УВОДНИ ДЕО

ПИТАЊА:

1. Који је био повод за избијање Првог светског рата? Повод за избијање Првог светског рата
је Сарајевски атентат, атентат у коме је Гаврило Принцип убио аустроугарског
престолонаследника Франца Фердинанда.
2. Када је Аустро-Угарска објавила рат Србији? Аустро-Угарска је Србији објавила рат 28. јула
1914. године.
3. Ко је био врховни командант, а ко начелник генралштаба српске војске? Врховни
командант српске војске био је регент Александар Карађорђевић, а начелник
генералштаба војвода Радомир Путник.
4. Ко је био командант аустоугарске балканске војске? Командант аустроугарске балканске
војске био је Оскар Поћорек.
5. Које су две најважније битке вођене у Србији током 1914. године? Две најважније битке
током 1914. године су Церска и Колубарска битка.
6. Када је била битка на Церу? Битка на Церу била је у августу 1914. године.
7. Када је била битка на Колубари? Битка на Колубари била је децембра 1914. године.
8. Ко је био председник владе Србије? Председник владе био је Никола Пашић.
9. Шта је дефинисано Нишком декларацијом? Нишком декларацијом дефинисани су ратни
циљеви Србије, а то су одбарна Србије и њене слободе и ослобођење свих Срба, Хрвата и
Словенаца и њихово уједињење.
10. Када Црна Гора улази у рат? Црна Гора у рат улази 6. августа кад је званично објављен рат
Аустро-Угарској.
11. Ко је био начелник штаба црногорске војске? Начелник штаба црногорксе војске био је
генерал из Србије Божидар Јанковић.

Након 1914. године и првих победа у рату на Церу и Колубари, наставак рата ће Србији донети
многе недаће и жртве. НАСЛОВ ЛЕКЦИЈЕ: Србија 1915. и 1916. године. Повлачење преко Албаније
и окупација. Држава у изгнанству

ТИФУС

Оно прво што је задесило Србију јесте епидемија пегавог тифуса. То је тешка инфективна (заразна)
болест, код које се прво јавља главобоља, затим поремећаји стања свести, осип и пад
температуре, а компликацијом свих ових симптома долази до смрти. Узрочник је бактерија, која
се преноси преко телесних ваши. Зато се и јављала међу војницима јер они, у ратним условима,
нису могли толико да воде рачуна о хигијени. Најпре се појавила крајем 1914. године, међу
заробљеним аустроугарским војницима, заробљеним након Колубарске битке. Почетком 1915.
године шири се и међу цивилима и војницима српске војске. Брзом ширењу заразе допринели су
лоше хигијенске навике и недостатак санитетског материјала, што је последица Балкаснких
ратова. Процењује се да је оболело око 400000 људи, а да је трећина од тога умрла. Најтеже је
погођена западна Србија, где се налазила и болница у Ваљеву, највећа ратна болница у том
периоду. У тој болници радила је, као доборвољна болничарка, и позната српска сликарка
Надежда Петровић, која је и сама умрла од тифуса 1915. године. Радећи на сузбијању епидемије
оболела је и умрла трећина српских лекара. Због свега тога српска влада шаље апел за помоћ
савезничким земљама, тако да су у Србију биле послате бројне медицинске мисије и уз њихову
помоћ епидемија је заустављена на пролеће 1915. године. Послате су мисије из Русије, Аустрије,
Енглеске, Холандије, Италије, Француске итд. Једно од сведочанстава о ваљевској болници
оставио је амерички новинар Џон Рид, који пише о страхотама које је видео током боравка у
Ваљеву и о томе са чиме се медицинско особље суочавало.

ВОЈНИЧКИ СЛОМ

Друга недаћа која је задесила Србију, јесте војнички слом.

Првих месеци 1915. године на границама Србије владало је затишје. Међутим, Централне силе се
све више интересују за Балкан. Њихов основни циљ био је продор на Исток. Желели су да
успоставе железничку везу са својом савезницом Турском, а да би то остварили морали су најпре
да војнички поразе и заузму Србију. Због тога су и покушавали да на своју страну, у рат, увуку и
Бугарску, која ће им и помоћи у остварењу овог циља. Немачка и Бугарска склопиле су тајни
споразум августа 1915. године, где је Немачка, у случају победе Централних сила у рату, Бугарској
гарантовала територијално проширење на рачун Србије, Грчке и Румуније, због чега Бугарска и
улази у рат на њихову страну.

