Human Security 2019

Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova
Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova
Izdavači
Misija OEBS-a u Srbiji
Centar za istraživanje javnih politika
Dizajn
Milica Dervišević
Štampa
Grid Studio Beograd
Tiraž
100 primeraka
ISBN 978-86-6383-080-6
CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

364.2::316.37(082)
LJUDSKA bezbednost : zbornik studentskih radova. - Beograd : Misija OEBS-a u Srbiji : Centar za istraživanje javnih politika,
2018 (Beograd : Grid studio). - 64, 64 str. ; 25 cm
Nasl. str. prištampanog prevoda: Human Security - Collection of Students’. - Oba rada štampana u međusobno obrnutim
smerovima. - Tiraž 100. - Str. 7-10: Predgovor / Filip Stojanović. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija
uz svaki rad.
ISBN 978-86-6383-080-6 (OEBS)
a) Људска безбедност - Зборници
COBISS.SR-ID 270939148
Objavljivanje ove publikacije je omogućeno u okviru projekta Misije OEBS-a u Srbiji ,,Konsolidovanje
procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji” , koji je finansijski podržala Švedska
agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida).
Stavovi izraženi u ovoj publikaciji pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav
Misije OEBS-a u Srbiji i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju.
Ljudska bezbednost -
Zbornik studentskih radova
Sadržaj
PREDGOVOR................................................................................................ 7
KONCEPT SMANJENJA RIZIKA OD KATASTROFA NA PRIMERU

(NE)NAUČENIH LEKCIJA IZ POPLAVA 2014. GODINE U SRBIJI............. 11
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA LJUDSKU BEZBEDNOST U

REPUBLICI SRBIJI..................................................................................... 33
IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI POJEDINCA U ERI 4.0

REVOLUCIJE.............................................................................................. 44
PREDGOVOR
Koju bi bezbednosnu temu, naša koleginica, Svetlana Đurđević Lukić, koosnivači-

ca i dugogodišnja direktorka Centra za istraživanje javnih politika, danas smatrala
društveno relevatnom, intelektualno izazovnom i istraživački uzbudljivom? Možda
je najbolje da kažemo da nemamo dobar odgovor. Jer Svetlana je u svojoj eksperti-
zi, u multisektorskom i multidiciplinarnom pristupu proučavanju bezbednosti, bila
jedinstvena.
Ono što sigurno znamo je da je Svetlanu krasio smeo i izazovan um i da je u konceptu

ljudske bezbednosti pronalazila onu širinu koja joj je omogućavala da u njega učita
svu kompleksnost bezbednosnih izazova sa kojom se pojedinac u društvu danas su-
očava. Zato, kroz konkurs za studentske radove koji nosi njeno ime, pokušavamo da
podstaknemo mlade ljude, koje krase iste intelektualne i ljudske osobine. Želimo da
ih ohrabrimo da tragaju za onim što njih, kao istraživače i kao angažovane pojedince,
pokreće da se bave bezbednosnim temama.
Od trenutka kada smo, posle Svetlanine tragične pogibije 2016. godine, po prvi put
pozvali studente svih fakulteta u Srbiji da nam pošalju svoje radove, uverili smo se da
o temama bezbednosti ne razmišlja samo na visokoškolskim ustanovama kojima je to
deo kurikuluma. Naprotiv, svake godine dobijamo i nagrađujemo radove studenata sa
odeljenja psihologije, pedagogije, saobraćaja, organizacionih nauka i medicine i dru-
gih fakulteta. To je, uostalom i prirodno, jer se danas bezbednosni izazovi koji poga-
đaju i nacije i pojedinca složeni, višeslojni i međusobno povezani.
Teme ljudske bezbednosti danas više pokreću mlade istraživačice nego mlade istra-
živače. U ukupnom broju radova dostavljenih na konkurs Fonda „Svetlana Đurđević
Lukić“ od 2017 do danas, učešće studentkinja je preko 60 odsto. Kada je reč o nagra-
đenim studentskim radovima, među dobitnicima su i muškarci i žene i mešoviti au-
torski timovi, u gotovo jednakim razmerama.
Iako svake godine konkurs određuje nekoliko okvirnih tema, mladi autori nas uvek
iznenade svojim istraživačkim interesovanjima i njihovom društvenom relevantno-
šću. U ovogodišnjem zborniku publikovana su tri najbolja rada studentkinja i stu-
denata osnovnih i master studija. Kroz sva tri rada prikazan je otklon od klasičnog
državnocentričnog pristupa bezbednosti a akcenatovana je povezanost digitalne re-
7
volucije, klimatskih promena i elementarnih nepogoda. Ova povezanost nedvosmi-
sleno otvara mogućnost za razvoj potpuno nove bezbednosne paradigme, koja dovo-
di u pitanje postavljene granice između razumevanja bezbednosti samo kao državnog
ili samo kao pitanja pojedinca. Ova nova paradigma zahteva znatno veću povezanost
između tradicionalnih i novih provajdera bezbednosti i traži od njenih aktera posedo-
vanje širokog dijapazona kompetencija.
Slađana Ćurčić, studentkinja master studija Fakulteta bezbednosti, u radu Pet godina
kasnije – koncept smanjenja rizika od katastrofa na primeru (ne)naučenih lekcija iz
poplava 2014. godine u Srbiji, analizira način i efekte implementacije koncepta sma-
njenja rizika od katastrofa, odnosno učinjenih napora na smanjenju rizika od poplava
u Srbiji od 2014. godine do danas i postignutih rezultata. Autorka temi pristupa kri-
tički, pružajući čitaocima sistematičan pregled sistema smanjenja rizika od katastrofa
i upravljanja u vanrednim situacijama. Rad je „zaokružen“ preporukama koje autorka
nudi kreatorima (bezbednosnih) politika, sa ciljem efikasnijeg odgovora na elemen-
tarne nepogode koje sa klimatskim promenama postaju sve izazovnije i učestalije.
Prošlogodišnji pobednik nagradnog konkursa, Ljubomir Mitrović, student osnov-

nih studija, poslao je rad u kojem izazove 4.0 revolucije smešta u kontekst ljudske
bezbednosti. U radu Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti pojedinca u eri 4.0 revo-
lucije autor na vrlo provokativan način sintetiše potencijalne negativne implikaci-
je nove ere međupovezanosti i tehnološkog napretka, poput sajber pretnji, migracija,
klimatskih promena i ugrožavanja privatnosti. Autor čitaocima nudi značajan pre-
gled relevantne građe koja tematizuje bezbednost u digitalnom poretku, argumento-
vano praveći vezu sa konceptom ljudske bezbednosti, odnosno jednom od dimenzija
koncepta – bezbednošću pojedinca. Sve veća digitalizovanost i međupovezanost, od-
nosno multidimenzionalnost četvrte industrijske revolucije onemogućava predikciju
i pripremu za ono što nas očekuje. Ipak, autor u obilnoj analiziranoj građi pronalazi
različite modele koji bi doprineli odgovoru na izazove, rizike i pretnje po pojedinca.
Odgovor je u, kako autor naglašava, „sinergiji ljudske bezbednosti, ekonomske bez-
bednosti i održivog razvoja, i tehnološkog napretka….“, odnosno „kontinuiranom
obrazovanju radne snage u različitim disciplinama kao što su digitalizacija, analitika
podataka, biotehnologija i veštačka inteligencija, a čime bi se ublažili rizici od gubit-
ka posla i poboljšala otpornost društva.
Autorka trećeg objavljenog rada pod naslovom Uticaj klimatskih promena na ljud-
sku bezbednost u Republici Srbiji je Tatjana Simić, studentkinja master studija. Au-
torka prepoznaje značaj klimatskih promena na globalnom nivou, njegov uticaj na
svakodnevni život pojedinca i mogućnost promena koje mogu dovesti do poremeća-
ja u ekosistemu, odnosno do disbalansa u ljudskim zajednicama. Autorka pravi snaž-
8 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

nu vezu između klimatskih promena i ljudske bezbednosti, pokazujući na koje sve
načine ovaj globalni fenomen može (negativno) uticati na razvoj i održivost. Ovo je
posebno značajno kada se radi o socijalno marginalizovanim zajednicama sa nedo-
voljno prirodnih resursa, imajući u vidu da će (njihova) ljudska bezbednost biti pro-
gresivno ugrožavana kako promene klime uzimaju maha. Kada je reč o Republici
Srbiji, Tatjana Simić daje sistematičan pregled određenih statističkih pokazatelja o
promeni klime u našoj zemlji, odnosno poledicama ovih promena. U radu je takođe
veoma dobro interpretirana savremena literatura koja problematizuje ovo pitanje u
studijama bezbednosti i međunarodnim odnosima. Na samom kraju rada sumirani su
nalazi ovog preglednog rada u formi zaključka i preporuka koji pre svega odnose na
jačanje institucionalnog okvira za odgovor na ove promene.
Centar za istraživanje javnih politika se zahvaljuje Odeljenju za demokratizaciju pri

