Atina je bila podeljena na 10 dema. A u Atini je vladalo veće pet stotina.

Skupština Atina je
bila održavana na brdu Kniks. Sud za zvao Aeropad i sastajao se najčešće na padinama
Kniksa.

U polisu se razvija politea Nomos ili zakon se deli u dve kateorgije: 1. Prirodni zakon 2.
Društveni zakon ili KONVENCIJA

Aristotel – politea kao savršen oblik vladavinac(mešavina demokratije i oligarhije)

Politeuma - Čine je izvesna načela uma koja predpostavljaju u jednoj političkoj zajednici
postoje osnovni principi pravde i prqavičnosti.

Politea. Grešim li ako poštujem svoje pravo. Grešiš ako kršiš pravo bozje. - to je politeuma.
Polites -.grčki izraz za gradjanstvo

Uzalud politea, gradjani ako nema gradjana koji imaju pravo da realizuju ta svoja prava. Jer
ako to ne urade pojavice se tiranin koji ce zloupotrebiti vlast.

Jirgen Habermas je utvrdio da konstitucionalna sloboda vredi onoliko koliko je vredno ucine
sami gradjani. Gradjanstvo je to koje cuva poredak i ideale na koijma taj poredak pociva.

Aristotel je utvrdio da je znacajno da veliki deo gradjastva cine srednji slo jer oni uzivaju
ekonomsko blagostanje, imaju dovoljno novca da obezbede egzistenciju i hedonizam i bez tog
ekonomskog uslova nepostoji osnova za ucesce gradjanstva u politickom zivotu.

Politcka ideja polisa je iznedria sve politicke kategorije federalizam i politicka reprezentacija
tj nisu poznavali sistem predstvanicke demokratije.

Dva su velika ideala na kojima grade sve anticki pisci PRAVDA i SLOBODA u polisu.

Grci su govorili da su Varvari ropske duše a da su oni slobodni i tako su razlikovali sebe od
druge. Ali su istovremeno ograncili slobodu jer svacija sloboda je ogranicena tudjom
slobodom tj zakonom koji je u skladu politeumom da ne bi doslo do zloupotrebe slobode.

Prvo pitanje na kolkvijumu - realpolitika

Ideal jednakosti je takodje bio veliki ideal. Ali i jednakost su vezali za zakon. Realpolitika
kod starih grka. U osnovi stoji ona politicka kategorjia koju nazivamo moc, moc ima teznju da
se sirri i uveca. Nema vece moci od politicke i samim tim se siri i zloupotrebljava najvise. Sta
je ananke za stare grke . je razumevanje da moc ima mogucnost sirenja i uvecavanja. Moc je
osnovna kategorija u politici.
Drugo pitanje na kolokvijumu
Ko je anticki tvorac tj preteca realpolitike? Tukidid.

Esej je kraći sastav dužine oko 3 stranice teksta u kome se obradjuje jedan problem a koji
moze biti razlicitog nivoa opšosti. U eseju se daje sažet pregled autorovog vidjenja problema.
Zatim argumentacija koja treba da potkrepi to vidjenje. Što znači da ako imamo temu
politička teorija polisa. Da se u polisu u specificnoj vrti zajednici kod strih grka javili
odredjeni polliticki ideali Sloboda i Jednakost.
PROBNI ESEJ
1. PREDNOSTI I NEDOSTACI DEMOKRATIJE PREMA HERODOTU
2. PERIKLOVO VIDJENJE POLITIČKOG UREDjENjA ATINE
3. LIKURGOVE REFORME U SPARTI
4. ZNAČAJ PELOPONESKOG RATA U ISTORIJI STARIH GRKA

Predavanje probnih eseja utorak 2.11.2010. u 9h. Ko ne preda esej oduzima mu se dva poena.
Esej se radi 27.11.2010.

Naslovna stranica, u samom tekstu treba biti jasan uvod, nakon toga anlitički deo i da deo
analitičkog dela čini zakljucak. Zakljucaka max dva-tri pasusa.

Naslov naziv institucije (FPN) centar, ime autora, naslov, ime i prezime mentora, mesto i
godina.

