна производња,
простор. (8) - нетрошковни принцип пословања,
O'Farrell i Crouchley R. (1984) (9) у индустријској - пословање по наруџби (rolling),
и просторној анализи настанка нових фирми у - производња "тачно на време" Uust in time
Ирској, уочили су да је око 29% high tech индустри­ или "канбан" јап.),
јских предузеhа лоцирано у градовима веhим од - контрола цроизводње и

25.00Й становника, и да у просторној дистрибуцији ~ производња без грешке.

доминира њихов смештај у руралном подру~у и у Имајуhи у виду да савремено тржиште захтева
малим градовима. Ову тенденцију сматрају пrn\н'1ТЉИВ производни acopT~MaH високог

30 "рурз }ТТНf\f феноменом" процеса реиндустри- К11:\ ., "тета И ниских цена, производња треба да
буде флексибилна и без грешке, што подразумева
пословање без залиха и губитака. Реализација овог
концепта подразумева тачност исп()рука (jlJst
time), као и производњу само када постоје наруџ­
бине. Концепт КАНБАН или 'Just јп time" је један
од елемената нових организационих иновација у
високо - технолошки развијеној индустријској
производњи, пореклом из Јапана.
Нови производни концепт подразумева кон­
тролу производа као важан сегмент организационих
иновација.
у провођењу новог производног концепта посеб­
ну улогу има маркетинг, производни и управљачки
мснаџсмнт, развој софтинжењеринга и консалтин­
га, односно "поливалентна" високообразована
радна снага која није специјализована само у јед­
ном сегменту.
Нетрошковни принцип производње подразумева
оствареље добити као резултат минималних цена
које диктира тржиште и способности производље
гране да смањи материјалне трошкове. То показује
промену досадашње праксе у којој су цену форми­
рали трошкови и "уграђена" добит.
Нови производни концепт толерише наслеђену
алокацију индустријских капацитета, третирајуhи
је као фактор ескстензивне просторне децентрал­
изацуUе. Из овог односа према постојећим (форми­
раним) просторним структурама индустрије, као
фактора екстензивне просторне децентрализације,
уочава се потреба другачијег третмана и конститу­
исања просторних и локационих форми нове (high
tecll) ИНДУСТРIUе.
Ова претпоставка укључује настанак процеса
просторне реинтеграције производње, који је у
супротностима са ранијим трендовима деконцен­
трације и дисперзије индустријских инвестиција и
запослености.
Из еволуције индустријског развоја,
становишта простора, могу се издвојити следеће
тенденције и процеси:
- индустријализација (поларизација и кон­
центрација призводње),
- деиндустријализација (алокација и дисперз­
ија производње из индустријски разви ­
јених простора),
- реиндустријализација (као савремени тренд
обнове "старих" индустријских простора),
-процес просторне реинтеграције произ­
водње, као најновији светски производни
концепт и претпоставка теорије страних
директних улагања и интернационал­
изације производње, чији је генератор
технички прогрес, односно развој
технологије и научних сазнаља.
Нови прозводни концепт примењују Јапан, (14)
високо индустријализоване земље западне Европе,
САД и земље југоисточне Азије ("тигрови"), у који­
ма fюстоји higll tecll индустрија и флексибилни
производни системи.
ИЛУСТГ;Ј т!Нју за настанак НОRИХ ft)('1"МИ ()f)f;J ни-
зације и алокације производње представља улазак
јапанских производа на тржиште САД преко
јп директних инвестиција, базираних на крупним,
финалним производима од компоненти увезених
из јапанских фабрика. ТО представља иницијалну
фазу страних инвестиционих напора, који у исто
време чине вертикалну интеграцију са локалним
(домицилним) произвођачима. Примера ради,
Јапан је изградио неколико фабрика у САД:
"Хонда" у Охају и "Нисан" у Тенесију, улагањем
капитала у капацитете њихових локалних снабдс­
вача, користећи агломеративне и локационе
економије конкретног простора и постојеће високо ­
развијене индустријске агломерације (нпр.
Детроит). (19)
Други пример за настанак новог производног
концепта и процес просторне реинтеграције
производње представљају директна страна улагања
САД у регион Шкотске и земље "тигрова" у југоис ­
точној Азији. Компанија IВM је уложила капитал у
капацитете снабдевача у Шкотској и изградила
фабрику за производњу компјутерских компоненти,
користећи научни и технички потенцијал Един ­
буршког универзитета и друге агломеративне
економије. Експанзијом производње и кумули ­
рањем профита, фабрика IBM из Шкотске је део
свог капитала уложила (реинвестирала) у САД,
што представља пример реверзибилних страних
улагања.
Настанак новог производног концепта и процеса
просторне реинтеграције условљен је развојем
високих технологија, а пре свега процесом аутома ­
тизације производње, односно развојем и импле ­
ментацијом флексибилних производних система
(FPS).
Angel D. (1990)(15) указује на улогу и просторну
димензију нових форми производних флексибил ­
са них индустријских система, као и асоцијација полу­
аутоматске (семикондукторске) индустрије у САд.
ј. Савремеии шеоријски сшавови о развоју
високошеХ1l0лошке индусшрије
Анализом просторних аспеката развоја индус­
трије у последњој деценији, бавио се знатан број
истраживача (планера, географа, економиста,
идр.). Међу њима се истичу теоријски ставови
Oakeya (1982), Markusena i Maleckog (1986), Scotta
(1987), Storpera (1987), Gertlera (1987), Thompsona
(1989), Barkleya (1988).
Поред ставова поменутих теоретичара, о којима
ће бити више речи, битну улогу у разматрању прос­
торних аспеката индустријског и технолошког
развоја и м ају и опште теорије савременог економ­
ског развоја - неокласична теорија пропорционал ­
них фактора, т,еорија интернационалне про ­
изводље, теорија о директним страним улагањима
и теорија животних циклуса производа.
Све поменуте теорије и ставови чине еле­
менте Tr Г\рпјско - методолошке основе и 31
 l)')~~~л>Ј ---
инструментаријум за истраживање савремених
иновативних процеса у индустријском, урбаном и
регионалном развоју.
\IГГr':1 wa ;:':';<:~~:; ""'''~
1S1RAZIVANJE 1 RAZVQJ INVES11CIJA

Неокласична теорија пропорционалних факто­

"' о PRJ]lVOO' 5QOd. PROIZVOO 2 Юgod PRO!ZVOO З CZJ t,ST (NEТO) PROFIT
ра подразумева постојање производне функције тј . 600lNE - _

међузависности три фактора: капитала, рада и Граф. 1: Иешјю.Жива'Ч,ко - раавој'Н,е инвеешици је и ци кл уе аpauзвода
улоге технологще и иновација (технички прогрес) у малим high tееhфирмама

у ин,дустријском развоју. У досадашњим емпири­
јским истраживањима индустријског раст а при­
меном производне функције, просторна димензща
је била априори искључена . Теоретичари овог кон­
цепта Maggi R Haeni Р. (1986) (16) указују на потре­
бу уважавања просторне димензије у декомпоно­
вању или планирању индустријског развоја, значај
локационих и урбаних економија , постојећих
регионалних фактора и различитих производ них
функција региона. Према традиционалним теори­
јама индустријска зависност примарно је од р еђена
улагањем капитала и запослености, а неокл асична
теорща пропорционалних фактора, ук љу чујући и
факторе техничког прогреса , указује на посебан
значај локационих економија као резултата прос­
торног ширења и "гранања" ин дустрще, и агломера ­
тивних економија - урбаних економија.
у ставовима Schumpetera просторна
асоцира на економију обима, с обзиром д а он
указује на присуство корелације између конц е н­
трација и величине постројења и иновација.
Према ставовима теориј е интернационалне
јским анализама малих high tech фирми у С и­
ликонској долини (САД), Шкотској И југоисточном
региону Енглеске, бави се просторним аспектима
ових односа. Настанак и развој малих high tech
фирми о~ашњава кроз међусобну повезаност:
- комуникационих и информационих веза и
иновација,
- истраживачко - развојних активности и ино­
вација,
- радне снаге и иновација, у "мултифактор­
ском" сценарију развоја.
Rothwell (1982) (!) улогу малих фирми у иноваци­
јама, запослености и регионалном развоју об­
јашњава следећим закључцима:
- омогућавају технолошки континуитет,
- запошљавању младе креативн е људе,
- о могућују економски и технолошки раст,
д име н зија - специјализованост младих независних фирми, и
- веома су важне за социјалну политику.
Са друге стране Haug Р. (1991 (18) из носи да су
искуства у развоју high tech агломерације Вашинг­
тон заснована на високотехнолошким програмима

производње (Vernon i Hir s ch, 19 7 6 . г . ) која
подразумева ширење high tech мултинационалних
компанија САД у западној Европи, југоисточној
Азији, пресудну улогу имају развој мултисекторске
организационе структуре, промена од носа између
развијених и неразвијених земаља у контексту пре­
сељавања грана производње и научни и стручни
кадар који има способности схватања и пов е зивања
сазнања неколико научних дисциплина. При томе
су укључени основни постулати теорије животних
циклуса (PLC - product life ciclus) и теорије о д ирек­
тним страним улагањима .
Претпоставке теорија интернационализације
производње, директних страних улагања и
теорије наводе на закључак да се ради о настанку
елемената новог концепта развоја опште економще
у савременом свету.
Пракса европских и азијских земаља је показа­
ла да, имајући у виду теорију страних улагања и
PLC, долази до стандардизације технолошке
производње и процеса, међуконтиненталних
експортних активности и на крају реверзибилних
страних улагања. Она подразумева инвестициона
улагања у земљу или регион одакле је настао ини­
цијални подстицај.
у складу са претходним теоријским ставовима
Oakey (1984) (17) указује на развојне циклусе и век
ПРOl'iзвода у малим high
tech фирмама (видети граф. 1).
Централна хипотеза Oakeya је да мале фирме
који су се одвијали кроз средња и већа предузећа,
уз изостанак подршке малих фирми.
у савременој теорији индустријског развоја пос­
тоје две димензије просторне дистрибуције нових
high tech фирми:
- локација у великим урбаним центрима,
- локација у малим градовима руралног подручја.
Oakey (1984) и КееЫе (1984) ука зују на доми­
нацију развоја и локације high tech фирми у селима
и малим градовима у региону југоисточне Енглеске,
са феноменом "the Cambridge effect", обзиром да је
тамо концентрисано 69% нових предузећа.
у радовима већине теоретичара указује се на
PLC концентрацију високо технолошких индустрија у
подручјима високо технолошки развијених урбаних
агломерација у Калифорнији, Санта Клари,
Бостону, Фениксу и др.
Бројне теорије објашњавају регио нални развој
високе техн ологиј е (Gertler, 1987, Storp e r, 1087 ,
Thompson, 1989, Scott, 1987.). Теорија концентрациј е
високо - технолошког ра з вија је афирмисала нас­
танак и генезу тенденција индустријских high tech
агломерација. Једна од њених иницијалних
хипотеза је да велики урбани центри имају аглом­
ерационе економије од значаја за настанак high
tech фирми.
. Scott i Storper (1987) (19) указују на ширење high
tech индуст~ија у периферна подручја у циљу нас­
танка нових регионалних иновативних комплекса.

подстичу иновације у региону, и истиче ПГТf томе се врши екстерни притисак од стране
32 значај ЈННСIЛПОГ простора.(1 7 ) У емп,' !'" 1, " '''":l1H~ (структу рн и, секторскн), али под утицајем
специфичних унутаррегионалних синергетских
процеса и структура.
Scott i Storper одбацују теорију Markusena
(1986)(20) и Maleckog (1987) о јединственим лока­
ционим факторима високо технолошких индустри­
ја, и развили су организациони, производни и
локациони модел high tech индустрије.
Gertler, (1987), указује да је један од постулата
ове теорије, повеhање маркетиншких активности и
производње у оквиру интерних вертикалних инте­
грација или спољних интеграција са фирмама које
имају флексибилне производне системе (FPS).
Према Storperu, за ширење high tech комплекса
атрактивни фактори су: могуhности запошљавања
високостручног кадра и економије агломерације.
Истовремено, рестриктивна пракса запошљавања
и висине зарада у high tech комплексу, сасвим је
зависна од технолошких и организационих проме­
на, којима се смањује обим трансакционих међусоб­
них односа. Због размене сазнања и запослених,
настаје тренд смањења броја запослених у економс­
ки најефикаснијим гранама. Према Scottu i Storpe-
ru, висока технологија се развија стварањем и
ширењем екстерних економија у социјалној и сфери
запослености, и помера се ка економrЧама аглом­
ерације.
Свака концентрација нових технологија садржи
и комерцијалне погодности, које су најчешhе лоци­
ране у урбаном центру, јер се раст центра одвија
кроз иновативне и подстицајне процесе. Теорија
Scotta i Storpera подржава опште погледе да аглом ­
ерација (груписање) високе технологије подстиче
синергетске факторе и поседује многе просторне и
инфраструктурне атрибуте, на шта указују Saxen-
ian (1985),(21) Scott (1985),(22) и Кеппеу (1988).
Теорија подржава и промовише агломерације
високе технологије у индустријски развијеним
центрима, као и децентрализацију high tech
производње на мање развијеним подручјима, али са
врло квалитетном квалификационом структуром и
научним кадром.
Thompson (1989) сматра да су теоретски оквири
ове теорије примарно засновани на маркетингу и
трговини и да игноришу велике немаркетиншке
снаге. Досадашња разматрања индикују засно­
ваност претходних теорија на локационим фак­
торима, и отворена питања расправе око улоге
високих технологија у регионалном развоју.
Емпиријска пракса ширења високо-технолошки
развијених подручја и знања подударна је са тео­
ретским претпоставкама и везама између високо
технолошких фирми и регионалног развоја
(Thcmpson, 1989). Савремена истраживања у САД
објашњавају високо-технолошки раст у Аризони и
Тексасу, али нема веhих истраживања која открива ­
ју Гtнезу настанка високо -технолошких индустрија
у Вашингтону, који представљају један од најразви-
јенијих региона у САД-у.
У свету је рађено доста истраживачких студија
избора ЛОТ;;lr1r~јс високо - технолошких индустr"ј :,
Највеће зоне високо - технолошких индустрија
налазе се концентрисане у високо технолошки
развијеној агломерацији.
1. у Силиконској долини У Калифорнији
(high technology agglomerations),
2. У Санта Клари,
3. На путу 128 близу Бостона, Масачусетса,
4. ТрQjни исграживачки парк у CeBepHQj Кароли­
ни.
Scott, 1985.г. је урадио студију развоја високо -
технолошких региона у САД, У Калифорнији,
Силикон - Дезерту, Фениксу, Аризони, Сан Антони­
ју. Његова истраживања подстакла су изра ду
интернационалних студија високо - технолошке
индустрије:
- Енглеској (Hall Р., 1987.),
- Француској (Pottier, 1987.),
- Јапану (Nishioka i Takeuchi, 1g87, Toda, 1987.),
- Великој Британији (концентрацију високе
технологије у
- коридору М-4 близу Лондона (Breheny, 1987.),
- феномен Кембриџа (Saxenian, 1988, Кееblе, 1988.),
- Силицон Глен у Шкотској (Haug Р., 1986.),
- Плимута (Gripaios et al., 1989.).
Ова опширна и не тако бројна истраживања
указују на савремене и постиндустријске форме
високо - технолошких агломерација, као резултате
различитих фактора.
Напори држава и комуна (посебно у САД) се
надмећу у Силиконској долини И путу 128, са жељом
да прибаве ризичне, смеле подухвате, обезбеде кап ­
италне изворе, квалитетне образовне и истра­
живачке институције, повољне порезе и погодну
пословну климу у будуhности која охрабрује и под­
стиче све high tech гране.
у прилог тезе о значају техничког прогреса
индустрије као извора територијалне неравномер­
ности, указује присуство бројних радова, углавном
страних аутора различитих стручних профила. У
новије време значајан допринос локационим питањ­
има технолошко високо развијених индустрија и
променама индустријских структура, остварили су
Nijkamp, Gordon, Кimball, Castells, Amin, Goddard и др.
у оквиру разматрања просторних ефеката
развоја high tech индустрије Casttells М. (1985) (8)
истиче контрадикције између мобилности капита­
ла и имобилности високообразоване радне снаге
као индиректног генератора утицаја на простор.
Gord on i Kimball L. (1987) (23) разматрају индус­
тријску структуру, посебно high tech индустрија и
- промене њене локационе динамике.
Edgington (198з) (23) истиче значај и алокацију
техно лош ки високо развијених индустрија као
просторних (регионалних) катализатора развоја.
Brotchie (1984. и 1987.) (25)(26) сматра да је пресудан
утицај научно-техничког прогреса и технолошког
. развоја на простор и промене урбаних форми у
савременом друштву.
Алокација високо технолошки развијених
пттдустрија И формирање градова - техпопо- 33
лиса, предмет је истраживања Tode (1987), Massera
(1990),(27) Murata (1988), Glickmana (1979) итд. Glick-
тапразматра раст и развој урбаног система Јапана
и могућности његовог укључења у менаџмент,
формирањем мреже градова
високо развијеним флексибилним индустријским
технологијама, научним, развојним и стручним
институцијама и сервиси ма.
тра појаву нових индустријских простора као
последице научно-технолошког развоја и прогреса,
а Coates (1982) (19) локацију нових индустријских
технологија и њихов urban impact.
Просторној димензији високих индустријских
технологија, FPS, Апgеl (1990)(15) придаје интеркон­
тиненталну важност, указујући на нове форме
индустријских производних система и нових индус­
тријских простора на примеру Силиконске долине.
Saxenian (198з) (30) и КјтЬаll
технолошки високо развијене индустрије и њихов
утицај на урбани развој Силиконске долине и поје­
диних великих градова у САД, указују на лока­
ционе и урбане контрадикције овог импакта, као
последицу технолошког развоја и прогреса.
Лu тера тура
1) Кlassen L. (1980): Regional dynamics, Nether-
lands Есопотјс Institute, series Foundations of
empirical есопотјс research, Rotterdam
2 ~ Rothwell (1982): The role of technology iп
industrial change, Regional studies, No 5/1982. Perg-
а:топ press
3) Цвијановић Ј. М. (1987): Избор и спровођење
техничко-технолошких иновација у индустрији
прераде метала, часопис Индустрија Бр.
Београд
4) Атјп А. Goddard Ј. (1986) : Technological
change, industrial restructuring and regional devel-
opment, Аllеп and Unwin, London
5) Филиповић м. (1989): Нове технологије и
сировинске гране производње, Економски инсти­
тут, Београд
6) Jones Р. Wild Т. (1991): De-indstrialization and
new industrialization in Britain and Germany, Anglo
- German foundation, London
7) Healey Р. (1990): Urban regeneration and devel-
opment industry, Regional studies, vol. 25, по
2/1990.
8} Casstells М. (Ed) 198): High technology, space
and society, Urban affairs, vol. 28, Beverly Hills, СА
9} O'Farrell i Crouchley R. (1984): Ап industrial
and spatial analysis of new firm formation јп Ire-
land, Regional studies, vol. 18/1984.
10) Кееblе D. Gould А. (1984): New firms and
rural industrialization јп East Anglia, Regional stud-
ies, vol. 18, No 3/1984.
11) Gripaios Р. et аl (1989): High technology
..... ...............................................................................................................................
.......................................................................................................................................................................................................................................................................
~
'
34
industry јп peripheral area, the case of Plymouth,
Regional studies, vol. 23/1989.
12) Young R. (1986): Industrial location and
regional change: The United States and New York
- технополиса, са State, Regional studies, vol. 20, No 4/1986.
13) Amin А. GoddardJ. (1986): High technology,
space and society, Urban affairs, vol. 28, Beverly
Scott (1988)(28) разма ­ Hills, СА (Kalifornija)
ч) Schoenberger Е. (1987): Technological and
organizational change јп production, Reg. studies,
vol. 21, No 3/1987.
15) Angel D. (1990): New firm formation јп the
semiconductor industry: Elements of а Лехјblе тапи­
facturing system. Regional studies, vol. 24, No
3/1990.
16) Maggi R. Наепј Р (1986): Spatial concentra-
tion location and competitives, Reg. studies, vol. 20,
(1987) истражујући No 2/1986.
17) Oakey R.P. (1984): High tech technology small
firms, Frances Pinter, London
18) Haug Р. (1991): The location decisions and
operations of high technology organizations in
Washington State, Regional studies, Vol. 25, No
6/1991.
19) Scott А. Ј. Storper М. (1987): Industrial change
and teritorial organization, Аllеп and Unwin, Boston
20) Markusen А. Hall Р. (1986): Silicon land-
scapes, Аllеп and Unwin, Boston
21) Saxenian А. (1985): The genesis of Silicon Val-
ley, у књизи Markusen А. and Peter Наll (1985): Sili-
соп landscapes, Аllеп and Unwin, Boston
22) Scott А. Ј. (1985): High technology industry
and teritorial development: the rise of Orange соип­
try complex, University of California, Los Angeles
4/87., 23) Gordon R. КјтЬаll L. (1987): Industrial struc-
ture and the changing dynamics of location јп high
technology industries, University of California, Santa
Cruz
24) Edgington D. (1983): High technology as а
regional catalyst, Planner, No 21/1983
25) BrotchieJ.F. et al. (1987): The spatial impact of
technological change, Сгоот Helm, London, s.141-
156
26) BrotchieJ.F. (1984): Technological change and
игЬап [огт, Environment Planning, А16, с583-596
27) Masser I. (1990): Technology and regional
development policy: а rewiev of ]apan's technopolis
programme, Regional studies, vol. 24, No 1/1990.
28) Scott АЈ. (1988): Flexible productions systems
and regional development: the rise of new industrial
spaces јп North Атегјса and Western Еигоре, Inter.
]ournal Urban reg. research, No 12/1988.
29) CoatesJ.F. (1992): New technologies and their
urban impact, у књизи Knight R.V. (1982): Cities јп
the 21. st century, s. 177-195
30) Saxeni(;ln А. (1993): The genesis of Silicon Val-
!еу, Built Environment, No 9/1983 .
"М
~
:~
d 1S f 1ow-rlS
О
· е о е
Осuовuи циљ сшуди је УјЮаu-

исши'Чки модели градског

сшаuовањауuискимгруаација-
ма усмереи је иа аuализу
~ фuзи'Чких сшрукшура које ири-
1::
~

]- ur
-3
go
h ·
OUSlng Ь
ап
марио исuуњавајузахшев иuдu -
видуалuосши сшаuовања, а ари
шомезаоовољавајуосшалебишue
кришери јуме сшаuо вања: рела -
:;;" шивuо висока гусшиuа изграhеuос-
g ШИ, еко1tо.мuч,1-tосш uзграuње и
::::
",- одржавања, саабраћа јиа оосшyu1tOСШ и сл . Ре зулшаши
З исшраживања uоказују oopebme uреOuосши овог в ида
6
..d
N edeljkoBorovnica * сшаuовања у оOuосуиа колекшивuу изградњу као и иuди-
о.. видуалuу, слабоOuосшо јећ у зграду .
.~- . Љредељење да сшудија, оOuосио uрисушuи uрилози буду
~ . иа шиuолошко ј равuи, оправдава овакву редукци ју
~ садржаја сшудије, јер шиме у uрви uлаu сшавља њеиу uрагмаши'Чuу иамеиу. Gшуди ја uасшоји да усмери аажњу иа, у uа шо ј
~ средиuи, оосша заuосшављеu шиu сшаuовања ко ји се uалаз и "иегде између" uороди'Чuе, слабоаnо сшо јеће зграде иа арацсли и
~ класu'tt'Н,е колективне сша.мбеuе зграде (улаз, вертикала u сша1-tовu 1lа ешажа.ма) u да uсшражu ао jOU1ie lJluuолошке форме и
моделе и 1Ьихову микро-ујЮаnисти'Чку условљеност и uерформаnсе.
Студи ја садржи иет аоглавља:
1. др Недељко Боровuица уарилогуТиuолошки модели стаЈибених форми индивидуално-колективних карак терист и ка
утврђује критеријуме за формира1Ье тиаологи је и аnализира фynкциоuаЛ1le елемеuте стамбених форми из којих изводи
осnовuе тиаолошке моделе и неке 'Њихове варијетете . Основни ујЮаnисти'Чки аоказатељи код абрађeuих модела се а нал из ира ју
и yuоређу ју са "класи'Чниом " индивидуалuом и кол ектив nом изг раањом. У закључцима и ареаорукама овог арилог а рас ара вља
се о иoгoдиocтuмa и ограНИ'Чењима ао јединих модела и њихово ј аримењивости, како у оOuосу па имаuеnтn е особеnости (е к о n о­
МИЧ1l0ст грађења, одржавање, квалишет сшаuовња, и сл.) , тако и у одиосу па екстерие, ујЮаnистичке и друге условље нос т и .
2 . Прилог др Божидара Милосављевиha Урбо и техно-еконо м ска в алоризаци ја стамбених абјеката ниске из градње да је
yuореOuе екоnомске вреаllости nеких техnо-еко н омски х аарам ета ра аб јеката и елемeuата uрикључnе иnфраструктуре, п а
осиову којих се може оjluјеnшаu,иоnо ароцс'Њиваши и yuоре!;u ват u екоnоми'Чnост грађења uредложеnих модела.
!Ј. прилог мр Миле ПуцарБиоклиматски аараметри аројектовања стамбених зграда ниске сарат1l0сши анал из ира
биоклиматски rj:J(lKUlOP у uлаnира1ЬУ, аро јектова1ЬУ и изградњ и овог тиuа сшамбeuих абјеката и uрезeuтира иристуа овој
uроблематици ко ји је у свету и афuрмисаn и uракти'Чn о uomephen.
4. Уарилогу GоцијаЛНО-llсихолошке .предности становања у ниским 31paoaMa, аутора др Ксеnи је Петовар, оuс ервира ју се
nека искуства стаnовања у зградама ра зличитих сuратности ко ја условно иду у uрилог nижим стамбeuим аб јектима, как о
због њихове мање сложeuости (оргаnизација и трошкови yuрављања и одржавање зграде, локализаu,и ја кварова и сл.), тако и
због оuшше ЈО'Чеnих шреноова у стамбено ј изграањи у шржишnим иривредама.
5. у uзбору неколико иримера иuостраnе араксе ко ји је nаuрав ила мр Радмила Шабот, у Документацији; дати су иро је кmи
кућа у nизу и ујЮаиисти'Чки иараметри разли'Читих шиаова иа приближио истим локацијама.
Овакво структуираиа сшуди ја може се сматрати и иеком врсшо м uриручnика у оuредељивању тиuа изградње, избору или КОЈИ­
биuаu,и ји ио једиnих модела или форми и yuope!;uea1bY uогодuо с ти ао једunих тииова и ефеката 1Ьихове иримеnе.

