[16JHorvath. K, Petros, J., Gelencser, E., Czukor, 8.: Effect of 1311 Reimerdes, E.H.

erdes, E.H.: New impact for food science and food industry
extrusion temperature on physico-chemical properties and
biological value of soybean-protein, Acta Aliment., 18(1989),3,
299-:311.
117] Hu, R., Kuhn, M., Seibel, W., Seiler, K: Influence of raw
material and H'I'S'Ivextrusion cooking on nutritional and
functional properties of extrudates by use of statistical methods,
Getreide, Mehl und Brot, 54(2000), 1, 45-47.
118]Hu, R., Seibel, W., Kuhn, M., Seiler, K: Deactivation of the
trypsin inhibitors in soy extrudates with and without added
cereals, Getreide, Mehl und Brot, 50(1996), 6, 373-379.
\191 International Standards Ogranization (ISO): International
Standard 5506: Soya Bean Products - Determination of Urease
Activity, ISO, Geneve, 1988.
120\ Jansen, H.D.: Extrusion cooking for mixed feed processing,
Advan. Feed Techno1., 5(1991), 58-66.
121\Jovanovic, R, Adamovic, M., Bekric, V., Sretenovic, Lj.,
Stoicevic, Lj., Bozovic, 1.: Uticaj ekstrudiranja zrna soje sa
razlicitim sadrzajem tripsin inhibitora na proizvodne
performanse toladi, VIII Savetovanje tehnologije stocne hrane
"I'ehnologija proizvodnje stocne hrane u sluzbi ekologije",
Zbornik radova, Petrovac na moru, 1998. 120·127.
\221 Karanovic, M.: Prerada sojinog zrna postupkom suvog
okstrudiranja, Revija Agronomska saznanja, 3,1996, 52-54 .
In\ Liener. I.E.: Factors affecting the nutritional quality of soya
products, ,I. Amer. Oil Chern. Soc., 58(1981), 406-415.
124lLiener, I.E., Kakade, M.L.: Protease Inhibitors, Toxic
Constituents of Plant Foodstuffs, Academic Press, New York,
1980.
125lMarsman, G.J.P., Gruppen, H., Groot, .1. de, Voragen, A.G.J.:
Effect of toasting and extrusion at different shear levels on soy
protein interactions, ,1. Agr. Food Chem., 46(1998), 7, 2770-2777.
\261 Marsman, G.J.P., Gruppen, H., Zuilichem, D.J. van, Resink,
,I.W., Voragen, A.G.J.: The influence of screw configuration on
the in vitro digestibility and protein solubility of soybean and
rapeseed meals, .1. Food Eng., 26(1995), 1, 1~3-28.
127\ Monari, S.: Full-fat Soya Handbook, American Soybean
Association, Brussels, 1994.
128JPetres, .J., Markus, Zs., Gelencser, E., Bogar, 2s., Gajzago, 1.,
Czukor, B.: Effect of dielectric heat treatment on protein
nutritional values and some anti nutritional factors in soya
bean, J. Sci. Food AgI'., 53(1990), :35-41.
129\ Pravilnik 0 kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za zivotinje,
Sl. list SIU, 20(2000),1-:31.
1301 Rand, N.T., Cier, D., Viola, S.: Israeli experience with full fat
soybeans, Proceedings of the 2'1<\ International Fullfat Soya
Conference, Budapest, 1996. pp. 311-323.
. view from outside, Zouthen, P., Cheftel. J.C., Eriksson. C.
Gormley, T.R., Linko, P., Paulus, K. (ods.). Processing and
Quality of Foods. Vol. 1 High Temperature/Short Time (HTST)
Processing: Guarantee for High Quality Food with Long
Shelflife, Elsevier Applied Science, London, 1990.pp. 14-1.11.
132lSakac, M., Filipovic, S., Ristic, M., Korrnanjos, S.: Tohnoloski
postupak ekstrudiranja soja na urodaju "Miltenz" tip ;'j01-SP,
PTEP - Casopis za procesnu tohniku i energetiku u
poljopr ivredi, Novi Sae1. 4(2000), :3-4, 64-68.
1331 Sakac, M., Ristic, M., Suragic, 0.: Kon trola kvaliteta pro izvorla
od terrnicki trotiranog zrna soje, vm Savotovanjo tohnologije
stocne hrane "Tehnologija proizvoclnje stocne hranc Ll sluzbi
ckologije", Zbornik radova, 111-119. Petrovac na moru, 1~)9Ha.
134] Sakac, M., Ristic, M., Levie, J.: Effects ofmicrowave lwating on
the chemico-nutritive value of soybeans, Acta AIIll18nt..
25(1996), 2, 163-169.
1351 Sakac, M., Stefanovski. M., Vlahovic, M.: Biolosko-okonomsk i
aspekt hidroterrnicke obrade una soje, VIII Savetovanje
tehnologije stocno hrano "Tohnologija pro izvodnjo stocno hrano
u sluzbi ekologije", Zbornik radova, Petrovac na morn. 19CJHb
128-137.
1361 Smoje, I., Ereg, D., Sadzakov, S., Predin, S Novi aspekti
proizvodnje i primerie ekstrud iranih hraniva, VI Savctovanjo
tehnologijo stocne hrane "Tehnologija proizvodnje Ll sluzbi
kvaliteta", Zbornik radova, I3udva, J 996. 69-81.
137lTsukamoto, C., Shimada, S., Igita, K, Kudou, S., Kokubun, :'vr,
Okubo, K, Kitamura, K.: Factors affecting isoflavone content in
soybean seeds: changes in isotlavones, saponins and
composition offatty acids at different temperatures during seed
development, ,I. Agr. Food Chum .. 4:)(19%), l1H4-1192.
138\ Van del' Pool, A.F.B.: Legume seeds: effects of processing on
antinutri tional factors and nutritional val ue for non-rum inant
feeding, Advan. Feed Technol., 4(1990). 22-36.
[391 Van del' Pool, A.F.B.: Expander Processing of Animal Feeds,
Feed Processing Centra, Wageningen, 1997.
[401 Verheul, J.A.: Sallmonela-frce production, Cebeco Con. Engin.
Inform., 7(1997), 7-8.
141J Vohra, P., Kratzer, F.H.: Evaluation of soybean meal
determines adequacy of heat trca torncnt, Feedstuffs. 19~) I. 22-2B.
[421 Wang, N., Lewis, M.•1., Brannan, .i.c., Westby, A. Effect of
processing methods on nutiien Is a nr! an tinutritional tnctors in
cowpea, Food Chern., 5H(1997). 59-GB.
143jZhou, ,I.R, Erdmann, .JW.: Phytic acid in health and d isuaso.
Crit. Rev. Food Sci. Nutr., :\5(19%), 49S-50B
Prirnljeno: 18.03.2001. Prihvacono: 2~l.O:\2001