Uvod sadrzi definicju problema, tj nase razumevanje znacenja termina. Npr prva tema šta mi
tu vidimo kao demokratiju? Ili drugog elementi demokratije koje je herodot dao u svojoj
knjizi. Trazi se naše razmišljanje kritiško ili potvrdno. Uvod ne sme da predje pola stranice
(max dva-tri pasusa). Esej mora biti suvoparna materija, objektivno, analitički. Izbegavanje
niz pitanja.

Analitički deo sadrzi analizu problema. Mora se izdovijti dva ili tri argumenta za stav iz
uvoda da bismo ubedili čitaoca. Prvo lice jednine (ja mislim, moje mišljenje) a moze i
bezlicno. Da se ne kombinuje više pristupa nego samo jedan (prvo lice, bezlicno itd.).
Ne sme da sadrzi izlive osecanja, nepravdu nanetu autoru. Prio iznosenju argumenta treba da
se odlucimo za jasne za ili protiv argumente. Izbegavajte logicke greške, tautologije, prazne
tvrdnje.

Jezicki odlike. Recenica kratka i jednostavna. Cilj je da informiše. Izbegavajte simpatija i

antimpatija, ne skrecimo paznju i ne koristimo otrcane fraze.

Hristajizirana antička tradicija: 1. isusovski indiferentizam – isusov ravnodušan stav prema

političkoj vlasti 2. apostolska pokornost 3.monaški redovi i kulturna središta - manastiri 4,
uticaj svetih otaca
Hrišćanstvo započinje sa pricom da je ovaj svet, svet zla, prinuded, patnje i greha i da vera u
Hrista vodi da napuštamo ovaj svet, spremamo se za onostrani život koji će biti večan za one
koji to sazluže. Hrišćanstvo je moralno religijska doktrina, naglašava moral i suprostavlja ga
sa prinudom. Moral (samilost, milosrdje) a prinuda (vlast, koja je sila, moć, uteruje ljude u
zahteve vlasti).
rišćanstvo kao religijsko i moralno učenje smatra da što je više moralnosti to je manje
prinude.
U jevandjelju po Jovanu isus kaže „moje kraljevstvo nije od ovog sveta, moj ćivot nije ovde
već na nebu“ i iz tog razloga isusovo hrišćanstvo je idiferetno prema vlasti. U jevandjelju se
kaze saru sarevu a bogu božje. Ostavite cara neka cearuje jer nema veze sa našim moralom.
Razlog je dok god su progonjeni da ne kritikuju vlast.

2. Apostolska misao. Pavle u prvoj poslovici da promoviše ideju pokornosti. Treba se

pokoraviti vlasti, svako se treba pokoriti vlasti jer svaka vlast je od boga i kada se ne
pokorovati odbija se bog. I kada se ne pokorava onda se ne pokorava samo po strahu već i po
moralu.
Ako je hriščanstvo egalitarna religija kako na zemlji postoji car ili kralj koji je iznad svih.
Nastaje protivrečnost da je prinuda nešto neprihvatljivo. Kakva je to vlast od boga ako mi
hrišćani samtramo da je prinuda suprotna moralu.
Ako smo mi svi jednaki pred bogom otkud robovi i robovlasnici. Aposotlsko hriščanstvo se
oslanjalo i na stari zavet koji je govorio da sve dolazi od boga. Car je bozji namesnik na
zemlji. Apostolsko hrišćanstvo kod Svetog Petra kaže sledeće „ budite pokorni svakoj vlasti
čovečjoj, budite pokorni svakim strahom gospodariti ne samo dobrima i zlima“.
3. Monaški redovi su u varvarim koja je organizovana kaa pleme gde je vodja bio ratnik, uveli
veštinu administrativnog upravljanja.
4. Kod crkvenih oca se javlja pitanja odnosa države i crkve a tada je hrišćanstvo već oficijelna
religija. Pojavljuju se nekolko otaca. oni će ići veiše prema grčkoj tradciji i to će postati
pravoslavna tologija a na prema rimskoj katolička teologija. Kada je hrišžanstvo postala
oficijalna religija traži