hen discussing forms of residential construc-
tion, i.d. the physical forms of housing, а
W detailed analysis of the political-institutional
and social context in which it is organized cannot Ье
avoided. Analyses of the degree to which various housing
forms are represented in different political, social and
institutional conditions, as well as literature оп these mat-
ters, point to the irrefutable influence of the socio-p oliti-
cal cntity of socicty at largc even оп such seemingly m ar-
ginal proccsses and activities as thc forms of }lOusing
construction. The housing policy and the modalities of
satisfying the housing needs of а country's citizcns can-
not Ьс understood outside the context of the citizens'
postition and rights in а given country's political and
lcgaI systcm. Civil dcmocracies with their instituionaI
protcction of individual civil rights have placed tllC reso-
lutio."l of housing requirements within thc domain of
indiYidual rights, but with а developed system of incen-
tive measures and mechanisms (which differ both in
scopc and form from country to country), whictl r" r il; _
tates the satisfa cti"n of housing requ irement s ". ј ! f \ ; . , , 1" .
framework of specified housing standards (stan dards
regarding construction, equipment, building materi a l,
surface area, construction density, rental fees, the morl-
gage loan system, etc.). Оп the other hand, state social-
ism systems or noncivil states (former and present rea l
socialism countrics), have transferred tlle authority to
solve citi zens' housing needs to state institutions and
thereby, as а r ule, reduced and in some cases completely
o bstructed p rivate and individual intiative . Siпсе the
statc wa s аЬЈе to satisfy the housing rcquirements of all
its citizens, по smaIl пumЬеr resolved their рrоblеш ош­
side the iпstitu tiопаl framework (ilegal сопst r uсtiоп, Sl] ь­
tenant status, different forms of individual construction
without finan cial asistance and other support from the
state, etc. ) . Тће Second YugosIavia bclonged to this grol1p
of countries, with quite singular modalities in its housing
policy, b otll in terxns of time (continol1s changes in tlle
housing system aftcr the Second World War) , and territo-
ry (noticeable differences among the housing poIi-
cies of tlle former federal units). In such а system,
if)~t itllional arrangements and rcg 111 a tions were 35
generated Ьу relations in the construction industry,
urban planning and area planning fields which favored
protection of the interests of those реорlе who in d i ffer-
ent ways, directly or indirectly, were in conjunction with
the fIlainstays of social power and decision making,
which опlу provided short-term solutions. Such short-term
policies in the field of hosuing construction resulted in
ап enormous newlybuilt housing stock (let us not forget
that in the Second Yugoslavia at the end of the 1960s and
in the 1970s, ир to ten percent of the gross national prod-
uct was earmarked for housing construction), but this
housing stock is of extremly poor quality and ше v~lue,
both in the area of social housing construction as well as
in the private sector. When we say "роог quality and ше
value", this refers both to а comparison with European
stallidards and to the quality obtained in view of the
funds invested. Опе need not Ье а great pessimist to fore-
see а further decline in the quality of housing in most
multi-story residential housing in the immediate future,
not опlу to the present crisis facing the Third Yugoslavia,
but primarily due to the manner in which residential
buildings are being constructed, the building material
used, design mistakes and omissions, the ownership sta-
tus, and in particular due to the unresolved problem of
residential building maintenance. We should not overlook
the fact, either, that а large number of present owners
(those previously having tenants' rights) do not use
(OwГl) their apartment as а matter of choice, but Ьесаше
they were "given" it (when it саше to their turn оп the
housing list at their рlасе of work; the specific apartment
was the result of the organization's есопошјс situation,
its ability to purchase apartments оп а specific location,
in а specific type of building, with suitable surface space
and Iayout, etc.). Оп the other hand, private builders, the
owners of apartments in residential housing of relatively
high-quality (but not always functional) residentail соп­
struction, particulary those that were ilegally built
(whose пишЬег is estimated at being at least equal to the
пишЬег of legally constructed residential buildings in
the Republic of Serbia), will constantly Ье faced with
ргоЬЈеш regarding their community's insfrastructure,
with роог educational, health саге and other services.
After а rather short-live "episode" of building residen-
tail high-rises, Еиroреап countries based оп civil democ-
racies, even when the state is considerably involved јп the
агеа of housing construction, have encouraged different
forms of housing construction, both in terms of officien-
су standards (which includes the construction and орега­
tion of а building, ј.е. estimating the cost of mainte-
папс~, its potential in terms of reconstucting and adapt-
ing й1е building to the economic and culturaHy different
phascs undergone Ьу а physical structure with а relatively
long lifetime such as residential housing), and in term of
the standards of the buyers' preferences, which аге used
to evaluate the building's market value. The гоlе of the
state is primatily in creating the conditions in which to
orgal1ize those forms of housing construction with the
best шагkеtiпg prospects among potential buyers, along
with respecting the quality criteria and housing stan-
dards accepted in the political and social organizations
of society as а whole.
When discussing the benefits of specific types of
36 housing and establishing criteria to evalua l (' I}' r i r
use vallle, as well as their market vallJe ~V}) irf, ; , I
сгисјаl criterion јп civil democracies and market
economies, it seems that опе socio-psychological criteria
сап Ье singled out which carries the most weigh in оиг
opinion, ргоЬаЬЈу Ьасаше it also contains other essential
criteria in this fleld. This is the criteria of spacial supervi-
sion ог control Ьу the users (owners, lease-holders). The
concept of supervision (ог control) is understood to Ье
the performance of the physical housing space (the
building and its immediate vicinity) in which users сап
organize and ensure the unhindered course of their
daily life, satisfying the various needs of their primary
group, the functioning of аН the vital elements of the
building (apartment), high-quality maintenance and
adaptation in proportion to the user's economic possibili-
ties and other relevant preferences, the safety and protec-
tion of the apartment, building and immediate sur-
roundings. Therefore, everything that ensures а high
level of space utilization and the psychological and social
secority that ап apartment Ьу definition must provide the
шег. As shown Ьу research and the wealth of ехрегјепсе
оп а world level јп this type of housing, low-dense hous-
ing in игЬап settlements сап fulfill the above-montioned
socio-psychological criteria with considerably fewer limi-
tations compared to housing in multi-story residential,
high-rise residential building. In addition, the indis-
putable p5ychological advantages of these types of apart-
ments due to their direct contact with the ground and
their [гее, unconstructed (green) areas as ап integral
part of the apartment, аге а guarantee of significant Ьеп­
efits and preferences compared to other types of игЬап
housing, i.d. multi-story residential buildings.
Јп Harmony with Nature
While recognizing environment's physical characteris-
tics and the variability of its values, in realation to the
process of town and architectural planing and design, it
is necessary to establish initial premises [ог the integra-
tion of the house with surrounding conditions. This
would certainly соше to ап effect when dealing with
planning, designing and construction of low-rise housing
forms. Therefore, јп the initial planning hpase, it ј5 пес­
essary to analyze, аН environmental parameters, through
models and advanced computer software, applying the
experiences of those countries that have Ьееп engaged in
this агеа [ог quite some time.
The application of some simple principles of bio-cli-
matic planning and designing generates considerable
energy saving possibilities, something that has Ьееп quite
neglected in оиг midst. The application of these princi-
ples in town planing and architectural design сап consid-
егаЬЈу reduce requirements for heating device capacities
and specific heat consumption. Additional rationaliza-
tion сап Ье achieved Ьу passive ше of solar energy. These
rules pertain to the density, buildings disposition, their
surface and volume ratio, orientation of buildings relative
to the Sun and prevailing wind direction, land furm, etc.
Оп the basis of previously mentioned analyses, and site
characteristics, the settlement сап Ье planned using, to
theutmost, аН site's qualities and reducing those effects
of less valuable features.
The heating requirements of а building аге in part
established Ьу its shape . It is therefore necessary to сапу
г,'н energy орtimiZ::l. tiоп Ьу апаlуziпg the 5hape of the
gгоuпd-рlап, ratio of Ьuildiпgs surface and build-up
агеа, as well as to perform а thermal zопiпg of the struc-
ture. Extremely high losses are thercfore thc result of the
iпdсquаtе ratio of the surface апd ll lc vоlu ш с of а build-
il1g. These fiпdiпgs сопfiгm the imрогtапсе of геduсiпg
this геlаtiоп to the miпimum thereby hаviпg as а result
the соmрасtпсss of the Ьuildiпgs апd the sаviпg of епег­
gy. А fгее-stапdiпg роiпtеd опе [атау house has greater
hеаtiпg апd соliпg геquiгеmепts thап а house сопstгuсt­
cd ассогdiпg to the compact method, пеmеlу iп parallel
line blocks. ТЬе closed blocks Ьuildiпg method increases
the density of сопstгuсtiоп, геsultiпg iп more favorable
specific heat сопsumрtiоп .
Regardless of whether aew сопstгuсtiоп or гесопstгuс­
tion is at stake, possibilities for геduсiпg hеаtiпg require-
ments lie јп the use of thermal iпsulаtiоп, тоге efficient
hеаtiпg systems or adequate Ьuildiпg methods.
Lопg-tегm iпvеstmепt as is the quality of the сопstгuс­
tion materials also affect maintenance costs and should
Ье сопsidегеd iп the епегgу сопsumрtiоп estimates.
These principles are тисЬ easier to apply at the level of
iпdividuаl users, who are givеп the privilege of сЬојсе iп
the some stages of сопstгuсtiоп апd ехрlоitаtiоп.
Dерепdiпg оп опе's fiпапсiаl capability, the user тау Ье
offered аltегпаtivеs which will епаblе епегgу sаviпg Ьу
аррlуiпg passive апd active solar architecture, iпсгеаsеd
thermal iпsulаtiоп, choice of hеаtiпg system, sеlесtiоп of
materials, еlеmепts and соmропепts, which сап't Ье car-
ried out iп multi-story residential construction. ТЬе user
shoulcl also Ье provided with а соrrеsропdiпg есопотјс
апаlуsis апd indicators of profitability over а specified
period of time. Епегgу costs will soon гергеsепt а тајог
item iп the family budget апЈ therefore, ап important
factor iп its сопsumрtiоп раttегп. Iп рlаппiпg апd
designing а геsidепtiаl агеа it is песеssагу to апtiсiраtе
these costs, апd offer them to chose Ьеtwееп diffегепt
sоlutiопs . Сопsеquепtlу, 10\v-rise hоusiпg forms with
kпоwп users are more desirable both for the designer as
well as the user.
Iп аdditiоп, it is necessary to епsuге the аррliсаtiоп of
the prescribed standards оп thermal iпsulаtiоп оп build-
iпgs iп private hоusiпg сопstгuсtiоп, апd thus сопtгibut­
iпg to ыlldiпgg iпdllгаmепt, геdllсtiоп of аппuаl fнel
сопsumрtiоп апd the possibility of usiпg solar епегgу
апd imргоviпg the liviпg сопditiопs.
It is also necessary to аmепd reglllations and ргеsепt
епегgу sаviпg iпstГllсtiопs апd mапuаls [or settlements
and ыlldiпgs •.
Optimal sоlutiопs iп the various stages of рlаппiпg
апddеsigпiпg of Ьuildiпgs апd sеttlеmепts require ап
iпtеgгаl арргоасЬ which, iп аdditiоп to гаtiопаl епегgу
СОПSllmрtiоп, eqllall takes iпtо ассоuпt other factors
such as есопоmу, fuпсtiопаlitу and the creation of а
heallhy апd епјоуаblе епviгопmепt.
It should Ье роiпtеd out that iп the dеsigп апd construc-
tion of Ьuildiпgs ог геsidепtiаl areas it is almost impossi-
ble 10 епсоmраss al1 геlеvапt factors which Ьауе ап
impact оп епегgу sаviпg. Dlle to есопоmiziпg апd other
circumstances, it so hаррепs that the аdditiопаl criteria
are imposed, this пеglесtiпg епегgу parameters.
Поth from the есопотјс апd political роiпt of view епег­
gy sаviпg is of а high priority. It is опе of the mапу есо­
потјс, social апd ecological objectives associated with
tоwп апd геgiоп аl r 1O> nnin (y , Т Nrr" r",rf' , ;, је nr rr c <-:> r " tn
adjllst епегgу геquiгеmепts to these objectives.
The Effects
Uпd е г reglllar сiгсumstапсеs, whеп varied hоusi п g
сопstгuсtiоп is рlаппеd, withollt апу тајог restrictions ог
сопfliсts ыldепiпgg llгЬап hоusiпg, this form of hоu s iпg
represents а uпifiсаtiоп of multistory апd ind ividual resi-
dепtiаl сопstгuсtiоп form, uпdегtаkiпg, from both, valic!
featllres апd iпсorрогаtiпg them iпtо dеsigпеd models оЕ
uгЬап hОllsiпg iп low rise forms.
Primarily, to t he ехtепt possible, higher dепsitiеs were
tаkеп from multi-story forms, while areas which СОl1 -
tribllte to the тоге private character of hоusiпg, particu-
larly ореп space areas, were tаkеп from iпdividllаl forms .
ТЬе two basic premises iп models designi ng аге thc
following:
- еасЬ hОllsiпg complex is composed Ьу а large r
питЬег of uпits;
- private outdoor (gагdеп) is accessible from еасЬ uпit
ТЬе first сопditiоп satisfies the пееds (requirements) оЕ
society as а whole, while the other meets the пе е ds о[
iпdividuаls Еor better hоusiпg сопditiопs.
Ассогdiпg to the established criteria, sеvеп basic
h ouse types аге dеsigпеd, as variable types оЕ low rise
hоusiпg forms. These аге :
- twin house, (А . О);
- qlladruplet house, (в.о);
- siпglе row houses, (с.о);
- double row houses, (D.O);
- stacked row house, (Е . О);
- patio house, (F.O);
- terrace house, (С.О).
Except for the first two (А апd В), the rest of house typcs
аге modifications оЕ the row house.
ТЬе effects made with these forms, iп соmрагisоп with
iпdividllаl, detached forms, аге related to the issue of res-
idential density, while соmрагiпg to high-rise forms it
епgаgеs iп lапd use.
Rеsidепtiаl dепsitу iп lo\v-rise grollps аге оп average
two апd а half to three times greater thап iп tгаditiопаl
iпdividuаl сопstгuсtiп, апd precisely iп that ргорогtiоп
the ОССllрапсу of Ilew, mostly agricultllral lапd Ьу this
type ofhousing is reduced.
Thus, this type оЕ hоusiпg provides гаtiопаlitу similar
to higll rise hоusiпg [огт, as some of the research mod-
els provide тахјтит residential dепsitiеs of about 350
iпћаЫtапts рег Ьа. Tllis гаtiопаlitу wllicll is demonstrat-
ed ОП greater dепsitiеs (which at the same time means
less occupied space), iп addition to сопstгuсtiоп efficien-
су (time use d [ог constrllction per uпit of area) repre-
sents the m аi п rationale of those fаvогiпg multi-story res-
identi a l housi ng сопstгuсtiоп. Ву "taking оуег" greater
densities [гот high rise forms, the same arguments оп
tlle rational use of space iп tllis type of сопstгuсtiоп тау
Ье righ tfн lly employed.
Space аrrапgеmепts withiп these typological models,
iп term s of USE аге divided into three qualitatively di[-
ferent areas:
- areas iп public use;
- areas iп semi-private use; апd
- areas iп private llse.
Areas оГ Гnl1~tГllсtiО111апd that are Ьеiпg privately
37
usedrange from бl % to 81 % nf а total area, or over 70% areas. The smaller share of roads тау also Ье expressed
for all models оп average. Greatest part of these areas are in length (meters per опе inhabitant), which also means
ореп space, predominantly green areas. The rest of the shorter lengths of аll infrastructure systems, as well as јп
area covering private lots is а build-llp space. Although surface (sqm per опе inhabitant), which certainly соп­
they are not visible, in the total are<i distribution, they tributes to lower price of construction. For example, in
are categorized as private property. some models roadway surfaces amount to 2.0 sqm per
These models have exceptional advantages as compared опе inhabitant, which is five times less than in most ratio-
to а multi-story residential construction without ореп па! types of individual construction.
areas that сап Ье used privately. If comparisons are at all In some models, particularly in sloping land varietis,
possible between these two forms of housing in terms of it is possible to expect higher specific prices of structure
ше of total areas (as shown in Figure 3.2), it is obvious construction, but precisely these models provide most
that in multi-story residential construction ther~ are
area:s which are neither used as риЫјс or semi-private*
and their share in the total urban areas in а housing
complex ranges from 9.6% (9 stories buildings) to 34.7%
(3 stories).
Consequently, preconditions are created [or the main-
tenance of ореп space in private use јп а way to satisfy
the hygienic and sanitary requirements and, what is
equally important, to ensure а totally different image of
these housing complexs in contrast to areas under multi-
story residential construction. Also, of еуеп greater
importance are the effects achieved in more comfortable
living conditions. Namely, green areas оп а lot, which
amount to at least 40 sqm in all models, represent ап
extended living area during а greater year period.
In addition to greater residential density than in indi-
Е.о. STACКED ROW HOТJSES
vidual construction, the rationality of research models is
also ref1ected јп the much smaller share of roads јп total

С.О. SINGLE ROW HOUSES E.l. STACКED ROW HOUSES ON SLOPING LAND

.'8 D.O. DOТJRТ ,Ji: R()W Н()Т J!'F.S

rational solutions for semi-private areas (traffic roads)
and infrastructure systems.
Finally, the following should Ье rointed out:
1. These models of low-rise urb::J п housing should con-
tribute to the improvement of llOlJsing ЈЈу the versatility
оЕ forms, rational use of construction land, better mainte-
nance (individualization of maintenance costs), more
comfortable housing (green areas accessible from the
flat) as well as Ьу tlle more agreeable ambience for the
r c~ i ( kt]L ~ L ] t~.l] t гсs i,kПfi;Ј.l ;trr;jS оГ Г;нлil у 11ПlISСS
S!L>ry blJil(!illgS;
2. As demonstrated in this study the low-rise models, can-
not Ье applied to large scale housing construction.
3. Presented models are particularly suitable for recon-
structioJl of old urban areas and low-dense zones.
а. In multistory residential construction, areas used. as
neither риЫјс or common are only "conditionally" private
as these represent net housing area per floor, which is not
()r ПllJlli ­ directly includec1 i п the Ьаlапсе of areas covcred Ьу lо\\'п­
p l.-J!lllill}.j, lJиl (111 )' ", lJllil,J - uр "ICd,.

Ј·'.О. РЛТIO Ј ]()l; SE

---,

(;.l! . ! !.!~! ~ \CJ. !!OLS1:

У.2. РАТЮ HOUSE ON SLOPING LAND

39
 3АОСТАВШТИНА ·
,,-,
~"

'"

(
I

I
r

i
~
\ \
I
••
л
:ј
f
 П1ilutin Borisavljevic, PhD (К:rag;ujevac, 1899 - Paris,

УВОД у научну 8111970) unites the activity о! bиilder, architecture aesthetist

and theorist. French student (1918-1926) he got [М doctoт's
degree оп Soтbonne with the thesis "Theory о! architecture". Не
was delivering lectures јn France (Higher Scholl о! Social Sci-

естетику ences) and јn Belgrade (1934-1941), where he Jounded the

Chair Јат Aesthetics at the Faculty od Philosophy. Не was
engaged јn physiology о! the sense о! sight and optical-physiolog-
ical perspective in the attempt to establish the scientific architec-
архитектуре ture aesthetics. The bibliography о! his scientific woтks surpasses
widely оит countтy jrames. His most impoтtant waтks have Ьеen
pиblished јn France and јn other countries (Great Bntain, Argeпtina) and ир

Милутин to rюwadауs have not Ьееn translated into Serbian.

The text pиblished јn this occasion has Ьееn шriиеn јn 1964 at the request о!
Борисављевић the then responsable editot-in-сhiеЈОliver Мјnјс, PhD. Reasons havingresulted јn nonpиbli­
cation о! the text seem tтiиа! јгom the tQ-dау's [јme perspective. The honaтanum to Borisavlje-
ис could not Ье payed јn Joтejgп exchange and he was very angry because oJthat. "1 declare,
that 1 do not wish ту wrrrks to Ье pиblished јn оuт country", has he asserted јn а pтivate Йiиет, and this wish was to Ье respected during his life.
Тому, when Borisavljevic тоте than tшо decades is по тоте between alives, with Jull тота! responsability we ате pиblishing this summaтy о!
his life woтk, aware that his residue becomes оит сomтоn cultural inheritance.
"Р Милушин БОРИСАВЉЕВИJi. (Крагујевац, 1899 -Париз, 1970) абједињује делашносш градишеља, есшеши"tара и
...... шеореши"tара архишекшуре. Францски ђак (1918-19iб) докшоРирао је 1la Сорбони са шезо.м "Теорије архuшекшуре ". Есшешику
је аредавао у Француској (виша школа социјалних наука) и у Београду (1934-1941) где је и основао Кашедру за есшешику иа Филозоф­
ско.м факулшешу. Бавио се фuзиологи јо.м "ty.tia вида и оаши"tкQ-фuзиолошко.м аерсаекшиво.м у аокуша ју да заснује HaJ"tHY есшешику
архишекшуре. Бuблиогpaфu ја његових HaJ"tHUx радова далеко аревазилази оквире наше зе.мље. lЬeгoвa иајзuа"tа јии ја дела абјавље­
на су у Француској и у други.м зе.мља.ма (Велика Бришаии ја, Аргe1lшииа) и до данас нису аревођеиа иа сраски језик .
Тексш који ово.м арилико.м абјављује.мо нааисан је 1 gб4 . године на .молбу шадашњu главиог и адговорн,oz уредиика "tacoauca
"Архишекшура-урбаниза.м", др Оливера Минића. Разлози који су довели до шога да се шексш ие абјави "tUHe се шриви јални.м из
данаlUње вре.меиске аерсаекшиве: Борисављевиhу ни је .могао биши исалаhеи хоиорар у девиза.ма и ои се силио наљутио. "Из ја вљу­
је.м да не жели.м да.моја дела буду абјављена у нашој зе.мљи ", консшашовао је у једио.м аривашно.м аис.му и ова жеља .морала је за
његовог живоша биши аошшована . данас, када Борисављевиhа већ више ад две децсии је не.ма .међу живи.ма, са а J1loM .морално.м одгов ­
орnошhу изда је.мо на свеш овај сажешак његовог жuвошног дела, свесни да је његова заосшавlUшина аосшала наша за jeDHu"tKa кул­
шуfJ1lа башши1la. Љ.М.А./З.М.

Научно проучавање иобјашњење проблема ска пословица "de gustibus поп est disputandum"
естетике архитектуре и формулисање закона те као и слична, француска "des gouts et des couleurs
естетике, то је предмет и циљ научне естетике оп ne discute pas" апсолутно тачне.
архитектуре.

Досад није постојала никаква научна већ једино

филозофска естетика. Прва се заснива
чињеници, њена метода је експериментална.
на
1
Друга се заснива на појмовима и дефиницијама Међутим, све је то била велика заблуда. Ми смо
тих појмова, њена је метода, дакле, дискурсивна. доказали да је естетика могућа као наука(.). Јер
Научна естетика је, као и свака наука, безлична, ако је тачно да сви људи нису једнаки међу собом,
тј. не зависи од нас, док је филозофска естетика те да је, према томе, индивидуални укус могућ
лична, тј. зависи од нас. Проучавање естетичких као такав, тачно је, такође, да су сви људи слични
феномена било је у овој препуштено трансцедент­ међу собом и да, следствено, постоји општи укус,
ној дијалектици, метафизичким сањаријама, из укус већине. Доказ да тај општи суд постоји јесте
којих су се изродили многобројни системи и факат да се сви ми слажемо да су Партенон, Вен­
естетички, тј. толико колико је било разних ера Милоска, IX симфонија од Бетовена, Хамлет
естетичара-филозофа. Очигледно је да се на тим од Шекспира итд, несумњиво уметничка дела
темељима никаква наука о естетичким феномени­ (chefsd'oeuvre). Али, и не говорећи о уметности,
ма није могла основати. Ту науку су, уосталом, сви није ли тач но да је нпр. црвена боја за све нас
ти е,:тетичари - филозофи формално порицали. црвена, да је мед за све нас сладак, кини н горак,
TaKu на пример Кант, један до највећих међу
сирће кисело итд. То је зато што је наша органи­
њима, тврдио је да "нема, нити може постојати зација , или органска конституција, слична и што
никаква наука о лепом", и да "наћи један објек­ ми, према томе, слично реагујемо на исте
тивни принцип укуса је апсолутно немогуће",). надражаје.
Други естетичари-филозофи тврдили су, такође, Поред свега тога немогуће је негират и индивиду­
да је наука о естетичким феноменима немогућа
ални, посебни укус. Али наука се не може
јер је естетичко осећање нешто што је најинди­ оснпn~ти на посебном, већ једино на
видуалније у JТC\"'fa и да је, према томе, она латин-
пп 111 I <': Yl гснералном, заЈСДНИЧКОМ укусу. 41
Тако на пример оптичка физиологија би била
немогућа као наука ако се не би бавила нормал ­
ним оком, а не кратковидим или далековидим.
Према томе, то нормално око представља оно што
је опште, заједничко око (сенсус цоммунис), док
ненормално око представља изузетан значај,
посебно око. Исто важи и за естетичке феномене
и научну естетику, која се не може оснивати до на
оном што је опште, заједничко, што представља
Beћ~, HY, то важи за сваку науку.
11
Међутим, како наћи то опште, тај општи укус,
укус већине? Чувени немачки естетичар
био први који је решио тај проблем и основао прву
естетичку статистику. Он је то постигао експери­
ментишући са већим бројем лица мушког и
женског рода, која су добила задатак да изаберу од
10 правоугаоника разних пропорција онај који је
најлепши. Већина је изабрала онај по "златном
пресеку" (1:1, 618 ... или округло 3:5).
дакле, сматра оснивачем научне
Међутим, његов се експеримент односио само на
хоризонталне правоугаонике, а не
тикалне где "златни пресек" није ни из д алека
тако леп као кад је хоризонталан. Затим, Фехнер
није објаснио, ни покушао д а објасни, зашто је
"златни пресек" леп, а циљ науке није само кон­
статовати један феноме, већ и објаснити га.
Најзад, овај генијални писац, чија естетичка ста­
тистика представља први покушај те врсте, није
знао за рачун вероватноће на коме се данас засни­
ва свака научна статистика. Према томе, његова
статистика нема праву научну вред ност.
111
Услов да научна естетика буде основана састојао
се у томе што је било потребно да њен оснивач
буде у исто време архитекта, естетичар и физиолог
чула вида. Као архитекта, он је морао познавати
историју архитектуре, од египатске до наших
дана, јер она представља сав
естетичких феномена: симетрију, асиметрију,
ритам, пропорцију, хармонију и композицију. У
уметничким делима архитектуре, чија је лепота
требало да се објасни, констатована су два закона
хармоније: закон истог и закон сличног . Трећи
закон не постоји. Јер, ако форме једног архитек­
тонског дела нису ни исте ни сличне, онда међу
њима не може бити никакве хармоније. Пример
закона истог су понављање истог
класичној архитектури, или понављање
истог прозора у савременој архитектури.
42 Пример је закона сличног или сличт1Г'
форме перспективно добијене у готској архитек­
тури. Оволико о улози архитекте. Што се тич е
улоге естетичара, она се састојала у сазнању да се
лепо разликује од корисног. Тако ј едно архитек­
тонско дело може бити најлепше, а при то м
најнекорисније и обратно. Уосталом , предме т
естетике и није оно што је корисно, већ само оно
што је лепо. Естетичар архитектуре требало ј е,
такође, да зна да је естетички феномен феномен
привида и субјективан, тј. да не пре дстављ а
никакву стварност ни објективност. За естетику
св е је онако како нам се чини да јесте, а не како
јесте. Најзад, што се тиче улоге
физиологије, она се састојала у сазнању да се кон­
оптичке
темплација и перцепција једног архитектонског
Fehner.) је дела обавља у времену, јер очи не могу да виде
одједном (симултано) цело дело, већ сукцесивно,
тј. део по део тог дела . Отуда, мада је архитекту­
ра, објективно узев, уметност простора, она ј е
субјективно узев, тј. естетички, уметност времена.
Доказ је архитектонски ритам. Он је временски, а
не просторни појам. То се објашњава покретим а
Ф ехн е р се, очију у посматрању истих архитектонских форми,
нпр. истих стубова или истих прозора. Кад то н е
ест е тике.
би било тако, ритам тих форми не би уопште по с­
тојао. Из свега реченог може се закључити да је за
и на вер­
научно проучавање естетичких феномена
архитектуре било потребно бити архитекта,
естетичар и физиолог чула вида.
N
Најзад, неколико речи о архитектонској компози­
цији. Питање је да ли и овде може бити речи о
каквом закону, овде где се претпоставља потпуна
слобода једног архитекте, јер је реч о
стваралачкој интуицији, о његовој уметничкој
машти. Једно уметничко дело је производ дара, а
дар се не може научити. Међутим, свако
уметничко дело у правом смислу речи подлеж е
ипак извесној законитости. Оно је симетрично
или асиметрично, а закони симетрије или
асиметрије су нам познати. Изузетак чини само
савремена архитектура где више није реч ни о
симетрији ни о асиметрији, где је једн а
материјал
правоугаона површина р и тмички издељена низо м
истих отвора (прозора) . Међутим, није реч о овој
утилитаристичкој архитектури, која пре припада
грађевинсрству, а не архитектури. Реч је о
архитектури у правом смислу речи, тј . о архитек­
тури као уметности, о монументалној архитек­
тури. Овде важи следећи закон: једна монумен ­
тална архит~ктура треба да буде симетрична, јер
стуба у симетрија представља или изражава мирноћу,
озбиљност, достојанство. Скоро сва монументална
дел;;!. историје архитектуре су симетрична. Изузе­
T , I~ ' 1lше Парламент у Лондону и црква St. Etienne
du Mont у Паризу. Што се тиче асиме.трије, њу
треба примењивати на пољске виле, јер су у сло­
бодној природи која је такође асиметрична. Та
асиметрија даће израз веселости и динамичности
и тако одговарати потriуно једној пољској вили,
тј. идеји једне пољске виле.
у нашем главном делу 'Traite d'esthetique scien-
tifique de l'architecture" ми смо посветили једну
велику главу проблему композиције (стр. 210-262) .
Ту ће наш читалац наћи композиције симетричне,
почев од једног до пет правоугаоника, као и KO~­
позиције симетричне, почев од два до пет
правоугаоника. У овом исувише кратком и непот­
пуном покушају о научној естетици архитектуре,
нама је било немогуће да детаљније говоримо о
свим њеним проблемима.