Biblid: 1450-5029 (2001) 5; 1-2, p. 34·38 Preglodni strucni rad

UDl<.: 631.57; 678.049.4;633.88 Review professional paper

PROIZVODNJA I PRIMENA ETARSKIH ULJA IZ DOMACEG

LEKOVITOG BILJA
PRODUCTION AND APPLICATION OF ESSENTIAL OILS FROM THE
DOMESTIC MEDICINAL PLANT
Dr Milan SOVILJ*, Momcilo SPASOJEVIC, dipl. ing.
"I'ehnoloski fakultet, 21000 Novi Sad, Bulevar cara Lazara 1, '*Fakultet tehni6kih nauka, 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradoviea 5
E-Jnail: mislJ@ul1s.l1s.ac.yu

REZIME
Uouom radll,je dat prikaz raspoloiiuogclomaieg lekouitog bilja koje se moze koristiti za proizuodnju etarski!l ulja. Kriticki su analiziralli
tehlloloski postupci za dobijanje etarskih ulja iz domaah sirouina. Nauedene su i neke ad llIugue:nosti pl'inWlle etal'skih ulja u medicilli,
kozmetiekoj iprehrambenoj industriji. Konae no, datje predlog relativno jecinostavnog uredaja za dest ilaC/jll, voderlOmparam, kau uptimalnog
postrojenja za dobijanje etarskih ulja iz biljnog materijala.