SREDNjOVEKVNI DOPRINOS RAZVOJU POLITČKE TEORIJE

Postoje dve ljubavi: 1. ljubav prema drugima 2. egoistična ljubav

Izmedju ove dve ljubavi se vodi stalna borba (kao kod Platona) i cilj prema hrišćanstvu je da
duša nadvlada telo. Kod Sv.Agustina čovečanstvo može da se spasi. agustin govori o
kolektivnom spasenju a apostoli o individualnom. Kasnije se u kalvinizmu opet
individualizira greh a samim tim i spasenje.
Avgustin govor idealno tipski o dve tipu države. Ne misli da one zaiste postoje. Ljudi stalno
tragaju za standardom (odnos pojedinca i vlasti, vlasti i moći, uvek će se stvarati pravila gde
su zgusnute vrednosti). Taj standard služi da se proceni aktuelni život u svetu u kojem živimo.
Božanska država je idealni tip države bez nasilje bez zla, puna ljubavi. Koncept zemaljske
države je za njega prisiljeno stvorena tj da su ljudi prisiljeni da budu deo države. Smatra da su
ljudi zli, egoisti, skloni povredjivanju. U ovom životu postoji nasilje i prinuda jer neko mora
te ljude da ih zaustavi, prinudi da stopiraju to zlo a taj neko je vlast. Agustin sa idealnom
tipskom državom ne govori da je bozanska drzava CRKVA a zemaljska RIM. Rim je
inkarnacija zla ali ne moze se reci da samo Rim spada u zemaljskoj državi. Vrhunski cilj je
ostvarenje mira pa tek onda pravde. Augistin daje periodizaciju istorije. Antički svet nije bio
isoriičan, što je celokupno dogadjanje video cikličnim. Sve nastaje i propada, sve se vrti u
nekom krugu.
Sv. Agustin je prvi sistematizator hrišćanske teologije. On je morao dodirnuti i ovaj deo
društveno-političkog života. Morao se izjasniti o robovlasništvu i te vrste prinude.
Hrišćanstvo je egalitarna religija, svi suljudi braća i seestre, jednaki pred bogom. Ne može
postojati prinuda čoveka nad čovekom. Ako je Bog stovrio ovaj svet kako može postojati
privatna svojina, koja izaziva egoizam kod ljudi, poništava jednakost i kako objasniti ropstvo
koja poništava onu hrišćansku ljubav i kako to na ovom svetu ako je hrišćanska zajednica,
zajednica jednakosti otkud prinuda tj vlast jer kada se kaže vlast misli se na prinudu.
Objašnjenej ropstva, svojine, prinude je posledica isterivanje iz raje i čovek je pod uticajem
svojih prirodnih nagona, a nagoni ga teraju da razvija ljubav prema samom sebi, prema
drugima se odnosi sa dominacijom i da stvara prinudu. Ali ovo nije dovoljno za objašnjenje
za suprtotne vrednosti koje promoviše hrišćanstvo. Sv. Augustin kaže „ovo društvo jeste
kazna ali ono je ujedno i lek, postaje lek time što služi da potpomogne naš povrataka gore. Iz
tog razloga carevi treba da služe tako da udešavaju hrišćanski život kao pripremu za bozanski
život“. Vrši pomirenje izmedju njegove radikalne suprotnosti nejgove duhovnosti i telesnosti.
Definiše odnos crkve kao org. hrišćana i države koja vrši prinudu i uteruje ljudsku pohlepu u
neke granice da bi ljudsko društvo moglo da opstane. Ono što je vezano za državu božiju, da
prednjači u odnosu na državu koja se brine o našem telu za razliku od crkve koja se brine za
našu dušu. Augusdtin je uveo političke probleme. Živeo je u dogmatskom vremenu, ljudska
misao se oslanja na mistične slike koje se nalaze u bibliji i knjigama svetih otaca.
Svetom vladaju dve sile („dva mača“) AUCTORITAS (CRKVA) nad dušama I POTESTAS
(DRŽAVA) nad telom – PAPA GELAZIJE Autoritet je nešto što se stiče, a potestas je ono
što se nameće i veći dignitet ima autoritet. Vlast sveštenstva je mnogo veća jer na sudnjem
danu moraju polagati račune i o dušama kraljeva i careva. Papa Gelazije je eskplicitno da do
znanje da postoje dva paralelizma dve vlasti. Ova doktrina je po Gelaziju dobila ime „DVA
MAČA“. Ako je posao sveštenstva da odg. i za duše kraljeva na sudnjem danu, onda kraljevi
moraju da se pokore njima. On daje moralnu prednost crkvenoj vlasti. Moralna prednost koju
je dao crkvenoj vlasti vrmenom će doći do toga da crkva počne da se meša u državne poslove
i kada se pape počeli spuštati krune na vladarima franačkih država.
Nešto što se zvalo RESPUBLICA CHRISTIANA deli se na SACERTOTIUM (crkva) i
IMPERIUM(država).