1) Кritik der Urtheilskraft, str. 72, 157, 199,

izdaye Vorlanger.
2) Видети наше капитално дело "Traite
d'esthetique scientifique de l'architecture",
Paris, 1954.
3) Zur exper. Aesthetik, Leipzig, 1871. Vide-
ti, takode, па!; spis Le nombre d'Or (и
издање код Вlanchard-a, Paris) .

др М. Борuсављевuh, Архuшекша, докшор Парuског

Уnuверзuшеша, Laureat de L 'Academie des Beaux-Arts
1954, 1956. i 1958. godine. Charge de recherches аи
Centre National de [а Recherchе Scientjfique, бuв. uроф.
у Ecoles des Hau'tes Etudes Sociales u Parizu, бuв. хоп.
uроф. Београдског Уnuверзuшеша, Officier de ['Instruc-
tion Publique.
43
 11

де?а~~ЈIСII!е! ~a~Ьш~ р а«
и Жељка Гашпаровића

Награде аредстављају, у неку руку, јавни суд. то је основни разлог што дело награђено "Борбин ом "
наградом за 1993. годину износимо аред 'Читао'Це у облику документарне грађе, техни'Чке и
фотографске дескриа'Ције или цитата из већ аубликованих текстова у дневној, аериоди'Чној или
стру'Чној штамаи. (Редакција)

"Међу многим наградама Ова разноликост је дОlфинела бо­ ари томе и квалитет осталих ост­

1 •
које су додељиване архитек-
тонским остварењима на

тлу оивше Југославије "Борбин а "

награда за архитектуру је већ од
сам иг ао'Четка, захваљујуhи својој
концеа'Цији, ао стала најарести­
жније ариз'НDЊe за осшварење .на UOЛfJ
архитектуре.
И данас, у аосебним, не тако аово­
ЉHи J';€ условима за архитектуру,
ова награда је мало изгубила од свог
зна'Чuја и СЈща.
За "Борбину" награду за 1993.
конкурисало је шест архитеката,
од'liОС'liО тимова са соаственим ост­
flпрењима. Теме су биле разли'Чите.
гатству и разноврсности садржаја,
указујући да и аоред тешких услова
у области градитељства , наша
архитектура усаешно аокушава да
одржи аотребан корак и контакт
са својим временом и струјањима
која су арисутна у свету.
Имајуhи у виду зна'Чај који су, у овом
аогледу, аоказале одабране реал ­
иза'Ције из 1993. године , жири је
једногласно одлу'Чио да се "Борбина"
награда за архитектуру додели
стамбеној груаацији у ул. Аугуста
Цесар'Ца, аројекту архитеката
Миле'liије и Даркп Марушиhа и
Жељкп rпlll1ТI7!' ''Рllhfl, не умањујући
варења . "
"По својој 'Целовитости, укуаном
аристуау и схватању ароблема
стамбена груаација у ул. Аугуста
Цесар'Ца аредставља зна'Чајан до ­
аринос сраској архитектури, и
извесно је да ће ово остварење за­
узети одговарајуће место у разво­
јном ауту наше архитектуре. Ово
дело нам у исто време доказује да не
аостоје велике и мале теме, велике
,и мале архитектуре. Постоји само
добра и мање добра архитектура,
независно од тога да ли је
вели'Чина аростора или ·
зна'Чаја у аитању. И са мал- 45
11
и.м ствари.ма .могу се иостићи велuкu до.мети ".

проф. Александар Стјеаановић, аредседник, жuрu­

ја, "Борбuна" награда за архитек,туру за најбоље
реалuзовано дело у 1993. години", "ФОРУМ' број
х6, март-аарuл 1994., -часоаuс Савеза архuщека­
та србuје u Друштва архитек,ата Београда.

"На сиретио терасираии.м обро1tцu.ма Дедиња у

2 •
Марушuhа
улuцu. А. Цесарца ире.ма, иа коикурсу иаграђеи-
и.м, иројекти.ма архитеката Мuле1tuје
u коаутора Жељка Љшuаровuhа uзграђе1tо
u дарка

је девет двојиих, uородu'Ч1tuх, сиратиих кућа брuжљuво

усађеиих у иову урбаuy тоuографuју u иов зеле1tu ареал.
Иако су у ти.м кућа.ма тииски стаиови, иројектоваии
строго ире.ма 1tашu.м ироиисаии.м квадратура.ма u иор­
.мама, реалuзова1tе зграде су у лuк,ов1tо.м с.мuслу доведеие
до 1tајвuшег стеиеиа . То су куће са леuu.м, класu'Ч1tu.м,
кровови.ма u веици.ма, са једииствеии.м .модуло.м од
једие фја1tдре, иреиуие uрuклад1tuх иростудираиих u
uажљuво uзведе1tuх детаља, од рустuкал1tuх, .маркаит­
ио босuра1tuх соклu до слuковuтuх тера са иатривеиих
леuршавu.м uергола.ма. Сав тај архитектоиски ред је
uстоз1tа'Ч1tо иреиет иа окућиицу где је буквал1tо свака
стоиа тереиа лuков1tо иадграђиваиа 1tео'Чекuва1tu.м
лuков1tu.м акцеити.ма.

Паршер1tу обраду иростора 1tаглашава ииска декора­

тивиа ограда у коју су уграђеии uошта1tСКU са1tду'Чиhи са
кућии.м броје.м . Њихов иростории рита.м и .маркаитиа
жута боја са цвеће.м, шибље.м u стари.м борови.ма сиаја

uролаЗ1tика са сећање.м да је 1tешто сли'Ч1tо виђеио у

Даиској или иекој другој зе.мљи развије1tе ста.мбе1tе кул­
туре. Па зато ако треба иоирављати здравље, урба1tо
се релаксира ти, 1tешто иово доживети, уиоредити, за­
.маштати, .може се 1tешто од тога доживети
uеша'Чење.м до улице Аугуста Цесарца, а та.мо сетивши
се његаве "Цареве краљевиие", nеће бuтu тешко отети
се утиску да је ту .мала Краљевиnа архитектуре.

арх. Михајло Митровић,"У врху стамбе1tе кул­

туре", "Политик,а", 26.02.1994. године

"Куће су uзведе1tе ио за.мислu својевре.меио ирвои ­

3 •
аграђеиој иа коикурсу. Урба1tuстu'Чка иоставка
зас1tuва се па а.мбuје1tту .меко уграђеио.м у окол­
nу шу.му, uоuре'Ч1tu.м иродори.ма 1tuз иад тереиа u ио­
дуж1tu.м иnтерии.м улuца.ма блага иотеицираиих иер­
сиективиих сужења u uрошuреЊll. Ста.мбе1iе једииице
разлu'Чuтuх велu'Чu1tа вештu.м варирање.м архитек­

тоиских еле.меnата u иартија 1iU'ЧU.м ие одају 'Често

иеиријатиу видљиву uоделу иа uзвор1tе u uзведе1iе
тииове, ио дu.ме1iзuја.ма u ио uзгледu.ма. Једаи од
uзузет1tuх квалuтета овог градитељског 'ЧU1iа је сu.мул­
таност квалuтета u архитектоиских еле.ме1iата u
њихових склоuова. Осиовии фо1t иоститут је културо.м
зuда са бала1iсUра1iU.м uотезu.ма се.ма1iтu'Чкu иосећег u
се.ма1iтu'Чкu о'БЛОЖe1iог, .мењајући ири то.м боју од куће
до куће. Израже1iе, алu ие u висеће, стрехе иаводе иа
иеку давuy ве"у са Рајтовски.м ириициии.ма лаza1tог, леб-
 дећег легања крова на тело з?раде. Камерност Цвећаре
је у детаљима изразuто осмишљена, uотврђујући
' старо uравило да усuешном заuатско.м извођењу мора
детаљ. Жuри је са задовољством истакао иnдивидуал­
пост CMampajyhu
uример усаешnог разрешења односа амбијеnта и
да њuховоостварење аредставља
•
uретходити суuтилnост у uројеКщ'()вању тих детаља . apxumeKmype. "
JZaonu uрозори, камеnи заглавци, дијаzoналuо закреuу­
Саво Поuовиh, "Склад амбијента и урбанисти'Чког
ти димњаци, лукови гаражnих улаза, разnолика
браварија, UрОЗ0рске пише, стеuенишnо стакло
меити су који и uоједина'Ч,nо и атмосфером иамећу нове
- еле­
·
концеита", "Борба",

"Архитектуру Милеnије
18. фебруар 1994.

u дарка Марушиhа
стандарде београдским архитектима. "

арх. Бојаn Кова'Чевиh, "Мирис кућног реда", "Кому­

никација", 'ч,асоuис за урбанизам и архитектуру,
број 87, мај 1994. (Текст ТВ uрилога
"Деведесете" од Z9.1 Z.199fJ. године)
7 •
карактерише nајаре студиозаn аристуа који
развијају у нестандардnе архитектоnске
склоаове 'Ч,исте фуnкциоnалnости, аа аотом кроз иnси ­
стирање па фиnом детаљу долазе до хармоnи'Ч,nих и
из емисије
Г , A:~../e <j"">'"

4 .:';;;,::;::::~:;E::i:;:~;;= .~·~~rl~:~:,:,~ :~,: ~:~:~:~': ~:~:,:~;:~:~~~?3~~

!

0::::;0'
исuисали су једnу од најзна'Ч,ајнијих страница паше [,"
о
:::z
савремене градитељске хронике ... "
'--
".. . Сама фуnкционална решења стаnова су, како и до ­ гn
-.:::;1
ликује овим ауторима - оаробаnим мајсторима у овој ;;:::;;1
области, бриљантно nађеnа и могу да uослуже као ин­ r-...J
гтr
сuиративна интерuретација сувих нормативnих , ! ~
!!

шема.
'1 1: -
Г - ,~ ----.,1-rJ:::;:jt::::::::::::::::f] С
гn
Архитектура малог насеља у улици А. Цесарца садржи I __
ј
у себи сва добра искуства арошлости и савремених
:L -,--:---·9-----~·· ..
дocтигnyћa што је, У3 креативnу доuуиу аутора, дало I ... :: ,:::::

врхуnски резултат nашег стамбеnог градитељства дос­ :-:

, I

тојаn и страница интернациоnалnих стру'Ч,них гласи­

1__-_
ла."

арх. Милорад Х. Јевтић, "Дуuла круна", "НИН', 4.

'
марта 1994. године

"Архитектура, па аример, пије аастрактnа

б
, 5 •
слика која и када је nајбоља може бити и вeOM~
разли'Ч,ито оцењиваnа. Архитектура
свеарисутна, uоuулисти'Ч,ки видљива и мерљива, али,
Је
x;;t
:::::з:
'--
Г'Т1

па жалост, за лоше nамере nе вреде уверљив и докази. ~

Нека uокровитељи nаграде за културу и уметnи'Ч,ко ~

r-.J
стваралаштво докажу да нар. стамбеnо nасеље у улици г1'1
~
А. Цесарца у Београду није изузетnо усаешно и зnа'Ч,ајnо С
гn
архитектонско дело, које се може аоредити са
највишим дометима архитектоnског стваралаштва у
свету."

арх. Михајло Митровић,"Ко је КЉЈ'чар" - Зашто

ове ' године Скуuштина града Београда није 00-
делила награду и за архитектонско стваралаштво,
када је већ шо учшш.ла за осша.ле области уметности,
"Политика", 18.06.1994. године

"Награђеn објекат - стамбена груuација у »т,ици

6 •
Аугуста Цесарца у Београду је ао оцени жирија
усаешnа реализација сложеног урбанисти'Ч,ко­
архитектоnског аодухвата, а једnоставност урбаn ­
ист1:ј,'Ч,ког коnцеu,та и добра организоваnост стана еле ­
менши су добро и квалитетnо формираnог амбијента
који се код пас не среће 'Ч,есто. Ову zpyuau;ujy одликује до­
бро uростудираn и зuала'Ч,кu 1blUleneu (]:r,'к1ImРЈ,mП'l(.('/<1/
 сшамбеnог nасеља uзграђеnог аосле цuоnалnu лuк u облuковnу логuку .
. Другог свешског раша у Београду. Без Оnу коју крuсшuјаn Норберг -Шулц
икаквих ограда, nајбољег, nајлеашег (Schulz) сажuма у шрu шако аозnа­
u nајуаушnuјег. /1 ша и, рекло бu се, јасnа аравuла :
коnцеацију фuгуре "у шермunuма
арх. Михаило Мишровиh, "Вели­
рuшма u nааоnа, одnосnо ароаор­
ка награда архитектуре САС-а
ција ", хијерар:уију комаозuцuје
за 199!Ј. архитектама Милени­
грађевиnе u сшрукшуралnu идеи ­
ји и Дарку Марушиh", "Форум"
шuшеш. Украшко, велu Норберг ­
број z6, март-аuрил 1994 .,
Шулц, држећu се гешmалша (gestalt)
'Часоuис Савеза архитеката Ср­
као једnог од шеорuјскuх омеђења,
бије и Друштва архитеката
кући ваља nадомесmuшu фuгуралnо
Београда.

.. "Кућама па Дедињу,
својсшво, како бu
лu'Чuла па себе. Извесnо је да ша
оnа заuсша

8
аовршuне
•
Марушuhu доариnосе уn -
ааређењу облuковnе кулшуре
u аоешuке зuда u афuр­
шежња фuгурацuјu може бuшu осш­
вареnа једиnо аревазuлажењем (ма­
да ие u укидањем!) модерnи­
мацији сасвим класu"tnог арuсшуаа сшu'Чкuх идиома, 'Чак u без игре
фасадu. Тај арuсшуа аодразумева "аосш" - uкоиографuјом u алузuја ­
њеny шрuјадnу аршuкулацuју аушем ма. Марушuћu у шоме усаевају, а
шешког u сшамеnог бешоnског "Цвећара" задржава u модерие
арuземља (орета di natura, рекао зиакове: у расаоиу од редуковаnих
бu Серлuо), фunо рuшмоваnог u ориамеиаша до оршогоиалиог моду­
мекше обрађеnог аојаса сарашова ла. Ова архuшекmура ие улазu, дак­
којима је аоклоњenа u боја (орета di ле, у рuзu'Чиу аваnшуру иеког од
mаnо) u "tешвороводnог, сасвим аосшмодериuх арограма, задржа ва ­
шрадuцuоnалnог алuшког крова, ко­ јући се иа оnоме шшо је њихова аров­
доаадљивих лuковnuх решења .
ји је, "tunu nам се, nајуае"tашљuвuјu ереnа, емаиријска аословuца: кућа
Овакав арuсшуа се разлuкује од ма­
елемеnш грађевиnе. ]едnосшаваn u иије "машuиа "; оnа иије само
совnог рушunског рада који је аре­
елегаnшаn, оп уараво "ариања" па сааваоиица иего u дом; оиа иије
алавuо пашу средиny. То се nајбоље
кућу, осшајућu да лебдu за nијаnсу само сшаидардuзоваиа амбалажа
О"tuшује па сшамбеnом комалексу
аосмашра"tеве имагиnације. ту ос­ већ u озuдаи соцuјалnu иnдивидуум;
"Цвећара" који саада у nајлеаше u
ешљuву шеnзuју uзмеђу крова u ие 'Чuша се шек као шехиолошкu бре­
nајусаешnuје захваше у београдској
nашкрuвеnог, аушорu аосшuжу вијар, већ u као мешафора; оиа ие
сшамбеnој архuшекшурu.
алuшкuм аовла"tењем фасаде у арави соцuјалие револуцuје, већ 'Чува
Најnовија реалuзацuја у улuцu Ау­
аошкровnом делу у сеnку, осшављајућu сећање градећи свесш својих сша­
гусша Цесарца круnuше њихово доса­
кров па шаквом, ешерu'Чnом аојасу. пара."
даш'Ње бављење архuшекшуром u
аредсшавља фunалnу ареаоруку за Аушорском вешmunом демоnсшрu ­
Владимир А. Милиh, "Ессе
улазак међу добuшnuке Велuке nа­ раnом па apojeKmy сшамбеnuх згра­
hoтe", "Ре'Ч", 'Часоuис за књи­
граде архuшекшуре Србuје. да у улuцu Аугусша Цесарца,
жевnост и културу, nовембар
Дожuвелu смо да у 90. nедељи архuшекшu Мuлеnuја u Дарко
1994, број О!Ј
блокаде u својеврсnог цuвuлuзацu­ Марушuћ могу бuшu aOy"tan аример

јског караnшunа можемо да младuм градuшељскuм геnерација­

кажемо да је у овом времеnу ма које аокушавају да у градској

завршеnа uзградња nајлеашег сшамбеnој кући развuју коnвеn-
 • о '. ~ • " •

• о. о

.0 . . . .

... .: . . " . . " . " . "' . .

•
АРХИТЕКТУРА
ПРОЈЕКТИ И РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Објекте публиковане у овом броју одабрала је група историчара
уметности, сталних сарадника Истраживачког центра за гра­
дитељ~ко наслеђе хх века

iL ~l
.. - - - I

-t f f
r

р .,{

. ----
III
, .------_ .. ..

\_....-....-i.,

Ј L~_~:._()_'~_ ~
 11
ИЗБОР ДИЈАНЕ МАРИЋ

Стамбени блок 7а
Отона Жупанчића 32б, Нови Београд, 1992.г.
Марио Јобст

У
ткиву Новог које структуирају обје­
Београда кат, супроставио Је

стамбени микро структуру снаж­

блок 7а издваја се својом них, облих и дубоких

аутентичношћу и ху­ тераса-лођа, које осим
маним приступом пре­ функционалног имају и
ма колективном стано­ естетски квалитет. По ­
вању. У односу на моно­ стављајући уочљиве
тоне и сиве павиљоне у масивне стубиће који
суседству овај блок делу­ наглашавају елемент
је формом и бојом и лођа остварио је детаљ
пружа један од могућих одговора на "индустри­ кој и оста вља утисак динамичне игре архи­
јску' архитектуру Новог Београда тектонских структура. Материјални деликатне
у П Ј:юјектантском поступку архитекта Јобст беле и беж боје које је употребио на фасади изд­
нагласио је неколико елемената . Желећи да вајај у облик из околине и дају му посебну плас­
избегне запуштене и неуређене шкарпе око тичност.

кућа, комплетно решење је поставио на "посто­ Овак вим поступком понуђен 'је станарима и
ље" које формирају каскаде са зеленилом. На тај квалитетан пр~стор за сопствену креацију. Не
начин визуелно је одвојио зграде у блоку и дао чини се случајним што корисници, галеријом
им посебан квалитет. У формирању фасаде прекрасних зелених и цветних аранжмана,

архитекта је користио два основна поступка. украшавају дубоке лође, и тако дају пози-
Макро ПОЈТ~ ,rrf{ израженој ј;:'! R'ИМ П f"f) ТИ R';:t Jf;:t М;:'! тива н одговор на концепт архи текте. 51
11
Orамбено­

П
оступак и н терполације ликава тражење симбиозе тради­
нових архитектонских ционалне и савремене градске'
пословни
структура у ИСТОРEUске архитектуре.
комплекс целине, у процесу ревитализац~е Изведени објекти само су део ком­
културног наслеђа, веома је плексног ширег урбанистичког

"Мегдан"
. .
сложен, одговоран и креативан. захвата КОЈиме Је третиран не

Такав проблем имали су архитек­ само проблем супраструктуре

ти Тимотијевић и Балубџић када него и партера, односа према

Угао улица Дечанске су ПрОЈектовали стамбено­ реци, меморЈЧИ места, топоними­

и Вуколе Дабиhа, пословни комплекс "Мегдан" у ма и визураМа. Служећи се јези­

Ужице, 1993.г. Ужицу. Њихово решење пред­ ком савременог градитељства

Михаило Тимотије­ ставља пример савременог присту­ архитекти су изградили структуре

виh, Мирослава па реКОНСТРУКЦИЈИ старог ткива које нису индиферентне према

Петровиh-Балубџиh града, које у најбољем светлу одс- СВОЈОЈ околини него, напротив,
. .
ПОШТУЈУ ОКРУЖЈе и
остварују склад и
комуникацију са
градским ткивом.

Посебно студиозно
и промишљено при­

шли су аутори об­

ради фасаде. Хо­
ризонтална раш­

члањеност објекта
наглашена је коло~
надом у приземљу,

увученим задњим

спратом потенци ­

раним колоритом и

Јаком надстрешни­

цом двоводног кро­

ва. Овој поставци

ритам даЈУ вер­

тикални акценти

прозора повезаних

кроз две етаже и

угаоне теме које

аутори студиозно

обрађују. Нарочита
пажња посвећена
је дубоким нишама
и жутим полу­

кружним стубови ­
ма који оплемењују објекат дета­
љима.

у односу на послератне изграђене

нове делове Ужица, који су такође
били примери модерног грађења
свога времена реализаЦИЈИ

М,ихаила Тимотијевића и Миро ­

славе Балубџић уклапа се у савре­
мени начин гледања на рекон­

стrукп~у града.
52
•
111

"СтеКо"
Пословно­
-комерЦИЈални

објекат

Облаковска 61а,
Београд, 1992. г.
Јосип складишног блока окренута ка ауто-путу

Пиласановић пресвучена је зидом у опеци и камену са

нишама у стаклу, КОЈе су детаљ естетске

функције и дају ритам издуженом корпусу.

Улаз у објекат је потенциран заталасаном

П
ословно-комерцијални објекат "СтеКо" настрешницом КОЈа произилази из снажне

специфичан је како по садржини, тако

по локац~и и архитектонском решењу.

Сазидан уз сам ауто-пут представља атрак­

тивну реперну тачку на путу кроз Београд .
Архитекта је имао комплексан задатак укла ­
пања различитих садржаЈа и савладавања

специфичне локације, што је за њега био под­

стрек да оствари компоновану, духовиту и

ликовну игру формама и матер~алима . Спо­

љни пластички исказ аутор је базирао на
функционалној различитости појединих
делова објекта (складишни простор-хала ,
пекара, ресторан, канцелар~ски простор и

биро пројектанта.) . Промишљеним поступ­

ком декомпоновања, па прожимања кубичних
и облик форми уз "пробој" конструкције на
фасадама, остварио је пластичан и ориги ­
налан склоп ликовних вредности. Фасада

округле угаоне форме. Фасада као Гучевској

улици има мирнији третман и обрађена је у
мермеру са отворима по етажама. Судар двају
габарита решен је формом од стакла, ваљкас­
тог облика која је централни мотив архитек­
тонског израза. То је "нуклеус" или "матица"
која зрачи богатством облика и матер~ала.
KOHCTpYKц~a на крову као и натпис "СтеКо"
интегрални су део композиције. Тај конструк­
тивни симбол потенцира посебан и
динамичан карактер објекта и указује на
ликовну и естетску културу аутора.

У ткиву града које је нака:Ца било без посеб - .

них обележја "СтеКо" живи и генерише шири
простор дајући му идентитет, уједно на сваку
следећу реализаЦlЧУ у околини овако квалитет­
но решење инспиративно деЛУје.
 11

ИЗБОР ЉИЉАНЕ
М И Л Е Т И Ћ - А Б РА М О В И Ћ

ОТТ! "Милош Црњански"

Ђорђа Огњановића 2, Београд, 1992.
Зоран С. Јовановић
Борисав Поповић

З
града школе пројектована је у склопу
решења парка "Garden City" насеља "Сунчана
падина" на Бановом брду.
Својим положајем и величином доминира околи­
ном. Полукружним обликом одговара на зграду
обданишта преко пута, и као јединствен ансамбл,
видљив из даљине, дефинише овај део града.
Комплексан програм школе за 81 о ученика решен
је кроз сложену основу где су одређене функције
груписане у посебне сегменте повезане непрек­
инутим током комуникација. У технолошком
смислу школа је опремљена да испуњава високе
стандарде у обављању наставе. Поред учионица­
кабинета и библиотеке, и пратећи садржаји,
кухиња са рестораном и зубна ординација, допри­
носе да се ученици крећу у заокруженом, сигурном
и пријатном простору.
Кубичне масе вишенаменске и фискултурне сале са
полукружним учионичким трактом, услед пада

терена, остварују динамичку структуру односа

маса. Фасаду према парку формира учионички
тракт чији полукружни облик паралелно прати
пад терена. Тако монолитно изражену ХОРИЗОIl-

талу наглашавају траке прозора,

дајући овој фасади монументалну
ноту. Горња фасада са улазном
рампом разбијених је, равних
волумена, уритмљених равномер­

но распоређеним отворима про ­

зора. Читав прилазни простор
уређен је у складу са зградом и
завршен до таквих детаља као што

__~"""""'....... су канделабри.
Хармонична уравнотеженост
1сложене структуре маса и облика
чини да овај објекат поред све
џинамичности има скоро

класичну једноставност која одаје

прецизну руку и промишљени

идејни концепт самодисци-

плинованог архитекте. 55
111
о б лика, "б рутално " постављене, издижу се

три зида управно на изохипсе терена . Читав

Комбинована дечија
простор је покренут, снажна закривљеног

установа- обданиште зидова, однос маса и преграда помера

границе између екстеријера и ентеријера.

"Бајка"
Динамичним усмеравањем кретања остваре­
на је унутрашња јединственост и захтевана
прегледност. Главна карактеристика објекта
Насеље »Сунчана падина«, Београд 1993.
је мноштво детаља који су формирани пос­
Бранислав Реџић, драган Ивановић
тупно, у току извођења . Различити облици

З
града обданишта пред­
CTa~љa реализовани део

ПрОЈекта у склопу ширег

решења урбанистичког плана

насеља " Сунчана падина".
План предвиђа на месту
Репишког потока уређење
простора парка чија доминан­
та је већ оформљена изгра­
ђеном целином од два објекта
намењана деци: обданишта и
школе. Положај и облик објек­
та дефинисани су жељом да се архитектонско зида , отвора, стуба, колонаде, промена ритма,

дело уклопи у флуидност терена будућег живописно примењени матеРIЧали уз изрази­

парка, као и да се фокусира осовинска визура. ту ПОЛИХРОМIЧУ, одају одређено размишљање
Из специфичне геомеТРIЧе основе бадемастог у тренду светских струјања, али су и израз
индивидуалног

градитељског

осећања.
Својеврсни не­
конвенционал­

ни приступ у

решавању куће
за децу, апсо­

лутно Је дао

занимљив и ма ­

штовит архи-

--- тектонски об-

lli==·
~:::.._ лик и простор
који деца дожи­
вљавају као део
света прилаго­

ђеног њиховој,
дечијој мери.
Чини се као да
је Алиса за собом
оставила одшкри­

нута вр ата.
 Стамбена кућа
•
Личка бр. 3, Београд, 1992.
Бранислав Митровић

. рмирану као низ по­

везаних веранди, КОЈе

омогућавају спонтанију

- комуникаЦИЈУ и прис­

ност суседа, а

племеНИТИЈе живљење.
тиме и

Минуциозно пратећи
градаЦИЈУ зида, као

примарне структуре, од

приземља ка крову са

наглашеном вертикалом

улаза, СВОЈственом ли­

, ковношћу остварује за­

пажену МИНИЈатуру у

градском ткиву за Јед­

ну профану тему каква

Је становање.

Ю
ћа је постављена према
предратној матрици Кара­
орђеве улице. У први
мах ограничавајућа околност
упутила Је на концентрисано

трагање за Једним суптилним

и хуманијим решењем. Митро­

вић, као архитекта суверен је у
решавању проблема стамбене
архитектуре и њеног облико­
вања, овде се одлучио на

покушаЈ транспоновања духа и

атмосфере старог Београда.

