Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре- Сирмиjум

Методика упознавања околине

ВАЗДУХ

Професор ментор: Студент:

Др пГордана Степић Милена Кнежевић
Број индекса 12-2018 дсл

Сремска Митровица, мај 2020.

1
САДРЖАЈ

УВОД....................................................................................3

Дефиниција ваздуха ..........................................................3

Физичка својства ваздуха.................................................3

Хемијски састав ваздуха...................................................4

Где се ваздух налази...........................................................5

Улога ваздуха......................................................................5

Загађење ваздуха................................................................6

ЗАКЉУЧАК.................................................................................7

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................8

2
УВОД

Чудо креације, њено височанство, планета Земља, позната нам је као једини дом који имамо у до
сада истраженом делу свемира. На њој су узајамно испреплетане силе живе и неживе природе
које коегзистирају заједно са космичким силама.
Један од елемената неживе природе који ће бити представљен у овом раду је ВАЗДУХ.
Направићемо осврт на физичке, хемијске аспекте ваздуха као облика материје и дела глобалног
екосистема.

Дефиниција ваздуха

Физичка својства ваздуха

Ваздух је гас без боје мириса и укуса. Наша чула су адаптирана да га посебно не
региструју. Дакле, све што видимо на небу, све што осетимо као мирис или укус, није
ваздух. Ипак ваздух није „ништа“, он има свој састав, има своју масу и густину.

Ваздух је смеша гасова. Највећи удео у њему има азот са око 78 процената. Следи
кисеоник са око 20 процената а затим аргон са једним процентом. Угљен диоксид је на
четвртом месту са око 0,04 процента. Сви остали гасови стално присутни у атмосфери
деле преостали један проценат.

Како су азот и кисеоник изразити

молекуларни гасови то се и ваздух може
сматрати молекуларним гасом.

Густина ваздуха у приземном слоју, који

је нама од посебног интереса износи око
1,25 kg/m3.
 Занимљивост: коцка ваздуха чије су
стране свака величине 10 m, има масу
од 1,25 тона.

Густина ваздуха опада са порастом

надморске висине као што опада и
притисак (приближно експоненцијално).

3
Осим стално присутних гасова, у ваздуху се налази мања или већа количина водене паре а
то се по потреби наглашава коришћењем термина влажан ваздух.
 Занимљивост: водена пара у ваздуху са својом променом фазе и латентном
топлотом, је та која нам приређује бројне појаве као што су високе падавине :
киша, снег, град; ниске падавине: магла, иње; или креације природе каве су
рецимо леденице које висе са кровова или на пример облаци.
 Занимљивост: наука о временским приликама, метерологија би без водене паре
била једна крајње досадна наука.
 Занимљивост: Oblaci su ypravo sitne ~estice vodene pare koje su se zalepile jedna
za drugu i pretvorile se u kapqice i ledene kristale. Ako nema dovoqno vodene
pare u vazduhu, nema ni oblaka.

4
Ваздух нема сталну запремину, она зависи од температуре на којој се налази. Загревамо ли
ваздух у отвореној боци, он ће се ширити и делом изаћи из ње. Установљено је да је ово
ширење сразмерно промени температуре.

Како ваздух има масу, а налази се у Земљином гравитационом пољу он ствара притисак на
подлогу. Као и код других флуида тај притисак је једнак и у свим другим правцима..
Показало се да се вредност притиска мења са позицијом на којој се мери, нешто мање по
хоризонтали а знатно више са надморском висином.

Запремину ваздуха, на некој висини држи ту где јесте сила земљине теже, али и сила
потиска која се јавља услед опадања притиска са висином.