Varvarski doprinos
Je složen iz tog razloga sto varvarski doprinos je konglomerat ideja, običaja itd. On se pomalo
i mehanički razvrstati na tri osnovna poduhvata za formiranje srednjovekovne civilizacije:
1. skandinavski 2. anglos-saksonski 3. germanski odnosno franački

Anglo-saksonski je karakterističan je po tome što žive na ostrvu i razvili su koncept lokalne

uprave i samouprave koji je činiop da je sama struktura društva i sama vlast. Navike lokalne
uprave i samouprave su obezbedjivale da vlast ne dodje u ruke jednog čovek. to je osboina.
Ideja da se odgovornost vlasti nosi na lokalnom prostoru i time obezdbedjujući njeno bolje
funkcionisanje, englezi još od tada učitelja sveta.

Franački doprinos koji se naravno vezuje za germanska plemena koja su mala naviku da se
organizuju pod rukovodstvom plemenskog vodje koji je teritorijalizovao svoju kraljevsku
vlast. merolinzi su imitarili rimljane i njihovu administraciju. Sa dolaskom karolinga dolazi
preduzetnicka dinastija koja ce uspeti u specifilčnim odnosima sa papama da se uzdigne kao
vladajuća grupacija u tom delu Evrope, da uspostavi Franačko kraljevstvo još odo Pipina
malog 772. kada papa vrši miropomazanja kralja čime prenosi vlast boga. Franci su osvojiili
severnu i srednju italiju u poklinili papi tamo deo zemlje. franački kraljevi i pape su se borili
za prevlast a papa Lav je carivao Karla i time označio neki početak svetog rimskog carstva.
Franci su prenelli civilizacijski centar u Rajnsku oblast čime je Evropska civilizacija počela
da se formira i čime se ostvaruje postepen razvoj neke civilitas

Skandinavski se ogleda u poduhvatima hiljada brodova kojima su vikinzi išli na pustošenje

obale zapadne evrope pa sve do afrike. Ti poduhvati nebi bili zanimljivi kada nebi bili
nečemu što je bilo neka vrsta implicitnog sporazuma ili dogovora. Dok se ne vrate sa ratnog
pohoda koji traje 3 meseca sve se odvijalo po dogovrou koji je stvoren pre pohoda. koliko će
da se poklupi ratnog plena, kako da se raspodeli itd. Čime je istraknut dogovor uzajmanog
obavezivanja a oni su vezani za jednu kategoriju ugovor za šire integrativni deo društva a to je
pravo. Skand. doprinos se odnosi na medjusonom obavezivanju i drzanju dogovora.

srednjovekovlje je predstavljalo jednu osobenu civilizaciju u kojoj se radja Evropa sa nekim

svojim karakteristikama medju kojima je prva FEUDALIZAM. Druga je OSOBENA
KRALJVESKA VLAST. Treća je KORPORATIVNA STRUKUTRA DRUŠTVA. Četvrta je
SUVERENOST ZAKONA.

Prosvetiteljstvo je tvrdilo da postoji mraččni srednji vek, učinilo je da se srednjovekovna

civiliazcija posmatra kao neko odsutpanje od civili. razvoja.

