АСИРИЈА И ВАВИЛОН

крајем II и почетком I миленијума п.н.е

АСИРИЈА

АШУРУБАЛИТ I (1353-1313)

У каном 14. и раном 13. веку Асирија је била једна од водећих сила. Окончао је превласт каситског
Вавилона и учинио Асирију независном. Узео је титулу велики краљ и успоставио је дипломатске везе са
Египтом.Под његовим наследницима Адад Нираријем I (1295-1264) и Шаламансером I (1263-1233)
Асирија претендује на територију источне Сирије. Шаламансеров син Тукулти-Нинутра (1233-1197)
проширио је државу на север на рачум Хетита и освојио Вавилон и учинио га вазалом Асирије. Крајем
његове владавине Асирија је контролисала целу Месопотамију и Сирију источно од Еуфрата. Он је убије
у дворској завери. Са његовом смрћу дошло је и до опадања Асирије. Вавилон је убрзо повратио
самосталност. Племена Арамејаца почела су да се насељавају у Сирију.

ТИГЛАТ-ПАЛАСАР (1115-1077)

Накратко је зауставио опадање Асирије походима којима је избио на Медитеран. 28 пута се сукоби са
Арамејцима покушавајући да спречи њихово преливање на простору Месопотамије. Без обзира на
напоре њега и његовг сина Ашутбанипала I (1049-1031) Асирија се све више смањивала. Крајем 11.
асирски владари су контролисали само територију од Ашура на југу до Ниниве на северу, и од Тигра на
западу до Арбеле на истоку.

ВАВИЛОН

Суочавали су се са проблемима око краљевства Елам. Елам је почео са акцијама против Вавилона још за
време Тукулти Нинутре. Као последица једне од акција у Сузи, престоници Елама, као део ратног плена
однети су Хамурабијев законик и Нарам-Синова стела. Еламски напади су уништили каситску династију
Вавилона средином 12 века и тиме окончали превласт Касита над средњом и јужном Месопотамијом
која је трајала 400 година. Током 11. и 10. века Вавилон су потресале честе династичке смене.

АСИРИЈА

Асирија је успела да преброди периоде немира без династичких промена. Око 900 је почела да јача.
Арамејци су потиснути из долине Тигра и контрола над северном Месопотамијом је обновљена. 892
сколпљен је мировни споразум са Вавилоном.

АШУРБАНИПАЛ II (883-859)

Његова освајања означила су почетак Новоасирског царства. и отворила су пут асирској експанзији у 8.
веку п.н.е. Изградио је нову престоницу Калху, уз помоћ прухода од његових похода, која се налази
северно од Ашура. Имао је 14 похода. Угушио је устанак арамејске државице Бит-Адини. Избио је на
обалу Медитерана.

ШАЛАМАНСЕР III (858-824)

Покушао је да покори Сирију. Феничански градови и кнежевине јужне Сирије и Палестине образовале
су коалицију против Сирије. 853. у бици код Каркара у Сирији коалиција предвођена краљем Дамаска
имала је 70000 људи. У званичним извештајима Шаламансер је однео победу. Коалиција се распала
када је у Дамаску дошло до преврата на двору 845. Тир, Сидон и Израел плаћају данак Асирији од 841.
Крајем његове владавине, његов најјжстарији син подигао је буну. Немири су захватили Ниниву, Ашур и
друге градове. Шаламансер је одредио свог млађег сина за наследника.

ШАМШИ-АДАД V (823-811)

Немире је сузбио две године након очеве смрти уз помоћ Вавилона. Последица овог сукоба је да су све
области западно од Еуфрата изгубљене.

АДАД-НИРАРИ III (810-783)

Успео да поврати углед Асирије на тлу Месопотамије. Ипак унутрашњи немири, епидемије и притисак
Урату заокупирале су пажњу Асирије током 8. века.За све то време Вавилон је немоћан услед
династичкух борби па југом Месопотамије управљају Халдејци.