Misiji OEBS-a u Srbiji, koja treću godinu zaredom pruža podršku za realizaciju kon-
kursa „Svetlana Đurđević Lukić“ i prepoznaje značaj podsticanja mladih studentki-
nja i studenta da razmišljaju o ključnim pretnjama po ljudsku bezbednost. Takođe,
želimo da se zahvalimo stručnom žiriju koji su činili dr Vladimir Bilandžić, dr Vanja
Rokvić, dr Srđan Korać i Marina Tadić.
U Beogradu, decembra 2019. godine
sekretar Fonda „Svetlana Đurđević Lukić“
Filip Stojanović
9
KONCEPT SMANJENJA RIZIKA OD KATASTROFA
NA PRIMERU (NE)NAUČENIH LEKCIJA IZ
POPLAVA 2014. GODINE U SRBIJI
Slađana ĆURČIĆ, studentkinja master studija

Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti
Sažetak: Geografski položaj i reljef zemlje, kao i klimatske specifičnosti uslovili su

poplave na velikim rekama i bujične poplave, kao najčešće elementarne nepogo-
de u Srbiji. Učestalost njihovog javljanja, intenzitet i rasprostranjenost čine ih stal-
nom pretnjom sa posledicama u ekološkoj, ekonomskoj i socijalnoj sferi. Poplave
katastrofalnih razmera, koje su pogodile Srbiju maja 2014. godine, prouzrokova-
le su ogromne posledice i istovremeno otkrile brojne slabosti sistema za reagovanje
u vanrednim situacijama - od praznina u propisima, preko organizacionih, stručnih
i materijalnih nedostataka, do očiglednog nedostatka svesti o nužnosti planiranja i
prevencije. Usledile su opsežne mere na unapređenju sistema, jačanju postojeće pre-
ventivne infrastrukture, usmeravanje sa principa reagovanja na princip prevencije,
tj. smanjenja rizika. Međutim, ponovljena loša iskustva iz 2016. kada je proglašena
vanredna situacija na nivou cele Republike i u junu 2019. dovela su pitanje o efika-
snosti sistema prevencije i ublažavanja elementarnih nepogoda na vrh društvene i
političke agende.
Rad se bavi analizom primene koncepta smanjenja rizika od katastrofa, odnosno uči-
njenih napora na smanjenju rizika od poplava u Srbiji od 2014. godine do danas i
postignutih rezultata. Bazični metodološki okvir u vidu pregleda postojeće naučne
i stručne literature, analize normativne regulative i strateškog okvira, koji regulišu
ovu oblast, dokumenata i izveštaja zvaničnih institucija – domaćih i inostranih (stan-
dardi, preporuke, rezolucije i protokoli međunarodnih organizacija), kao i analize re-
levantnih medijskih izveštaja, pružio je osnov za identifikovanje razloga koji su do-
veli do poplava u junu ove godine, a time i ključnih slabosti u funkcionisanju sistema
prevencije od poplava.
11
Kroz analizu ključnih dešavanja i preduzetih mera, nastoji se utvrditi koliko je kon-
cept smanjenja rizika od katastrofa zaživeo, koliko je utemeljen u praksi, ali i u svesti
društva. Cilj je i kritički preispitati osnovne postavke na kojima počiva sistem sma-
njenja rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama i predočiti određe-
na rešenja, koja bi pomogla da sistem postane efikasan i racionalan.
Ključne reči: poplave, vanredna situacija, smanjenje rizika od katastrofa,

Republika Srbija

UVOD
U svetu dinamičnih promena, kreiranje odgovora na mnogobrojne rizike, poput pri-

rodnih i tehnoloških katastrofa, zahteva permanentnu aktivnost svih učesnika u tom
procesu, od globalnog do lokalnog nivoa. Uprkos značajnom tehničko-tehnološkom
napretku, čovek nije ovladao prirodom, tako da su efekti njene razorne sile vidljivi u
mnogim delovima sveta. Stoga je jedini „ublažavajući lekˮ ili delotvoran način pri-
lagođavanja kompleksnim prirodnim procesima, preventivno delovanje, kroz pove-
ćanje stepena pripravnosti na iznenadne i potencijalno katastrofalne događaje. Takav
pristup moguć je samo uz kontinuirane analize, istraživanja, procene i osposobljava-
nje svih koji su uključeni u upravljanje kriznim situacijama.
U Republici Srbiji je jasno vidljiv jaz između planiranih i realizovanih strateških ci-
ljeva u oblasti zaštite i spasavanja, uspostavljanja koncepta smanjenja rizika od kata-
strofa i aktivnosti integrisanog sistema zaštite i spasavanja (Radović, 2017). Od peri-
oda formiranja Sektora za vanredne situacije u okviru MUP-a 2009. godine, desile su
se mnoge organizacione promene na strategijskom i operativnom nivou, ali bez obzi-
ra na njih, rad Sektora je nakon određenih dešavanja bio izložen ozbiljnim kritikama
naučne, stručne i šire javnosti.
Srbija je zemlja koja ima visok indeks ugroženosti prirodnim katastrofama, a istovre-
meno je i na značajnom mestu (92) u grupi zemalja koje se karakterišu kao tzv. „fra-
gile countryˮ (Radović, 2017). Jedan od najtežih rizika sa kojima se Srbija suočava
u poslednjih deset godina, jesu poplave. U maju 2014. godine desile su se katastro-
falne poplave, koje su prema prostoru koji su zahvatile, intenzitetu, trajanju i posle-
dicama predstavljale nezabeležen događaj u poslednjih 100 godina na području Sr-
bije (Vuković, 2019). Razmere ljudskog stradanja i nastala šteta jasno su ukazali na
nedostatke u mehanizmima za sprečavanje i reagovanje na prirodne katastrofe (An-
đelković, Kovač, 2016).
Poplave koje su pogodile Srbiju u junu ove godine, iako ne onih razmera kao 2014.
ponovo su aktuelizovale javni dijalog o efikasnosti programa za sprečavanje i ubla-
žavanje posledica prirodnih katastrofa, delotvornosti preduzetih mera i o tome šta je
uopšte urađeno u cilju jačanja otpornosti i podizanja svesti građana o društveno i eko-
loški odgovornom ponašanju.
13
Koncept smanjenja rizika od katastrofa - primena u Srbiji
Tokom 2015. i 2016. godine pitanje otpornosti na prirodne opasnosti razmatrano je

na globalnim međuvladinim konferencijama koje su dovele do usvajanja novih okvi-
ra politika za smanjenje rizika od katastrofa1 (Anđelković, Kovač, 2016). Ovi okviri
su utemeljili novu paradigmu smanjenja rizika od katastrofa, zasnovanu na prevenci-
ji i ublažavanju rizika, uz opšta načela i smernice za sprečavanje prirodnih i antropo-
genih opasnosti, smanjenje ranjivosti ljudi i zajednica i izgradnju njihovih kapaciteta
otpornosti, nasuprot tradicionalnom pristupu fokusiranom na spremnost za vanredne
situacije i reagovanje na katastrofe (UNDP, 2016).
Delotvorno upravljanje rizicima od katastrofa, koje doprinosi održivom razvoju,

