GLISTE KROZ ISRORIJU

HUMUS

STARI EGIPCANI PLODNOST ZEMLJISTA DOLINE REKE NIL,PRIPISIVALI SU

VELIKOJ KONCENTRACIJI GLISTI U NJEMU.UVIDEVSI NJENU VISESTRUKU
KORIST PROGLASAVAJU JE ZASTICENOM ZIVOTINJOM JOS PRE 5000
GODINA.
PRVI KOJI JE PISAO O GLISTAMA JE GRCKI FILOZOF ARISTOTEL 384.-
322.GOD.PRE NOVE ERE.NAZIVAO IH JE CREVIMA ZEMLJE.
NEKOLIKO STOTINA GODINA KASNIJE PRVA ISTRAZIVANJA O
RODNOSTI ZEMLJISTA BOGATO ODNOSNO SIROMASNO NASELJENOG
GLISTAMA URADIO JE ENGLESKI PRIRODNJAK GILBERT VAJT.
PONOVO JE TREBALO DA PRODJE VISE VEKOVA DA BI U 19.VEKU
CARLS DARVIN GLISTAMA POSVETIO VISE OD CETRDESET GODINA SVOG
PLODNOG NAUCNO ISTRAZIVACKOG RADA,DOKAZUJUCI DA JE
POVRSINSKI SLOJ ZEMLJE VISE PUTA PROSAO KROZ UTROBU
GLISTA.GODINU DANA PRED SMRT OBJAVLJUJE DO TADA I SADA
NAJOBIMNIJU STUDIJU O GLISTAMA POD NAZIVOM „NASTAJANJE PLODNE
ZEMLJE DELOVANJEM GLISTA SA SVESTRANIM OSMATRANJEM NJIHOVIH
NAVIKA I PONASANJA”.
 GODINE 1906. TEKSASANIN DZORDZ SEFILD DARVINOVA SAZNANJA O
GLISTAMA POCINJE DA PRIMENJUJE U PRAKSI,TAKO DA JE ON POSTAO
PIONIR,ODNOSNO PRVI ODGAJIVAC GLISTI.POCINJE EKSPANZIJA U
GAJENJU GLISTI.GODISNJI OBRT OD TOG POSLA DOSTIZE VISE MILIJARDI
DOLARA.GAJENJE GLISTI IZLAZI IZ OKVIRA SAD.
ITALIJA PRVA U EVROPI POCETKOM SEZDESETIH GODINA PROSLOG
VEKA ORGANIZOVANO POCINJE SA UZGOJEM GLISTA.IZ SAD UVOZI
MATICNI ZAPAT I TEHNOLOGIJU.RADI NA POPULARIZACIJI
GAJENJA,EDUKACIJI,ORGANIZACIJI SAJMOVA I IZLOZBI,ORGANIZUJU
BESPLATNE STRUCNE SEMINARE U POLJOPRIVREDNIM REGIONIMA KOJI
SU NAMENJENI POLJOPRIVREDNICIMA DA BI KOD NJIH INICIRALI UZGOJ
GLISTI.
1983.GODINE U RIMU SE ORGANIZUJE INTERNACIONALNI KONGRES NA
TEMU KORISCENJA I UZGOJA GLISTI.
ODGAJIVACI IMAJU SVOJ NEDELJNI CASOPIS KOJI OBJAVLJUJE SVA
NOVA SAZNANJA I DOSTIGNUCA U DATOJ OBLASTI.
UZ PORAST ODGOJA RAZVIJA SE IPRATECA INDUSTRIJA KOJA
PROIZVODI OPREMU I UREDJAJE ZA OVU DELATNOST.
ITALIJA POCINJE DA IZVOZI TEHNOLOGIJU I PROIZVODE OD GLISTA
PRVO U FRANCUSKU I SPANIJU A ZATIM I DALJE.ITALIJANI PRAVE
KARDINALNU GRESKU JER NE USPEVAJU DA IZGRADE NACIONALNU
STRATEGIJU.SVAKO RADI ZA SEBE.
SPANCI USPEVAJU DA OBJEDINE SVE PROIZVODJACE I DA SE POJAVE
PREKO SVOG UDRUZENJA KAO KORPORACIJA SPOSOBNA DA RESAVA
PROBLEME OKO UKLANJANJA GRADSKOG DJUBRETA I KANALIZACIONOG
MULJA IZ VELIKIH GRADOVA.RESAVAJU KOMUNALNE I EKOLOSKE
PROBLEME I STVARAJU EKSTRA PROFIT OD GLISTENJAKA.