НАДМОЋ АСИРИЈЕ (744-627)

ТИГЛАТ-ПАЛАСАР III (744-722)

Пре његовог ступања на престо Асирија је искусила 40 година глади, епидемија и одметања
провинцијских управника. Угрожавала ју је држава Урату која је склопила савез са неким арамејским
кнежевинама у Сирији. У јужној Месопотамији Халдејци су уз помоћ Елама покушавали да успоставе
контролу над Вавилоном. На власт је дошао после преврата. Реорганизовао је војску, поразио
непријатеље на Заргосу и у Сирији и напао Урату и њену престоницу Тушпу коју није освојио али је овај
напад значајбо ослабео Урату. Приниудио је и феничанске градове Тир иСидеонда наставе са плаћањем
трибута иразбио коалицију Филастеја, Јудеја, Амон, Моав и Едом. Присјединио је Дамаск а побуњене
области Израел, Галилеју и Трансјордан учинио арапским провинцијама. Када је вођа Халдејаца заузео
Вавилон упао је на југ Месопотамије и повратио контролу над том облашћу. Уместо да на престо
Вавилона постави свог вазала себе је прогласио за краља 729 узевши име Пулу. Обновљена је пракса
депортовања покореног становништва из једног дела цдарства у други.

ШАЛАМАНСЕР V (726-722)

О његовој краткој владавини не зна се много, али је освајање Изралеа један од кључних догађаја. Када
се Јосија, краљ Израела,побунио Шаламансер је опустошио територију Израела и опсео престоницу
Самарију 3 године. Према Старом завету и Вавилонској хроници освојио је овај град, али је умро убрзо
након пада града 722/721.

САРГОН II (721-705)

Вероватно је био одговпран за убиство свог претходника и освајање Израела и Самарије је уврстио међу
своје победе. После пада Израела према његовом налогу депортована је већина становништва Израела,
а земља је подељена на 4 провинције: Дор, Мегидо, Галад и Самарија. Дошло је до побуна на Леванту, у
Гази и Сирији. Саргон је порази Арамејце код Каркара. Египатске снаге су напустиле владара Газе који се
сам суочио са Асиријом. У међувремену 720. халдејски вођа Мердох-Баладан ступио је на престо
Вавилона уз еламску помоћ. Саргон покреће велику војску ка истичној обали Тигра не би ли обновио
асирску власт над јужном Месопотамијом. Међутим проћи ће 10 година када ће се посветити
приликама у Вавилону. У међувремену се суочавао са немирима у Анадолији и Сирији које су
подстицали Урату и Фригија. 717. је освојио Кархемиш и претворио га у провинцију. У лето 714 је повео
одлучујућу акцију против Урату. Први сукоб се одуграо кос језера Учмија и Саргон је однео победу.
Након тога је освојио пограничну зону и град Мусасир. Тек се око 710. поново посветио Вавилону.
Мердох-Баладан је побегао у Бит-Јакин регију Халдеје на обалама Персијског залива. Саргоновој војсци
су се покорили градови северне Вавилоније и сам Вавилон. Постао је владар Вавилона. Још око 717. је
започео изградњу нове престонице североисточно од Нинивем Дур-Шарукин. Владар се званично
преселио тамо 707/706. године али је недуго затим умро у походу У Табулу против Кимераца.

СЕНЕХЕРИБ (704-681)

Вратио је двор у Ниниву. Посветио се проширењу града. Како би га проширио изместио је корито једне
од мањих притока Тигра и изградио брану. Из непознатих разлога није се прогласио за краља Вавилона
у Мардуковом храму. Током 2 године Вавилон није имао владара што је уз помоћ Елама и арамејских
племена искористио Меродах-Баладан и поново се прогласио краљем. Сенехериб је покрену војксу на
Вавилонију 703 и порази га али је он опет побега. 700 године владар кога је поставио за управника
Вавилоније није успео да успостави контролу у Вавилону што опет користи Меродах-Баладан који је
побуни Халдејце у Бит-Јакину. Сенехериб је опет послао восјку, успоставио контролу и поставио Ашур-
Надин-Шумуа једног од својих синова на престо Вавилоније (699-694), Меродах је умро. Организова је 3
похода на Елам и халдејце, На крају је изнервиран побунама спалио Вавилон и свог сина Асархадона
поставио за поткраља Вавилоније и на тај начин смирио југ. 681 док се молио у храму убили су га синови
јер је млађи брат наследник.

АСАРХАДОН (680-669)

Повео је војску против браће који су побегли, а већи део војске је стао на његову страну. Обновио је
Вавилон. 679. суочио се са инвазијом Скита због чега је ушао у Киликију и поразио их. 676 и 675 водио
поход против Медије како би спречио њеној јачање. Водио је походе против Египта којга је смтрао за
узрочника немира на западу. Први поход је пропао због пешчане олује. 671. заузео је Мемфис. По први
пут у историји један владар управљао је и Египтом и Месопотамијом. Две године касније Тахрака
повраћа Египат . Асархадон је желео нови поход али је умро у Сирији.