Унео је два битна елемента,
мvтив улаза као портала у мер­

меру, и дворишну фасаду фо-

• Ентеријер АтеЈЬеа 212
Иве Лоле Рибара
Е
нтеријер и екстеријер Атељеа
изражавају промењену концепцију
позоришта КОЈа Је дI-Uаметрално супрот­
на од претходне. То више није позориште са
авангардном нотом из доба Мире Траиловић.
Концепт управника Љубомира Драшкића,
под чијим утицајем и сугестијама је Атеље
реконструисан, предвиђао је да
постане позориште лакшег, забављачког
жанра, чак bapI-Uете, уз захтев да се то одрази
на фасада ма и ентеријеру као видљива
веселост. Добијени резултат сигурно одражава
разнородност пропорција, детаља и матерЩала.
Ефемерни карактер и хетерогени програм
организације и функције позоришта,
. .
изражени Језиком наручиоца КОЈИ говори у
светлу својих потреба, поставили су пред тим
архитеката тежак задатак . за превођење у
архитектонски језик. Спољни изглед је
решавао Ранко Радовић, ентеријер Душан
Тешић и Радивоје Динуловић бавио се архитек­
туром у смислу позоришне технологЩе.
Процес пројектовања и изградње позоришта
трајао је пет година. Има пробну, малу и
велику салу и ПI-Uацету као летњу сцену.
58 у технолошком смислу је НflјБОЈЋе
21, Београд, 1991.
душан Тешић
опремљено позориште на Балкану.
212
При решавању eHTep~epa Душан Тешић је био
суочен са јасним захтевима наручиоца о
карактеристикама ПОЈединих простора: да
улазна партија хола делује грађански, горњи
хол салонски док је у сали једино битна сцена
- да само она буде видљива.
Атеље Овако супротстављене захтеве Тешић облику­
је драстично изражавајући промену функци­
ја и атмосфере између холова, у приземљу и
на спрату, и сал~. Фасцинантност улазног
. .
хола произведена Је ПОЛИХРОМI-UОМ и лепотом
природног камена, употребом огледала,
месинга, варирањем облика и детаља.
Отменост и топлина зраче из племените
природе дрвета којим је обложен горњи хол.
у извођењу је обновљена примена заната,
посебно приметна код обраде камена.
Наспрам раскоши и сјаја холова, тамни на и
строга утилитарно ст сале је још већа. Зидови
су обојени бојом која апсорбује светлост
(НАСА ову боју користи за сателите).
Целокупни 'ентеријер је контрапукт сјајне
..
ПОЛИХрОМИЈе и таме, китњасте раскоши и
минимализма утилитарности, Један занимљив
и nизаран простор с мноштвом асоцијацЩа.
 11
ИЗБОР ВЕСНЕ
МАЈСТОРОВИЋ

СтамбеI-IО -пословни објекат

угао улица Тадеуша Кошћушка 54-56 и Солунска 2, Београд, 1994.год.
драгослав Терзић

Р
ешење стамбено-послов­ постављање ролетни делом на

ног објекта на углу улица лођама, у фасадној равни зидо­

Тадеуша Кошћушка и ва, којима је остварен посебан
Солунске представља интере­ третман полузатвореног прос ­

сантан покушај прилагођа­ помоћ којих се, смицањем и тора, боља термичка и звучна
вања и уклапања релативно каскадним смењивањем пос ­ заштита.

великог објекта у панораме
тигло визуелно смањење силуете, Због претварања дворишног
а са друге стране, успостављена простора у јавни садржај (у
Је пропорционалан уравноте­ будућности предстоји враћање
жено ст односа маса са суседним Синагоге у првобитни облик),
зградама. приступ дворишту је решен
Аутор се код овако осмишље ­ преко два пасажа: из ул.

ног приступа, пажљивим рас ­ Тадеуша Кошћушка и новопро­

поредом фасадних елемената и јектованих објеката - идејна
матер~ала, опредељује за хори- решења у ул. Солунској бр. 8, и

§/

I
о/
(/)/
I
/
I

1
I
I
I
I

Ј
I
I
I
I
!
I
I о о о о

/
/ ®-(56)- - - - - - ----i
_._ _ ---1_._. _ ._ _ _ _ _ _ ._ ._ ._ _ _ ._._ _ _ _ ._ ._ _
Todeu~o Ko~cu~ko

зонталну поделу фасадног пла­ у ул. Јеврејској бр. 11-13, доноси

тна, повезујући тако разли ­ исти аутор.Ликовно облико­
чите делове његове целине. На вање објекта произашло је из
тај начин се и пословни прос­ напред наведених услова и

тор смештен у приземљу и жеље аутора да се уз савремен

мезанину, повезује истом бојом израз и поштовање одређених

и структуром вештачког каме­ елемената, као што су: визура,

различитих улица, са неЈед­ на, хоризонталним фигурама, волумен грађевине, осунчаност,

наким спратним висинама које га истовремено и одвајају комуникаЦИЈа, прилагоди пос ­

кућа. Покушај је направљен од горњег, стамбеног дела. тојећем градском ткиву и

разбијањем основне структуре Један од препознатљивих де­ ширем амбијенталном
објекта на мање елементе, уз таља у самом кnттпrпту је и наслеђу. ~~
11
Кућа породице Челар
:М : lјею-! 'П{Д 1а, Земун, 1991. год.
Бранислав Orојановић, Светлан Лекић

Р
аскошна грађанска вила (600
m 2) реаЛl:iзована разумљивим
језиком савремене архитек ­
туре. У реализац~и куће аутори се
нису определили за постмодернс

форме нити за актуелни архитек ­

тонски тренд. У њеном обликовању
више се окрећу еклектичким
истраживањима, избегавајућ 1[

помодност у детаљима. Широко

хоризонтални избачени кров асоци­
ра извесна решења Franka Lioyd;,t
Wrighta. Понављањем и ширењем Р='--

основних лин~а волумена куће IIa i ~_ _ ~__~

~-- '
OSNOVA PRIZEMLJA
вешто укомпоновано степениште и

разигранс масе ниских зидова KqJC

га прате, дошло је до претапања Сlперијера у тремом, са ]'латким стубовима без у:зкраса l!
екстеријерни простор и обрнуто. На тај начин терасом изнад љега.

разбијена компактно ст строге форме, доведе­ Пројекат породичне куће Челар представља
на до саме границе Јединствене и затворене експеримент и у програмском смислу.

целине, успева да сачува интимност места . Сви елементи у целини откривају успешан
Ликовни и знаковни идентитет виле спој компромиса између уверења аутора,
60 наглашен је истуреним полукружтттт\г Уl'('П, ~ пттвеститора И затеченог окружења,
 11
Пословни Биљана Ђурић, арх. Љиљана Јанковић, арх.
Душан Ђорђевић, арх. Татјана Тадић и инг. Сло­
бодан ЦвеТКОЈ~ић.

објекат
Обилићев венац 10а, Београд, 1994.год.
iКиворад Лисичић

Р
еализацијом вишенаменског пословног
објекта на веома малој локацији, аутор је
испољио умеће да се потпуно прилагоди
затеченом амбијенту. Објекат основаним лини­
јама, волуменом, спратношћу, отворима и
балконима, прати суседну зграду на коју се
надовезује. Вештом употребом материјала и
нагласком на благо залученом углу са акценто­
ваним оштрим испустом кровног венца, откри­

вају се елементи препознатљивог и читљивог

метода. Аутор овом реализацијом показује да,

нови објекат сасвим прилагођен одређеном

архитектонском контексту, може и сам да посе­

дује интегритет и самосталне уметничке вред­

ноС'ги.

у реализацији објекта учествовао је радни тим

у саставу: арх. Горан Мартиновић, арх. Дубравка
POSLOVNI ОВЈЕКАТ - 081LICEV VENAC -8EOGRAD
А.'1ањац, арх. Ј'.1иломир МИЛОС<lnЈТ.rnпћ . :lГ" 8U SINESS CENTER а! ОВILI С ЕУ VENAC - BELGRADE
 и ЗБ ОР с !-I Е )1-( А н Е
~·1 А КСИ Ћ

Пословни објекат
Маршала
Толбухина 31 -33,
1991.
Србољуб
РОТClП

А
налитичним и про­

мишљеним методом,

архитекта Србољуб
Роган успео је да оствари
нову креаЦИЈУ, модерну и

функциналн~ примерену
околини, где НИЈе реч о

уклапању већ о једном

коректном ДИЈалогу са

окружењем. Основни волу­

мен објекта функционално
је обликован, тако да је
постигнута максимално

корисна површипа на даТОЈ

локацији. Угаоним, дијаго ­

налним улазом и елементом

волумена наглашена Је ори­

јентација ка тргу Славија.

Рашчлањеност фасаде по
хоризонталпом и верти­

калном плану стубовима,

гредама, балконима, истиче
детаље. Одмереном обрадом,
ПрОПОрЦИЈОМ отвора и пара ­

пета и вештом употребом

. .
матерИЈала унета Је све-

жина и колорит у

62 сивнЈТ() УЈПfТ~е.
 11
Универзална хала
Нови Београд, почетак геаЈТl1зације 1991, аутор: Влада Славица
пројектантски тим: Ана Радивојевић-Миlшновић, душан Поповић и Александар Алексић

Р
еализација Уни­ истиче конструкција
верзалне хале, остварена на начин

по сложености КОЈем се ретко при­

програма, димензија­ бегава на објектима

ма, а посебно у кон­ великих размера.

структивном погледу, Примењена је пред­

представља Једин­ напрегнута затезна

ствен подухват на бетонска конструкци­

нашем простору. Ја, при чему доњи

Лоцирана у блоку 2 5 ~ појас чине каблови а

на Новом Београду, . I'ОрЊИ су бетонски
Универзална хала елементи. Комплетна
или Београдска арена, кровна конструкција
чији су капацитети је монтажна. Аутори
18.000 посетилаца, конструктивног реше­

пројектована је као ња су: др Милорад

елемент шире ком ­
позиције која подра­
зумева уређења чита­
вог блока. Са дименз­
ијама 132/102 м и ви­
сином од з6 м, хала је
Ивковић, др Живота
Перишић, др Марко
Аћић и Александар
Папков.
манифестација. При на Флориди). У тра­ Поред објеката 1<оји
формирању програма гању за наЈадекватни­ припадаЈУ хали, пре­

пројектовна као кру­ коришћена су искуст­ јим решењима, прое­ двиђена је и изград -
жна форма, тако да ва сличних примера Јкат Је у току реали­ . ња пословних и стам­

задовољава потребе у Европи ("Берси") у заЦIUе претрпео бро­ бених објеката укуп­
широког спектра Паризу) и Америци јне промене. На доса­ не површине 96000 т 2 .
спортских, музичких, (спортске хале у Хју­ дашњем степену реа­

позоришних И Ј1 РУГИХ СТОНУ, Њv Ог.тТР:1 ПП'. .ттИ~:1 пије посебно се 63

УРБАНИЗАМ
';f" Об
Н О В а г р а дов а
П п the article there is emphasized the necessity оЈ
mоте rational organization and building-up оЈ
towns, id est, оЈ towns renewal as cultural and есо-
~ nomical component if the building estate use in Serbia.
Ср би]" е и There ате cited and surveyed problems оп system оЈ
~ uтЬаn planning and its unadaptation to new social
: conditions, in which two tendencies ате being the
~ регулациони план moreandmorepolarized:tendencyoJmarketdevel-
~ opment, id est individual interest, and tendency оЈ
с5
:;;: public interest protection.
1: Борислав Оп the base оЈ experiences in Serbia Јrom the earlier
.; Стојков* period and experiences oJthe developed countries,
.~.. there is emphasized the importance oJregulation plan, as instrument оЈ
u towns renewal, inJront oJwhom there must exist the clearly deJined pol-
~ itics, оЈ the land, communal and cultural, expressed Ьу general town plans
~ and general politics ifspatial and economical development.
~

~ Јп the article there is given the aspect оЈ the regulating plan (table оЈ contents and tasks) оп the base оЈ
author's practical experience.

чврсти еколошки али и економски разлози који

О
пшти принцип економске стабилизације и
захтев за уравнотеженим економским и кул­
турним развојем Србије налажу максимално
рационално и оДговарајуће коришћење грађевин­
ског фонда чији се највећи део налази у градовима.
Обнова изграђ,ених делова постојећих градова у
Србији у том погледу представља
могућност односно резерву у развоју.
указују на неопходност обнове насеља, посебно
градова у Србији.
у таквој ситуацији систем урбанистичког плани­
рања и урбанистичких планова представља једну
од битних компоненти (поред просторних планова
драгоцену и политика које утврђују републички или општинс ­
ки органи) које утичу на квантитет и квалитет

Цеnшралnu део Јагодиnе - Посшо jehe сшање
Велики проценат грађевинског фонда у градовима
Србије је старијег датума те му је технички, економ­
ски и морални век одавно истекао. Фонд новијег
датума рапидно пропада услед неодговарајућег сис ­
теМа одржавања. Поред тога, озбиљан проблем у
насељима Србије чини комунална инфраструктура
као добро од општег значаја, чије стање такође
захтева пажљив ПОС'ГУП;1~ и ()hПАI'У. ИЗ<I С1\ега стоје
Цrnшралnu део Јагодиnе -Идејnо уfl5аnuсшu'!.ко реше1Ье као оcuов
за реzулацu01iU алаn (дР Борислав Сшојков са арх. љ'ftunо.м Сше -
фаnовuh Tacuh)
обнове г ра дова. Садашњи систем урбанистичког
планирања са детаљним урбанистичким планом
као основним документом којим се утврђује тзв.
"општи интерес" је показао крајње негативне
последице у погледу обима и квалитета
урбане обнове. Ради тога, враћање целовитој
регула цији rp<l ЈТ;:Ј, уз примену савремених 65
метода дефинисања правила намене земљишта и Треба уочити да је до тог периода у Београду и
изградње, изгледа предуслов систематске обнове другим градовима Србије примењиван систем регу­
градова у Србији. лационог (основног) планирања који је установљен
Инструменти генералног урбанистичког плана који још Грађсвинским законом из 1931. године. Према
треба да послуже тој сврси су: план регулације, том Закон)" регулациони план је одређивао:
план парцелације и програм обнове града. 1. Грађевински рејон са границама ужег и
ширег рејона
1. Осuове <радске регулације и аарцелације ~. Заштитни појас
3. Регулационе линије улица и путева (са
Систем детаљних урбанистичких планова, уведен у ознаком њихове ширине), тргова, тро­
праксу СР Србије 196з. године,) уместо дотадашњих тоара, водотока, вртова, као и регулацију
регулациопих планова општина, допринео је једној места на којима се комуникације
од најдубљих криза урбанизма од рата наовамо. У укрштају
материјалу Скупштине града Београда из 1989. 4. Грађевинске линије зграда, где ове одступају
године дословно стоји: од регулационе линије
"Дугогодишња искуства у Београду показују да је 5. Правне и потребно земљиште за жеЛt'З1НIIl\Т.
стаље детаљног урбанистичког планирања Tpa\1BaJCKII, ВО i IIlИ, аУТ()\lоб~I . IСКН 1I

незадовољавајуће и поред бројних и значајних

заокрета који су више пута предузимани у погледу
начина израде детаљних урбаllИСТИЧКИХ планова.
љиховог садржаја, начина сарадње у њиховој израД~1
и др. Ова врста урбанистичког планираља изазива
највише проблема, скупо кошта, одвија се по комп ­
ликованом поступку, израда дуго траје и успорава
се ефикасна изградња".). Као главни разлози за ове
проблеме у Србији, али и у цел~ ЈугославијИј) истичу се:
- недовољно јасан статус ове врсте планирања;
- заостајање професије планирања у односу
на потребе друштва;
- сложена правна регулатива и разуђеност
прописа који се тешко повезују и
спроводе;

економске тешкоће односно захтеви

привреде за ефикаснијим одговором
урбаниста на њихове потребе.
Компликованост просторне структуре Београда ~I
њена незграпна организованост преко 16 градски:>:
општина, заједно са заостајањем у области генер ­
алног урбанистичког планирања и плана, крајље
хаотичан и друштвсно штетан систем израде ових

планова (ради их ко хоће и како хоће, по систему ю)

тражи мање) у неосмишљеној сарадњи са комунаJl ­
ним радним организацијама и политици уређСII,;l
градског грађевинског земљишта још више ДОПР~I ­
носи дебаклу система детаљних урбаНИСТИЧКl1 х
планова који је 197з. године фактички инаугурисаll
као "метод просторног планирања који се приб­ ЦеuшраЛ1l и иео ()ј реUUБЩl - uосшu jI;!ie сшање

лижава методу архитектонског пројектовања ...

Детаљни урбанистички планови представљају ваздушни саобраћај
мешовиту граничну зону између урбанизма и 6. Теренске и нивелационе коте улица, тро­
apXl'~TeKType док (основни) регулациони планови тоара, тргова и других комуникација
спамају потпуно у област урбанизма"4). Управо та (нивелациони план)
идеја мешања планирања и пројектовања односно 7. Површине за становање, трговину, индус­
одбацивања планирања као независне делатности трију, војску, игралишта, паркове,
која се бави заштитом јавног интереса, видеће се гробља, вртове, шуме, поља, итд.
каСНИЈе, наЈвише доприноси стварању кардинален 8. Грађевинске зоне с обзиром на саму густину
забуне која је изазвана мешањем два деференци­ насеља, Начин изграђивања и висину згра ­
рана појама: планирања града и урбанистичког да (густо, средње и ретко насеље)
пројектовања или, општег и појединачног 9. Места за јавне грађевине
6fJ интереса. Уредба о извођењу rрг-,nтационог плана садржала је
по истом Закону:
- прописе о изграђивању улица и путева;
- ближе одредбе о грађевинском рејону
заштитном појасу и њиховој подели за
разне сврхе и потребе;
- ближе одредбе о постројењима саобраћаја;
- грађевински и финансијски програм са при-
оритетима.
Ова верзија провереног средњеевропског модела
урбанизма се без промена задржала најдуже у прак­
си југословенског законодавства, доказујући тиме
своју једноставну и универзалну рационалност .
"Овај ефикасан систем планирања града временом
ерод ира под притисцима промена у схватањима о
функцији урбанизма. Чврст оквир урбаног реда и
дисциплине у понашању који такав систем носи у
себи долазио је постепено у конфликт са идејама
Це'liшрал'liU део Обре1!овца - идеЈНО ујЮанuсшu'(ко решење
(дР Боpuслав Сшојков са арх. Љ)бu'liОМ Сшефа'liовuh Tacuh)
светске урбанистичке авангарде из двадесетих год и­
на о слободи стваралаштва, које су после
године наишле у Београду на врло плодно тле за свој
развој. Циљ модернистичког оријентисања урбан­
иста тога доба да свако ново насеље, сваки нови
урбанистички ансамбл направе битно другачије од
свега што је до тада створено добија пуну подршку
так(, да је грађевински правилник (саставни део
поменутог грађевинског закона из
Б.с.) проглашен застерелим и стављен изван снаге у
име виших стручних циљева",).
Занимљиво је уочавање из истог материјала да се
регулациони план губи из београдске праксе оног
момента када планерска ДOKYMeHTaц~a постаје
и роба, односно када урбанистички планови из сис­
тема буџета прелазе на систем уговарања према
за KOJ-ЈИ'vlа понуде и потражње. Пошто се ретко ради
и пошто је сувише јасан, регулациони план губи
интерес струке а у први план долази документ који
се ради много и често, уз безброј измена и допуна, а
осим тога бави се и квази пројектовањем( 1989. у
Београду је рађено цо детаљних урбанистичких
планова, а данас их има преко 600!!). Из тих и
многих других разлога, нови Закон о планирању
(радни текст Нацрта урбанистичког закона, септем­
бар 1994.) предлаже враћање идt1и о регулационом
урбанистичком плану.
Ова идеја је, међутим, стално присутна у београд­
ском урбанистичком серклу. Озбиљан покушај је
направљен 1981. године у материјалу који је аутор
овог текста спремио за Скупштину града Београда
где Је констатовано:
1. Израду детаљног урбанистичког плана
данас покреће појединачни инвеститор да
би се његов интерес кроз план утврдио
као општи интерес. Постоји неизвесност
да ли ће и када започети израда плана,
као и неизвесност око доследности реал­
изације плана што изазива неповерење у
данашњи начин планирања реконструк­
ције града. Напокон, дуг период од усв­
јања до реализације плана и његово мање
више локацијско остварење до краја
девалвира данашњи процес планирања
града.
~. Да би се избегле уочене недоследности,
предлог је да се у оквиру прпреме програ­
ма средњорочног развоја редовно присту­
па изради планова којима би према
одређеним принципима урбанистичког
планирања била истовремено покривена
читава изграђена територија Београда.
Планови би били рађени у програм ира­
ном временском циклусу и њиме би треба­
ло утврдити оне елементе који пред­
стављају општи интерес на нивоу града.
Овим би се избегла забуна око нивоа
интереса као и неизвесност ко ће и када
добити план.
2. Смисао регулаЦUО1iог ала1iа као U1iсшру.меn ­
1945. ша алаnа града
Документ којим се регулишу основна техничка
правила изградње града настао је у оквиру аус­
троугарске администрације крајем ХЈХ века, те је
као такав примењен и код планирања наших градо­
ва у Војводини, Босни и Херцеговини, Хрватској
1931. године - крајем ХЈХ века и почетком ХХ века. GТlИчан прист­
уп је примењиван и у већини европских земаља
током ХХ века. У америчком искуству, као
rrf"TP-гак примене регулационог плана (zопiпg 67
ordinance), узима се 1916. година када је први пут тема саобраћаја и инфраструктуре. Иако има пре­
урађен за град Њујорк. Историјски преглед показује васходно технички карактер овај план треба да
да је у развоју тога документа и у Европи и У САД добије своју друштвену и правну димензију и вери­
учињен велики напредак иако су основна обележј а фикацију јер служи и утврђивању имовинско ­
остала непромењена, као и његов основни смиса о пра вних услова (рушење, експропријација). На тај
ефикасне и координиране контроле коришћ С II, а Ј l ;IЧИН регулациони план служи граду, грађанима и
земљишта од стране градске управе. ['радској управи за генерално опредељивање о
Регулациони план је средство којим се обезбеђује да начину изградње у простору града, те као подлога

начин коришћења земљишта у насељу буде исправно
одређен у односу на јавни интерес, обезбеђујући
истовремено одговарајући простор
изградње за све облике развоја града. Регулациони
план омогућава контролу интензитета развоја на
одређеном земљишту града према основној концеп ­
за иницијативу код планирања и изградње града .
На основу регулационог плана инвеститор треба и
и услове може да стекне потпуни увид у локације за разне
облике и услове грађења и да покрене следећу фазу,
почетну фазу инвестиционог подухвата - урбан­
истичко Пр ОЈ е ктопањ е.

цији генералног плана, као и одговарајуће

опслуживање појединих функција и објеката сао­

---~v(
браћајним, инфраструктурним и другим пратећим
мрежама од општег интереса. Тиме се развој гра да
усмерава у одређеним правцима и истовремеll О
штите већ постојеће функције и објекти у погледу
одређених

поделе града
функционалних,
еколошких захтева.

на адекватне зоне
естетских

Регулациони план може да се дефинише као наЧИII

уз
ил и

одређеll е
[
I
прописане мере регулације односно прави ла
изградње према карактеру сваке од зона, као што су:

површина земљишта и обим њене

искоришћености за изградњу објеката
односно за слободне површине (проценат
изграђености земљишта);
- густина насељености земљишта ради

обезбеђења потребних служби и функција;

- висина и развијена површина објеката и
осталих физичких структура из естет­
ских, функционалних и еколошких
разлога, односно однос између изграђеног
простора и локације (коефицијент иско­
ришћености земљи шта - FSI) ;
карактер и структура функционалног
одређења локације (намена земљишта)
задовољавајућ и истовремено захтеве
тржишта и заштите јавног интереса;
- обезбеђење адекватног односа између са 0-
браћајних и грађевинских површина (рег ­
улациона и грађевинска линија);
- нивелација земљишта; Цlrnшрал1tu део Шаuца - uосшојеhе сшање

- начин вођења траса примарне инфраструк-

туре (коридори траса);
- однос према специфичностима локације
(заштита посебних вредности: социо ­
лошких, културних, еколошких) .
Регулациони план треба да омогући односно спречи
развој одређених функција на одређеним локација­
ма а у оквиру објективизираних и стручно аргумен­
тованих услова изградње који могу да се потврде
као јавни интерес. Истовремено овакав план, уз
предпоставку обавезног и редовног ажурирања,
Ј. Задаци регулационог алана
Израда регула ционог плана града (или више регу­
лационих планова уколико се ради о већем граду)
би била саставни део планирања града, са генерал­
ним урбанистичким планом као стратешким доку­
ментом. За разлику од генералног плана којим се
дефинише дугорочна стратегија развоја града у
оним елементима и сегментима које је оправдано
дугорочно планирати, регулациони план служи

треба да укаже на правце и приоритете развоја а на реализацији текућих интереса и њиховом усмерењу
основу реално сагледаних могућности обнове ка дугорочној концепцији. Ово значи да је нужно да
68 односно изградње одређених подце.rrUП;Ј сис - генерални ПЛ;lН претходи изради регулационог
 ,
плана. Регулациони план не треба стога мешати са
планом града који представља знатно сложенији
комплекс и у коме регулациони план представља
само један од важних инструмената з<t реаЛИ:I;Ј.цију.
у случају израде регулационог плана llреПОР}'lЉИВО
је да уз њега постоји правилник за изградњу објека-
. та којим би се регулисала правила изградње града
по јединственим елементарним узусима односно за
изградњу појединачних објеката према јединствен­
им или сродним принципима.
Регулациони план не садржи идејна решења објека­
та, инсталација или саобраћајница већ искључиво
елементарне урбанистичке показатеље: карактер­
истичне линије, намену, начин коришћења парцеле,
карактеристичне репере физичке показатеље
цe'ltшралн U оео Шааца - иое јна уfl5анuсшu'l.КО решење (ор
Борислав Сшојков са арх. Игором Марићем)
изградње на парцели и сл. Ради тога он мора да је
потпуно усаглашен са осталим инструментима
плана града, а на првом месту са планом
парцелације, који се ради уз регулациони план, и са
принципима обнове града. Пошто је регулациони
план примарно усмерен ка унапређењу стања, а
нем€.. ретроактивно дејство, задатак регулисања
стечених проблема на локацији се решава преко
програма обнове града и принципима који се
утврђују у посебном поступку.
Као што је већ напоменуто регулациони планови за
већи град као што су Београд, Ниш, Нови Сад,
Кне);(евац, Крагујевац или Приштина би се радили
истовремено за све делове континуално изграђеног
ткива као и за оне делове који нужно морају да се
шире. Њихово ажурирање би се нужно вршило свак­
их пет или десет година паралелно са израдом пето­
годишњег програма изградње капиталних објеката
града (јавни објекти, инфраструктура, и др.).
Пошто ови планови имају превасходно технички
карактер они постају јасна основа за детаљну
разраду мањих целина коју од града или општине
преузимају као обавезу одређени инвеститори са
спремним инвестицијама и који отварају процес
пројектовања фазом урбанистичког пројектовања.
у зависности од облика обнове града треба да буду
предложена и решењем основних система у
изградњи града: намена земљишта, основни урбан ­
истички показатељи, трасе инфраструктуре, сао­
браћај, посебне вредности и репери града.
у ситуацщи комплексне градске структуре као што
је београдска, нишка или приштинска, значајно је
питање начина одређивања граница појединих зона
за регулационо планирање. Постоје различите
могућности: од буквалног поштовања администра­
тивних граница па до засебних стручних мерила
геоморфолошког или функционалног карактера. У
сваком случају није пожељно у том случају
коришћење критеријума чистих функција (искљу ­
чиво стамбена зона, индустријска зона, комерцијал­
но пословна зона и сл.) већ треба тежити специ­
фичним пропорцијама или мешању више или мање
компатибилних функција. За град као што је
Београд могуће је претпоставити следеће критери ­
јуме за утврђивање подручја за јединствено ре­
гулисање:
- намене простора према генералном плану;
- степен развијености подручја (мерено према
оствареном дохотку, степену опремљенос­
ти и сл.);
- одређене природне карактеристике подручја;
- границе друштвено-политичких заједница;
- карактеристике и специфичности изграђеног
простора (степен, врста, квалитет, степен
амортизације, стил грађења и сл.);
- стање планирања (границе и степен оба-
везности).
Основне карактеристике које треба потенцирати у
случају када се ради о изграђеном граду код дефин­
исања просторних целина треба у даљем поступку
да прецизније определе облике обнове унутар сваке
прост орне целине за планирање.
4. Садржај регулаЦUО1l0г ала1lа
Регулациони план као један од основних инструме­
ната плана града треба да се ради у размери 1:~500
на посеб но припремљеним подлогама са хоризон ­
талном и вертикалном представом и парцела­
цијом. (ову размеру даље преузима и геодетски дефи­
нише регулацију и парцелацију надлежна геодетска
служба у размери 1: 1000) Ово одговара
Г;Ј ",мери генералног урбанистичког плана од 69
1:10 . 000 (за мање градове) или 1:~0.000 (за веће улација - Б. С. ) се припрема нарочито да би кон­
градове) . Детаљнија размера од ове није потребна тролисао приватни развој, за разлику од јавних
за планирање града и чак може да на веде на побољшања".8) Будући да је у условима наших градо­
Iюгрешан методолошки колосек управо з f) ()г CB (~j c ва земљиште у јавној надлежности без јасног титу­
сувишне физичке одређености и детаљно r:т и. Вр е ­ лара, и појам парцелације, нарочито у изграђеним
менска одређеност овог плана не постоји нсћ се он деловима града, поново постаје актуелна тема за
ажурира сваких пет (или 10) година. У текстуалном преиспитивање и реституцију ставова.
делу елабората јасним инжењерским језиком и Поред тога проблем представља и неразв~ен сис­
по д ацима експлицираЈУ се основна решења са тем вредности у општем и појединачном смислу и
потребним објашњењима и упутствима за примену. однос становника Србије према њему. Права обнова
Текстуалним делом треба утврдити: градова у Србији може да отпочне тек након
- принципе развоја и изградље просторне рашчишћавања ових елементарних проблема. Регу­
це лине (зоне); .тiациони план коригованог садржаја и облика на
- намену земљишта по блоковима (основне основу протеклих и разнородних искустава тек у

карактеристике) ; таквом контексту може да потврди своју незамен­

- основне урбанистичке показатеље (регу­ љиву улогу.