ostvaruje se i preko međunarodnih mehanizama za strateške savete, koordinaciju i
razvoj partnerstva za smanjenje rizika od katastrofa, poput Globalne platforme za
smanjenje rizika od katastrofa i regionalnih platformi (Sendai Framework, 2015). U
tom smislu, značajna je i EU strategija za podršku smanjenju rizika od katastrofa u
zemljama u razvoju (2009), koja pomaže zemljama u razvoju kroz razvojnu saradnju
i humanitarnu pomoć, a u cilju podržavanja Okvira za akciju iz Hyogoa 2005. i po-
stizanja MDG-a2 (Jazić, 2015). EU te aktivnosti sprovodi preko Odeljenja Evropske
komisije za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO), nastojeći da unapredi si-
stem upozoravanja u zdravstu, planiranje u vanrednim situacijama i zaštitu sredstava
za život. Osim toga, Srbija je 2015. godine postala članica Mehanizma EU za civil-
nu zaštitu (CEAS, 2016).
Usled teških posledica poplava i klizišta u zemljama Zapadnog Balkana tokom 2014.
i 2015. godine, koncept smanjenja rizika od katastrofa našao se u središtu diskusija
o politikama sprečavanja i upravljanja vanrednim situacijama. Prilagođavanje siste-
ma za smanjenje rizika od katastrofa u Srbiji ogleda se u usvajanju globalnih nače-
la smanjenja rizika, te je sam koncept uveden Zakonom o vanrednim situacijama iz
2009. dok je novim Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanred-
1 Te okvire čine Sendai okvir za smanjenje rizika od katastrofa, Ciljevi održivog razvoja 2015–2030 i Pa-
riski sporazum o klimatskim promenama. Sendai okvir, kao najznačajniji, usledio je nakon desetogodišn-
je primene Hyogo okvira za delovanje (2005-2015), tokom koje su uočeni određeni nedostaci, koje je tre-
balo hitno otklanjati, što je bio zadatak narednog okvira (CEAS, 2016). Okvirom iz Sendaja za smanjenje
rizika od katastrofa (2015-2030), koji je usvojen 18. marta 2015. godine na Trećoj svetskoj konferenciji za
smanjenje rizika od katastrofa, postavljeno je sedam globalnih ciljeva koje je potrebno ostvariti do 2030.
Glavni cilj koncepta smanjenja rizika od katastrofa iz Sendai okvira, jeste izgradnja otpornosti na prirodne
i antropogene opasnosti kroz identifikovanje i efikasno upravljanje rizicima, a ne samo kroz upravljan-
je katastrofama (UNISDR, 2015). Dokument je dostupan na: https://www.preventionweb.net/files/43291_
sendaiframeworkfordrren.pdf
2 Millennium Development Goals - Milenijumski razvojni ciljevi.

nim situacijama (2018) dodatno razrađen.3 Takođe, u Nacionalnom programu uprav-
ljanja rizikom od elementarnih nepogoda, navodi se da efikasno upravljanje rizicima
od poplava zahteva bolje razumevanje uzroka različitih tipova plavljenja, verovatno-
će njihovog pojavljivanja, kao i kvantifikaciju u pogledu razmera, trajanja, dubine i
brzine (2014:7).
Nov pristup smanjenju rizika od katastrofa ogleda se i u unapređenju saradnje grado-

va i opština u oblasti smanjenja rizika od katastrofa, procene rizika, izrade planova,
upravljanja vanrednim situacijama i institucionalnog jačanja gradova i opština (Kan-
celarija za upravljanje javnim ulaganjima, 2018), kao i u utvrđivanju zona neposred-
nog rizika, izradi registra rizika od katastrofa i eksternog plana zaštite od udesa, što
je takođe predviđeno novim Zakonom (Čl. 23, 22 i 18). Politika smanjenja rizika od
katastrofa usko je povezana sa konceptom otpornosti, što je vidljivo i u terminologiji
UNISDR.4 Otpornost najšire može biti definisana kao „sposobnost sistema, zajedni-
ce ili društva izloženog riziku da se odupre, apsorbuje, prilagodi i oporavi od efeka-
ta rizika na blagovremen i delotvoran način, uključujući i očuvanje i obnovu najvaž-
nijih osnovnih struktura i funkcija“ (UNISDR, 2009:24). Jednostavnije, otpornost u
oblasti katastrofa je „kapacitet ili karakteristika sistema sposobnog da utiče na nje-
govu ranjivostˮ (Marrota, Zirilli, 2015:14). Zajednički činilac navedenih koncepa-
ta predstavlja naglašavanje smanjenja ranjivosti i prevencije faktora rizika (UNDP,
2016). Zajednice ili države koje kontinuirano rade na smanjenju rizika od katastrofa,
svakako su sposobnije da se oporave i obnove u slučaju da do takvih događaja dođe.
U Srbiji je očigledno nastojanje da se prate smernice Sendai okvira: smanjenje rizika

od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama planiraju se kao nacionalni i lokal-
ni prioriteti i očekuje se njihovo uključivanje u razvojne planove i programe u svim
relevantnim sektorima u skladu sa načelima međusektorske saradnje i partnerstva.
Ipak, koherentna politika i institucionalni okvir za smanjenje rizika od katastrofa u
Srbiji su tek u nastajanju (Anđelković, Kovač, 2016).
3 Zakonom je definisano da je smanjenje rizika od katastrofa politika koja se uspostavlja i vodi u cilju spreča-
vanja novih i smanjenja postojećih rizika kroz implementaciju ekonomskih, socijalnih, edukativnih, norma-
tivnih, tehnoloških, političkih i institucionalnih mera, kojima se jača otpornost i pripremljenost zajednice
za odgovor i ublažavanje posledica od nastalih katastrofa, čime se postiže jačanje otpornosti zajednice. Pri
tom je upravljanje rizikom skup mera i aktivnosti koje se sprovode u cilju implementacije politike sman-
jenja rizika od katastrofa, kao i administrativno operativnih i organizacionih veština i kapaciteta za njihovo
sprovođenje (Čl. 2).
4 Međunarodna strategija UN za smanjenje rizika od katastrofa (UNISDR), definiše smanjenje rizika od
katastrofa kao ˮkoncept i stručno sprovođenje aktivnosti za smanjenje rizika od katastrofa kroz sistemske
napore da se analiziraju uzročni faktori katastrofa, te da se njima upravlja, uključujući i smanjenu izlo-
ženost opasnostima, smanjenu ranjivost ljudi i imovine, razumno upravljanje zemljištem i okruženjem, te
poboljšanje spremnosti za štetne događajeˮ (UNISDR, 2009:7).
15
Osvrt na poplave iz 2014. godine
Kao posledica formiranja prostornog ciklona, nakon dugotrajnih padavina u aprilu

2014. godine, Srbija je u maju mesecu bila pogođena najdramatičnijim poplavama do
tada (Ranđelović, 2019). Potencijalna poplavna područja u Srbiji prostiru se na 1,57
miliona hektara i obuhvataju 512 većih naselja, 515 industrijskih pogona, 4.000 kilo-
metara puteva i 680 kilometara pruge, a 30 odsto te teritorije čini poljoprivredno ze-
mljište (Vlada RS, 2014). Usled toga, oko 2,5 miliona stanovnika Srbije izloženo je
riziku od poplava, što je 42% od ukupnog broja stanovnika i što Srbiju stavlja na prvo
mesto među zemljama Zapadnog Balkana (UNDP, 2016).
Stradanje i štete na pogođenim područjima tokom majskih poplava, mogu se sagleda-