АШУРБАНИПАЛ (668-627)

Посало је војску на Египат и повратио Мемфис. Поставио је Некауа(Нехо), владара Саиса, за владара
Египта. Тахарка је умро 664. а његов наслдник Танутампон је успео да ослободи Египат од Асуана до
Мемфиса и у једној од акција убио Нехоа. Међутим Ашурбанипал осваја Тебу и именовао је Псаметиха
за вазалног краља Египта 665. године који је био први владар 26. династије. 653 Елам и Арамејци са
ју+ног Загроса напали су Месопотамију. Успео је да одбије напад и убије Еламског краља. Псаметих се
побунио и протерао је асирце на шта није стигао да одговори због тога што се његов млађи брат
Шамаш-Шум-Укина који је био постављен за владара Вавилона побунио. Сукоби са њим трајали су 4
године до 648 када је поново успоставио власт у Вавиллону а његов брат се убио . 648 покреће поход на
Елам а у неколико акција 647. и 645. је потпуно разурушио Елам укључујући и престоницу Сузу. Након
уништења Елама највећа опасност им прети од Медије која преузима контролу на истоку Месопотамије.
Ашурбанипалови анали завршавају се 639. па нема пуно подтака о каснијим догађајима. Према
епиграфским споменицима зна се да преминуо око 627/626. Власт у Египту је препустио Псаметиху I и
постали су савезници.

Пад Асирије

У години Ашурбанипалове смрти умро је и Кандалану, вазални краљ Вавилона. У Асирији је готово
одмах по смрти краља избио грађански рат, јер су 2 Ашурбанипалова сина борилао око престола.
Вавилон годину дана није имао краља док се Набопаласар (626-605) Халдејац пореклом и намесник
Приморске земље није прогласио краљем Вавилоније. Пошто његова власт није опште прихваћена
избио је рат у Вавилонији. Следећи догађаји забележени су у Вавилонској хроници, после 616. године.
Набопаласар је успоставио власт над читавом Вавилонијом. Халдејски владари затим нападају Асирију.
Асирија склапа савез са Египтом. Набопаласар у првом походу 615. не успева да освоји Ашур и повлачи
се али су Међани, охрабљени њиховим нападом, напали Асирију, Кијаксар осваја 614. Ашур а након тих
вести и Набопаласар је кренуо са војском и у Ашуру су сколопили савез против Асирије. 612. опсели су
Ниниву 3 месеца и на крају је освојили.Остаци асирске и египатске војске беже у Харан који освајају 610.
године. У тој бици је погинуо последњи асирски краљ а остаци војске су се повукли у Кархемиш. Ту им
се придружила велика војска египатског фараона Нехоа II. 605. вавилонско-међанске снаге, предвођене
крунским принцем Набухаднезаром,напале су Кархемиш и освојили га. Он је прекинуо акцију када је
сазнао да му је отац преминуо и вратио се у Вавилон како би га крунисали. Пораз у бици код Кархемиша
окончао је постојање Асирског царства.

Асирски краљви сматрани су божијим изабраницима. Краљ је био апсолутни владар. Његов ауторитет
делимично је ограничавала моћ земљопоседничке аристократије. Краљ је заступао људе пред
боговима. Сваке године се у време празника подвргавао ритуалном самокажњавању не би ли на тај
начин казну коју су богови наменили људима преузео на себе. Помеачење сунца је тумачено као знак
да ће краљ умрети. Због тога се на одређено време бирао краљ заменик којег су после истека
одрађеног времена убијали и на тај начин пророчанство је испуњено. Асирски краљеви су имали више
супруга али је само једна носила титулу краљице. Слободно становничтво асирије чинила су три
сталежа: мар бани-земопоседничка аристократија, регрутовани су људи за највише положаје на двору и
државној администрацији, уману- занимања која су подразумевала писменост:писари, занатлије,
трговци, банкари, лекари,.., били су организовани у удружења према занимањима којима се баве,
хусбух-припадници нижих слојева друштва, највећи проценат друштва припадао је њима, из њихових
редова се попуњавала војска. Већину робова чинили су ратни заробљеници. У асирској воксци постојао
је и одред коњице поред пешадије и бојних двоколица. Имали су 4 главна градска центра: Ашур, Калха,
Нинива и Арбела, они су били ослобођени пореза и војне обавезе. Краљу је у управљању државе
помагало веће које су чинили заповедници војске и управници провинције. Први међу њима носио је
титулу туртану. Он је у исто време био и управник провинције Харан. Држава је била подељена на
провинције којима су управљали администратори.Оне су биле подељене на округе чији су се центри
налазили у већим градовима. Намесници округа били су подређени управнику провинције. Мера
депортовања сдтановиштва постала је уобичајена пракса за време Ашурбанипала ИИ, почетком 9.века.
У Ашурбанипаловој библиотеци у оквиру његове палате у Ниниви чувало се око 30000 клинописних
докумената. Између осталог и дела месопотамске књижевности попут Епа о стварању света( акадски
Енума Елиш) и Еп о Гилгамешу који су несталу у време Новоасирског царства.