Kljucne reCi: lekovito bilje, etarska ulja, destilacija, ekstrakcija

34 PTEP 5(2001) 1-2

 SUMMARY
The objective ofthis paper is to get an analysis ofthe production and application ofthe essential oils from the domestic medicinal plant.
The different methods to extract the essential oils from plant material, as like the steam distillation, cold pressing. solvent extraction and
hyperbaricproduction are compared. The application ofthe essential oils in aromatherapy. medicine. cosmetic aruljood industry is analysed.
The new e<luipmentjill' the steam distillation. oft.lu: essential oilsfrom. the medicinal plant is presented.
Key toords: Medicinal plant, essential oil, distillation. extraction
UVOD
Etarska ulja su lako isparlj ivi produkti aromatskih biljaka koja
posoduju mir ise i drugo karaktorrsticno osobino biljaka iz kojih su
izrlvojon i. Cesto so jos koriste termini otoricna i osencijalna ulja.
Etarska ulja prodstavljaju smosc uuljovorlomka, alkohola, otara.
,dduhi<!<l. ketona, terpena i drugih ccsto veorna slozcn ih organsk ih
jodinjenja
Arornaticne biljko su veorna rasprostranjone u prirodi, a vclik i
broj ih so gaji plantazno rad i proizvodnje etarsk ih ulja. Arornaticno
hiljke su najviso zastupljene u rodovima Lamiaceao (Labiatae),
Apiaceae (Umbellifercae), Asteraceae (Compositae), Rutaceae
Lauraceae. Myrtaceao i dr. 111.
U nasoj zomlji najviso korisccno samoniklo arornaticno biljke
su: k lcka, zalf'ija.Iovor, sm iljc, bor, jcla, majcina dusica, kantarion,
najducka truva i dr. Od plantazno gajunih bijaka pojavljuju so:
k.un il ica, pi toma nana, korijauder, ruzmarin. tirnijan. maticnjak.
angel ika, porsun, estragori, sclon, valerijana i dr.
Etarska ulja nc.'maju dug vok trajanja, posto su prirodni
;mtioksic!ansi i prilikom izdvajanja ulja so veoma brzo razgracluju.
Zbog toga so ona pri skJadislonju mOl'aju {:uvati na svezmn i
tamnom mc:stu u tamnim staklc:nim posuclama iIi porcelanskim
bOGlma sa stali:lonim iii silili:onskim poklopcom.
Etal'sk,! ulja se mogu dobit i iz razli{'itih dolova hiljal,a zavisno
od toga gde biljka deponuje etarsko uljc~. Ono mozc: biti lokalizovano
u poc!zomnim iii nac!zomnim clolovima biljkc: iii ponokad u svim
delovima biljli:o. LJ noli:im biljli:ama otal'sli:o uljo nijo sloboc!no (so
nw slacicc~, sm1\(: gorkog hac!cmw, itd.) lWgo je: vezano u obliku
lwterf)zida koji su bez mirisa Hidroli;;ol11 hetel'ozida pod uticajem
specificnih e:IEima u prisustvu vode: oslobadaju se mirisni sastojci
(aglikon)
Etarska ulja so primunjuju u moclicini, fannaciji,
prohrambmJUj, koz nwt id.::oj inclustriji, zatim industriji alkoholnih
i bezalkoholnih pica, kao i u inelustriji boja ilakova. Mikrobioloska
ispl'aVl10st, poboljsaIw fizi(~l\o-lwl11ijsko i organolepticl\e osobine
proizvoda od etal'skih uJja cine ill pl'ihvatljivim, organizam ih
usvaja, bez nozeljonih posleclica, sto nijo slueaj sa nel.::im
prehrambenim proizvoelima koji costo u sebi saelrzo sintotickim
putem proizvedena mirisna i antioksiclativnaj8dinjenja. Zbog toga
c.'tarska ulja so najvise koriste u pl'oizvodnji izuzetno cenjenih i
vreelnih bioLoski zc!ravih proizvoela.
POSTUPCIDOBIJANJAETARSKIHULJA
Uohil;ajena su cotiri postuka dobijanja etarskill ulja iz lekovitog
biJja 121: hiclroclestiIacija, hladno pl·usovanjo. ekstrakcija pomocu
organskih rastvaraca i nadkriticna okstrakcija.
Hidrodestilacij a
DestiJacijajc~ opsti })ojam postupka za clobijanjo etarskih ulja iz
biljnog matorijala mada S8 ona voeli na tri posebna naCina:
d(::stilacija voclOl11 , clc~stiJacija vodom i vodenom parom, dostiIacija
voelonom pal'om.
Destilacija uodom