лација и нивелација, степсн изграђенос­

ти, густине, висине и развијене површинс
објекта); Напомене
- основно саобраћајно решељ е (ДО нивоа
секундарне градске мреже); 1. Први детаљни урбанистички
- основно решеље траса инфраструктуре (ДО план у Србији је урађен 196з.
нивоа секундарне градске мреже); године за стамбену зону Горњег
- списак и објашњење заштићених објеката са Земуна .

критеријумима валори з ациј е култу рних 2 . Материјал Градског секретаријата

вредности;
за урбанизам "Проблеми

- списак и објашљеље са условима коришhења детаљног урбанистичког план и­

еколошких вредности са критеријумима

рања", Београд, 1989. године.

валоризације;
3. Детаљни урбанистички план се,
као облик урбанистичког
- посебни прописи и правила б ез бедности (не
планирања, примењује у репуб­
ради се анекс народне од бране!);
ликама бивше СФРЈ под
- прописи и правила за спровођење и начин
различитим називима: провед­
разраде, евалуације и делимитираља под­
бени план (Хрватска), регула ­
целина за инвеститорску разраду (урбаll­
циони план (БиХ).
истичко пројектовање);
4. А. Ђорђевиh "Систем и органи­
- критеријуми привременог коришћења прос­
зација просторног планирања
тора;
у Београду", Урбанистички завод
- каталог локација са проценом вредности
Београда, стр. з6-37, 197з. године.
земљишта.
5. М. Перовиh "Регулациони вс
Графички део елабората би садржао мали број детаљни план у систему прос­

основних карата 1:~500 од којих би торних планова Београда", XI

основне чинилс: сусрет просторних планера

- границе грађевинског подручја; Југославије, Дубровник, 1988.

- план регулације и нивелације ; године.

- план зонске поделе и намене земљишта; 6. Б. Сгојков "Тезе о реконструкцији

према захтевима тржишта намена Београда", Завод за планирање
земљишта се дефинише у оквиру зопа, развоја Београда, 1981. За ову
флексибилно у распон има, осим у оним врсту плана у овом материјалу
деловима и елементима којима се строго је употребљен т е рмин "шира

чувају површине, објекти и показатељи просторна целина" уместо

јавног интереса; "регулациони план". До овога

- план саобраћајница; је дошло под притиском

правника који су инсистирали
- план траса инфраструктуре;
на стриктноЈ примени термина
- план парцелац~е ( предлог);
из тадашњег Закона.
- план заштите посебних вредности и репера
7. Роберт Лури "Zoning" у књизи
(еколошких, духовних, културних).
"Pr\nciples and Practice of
Основну потешкоћу у примени регулационог плана
Urban Planing", Institute for
у нашим условима земљишне политике може да
Тraining of Municipal Adm.
представља неадекватан однос према
Вашингтон, 1968.
10 парцелацији земљишта, јер "зонски рсЈТ (г сг -
 О var, there is made
П
the three years aJter the war destruction oJVuko-
[ а lot ОЈ works in order to еnаЫе

iОбнова
::
...;
the lјЈе and renewal oJthe town.
ImYll edialely aJter clearing uр streets and ruins, there
was taken into consideration the study and planned рто­

IВуковара
gramming оЈ renewal. ЛЈtеr deJining the main inten-
tions, based оп reconstruction and revitalization, there
have Ьееn made detailed town plans, and then the work-
ing designs as wеЦ according to which the reconstruc-
~ tion оЈ the town is being perJormed. Лll documents - plans made
! Игор ЬеЈоте the war have Ьееn used, as well as historical documenta-
tion, recent domestic andJoreign experiences in reconstruction оЈ
~ Марић* towns demolished in the war от devastated through unadequate building-up
in the last decades.
~
~ The main motto, required also Ьу citizens themselves, was: "Vukovar is to Ье identical as it was Jormerly".
~ First оЈ аи was renewed the inJrastructure, hospitals, schools, nursery-homes Јот children during day-time, then
~ housing and есоnоmу. Nowadays in Vukovar exists voluminous documentation Јот its planned renewal and devel-
opment that ате in the course.

чки план привредне зоне", који обухвата простор

Н
а трећу годину откако је Вуковар претрпео
ратна разарања M~гyћe је резим~рати шта је
учињено на њеГОВОЈ реконстрУКЦИЈИ.
Врло брзо после рашчишhавања улица и деминирања
града кренуле су идеје и акције о његовој обнови .
Преовладао је реалан став да треба приступити
његовој педантној и професионалној реконструкцији
на основу следеhих принципа:
- Ослонити се на постојеhу планску доку­
ментацију, Просторни план и Генерални
урбанистички план који су на срећу били
сачувани
- Прикупити што више документације о пору­
шеним и уништеним кућама
- Реконструисати све што је историјски и амби­
јентално вредно
између Вуковара и Борова: Луку, Комбинат "Борово",
Приљево.
ИСlllоријски и урба1iиСlllи'Чко-архиlllеКlllО1iски
развој Вуковара
На простору који заузима град и његова околина
човек се настанио још у праисторији. Поред низа
на л азишта где је пребивао неолитски човек
нај з начајнија Бапска и Вучедол датирају из четвртог
миленијума. Ови подаци говоре о благородности под­
небља и погодном месту за живот.
Из тог периода има много материјалних остатака а
"Вучедолска голу бица", као оригинални примерак
грнчарије тог времена нашла је своје место у амблему

Вуковар 1991. Вуковар 1994.

- Ревитализовати и санирати неадекватне града Вуковара.

потезе из прошлости када су у једном пери­
оду срушени стари делови Вуковара
- Отворити нове могуhности тамо где стицајем
околности нема ранијих физичких препрека.
Након тога су сукцесивно доношене одлуке о изради
нових детаљних планова: "Центра 1", лево од ушhа
реке Вуке, "Центра П", најстарије језгро Вуковара,
У'П!:) од ушhа Ву ке v ЛV Н::1Ц. И "Детаљн и 'урба НИСТfI-
Исто риј а модерног доба бележи прво утврђење на
прост ору града у VIII веку на ушhу Вуке у Дунав. У ХЈI
веку помиње се утврђени град Вуковар као седиште
области.
По описима Евлије Челебије ... "На северној страни на
обали реке Вуке налази се мала тврђава сазидана
од опскг> T;l1<"f) "nrCTO као да ју је градио Шедад".
() ет;:! !! " "1'''- '' - 11(' тврђаве нису до сада 71
откривени. Касније фортификација се која је касније постала "Раднички дом".
шири а око ње почиње да се формира 1Iочетком ХХ века јављају се објекти са
насеље. У XVI веку град заузимају Турци с ецесијским карактеристикама али
и султан Сулејман Величанствеп 1I га II! " IIОВИ стил" никада није добио пуни
руши јер се становништво ПРt> ЈЦ ЛО 1'\, . : \амах у градитељству Вуковара.
борбе . Након 150 година турске В.Н ] lериод између два светска рата 1918-
давине, када се турска војска повлачи Ј 941. године уноси значајне новине у
пред моhнијом аустријском силом , а.\1бијент и дух града. Велики фаб­
1урци град руше до темеља, заједно Са Рl1кант обуhе "Бата" гради погоне у
фортификацијом, 6 џамија, медресом , Ьорову, а уз њих и прва модерна
ханом и око 300 Kyha. радничка насеља са школама и

Након доласка аустријске власти град се раЈ\НИЧКИ домом, обдаништима и

развија, подижу се нови објекти: админ ­ НРУГИМ садржајима. Старо језгро
истративни, школски, религиозни , T;lKobe трпи промене, често неадекват-
обликују се улице и тргови. Све врем(' 1111 м заменама старог са новим што

развој града прати средновеКОВII }' " ;tОllекле нарушава стилски уједначену
матрицу са наслеђеним улицама и Вуч-едолска гол)бuца (јарОКНУ структуру колона да и фасада.
неправилним трговима. Пробијају се нове улице и руше неки
Карактеристични барокни трг у центру града добија вредни стари објекти. У једној од великих поплава,
свој изглед од 1750-90. године. Крајем XVIII века град када се излила Вука, однет је и стари камени мост.
пма око 1.000 Kyha са 5.650 становника, има неке Тридесетих и четрдесет их година граде се нови објек­
, .
кал д рмис?не улице и зидану , канализаЦИЈУ као први ти са одликама касне сецесије.
велики комунални објекат . На левој страни реке Вуке, Као што се да уочити раздобље до другог светског
средином XVIII века, формира се Нови Вуковар који је рата има континуирани ток развоја под Аустријом и
са страним повезан каменим мостом. аустроугарском flЛадавином . Уовом периоду граду нису
': {nк Ог;1Рll BYKnRap тnг НРС\IСllа f(;lp;t КТСРlllllС llГ()Нllll - llallC'lll IllТСТ У P;lTII;l ра:1араља али су доста велике

1 ЦЕНТАР 1
2 ЦЕНТАР II
3 ПРИВРЕДНА ЗОНА

n/Шf ?+: 1,'\"{ПRflf>ГКf IllRf>fJ(1Rf 1i п )А.ова /Ј U PfMU ине I!IlЛnU.м

околuuе 1665. уfXiаuuсшu'l.КОМ алану

цијски барок на средњовековној урбаној матрици, Hecpehe биле поплаве и пожари, а нарочито из 1822.
Нови Вуковар има више одлика раног класицизма на године када је изгорело 327 Kyha и 600 других објека ­
ортогоналној инжењерски исцртаној матрици. та.

За период са краја ХУПI века везује се и градња
објеката мануфактуре свиле, пиваре и других раноин­
дустријских објеката за производњу. Поред ових
објеката изграђен је и дворац породице Елцових, који
је касније дозиђиван све до краја XIX века.
у XIX веку јављају се класицистички објекти и у
старом Вуковару, као и објекти псеудостилских
архитектонских облика. Крајем века граде се веhи
објекти пошто град доживљава нагли економски процват.
Значајне објекте је изградила породица Пауновиh која
је била једна од економски најмоhнијих у
граду. Поред више десетина
72 поменути ттгп;т )1RnГТТГ;1 ТИП 1ТУ И велику палату
у другом светском раду Вуковар није значајније
страдао, тако да је сачувано старо језгро, матрица
града и многи архитектонски објекти.
Период после 1945- ГОД. карактерише изградња нових
насеља, Борова, Олајнице (делови од Елцовог дворца
према луци). Наведена насеља су претежно урађена
не водеhи рачуна о окружењу. Карактеришу их индус ­
тријска изградња и интернационални дух анонимне
архитектуре коју cpeheMo по целој Европи. Значајна
нарушавања старог језграда су се десила у самом цен­
тру града лево и десно од ушhа Вуке у Дунав.
Kyha треба Изграђене су две велике робне Kyhe масивних габари­
та, ван грпrrr:llТијl', ]lСКОЛИКО солитера и nредимен -
зионисаних стамбених блокова као и пословно стам­
бени објекат преко пута "Радничког дома".
Новим генералним планом из 1991. године требало је
да буде заустављено даље нарушавање жторијrког јез­
гра града, а да се нова изградња усмеГ'1 ка З<lII1ШТИ,
реконструкцији и ревитализацији гра]Ја.
Карактеристике Вуковара су евидентне када се сагле­
да његов развој, специфичности и могуhности. Оне се
одсликавају у његовој урбанистичкој поставци и
архитектури кроз: однос према окружењу, димензија­
ма, нивелацији, структури, боји ...
Основна просторна одредница града су две реке, Вука
и Дунав, између којих је на лесним заравнима уткана
матрица града; специфична симбиоза урбаног и
природног амбијента.
На лонгитудиналном потезу налазе се "Стари Вуко­
вари", "Нови Вуковар", Лука и Адица (излетиште)
Борово комплекс, Борово насеље и гоздови индивиду­
алних стамбених четврти.
У савременом развоју града релативно мало се водило
рачуна да град оствари непосреднији контакт са сво­
јим рекама и да изађе на њих. Тек недавном изградњ­
ом обалоутврда и шетаЛИlllта, као и лоцирањем новог
УЛИЦА Н. ПAIПИЋАUQCшојеhесшање/'Ново сшање
хотела "Дунав" на самом ушhу та тенденција долази
до изражаја и град тешње успоставља контакт са
реком. Ранији садржаји на малој ади на самом ушhу
били су намењени искључиво љубитељима веслања и
спортистима. Изградњом великих херметичких
објеката, робне куће и ПТТ централе та тенденција је
заустављена и блокирана за дуго времена. Оваква
изградња не води рачуна о наслеђу, структури града и
намеће се великим бетонским и стакленим
површинама, без адекватног одговора у партерном
урећењу, а на нивоу приземља су карактеристике
објеката из седамдесетих година.
Плаlluрање реКОllсшрукцuје
Приступајуhи изради планске документације за
r::tЗрЈшени Вуковар ср/, пrто је до сада 'уочено H~ и~,,('r -
тан начин у свом позитивном смислу је уграђено у
нове предлоге за реконструкцију и даљи развој:
- Сачувати историјску матрицу старог језгра
- Вратити у што већој мери аутентични изглед
објеката делимичном или тоталном рекон­
струкцијом, санацијом или ревитализацијом.
- Све нове објекте радити на карактеристичној
парцелацији за град (фронтови према
улици у просеку 4-а м), а ако се ради о
веhим монументалним објектима њихово
место и волумен не би требало да
угрожавају типичну структуру града.
- Водити рачуна о поменутој структури, масама,
материјалима, боји.
- Водити рачуна и уклопити се у хоризонталну
и вертикалну регулацију.
- Тежити ка хармонији карактеристичних и
нових материјала.
- Тражити инспирацију и проверу вредности и
квалитета у наслеђу које је вредно.
- Усмерити град ка рекама и чвршhе га повезати
са њима.
- Рекомпоновати објекте који су Оlllтећени, а сво-
о 2 4 6 В 10
јим габаритом и формом нарушавају амби­
јент.
- Планирати и реализовати садржаје који опле­
мењују и допуњују понуду града у кул ­
турном и комерцијалном смислу.
Детаљним урбанистичким плановима Центра 1и Цен­
тра II уграђена су сва наведена основна опредељења.
Примењена је методологија и приступ планирању,
базирани на постојеhем стању (пре рата и након
ратног разарања), условима из Генералног урбан ­
истичког плана, културно историјском наслеђу, савре­
меним приступима реконструкцији градског ткива и
економским оправданостима.
Логично третирање блоковске изградње, поштовање
регулације, уређења унутрашњости блокова и
уређења обале су основне опште карактерис-
тике предлога интервенције.
ТТг"гп значајни елеМР'Н'f11 су: истицање карак- 73
 д у н

д у н

ДУЈЈ '[ЕfПЛР f u ff uосшојеhе Сшање . РУК:О60дuлац uзраде: арх. ИгорМаpuћ .

д в

1. BEGlIAЧКИ КЛУБ
2. ХО1ЕЛ »ДУНАЊ<
3. ГРАДСКО КУПАЛИШ1Е
4. ШЕТАЈШШ1Е - КЕЈ
5. БИВШИ ДВОРАЦ ЕЛЦ
6. КАПЕЛА »СВЕТИ ЮКО"
7. ПОЗОРИШ1Е
8. МО1ЕЛ
9·ЮБНАКУБА
10 ОБЈЕКТИ ИЗXIХВЕКА
11. БАНКА
12 . БИБЛИО1ЕКА И СТАНОВАЊЕ
д в 13. ОБЈЕКТИ ИЗ ХVШ и ХЈХ ВЕКА
14. РАДНИЧКИДОМ
15. КУБА ЈУСТИНА МИХАЈЛОВИЋА
16. СТАРИ ВОДОЮРАЊ
17. СУД
18. »МАЈШ ТРГ" (БАРОК НА
СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ ОСНОВИ)
19. ОБЈЕКАТ »ДИЛИЖАНСЕ ПОШ1Е"
20. БЕЋАРСКИ КРСТ
2l. ОБЈЕКТИ ИЗXIХВЕКА
22. МУЗЕЈ JIAВOCЛAВА РУЖИЧКЕ
23. ОБЈЕКТИ ИЗ XVIII и ХЈХ ВЕКА
24. ЮБНА КУБА
25· ПИЈАЦА
~6. »ПРВА СРПСКА БАНКА"
27. ПРAВOGlIAВНА ЦРКВА СВЕТОГ
НИКОЛЕ
28.0БЈЕКАТМАРИНЕ
29. НОВИ НИЗОВИ ОБЈЕКАТА
30. НОВА ПИЈАЦА СА ПАРКИНГОМ
31. ПОСЛОВНИ ОБЈЕКТИ САГАРАЖОМ
32. СПОРТСКИ ЦЕНТАР
33. ПОСЛОВНО - СТАМБЕНИ ОБЈЕКТИ
34. САОБРАЋАЈНИ 1УНЕЛ
35. РЕСWРАНИ НА КУПАЛИШ1У
з6. НОВИ ТРГ
37. НОВИ БЛОК НА СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ
РЕГУЛАЦИЈИ
з8. РЕКОМПОНОВАНИ БЛОКОВИ
39. ЦРКВЕНИ ТРГ
40. МУЗЕЈ ГРАДА ВУКОВАРА
 изглед из ул. Д. Обрадовиhа Р 1:400
о 4 8 12 16

VII ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ПИЈАЧНО- ТРЖНОГ ОБЈЕКТА У УЛ. ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА ИЗА РОБНЕ КУЋЕ

Укупна корисна површпна 6340м 2

о 16 24 32
основа приземља Р 1:800 основа спрата Р 1:800

Идејnо решење аuјаце. Аушор: арх. ИzорМаpuh

могуће виеш избегну сувише крута и статична ДСфИIl­

теристичне структуре објеката и парцелације, исања која би спутавала и ограничавала његову реал­

увођење нових амбијенталних и архитектонских вред­ изацију. План треба да послужи као основа за

ности, допуњавање одговарајуhим садржајима, рекон­ дугорочни развој овог подручја и зато нису зацртане

струкција и ревитализащча заштиhеног грађевинског строге намене.

фонда. Осим намена које су условљене потребама садашњег и

Велика пажња је посвеhена налажењу могуhности будуhег развоја и намена које су већ дефинисане пос­

стационирања возила и коегзистирања пешачког и

тојеhим стањем које се задржава, остале намене

колског саобраhаја, затим побољшања мреже одређене су као становање, делатности или локали.

техничке инфраструктуре, побољшања услова Мислимо да тако конципиран план намена површина

животне средине и уређења слободних површина. омогућава знатно лакшу изградњу и реконструкцију

На основу базних опредељења, решењем је остварено (реализацију), јер из њега не произлазе круте

следеhе: обавезе у смислу дефинисања функција. Подржавање

- сачувани су основни просторни сегменти на

оваквог концепта не значи немоћ обрађивача да опре­

постојеhој уличној матрици и објекти су на дели конкретне намене простора, већ максимално

постојеhој или враћеној старој регулацији, респектовање будуhег економског развоја који захтева

- висинска регулација објеката је у складу са висок степен флексибилности у функционисању, али и

суседним објектима по висини, без обавезе отвореност постојеhих и будуhих физичких структу­

уклапања венаца,
ра, које ће својим просторним капацитетима у датом

- величина објеката је у складу са суседним а тренутку моћи да реагују на ову флексибилност. То

код дужих фронтова волумени су конкретно значи да ће будуhе намене искључиво бити

рашчлањени на више мањих,

дефинисане потребама града или општине и економ­

- унутрашњост блокова је уређена тако да ским могуhностима нових корисника на буду лоци­
рани у центру града, уз уважавање општих локаци­
омогуhи нову организацију простора уз
потврду карактеристичне парцелације, јских захтева за поједине делатности.

- остварене су нове амбијенталне целине у смис­ План нема могуhности да улази у разраду финанси­

лу логичног наставка генезе овог простора

јских аспеката и инструмената ове реализације и зато

и добијања коначне форме (парк на углу само указује да се инструментима земљишне поли­
улица М. Пијаде и Б. Кидрича, низ кућа тике мора посветити максимална пажња, уз насто ­

испред робне куће итд.) и друго. јање да накнада за коришhење земљишта постане

16 Планови су рађенп \~ JТf>MepOM да се што је основни носилац трошкn"" уређивања земљи шта и
 изглед из ул. Н. Пашића Р 1:400 изглед према Дунаву Р 1:800 попречни пресек Р 1:800

о 4 8 12 16

11 ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ РЕКОНСГРУКЦИЈЕ ДОМА КУЛТУРЕ СА ПОЗОРИШТЕМ

Укупна корисна површина 4Я7З м 2

16 24 32

....Ј ~! ......?

I'
ц,.--+! (._ј г ..ј

основа тmдрума Р 1:800 основа приземља Р 1:800 основа спрата Р 1:800 основа другог спрата Р 1:800

ЈГде ј1/,О решеш рекouсшрукцu је uозоpuшша

На основу наведених планова Центар 1, Центар 1I и
аушор: арх. ИzорМаpuh
Привредне зоне, претежно је рађена инвестиционо­
комуналне изградње.
техничка документација за реконструкцију објекта
Нова изградња конципирана је тако да очува карак­
који нису били значајније оштећени, али су могли да
тер наслеђа и доприносе стварању нових вредно~ти и
претрпе поправке уз рационална улагања: ш коле, б.ол­
сви ставови службе заштите КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ
нице, дечије установе, јавни објекти, комунални оБЈек­
наслеђа су са пажњом размотрени и уграђени у план.
ти, улице и инфраструктура. Урађена је и неколицина
пројеката за нове објекте које је било неопходно
Детаљни урбанистички план привредне зоне је
изградити.
урађен за простор који обухвата луку, са једне
стране, и индустријски комплекс "Борово", са друге
Орга1iuзацuја рада u uзградња
стране, а на трећој страни, граница је будућа оби­
лазница.
Секретаријат за урбанизам општине Вуковар и Завод
Намена израде наведеног плана је била да омогући
за обнову и развој града Вуковара, координирају,
изградњу и реконструкцију и да усмери даљи урбан­
стручно покривају и организују све активности.у
истички развој на овом простору.
граду: припрему одлука, финансирање, презентаЦИЈУ
Испданиране су основне макро намене: пословни цен­
и организовање јавних расправа и спровођење.
три, лука и робно транспортна зона, индустринска
Институт за архитектуру и урбанизам Србије из
заједница, индустријска зона, трговачка зона, сао­
Беогр ада са својим кооператима и сарадницима до
браћај и комунална инфраструктура.
сада је израдио наведену урбанистичку документаци­
Планом су предвиђени и будући саобраћајни кори­
ју, као и део инвестиционо техничке документације и
дори за канал Дунав-Сава, обилазница и -:келезн~чки
учеств овао у теоретском и практичном раду на
чвор. Сматрајући да ће се речни садржаЈ раЗВИјаТИ,
обнови г рада. Поред Института, на пројектовању
предвиђено је проширење луке акваторијом у старом
(аутор: арх. Игор Марић) у изградњи је учествовало
кориту Вуке чиме су разрађена решења из ГУП-а и
низ пројектантских и грађевинских кућа из Вуковара
удвостручен капацитет луке.
и Србиј е.
Урађени су предлози фазне и етапне изградње просто­
ра и могућности прелазних решења у којима би се
макс.имално користио постојећи грађевински фонд уз
могућност промене намене. За израду предметног
плана урађено је неколико студија и експертиза које
су биле база за даље планнр ,III С. 77
Идеј1i.U аројекаш кааела , уараве u а}lr1 '}' ,-1, ,, у n hјРКflша за гробље у Вуковару. Аушор арх. Ни'!, ,~fapuh
 Београд - град на

'"
""
~
бреговима UDC: 711.432 (497.11 )

~
s
~ у век су заним- реку, језеро или неко
~- љиви градови Љубдраг брдо, створивши
~ под брдима, Шимић* нешто ШТОЈе такво

i
"! •
или на њима . друга- само ту и нигде више .

~ ЧИЈИ су ОД оних у равници, и Та слика није просто главна

Кад би се то могло сваком граду
• различити међусобно, јер улица или неки трг, како је на
у брдима аримакао бих бар мало
ниједно брдо није као друго, сликама већине градова. Овде
равuице, а граду у равuици - бар
нити два брда могу стајати Је дат а панорама града онако
једuобрдо.
једно према другом на исти како су дате панораме
Алберти
начин . Поготову су онда Напуља, Ђенове, Истамбула,
живописни градови тамо где се значи градова КОЈИ су познати у свету

узвишења ДОДИРУЈУ са BOД~:>М, са неком по томе како су смештени у природни

великом водом као што Је море,
нека велика река . Најв ећи квалитет
ликовне композиц:ще градова чувених
у свету по лепоти положаЈа долази управо од
те везе динамичног рељефа и воде. То важи з а
Напуљ, Истамбул, Буд импешту; то важи , на
крају, и за Београд.
Панорама Београда посматраног с
или оквир. Примера ради, овде је, на слици
2, дата једна од њих, панорама Напуља,
како је приказана уз београдску.
За Београд је, значи, примењен исти критери­
ј ум. Б е оград има шта да покаже свету и
о н има који су много видели, па пореде већ
в и ђ е но . Исту панораму, али онако како је
ги cReTCK и ~T,

Калемегдана, са Саборном црквом лево и

Савом доле десно, може се ви д ети у старој

Сл . 1. Сл. ј.

Беоzрад са Кале.меzОа1iа, 1910. Наауљ

Извор: Извор:
Ларус, 19Н.
Ларус, 19и.