Feudelizam, tu postoji predrasuda koji dolazi reči od feuda što zanči zemljišni posed. mislilo
se da se radi o ekonomskom društvenom poretku i društvu koje se zasniva na zemšljišnom
posedu. feudalizma karakteriša mreža ugovornih odnosa, feud je posledica implicitnog i
eksplicitnog dogovora sizerena i njegovog vazala ili onaj koji stupa sa njim u ugovorni odnos.
Značaj pojma ugovor, a karakteristična je po tome što nosi recipročna prava. Ugovor je
ugovor izmedju jednakih strana, po tome što i jedni i drugi imaju prava i obaveze. Sklapanje
ugovora sizeran i vazala doalzi se do toga da ce vazal štiti sizeran injegov život u zamenu
vazal će da obradjuje zemlju i jedan deo ce davasti sizerenu. Vazal će takodje sizerenu da
uzme oružje i krene u rat koji sizeren vodi. Sizeren moze biti kralj a vazal neki grof, onda grof
sizeren nekom nižem i to je mreža ugovornih odnosa. To je vazno jer se time ustaljuje običajk
da uzajmano obavezivanje, pridtržavanje ugovora, sporazuma postoji jedan od nužinuh
karakteristika na čemu počiva društva.

Korporativna struktura je nešto što se u ranom srednjovekovlju predstavljalo osnovni princpi

tog društva. Predstvlja neki sistem autonomije. Korporacije su predstavljala autonomne
organizacije. (npr. univerzitet je bio jedna korporacija, crkva, grad itd). Korporacije su
forimarle kao autonomne org koje imaju unutršanju strukturu, upravljačke organe, zasnivaju
se na nekom aktu, spopstvene finansije i sopstveni sudski sistem (kazne). Ova civilizacija će
se zasnivati ne nekoj vrsti socijlane strukture.
Asocijativistička korporativna i kvazi federalna struktura – carstvo podeljenonna regije, dalje
na grofovije, dalje na markizije kako kralja ne bi bio centar i jedina autonomija.

Kraljevska vlast ili monarhija je osobena. Prosvetitelji i ovde dali neku predrasudu. U evropi
su bile pre toga apsolutne monarhije. Ustalilo se da kada se kaze monarhija misli na apsolutnu
kraljvesku vlast. Od 8-9. veka do 16. veka monarhija je bila ugovorna, izborna i ograničena.
To da je bila ugovorna znači da su Germanska plemena izdižući nekog ratnika uspostavljali
neki ugovorni odnos pa je kraljevska vlast smatrana kao ugovor izmedju kralja i naroda
(primer toga je zakletva na poštovanje „ugovora“). Ugovoru je prethodio izbor jer ova
monarhija nije bila nasledna već izborna. LEX REGIA je rimski koncept znači da narod bira i
ugovorm mu prenosi vlast (monarhu). To znači da u svakom trenutku ako ne poštuje ugovor
narod ga moze smeniti.
Ova monarhija je ograničena, npr miropozanjem time što se pretpostvlja da je njegovva vlast
od boga pa mora postupati u skladu sa hrišćanstvom. Postoji takodje na ogrnaičenje zakonom
(misli si na tradicionalne norme). Kada kralj promoviše zakon, on ne donosi zakon već zakon
otkriva u kojima j eda vladar mora vladti u interesu naroda i zajednice. Taj običaj je i logički i
istorijski od njega, taj običaj je običaj zajednice, celine i u tom smislu je jači i vladar mora da
mu se pokorava. Čim je vlast ograničena odmah imamo posla sa jednom institucijom koja se
po definiciji se smatra da je proizišla iz naroda koja će biti preteča narodnog suvereniteta
( profesor je ostao nedorečen  ).

Srednjovekovna civil. se radikalno razvikovala od antičke i moderene ali je imala elemente

antičke i prenele neke na modernu civil. Ona je predstavljala kontinuitet.

Postoji religijska, pravna, moralna i sociljalna(uticaj velikaša) ograničenost.