CRVENA KALIFORNIJSKA GLISTA

(CALIFORNION RED WORM)

STVORENA JE KRAJEM PEDESETIH GODINA NA KALIFORNIJSKOM

DRZAVNOM UNIVERZITETU BERKLEJU.

-NIJE HIBRID
-SAMO SU POBOLJSANE NJENE OSOBINE
-VECA PLODNOST
-CESCE RAZMNOZAVANJE
-SMANJEN RADIJUS KRETANJA(SLIKA STANISTE CRV. KL. GLISTE)
-SMANJENO IZLUCIVANJE NEPRIJATNOG MIRISA (ODBRAMBENOG
SEKRETA)

2
 RAZMNOZAVANJE
-SEMENALNI MEHURI
-OPLODNJA PO POTREBI
-BRZINA OPLODNJE I PORADJANJA
-BROJ MLADIH GLISTI IZ KOKONA KOD KALIFORNIJSKIH GLISTI I
DIVLJIH

DISANJE
- DISE PREKO KOZE
- POTROSNJA KISEONIKA
- VLAZNOST
- DAVLJENJE I GUSENJE
- UV ZRACI

GLISTA KAO DOMACA ZIVOTINJA

ZASTO GAJIMO GLISTE

-ZBOG GLISTENJAKA
-RADI MESNOG BRASNA
-ZBOG REGULISANJA KOMUNALNOG OTPADA
-MAMCA ZA RIBOLOV

MICELOVA SKALA ZA MERENJE BIOLOSKE VREDNOSTI NAMIRNICA

POKAZUJE DA TELETINA U SEBI SADRZI 62% PROTEINA, GLISTE
61,3%,RIBLJE BRASNO 55%,KOMERCIJALNO MESO 48-50%,SOJA 36%.

PLANIRANJE I IZGRADNJA UZGAJALISTA

-IZBOR MESTA ZA LEGLA
-MATERIJAL ZA GRADNJU
-OPREMA I ALAT
-PRIPREMA ZEMLJISTA
-ZASTITA LEGLA

3
 PRIPREMA DJUBRIVA (HRANE ZA GLISTE)

-ISPIRANJE TOKOM FERMENTACIJE

-SITNJENJE,PREVRTANJE,ISPIRANJE ZBOG SOLI I VLAZENJE
NEPOSREDNO PRED HRANJENJE
-REGULISANJE PH-FAKTORA(6,5-7,5)

PODLOGA ???
HRANA ZA GLISTE MORA BITI:

-RASTRESITA (DA ZADRZAVA VODU)

PROTEINI I UGLJENI HIDRATI KOJI SE NALAZE U HRANI MORAJU BITI

RAZLOZENI DELOVANJEM BAKTERIJA DA BI BILI DOSTUPNI GLISTAMA.

-PROTEINSKO TROVANJE-MATERIJAL KISEO BAKTERIJSKO

DELOVANJE BILO VEOMA BURNO
-IDEALNA HRANA-CELULOZA I UGLJENI HIDRATI PREOVLADJUJU
NAD PROTEINIMA

HRANA
-SVE VRSTE ZIVOTINJSKOG IZMETA SEM ZIVINSKOG
-KANALIZACIONI MULJ
-KOMINA OD GROZDJA
-ODPADCI U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI
-ODPADCI U DRVOPRERADJIVACKOJ INDUSTRIJI
-ORGANSKI ODPADCI GRADSKOG SMECA
-KOMPOSTIRANO LISCE I SITNO GRANJE