Ларусовој енциклопещ~и из год ине 1922.
Она је ту дата напоредо са сликама
других већих градова у свету, онако како су
они изгледали у то доба. Неки од њих, тако
приказани, и данас су исти; други се не могу
уопште познати. Београд спада међу оне чија
се слика можда наЈвише променила
Београд препозна одмах. То су ти, не баш бро­
унео је Н икола Добровић у своју књигу
"Урба низ ам кроз векове - Југославија": она је
овде на сл ици 3. Већ се види уређен калемег­
дан ски п а рк, уместо неуређене падине са
слике у Л арусовој енциклопедији.
Н ајчешће се као битан квалитет ли­
иако се ковне композиције београдског пејзажа
истиче његов положаЈ на великим река-

јни градови, где се све што је човек створио ма . Мrћ , ·'1'П1l.1, да се нешто види, треба да
о с л о н и ло, на неки ср с ћ а н н ач ин , на море , C~ П " 1 "1 ;1" ле, неко узвишење, нека 19

Сл.ј.
Беоzрад са Кале.м;еzда"а; 19ј5
Извор:
Д06fювиh, Н. У[Юа"uза.м; кроз векове - Ј'Jlославuја,
врста природног балкона са кога се гледа.
Калемегдан је један такав балкон; вредност
Калемегдана као видиковца је не само у
његовом односу на реке него и у односу на
залеђе, у његовом односу на оно што се догађа
изнад тих река. И ту је онда још један од
изузетних вредности ове панораме:
им формирањем калемегданског парка и
подизањем зеленила Хајд парка у залеђу (јер
оно је нов:Щег датума) све те зелене површине
у овој панорами Београда настављају се једна
на другу, све до Кошутњака сасвим на њеном
дeC~OM крају и до Авале у позадини. На слици
4. Је иста панорама како изгледа
Београд на њој више личи на неко бањско
место, него на град. Овде истина велику улогу
игра једна мала варка, угао под којим се
сагледава град: густо изграђени део
Саборне цркве визура само додирује, док се
зелени делови града виде у целој ширини. У
топла летња поднева, када се дижу испарења
са реке и изгубе се јасне контуре предмета на
видику, све то зеленило се помеша са њима и
Сл. 4.
Беоzрад са Кале.м;ezда"а, Iф5.
Извор:
С"и.м;ак аушора
споји уједно и са Авалом, који тада постане
сасвим плава. Сигурно још лепша панорама
Будимпеште и њеног Дунава са Галерта нема
тај готово пасторални мир који тада
80 поприми б'Т;-tги београдски зелени )(nг п -
зонт. Сва његова зелена брда у такве летње
дaH~ као да зову некуд где је сенка од дрвећа,
где Је хладовина, влажно и свеже.
Али ко ову данашњу слику Београда с
Калемегдана мало боље погледа, лако ће
запазити две ствари. Прво, место одакле се
гледа зарасло је у дивље растиње тако да се
Саборна црква једва види, а ускоро се неће
видети уопште. Друго, мир зелених брегова у
даљини озбиљно је нарушен заједно са целом
сликом града. Огромни бањички солитери,
сви исте висине нашли су се на хоризонту уз
1950. саму Авалу, одавде привидно високи колико и
она. Да су мало више улево заклонили би је
потпуно, и сасвим је ствар случаја што нису.
Дивље растиње се лако може уклонити, али
солитери не могу.
Оваквим грешкама узрок су две ствари.
Прва је једноставна, то је најгрубљи облик
постепен­
одсуства интересовања за последице које
изградња оставља на изглед града, значи кра­
јње вулгаризовање проблема са јединим
циљем постизања одређених комерц:Щалних
ефеката на локацији. Други узрок је међутим,
много сложен иј и, и једино он и заслужује да
се њиме више бавимо. Наиме, не искључује се
данас.
добра намера градитеља да остави и нешто
лепо за собом, али се испољава крајње непоз ­
навање оних вредности на основу којих се у
слици града формира најбоље што се са њом
из може постићи. Потребно је пре свега позна­
вати терен, знати са чиме се располаже, а
данашњи градитељ, ако ништа друго, као да
за. то нема времена. H~e то само наше: по
наЈлепшим градовима света ружне вишеспрат­
нице, димњаци топлана, телевиз~ски торње­
ви разарају оно што су стари мајстори урбан­
изма стварали надахнуто, стрпљиво и, на
крају, савесно, са дужним обзиром према
ономе што је старије од њих, па и од људи уопште.
Прва последица непознавања терена,
непознавања материјала са којим се распо­
лаже јесте безрезервно ослањање на тврдњу
да Београд има изузетно леп положај какав је
редак у свету. Значи, тај квалитет остаје без
обзира шта се на том простору и са тим прос ­
тором радило. У овом случају, ако већ прихва­
тимо да Београд има положај за који су и
други закључили да је леп, морамо да знамо
због чега. Узајамни однос рељефа и водених
површина, основни елеменат на коме се засни­
ва. вредност ликовне компоненте београдског
пеЈзажа, захтева неке егзактне показатеље.
На пример, један од битних елемената је
однос видиковац - објекат у визури. У оваквим
случајевима видиковци најчешће нису на
највишим тачкама у рељефу, него тамо где је
на падини изражена јача стрмен, значи прег­
нб ако је горњи део падине блажег нагиба а
 она се због изграђености падине не може
више видети. Врло лепа панорама слична тој
данас се отвара са моста "Газела" и, у мањој
мери. са доње ивице Хајд парка, изнад
I1рок опа. Ове две панораме овде су приказане
на сликама 5. и 6. Овде се јасно поставља
проблем видиковца, места одакле се гледа:
мост "Газела" крајње је непривлачан за било
каква пешачка кретања, из свих могућих
разлога; Хајд парк уопште није парк него
шума и само се са његове доње границе нешто

може видети. Са таквим и сличним

Сл. 5.
Београдса "Газеле"
Цршежаушора

доњи СТрМИЈИ . Врло често то је случај и са

узвишењем које представља визуелно атракти­
ван мотив у пејзажу. Наиме, привидно
највиши део не мора увек бити и стварно
највиши. И даље, у односу на водену
површину, већу вредност имају оне тачке са
којих се више воде може обухватити погледом.
Отуда кад се ради о погледу на реку најбоље
су постављени они видиковци са ~ОЈИХ визура

прати ток реке подужно, значи КОЈИ су на спо­

љној, конвексној страни њене кривине. Кале­

мегдан има такав положаЈ, нарочито у односу

на Саву и рукавац Дунава поред Извршног Сл.,!

већа; такав положај у овом случају у односу Дунав, Погмо са коше 195 изнаО ВuшњuЦli
на Дунав исто имају Гардош у Земуну и црш,еж аушора

локација "Виногради" у Гроцкој.

Међутим, висина Калемегдана у односу
на Дунав и Саву је само око 40 м, а прибли­
жно иста толика Је и релативна висина

Гардоша. Ради поређења, релативна висина

Гелерта у Будимпешти трипут је већа. Зан-

Сл. б
Беоzрад од Ха јд аарка
Цршежаушора

имљиво је да се са супротне стране савског

амфитеатра, са Западног Врачара, некада
могло гледати на Београд и Саву са веће
висине. Та панорама је публикована у књизи Сл . В.
TOU:'1.uдep, аоzлео из Буледrlf'rт Rојвоое Пушнuка на ДеOuње
Владимира Карића "Србија", из године 1887;
Цршеж аУШ0ра 81

9·
Тоuчuоер, uоzлео са мосша коО Дома Гарде 'II.а Кошушњак
Извор: цршеж аушора
Сл. 10.
БуЈањПошок са Аушо-uуша коОмокролушкоz иревоја
Извор: цршеж аушора
видиковцима не може се очекивати стварно
познавање правих вредности београдског
пејзажа, бар код већине становника града.
у вези с тим треба навести још један
занимљив детаљ: као и та панорама из Кар­
ићеве књиге, тако ни она из Ларусове енцик­
лопеције, овде приказана сликом 1. (и да је
остала иста као онда) данас се не би могле
видети са исте стајне тачке. То важи и
82 за исту панораму како је изгледалn
четврт века касније а како ју је дао Добровић
у својој књизи (слика 3). Наиме, за обе
панораме стајна тачка је била на месту где је
панас "Победник". У међувремену на правцу
визуре одатле израсла је велика група дрвећа
и потпуно заклонила поглед на град. На том
делу парк је био замишљен друкчије. Раније
наведена слика 4. приказује ту панораму са.
друге тачке, са бастиона код Сахат куле. Како
је већ поменуто, ни са тог бастиона ускоро се
неће видети ништа.
Ради илустровања важности присту­
пачног, уређеног места са кога се отвара
видик овде је наведено неколико примера.
Слика 7. показује поглеД на Дунав и
панчевачки мост са коте 195 изнад Вишњице,
код места званог "Деспотовац". Исто тако,
мотиви на сликама 8. и 9, ономе ко не зна,
могу изгледати као да су из каквог планин­
ског краја, а то су само делови Топчидера,
први на силазу од "Звезде" поред оних двеју
чесама ка Милошевом конаку, други код Дома
гарде.
у том погледу можда још интересант­
нији пример имамо на правцу аутопута према
Нишу, тамо где почиње спуштање од мокро ­
лушког превоја у Бубањ поток. Тај предео
приказан је на слици 10. Сигурно И због бли­
изине Авале, која овде улази у видокруг, али и
због фактора изненађења кад се, идући аутоп­
утем, пређе превој - јер дотле је трајао сасвим
урбани пејзаж - ефекат брдског, испресецаног
терена, чак дивљине, овде је потпун. Ов~кви
утисци особито су занимљиви за оне КОЈИ не
знају Београд, а воле и умеју да гледају, да
ужинају у оном што виде. Опет једна мала
варка, али ако: од Париза,
Берлина, Лондона треба
ићи стотину, па и двеста
километара да се наиђе на
брдо као што је Авала.
А ми, ето, ни ту Авалу
нисмо умели да сачувамо.

Без икакве озбиљније анал­

изе, на ЊОЈ Је израстао

огромни телевизИЈСКИ то­

рањ. И одједном је пОказао

колико је и та Авала уст­
вари мала. Лако ломљива,
као уосталом и c~a бе?град­
ска природа, КОЈа наЈмање

може да се брани сама. Па

то данас не могу ни Про-
. .
клеТИЈе, и ТОЈ планини

треба заштита. За телевиз­

ијски торањ Београд је
имао и других брда. Можда
је из технолошких разлога
тај торањ морао да дође баш
на Авалу. Али јасно је да за
избор његове локацще нще
било никакве комплетније
анализе, са било каквом
понудом алтернативних

решења.

На крају, слика 11. је

из једног уџбеника. При­
Сл. 11.
казано је једно исто брдо са Ушuцај велu'(u1tе оојекша па ушuсак о велu'(u1tu бfiJа
великим дрветом на њему Извор:Урба1tuсшuкаII, ЕиверФаја, Тирапа, 1977.
лево и ниским шибљем
десно. Ако хоћемо да нам
брдо изгледа веће, нећемо
садити на њему високо

дрвеће. Можемо, ако хоћемо

да нам изгледа мање.

Треба, значи, схвати­

ти једно: београдски пејзаж
неоспорно има СВОЈе вред­

ности, али то НИЈе нешто

што нико нема, и све то Је

уствари врло осетљиво. Три

ствари су овде важне: прво,

да се издвоје, обележе и
. .
уреде наЈатрактивнИЈИ

видиковци; друго, да се
. .
заштите наЈеКСКЛУЗИВНИЈе

визуре са њих, нарочито

ригорозним ограничавањем

висине изградње у видном

пољу које оне обухватају; и

треће, да се правци тих
визура ослободе високог
растиња, конкретно дрвећа,
ма колико таква мера који
пут може бити непопуларна. 83
 ИСТОРИОГРАФИЈА

(- . .... -
.

}§ Art Deco and N ational
~ Tendencies in Serbian
'"
"..
f Architecture
~
~
"
~ Zoran Manevic*
(/;
~_ Reprint from DAPA Fal11990.
"" Најu.ре Пешар Поаовиh, а аошом Алексаnдар Дероко, Браnислав Којић и naро"tишо,
:~ Момир Коруnовић, сшвара ју једаn u.осебаn oдnoc арема исшоpuјском nаслеђу ко ји се
~ уоu.шшеnо дефunише као исшоpuцизам (сраско-визаnшијски сшил или фолклоpuзам), а који је, у сушшиnи, једаn реzиоnалnи
одговор'ltа и з азове модеjmих свешских u.окреша, сецесије или ексu.ресиоnизма . Ексu.ресивnосш домаћег машеpuјала (дрвеnе
~ грађе) сшавља у овај коnшексш nациоnаЛ1lих шеnдеnција и Брашоваnов Павиљоn у Барцелоnи (1919) који се обликом аовезује
*rЗ са савреме1l0М архишекшуром у свешу и ошвара u.уш модеjmом "и1tшеjmациоnалnом сшилу".
omantic artistic ideals constantly prevail
R over classical ones in Serbian architec-
ture. The development of shapes, imagi-
nation, and а literary background are valued
more highly in Serbian architecture than are
sustained expression, rationality, and abstract
expresson. This phenomenon, particularly present
around World War 1, is grounded in Serbian history.
Historically the Sava and the Danube пvегs
Fig.1.
M omir Кnrunоис
(188 3-1 % 9),
Post Office,
Belgrade, 1928.
represented not only а . firm border between the
two monarchies of the Austro-Hungarian and
Ottoman empires, but it also served as а border
between two civilizations, that of western Europe
ant the Levant in the east. Although there had
Ьеен casual, physical mingling, such as when
the Austrians had broken into Turkish territo-
ries or when the Turks pushed to the north, in а
p .<:ychological sense thc bordcr was stable. То the
mомаnши"tnи умешnи"tки идеали у сраској архишек­
. . шуpu сшалnо одржава ју u.редnосш пад
класицисши"tКим . Слободnо развија'Ње облика, имаги-
1lација, лишераjmа u.ошка више се цеnе nего рациО1lалnосш
или аu.сшраКШ1lи израз . Овај феnоме1l, nаро"tишо u.puсу­
ша1l у доба око Првог свешскоz раша, води своје u.орекло из
исшоpuје сраског nарода, сшалnе борбе за самоодржа'Ње.
Кореnи аушохшоnе ромаnши"tnе школе могу се шражиши у
шраu.авим иnже'ЊеРСким или дупђерским иnшерарешаци­
јама сред1Ьевековnих узора у грађе'Њу црквеnих об јекаша
средиnом 19. века, као и у nешшо каС1lијим исшражива'Њи­
ма Михајла Валшровиhа и Драzише Милуши1l0виhа.
Дела Хаnзеnових У"'еnика, Ива"tковиhа, Николиhа, Илкиhа и
Живаnовиhа, шребало је да б уду суu.сшишуш за шражеnи nациоnалnи
идеал, али оnа пису шако доживље1lа у каС1lијим ге1lераци јама.
north and south of the great rivers, howe\er, the orga-
nization of the cities and the manner in which private
and public building were constructed were total-
ly different.
Between 1830 and 1835 the Serbs, in their re-
newed state south of the Sava and the Danube,
had adopted western Europe's system of игЬап
planning as well as its building techniques, and
had thus broken with centuries of tradition. The
Fig.2.
Momir Коrunarлс
(1883-1969)
СlшmЬет оЈСommerсе,
Jagodina,1931.
ease with which this and the demolition of the
remains of Turkish cities took place сап Ье ех­
plained Ьу а series of factors.
At the beginning of the nineteenth century,
those Serbs remaining to the south of the Sava
and Danube did not possess ап indigenous cul-
ture because they had lived in villages or in
refuges in the woods. Serbs who had escaped to
the north centuries before, оп the other hand, .
had mingled in Pannonian towns with other па­
tionalitir<; and had adopted foreign ways.
Тле 1ас оl' ап autonomous building tradi- 85
 Fig.3.
Momir Кorunovic
(1883-1969),
residence in Kumanovo,
1930-31.

tion, which would have rested оп а system of

great historical styles, accounts for the extremely
broad spectrum of ideas that appeared in Ser-
Ыап architecture in the early twentieth century.
The Serbs of the north сате to aid the Serbs
of the south. In spite of their academic educa-
tion, northern Serbs preferred Byzantine archi-
tecture and wanted their country liberated not
only from Turkish but also from possible Austro-
Hungarian rule. It was, therefore, по accident
that Serbian architects from the north - for ех­ Fig.4.
ample, Svetozar Ivackovic (1844-1924), Jovan Il-
v
Мomјт Korunovic

kic (1857-1917), Dusan Zivanovic (1853-1937), (1883-1969),

study Јот the
and Vladimir Nikolic (1857-1922) - were out- Post office јn Belgтade, 1912.
standing pupils of the famous Teophile Hansen, Private Collection, Belgтade
whose neo-Byzantine visions were realized in and villas, however, numerous examples of his-
churches and chaples built in Serbia in the 1880s toricism, based оп classical traditions or сот­
and the 1890s. pletely free combination of romantic shapes, are
The domestic, autochthonous romantic detectable.
school originated under the influence of а па­ The different tendencie~ characteristic of Ser-
tional political program that, since the 1860s, Ыап architecture сап Ье categorized into sever-
had Ьееп dedicated to uniting all the south al groups whose guiding forces were the decora-
Slavic peoples into опе state. In the 1870s the tor Dragutin Inkiostri (1866-1942), who was
first architects educated in Serbia, Mihajlo Val- originally from Dalmatia, and the architects
trovic (1839-1915) and Dragutin Milutinovic Branko Tanazevic (1876-1948), Petar Popovic
(1840-1900), paid visits to medieval monasteries. . (1873-1945), and the most significant of them,
Their pupils during the 1880s and the 1890s for- Momir Korunovic (1883-1969).
mulated the basis of the Serbo-Byzantine style, Dragutin Inkiostri's designs for interior deco-
the character of which is more decorative than ration, furniture, and everyday objects were
structural and, thus, natural1y and easily based оп traditional patterns derived from weav-
merged with local variants of Art Nouveau of Se- ing carpets or carving, which were then still liv-
cesslOn. ing folk crafts. His ideas should have led to the
Between 1900 and 1914 the academic tradi- foundation of 'an institute of national art which
tion was prevalent in Serbia, especially in the ar- would have ' estabilished Serbian artistic craft
chitectural treatment of schools. In large traditions. NeverthC'k<;s, ап indigenous domestic
86 public buildings ;md iп priv~te residences c()Тltrihution to the blstory of European applied

art reached contempor aty academies for applied
art and design through the Arts and Crafts
movement via the Bauhaus.
Branko Tanazevic also re-evaluated the uti-
lizal:ion of folk crafts in building, and he espe-
cially advocated using the shape of the Balkan
house when constructing village schools. Јп de-
signing monumental buildings in Belgrade - the
Telephone Exchange Building (1908) and the
Ministry of Education Building (1912) - Tanaze-
vic merged decorative elements from Serbian
medieval architecture with typically secessionist
features, such as masks or long bands descend-
ing from pi1asters. Не, thus, succeeded in сот­
bining, in а typically Serbian way, essen tially
similar anti-academic tendencies of various origins.
Considerably mor e stylistic cohere nce i s
fouпd in the work of Petar Popovic. His 1908 de-
sign for the Local Council Building in Vranje is
an excellent, anthological example of the recent
app~ ication of the Serbo-Byzantine style in Ser-
bian architecture. Because Vranje was located,
at that time, near the Turkish border, Popovic
thou.ght it was best politically to adhere to the
domestic tradition. Јп other works, however, the
architect was inspircrl Ьу late Secession i "тУ1 - t n(,
Fig5.
Milan Kapetanovii
(1859-1934) .
Pavilion оЈ Serbia,
Paris, 1900
most significant being the Hotel Petrograd in
Belgrade (1914-21), which exhibited features of
the emerging Art 'Deco style.
Momir Korunovic led Serbian architects in
their resistance to Academism. The roots of Ко­
runoviC ' s persona l style are numerous. Не re-
ferred to h!s style as Moravian, alluding to а
school of architecture that in the fourteenth
century devel'oped а unlque decorative system
based оп Byzantium (fig. 1-3) Admittedly, the
elements of the Moravian school were more pre-
cisely adopt e d in works Ьу Tanazevic and
Popovic. KorunoviC' s great talent was in fact in-
spired Ьу the spirit of national architecture, but
beyond its formulation, the experiences he
gained оп numerous journeys throughout Еи­
rope, especially his stay in Prague, were equally
significant.
KorunoviC' s sense ?f decoration is overly rich,
violent, and in its extreme consequences (The
monument to Serbian Heroes from Balkan Wars
in Zebrnjak, 1937) close to Expressionism. In its
initial form, such as the 1912 design for the Post
Office Build ing (fig. 4), it resembled а typical
romantic fai ry tale recalling medieval knight-
hood a nd rallied the"" nation before its decisive
battle for surviv~l . .
Politics and architecture were closely connect-
ed b efore and after World War Ј. At the
vVогИ f' }li"hition in Paris in 1900, the Ser-87
Ыап pavilion echoed the shape of а church
(fig.5). Its designer, the architect Milan
Kapetanovic (1859-1934), was active јп politics
and ended his careers as Minister for Bulldings.
The final design for the Serbian paviliion ет­
phasized the independence of the Serbian state
Ьу tшdегsсогiпg the freedom of the Serbian Or-
thodox church. Јп the mid 1920s, the pavilion
designed Ьу the Krstic brothers for the 1926
World's Fair in Philadelphia also resembled а
church , which сопеsропdеd to the "wishes of
America" and met опе of the key conditions for
entering the design competition in Yugoslavia.
Immediately before the 1925 l'Exposition In-
ternationale des Arts Decoratifs et Industriels
Modernes in Paris, а competition to design the
Yugoslav pavilion was advertised. Milan Zlokovic
(1898-1965) submitted two designs which was
not ап ипсоттоп practice.One was inspired Ьу
pre-modern styles reminiscent of works Ьу Аи­
guste Репеt, while the other relied оп folk build-
ing traditions.
At the end of the 1920s. romantic tendencies
were put aside in favor of the international style.
Modern architecture arose within the move-
ment Group of Architects of Modern Expression
(1928-34) and опе of its leaders, Milan Zlokovic.
Although decorativism Ьесате, а peripheral
Fig.6.
Dragisa ВтаЈoiJаn
(1887-1965),
Yugoslav Pavilion,
88 Ватсеlona,
feature after 1930, numerous projects and build-
ings built between the 1925 Paris exhibition and
the predominance of the international style
(1930) were infuenced Ьу Art Deco. ZlokoviC's
buildings embaraced simple, uncluttered [а­
cades, stylized reminiscences of Renaissance
shapes, сиЫс decorative elements, and decora-
tive framing оп the facades and between win-
dows.
Dragisa Brasovan, also considered опе of the
founders of the modern architectural movement
in Serbia, similarly broke with eclectis Acad-
emism Ьу turning decorative elements into ас­
cents that articulated the plain and empty
spaces of the facad~. His 1929 design for the Уи­
goslav pavilion at the Barcelona Exhibition (fig.
6) apparently emerged under the influence of
Loos's house for Josephine Baker, whose spiked
corner motifs [есаll those Ьу Fritz Hoger, at least
from а skillfully drawn perspective. That pavil-
ion is опе оЕ the last works in which the decora-
tive outweighs the structural. There is а certain
symbolism in Brasovan's statement that the jury
was indecisive in choosing the "most successful
pavilion," and the prize that was later given to
Mies van der Rohe. Thus јп Barcelona, а Serbian
architect contributed to the replacement оЕ Art
Deco Ьу the international style.
1929.
! А Шоgdаn Stojkov, architect (1912-1993) is

~о РХ И т е кт а оnе о! the Serbian Builders who have

brought оп their shoulders the load о! the
~ Богдан СтО]· КОВ aJterwarreconstruction oJthe country and
~ aJter that have introduced the Serbian archi-
1 (1912 1993)
.D -
tecture into modern courses о! the Еuтореаn
Junctionalism. Не spent in Sarajevo the сеn-
~ tral and the most important period оЈ his working lfe,
~ Дијана designing and building а rather large nuтЬет oJthe
~ most important public buildings (Rail-way station,
~. Ма ри ћ * buildings оЈ the Ministry оЈEducation, Ministry оЈ Local ТraJJic
'U and other). Не was dealing with interpolations in the urbanIab-
~ ric, with structures о! public standard (schools, children equip-
~ ments, hotels, workersc canteens) as well as with Jurniture design. From 1963 uр to the pension he
~ was Manager оЈ the Projessional Department оЈ the Institute Јот Architecture and Тown Planning оЈ Serbia .
....................................................................................................................................

М
еђу неимарима ко­ на трендове пуризма и

ји су након Дру­ пластичног израза у

гог светског рата архитектури, Из 1940. Г. је

дали печат изградњи пројекат за Аутобуску
ондашње Југославије, зна­ гаражу и трамвајски депо
чајну улогу одиграла је на општинској локацији
генерација која је београд­ "Пионир" 4) у Београду
ски Архитектонски факул­ (1940), за који су били
тет завршила у годинама постављени темеЉИ,5) Ре­
непосредно пред рат. Тој шење гараже показује еле­
генерацији, међу којима су менте савременог трети ­

М. Пантовић, М. Мацура, рања специфичног пробле­

Б. Игњатовић, Д. Марин­ ма хангара, а у обликовно­
ковић, Р. Богојевић и архитектонском смислу

други, припада архитекта одражава дух модерне

Богдан ог ој ков чији је оби­ архитектуре уједначеног

ман и разноврстан опус волумена и са истакнутом

остао недовољно истра­ улазном партијом.

жен. Његова најзначајнија Животни и професионал­
дела незаобилазан су чи­ ни пут Богдана Стојкова
нилац сагледавања стрем­ преокренуо Је рат, као и

љења и тражења у послер­ многим његовим колегама

атној српској архитектури. са студија. У периоду

Рођен је у Сланкамену између 1940 -43.Г. ради у
1912.Г. Основно и средње Техничкој дирекцији оп -
образовање делимично штине града Београда и то
стиче у Шв<уцарској у којој се лечио од тешког на пројекту палате Техничке дирекције,б) као и на
обољења Hore. l ) По повратку у земљу уписао ј е реконстру кцијама објеката бомбардованих 1941.г.
студије архитектуре на Архитектонском факул те­ Како су се неке од тих зграда током окупације
ту у Београду. Током студиј а ради у Технич ко м користиле архитекта ог ој ков је после рата био у
бироу београдског сајма, где сарађује са нем илост и нове власти, тако да је 1947. Г. морао да
Секулићем, Хранисављевићем и Петровићем') у напусти Бе оград и пређе у CapajeBO.~) Пре одласка
пројектовању и извођењу низа сајамских у Сар ајев о, и поред наведених проблема он је, као
павнљона. За младог архитекту представљаоло је сара дни к архитекте Д. Брашована, радио на
то драгоцено искуство. Остали су сачувани његови реконструкцији и доградњи Огарог двора (1946),
пројекти за павиљон Задужбине Николе Спасића посебно ентеријера у "тосканском стилу". У Про­
(193':') као и цртеж у креди централног павиљона­ јектантском заводу HP Србије налазимо га 1947. Г.
куле!). Из овог периода су и други пројекти: где уз архитекте Белобрка, Ђокића и Савковића,
Занатски дом у Ћуприји и Вила др. Пајића (19з8), осваја трећу награду на конкурсу за зграду
који показују јасне одлике модерне штn ГР nслања ПРСЈТГРЈТпиштва владе ФНРЈ и другу награду 89
 ентеријера, адаптаЦИЈа, реконструкција и над­
градњи .

Сагледавајући и објекте које је у сарајевском раз­

поб.ъу пројектовао и градио, можемо раздвојити
три основна приступа архитектонском проблему.
Јавне и монументалне објекте Министарства
просвете (касније Врховни суд) и Министарства
локалног саобраћаја (касније Ветеринарски
факултет, Сарајево, 1948), карактерv.:ше у суштини
академски концепт у поставци маса и композици­

је. Модерни елементи уочљиви су на фасади која

је без декорације, а детаљ са јаком колонадом (на
Ветеринарском факултету) у основи је
стилизација класичних стубова.
Сличну концепцију уочавамо на Железничкој
станици Сарајево Ново из 1947. г. која је по решењу
функције, унутрашњем волумену и смелој кон­
струкцији један од иајзначајнијих објеката
тадашњег раздобља. За овај комплекс конкурсно
идејно решење израдила је група Чеха,'О) а главни
пројекат и реализацију водио је арх. Огојков, што
му је донело признање средине у којој је
cTBapao. 11
)

Друга група објеката су интерполације у којима

архитекта користећи елементе модерног језика
(стуб, тераса, раван кров, однос пуног и празног),
Београдскu сајам -
тражи суптилније односе постојећег и новог у
- Це1iшраЛ1iU uавUЉО1i (дефU1iuшuва)
ткиву града. То су слободније третирани објекти
за зграду репрезентативног хотела на левој обали на којима се осећа поштовање урбаног
СавеВ) (данас хотел "Југославија"). Овим конкур­ контекста .'). Набројимо само некарешења: куће у
сом завршава се први и отпочиње други Немањиној улици (1952) и на Мејташу (1956) у
најзначајнији и најплоднији период његовог рада. Сарајеву или стамбене зграде и депанданс хотела
Раздобље стваралаштва у годинама од 1947-6з. "Београд" у Тузли (1953). Посебно је занимљива
испуњено је живом активношћу која се поклапа са кућа у Немањиној улици где архитекта као елеме­
потребама реконструкције, изградње и обнове нат фасаде потенцира дубоке функционалне
земље. Мада је често ограничавајући елемент тремове који су фина транспозиција тради­
креативнијег Прhступа пројектантском проблему ционалних елемената изражених модерним

била ригидна планска и коригована привреда, Језиком.

која ауторима није временски Допуштала ни
студије ни истраживања 9 ) из овог периода потичу
бројне реализације стамбених и јавних објеката,
МU1iuсшарсшво локаЛ1iог саобраhаја у Сарајеву
(uзведе1iО као ВешерU1iарскu факулшеш)
Следећу групу чине решења која се директно
ослањају на традицију у коришћењу форме и
материјала прилагођавајући композицију задатој
теми. Један од најлепших тако третираних објека-
Хошел »Турuсш на Палама
та је хотел "Турист" на Палама из 1949.Г.13) Ова
кућа формом и материјалима од којих је
сачињена у потпуности пошт~е природну
околину.

Велику групу реализација чине типски објекти

"задружних домова",4) lј. домова културе, који су
се градили у сваком мањем месту и били симбол
новог колективитета. Архитекта Огојков је у про­
јектима за ове куће предлагао комбиновапи кон­
цепт академске поставке (али уз слободнију дис­
позицију волумена) и традиционалних елемена­
та, кроз употребу природних материјала и
враћање двоводних кровова.
Профињену транспозицију традиционалних еле­
мената исказаних савременим језиком налазимо
на објекту Дуванског института у Мостару (1954).
Елементи поднебља босанског и медитеранског
утицаја уочавају се на фасади куће која зрачи
складношћу пропорција и вишезначношћу употре­
бљених елемената. Благо закошени кров од
ћерамиде и дубоки хоризонтални тремови асоци­
рају на босанску кућу, док базис од камена и
оп шта олакшана структура куће подсећају на
Медитеран.
Ван сваког од наведених концепата су јавни објек­
ти Поште СарајеВО1 5 ) (поред Железничке станице
из 1956.г.) који као аутентично решење може да се
упореди са најбољим делима тога доба и објекат
Сl1lа.мбена зграда у ЈЈе.ма1Ьиној улици у Сарајеву
Телекомуникација и пошта (1961) 16) на којем
уочавамо утицај "интернационалног стила" са времена, али и као веома кретивну личност која

зид-завесом као основним елементом архитектон­

је поседовала посебан сензибилитет за дизајн.