ti na osnovu analize uticaja poplava na bezbednost građana, odnosno na različite as-
pekte ljudske bezbednosti. Detaljna primena sedmodimenzionalnog modela koncep-
ta ljudske bezbednosti bi svakako dala precizne analitičke uvide u stanje bezbednosti
nakon majskih poplava, ali će ovde, kao najindikativniji, biti prikazani negativni
efekti poplava u sferi ekonomske, ekološke, bezbednosti zdravlja i lične bezbedno-
sti. Ekonomske prilike su bile takve, da je ukupna šteta tada procenjena na 1,7 mili-
jardi američkih dolara, što je iznosilo 4,95 % BDP-a, dok je procena ukupnih potreba
za sanaciju i obnovu poplavljenih područja iznosila 1,345 milijardi evra (Guha-Sapir
et al., 2015). Osim ovih negativnih makroekonomskih pokazatelja, sektorska anali-
za situacije u poljoprivredi, energetici i saobraćaju nakon poplava takođe je važna za
utvrđivanje stanja ekonomske bezbednosti građana Srbije, a podaci o šteti i gubici-
ma u navedenim oblastima doprinose potpunijem uvidu u situaciju (Filijović, Đorđe-
vić, 2014). Pogođeno je 119 opština, a najugroženiji sektor bio je rudarsko-energetski
(32% od ukupne štete), slede stambeni, poljoprivredni i trgovinski sektor (oko 15%
po sektoru od ukupne štete) (Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, 2017).
Ova katastrofa izazvala je recesiju u ekonomiji Srbije, koja je 2014. zabeležila pad od
1,8 odsto, umesto očekivanog rasta od 0,5 odsto (Bijelić, Lazarević, 2015). Poplave
su uzrokovale i erozije zemljišta, mnogobrojna klizišta, kao i pojavu bujičnih potoka.
Potpuno ili delimično su uništeni mnogobrojni stambeni objekti, obrazovne ustano-
ve, kao i ustanove zdravstvene zaštite. Šteta na saobraćajnicama, putevima, mosto-
vima, prugama i ostalim delovima infrastrukture je bila enormna. Uništeno je oko 4
500 km puteva, 250 mostova, dok se oko 80 000 hektara obradivog poljoprivrednog
zemljišta našlo pod vodom (Pejčić, 2018).
Posledice po životnu sredinu su takođe bile veoma izražene i to u vidu povišenog ni-
voa teških metala (nikla i hroma) na pojedinim lokacijama, kontaminacije površin-
skih i podzemnih voda (izlivanjem kanalizacije), ali i usled prisustva antimona i ar-
sena, žive i olova u ogromnim količinama u pojedinim površinskim vodama. Osim

navedenog, ogromnu štetu po ekosistem nanela su nastala klizišta, koja su ogolila
šumski pokrivač, nanela štetu pejzažu i staništu divljih životinja i zagadila reke pre-
velikim količinama sedimenata (Vlada RS, 2014).
Ekonomski i ekološki aspekti bezbednosti nesumnjivo su se odrazili na zdravstve-

nu i ličnu bezbednost građana. Iako značajnije pojave širenja infekcija i zaraznih
bolesti nije bilo, krize kao što je ova često imaju kumulativni efekat i to u vidu
posttraumtskog stresnog poremećaja uz poteškoće vraćanja u običajeno stanje funk-
cionisanja (Bačurin, Čendo-Metzinger, 2014). Svakako je najtragičniji gubitak ljud-
skih života. Prema podacima Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa, Srbija
se našla u prvih deset zemalja po broju ugroženih 2014. godine (direktno ili indirek-
tno), sa ukupno 1,61 milion ljudi, što je dovodi na drugo mesto po ukupnom procentu
pogođene populacije te godine, u procentu od 22,37% ukupne populacije (Guha-Sa-
pir et al., 2015). Sa ugroženih područja evakuisano je oko 32 000 ljudi, od toga 25
000 sa područja Obrenovca, 57 ljudi je izgubilo život, od toga 23 direktno kao posle-
dica utapanja (Đorđević, Stanković, 2015). U procesu procene potreba za obnovom
posle katastrofalnih poplava u Srbiji utvrđeno je da su žene, siromašne porodice, uk-
ljučujući Rome, lica sa invaliditetom i starija lica, bili najteže pogođeni. Usled po-
sledica poplava 125.000 ljudi našlo se ispod linije siromaštva, što je porast od goto-
vo 7 odsto u odnosu na podatak o broju ljudi ispod linije siromaštva za 2013. godinu
(Vlada RS, 2014).
Očigledno je da su decenije nemara u održavanju ključne infrastrukture, izostanak

prevencije i sistemskog pristupa upravljanju rizicima i nepripremljenost centralnih i
lokalnih vlasti za reagovanje na prirodne katastrofe, značajno uvećali štetu izazvanu
nezapamćenim padavinama (Anđelković, Kovač, 2016).
Poplave u maju 2014. godine izazvale su značajnu štetu i u Hrvatskoj i Bosni i Her-
cegovini, što je dovelo do masovne evakuacije stanovništva. Više od milion ljudi po-
gođeno je katastrofom u Bosni i Hercegovini, kao i 38.000 u Hrvatskoj. Uništene su
desetine hiljada domova (UNDP, 2016). Samo nekoliko meseci kasnije, u januaru
2015. godine, regioni u Albaniji i Republici Severnoj Makedoniji ponovo su pogo-
đeni velikim poplavama, koje su ugrozile njihovu poljoprivredu i ekonomiju. Ovoga
puta bilo je ugroženo 42.000 ljudi u Albaniji i 170.000 u Republici Severnoj Make-
doniji (Anđelković, Kovač, 2016).
U Srbiji, kao i na Zapadnom Balkanu u celini, do poplava može doći tokom čitave
godine, a vrhunac poplavne sezone je proleće, usled obilnih padavina i topljenja sne-
ga na planinama. Velike padavine u jesenjem periodu takođe ponekad izazivaju po-
plave u priobalju reka, koje obično traju kraće, ali se mogu pojaviti iznenada i done-
ti veliku količinu vode (Anđelković, Kovač, 2016). Procene za 2020. godinu, prema
17
indeksu rizika INFORM5, ukazuju da je Srbija umereno ranjiva i izložena delova-
nju prirodnih opasnosti. Prema podacima prikazanim na Slici 1. Srbija je među izlo-
ženijim i osetljivijim državama regiona Zapadnog Balkana, odmah nakon Bosne i
Hercegovine, koja zauzima prvo mesto. Rangirana je na 113. mestu globalno, pre-
ma indeksu rizika INFORM, što unekoliko ukazuje na povoljnije procene, u odnosu
na podatke iz 2017. godine, kada je zauzimala 71. mesto na globalnom nivou, što je
ujedno bio i najveći rezultat u regionu kada je reč o riziku od prirodnih opasnosti, hu-
manitarnih kriza i katastrofa.
Slika 1: INFORM indeks rizika u državama Zapadnog Balkana. Preuzeto sa: https://drmkc.jrc.ec.
europa.eu/inform-index/Countries/Country-Profile-Map
Očigledno je da visoka izloženost zemalja u okruženju rizicima od poplava, njihov

višestruki i transnacionalni karakter, povećava verovatnoću da će se čitav region i u
budućnosti suočavati sa ovom vrstom prirodne katastrofe. To nalaže kontinuiranu sa-
5 Ovaj indeks meri rizik od humanitarnih kriza i prirodnih katastrofa. Dostupni su podaci za 191 zemlju, koji
su besplatni i otvoreni za sve. Indeks koristi 50 različitih pokazatelja hazarda i izloženosti, ranjivosti i ne-
dostatka kapaciteta za postupanje u vanrednim situacijama. Za detaljnije informacije videti: https://drmkc.
jrc.ec.europa.eu/inform-index

radnju na kreiranju i unapređenju zajedničkih inicijativa, aranžmana, mehanizama
komunikacije i upozorenja, kao i regionalne politike odgovora, sa ciljem obezbeđe-
nja pravovremenih i pouzdanih informacija o mogućim rizicima od poplava i time ja-
čanja pojedinačnih i zajedničkih preventivnih kapaciteta.
Kao početni korak unapređenja postojećeg sistema i praksi, Vlada Srbije je započela
sagledavanje i predlaganje mera za oporavak i obnovu poplavljenih područja, uz po-
dršku Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Svetske banke. Usledilo je usvajanje odre-
đenih politika, izmena normativne regulative i preduzimanje konkretnih mera, sa ci-
ljem jačanja otpornosti zajednice na slične buduće događaje.
Mere preduzete tokom prethodnih pet godina u cilju smanjenja rizika

od poplava
Višedecenijska praksa je pokazala da se zajednice koje spremnije dočekaju nalete

prirodnih nepogoda „savijaju, ali ne pucaju” (Stefanović i sar., 2014), što znači da,
iako su prirodne katastrofe nezbežne, a eliminacija svih rizika nemoguća, postoji niz
tehničkih mera, tradicionalne prakse i iskustava čijom primenom može biti smanjen
ekonomski i socijalni obim katastrofa (Marković, Vučetić, 2014). Cilj mera preduze-
tih nakon poplava 2014. upravo je bio izgradnja tzv. „zajednica otpornih na poplave”,
odnosno zajednica koje će smanjiti rizike i lakše se odupreti prirodnim nepogoda-
ma (Kešetović, 2014). Osnovni cilj je smanjiti osetljivost zajednice na uticaj prirod-
nih katastrofa na stanovništvo, imovinu i razvoj, a aktivnosti usmeravati na izgrad-
nju i jačanje sistema odgovora na katastrofe, odnosno smanjenje rizika od katastrofa
(Marković, Vučetić, 2014). U tom smislu, važan je i sistem ranog upozorenja,6 koji
kao sastavni deo koncepta ljudske bezbednosti, uz odgovarajuću metodologiju pri-
mene, daje mogućnost da se uzroci problema na vreme identifikuju i rešavaju (Đor-
đević, Filijović, 2014).
Novi Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama

(2018), upućuje na takav pristup problemu. Za razliku od prethodnog Zakona o van-
rednim situacijama, novi Zakon je u potpunosti usklađen sa Sendai okvirom za sma-
njenje rizika od katastrofa i fokus stavlja na jačanje mera prevencije i pripremljenosti
na katastrofe. Zakonom je definisan i sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravlja-
6 Sistem je zamišljen tako, da na osnovu indikatora stanja u svakoj od sedam dimenzija ljudske bezbedno-
sti možemo da utvrdimo uzroke postojećih problema i predvidimo mogući razvoj događaja (Đorđević,
Filijović, 2004, str. 126).
19
nja vanrednim situacijama,7 kao integrisani oblik upravljanja i organizovanja subje-
kata sistema na sprovođenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka
zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica katastrofa, uključujući i mere oporav-
ka od tih posledica (Čl. 10).
Napori usmereni na unapređenje sistema i usklađivanje sa globalnim načelima

smanjenja rizika od katastrofa rezultirali su jačanjem zakonskog i regulatornog okvi-
ra za reagovanje u vanrednim situacijama i smanjenje rizika. Taj okvir čine Zakon
o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji (2015), kao lex specialis, kojim
je formirana Kancelarija za obnovu i pomoć poplavljenim područjima (Čl. 4), za-
tim Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode (2015), kojim je formira-
na Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, kao pravni naslednik Kancelarije
za obnovu i pomoć poplavljenim područjima (Čl. 33). Usvojen je Nacionalni pro-
gram upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda (2014), kao opšti okvir za izra-
du sveobuhvatnog programa zaštite od elementarnih nepogoda, koordinaciju, usme-
ravanje fondova i sprovođenje aktivnosti vezanih za smanjenje rizika i upravljanje
istim. Okvir Nacionalnog programa sadrži šest komponenti, čija je realizacija pred-
viđena kroz godišnje planove rada. Izrađen je i Akcioni plan za njegovo sprovođenje
za period od 2017. do 2020. godine (CEAS, 2016). Zakonom o smanjenju rizika od
katastrofa predviđena je Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa, kao
platforma koja obezbeđuje razmenu mišljenja, znanja, inovacija, i iskustava iz obla-
sti smanjenja rizika, razmatra razvojne strategije, planove i programe, predlaže mere
i aktivnosti politike smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacija-
ma i jača mehanizme saradnje i koordinacije na nacionalnom i međunarodnom nivou
(Čl. 14). Putem ove platforme se obezbeđuje jedinstvo delovanja subjekata sistema
smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama na nivou Repu-
blike Srbije (Čl. 13).
Vlada je u saradnji sa stranim partnerima i donatorima u sistemsku zaštitu i obno-

vu nakon poplava od 2014. godine uložila približno pola milijarde evra. Najveći deo
sredstava obezbeđen je iz budžeta, dok je u smislu donacija najviše sredstava izdvo-
jila Evropska unija – oko 162 miliona evra (Kancelarija za upravljanje javnim ula-
ganjima, 2018). Na praktičnom nivou, obavljeni su obimni radovi na rekonstrukci-
ji i popravkama oštećene vodoprivredne infrastrukture, uložena su značajna sredstva
u sistem za predviđanje elementarnih nepogoda i hidrometeorološki sistem za rano
upozoravanje, unapređene su komunikacija, interakcija i samim tim brzina i efika-
snost delovanja nadležnih službi kada je u pitanju spasavanje. Ukupna procenjena
vrednost radova na obnovi i sanaciji infrastrukture je više od 3 milijarde dinara (Ri-
7 Prethodno - sistem zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

stić i sar., 2017). Uloženo je preko 100 miliona evra u više od sto gradova i opština
na preko 500 lokacija širom zemlje i isplaćena državna pomoć za 21 000 domaćinsta-
va u iznosu od oko 5 milijardi dinara (Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima,
2017). Sredstvima UNDP-a projektovana je i izgrađena ukupno 21 bujičarska pregra-
da, ukupne vrednosti 95,7 miliona dinara. Takođe, obavljeni su radovi na čišćenju bu-
jičnih korita, ukupne vrednosti 28,3 miliona dinara (Ranđelović, 2019).
S obzirom da su osiguranje za slučaj elementarne nepogode i nadoknada štete iza-

zvane vremenskim neprilikama i dalje praktično nepostojeći, Srbija se pridružila Pro-
jektu osiguranja rizika od elementarnih nepogoda za jugoistočnu Evropu i Kavkaz
2012. godine (EUROPA Re). Probna prodaja polisa osiguranja počela je krajem sep-
tembra 2014. godine (Nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih ne-
pogoda, 2014).
Poplave 2019. godine ili – šta nije urađeno u prethodnih pet godina
Obzirom da su Srbiju bujične poplave8 pogodile u junu ove godine, postavlja se pita-
nje šta se dogodilo sa svim preduzetim merama prevencije i kako to da je opet doš-
lo do štete, gubitaka i značajnih posledica. Pretpostavka je, da je pored ogromne ko-
ličine padavina u kratkom vremenskom periodu, problem ponovo bio u neočišćenim
koritima bujičnih voda i kanalima za odvodnjavanje (Ranđelović, 2019). Sve to je
u nadležnosti lokalne samouprave, koja je zapravo ćelija sprovođenja preventivnih
mera, budući da je Zakonom o VS iz 2009. decentralizovano upravljanje krizama,
pa je prvi odgovor na vanredne situacije dat u nadležnost lokalnih samouprava, me-
đutim pokazalo se da je lokalna preventivna infrastruktura najbolnija tačka sistema
zbog minimalnih ulaganja (CEAS, 2016).
Prema izjavama predstavnika nadležnih institucija, ovog puta problem nisu bile ve-
like reke, na njima su izgrađeni bedemi, već bujični tokovi9, odvodni kanali, kiš-
na kanalizacija koja nije projektovana da prihvati toliku količinu vode, ali i „divlja
gradnjaˮ na pojedinim mestima gde treba graditi akumulacije. Pri tom se ističe i da
lokalne samouprave nemaju dovoljno stručnih ljudi koji mogu da daju prava rešenja
– građevinski inženjeri, arhitekte i sl. (RTS, 2019).
8 Kada se govori o bujičnim poplavama, treba imati u vidu da je ovaj pojam znatno širi nego u slučaju popla-
va na većim rekama. Otuda je ispravnije govoriti o „bujičnim procesima”, nego o poplavama, jer se radi o
skupu fenomena, kao što su bujične lave, odroni i klizišta (Stefanović i sar., 2014).
9 Činjenica je da Srbija ima 11 500 bujičnih vodotokova i takvu građu terena i klimatsko-meteorološke
uslove da se pojava bujičnih poplava može očekivati južno od Save i Dunava, pri čemu samo na teritoriji
Beograda ima 199 bujičnih vodotokova (Ristić, 2016).
21
Prema navodima, poplave su ugrozile ukupno 11 650 ljudi u 20 gradova i opština u cen-
tralnoj i zapadnoj Srbiji. Uništeno je nekoliko hiljada hektara poljoprivrednog zemlji-
šta, a 20 opština je proglasilo vanrednu situaciju, nakon čega je JVP „Srbijavodeˮ pro-
glasilo i vanrednu odbranu od poplava10 na teritoriji cele države. Poplave su dovele do
kolapsa sistema za vodosnabdevanje, oštetile domaćinstva i osnovnu infrastrukturu, pri
čemu je veliki broj građana evakuisan. Kao odgovor na poplave, Evropska komisija je
obezbedila 90.000 evra humanitarne pomoći za 7 650 ljudi u 13 opština u centralnoj i
zapadnoj Srbiji (Delegacija EU u Srbiji, 2019). U skladu sa državnim programom po-
moći do 6. septembra 2019. izvršena je isplata 595 rešenja u iznosu od 117 790 000 di-
nara i izdvojeno 60 miliona dinara za obnovu porušenih stambenih objekata (Kancela-
rija za upravljanje javnim ulaganjima, 2019). Od perioda 2014. godine dosta se radilo
na odbrani od poplava na velikim rekama, ali i dalje postoje primetni nedostaci u odbra-
ni u regiji malih i bujičnih tokova. Suština preduzetih mera se ogleda u popravci i obno-
vi onoga što je porušeno u tadašnjim poplavama, dok je malo novoizgrađenih objeka-
ta, a biološki i biotehnički radovi su gotovo potpuno zapostavljeni (Ristić i sar., 2017).
Glavna slabost prethodnog Zakona o vanrednim situacijama ogledala se u nedonoše-