Централне силе су за јесен 1915. припремиле офанзиву. У офанзиви су учестовале аустроугарска

војска, немачка војска и бугарска војска, која је требала Србију да нападне изненада, када ова
офанзива отпочне. Војском од скоро 800000 војника командовао је немачки фелдмаршал
(врховни командант) Аугуст фон Мекензен. Напад на Србију почиње почетком октобра. Војска
Централних сила напда из три правца:

1. са запда и северозапада-Аустро-Угарска, преко Дрине и Саве

2. са севера-Немачка, преко Дунава
(српска Прва армија-Живојин Мишић, Трећа армија-Павле Јуришић Штрум и армија
одбране Београда)
3. са истока-Бугарска (српска Друга армија-Степа Степановић)

Српска војска била је исцрпљена великим губицима током 1914. године али и епидемијом пегавог
тифуса, недостајало је ратног материјала и муниције и непријатељу се могло супротставити око
300000 војника.

Први се на удару нашао Београд, кога је непријатељ брзо заузео. Противничка, немачка и
аустроугарска, војска је уз артиљеријску ватру прешла Саву и Дунав и сукобила се са српском
војском. Малобројна српска војска пружала је херојски отпор. Одбраном Београда командовао је
мајор Драгутин Гавриловић и остала је упамћена наредба коју је он тада дао својим војницима:
„Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук жртвован је за
част Београда и Отаџбине. Ви немате да се бринете за своје животе, они више не постоје. Зато
напред у славу за краља и Отаџбину.“.

ПОВЛАЧЕЊЕ

Бројна противничка војска потискивала је српски фронт даље ка југу. Ситуација се погоршала када
је бугарска војска ударила са леђа и пресекла пут повлачења Вардарском долином (долина реке
Вардар). Тиме је изгубљена последња нада да ће британске и француске трупе, стациониране у
Грчкој помоћи Србији. Упркос надмоћној војсци непријатеља, српска врховна команда није
дозволила да се фронт распдне, већ се повлачи плански. Са војском се повлаче и цивили носећи
са собом своју имовину. Владе Централних сила очекивале су да ће Србија ускоро капитулирати,
међутим, на седници владе у Крушевцу, одлучено је да се борба настави. Српска војска покушала
је продор ка вардарској долини, али није успела да обезбеди тај пут за повлачење српске војске. С
тога се српска војска у јесен 1915. године нашла на Косову, одакле је одлучено да се повлачење
насатви ка албанској обали где ће их чекати савезници.

Повлачење се одвијало у три правца:

1. Први правац-из Призрена ка Скадру и Љешу

2. Други правац-из Призрена до Елбасана и Тиране
3. Трећи правац-из Пећи преко Андријевице, Подгорице до Скадра

Поред војске, која је претходно уништила тешко наоружање, повлачили су се цивили, краљ Петра
Карађорђевић, регент Александар, болесни војвода Радомир Путник, влада, посланици народне
скупштине и врховна команда српксе војске. Десетине хиљаде Срба страдало је од хладноће,
исцрпљености, глади, болести и напада локалних албанских банди. Када су се домогли албанске
обале сачекало их је ново изненађење, савезника није било. Њихове бродове потапале су
подморнице Ценралних сила, тако да нису успели на албанске обале да досатве довољно хране и
средстава за преживљавање. Због тога Срби крећу даље ка југу, ка сигурнијим лукама. Евакуација
савезничким бродовима на грчко острво Крф почела је тек јануара 1916. године и трајала је 2
месеца. Када су пребачени на Крф, свакодневно се умирало од исцрпљености и болести. Мало
оствро Видо, поред Крфа, претворено је у болницу. На њему је умрло више од 5000 Срба. Због
каменитог терена сахрањивање није било могуће па су тела спуштана у море. Милутин Бојић,
српски песник, назвао је море у својој песми плава гробница.

ЦРНА ГОРА

Док се српска војска повлачила, црногорска војска остала је усамљена на фронту против
аустроугарске војске. На Божић 1916. године одиграла се Мојковачка битка, у којој је црногроска
војска под командом сердара Јанка Вукотића привремено зауставила напредовање
аусторугарских трупа. Продор са друге стране, из правца Боке которске, нису могли да зауставе и
аустроугарска војска успела је да заузме престоницу Цетиње, па је 16. јануара црногорска влада
прихватила капитулацију. Краљ Никола Петровић је потом у тајности напустио земљу и побегао у
Италију.
КРФ

Почетком пролећа 1916. године, српска војска се опоравља. Крф полако постаје организовани
логор српске војске и државе. Од почетка рата Србија је изгубила око 400000 војника и цивила.
Највећи део избеглица налазио се на Крфу, али био их је и у Француској и Тунису (Бизерта). Српска
војска је наоружана новим француским оружјем. Обновљена је стара организација, у три армије.
На чело генерлаштава уместо болесног војводе Путника постављен је Петар Бојовић. Око 150000
српских војника припремалао се за борбу.