Kocl ovog postupka biljni materijal je potopljen svo vreme u
kljucalu vodu. Grejanje suda sa biIjnim materijalom ostvaruje se
clirektno ispod dna suda (cvrsto gorivo. gas) ili indirektno kroz
eluplikator, grejan dodatnim gr8jnim medijumom. Formirana
voelena para oclnosi lako isparljive aromaticnu komponente iz
materijala. Ovaj postupalz ne claje etarsko uIje clobrog kvaliteta,
PTEP 5(2001) 1-2
posto tokom kuvanja costo dolazi do dogradacijo esrara lZ biljnog
muterijala. Nodostatak ovog postupk a jo JOs i u tome sto sc' gUbl
vclika kolicina vode putorn isparuvanja, kao i to sto dolazi do
sabijanja biljnog materijala. S druge strane, vodena para nastala
pri kljucanju vorle costo n ije uvek zas icena il i je pak pregrej.ma, sto
otozava konrlenzaciju. a sarn im tim i razrlvajanje etarsk ih ulja i
vode. Stepen iskoriscenja je rolativno mali. Hidrudesr ilacija se
danas rotko koristi. a biljno vrsto kojo so podvrgavaju ovakvorn
trotmanu su: lavanrla, majcina dusica i ruza
Dest.ilacija uodom i ootienom paront
Destilacija vodorn i vodenorn parom je prikladna za sudove
zapromine elo 300 1. U ovorn slucaju znatno jo manji kontakt biljnog
materijala i vodo ncgo u prothodnom primoru. Vrernc destilacijo za
jerlnu sarzuje krace nego kod destilacijo vodorn. Potrosnja cnergiie
za izdvajanje etarskih ulja je najmanja II porcdcnju sa ostaJim
postupcirna.
Pored osnovnog surla. u komo se biljn i mutorijal dovod i u
kontakt sa voelenom parom i voelom. u ovom postupku mora
postojati i separator gcle se nakon kondenz~\cijc~pam iz procc'sa vrsi
razdvanje na organ sku (ulje) i voc!onu fazu na bazi r,tzlika u
gustinama. Vodona para S(} proizvodi u parorazvijaeima, c!ok so za
ve(;e kapacitde suclov;\ u clc~stilaciji (> lOOO !) mc)]';! obc~/'Ilediti
posuban parogcmurator koj i ce dati oel 15U-:J5U kg/h P~!l'C~. Stopen
iskorisc enja u ovom postupkuje vol i k, urodaj so lako tl'ansportuje
do sirovinsl\o baw, cimc: sc:smanjuju ostal i troskovi )ll'i proizvoelnji
(~tarskih ulja. Ovim postupkom se clohija uljc: u onom ohliku u
kojem so uno nalazi u biJjnom mawrijalu. ,Jedini lwdostatak
clostilacijo sa vodom i voelunom parom JU CJgraniC:c:n ki!pacitet
uroctaja, sto so kom penzujo koriscenjum v isc:tipsl, i h un:daJit u vidu
baturije: eime se moze postici kapacitut i do lOOO 1.
!Jcstilacija vodenom purum
DostiJacija vodenom parom je jedan oel najcoscu kOl'ise~onih
postupaka za clobijanje etarskih ulja iz biIjnog materijala.
Proporllcujo se II slucajovima da polazna sirovina sac!rzi ]'(:Iativno
visok procenat etarskog Lllja i kada su komponente Uljit st,!hiJnena
povisunim tomperaturama Ako je sadrzaj ulja ispod 0.1 il i je
noka kompononta ulja rastvorljiva u vodi. postupak se no
preporucujo.
Ovaj postupak se sastoji II [Jl'oVOdcmjll zasiccme iii pn~grejane
vodene pare, dobijene u pal'Ogeneratoru, kroz nasut C:Vl'st matel'ijal
potopljen u vodu u oelgovarajucem swill, kondenzaciju nastalih
para (vode i utarskih Lllja) i sopal'acijc: ulja od voc!e u posubnom u
redaju. Osim sto se biUni matel'ijal zagruva voelonom parom koja
kroz njega prolazi, ceo sistum se:jos moze dodatno zagrevati proko
duplikatora (plasta) osnovnog sucla u kome vOllena para
kondenzuje.
Vreme trajanja clestilacije sa voelunom pal'om je najkraco oel
svih poznatih postupaka, a prinos utal'skih llljajo visok Dustilacija
vodenom parom se moze voc!iti i tal,o da sc.' J\oristi mala !lotrCJsnja
toplote uz duzi period trajanja procosa. LJ tom slLlbju c!ohija so
proizvocl sa kvalitetnijim etarskim llljUll1, posto tacla i mo181mli
vecih molokulsJ,ih masa napustaju biljni matc:rijal. S drugo strano,