nju Planova zaštite i spasavanja i Procene ugroženosti na svim nivoima. Nadležni or-
gani su to opravdavali inertnošću lokalnih samouprava (nacionalni plan ne može biti
donet bez lokalnih), a predstavnici lokalnih samouprava, neadekvatnim budžetom
i lošim Zakonom, čime su i jedni i drugi izbegavali svoj deo odgovornosti (CEAS,
2016). Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situaci-
jama značajno su pooštrene mere u domenu smanjenja rizika od katastrofa. Zakon
predviđa izradu Procene rizika od katastrofa, Plana smanjenja rizika od katastrofa i
Plana zaštite i spasavanja, koji se periodično ažuriraju i po pravilu donose svake tri
godine. U skladu sa Zakonom, Procenu rizika od katastrofa izrađuju i donose: Re-
publika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, subjekti od po-
sebnog značaja za zaštitu i spasavanje, izuzev saveza, klubova i udruženja; privredna
društva,11 zdravstvene ustanove, izuzev apoteka; fakulteti, predškolske i školske usta-
nove za sve objekte u kojima borave deca, odnosno objekte u kojima se odvija nasta-
va; ustanove socijalne zaštite za objekte u kojima borave korisnici (Čl. 15). Plan sma-
njenja rizika od katastrofa se izrađuje i donosi na nacionalnom, pokrajinskom i nivou
10 Vanredna odbrana od poplava (poslednja faza odbrane) se uvodi kada vodostaj dostigne višu kotu i prib-
ližava se kruni zaštitnog objekta. Sprovodi se neprekidno dežurstvo, negde i radovi (hitne intervencije). Na
bujičnim tokovima, zbog brzine pojave talasa, vanredna odbrana od poplava se uvodi odmah (Javno vodo-
privredno preduzeće „Srbijavodeˮ, 2019).
11 Privredna društva i druga pravna lica koja u svom sastavu imaju organizacione celine čiji su kapaciteti,
obim i značaj delatnosti od posebnog značaja za privredu Republike Srbije iz oblasti energetike, telekomu-
nikacija, rudarstva i saobraćaja, izrađuju Procenu rizika i za te organizacione celine (Čl. 15, stav 3 Zakona
o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama).

lokalne samouprave. Nosioci izrade Nacionalnog plana smanjenja rizika od katastro-
fa su organi državne uprave u čijoj su nadležnosti opasnosti identifikovane u Proce-
ni rizika od katastrofa Republike Srbije, dok su nosioci izrade pokrajinskih i lokalnih
planova smanjenja rizika od katastrofa nadležni organi autonomne pokrajine i jedini-
ce lokalne samouprave (Čl. 16). Plan zaštite i spasavanja su dužni da izrade i donesu
svi subjekti koji imaju obavezu izrade procene rizika od katastrofa (Čl. 17).
Krajnji rok za donošenje ovih dokumenata bio je 21. maj ove godine, pri čemu je
samo određeni broj privrednih društava i lokalnih samouprava ispunio zakonski rok
(Almaks, 2019). I pored donete Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republi-
ke Srbije do 2034. godine (2017), Godišnjeg programa monitoringa statusa voda za
2019. godinu i Operativnog plana za odbranu od poplava za 2019. godinu, čini se da
su ključni akteri za odgovor na poplave, dočekali iste nespremni.
Takođe, izostala je izrada ključnih dokumenata, o kojima se govorilo još od 2014.

godine, a koji predstavljaju podlogu za kreiranje i primenu efikasnih mera prevenci-
je: Nacionalne strategije za kontrolu erozije zemljišta i odbranu od bujičnih popla-
va, Karte erozije Srbije12, Katastra izvedenih protiverozionih i protivbujičnih objeka-
ta. Slični dokumenti su poslednji put rađeni sedamdesetih godina prošlog veka i ne
mogu se smatrati reprezentativnim za današnje uslove (Ristić, 2014). Ovim se lista
propusta ne iscrpljuje, štaviše, budžetska ograničenja i manjak ulaganja u savremenu
opremu i ljudske resurse dodatno smanjuju efikasnost postojećeg sistema reagovanja
u vanrednim situacijama (Kovačević - Majkić, 2018). I pored povećanja broja profe-
sionalnih vatrogasaca i spasilaca i osnivanja Nacionalnog trening centra za vanred-
ne situacije u cilju njihovog obučavanja, potrebno je više investicija da bi se povećao
broj osoblja i finansirala obuka i obrazovanje (Nacionalni program upravljanja rizi-
kom od elementarnih nepogoda, 2014).
Pozitivan primer efekta smanjenja rizika, jeste opština Lučani, jedna od opština koja
je 2014. godine pretrpela veliku štetu u katastrofalnim poplavama. Nakon njih spro-
vedene su mere prevencije izgradnjom bedema pored reke Bjelice, duž industrijske
zone i okolnih naselja. Tako je sprečeno ponavljanje scenarija iz 2014. Desna oba-
la je ostala potpuno netaknuta, ali nekoliko sela na levoj obali, usled nesolidarnosti
pojedinih meštana i zabrane gradnje bedema na njihovoj imovini, našlo se pod vo-
dom (Ranđelović, 2019). Dakle, u „novom sistemuˮ lokalnim zajednicama dodeljena
12 Intenzitet i površinska rasprostranjenost pojedinih vidova erozije prati se i proučava na našim prostorima
već decenijama, ali ne i kontinuirano. Karta erozije Republike Srbije postoji, međutim novelacija karte za
celu teritoriju Republike Srbije nije izvršena, u nju su unete izmene samo na površinama na kojima je posle
1993. godine bilo antierozionih radova (Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do
2034. godine, 2017). Karta je dostupna u Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije: http://www.srbijavode.
rs/Data/Files/vodoprivredna_osnova_republike_srbije.pdf
23
je primarna uloga na smanjenju rizika od katastrofa, što nije praćeno i neophodnom
pravno-institucionalnom dogradnjom sistema, materijalno-tehničkim ulaganjima i
odgovarajućim kadrovskim merama (Kolaković, 2018).
Ako uzmemo u obzir širu sliku i već pomenuta iskustva iz 2014. država u okruženju,
jasno je da promene klimatskih uslova izazivaju efekte sa čijim posledicama drža-
ve pojedinačno nisu u stanju da se suoče. Pokazalo se da čak i na nivou regiona nije
bilo dovoljno snage i sredstava, već su morali da intervenišu timovi i sa drugih ge-
ografskih prostora (Đorđević, Filijović, 2014). Iako nisu samo poplave povezane sa
klimatskim promenama, njihova destruktivnost i učestalost, uz očigledan nedostatak
državnih i lokalnih kapaciteta za suočavanje sa negativnim uticajima, sa razlogom
aktuelizuju pitanje veze između poplava i klimatskih promena, odnosno zahtevaju
odgovor na pitanje da li je poplavna kriza 2014. godine donela bilo kakve modifika-
cije u ekološkim politikama naše i susednih zemalja? Pitanje je dodatno potkrepljeno
činjenicom da su i Hrvatska i Bosna i Hercegovina takođe bile pogođene poplavama
u maju 2019. godine. Empirijsko istraživanje (Puđak, 2019) sprovedeno u tri drža-
ve (Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija) sa fokusom na prepoznavanje klimatskih
promena kao međusektorskog problema u svim fazama poplavne krize 2014. godine,
pruža delimičan uvid u pristup nadležnih struktura ovom pritanju i (ne)učinjen po-
mak na tom polju tokom prethodnih pet godina.
Glavni nalazi pokazuju da, iako je većina ispitanika1 svesna povezanosti klimatskih
promena i poplava 2014. godine, nedostaje osećaj hitnosti da se razviju i primene
strategije prilagođavanja, te su u sve tri zemlje sagovornici zaključili da ne postoji
sveobuhvatna i efikasna klimatska politika, što otežava sprovođenje mera ublažava-
nja. Na organizacionom nivou, kao ključna pitanja istaknuti su nedostatak ekspertize
u upravljanju glavnim sektorima, institucionalna fragmentacija i teškoće u razume-
vanju uticaja klimatskih promena (Puđak, 2019).
Očigledno je da, konkretno u Srbiji, svest kako nadležnih aktera, tako i građana po pi-
tanju smanjenja rizika još uvek nije dovoljno razvijena i da u domenu prevencije nije
mnogo urađeno. Osim toga, nedovoljno se pažnje posvećuje naporima da se sistem
učini operativnim, kao i unapređenju nacionalnih i lokalnih finansijskih instrumenata
za podršku novoj arhitekturi sistema za smanjenje rizika od katastrofa (Anđelković,
Kovač, 2016). Utisak je da se o značaju preventive mnogo piše i govori, a jako malo
1 Namerni uzorak su činili relevantni akteri, pre svega ministri, predstavnici agencija i fondova, ali i stručne
zajednice i organizacija civilnog društva. Intervjui su sprovedeni u svakoj zemlji na osnovu identičnog
upitnika, prilagođenog specifičnim nacionalnim uslovima i osmišljenim tako da zadovolji standarde up-
oredne studije. Od 40 kontaktiranih zainteresovanih strana, 29 je prihvatilo da učestvuje u istraživanju: 12
iz Hrvatske, 8 iz Bosne i Hercegovine i 9 iz Srbije Intervjui su vođeni tokom jula i septembra 2016. godine
(Puđak, 2019).