УЗЛЕТ НОВОВАВИЛОНСКОГ ЦАРСТВА

(616-539/538)

После ратова за асирско наслеђе (616-605) Међани и Халдејци су поделили територије које су биле под
контролом Асирије. Вавилон: контрола над феничанским лукама, Сиријом и Кархемишом,
Месопотамија. Међани: источни и северозападни делови Асирије.

НАБУХАДНЕЗАР/НАБУКОДОНОСОР II (604-562)

Одмах по крунисању се вратио у Сирију како би наставио сукоб са Египтом. Следеће три године
непрестано је био присутан у Сирији и Палестини. 601. је повео војску на Египат међутим ибе стране су
претрпеле велике губитке и вратио се у Вавилон. 598. дошло је до сукоба са Јудејом када је краљ Јоаким
престао да плаћа порез. Он је у међувремену умро па се његов син Јоахин 597. сукобио са
Вавилоњанима. Набухаднезар је стигао пред Јерусалим и после краће опсаде га освојио. Становништво
је одведено у ропство. На престо Јудеје постављен је Јоахинов рођак Седекија. Пошто су они опед у
више наврата планирали побуну, 587. Вавилоњани су опсели Јерусалим. Град је био под опсадом 18
месеци док није уништен. На хиљаде становника Јудеје је депортовано у Вавилонију (вавилонско
ропство). 584/583. Вавилоњани су опсели Тир. Град је биопод опсадом 13 година. 571. је био принуђен
на предају. 568. се умешау у унутрашње сукобе у Египту, у сукоб између Априје и Ахмосеа. На престолу
га је наследио син Амел-Мардук (561-560). О његовој владавини и владавини његовог наследника зета
Нериглисара (559-556) нема много података. Нериглисар је престо оставио свом сину Лабаши-Мардуку
против кога је скована завера и на престо је доведен војни командант Набонид, зет Набухаднезара.

НАБОНИД (556-539)

Поштовао је улт бога Сина, а не култ бога Мардука. Обновио је порушени зигурат и храм у Уру посвећен
богу месеца Нани тј. Сину. Фаворизовање Сина изазвало је незадовољство Мардуковог свештенства.Око
549. поставио је свог сина Белшезара за регента Вавилона а он се повукао у оазу Тему у североисточној
Арабији и тамо остао скоро до краја своје владавине. За време његовог одсуства Персија под Киром II се
уздигла. Набонидова хроника, сегмент Вавилонске хронике бележи да је Кир око 553 освојио Медију а
до 539. био је спреман да освојио Вавилон. Набонид се враћа у Вавилон али је већ био касно. Његов син
је погинуо код Описа, а Набонид је поражен код Сипара. Вавилон се без борбе предао Киру II.

Велиики број становника је живео у градовима. Локалитет Вавилона истраживао је Роберт Колдвеј од
1899.-1917. Највећи број откривених налаза је из врмена Набухаднезара II. Он је обновио старе палате у
Вавилону. Највећа је била Јужна палата у чијем североисточној зони су се налазили Висећи вртови.
Најпрезентативнији сачуван пример монументалних грађевина из његовог врмена је капија богиње
Иштар. Вавилонска хроника и Птоломејев канон листа која бележи имена краљева и дужину њихове
владавине један су од кључних извора за потпуну хронологију Старог Истока. Они запољињу
владавином Набонасара, валдара Вавилона, чији се долазак на престо датује 747. године.