NEGA GLISTA
-VLAZENJE LEGLA
-REDOVNO I PRAVILNO DOZIRANJE HRANE
-PROVETRAVANJE
-KONTROLA TEMPERATURE
-KONTROLA PH-FAKTORA

4
 NEPRIJATELJI
DIREKTNI I INDIREKTNI
KRTICE,ZABE,MISEVI,ZMIJE, PTICE,ZIVINA,STONOGE,MRAVI,
HRCKOVI,ROVCI,”RIBOLOVCI”.

BOLESTI
-POREMECAJI U METABOLIZMU-TROVANJE PROTEINOM(SIMPTOMI
PROTEINSKOG TROVANJA)
-JAKO OTICANJE KLITELUMA GLISTE
-POJAVA CVORICA NA TELU
-SMEZURANOST
-GUBITAK BOJE I TROMOST
-UGINUCE NA DNU LEGLA

UDVAJANJE LEGLA I SAKUPLJANJE GLISTA

-NA SVAKA TRI MESECA
-PRIPREMA NOVOG STANISTA
-SEPARATOR ZA MEHANICKO IZDVAJANJE GLISTA
-RUCNO IZDVAJANJE

CEMU SLUZE GLISTE

-MAMCI I HRANA ZA RIBE
(SARAN,LINJAK,PASTRMKA,MLADICA,JEGULJA,BRANCIN)
-HRANA ZA ZIVINU,OTKLANJANJE KANIBALIZMA I UBRZAVA RAST
U FARMSKOM TOVU-JEDINI PRIRODNI PROTEIN.
-TOV SVINJA,UBRZAVA PORAST PRASADI DO 20%,POBOLJSAVA
UKUS MESA.
-NAJKVALITETNIJE PROTEINSKO BRASNO

5
 GLISTE I EKOLOGIJA
- 1 STANOVNIK=800g GRADSKOG ODPADA
360g ORGANSKOG ODPADA

PO AUTORU ZA GRAD OD 100000 STANOVNIKA POTREBNO JE 360

LEGALA.MOJA SAZNANJA POKAZUJU DA JE ZA TO POTREBNO OKO 6,500
LEGALA.
DOKAZ: DNEVNA PROIZVODNJA 36t ORGANSKOG ODPADA,GODISNJA
PROIZVODNJA 13140t.JEDNO LEGLO GODISNJE PRERADI 2t ODPADA STO
IZNOSI UKUPNU GODISNJU PROIZVODNJU GLISTENJAKA OD 7884 t.
-OBOGACIVANJE TLA POMOCU GLISTI

HUMUS

-UPOTREBOM VESTACKOG DJUBRIVA SMANJUJE SE PRIRODNI

HUMUS.

HUMUS PROSECNOG KVALITETA SADRZI:

-11 PUTA VISE KALIJUMA

- 7 PUTA VISE FOSFORA
- 5 PUTA VISE NITRITA
- 3 PUTA VISE MAGNEZIJUMA

IZ TOGA PROIZILAZI DA JE GLISTENJAK PET PUTA KVALITETNIJI OD

OBICNOG STAJNJAKA.

BILJKE TRETIRANE GLISTENJAKOM PREMA ISTRAZIVANJIMA SADRZE I

DO SEDAM PUTA VISE VITAMINA C OD ONIH KOLE SU TRETIRANE
VESTACKIM DJUBRIVOM.

PRIMER: SARGAREPA 5,5

PASULJ 4,2
PAPRIKA 2,1
PARADAJZ 2,1
KROMPIR 3,2
JAGODA 1,7
JABUKA 6,4
KRUSKA 7,0
6
 DOZIRANJE HUMUSA
-PRI RASADJIVANJU SADNICA
-PRI PRESADJIVANJU DRVECA
-UKRASNO SIBLJE
-PROIZVODNJA RASADA
-GAJENJE POVRCA
-GAJENJE RATARSKIH KULTURA
-VOCNJACI
-TRAVNJACI
-KAO TECNO DJUBRIVO

OD HOBIJA DO INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE

-POGON NA BALKONU
-MODEL ZA POLJOPRIVREDNIKE
-INDUSTRIJSKI PRISTUP