Хемијски састав ваздуха

99% ваздуха чине азот (N) и кисеоник (O2) и

увек се налазе у истом односу, 77 % азота и 21%
кисеоника, мања количина угљендиокисда
(CO2) 0.034%, као и мешавина ретких гасова :
аргон(Ar) 0,93%, хелијум, неон(Ne), криптон
(Kr) и ксенон (Xe). У променљивим количинама
у ваздуху може
бити водене паре, озона, угљен-
диоксида, радона и других. Састав ваздуха
варира на различитим висинама. При већој
висини смањује се садржај кисеоника, а
повећава се садржај водоника. Где се
ваздух налази

Ваздушни омотач наше планете - атмосфера

под дејством гравитације обавија нашу планету
. Ваздуха има свуда око нас, у свакој пори у
којој се јавља одсуство било које друге
материје, налази се управо ваздух. Количина а
самим тим и притисак ваздуха смањује се са
порастом надморске висине.

5
 Занимљивост: На висини од 15 км ваздушни притисак износи 1/15 од притиска на нивоу
мора. На висини од 100 км ваздушни притисак готово и не постоји.

Улога ваздуха
Kiseonik je najva`niji gas u vazduhu i
pored ~iwenice da u sastavu vazduha ima
samo jedne petine kisonika on
predstvaqa glavni faktor za `ivot na
zemqi.

Preko disajnih organa kiseonik dolazi

u plu}a, a zatim se ubacuje u krvotok i
sve ostale organe.
Bez kiseonika je nemogu}e disawe,
varewe hrane, neodr`iva je telesna
toplota, proces razmi{qawa, pam}ewa
i kretawa.
Procesima sagorevawa (potro{we)
kiseonika na{em telu omogu}eno je
normalno funkcionisawe.
Nedostatak kiseonika za ~ovekovo telo
je veoma opasno, uzrok je mnogih
oboqewa i ~est je uzrok smrti.

Загађење ваздуха
До загађења ваздуха долази приликом сагоревања фосилних горива.
Угаљ, нафта и плин садрже сумпор, од кога сагоревањем настају оксиди сумпора. Због
високе температуре у моторима аутомобила, од азота и кисеоника настају оксиди азота.
Оксиди сумпора и азота су загађивачи ваздуха јер надражују слузокожу. Угљеник (IV)-
оксид и честице прашине такође загађују ваздух.
У супстанце које загађују ваздух сврставају се најпре оне које се у незагађеном ваздуху не
налазе. У загађујуће супстанце сврставају се и сва она хемијска једињења која природно
постоје у ваздуху ако је њихова концентрација већа од оне која одговара незагађеном
ваздуху. Веома је мало хемијских једињења који нису загађивачи.
Zaga|ewe vazduha {irom sveta god{we odnese `ivote oko sedam miliona qudi, a
vi{e od polovine smrtnih slu~ajeva izazvano je isparewima iz pe}i unutar ku}a,
navodi se u novom izve{taju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

6
ЗАКЉУЧАК

Ваздух је свима нама неопходан за живот.

Његов састав који је десетинама хиљада
година био непромењен убрзано се мења
задњих деценија.
Узрок овој појави је заправо делање
човека. Оно на разне начине може
угрозити свеукупан живот на нашој
планети.

Стога је од великог значаја упознавање

млађих генерација са узајамном
повезаношћу живе и неживе природе, са
физичким особинама ваздуха.

Боље познавање природе на најранијем узрасту, подразумева боље разумевање еколошких

промена и проблема које оне изазивају у глобалном еко систему.
7
Упознавање деце са особинама ваздуха је
најбоље, пропратити адекватним
научним и креативним радионицама већ у
најранијем узрасту, како би се еколошка
социјална свест подигла на виши ниво.

8
ЛИТЕРАТУРА
1. С. Е. Фриш, и А. В. Тиморјева, Курс опште физике, књига 1, Завод за издавање уџбеника
СР Србије, Београд, 1969.
2. Ж. Костић, Између игре и физике, 2003.,Институт за економику и финансије
3. Група аутора, Велика енциклопедија науке, Змај
4. https://www.pinterest.com/pin/810999845386285414/