POLITČKA TEORIJA 12-15. VEK

Društvo je jedna organska zajednica. Politička zejednica nešto poput ljudskog organizma.
Zbog čega pol.zajednica predstavlja jedinstvenu organizaciju.
Kralj, kralj ima savet koji ga savetuje /mudre glave) odnosno senat(srce), oči i uši su policajci,
finansijski organi, poreski službenici(ruke), proizvodjači (noge). Svaki sloj u ljudskom
društvu ima neku funkciju kao svaki organ u ljudskom organizmu i samo ako svako radi svoj
posao to jedino može funkcionisati.
Razlikovanje pravednog i nepravednog vladara – dolazi iz etičke pozicije Dzona od
Solzberija. Argumentaciju zasniva na moralu(hrišćanskom). Dzon je bio državni sekretar.
Vladar mora biti milostiv, pravedan, blagonaklon, ne sme primati pokloone, deliti pravdu
prema pristrasnosti položajima ili rodovskim vezama. Dzon je bio kivan prema dvoru. Bazira
kraljevsku vlast na moralnim odlikama vladara.

Panagerici ili pohvale, nisu bile podilaženje vodjama. To su bile opisi idealnog vladara pa da
se vladar ugleda na tog idealnog vladara. Opravdanost kkraljevske vlasti bazira na religijskim
elemntima, najvaznije izmedju pravednog i nepravenog vladara se nalazi u pravilima (pravo,
zakon/kod njega biblija). Ako se ne podvrgne principima vladavine on postaje tiranin. Dzon
od Solzberija preuzima od Manegolda od lautenbana, kada vladar prekriši ugovor onda postaji
pravo na tirano ubistvo. Treća ideja je tiranicida. Pravo na otpor tiraninum zaključno sa
pramov na njegovom ubistvu. Pojavljuje se tako što u 12. veku koncepcija vlasti je bila
jednostanva. Kralj je imao savetodavno telo ali je bio vrhovna i jedina vlast koja postoji u
državi. Ovo je ograničenje vlasti pretnjom. Osnovno ograničenje vlasti je moral ili religijsko
koje će u kasnijim interepertaciji dobije i drugo značajno ograničenje – pravno. Onda se tek
može govoriti u konstituciionalizmu. Ako imas pravne norme i posebni organ koji reguliše
onda je to moderna vlast.
Sholastika je period u kome počenje da se koristi logička argumentacija. Prevodjenje
Aristotela, Wiliam od Mertake sa arapskog na latinskog. Pokušava da se razumski objasni
dogma. Hristajinizirana antika sa velikom racionalšću se koristi za promovisanje teološke
misli u srednjovekovlju. Recepcija Aristotela je značilo da se traži način da se pomire vera i
razum. Toma Akvinski tvrdi da vera i razum nisu suprotni i stvara veo hijerarhijski red
znanja,od teoogije do filozofije do prirodnih nauka. U hijerarhiji se ne radi o korišćenju
razuma nego upravo o tome da razumski uspevaju obrazlože pojmovi i procesi krećiću se od
razuma. Toma Akvinski sledij Aristotelu ideju da društva nastaju asocijavističkim putem
udruživanjem manjih u većih zajednica. Povećava se obimom potreba koje se zadovoljava i
društvu. Zadovoljava se osnovna svrha ljudskog života, zajedničkog života. Toma obnavlja
„zoon politikon“. Ljudska priroda je takva da je sklona saradnju sa drugima, da u zajednici sa
drugima stvara sopstveni život. Kasnije osnov za demokratiju.

Vlast treba da ima dobro, toma je davao prioritet opštem u odnosu na pojedinačno dobro.
Samo 50-ak god posle njega Roscelin će promovisati ideju individualizma koja će biti
značajna za radjanje modernog doba. Da bi pojedinci učestvovali u vlasti onda vlast mora
obezbediti da svi poštuju vlast. Politeu naziva republika sa istim obrazloženjima. Osnovni
kriterujm za razlikovanje politčih oblika je kao i kod Aristotela, da li se vlada za opštu korust
ili pojhedničano dobro. Toma smatra da je najbolja monarhija, vlada mora biti temporatur
(ograničena). Najbrže se donose odluke, najbrže sprovode. Monarhija ima prednost jer je
sankcionisana svetim pismom. Treći razlog zbog ćega preferira monarhiju je to da je
najednostvaniji oblik kojim se može upravljati.
Toma je svestan različithi mogućnosti u kome se pol.zajednica može kretati, i u otoporu
vladaru se mora bazirati na protoku vremenu i iskustvu, da se ograniči njegova vlast a ne da
se odmah ukloni monarh. Nije jasno da li je zagovornik tiranoubistva. Najzasluzniji sto je u
12.vekuj sholsatika uspela da stvori teoriju koja će se kretati ka sekularnim principima.