ског језика. Склоност за комплексно архиектонско облико­

Посебан опус у раду арх. Стојкова задире у домен вање изражавао је пројектовањем ентеријера за

унутрашњег уређења простора, реконструкције и многе куће које је извео тежећи да комплетно

надоградње објеката наслеt)ених из ранијих унутрашње уређење и намештај буду дизајнирани

епоха. Тај изузетан проблем, овај плодан архитек­ у Једном духу.

та успешно је решио на низу зграда у Сарајеву: Упроредо са пројектантском активношћу архитек­

Председништву владе Н.Р.БиХ (1948), Техничком та Стојков је учествовао на многим јавним

факулету (1949), Дому ЈНА (1949), комплексном архитектонско-урбанистичким кокурсима на

захвату на Народном позоришту (1950) и другим. којима је освајао највише награде: прву награду за

Све адаптације, реконструкције и надоградње Центар за рехабилитацију инвалида на Илиuи у

приказују га као познаваоца стилова протеклих Сарајеву' 7 ) (] 956), прву равноправну награду за

дувански иНСl1lиl1lУl1l у МОСl1lару дувански иНСl1lиl1lУl1lна Мејl1lашу у Сарајеву

 архитекти његове генерације у размишљању о
архитектури пошао је од модерних принципа да
обликовање треба да буде одраз функције и кон­
струкције, да треба тежити једноставности
израза и да економски моменат треба да има
важну улогу у проблемима пројектовања. Од тих
почетних постулата, који су били У корелацији са
историјским периодом у којем је стварао, путем
суптилне транспозиције уноси у пројекте тради­
ционалне елементе поднебља и на тај начин ост­
варује дела изузетног квалитета.
Богдан Стојков је као мало који архитекта тог
периода тежио комплексном креирању како

објеката, тако и ентеријера и намештаја, свих еле­

мената архитектонског простора, што га издваја и
даје посебан оквир његовом делу. Својим
Нову железничку и аутобуску станицу и станичну разноврсним опусом који броји преко двестотине
пошту у Новом Саду ,8) (1961) И такође прву реализација, архитекта Стојков један је од
награду за хотел стационар у Бањској,9) (1967). На недовољно проучених значајних стваралаца
жалост ни једно од ових решења није изведено. српске архитектуре.

Последњи период живота и рада Orојков је провео

у Београду. Од 196з.г. па до пензионисања 1972.Г.
ради у Институту за архитектуру и урбанизам Наuомене

Србије (ИАУС) на месту директора Одсека за

стручну делатност пројектовања и грађења !о) Зах­
ваљујући личним квалитетима, пре свега толер­
антности и преданости послу, у ИАУС-у делује
као координатор радних тимова и доприноси
стварању колективне атмосфере. Тих година
највише се бави унутрашњим уређењем ресторана
са самопослуживањем и комплетном технологи ­
јом организације, опреме и погона ресторана. ll )
1) Сви подаци о животном пугу Богдана Сто­
јкова добијени су од г-ђе Невене Стојков у раз­
говору вођеном 7.1О.1994.Г. у Београду. Запис
разговора се чува у документацији Истра­
живачког центра САС-а
~) Аноним, Чехословаци, Румуни, Италијани, а
исто тако и Мађари хвале организацију сајма,
Време, 20.9.1937.
3) Подаци о архитектима су из личне доку­

Као резултат истраживања која је спровео на ментације арх. Стојкова која се чува у поро­
бази многобројних реализација написао је и дици

објавио изузетно корисну и студиозну књигу О 4) Локација данашње хале "Космај" у ул. Мије
Ковачевића у Београду.
савременим ресторанима.н)
5) Бон, ХЈ-ХЈ! 1940, с. 940, Аноним, Београд
Животни пут и дело архитекте Богдана Orојкова
добија модерну аутобуску гаражу, Време 4.10.
одражавају бурно доба историје нашег поднебља.
1940.
У времену када је политичка воља била јача од 6) М. Мар. Београдска општина подиже модер­
људског креативног тражења, он Је успео да сачува
ну палату за Техничку дирекцију, Ново време,
сопствени дигнитет и оствари дела која су фебруар 1942.
обележила епоху у којој је стварао. Као и многи 7) "Или Озна или Босна" упозорио га је колега
У. Мартиновиh помогавши му да пређе у Сара­
Телекомуникације и uошuzа у Сарајеву јево. Податак из разговора са г -ђом Стојков.
8) Аноним, Резултати конкурса за израду иде­
јних скица за зграду Централног комитета КПЈ
и зграду Председништва Владе ФНРЈ, Борба
1.6.1947.
9) Упореди: Иван Штраус, Нова босанскохерце­
говачка архитектура, Сарајево 1977.с.10.
10) Пројектанти Кохоуг и Прохаска, конструк­
тор Хацар, сви из Прага.
11) Аноним, О градитељима великог 06 јекта,
Ослобођење, 15. Н.1953.
Н) Саша Леви, Вишезначност интерполација,
Архитектура бр. 184-185,Загреб, 198з, с. 86-89
13) Аноним, Нови туристички хотел на Палама,
Ослобођење ~.1953, Аноним, Најновије решење
наших пројектанз'Ј";1, Мозаик, октобар 1953.
14) Анпним, ~,IНРУЖНИ домови, Пионир,
 18.5·1948. 1ИКА, 4. 2. 1961.
Аноним, Пројекат задружних домова за Босну 19) Аноним, Хотел стационар у Бањској,
и Херцеговину, Ослобођење, 16.2.1949. Саопштења бр. 7, издавач ИАУС, Београд 1967,
15) Х.Б. Зграда нове поште, Ослобођеље, П5-8
21.10.1956. 2()На месту директора за паучно-истраживачку
Аноним, Пошта Сарајево 2, Архитектура бр. 4, де.: litТНОСТ радио је арх. М. Мацура
Загреб, 196з, с. 34-35. 21) дао је нацрт и извео први модеран
16) Х.Б., Нова зграда телекомуникација, раднички експрес-ресторану Сарајеву 1957. П.
Ослобођеље, 5.5. 1962. Ч. Отворен сарајевски »експрес« ресторан
17) Љ. Р. Усвојена идејна скица за зграду новог "Ослобођење«, 2. 7. 1958.
центра за оспособљавање инвалида на Илиџи, 22) Б. Стојков, Савремени ресторани у радним
БОРБА, 12.7. 1956. организацијама, Београд, 1969, с. 146 (књига је
18) С. К. Награђени аутори идејног решења написана на бази преко 90 реализованих про­
нове железничке станице у Новом Саду, ПОЛИ- јеката)

I-с. А ':Г А л С> г ДЕЛА Б . СТС>ЈКС>БА

1. де"и шемељи . Изв.:Фошодокумекшација у 1917

ПавиЈWК Задужбике Николе Изв.: Фошо докумекшаци ја у
(ДасиМ заосшавшши!!и аушора; Време
Нови Београд, Старо сајмишше 4·10.1940; Правда 8. и. 1910; Поли­
1986 шика 9.и.1940; Вре_"е 9.1 1.1910;
Юејки аро јекаш, кереализовако ()zшшикске 1iOBUKe 1iOв.-iJец.1941.
дело
Изв.: Полишика 9.8. 1986; Правда 7·
28.8.1986 Зграда TexKtL'tKe дирекције ОГБ
Београд, блок измеђУ улица Браhе
1. Југовим, Сими!!е и Змај Јови"е
заосшавшшики ауш.ора; Ново време са B.1}oKuheM, М. БелООрком иИ.
феб. 1941. савковимм, КО1!КУ/Х1!и рад. Трем
награда за зграду П редседкишшва
8. Владе и друга и шреha за Хошел и
Викекд Kyha Б. Стојкова вари ја"сш"о решење Хошела. Нере­
Београд, Кумодрашки аошок ализова"о дело.
1948 Изв .: Фошо дакуме1!шаци ја у
Реализова!!о дело заосшавшши"и аушора; Полuшика
Изв.: Фошо докумекшаци ја у 1.6.1917; Боfi5а 1.6.1917·
заосшавшши!!и аушора

Вила г. Пајиhа 1941 10.

Београд Делими't!!о реалuзовако дело. На 9· Хотел

1988
Сарадкик ка аројекшу Д. Дам­
јаковим, кереализовако дело
Изв.: Фошографија аерсаекшивке
скице .у заосшавшшики аушора
шемеЉима каcnи је aoOuzп уш.а згра­
да П МФ а ушора Секулиha и Сте­
фан. овиha (1951 - 1gбl).
Зграда ПреiJcед"ишшва Владе Добој, Боcnа
ФНРЈи Хошел 1917
II ови Беог рад Дело реализоваno "а ос"ову иде јnог
аројекшаХошела уЛuшви.
Садашње сшање 1!еаозкашо.
Изв.: Фошо дакумекшаци ја у

8· заосшавшши1!и ауш.ора; Ослобођење

Закашски дам 18.5.1951; Ослобоf;eње 28.10.1951;
'Б.уг.. Р'-'ј а ОслООоf;eњс 8.2.1952.
1988
Сарадкик ка аро јекшу А. Секулиha, 11.

шреализова1iO дело Хотел

Изв.:Фошодокумекшација у Бања Bpyhицa, Босна
заосшавшшикu аушора 1947
Реализоваno дело, садашње сшање
кеаозкашо
4·
Кум Драгака Злашаковиha, Изв·.: Фошо дакумеnшаци ја у
адвокаша заосшавшшики аушора; Боfi5а
Београд, Косовска ул. 28 8·8.1951; Ослобоf;eње 17.8.1951;
1988-1989 ОслООоf;eње, мај 1955.
са Б. Игњашовиheм, ЈЖи КОККУРС, Ј
"аграоа ех aequo. Реалuзовакu и.

оојеко.ш а ро јекшовао Л. Макшејев Жељезки'tКа сшакица

уз шех"и'tкусарадњуБ. Стојкова. Сарајево Ново, Боcnа
Изв.: ИАБФI .17.1989. 1947-1951
Раз рада, адаашација и извоf;eње ао
иде j1iOM аро јеКШУ'tешких
5·
Библиошека ОГБ У Музе ју г рада архишекаша. Реализоваno дело.

Београда Изв.: Фошо дакумenшаци ја у

Београд, Змај Јови"а ул. 1 заосшавшши1!и аушора.

1989 Лиш.: Ива1!ШШраус, Нова боса1! ­

Адааu:ација ариземља иЈ сараша, cko -херцеtова'tка архишектура,

реалu;;овако дело Сарајево 1977,18.

Изв.: Исказ аушора
18·
6. ЗадрЈЖ1!и дом
Трам ва јски деаои и а уш.обуска Више касеља у Бос"и
гаража 1948
Београд Тиаски аро јекаш за
1940 paB1!и'tapcKa 1!асеља.

Юејки аро јекаш ао коме су изве- Дело реализоваno у 93

разли'l.uшим варијаnшама. 11 . Сарајево, Босна
Изв. : БоfiJа 19.1.1948; БоfiJа Зграда TeXHtL'l.KOZ qхжулшеша, 1949 !Ј8.
1.6.1948; ПиО1/,ир 18·5·1948; i!otpai!1ba Реализовно дело Сша.мбена зграда
Осл.обоlJe'ње 10.11 .1948; Ослобођење Сарајево, Босна Изв.: Исказ аушора Ул. краља Томислава, Сарајево,
16.1.1949; Осл.обође1Ье ,8.1.1951; 1949 Босна
ОслобоlJe'ње 16.6.1951; Ослобође1Ье РеализоваltO дело, садаШ1Ье сша1Ье !ЈО. 1951
11.5.1951; Ослобоl;e1Ье '5·7·195'; nеаознашо ДомУј( [)-е Реализовано дело, сai!аШ1Ье сша1Ье
ОслобоlJe'ње 14.9.1951. Изв.:Фошогpaфuје у сл ри јево, Босна ншознашо

заосшавшш.иnи аушора; ОслООоl;e1Ье 1919 Изв.:Фошогpaфuја објекша и ощо­

14· !Ј1·5· 1 949· КО!lкурсни РО", Ј/ награда. Нереал­ ва шuaскоz сараша у заосшавшш.uнu
Зграда Председnишш.ва Владе БиХ, изовано дело аушора
рекоnсшрукци ја 11. Изв. : Исказ аушоро
Сарајево, Босnа Сша.мбене зграде Технолошког !Ј9·
1948 факулшеша !Ј1 . Сша.мбена зграда
Реализоваnо дело, садаШ1Ье сша1Ье Сарајево, Босна Уаровnа зграда аредузеha "Врани­ Ул. Нема1Ьииа, Сарајево, Босна
неаознашо 1949 ца" 1951
Изв.: Фошо докуменшација у Реализовн.ао дело, садаШ1Ье сша1Ье Сарајево, Босна Реализовано дело, сai!аШ1Ье сша1Ье
заосшавшшини аушора неаознашо 1950 ншознашо

Изв. :Фошогpaфuје ООјекаша у Реализовано дело, садаШ1Ье сша1Ье Изв.: Фошогpaфu је објекша и оmо­
15· заосшавшш.ини аушора неаознашо ва шuaског сараша у заосшавшш.uнu
Ресшоран и два хошела Изв. :Фошоzpaфuје у аушора
Ба1Ьа Bpyhuцa, Босна '!Ј. заосшавшш.ини аушора

1948 Туршши'l,l(и хошел 40.

Реализован један ресшоран, Пале, Босна !JI . УнушраШ1Ье уређе1Ье Жељезнu'Ч.ке
садаш'Ње сша1Ье неаознашо 1949 Hapoдno аозоришш.е, доград1Ьа и сшанице

Изв.:Фошогpaфuје макеше ком­ РеализоваltO дело адаашација Сарајево, Босна

алекса и изведеltOг ресшоран.а у Изв.: Фошогpaфu је у Сарајево, Босна 1951
заосшавшшини аушора. заосшавшш.ини аушора; ОслООоl;e1Ье 1950 Реализовано дело, сai!аШ1Ье сшање
феб. 195!Ј· Реализовано дело, садаШ1Ье сша1Ье ншознашо

16. неаознашо Изв.:Фошогpaфuје у

Зграда Минисшарсшва аросвеше '4. Изв . :Фошогpaфuје у заосшавшш.ини аушора

(касније Врховни суд) БиХ Сша.мбена зграда, шuaска заосшавшш.ини аушора

Сарајево, Босна aopoдU'l.Ha Kyha 41.
1948 Швракино село, Босна !Ј!Ј . Деаандаnc хошела "Београд"
Реализовано дело, садаШ1Ье сша1Ье 1949 Гимназија Тузла, Босnа
неаознашо . РеализоваltO дело, садаШ1Ье сша1Ье Вогошhа код Сарајева, Боща 195!Ј
Изв.:Фошогpaфuје макеше и из ве­ неаознашо 1950 Реализовано дело, сai!ашње сшање
деног сбјекша у заосшавшш.ини Изв. : Зааис у дневном лисшу Реализова1tО дело, садашње сшање 'tuшозн.аШQ

аушорr;. "ОслООође1Ье" 19.6.1947. uеаоз 'н,ашо Изв.:Фошогpaфuје макеше и изве­

Изв.: Фошогpaфu j€ макеше у дenог оојекша у заосшавшш.ини
17· 15· заосшавшш.и1tи аушора аушора
Зграда Минисшарсшва саООрам ја Зграда Председнишш.ва Владе БиХ,
БиХ уређе1Ье еnше ри је ра !Ј4. 41.
Сарајево, Босна Сарајево, Босна УнушраШ1Ье уреl;e1Ье зграде Мин­ Сша.мбена зграда
1948 1949 исшарсшва ун.ушраШ1Ьих аослова Тузла, Босна
Реализовано дело, садашње сша1Ье РеализоваltO дело, садаШ1Ье сша1Ье БиХ 195!Ј
неаОЗ'lашо неаознашо Сарајево, Босна Реализовано дело, сai!ашње сшање
Изв.:Фошогpaфuје макеше и изве­ Изв.: Фошогpaфuје у 1950 1\.cuозн.ашо

деног оојекша у заосшавшш.ини заосшавшш.ини аушора Реализовано дело, са В. Ха1tџиhем . Изв. : Фошоzpaфu је макеше u изве ­
аушора Садашње сша1Ье неаОЗ1tашо дenог оојекша у заосшавшш.uнu
tб. Изв.:Фошогpaфuје у аушора
18. УнушраШ1Ье ypelJe'њe хошела заосшавшш.ини аушора
Школа, зграда за "седмољешку" "Евроаа " 4!Ј·
Фo'I.а (и друга насеља у Босnи) Сарајево, Босна !Ј5, Сша.мбена зграда
1948 1949 УнушраШ1Ье уреl;e1Ье зграде Наро­ Тузла, Босна
Реализовано дело, садашње сша1Ье РеализоваltO дело, са В. ХанџиМм. дног аозоришш.а 195!Ј
неаознашо Садашње сшање неаознашо Сарајево, Босна Реализовано дело, сai!аШ1Ье сшање
Изв.: Фошогpaфu је макеше шuaског Изв. : Исказ аушора 1950 ншознашо

објекша у Фo'I.и у заосшавшш.ини Реализов1tао дело, садашње сшање Изв.: Фошографи је макеше у
аушора 17· неаознашо заосшавшш.uни аушора
Посшавка излож6е Hapoдnoг Изв . :Фошогpaфuје у

19· фронша заосшавшш.ини аушора 44·

Вешеринарска болница Проширени шрошоар уУл. Сша.мбеназградааредузеhа "Про­
Ба1Ьалука, Босн.а маршала Тuша, Сарајево, Босна !Ј6. јекш"
1948 1919 Аi!aaшација зграде 'Ђулагин двор" Сарајево, Босна
Реализовано дело, садашње сша1Ье РеализоваltO дело, са П. Бара1Ьи јем за аош ребе Филозофског факулшеша 195!Ј
неаознашо Изв.: Исказ аушора Сарајево, Босна Реализовано дело, сai!ашње сшање
Изв.: Исказ аушора, без ближих 1950 ншознашо

аодашака 18. Реализовано дело, садаШ1Ье сша1Ье Изв.: Фошографи је макеше и изве­
УнушраШ1Ье ypelJe'њeДoMa ЈНА неаознашо дenог оојекша у заосшавшш.ини
10. Сарајево, Босна Изв.: Исказ аушора аушора

Дом "улшуре 1949

Дрвар, Босна РеализоваltO дело, са В. Ханџимм, !Ј7· 45·
1949 садаШ1Ье сшање "еаознашо УнушраШ1Ье уреl;e1Ье Турисши'l.ког Хошел "Јахорина"
Реализовано дело, садаШ1Ье сша1Ье Изв. :Фошогpaфuје у хошела Јахорина, Босна
неаОЗ?tашо заосшавшш.ини аушора Пале, Босна 195!Ј
Изв. : Фошогpaфu је макеше и изве­ 1951 Реализовано дело на основу а ро јек­
деног оојекша у 19· Реализовано дело ша Синдикалног одмаралишш.а
заосшавшш.иnи аушора Декорисање камuoн.а "Изградње" Изв.:Фошогpaфuје у арх, Павлuна, садаШ1Ье сша1Ье

94 за ПрваУ 11 ј' ".' ''~ /"'''У заосшавwmlЈ. 'Н'l аутора ншознашо

Изв.: Фошогpaфuје објекша у 54· 195б Сарајево Ново, Боска
заосшавшшики аушора Зграда Пошше Кокку/Хки рад, 1 каграда, кереали ­ 19б1
Бањал.ука, Боска зоваnа дело Реализовако оело (1 ешauа)
46. 1955 1 з в.: Фошогpaфt.Ј. је макеше у Изв.: Фошогpaфu је макеше и изве­
Укушрашње уре!;ење хошела "Јахо­ Реалuзовако дело, садашње сшање заосшавшошнu аушора оеког објекша у заосшавшшики
puка" кеаозкашо аушора
Јахоpuка, Боска Изв.: Фошогpaфu је макеше u реал­ Еј . Зааucи у лисшовима "Ослобо!;ењу"
195ј uзоваког дела узаосшавшшuкu 1:.'_,«Н ~c fжГ1ЈЈ(lраn од 5.5.1gбt. и 15.б. 1gбб. и улucту
Реализовако дело, саоашње сшање аушора Сарајево, Боска "П.Т.т." од 9.1gбб.
шаозкашо 1957
Изв.: Фошогpaфuје и цршежu оско­ 55· Реализовако дело, садашње сшање 7t.
ва у заосшавшшики аушора Зграда Пошше кеаозnашо Аушобуска сшакица и саоб paha јна
Пале, Боска Фошог paфuја изведеког објекша у аошша са сшаки'Ч.ком зградом

47· 1955 заосшавшшики аушора Нови Сад, CJ:ifuja

Уре!;ење кокцершш сале Музи'Ч.ке Реализовако дело, садашње сшање, 19б1
школе кеаозкашо б4· Кокку/Хки рад (једак од два арво­
Сарајево, Боска Изв.:Фошогpaфuје макеше у Зграда среског кародnог одбора аласирака рада), кереализовако
195ј заосшавшшuкu аушора Горажде, Боска Изв.:Фошогpaфuје у
Реалзовако дело, садашње сшање 1957 заосшавшшики аушора и зааиси у

кеаозnашо 56· Реализовако дело, садашње сшање лисшовима "Полишици" од

Изв.: Фошогpaфuје изведеког дела у Сша.м.6ека зграда кеаозкашо j.t.1g61. и "Ослобо!;ењу" од 9.1 . 1gб1 .
заосшавшшики аушора Мејшаш, Сарајево, Боска Изв.: Фошогpaфu је изведеког објек­
1956 ша у заосшавшшики аушора 7ј ·
48. Реалuзовако дело, садашње сшање Хошел сшацuoкар
Зграда Гимказије кеаозкашо б5· Бањска, CJ:if и ја
Мосшар, Херцеговика Изв .: Фошогpaфuје у Зграда средње екокомске школе 19б7
195ј заосшавшшuки аушора Сарајево, Боска Неизведеко, ареа каграоа ка ужем
Кокку/Хки рад, II каграда, кереал­ 1957 кокку/Х у
изовако дело 57· Реализовако дело, садашње сшање Изв.: Приказ аројекша у:
Изв.:Фошогpaфuје макеше у Сша.м.6ека зграда кеаозкашо Саоашшења, бр. 7, ИАУС, Београд,
заосшавшшики аушора Ул. Горња логавика, Сарајево, Изв . : Фошогpaфu је изведеnог објек ­ 19б7, ч-8·
Боска ша узаосшавшшики аушора

49· 1956
СшамrJека зграда Жељезки'Ч.ког Реализовако дело, садашње сшање бб.
гра!;евикског аредузеha кеаозкашо Хошел
Сарајево, Боска Изв . : Фошогpaфu је у Дрвар, Боска
1954 заосшавшшики аушора 1958
Реализовако дело, садашње сшање Реализовако дело, са С. OдaeuheM,
шаозкашо !Ј8. садашње сшање шаозкашо
Изв.:Фошогpaфuје макеше и UЗ8е­ Зграда Пошше Изв.: Фошогpaфu је макеше и изве­
деког сбјекша у заосшавшшики Требиње, Херцеговика деког објекша у заосшавшшики
аушора 1956 аушора
Реализовако дело, садашње сшање б7·
!fJ. кеаозкашо Икшерно одемње Болкице
Ко.м.алекс Дувакског иксшuшуша Изв . : Фошогpaфu је објекша у Мосшар, Херцеговиnа
Мосшар, Херцеговика заосшавшшuкu аушора 1958
1954 Реализовако дело, садашње сшање
Делuмu'Ч.ко реализовако дело, 59· кеаозкашо

садашње сшање кшозкашо Пошша кад Жемзки'Ч.ке сшакице Изв.: Фошогpaфu је изведеког објек­
Изв.:Фошогpaфuје у Сарајево, Боска ша у заосшавшшики аушора

заосшавшшuкu аушора 1956

Реализовако дело, садашње сшање 68.
51. кеаозкашо Зграда Болкице
Пpuвремека зграда Народке Изв.: Фошогpaфu је макеше u uзве­ Бихаh, Боска
скуашшиш БuХ деког објекша у заосшавшшикu 1958
Сарајево, Боска аушора Реализовако дело, садашње сшање
nеаозн;ашо
1954
РеаЛIноваnо дело, садашње сшање 60. Изв.: Фошогpaфu је изведеког објек­
шаозкашо Сша.м.6еnа u уаравnа зграда аре­ ша узаосшавшшики аушора

Изв.: Фошогpaфuје макеше u изве­ дузеha "Нискоградња"

деког објекша Сарајево, Боска 69·
1956 Зграда Пошше
51. Реализовако дело, садашње сшање Горажде, Боска
Укушрашње уре!;ење Кокака кеаозкашо 1959
Сарајево, Боска Изв.: Фошогpaфu је изведеког објек­ Реализовако дело, саоашње сшање

1954 ша узаосшавшшuкu аушора nеаОЗНдlllО

Реалuзовако дело, садашње сшање Изв.: Фошогpaфu је извеоеnог објек­

шаозкашо б1. ша у заосшавшшики аушора
Изв.: Фошогpaфuје uзведеког сшања Сша.м.6ека зграда
узаосшавшшuкu аушора Ул. Доња логавuка, Сарајево, 70.
Боска Зграда болкице
5ј. 1956 травк ик, Боска
ХUРУРШКО-luшколошка болкuца Реалuзовако дело, садашње сшање 19бо
дреар, Боска nеаозnашо Реалиовака ареа ешааа, друга
1955 Изв.: Исказ аушора ешааа изведека ао другом аро јекшу
Реалuзовако дело, садашње сшање Изв.:Фошогpaфu ја изведеког објек­
шаозкашо бz. ша у заосшавшшики архишекше