fa vorizovanjem postupka destilacije pri visim tempera tLlrama
dobija se proizvocl sa umerenom koliCinom esencijalnog ulja, pri
cemu se moze izgubiti deo mirisnih komponenata zbog visokih
temperatura.
Hladno presovanje
Postupak hlaclnog presovanja koristi so J\ocl proizvoc!nje ulja iz
35
koro ploda limuna, pomorandze, grejpfruta i manelarina.
Prcsovanjo se vrsi pornocu masina koje ljuste koru sa ovih ploelova,
iz kojo se zatim pod pritiskorn izdvaja ulje. Hlaelno presovani tecni
proizvod prcdstavlja zapravo smesu voele i etarskog ulja. Ova smesa
sa tokom vremsna priroclnim talozenjem razdvaja na voelu i etarsko
ulje. Ulja dobijena ovirn postupkorn irnaju tendenciju ka oksielaeiji
ako sa ne drze na snizenoj ternperaturi duze oel jedne godine.
Ekstrakcija pomocu organskih rastvaraca
Ekstrakcija ulja pomocu organskih rastvaraca (petroletar,
benzen, hcksan ili aceton) primenjuje S8 za biljni materijal koji
sadrz i termodegrarlabilna jedinjenja (jasmin, cvet lipe idr.), Proces
ekstrakcije se oelvija u kolonskom urodaju, pri comu so biljni
materijal nalazi na perforiranoj pregraeli. Nairne, materijal se
visostruko ispira organskirn rastvaracern. Na ovaj nacin u
rastvaracu se iz biljnog materijala rastvaraju ekstraktivne
materije, kao sto su: nearomaticni voskovi, pigmenti i visoko
isparljive arornaticne komporiente. Dobijeni rastvor, koji sadrzi
rastvarac i rastvorene komponente, se nakon ekstrakeije filtrira.
Rastvarac so iz filtrata uklanja destilacijorn pri snizenorn pritisku
i ternperaturi, cime se dobija m irisna masa kao zoljeni proizvod.
Mirisna mas a sadrzi najcesce oko 55 '% isparlj ivih ulja. Ona se dalje
tretira etanolom da bi se otarsko ulje odvojilo od masnih ulja i
drugih nepozeljnih materija. Na ovaj nacin se elobijaju tina etarska
ulja koja so najcesce koriste u industriji parfema i kozmetickoj
industrij i. Voskovi, preostali nakon ekstrakcije etanolom, koriste
se za proizvoelnju sveca, kozmotickih krema i losiona. Preclnost
ovakvog postupka dobijanja etarskih ulja je u tome sto ulja
zadrzavaju priroclan miris na biljku od koje se dobijaju. Nogativna
strana ovog postupka jo sto u dobijemom ulju mogu ostati tragovi
organskog rastvaraca, sto onemnogucava njihovo korisconjo u
lokovima sa oralnom upotrobom.
Nadkriticna ekstrakcija
Ekstrakeija pomocu tecnog gasa (najcesee CO 2 ) il i nadkriticnog
tluida, poznata je poel nazivom nadkriticna ekstrakeija, posto so
koriste fluidi koji so nalaze na temeperaturi i pritislm iznael
njihovih kritienih vrednosti. Tecni CO 2 (P I( 72,9 bar; '1\ C~ :n.06()
C) sa mozo l<.oristiti kao vrlo inertan, bezhedan "tacni rastvarac",
koji vrlo ofikasno ekstrahuje aromatic no komponente iz biljnog
materijaIa. Proelnost ovog postupka u odnosu na klasienu
ekstrakciju organskim rastvaraCima je u tome sto se CO 2 nakon
kontakta sa materijalom no zaelrzava u produktu, posta se on na
normalnoj temporaturi i pritisku okspanzijom pretvara u gas i
odvodi u atmosferu. Istovremeno, etarsko ulje elobijeno naelkri-
ticnom akstrakeijom u odnosu na ono dobijeno organskim rastva-
racima ima bogatiji, vise intenzivan miris, posto je tada vise
aromaticnih komponenata napustilo isti biljni materijal. Ovaj
postuapk so pokazao kao efikasan pri izelvajanju onih supstanei iz
biljnog materijala koje imaju srednje molekulsko maS8 i relativno
male polarnosti. Hastvorljivost polarnih suspstanci u nadkriticnom
ugljanelioksidu se moze poboljsati elodatkom malih kolicina
polarnih suspstanei (kosolvenata). Pomocu tecnog CO 2 mogu se
dobiti i neke aromaticne komponente iz elelova biljaka koji nemaju