Padovanski se oslanja na Aristotela, bar jednim delom, daje asocijativistričku ideju nastanka
zajednice. Smatra da potreba i ljuski razum vode osnivanju zajednice i osnivanju vlasti. Narod
izvor vlasti i u potpunosti sledio u svom delu. Narod tvorac političke zajednice i svih odluka.
On razlikuje narod i VALENTIOR PARS (odličniji deo). PARS PRINCIPAS(vlada). Narod
je suveren. Narod daje neku vrsta naloga, valentioru (neki nazivaju većina ali ne
kvantitativna već kvalitativna, oni donose zakon). Zakon se nalazi iznad svih navedenih.
Crkva i sveštenstvo su podređeni civlinoj vlasti. Nešto što je bilo vladajuća dogma, kako se
sudiolo u crkvi(kanonsko pravi) to se gubi i crkva postaje društvena institucija i pod
državnom vlašću je.

Koncilijer se javio u 14. veku kada se papski apsolutizam bio na vrhuncu. Pojavljuju se pisci i
redovima crkve medju kojima je Padovanski, Viljem Oken(franjevac) i Nikola Kuzanac.
Sabori su bili legitimno telo na kojima su se odlučivala dogmatska pitanja a sastojala su se iz
biskupa i kardinala. Zahtev koncilijarnog pokreta je bio da papa samo sprovodi crkvenog
sabora ili koncila. Postojalo je nekoliko koncila gde su zahtevali ograničenje papske vlasti. Tu
su kneževi i ostali videli šansu za ograničenje pape i porast njihovog značaja pa su davali
podršku koncilijarnom pokretu. Franjevci su bili oni koji su promovisali neku vrstu
oslobadjanja. Prvo su zahtevali izvornog hrišćanstva. Lakše je proći korz iglene ušinego proći
u carsko nebesko. oken je zaključio da ne postojeopšti pojmovi.

MAKIJAVELI

Živi u Italija. Tada je ona najrazvijenija država u svetu. Postoje esnafi različitih zanimanja,
postoji akademija nauka u Firenci gde on živi. Tu stvaraju najveći umetnici sveta ikada. Gfelf
i gibelini, jedni su za papu jedni protiv njega.

Ljudi su zli, pohlepni i ko hoće da se bavi poilitikom mora da podje od toga. On je učio od
tukidiida, ksenofona. Zanemario je teorije vrline aristotela i platona. Bio je sekretar na dvoru
u Firenci. Za vladare je bolje da ga se plaše nego li da ga cene. On ima ciničnu antropologiju.
on kaže da je jako dobro da ima dobrih ljudi. Ostavimo se teoloških priča, kratko smo na
ovom svetu. Bio je anti-papista i anti-carista. Bio je demokrata.

POLITIČKE TEORIJE APSOLUTIZMA I ANTIAPSOLUTIZMA (16VEK)

POLITIČKE TEORIJE MODERNE DRŽAVE

APSOLUTISTIČKE ANTI-APSOLUTISTIČKE
LUTER MONARHONASI – HOTMAN, BRUTUS,BJUKEMEN
BEZA (PROTESTANTSKE)
- BELARMIN DE MARIANA, BUŠE,
I SUAREZ (KATOLIČKE) –
ekonomija, nauka, umetnost