preduzima, što se pokazalo i na sistemskom (država), lokalnom (gradovi i opštine) i
ličnom nivou (građani).
Preporuke – šta još treba da se uradi da se sistem „zaokruži”
Pored do sada preduzetih mera, pokazalo se da je za efikasnu borbu sa bujičnim po-

plavama i erozijom zemljišta potrebno krenuti od uzroka problema i težiti iznalaže-
nju sistemskih i održivih rešenja. To podrazumeva uvažavanje mišljenja stručnja-
ka u ovoj oblasti i kreiranje ekspertskih timova, koji će izraditi temeljnu analizu
trenutnog stanja, utvrditi najslabije tačke sistema i prioritete za dalje, na osnovu
čega bi se kreirala strategija za narednih 10-20 godina. Iz takve analize proisteklo bi
celishodnije uređenje normativnog okvira, a za konkretnu realizaciju trebalo bi obez-
bediti veća finansijska sredstva.
Prema proceni pojedinih stručnjaka, Srbiji su u narednih 10 godina potrebna ulaganja

od 90 miliona evra godišnje (30 miliona evra za odbranu od bujičnih poplava i 60 mi-
liona evra za odbranu od rečnih poplava i unutrašnjih voda), kako bi se sistem odbra-
ne od poplava doveo u stanje optimalne efikasnosti, a stanovništvu i privredi obezbedio
veći stepen sigurnosti (Ristić i sar., 2017). Nužno je izraditi planove zaštite i spasavanja
i procene rizika na svim nivoima, zatim propisati bolja organizaciona rešenja kako bi se
osigurala dosledna primena propisanih standarda (zakoni, propisi, direktive, strategije
i dr.) i umesto trenutno široko primenjenog jednogodišnjeg formata, uvesti dugoročna
osiguranja za pružanje zaštite protiv nepogoda (Perović, 2018).
Tehnička realizacija podrazumeva bolju opremljenost i jačanje kapaciteta svih akte-

ra u sistemu, kao i integralno uređenje slivova reka, što podrazumeva skup biološ-
kih (pošumljavanje i zatravljivanje), biotehničkih (pleteri, konturni rovovi) i tehnič-
kih radova (bujične pregrade, regulacije bujica, pragovi, retenzije) u slivu i tokovima
(Kovačević - Majkić, 2018). Zatim sledi uvođenje komunalnih alarmnih sistema za
najavu poplava, zabrana gradnje u plavnim zonama, redovnije kontrole i održava-
nje infrastrukture u ispravnom stanju (Puđak, 2019). Takođe, rezultati analize učin-
ka Sektora za vanredne situacije u proteklih pet godina, ukazuju na potrebu njegovog
izmeštanja van MUP-a, kao samostalnog državnog organa za vanredne situacije pod
ingerencijom Vlade, čime će se sistemski ostvariti mogućnosti za sprovođenje propi-
sanih mera (CEAS, 2016).
25
Pored navedenih, dodatni doprinos unapređenju sistema zaštite od poplava mogu dati
i sledeća rešenja: 1) primena FRMC modela2 za merenje otpornosti zajednice na po-
plave; 2) saradnja nadležnih institucija sa organizacijama civilnog društva koje se
bave ovom problematikom u cilju zajedničkog iznalaženja najboljih rešenja; 3) da-
vanje većeg značaja rezultatima naučnih istraživanja; 4) propisivanje novčanih kazni
za bacanje otpada u vodotokove; 5) kontinuirana edukacija i podizanje svesti druš-
tva o kulturi prevencije, pre svega kroz medije i obrazovni sistem, kako bi građani
shvatili udeo lične odgovornosti u izloženosti i ranjivosti društvene zajednice, kao
i priprema i obuka za ponašanje i reagovanje u slučaju poplava; 6) praćenje dobrih
praksi u drugim državama i kontinuiran rad na unapređenju sistema smanjenja rizi-
ka od katastrofa.
2 FRMC je alat za merenje otpornosti zajednice na poplave, odnosno predstavlja implementaciju okvira za
merenje otpornosti zajednice na poplave u praksi, koji je izradila Ciriška Alijansa za otpornost na poplave.
Detaljan opis okvira i način funkcionisanja alata, dostupni su na sledećem linku: http://repo.floodalliance.
net/jspui/bitstream/44111/3108/1/1000-PA-ZFRA-Montenegro-V4b-WEB.pdf

ZAKLJUČAK
Nenaučene lekcije tokom proteklih pet godina i uporedna iskustva drugih zemalja,
ukazuju na nužnost daljeg usavršavanja našeg sistema smanjenja rizika od katastro-
fa, pre svega kroz sistemski pristup jačanju mera prevencije od katastrofa i upravlja-
nju rizicima. I pored svega urađenog, može se reći da je okvir za smanjenje rizika od
katastrofa u procesu nastajanja, ali se i dalje više fokusira na reagovanje na prirodne
katastrofe, dok je kultura pripremljenosti za potencijalne rizike nedovoljno razvijena.
Poplave iz 2014. godine, ali i iz narednih godina, potvrđuju potrebu za regional-

nom povezanošću i saradnjom, čak i potrebu za izgradnjom efektivnih institucija na
globalnom nivou, koje bi doprinele rešavanju problema počevši od razmatranja ši-
rih uzroka do doprinosa pojedinačnim državama, koje će uvek “platiti” posledicama
zbog nemara celokupnog čovečanstva. Naravno, neodgovorno bi bilo problem sagle-
davati samo sa jedne strane, stoga bi maksima deluj globalno, misli lokalno/deluj lo-
kalno, misli globalno, mogla naći svoju svrhu pri rešavanju ovakvih problema. Pri-
roda nekada jeste neukrotiva, ali odgovornost se ne može uvek prebacivati na višu
silu, niti uvek očekivati donatorsku pomoć onda kada se katastrofa već desila. Ume-
sto toga, više političke volje i volje i savesti građana sigurno bi dalo onu, uvek ne-
dostajuću pokretačku snagu za istinsku primenu svih konvencija, protokola, propisa,
zakona, strategija, pravilnika i uredbi. Takva bi zajednica, kada je prirodne katastro-
fe teško sprečiti ili pak, nemoguće predvideti, bila u mogućnosti, da kroz preven-
tivne aktivnosti smanji njihove štetne efekte i izgradi otpornost i sposobnost za brz
oporavak. Stoga, izdvajanje sredstava za zaštitu od poplava predstavlja preduslov za
planiranje društvenog razvoja i prioritet u delovanju političkih i državnih struktura.
Predložene mere moguće su samo u sklopu temeljne obnove i unapređenja čitavog
sistema smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i sistemskog ulaganja u segment
odbrane od poplava.
27
LITERATURA
Almaks. (2019). Novčane kazne do milion dinara, ako pravna lica ne izrade akt
Procene rizika od katastrofa i Plana zaštite i spasavanja. Dostupno na: https://al-
maks.rs/vesti/novcane-kazne-milion-dinara-ako-pravna-lica-ne-izrade-akt-proce-
ne-rizika-od-katastrofa-plana-zastite-spasavanja Pristupljeno 25. avgusta, 2019.
Anđelković, B., Kovač, M. (2016). Izveštaj o humanom razvoju, Srbija 2016.