esencijalna ulja, kao sto su npr. seme ervenog sipka ili neven. Mora
se konstatovati da investieion i i operativni troskovi ovog postupka
nisu mali, alije on pogoelan za ekstrakciju mnogih svetlih ulja, kao
sto je slucaj kod jasmina.
PRIPREMA RAZLICITIH DELOVA
BILJKE ZA DESTILACIJU
Priprema biljnog materijala ima veliki znacaj u postupeima
dobijanja etarskih ulja elestilacijom. Nairne, ako materijal nije
adekvatno pripremljen, pogotovo u fazi susenja, moze dod elo
gubitka u prinosu etarskog ulja i pogorsanju njegovog kvaliteta. To
vazi u slucaju neoelgovarajuce mehani6ke pripreme biljnog
materijala, kao sto je secenje, sitnjenje i sl.
Nakon branja i grubog preciScavanja materijal se prevozi do
prirucnog magaeina. Preporu6eno maksimalno vreme koje moze
36
proci oel perioda usitnjavanja delova biljke do pocctka clestilacije
jo razlicito za razlicte vrsto biljaka i krece se u intervalu od 10 do
30 min.
Susenje biljnog materijala koji se priprema za dostilaciju moze
bib prirodno ili vestacko. Prirodno susonje se obavlja u piirucnirn
magacinima, rasprostiranjem rna torijala po podu u sloj u od najvece
visine oko 3 em. Vestacko susenje se obavlja toplim vazduhorn u
susararna razlicitog tipa, kao sto su: tra kaste, etazne ili sarzne
Vlaznost materijala se obicno snizava do vrednosti od 14"". Sveza
sirovina gubi tokom susenja oel40-5S'\o vlage. Ako se suscnjo orlvija
pri visokim temperaturama, sirovina dobija crnu boju i naboranu
povrsinu. S drugo strarie, neclovoljno osuscni materijal S8 lako
kvari.
~."''''''.'~.'.! .. ''!...
~~
+ +
Sl.I. Priprema razlicitih delova biljaka za dobijanje etarskog uljo
destilacijom
Velika masa plantazno proizvoclonog biljnog matorijala
preelvictenog za priroelno susenje zahteva voliki smostajn i prostor
koji mora biti natkriven i sa stalnom promajom. IVlesutim, susenja
vestackim putem smanjuje potrebu za takvim prostorom, ali jo
potrebno vrlo pazljivo vod:ti proces suscmja, ela bi se ocuvale vred-
ne komponente koje sluzo kao osnova za proizvodnju etarskih ulja.
Priprema razlicitih del ova biljke za pmces dc:stilacijo grahcki
je prikazana na slici 1 121- Neophodno je pridrzavati sc; navedeno
metoclologije radi smanjonja gubitaka pri clobijanju etarskih ulja
U tabeli 1. su prikazani podaci 0 sadrzaju otarskih ulja u
odabranom broju domacih lekovitih biljaka, kao i l11ogucnosti
primeno u farmaeeutskoj i srodnim industrijama 11-31·
Etarska ulja, dobijena iz raznih delova lakovitog bilja, imaju
siroku primenu u aromaterapiji, fannakologiji, kozmotickoj i
prehrambenoj industriji.
Aromatorapijajojodan kompleksan tretman koji izaziva clubok
efekat na um, tolo i emoeija. U aromatol"apiji Iwmbinuju so Of2kti
vezani za pokrete prisutne u masazi sa terapeutskim osobinama
etarskih ulja koje so koriste pri masazi Mnoga ulja S2 jako dugo
korista u ove svrha, kao sto su ulja iz limuna, keelra, eukaliptusa,
lavande, majcine elusice i ell'.
U farmakologiji etarska ulja se koristo kao antispazmol itici, za
jacanje organizma, protiv katara zo]uca, za poboljsanje apetita,
antiflogistiei, za opekotine i rane, za smirenje upala koze i
sluzokoze, za lokalnu anesteziju, za umirenje, protiv nazeba i s1.
U kozmetickoj industriji etarska ulja su znacajne komponente
koje ulaze u sastav parfema, mirisnih ulja, kolonjskih voda,
balsama, pomada i pasti za zube.
D prehrambenoj industriji etarska ulja se koriste kao
aromati6ni za6ini, industriji likera, industriji pee iva i slatkisa, kao
konzervans, aditivi u industriji mesa i dr.
PTEP 5(2001) 1·2
 Tabela 1. Pregled karakteristika i mogucnost primene lekooitog bilja fl-3}