Седиште српске владе било је на Крфу, где је рад обновила и народна скупштина будући да се са
војском повукло и 3 четвртине полсаника. Са радом почињу и друге државне институције. Валда је
успела да обезбеди школовање око 4000 избеглих ђака и студената, углавном у Француској.

СОЛУНСКИ ФРОНТ

Крајем пролећа 1916. године српска војска пребачена је на Солунски фронт на коме се борила уз
Британце и Французе. Солунски фронт образован је након неуспешне акције Антанте 1915. године,
на Галипољском полуострву и покушаја заузимања Дарданелског мореуза. У јесен 1916, заузела је
планонски врх Кајмакчалан, а потом и Битољ који се тада налазио на територији Краљевине
Србије, тиме су започели повратак своје отаџбине. Фронт се након тога усталио и није се померао
две године. Вођен је рововски рат.

ОКУПАЦИЈА

Како се целокупна српска војска, а и влада повукла из Србије, Србија је окупирана од стране
Централних сила. Окупација Србије трајала је 3 године. Земља је била подељена у две окупационе
зоне: источну, коју су контолисали Бугари и западну којом је управљала Аусто-Угарска. Немачка
војска је контролисала стратешки значајне саобраћајнице у Моравско-вардарској долини.

Тешка је била економска ситуација. После повлачења, радно способно становништво било је
преполовљено. Земља је опустошена ратом. Окупатор је преузео управу и експлоатацију
привредних објеката и рудних богатстава. Одузимали су стоку, житарице и све вредније предмете.
Масовне су биле и пљачке војника.

Цивилном становништву била је ограничена слобода кретања и увели су строго кажњавање. Више
од 15000 људи одевдено је у логоре. Била су забрањена сва српска навционална обележја и
ћирилица. У бугарској окупационој зони спровођена је и бугаризација српског становништва
(промена презимена, уништавање уџбеника на српском језику, учење из бугарских уџбеника,
довођење бугарских свештеника, богослужења на бугарском...). Када је најављена мобилизација
српског мушког становништва од 18 до 40 година у бугарску војску, незадовољсто народа је било
све веће.

Због тога фебруара 1917. године долази до устанка против бугарске власти. Захватао је територије
Топлцие, Јабланице, јужно Поморавље, Копаонички и Крушевачки крај и делове источне Србије.
Становништво које је бежало од мобилизације склањало се у шуме и ступало је у четничке
(комитске одреде). Број устанака је порастао на 10000. На челу устанака билу су Коста Војиновић и
Коста Миловановић Пећанац. Ослобођени су Куршумлија, Лебане, Прокупље, Блаце. Устанци нису
били опремљени за дужу борбу. У гушењу устанка учествовало је око 30000 бугарских, немачких и
аустроугарских војника. Устанак је сломљен до краја марта 1917. године. У казненим
експедицијама убијено је око 20000 српских цивила.

Завршни део

1. Где се налазила највећа ратна болница током Првог светског рата? Највећа ратна болница
се налазила у Ваљеву.
2. Која српска сликарка је радила као болничарка у Ваљеву и као последица тога касније
преминула од пегавог тифуса? То је Надежда Петровић.
3. Које године улази Бугарска у рат и на чијој страни? Бугарска у рат улази 1915. године, на
старни централних сила.
4. Који мајор је предводио одбрану Београда? Мајор Драгутин Гавриловић.
5. Ко је предводио офанзиву војске централних сила против Србије? Фелдмаршал Аугуст фон
Мекензен.
6. Зашто је српкса војска морала да се повлачи преко Албаније? Због тога што им је бугарска
војска одсекла пут повлачења Вардарском долином до Грчке.
7. Која битка је вођена у Црној Гори 1916. године и ко је предводио црногорску војску? То је
била Мојковачка битка, а црногорску војску предводио је сердар Јанко Вукотић.
8. Када је капитулирала Црна Гора? Црна Гора је капитулирала 16. јануара 1916. године.
9. На ком острву је пребачена српска војска? На острву Крф.
10. Које су прве две победе које је српска војска остварила на Солунском фронту? То су
освајање планинског врха Кајмакчалан и Битоља.
11. На колико окупационих зона је била подељена Србија и које су? Србија је била подељена
на две окупационе зоне, западну аустроугарску и источну, бугарску зону.
12. Када је дошло до Топличког устанка? До Топличког устанка је дошло фебруара 1917.
године.
13. Ко су биле вође Топличког устанка? Вође Топличког устанка су били Коста Миловановић
Пећанац и Коста Војиновић.
14. Који градови су ослобођени током Топличког устанка? То су Куршумлија, Лебане,
Прокупље и Блаце.