БРОНЗАНО ДОБА

Бронзано доба- у југословенским земљама 2. Миленијум пре нове ере.Рано и средње бронзано доба- Подунавље
и Подриње( налази око Дрине, висораван Гласница).Прелазни период из бронзаног у гвоздено доба од 13-8 века
пре нове ере северне области-Култура поља са уранам.

ПОДУНАВЉЕ

Рано бронзано доба

-Моричка група

Најзначајније налазиште у Војводини је велика некропола у Мокрину у Банату са 314 гробова.

Насеља су смештена већином на узвишењима. Број скелетних гробова је знатно већи од спаљених.Покојници се
полажу у раку у згрченом ставу у правцу север-југ са главом на истоку, у чему се огледа продужетак неолитске и
енеолитске традиције. Код спаљених гробова пепео се полаже у урну а затим у урну.

Керамика је бројна у гробовима – биконична здела са две, три или четири дршке, трбушасти пехар са уским
вратом са 1 или 2 дршке, биконичне урне са раширеним ободом. Украшавање није богато . Позната су три суда
где су урезани фризови са мотивима ловца, јелена, коња....

Метали-Оружје и накит од бронзе, бакра и злата. Пљосната секира и секира са једним сечивом и отвором за
држаље, бодеж троугаоног облика.... Накит : украсни предмети за главу или мараму( алке, престење), дијадеме,
бакарне и бронзане оглице-торквеси, привесци...

Уопштено може се рећи да је моришка група настала на аутохтоним енеолитским основама што се види према
начину сахрањивања, задржавања бакарног оружја и облику герамике.

-Винковачка група

Налазиште Винковци, распрострањена у источној Славонији и Срему. Настала на традицијама вучедолске

културе. Орнаметника на керамци није богата.

Средње бронзано доба

-Ватинска (ватинско-вршачка) група

Добила је назив према налазима из Ватина код Вршца. Свој пуни развој ова култура доживљава у средњем
бронзаном добу. Захвата простор јужног Баната, југоисточне Бачке и источног Срема. Међу главним налазиштима
су још Жидовар код Јасенова, Омољица у Банату, Белегиш у Срему и Попов салаш код Каћа у Бачкој....

Насеља су смештена на обалама река и на брежуљцима. Стамбени објекти су различити, јављају се полуземунице
и надземне зграде са дрвеном конструкцијом и огњиштем у кућама. Покојници су спаљивани са оделом и
накитом и њихови остаци су полагани у урну која је у гробу често полагана и са другим судовима. За разлику од
неолита где се гробови налазе у самом насељу сада се формирају у њиховј близини.

Керамика, главна карактеристика. Основни облик посуда су пехари са 1 или 2 дршке које прелазе преко обода и
оне су у облику рога(анса луната). Трбушасте амфоре са ниским вратом и поклопцем, плитке посуде... Зооморфне
вазе које приказују домаће животиње обрађене са доста реализма и украшавање је изведено урезивањем
геометријских елемената-кружића, спирала, линија...
Предмети од кости који су служили као дршке, шила, украсни предмети.. Орнаметика на овим предметима се
урезује неком врстом шестара што указује на повезаност са развијеном цивлизацијом у Егеју.

Метали- пљоснате секире и секире са продуженим цевастим делом за стављање дршке, троугаони бодежи,
мачеви, игле, наруквице, привесци, прстење. Већина ових предмета је од бронзе, али је и злато у честој употреби.
Сматра се да већина металних предмета ове групе води порекло из Трансилваније која је посебно богата рудама,
са којом су одржаване трговачке везе.

-Дубровачко-жутобрдска група

Развија се на приближно истом подручју где и ватинска. Главна налазишта су: Дубовац, Дупљаја и Орешац у
јужном Банату и Жуто Брдо, Кличевац код Мале Врбице у североисточној Србији.