Naziv, Deo biljke koji Sadrzaj etarskog Primena etarskog ulja iIi nek ih
podrucje gajenja se koristi ulja, % mas. delova biljke
Hajducka trava - antispazmatik:
(Achillea millefolium L.) - protiv hernoroida;
Cvet, list 0,05- 0,4
Vojvodina, Primorje - protiv katara zcluc«:
- za jacanje, apotit; - stimulans, touik, stainatik
Isirot- Vodeni bozur - mirisno uljo:
( Acorus calamus L .) Rizom 1,5 a.s - aromaticni zacin:
Pored Dunava. Save - za parfomo.
Kamilica, titrica - antiflogistik;
( Matricaria Chamomilla L), Cvot 0,2 1,0 - za opekotine, rane;
Vojvodina - smiruje upale koze i sluzukozo.
Kantarion - bolesti srca;
( Hypericum perforatum L .), Gornja polovina - protiv nervoze, neurasten ije:
0,2 3,0
Hanat, Srem biljke - prtoiv nesanice:
- antispazrnatik.
Kleka - cliuretik
(Juniperus communis L. ), - protiv nazoba, kaslja;
Dcliblatska poscara, Plod 2,5 - protiv znojenja;
Zapadna Srbija - za stornak; - klokovaca (rakija);
- za iskasljavanje.
Korijander - voterinarska rnodicina;
(Coriarulrum satioum L . ), - iudustrija likcra:
Cola biljka 10
Banat, Backa - prohrambena industrija (peciva, slatk isi)
- zamena za lavandino.uljc.
Lavanda - za lokalnu anestez iju:
( Lauarulula officinalis Chaix ), Cvet 0,5 3,0 - korigens mirisa lckova:
Primorje - protiv moljaca, komaraca, stonica.
Majcma dusica - protiv volikog kaslja;
( Thymus serpyllum L .), - antiseptik:
List, cvet 1,0
Banat, Srem - protiv crevnih parazita:
- protiv proliva.
Majoran - aromaticn i zacin u inclustriji mesa:
( Origanum majorana L. ), - lokovita mast;
Primorje
Nadzcmni delovi 0,7 a.s - protiv zapaljcnja kozc:
- za leconjo rana.
Maticnjak - protiv neurostenijo, nouralgijo:
( Melissa officinalis L. ), List 0,01 --0,1 - protiv gasenja, povracanja;
Banat - protiv proliva; nadimanja stomaka; u kozmotici
Nana - za umirenje; - anestetik: protiv nazeba
( Mentha piperita J~ .), 2 .or: - za organe za varonjo;
List 1,0
Banat, Backa, Moravski kraj - za negu dosni;
- za reumaticno belovo.
Neven - blag antiseptik;
( Callendula officinalis L ), - protiv koznih bolosti:
Cvet 2
Vojvorlina, Prirnorje - protiv gripa, nazoba:
- opekotine, ujed pcola.
Odoljen - bolesti srca:
( voleriana ojficinalis L ), Korc~n - antikonvulzivnu dejstvo:
0.2 0,4
Pored T'ise, Dunava - protiv nerV028, ncurostcnije;
- bolovi u prodelu bosike
Persun . diuretik;
( Petroselinum satioum Hoffm. .), Plod 3,0 -7,0 - narkotik.
Srbija, Crna Cora
Ruzmarin - kolonska voda:
List i vrhovi
( Rosmarinus officinalis L .), 1,5 2,0 - balsami:
Grancica
Primorje, Mediteran - pomade;
Selen - diuretik;
( Leoisticum officinalis-Kocli . ), - stornahik:
Koren i plod 1,0
Planinsk i krajevi - za organe za varenje;
- karminativ.
Timijan - konzervans;
( Thymus vulgaris L . ), Gornja polovina - zacin; - antis8ptik;
0,5 2,5
Vojvodina biljke . u paste za zube;
- protiv velilwg kaslja.
Zalfija - antiseptik (ispiranje usta i grla);
( Salvia officinalis L .), - protiv upala mokra(~nih puteva;
List 1,5 - 2,5
Istocna Srbija, Crna Gora - protiv znojenja;
- za jaCanie organizma.