MAKIJAVELI JOHAN ALTUZIJE

BODEN

Za razliku kada je crkva propisvila cene kada je zabranjivala zelenašenje, kada je tražila
ravednu cenu i time ograničavala ekonomski razvoj. Tek onda kada tržište utvrdjuje cenu,
počinje ekonomska ekspanzija. Npr u umetnosti kada gledamo slike iz 12. ili 13. veka,
slikarstvo je bilo veoma tematsko sa strogim formama gde je ljudsko telo samo jedan ljuštura
gde se nalazi njhova uipućenost bogu. Boje su ograničene. Kada počinje da se slavi život,
umetnost se oslobadja od religijskih dogmi. Na isti način i politika.
Augzburškim mirom je uspostavlena teritorizacija vere.
Monarhomasni bi značilo ubice kralja međutim oni nisu zagovarali ubistvo kralja već tiranina
i taj način obnovili teoriju tiracinida koju je uveo Dzon od Solzberija.
Hotman je hteo da dokaže da u francuskoj postoji tradicija anti apsolutizma koja ograničava
vladarksku vlast koja potiče do galskih plemena i to izlaže u delu Frankogalija. Cela istorija
Francuske je istorija ograničene vlasti. Frankogali je širilo ideju medju hugenotima da je
kraljevska vlast ograničena.
Stefana juniunsa Brutusa (alijas) ima delo „Odbrana od tirana“. Juniuns je uzeo do jednog
vladar koji je uspostavio 500+ godine isterao rimske vladare i uspostavio republiku. U ovom
delu se oristi filozofski argumenti, odnosno teorijom društvenog ugovora. To j eprvo
obnavljanje teorije u moderno doba. Po tom spisu postoje dva ugovora: 1. Društveni 2.
Politički.
Prvi ugovor kaže da društvena zajednica u ovom slučaju vrska nastala ugovorom izmedju
naroda i boga jer je Bog dao veru narodu i time formirao verski zajednica a narod obavezao
da će je čuvati.
Drugi ugovor je izmedju naroda i vladara u prisutnosti boga. Bog je tu neka vrsta sudije.
Narod i vladar se uzajamno obavezuju, narod na lojalnost a vladar da će čuvati i veru i da će
vladati pravedno. Ukoliko vladar ne čuva veru već nameće drugu veru ili vlada nepravedno on
se pretvara u tiranina i onda narod ima pravo da ubije nepravednog vladara i tu se sastoji
teorija o tiranicidi.
Teorod Beza je napisao spis o „pravu magistrata“ koji se obično navodi 1576 god. Kao
dosledni kalvinsita Beza zasniva svoj fraktat na ideju sporazuma izmedju vladara i naroda i
izlaže da su staleži oni koji ograničavaju vladara i ukoliko se vladar pretvori u tiranina postoji
pravo ubistvo njega. On obnavlja antičku ideju dva tipa tiranina: 1. uzurpator – onaj koji je
silom i protiv pravno (nije izabran) nametnuo se za vladara i Beza kaže da može ga ubiti
svako pojedinac 2. legitimni vladar ali onog trenutka kada se ustalio na vlasti počeo
nepravedno da vlada i pretvorio se u tiranina, te njegovo ubistvo ne može da bude stvar
pojedinaca već to može uraditi samo zajednica.
Dzon Bjukenen je napisao „o pravima Škota“. Za njega je karakterističnio da se suprostavlja
ideji da pojedinac može da ubije vladara iz prostog razloga zato što da ako se da pravu
pojedincu da ubije vladar dovešće do anarhičnog stanja gde svako može potezti nož na
vladara.
Verski razlog se sastojao u tome jer to je bilo vreme žestokog verskog sukoa i verske manjine
su bili fanatični vernici i svi su mislili da oni ispovedaju pravu veru i zato su svoju borbu
protiv vladara druge vere shvatali kao borbu na istrebljenje. Tu je došao do izražaja verski
fundementalizam. Oni su se borili za prava verskih manjina ali su tim povodom došli do nekih
značajnih zeključaka a ti zaključci se mogu svesti na konstitucionalno ograničenje vlasti i zato
ovo zovemo teorija srednjovekovnog ograničenja vlasti.

Johan Altuzija koji je na kalvinističkim temeljima zasnovao teoriju ograničenja vlasti.

Asocijativistička teorija o nastanku države podrazumeva da država nastaja da se porodice
udružuju u opštine, ša u gradove, pa provincijei na kraju provincije u države. Zasnovao je
oterojiu na federal teologiji. On je sporazum nazivao fedus i moglo bi se reće da ono što se
samtra autentičnom modernom federalnom državom u SAD da su ideje od altuzija prešle
preko okean i našle plodno tle koje je zagovarao Altuzije. Svoju politiku je pisao
suprostavljajući se velikom francuskom misliocu Bodenu.