Насеља нису довољно позната али показују сличност са онима из ватинске групе. Покојници се спаљују и стављају
у урне. Оне су поклопљење зделом у коју се стављају дарови од керамичких судова и фигурина, ретко метала.

Керамика је разноврсан. Урне са цилиндричним вратом, заобљеним трбухом и суженим дном или ткз. Ета+не
урне са по 2 или 4 вертикалне дршке на трбуху. Зделе, пехари или судови са 2 дршке које прелазе обод , јавља се
и зооморфно посуђе најчешће у облику птица. Украшавање је вршено урезивањем и жигосањем а орнаменти су
испуњени белом бојом. Мотиви су геометријски , троуголви, квадрати, кружићи, меандри, линије... Компоновани
су по читавој површини суда тако да нема празнина.

Антропоморфна пластика-обично је приказана женска фигура са звонастом сукњом и стилизованим горњим

делом тела. Најпознатија од ових статуета је Кличевачки идол , висок 34 цм , нађен у Кличевцу 1880 године,
уништен у Првом светском рату.Представља женску фигуру са дугачком сукњом и богатим накитом: урезаним
украсима за косу, врат, одело... Значајна су и двоја вотивна колица из Дупљаје, једна са оштећеним рудом у
Вршачком музеју и једна са упрегнутим барским птицама на руди у Народном музеју у Београду.

Метални налази су ретки: бодеж, секира, игла са спљоштеном главом, огрлице, наруквице, привесци. Овој групи
вероватно припада и златна остава из Велике Врбице на Ђердапу која се састоји из златних перли, привезака и
прстенова.

Позно бронзано доба

-Белегишка група

Развија се на подручју Срема, јужне Бачке и Баната. Позната и као култура равних поља са урнама у Војводини.
Главна налазишта су: Јаково и Белегиш у Срему, Илинџа у Банату, Карабурма у Београду.

Керамика –на основу ње одређује се старија и млађа фаза групе. Велике биконичне урне са цилиндричним
вратом и судови са 1 или 2 дршке карактеристични су облици обе фазе. Главне разлике су у начину украшавања.
У старијој фази оно се састоји из хоризонталних и вертикалних линија док у млађој преовлађује црноглачана
керамика са вертикалним полукружним урезима на врату и трбуху суда.

Једна од варијанти широко распрострањене културе поља са урнама у средњој Европи.

ГЛАСИНАЧКА ВИСОРАВАН И ПОДРИЊЕ

Најпознатији налази са обе стране Дрине пронађени су на Гласиначкој висоравни, која се протеже од Сарајева до
Дрине. На овом подручју откривено је неколико стотина гробних хумки или тумула, као и више мањих насеља на
узвишењима-градина, које су мање испитане од тумула.

Први налази, међу којима су и једна бронзана колица која вуку патке однета у Бечки природњачки музеј,
откривени су 1880 године. Тада је откривен велики археолошки материјал који претежно потиче из тумула.

Насеља су смештена по брежуљцима-градинама које су могле бити мање или веће величине. Претпоставља се да
су веће градине служиле као стална насеља а мања као повремена сколништа. Читава висораван је била
заштићена и могла је да служи као огромна тврђава у којима је становништво било оријентисано на сточарство.
Покојници су сахрањивани под хумкама при чему се догађало да се 2 или више гроба нађу под истом хумком.
Спаљени гробови си били ретки: хумка се диже над самим спалиштем и урне се не употребљавају. Прилози:
металан накит, без оруђа и оружја сем у раном бронзаном добу (камене секире-чекићи, троугли бодежи..).
Керамика-основни тип који се јавља су трбушасти судови са 1 или 2 дршке.

Накит – ребрасте дијадеме, отворене наруквице са задебљалим крајевима, прстење од жице, купаста
дугмад( рано бронзано доба); огрлице-торквеси, наруквице од жице, ребрасте наруквице, прстење, украсне игле,
фибуле, привесци од спиралне жице...(позно бронзано доба).

ГВОЗДЕНО ДОБА

Босна и Херцеговина