PTEP 5(2001) 1-2 37

 -----------------,

y
3

Sl. 2. Sematski prikaz aperature za destilaciju sa vodenom parom

1. sud sa perforiranom pregrtulom; z.parogenerctor; 3. biljni materijal; 4. korulenzator;
5. ulaz rashladne vode; 6. separator; 7. prihoatni sud; 8. lako rastaoljiua oeza:
9. omeksioac vode

preko posebnog mehanizma. Pro toga S8 sud odvoji ad clovoclnih i

PREDLOG UREDAJA ZA DESTILACIJU
ETARSKIH ULJA SA VODENOM PAROM
Radi realizacije izdvajanja etarskih ulja iz lekovitog bilja
predlaze sejednostavan uredaj za destilaciju vodenom parom, ciji
je sernatski prikaz dat na slici 2. Osnovu uredaja preclstavlja sud sa
perforiranorn pregradorn (1) na koju se postavlja odrcdcna kolicina
osusenog biljnog materijala. Ispocl perforirane pregrade dovodi so
iz parogoneratora (2) zasicena vodena para, pritiska nesto veceg od
atmosferskog. Vodena para prolazi direktno kroz rnasu biljnog
materijala (3) i zagrova ga, pri cern u etarska ulja i druge lako
isparljivo komponente odlaze zajedno sa vodenom parom u
kondenzator (4). Rashladna voda (5) obezbeduje potupnu
kondenzaciju pare, nakon cega se kondenzat vodi u separator (6).
Ohladeni kondenzat S8 razdvaja na lakse etarsko ulje , koje se
preliva u prihvatni sud (7), i vodu, koja se odstranjuje kao otpadna
voda. Radi njegovog sigurnijeg rada u parogenerator se dovodi voda
iz vodovoda preko omeksivaca (9).
Punjenje suda sa biljnim materijalom ostvaruje se rucno, preko
prikljucka na vrhu suda. Praznjenje suda, nakon zavrSenog procesa
destilacije suda vodenom parorn, vrsi se obrtanjem suda za 180°,
odvodnih covi preko lako rastavlj ivih spojnica (8).
ZAKLJUCAK
U ovom radu dat je preglecl postupaka za dobijanje otarsk ih
ulja iz lekovitog bilja domaccg poiekla. Prrkazani su nacin i piip-
reme biljnog rnaterijala za hidrodostilaciju, a datje i kratak prikaz
pr imene otarskih ulja iz pojedin ih vrsta dornaceg lekovitog bilja.
Predloz en je nov, rolativno jeclnostavan, urosaj za dohijanjo
etarskih ulja iz lekovitog bilja pornocu destilacijo vodenom parom
LITERATURA
[1] Tucakov, J.: Lecenje biljom , Kultura, Beograd, 1983
[21 Skala, D., Zizovic, 1., Petrovic, S. S Etarska ulja Dest ilacijn,
ekstrakcija, izbor tchnologije i kvalitet, Hem. ind., 53 (1999) 11-
5, s.123
[31 Arornatherapy, the production of essential oils, Technical
report.
Primljeno: 16.03.2001. Prihvaceno: 21.0:32001.

38 PTEP 5(2001) 1-2