Изв.: Фошогpaфuје макеше и реал­ Цекшарза реха6uлишацијуиквал­

изоваког дела у заосшавшшuкu ида 71.
аупnј'" Илиџа, Сара}ево, БПС1lа Згf>"~/! Т,лен;омукикаци ја и аошша 95
 системи)
НАУЧИО
Носиоци истраживаља: - Грађевински факултет, др
I)[C Т РА Ј--:К И ВАЧ I-С и душан Јоксић
ПРОГРАJVIИ - Институт за архитектуру и урбанизам Србије др д.
Перишић
- Архитектонски факултет, др Милица Бајић
Програм научног ИС'Ipаживања
Време истраживаља: 1994-96. год.
2 ) Пројект: Фундаментална и примељена истраживаља
Почетком шездесет их година архитект Милорад Мацу­
значај на за развој нових и обновљених извора енергије
ра, тадашњи директор Института за архитектуру и
Носиоци истраживања:
урбанизам Србије, упорно је настојао да афирмише
-Машински факултет, др Бранислав Тодоровић
науку о простору ("специологију") као посебну научну
- Институт за архитектуру и урбанизам Србије, мр Мила
област. У то време такав предлог ни је наилазио на '
Пуца р
велико разумеваље, чак ни међу колегама - архитектима.
Време истраживаља: -991-95. год.
Многи су сматрлаи да, поред већ афирмисаних
"Програм основних истраживаља у об ласти науке " за
класичних наука, није било потребе за измишљањем
период од 1996-2000. године, припремљен у Републичком
нових наука.
министарству за науку и технологију средином 1994.
Гледа.но из данашље перспективе пион ирска настојаља
године, предвиђа следеће научне приоритете у области
архитекте М. Мацуре представљала су вредан покушај
архитектуре и урбанизма":
који није у контрадикторности са данашљим схватаљи­
1) У области архитектуре и становаља истраживачки
ма суштине и улоге науке о простору. Након више од 30
приоритети су:
година истраживачких напора може се закључити да
- економски, еколошки и енергетски аспекти унапреt)ења
данас постоји посебна научна област која се бави
становња,
питањима организације, уређеља и обликоваља просто­
- унапређеље квалитета и примене материјала, произво­
ра. Притом је од мање важности како ће се она звати
да и конструкција у савременом граlјењу објеката
(наука о простору, архитектура и урбанизам и сл.). Пос­
високограДlье - архитектонски аспект
тоје значајни научни резултати остварени у протеклом
- развој нових метода у анализи просторних структура,
периоду, захваљујући пре свега подстицајним средстви ­
- проучаваље, заштита и ревитализација градитељског
ма из државних научних фондова, а исто тако и форми ­
наслеђа при реконструкцији и обнови градова и насеља
раном истражива чком кадру у ово ј области. У току је
Србије,
реализација неколико научних пројеката из ове
- истраживаље морфологије и типологије архитектон ­
области, од којих су најзначајнији:
ских и урбанистичких елемената и делова историјских
1. Савезно министарство за развој, науку и заштиту
урбаних средина.
животне средине - програм ОСНОВНИХ стра тешких
2) У области просторног планираља и урбанизма
истраживаља
истраживачки приоритети су:
lIаЗllВ аројекmа: "Просторни аспекти обимне експлоат­
- унапређеље делатности планираља и уређеља простора,
ације минералних сировина"
- заштита и унапређеље животне средине, природних и
llосuлацuсmражuвања: Институт за архитектуру и
створених вредности,
урбанизам Србије, др Ненад Спасић
- развој и обнова градова Србије,
Ереме истраживаља: 1994-96. год. .
- просторни аспекти коришћеља и заштита природних
2. Гепубличко министарство за нуку и теХНОЛОГИЈУ
ресурса Срби је,
А Основна истраживаља
- ограничеља и потенцијали регионалног развоја Косова
1) Пројект: "Унапређеље становаља у контексту нових
и Метохије,
просгорно-технолошких и економско-соци јашшх проб­
- развој, заштита и уређења Подунавља.
лема"
Може се очекивати да ће у склопу научне расправе о
Носиоци истраживања: - Архитектонски факултет,
предложеном програму, која ће се водити током 1995.
проф. др Бранислав Миленковић
године, доћи до извесних допуна предложених
- Институт за рахитектуру и урбанизам Србије, др
истражива чких приоритета.
Ксенија Петовар
др Ненад Саасић
Време истраживања: 1991-95. год.
3. Пројект: "Процес урбанизације и њен утицај на прос­
торнз и привредни развој Србије"
Носилац истраживаља: - Архитектонски факултет, проф. ИАУЧИИ
Гаврило Михаљевић СI~УПОВИ
- Институт за рахитектуру и урбанизам Срби је
- Југословенски институт за урбанизам и становаље Традиција и савремено
- ИНСТИТУТ за испитиваље материјала
српско црквено градитељство
Времо: истраживања: 1991-95. год.
Б. Техничко-технолошка истраживаља
24-25· XI 1994·
Дводневни научни скуп и градитељски симпози ­
1) "Просторно планирање у функцији равномернијег
регионалног развоја, очуваља животне средине и _разво­ јум на тему "Традиција и савремено српско
ја туризма" (Географски информациони систем, Прос­ црквено градитељство" у Музеју примењене умет­
торни аспекти регионалног развоја Србије, Заштита сре­ ности окупио је теологе, историчаре
дине у планираљу и угРђf>ЊУ простора. Унапређеље архитектуре, урбанисте, као и неке од 97
методологије прост() rl" ' 1 'Iланирања, Хидротехнички
најпознатијих савремених српских архитеката.
Без претходних заједничких припрема, они су у
својим излагањима и пројектима показали да су
дилеме од пре једног века присутне и данас
колико историцизма треба уградити у наша
савремена схватања, како формирати архитектон­
ски облик који би сведочио о националном карак­
теру наше православне цркве, како поставити
савремени црквени објекат у урбани контекст.
Посебну пажњу привукла је изложба црквених
објеката, историјских примера из 19. и 20. века,
савременог црквеног градитељства и студентских
радова, првих након Другог светског рата. Сим­
позијум градитеља окупио је само пет аутора и
ауторских тимова, пошто су у претходним кон­
султацијама, из различитих разлога, своје учешће
отказали неки од најзначајнијих српских
архитеката нашег доба, Иван Антић, Милан
Лојаница, Петар Вуловић. Ипак, позиву су се одаз­
вали Александар Ђоки11, Дарко И Миленија
Марушић са Даницом Јовови11, Михајло Митро­
вић, Предраг Цагић и Игор Марић. Њихове идеје
кретале су се између споменичног карактера
црквеног објекта (Ђокић) и враћања примарним
облицима (Марушићи, Јововић, алтернативни рад
Марића), до савремених форми у предлозима
Михајла Митровића или Предрага Цагића.
Закључак са дводневног скупа и градитељ ског
симпозијума недвосмислено води отварању
дијалога цркве и архитектонске струке као и зас­
нивању научног пројекта који би темељно
истражио најчешће спонтане путеве развоја срп­
ског црквеног градитељства током 19. и 20.
З.М.
Перспективе планираља
и уређеља простора у Србији
15-16. ХЈl 1994.
Пред.меш, циљеви и резулшашu скуаа
Просторно или регионално планирање је делатност која
се у свету развила тек после Другог светског рата, иако
њени рани почеци досежу нешто рани је. По јава прос­
торног планирања везује се за крај ХЈХ века односно за
време интензивније индустријализације и урбанизације
развијених земаља Запада. Спонтано нарастање град­
ских и индустријских насеља, концентрација
стнаовништва и активности, социо-економске трансфор­
мације, раубовање ресурса и деградација средине и
други процеси у тим подручјима (рударски басен и у
Енглеској, рур у Немачкој, Атлантска обала САД и др.)
условљава ли су потребу за планским усклађивањем
развоја и рационалним коришhењем простора.
Разва ј просторног планирања код нас почео је педесетих
година. Притом се може узети Саветоване ј Савеза
друштава урбаниста Југославије 1957. године у
Аранђеловцу као најзначајнији догађај који је афир­
мисао идеју регионалног просторног планирања. Већ
почетком шездесетих година урађени су и донети
98 први просторни планови у Срби ји. Били су то
Просторни план за зону утицаја ХЕ "Ђердап!" и Прос­
торни план општи не Бор. Одмах након тога отпочеле су .
припреме за рад на Просторном плану Србије. Било је
то време великог ентузијазма и жеље да се схвати
суштина планирања и овлада методама планирања
развијеним на Западу. Крајем шесдесетих година
покренут је Југословенско-амерички пројект "Демон­
страциона студија за регион Љубљане", ангажовани су
експерти УН за рад на Регионалном просторном плану
Косова и Генералном урбанистичком плану Београда и др.
Може се констатовати да је рад на поменутим пројекти­
ма уз школовање кадрова на постдипломским студијама
и разним сепци јализаци јама у земљи и иностранству
имао за последицу формирање компетентних стручних
тимова који су могли самостално да раде на пословима
урбанизма и регионалног просторног планирања. Рад на
Просторном плану Србије поверен 1968. године: Заводу
за унапређење комуналних делатности СР Срби је (1 еле­
мент), Економском институту (П елемент) и Институту
за архитектуру и урбанизам Србије (IП елемент). Први и
други елемент ППС су урађени и прошли фазу јавног
разматрања, док је треhи елемент ППС завршен под
називом "Студија просторне организације Срби је" и
стављен ад ацта 1974. године. Крајем седамдесетих годи­
на наручена је нова верзија Просторног плана за "део СР
Србије ван територија САП" (југословенски институт за
урбанизам и становање) али је у фази "Основа плана"
покренут даљи рад. Крајем 1989. године донета је нова
одлука о изради Просторног плана Србије и то за једин ­
ствену територију Републике. Прва верзија нацрта
Плана урађена је 1990. а друга 1994. године.
Развој просторног планирања у протеклих 40 година
пратила су настојања да се покрене и афирмише научно­
истраживачки рад у овој области. У почетку је била
орјентација на коришћење резултта истраживања у већ
века.
афирмисаним научним областима. Временом урбанизам
и просторно планирање афирмисани су као посебна
научна област која има своје циљеве, методе и предмет
истраживања. Место и улога науке у просторном плани­
рању разматран и су у протеклом периоду на више скупо­
ва, семинара или курсева. Истраживачки рад у овој
области може се поделити у неколико група:
- Конверзовања резултата научног рада и
коришћење научних подлога и Доку­
ментаци је из других на учних !Јбласти;
- Истраживања за потребе унапређења делат­
ности планирања и уређења простора;
- Истраживања у процесу планирања или у
оквиру припреме одређеног планског
документа;
- Истраживања за потребе имплементације
планирања; и др.
Улога и значај науке у планирању и уређењу простора
нису спорни ни у данашње време кад се размишља о
реформи посто јећег система планирања. Напротив, без
помоћи науке није могуће реално сагледати све аспекте
реформе (институционалне, организационе,
методолошке и др. ) као ни могуће ефекте предложених
решења. Уосталом и развијене земље Запада, сваких 10-
15 година, врше редизајнирање постојеhег система
планирања уз по~оћ одговарајуће информатичке
подршке и одговарајућег научног инструментаријума.
Радна верзија Просторног плана Републике Срби је је
објединила резултате из различитих области и укључила
готово све аспекте истражива чког рада у основним,
примељеним и развојним на укама, који се односе на
проблематику развоја, организације и уређења просто­
ра, коришћења и заштите ресурса и др. Просторни пл~' н
је извршио синтезу расположивих научних резултата 11
тим постигао нови квалитет који је омогућио целовиту
дијагнозу стања, дефинисање циљева и постављање
развојне стратегије Плана, дугорочних планских кон­
цспци ја и решеља . Разумљиво, Просторни план је обух­
ватио и доста велики опсег стручних и рутинских
активности, али је допринос истраживачког и експерт­
ског рада бројног радног тима био најзначајнији.
Доношење Просторног плана је добар повод за преиспи­
тивање постојеhих нормативних, институционалних,
организационих и методолошких решења у области
планирања и уређења простора и у укупном систему
планирања развоја код нас. То је истовремено и
неопходно како би се обезбедила оптимална примена
овог стратешког раЗВОЈНОГ документа.
Један од предуслова за ефикасно праћење и контролу
оствариваља Просторног плана је развијање и опера­
ционализација информационог система о простору,
анализа резултата примене Плана и предузимање одго­
варајућихпланскихакција. Примена Просторног плана
подразумева и реализацију посебног програма
истраживања. Улога научног рада у имплементацији
није ништа мање значај на у односу на његову улогу у
проuесу планирања . Планирање и имплементаuи ја су,
заправо, трајна активност па и истраживачки рад за
потребе планирања и имплементације мора бити кон ­
тинуалан.
Научни скуп Перспективе планирања и уређења просто­
ра у Србији, који је одржан у оквиру програма јавних
консултација о радној верзији Просторног плана Репуб­
лике Србије, представљао је завршну презентацију овог
стратешког планског документа научној и стручној
јавности Србије.
Поред дискусије научних подлога и критеријума на
којима су засновани стратегија и поједина планска
решења, на Научном скупу су нужно разматрана и многа
општа питања унапређења теорије и праксе планиран,;).
и уређеља простора, која су од значаја за примену Прос­
торног плана, на пример :
- Дугорочна стратегија развоја Републике
- Критеријуми за регионалну територи јализаuи ју Републике
- Процеси урбанизације и систем урбаних иента ра
- Рационализација коришћења природних ресурса
(земљиште, воде, минералне сировине)
- Заштита средине и културног наслеђа
- Приоритети развоја и уређења територије
- Имплементација планирања
- Институционални аспекти унапређења планирања
уређења простора
- Методолошки аспекти планирања
- Контролни механизам у изградњи и уређивању простора
- Координација и синхронизација органа и служби на
пословима планирања, уређивања и коришћења простора
(комуналних, геодетских, урбанистичких, статистичких и др.)
- Планирање и уређење простора и инвестициона
изгридња (процена опавданости, проuена утицаја на
средину)
- Разни јање информационог система о простору и др.
Још од средине осамдесетих година није било ваљане
прилике за темељнију расправу о унапређењу делатнос-
ти планирања и уређења простора као и о организациј и,
уређењу и коришћењу целине простора Србије, као јед­
ном од предуслова економског и социјалног просперите­
та . Вишегодишње преокупације променама политичког
СlI с тема, организације државе, променама у сфери
економи је, власништва, као и општа политичка
ситуација, утицале су да се ова питања нађу на маргина­
ма интересовања . У међувремену, јавиле су се многе нове
идеје о управљању и коришћењу природних ресурса,
начину привређивања, власништву, изградњи великих
инфраструктурних система и сл. Неке од ових иде ја
уобличу ју се у нова законска решења (стамбени односи,
планирање и уређење простора, територијална органи­
заци ја државне управе, итд. ). Ваљано планирање и
уређивање простора може бити један од предуслова
успешне реализације Програма привредне и социјалне
обнове Југославије и Срби је.
Циљ Скупа је био да се изложе и расправе генерална
решења и сучеле различити погледи. Притом није било
реално очекивати да се на овом скупу пред лажу конкрет­
на решења, већ да се укаже на могуће генералне одред­
нице тих решења .
Научни скп је био добра прилика да се, поводом разма­
трања и доношење Просторног плана Републике Србије,
сумирају и оцене резултати досадашњег научног и
стручног рада код нас у области планирања и уређења
простора и сагледа стратегија и смернице даљег рада у
овој области . Период развој а и афирмације регионално г
просторног планирања код нас поклапа се са периодом
оснивања, развоја и афирмације Института за архитек-
туру и урбанизам Срби је. .
Овај начни скуп се тако прикладно уклопио у програм
обе л ежавања јубилеја - 40 година научног и стручног
ра да Института (1954-94.Г.).
дрДu.мumpuјеПеpuшuh
др нeuад Caacuh
Унапређење становања '94
Архитектонски факултет у Београду,
22. и 23. деценбар 1994.
Научни скуп "Унапређење становања '94" је произашао
из научно-истраживачког пројекта ''Унапређење
становања у комплексу новик економско-соци јалних и
просторно-технолошких промена", који траје већ скоро
uелу деценију, и који се реализује у оквиру Архитектон­
ског факултета и Института за архитектуру и урбанизам
Србије, у оквиру програма основних истраживања Мин­
истарства за науку и технологију Републике Србије.
Вишегодишњи истражива чки рад у области унапређења
становања дао је бројен резултате. Намена организатора
и
овог Научног скупа била је да се тим резултатима упоз ­
на стручну и друштвену јавност.
Структура предложених тема је произашла из структуре
на учно-истраживчаког ПРОЈекта:
1. Аспекти осавремењавања постојећег стамбеног фонда
и градских амби јена та.
~. Развој спеuифичних програма и типова становања.
3. Проблеми стамбене регулативе у актуелним условима.
4. Развој породичн'их структура становања .
5. Унапређење постојеhих технологија грађења и инфра ­
структурног опремања стамбених склопова.
б. Пројектовање и грађење енергетско и еколошко 99
раuион а лних стамбених групаuи ја и об јека та .
7. Е~спертни и информациони системи у решавању
стамбене проблема тике.
У оквиру програма одвијања Скупа организован је сту­
дентски конкурс са темом "Градски блок ~()()()-Te".
Мр Миодраг Ралевиh
КI-ЬИГЕ
Рудолф Арнхајм,
Динамика архитекroнске форме, У нивepзитer yмerнocrи,
Боо:rpaд, 1990. Пpeвqц Војин Сroјиц 253. CIp.
У познавање с текстовима и теоријом Рудолфа Арнхајма
(1904), значајног представника Гешталт теорије и приз­
натог ауторитета у психолошком тумачењу визуелних
уметности, чија су дела већ класична у својој области,
одви јало се код нас путем превода његових књига (Умет­
ност и визуелно опажање, Универзитет уметности,
Београд, 1971, 1981,1987) или есеја објављиваниху
часописима, у периоду од 196~. до данас.
Књигом "Динамика архитектонске форме" Арнхајм први
пут анализира феномен визуелних аспеката архитектуре
са позиције Гешталт теорије, чија се метода заснива на
претпоставци свеопште основе љ удског опажања, на
јединственом темељу менталне структуре. Расправом о
визуелној форми архитектуре и моћи њених визуелних
дејстава, аутор жели да ублажи последице занемари­
вања активног проучавања уметничког обликовања
архитектуре.
Књи га је настала каснијим проширењем четири пре­
давања одржа на по позиву на Одељењу за уметност и
архитектуру школе Куперове уније у граду Њујорку
1975.године. Од посебне вредности су три последња
поглавља у којима је изложена темељна анализа реда и
нереда у пројектовању, природа визуелног симболизма и
однос између практичне функције и опажајног израза.
Јасан на чин излагања сложену теорију чини
приступачном за читаоце. Књига има потпуну научну
апара туру, опширну библиографи ју као и списак дела
преведених на српски језик. Релативно мали избор илус­
трација, с обзиром да се ради о књизи о архитектури,
изражава став аутора према пракси "да раскошна
фотографиај уз сваки узградан помен неког архитектон­
ског дела омета даље изграђивање визуелне уобразиље".
Иако је од об јављивања књиге прошло неколико година
она, својим оригиналним приступом медију архитек­
туре, може бити врло инспиративна за све оне који се
баве теоријом, историјом и праксом архитектуре.
љ. м.л.
Алексеј Бркић, Знакови у камену - Српска модерна
архитектура
1930-1980, Савез архитеката Србије, Београд,
329 стр.
П о ја ва књиге која је заснована на теоријском и фило­
зофском промишљању феномена српске модерне
архитектуре у периоду 1930-1980, у нашој седини
несклоној теорији, представља изузетан културни
догађај и незаобилазно штиво у изучавању историје
српске модерне архитектуре.
Пред нама је једно комплексно и озбиљно дело
100 архитекте који гради и размишља о изграђеном .
Сложеност приступа у овом архитектонском тексту
произилази из особина личности аутора, Алексеја Брк­
ића (19 ~ ~), у којој препознајемо модел ренесанског
архитект~илозофа, писца, математичара, уметника,
широко образованог интелектуалца који својим
целокупним радом обједињује теорију и праксу.
Тема књиге је развој и стање српске архитектуре у пери­
оду 1930-1980. са основном идејом да се афирмише теза о
београдској архитектонској школи која је, како Бркић
каже, "прва заузела отворени антиФункционалистички
став уводећи у доктринарно упрошћени модернизам
знакове сликовности и семиотичку хипотезу, и прва већ
током педесетих антиципирала суштину онога што ће се
касније назвати постмодернизмом".
Материја књиге организована је у неколико поглавља. У
уводном поглављу "Orледало од камена", писано у
архаичкој форми разговара с пријатељима, надахнута је
расправа о теоријским основама развоја архитектуре,
почев од односа стварности и фикције, дефиниције и
редефиници је а рхитектуре, појма ремоделаци је,
Функционализам и формализма, значаја орнамента као
и утицаја византијске традиције.
Даља расправа нас води по развојној нити српске мод­
ерне архитектуре преломљеној кроз три ремоделације.
Прва од 1930. до 1950. "у којој је полиедарски узор
постепено напуштан", друга, од 1950. до 1965. године,
"где је конституисана идејна основа београдске школе" и
трећа, од 1965. до 1980. године, када је конвергенција две
верзираности достигла морфолошко јединство".
Одабрани примери поткрепљују тезе књиге и показују
критички став. Бркићева књига, поред тога што је незао­
билазна за ПЈюучаваоце архитектуре, занимљива је и по
ерудицији и стилу писања са неочекиваним обртима и
језичким каламбурима. Истовремено плени својим
изузетним графичким дизајном највишег нивоа, обо­
гаћена, углавном, цртежима из уметничке радионице
самог Бркића. Такође је богато илустрована фотографи­
јама (161 колор и црно-бела фотографија).
љ. м.А.
И з л о Б Е
ЈАНУАР 94 - ЈАНУАР 95
J~?:.~................................................................................................................
Галерија "Стара капетанија" - Земун
"ЈОШ ЈЕДНА ЦИГЛА У ЗИДУ'- групна изложба: Миле­
на Бојовић, Јелена Ивановић, Снежана Литвиновић,
Стојан Станић, Небојша Мијановић, Горан Војводић
М узе ј примењене уметности
1992, ИЗЛОЖБА КОНКУРСНИХ РАДОВА-
Идејно архитектонско урбанистичко решење блокова I,
П и ПI на Слави ји
Метро станица "Вуков споменик" Београд
ИЗЛОЖБА КОНКУРСНИХ РАДОВА ЗА ПАУТЕРНО
УРЕЂЕЊЕ ПАРКА КОД ВУКОВОГ СПОМЕНИКА
СКЦ Београд
ГРАД КАПИЈА ГРАдА-
изложба цртежа Зоран Л. Пантелић
АПРИЛ

Централни дом архитеката Русије Москва

ДАНИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ГРАЂЕВИНАРС1ВА У
МОСКВИ

МА.] ==
...............................................................................................................................
Сала, инжењера и техничара Београд
ИЗЛОЖБА ДОБИ1НИКА ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ
АРХИТЕКlYРЕ ЗА 1993. ГОДИНУ - МИЛЕНИЈА И
ДАРКО МАРУШИЋ, ИЗЛОЖБА ДОБИ1НИКА "БОР­
БИНЕ" НАГРАДЕ ЗА 1992. ГОДИНУ МИЛЕНИЈА И
ДАРКО МАРУШИЋ И ЖЕЉКО ГAIIIПАРОВИЋ

УНИ-ЈУЛИ
Ј.......... ....................................................................................................................
Галерија СКЦ, Београд
~~ =;=
"ИПАК БЕОГРАД"-Изложба радова наших учесника Щ{Т
- 1---
Међународног студентског конкурса "Градско 1-- 1--
становање" у организацији Асоцијације америчких I V~
факултета архитектуре Н-Н-+-v~g~""'-""'+-+-+-+----+-.1,

М узе ј примењене уметности

н+~~~~~~~~н-~-н
1\
САЛОН АРХИТЕК1УРЕ

Етнографски музеј Београд

ИЗЛОЖБАКОНКУРСНИХРАДОВА- Идејно архитек­
тонско решење пословног објекта у Таковско ј улици

УЛ-АВIYGГ
l.............................................................................................................................
Галерија културног центра Београ д Арх . преораz Цаzиh и аас . Весна Цаzиh

IV БЕОГРАДСКО ТРИЈЕНАЛЕ АРХИТЕК1УРЕ - Насеље црква 'нд Чукаfru:ч,ком, вису (идеј'l/,О решење), 1994
младенаца - Ивица Млађеновић Са ла Дома инжењера и техничара Београд
ИЗЛОЖБА IIНАГРАДЕ СА V МЕЂУНАЮДНОГ
СЕПТЕМБАР АРХИТЕКТОНСКОГ КОНКУРСА У ОКВИРУ ПРОМО­

Галери ја Андрићев венац Београд ЦИЈЕ ЕУРОСАГА, ШЋЕЋИН, ПОЉСКА (ЕВА

ВАНИШТА-ЛАЗАРЕВИЋ, ВЛАДИМИР А МИЛИЋ И
ОПОМЕНА- Незаштићена врхунска дела српске
АЛЕКСАНДАР ВИДЕНОВИЋ)
архитектуре хх века

Барутана, Београд
Москва Санкт Петерсбург
СВЕ1ХЖА ИЗЛОЖБА АРХИТЕК1УРЕ И ВИЗИЈЕ ГРАДА - изложба колажа Зоран Л. Пантелић

ГРАЂЕВИНАРСТВА-Избор из савремене српске архитектуре

ДЕЦЕМБАР
...............................................................................................................................
ОкТОБАР Архитектонски факултет Београд

Сремски Карловци ГРАДСКИ БЛОК 2000 ГОДИНЕ-Изложба конкурсних

радова студената
GJIОБОДАН РАЈОВИЋ - ИЗЛОЖБА КОНКУРСНИХ
РАДОВА 89-94
Етнографски музеј

Музеј афричке уметности Београд "МОЛИТВА У ГОРИ"-Цркве брвнаре у Срби ји

Галерија "Стара капетанија" - Земун

ИЗЛОЖБА ЦУТЕЖА БРУЦОША АРХИТЕКТОНСКОГ Салон МСУ Београд
ФАКУЛТЕТА "ГРАДОВИ" - Изложба цртежа М. Митровић

НОВЕМБАР J~~.~.!? ......................................................................................................... .

Салон архитектуре - Вршац Галери ја Сингидунум Београд

IV БЕОГРАДСКО ТРИЈЕНАЛЕ АРХИТЕК1УРЕ- Насеље АРХИТЕК1УРА НА ТРАЈУ-35 година у архитектури и о

младенаца архитектур и - Ивица Млађеновић

Музеј примењене уметности Београд Свечана сала Архитектонског факултета Београд

Изложба у оквиру скупа и градитељског симпозијума Изложба "40 ГОДИНА ИНСТИ1УТА ЗА АРХИТЕК1УРУ
"'ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНО СРПСКО ЦРКВЕНО ГРА­ И УРБАНИЗАМ СРБИЈЕ"-Избор значајних радо-
ДИТЕЉСТВО" ва у оквиру Институга у периоду 1954"Э4 · 101
1 Е
Јо:ва:н::ка Јефта:н:о:в:и:ћ
Све незапаженије, одлазе са животне
сцене зачетници и сведоци крупних
друштвених преламања, научних и
уметничких збивања у установљењу
Дру 'ге Југославије. Одлазе оставља­
јући, углавном, несређену личну
документацију и мало сачувану и
штуру службену грађу. Динамика
свакодневног живота и премного
неовотарија новог друштвеног сис­
тема, оптерећеног непрекидним
менама које су се називале "нужност
дијалектичких промена", одвукли су пажњу од
чињенице да су се тада у време настајања нове
државе, стварале и неке савим нове историје у
многим областима живота, посебно у науци и
уметноци. Данас нам на жалост за ту блиску
прошлост недостаЈУ драгоцени подаци олако
настали пред нашим очима.
Урбанизам као наука о изградњи градова у пре­
дратној Југославији постојао је само у рудимен­
тарним незнакама, а прекретнички и нај ­
озбиљнији корак начињен је половином тих
четрдесетих година, када је урбанизам и код нас
уведен у модерне токове светских искустава. Зах­
ваљујући можда околностима да у ослобођени
Београд, у војничкој каки униформи стиже
Никола Добровић, још пре рата узвелико афир­
мисани стваралац, бива му одмах поверено да
хитно организује урбанистичку службу Србије.
Ова значајна личност српске културе, страсни и
врсни архитекта на своју руку је организовао
конкурс на који је позвао младе људе заин­
тересоване за нову урбанистичку науку и праксу
коју је чекала порушена земља. Обавезао их је
да му предају један мали истраживачки рад на
одређену урбанистичку тему, на основу чега ће
одлучити о избору. Избор је био непогрешив.
Све одабране личности су касније обележиле врх
српског урбанизма, а у
доброј мери и архитек­
туре. Били су то архитек­
ти: Р. Богојевић, Д. Мом­
чиловић, С. Мандић, Д.
Маринковић, Н. Гаври­
ловић, Р. Илић, Х. Orоја­
новић, А. Милосављевић,
Д. Јовановић, М. Мацура,
Д. Партоњић, Ј. Јефта­
новић. Последња у овом
набрајању арх.
102 Јованка Јефта-
о R 1 А
новић није се одупрла овом врућем
лету и са њом је отишла готово цела
пионирска генерација Добровићевих
изабраника. Тако би овде добро дошла
симболична фраза из једног
Шекспировог сонета: "Сва мила лица
видим ти у зени, Ти си сви они".
Архитекта Јованка Јефтановић је
рођена у Београду у породици углед ­
ног сарајевског трговца Димитрија
Јефтановића. Овде се школовала и
дипломирала· архитектуру на
Техничком факултету. По завршеном школовању
запослила се у бироу инг. Ђорђа Лазаревића,
касније академика и угледног професора уни­
верзитета.
Рат је прекинуо њено бављење струком, а после
рата као Добровићев сарадник посвећује се
урбанизму. У Урбанистичком заводу Србије ради
на обнови земље, на пројектовању индустри­
јских, рударских насеља, бањских и градских
агломерација. Била је главни пројектант више
генералних планова (Крагујевац, Крушевац,
Лозница, Крупањ, Аранђеловац, Златибор) и
других бројникурбанистичких захвата.
Са богатим урбанистичким искуством, 1955.
године арх. Јефтановић са својим блиским сарад­
ницима оснива пројектантски биро "Пројект ­
биро" и постаје његов први директор. У "Пројект ­
бироу" је својим пројектантским радом, пројек ­
тујући стамбене зграде, хотеле (Крагујевац,
Шумарице, Златибор) и друге јавне објекте,
допринела угледу ове пројектантске куће, више
пута награђиване највишим архитектонским
наградама. Као пројектант залагала се за
хуманизацију најширег архитектонског просто­
ра, а неговала је и архитектонски ентеријер са
топлином својственом само женској осећајности.
Ослањала се на искуства народног градитељст­
ва, или како је то А.
Бркић У својој књизи О
српској модерној архитек­
тури (1930-1980) рекао, на
искуства која је са успе ­
хом преносила кроз
"идеје инкорпорације
традиционалног сензи­
билитета форме и спеку­
лц'Ивну разложност мод ­
ернизма".
Михајло Мишровиh