Socijalni kapital: nevidljivo lice otpornosti. Beograd: UNDP Srbija. Preuze-
to 19. avgusta, 2019. sa: file:///C:/Users/OsobaX/Downloads/NHDR%2520Ser-
bia%25202016%2520_SRB_digital%2520version2.pdf
Bačurin, D., Čendo-Metzinger, T. (2014). Psihosocijalni aspekti pomoći i logistička

potpora žrtvama katastrofa. U: Dani kriznog upravljanja (str. 99-106). Velika Go-
rica: Univerzitet primenjenih nauka. Preuzeto 27. oktobra, 2019. sa: https://scho-
lar.google.com/scholar?hl=en&as_sdt=0%2C5&q=Psihosocijalni+aspekti+pomo%-
C4%87i+i+logisti%C4%8Dka+potpora+%C5%BErtvama+katastrofa.&btnG=
Bijelić, M., Lazarević, M. (2015). Resilient Financing: The Economic Costs of Na-
tural Disasters A Case Study of 2014 Serbia Floods. Belgrade: UNDP.
Centar za evroatlantske studije - CEAS. (2016). Redovno u vanrednim situacijama

– Reforma sistema upravljanja krizama i planiranja u vanrednim situacijama u Sr-
biji u skladu sa Individualnim akcionim planom partnerstva (IPAP) Srbije i NATO
i procesom EU integracija Srbije. Beograd: CEAS. Preuzeto 22. avgusta, 2019. sa:
https://www.ceas-serbia.org/images/2016/03/CEASstudija_-_Redovno_u_vanred-
nim_situacijama_-_mart2016.pdf
Delegacija EU u Srbiji. (2019). Evropska unija pomaže žrtvama poplava u Srbi-

ji. Dostupno na: https://europa.rs/evropska-unija-pomaze-zrtvama-poplava-u-srbiji/
Pristupljeno 25. avgusta, 2019.
Đorđević, Lj., Stanković, V. (2015). Analiza uticaja šteta od elementarnih nepo-

goda na rezultate popisa. Beograd: Republički zavod za statistiku. Dostupno na:
https://issuu.com/ekoneckg/docs/ekonec._analiza_uticaja___teta_od_e Pristupljeno
25. avgusta, 2019.
Filijović, M., Đorđević, I. (2014). Uticaj majskih poplava na stanje ljudske bezbed-
nosti u Srbiji. Bezbednost, 56(3), 115-128. Preuzeto 27. oktobra, 2019. sa: http://
scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0409-2953/2014/0409-29531403115F.pdf

Guha-Sapir, D., Hoyois, P. & Below, R. (2015). Annual Disaster Statistical Review
2014 - The numbers and trends. Brussels: Centre for Research on the Epidemio-
logy of Disasters (CRED). Preuzeto 20. avgusta, 2019. sa: file:///C:/Users/OsobaX/
Downloads/ADSR_2014.pdf
INFORM. (2019). Indeks za upravljanje rizikom - rezultati za 2020. godinu. Dostu-

pno na: https://drmkc.jrc.ec.europa.eu/inform-index. Pristupljeno 28. oktobra, 2019.
Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavodeˮ. (2019). Saopštenje za javnost. Be-

ograd: JVP „Srbijavodeˮ. Dostupno na: http://www.srbijavode.rs/web/saopste-
nje-03-06-2019.html Pristupljeno 26. avgusta, 2019.
Jazić, A. (2015). Novi pristup sistemu civilne zaštite u Evropskoj uniji. Međuna-
rodni problemi, 67(1), 64-78. Preuzeto 24. avgusta, 2019. sa: http://www.doiserbia.
nb.rs/img/doi/0025-8555/2015/0025-85551501064J.pdf
Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. (2017). Obnova nakon elementarnih

nepogoda. Preuzeto 24. avgusta, 2019. sa: http://www.obnova.gov.rs/uploads/use-
ruploads/Documents/Kancelarija%20za%20pomoc%20poplavljenih%20podrucja-
infograf-09-03-2017-srb.pdf
Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. (2018). Unapređena saradnja gra-

dova i opština radi smanjenja rizika od katastrofa. Dostupno na: http://www.obno-
va.gov.rs/cirilica/news/article/unapredjena-saradnja-gradova-i-opstina-radi-smanje-
nja-rizika-od-katastrofa Pristupljeno 26. avgusta, 2019.
Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. (2018). Sistemski rad na prevenciji

od poplava dao rezultate. Dostupno na: http://www.obnova.gov.rs/cirilica/news/ar-
ticle/sistemski-rad-na-prevenciji-od-poplava-dao-rezultate Pristupljeno 28. avgusta,
2019.
Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. (2019). Ukupno isplaćeni korisnici

- poplave 2019. Dostupno na: http://www.obnova.gov.rs/cirilica/news/article/uku-
pno-isplaceni-korisnici-poplave-2019 Pristupljeno 14. septembra, 2019.
Kešetović, Ž. (2014). Kapaciteti lokalne samouprave u Srbiji za upravljanje vanred-

nim situacijama. Časopis za javnu politiku - Polis, 2(8), 11-16.
Kolaković, S. (2018). Upravljanje poplavama na velikim rekama kroz istoriju i nove

strategije u svetlu klimatskih promena. Vodoprivreda, 50 (1), 21-29.
29
Kovačević – Majkić, J. (2018). Procena rizika od bujičnih poplava u Srbiji. Dok-
torska disertacija. Beograd: Geografski fakultet. Preuzeto 4. septembra, 2019.
sa: http://www.meteologos.rs/wp-content/uploads/2018/05/PROCENA-RIZI-
KA-OD-BUJICNIH-POPLAVA-U-SRBIJI.pdf
Marković, Z., Vučetić, Lj. (2014). Zaštita i spašavanje od poplava u Crnoj Gori i
lekcije naučene nakon poplava 2010. godine. U: Zbornik radova sa 7. međunarod-
ne naučno-stručne konferencije „Dani kriznog upravljanjaˮ. (str. 381-398). Veli-
ka Gorica: Univerzitet primenjenih nauka. Preuzeto 20. avgusta, 2019. sa: https://
s3.amazonaws.com/academia.edu.documents/34173005/DKU_zbornik_rado-
va_2014_www.pdf?responsecontentdisposition=inline%3B%20filename%3DEko-
loske_promjene_i_ljudska_sigurnost.pdf&X-
Marotta, N. & Zirilli, O. (2015). Disastri e catastrofi. Rimini: Maggioli Editore.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. (2019). Projekat hitne sana-

cije od poplava u Srbiji - Skraćeni akcioni plan raseljavanja (ARAP) za pod-pro-
jekat zaštite Valjeva od poplava. Beograd: Ministarstvo poljoprivrede, šumar-
stva i vodoprivrede. Preuzeto 24. avgusta, 2019. sa: http://www.rdvode.gov.rs/doc/
ARAP-VALJEVO-final_srb.pdf
Nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda. (2014). Be-

ograd: Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Preuzeto 19. avgusta, 2019.
sa: http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/3.%20obostrano_
NPUR.pdf
Pejčić, Z. (2018). Katastrofalni događaji na teritoriji Republike Srbije. Preuzeto 20.

avgusta, 2019. sa: http://uos.rs/data/dani%20osiguranja%202018/KATASTROFAL-
NE%20%C5%A0TETE%20NA%20TERITORIJI%20REPUBLIKE%20SRBIJE_
shrink_ver%20final.pdf
Perović, M. (2018). Model procene ekonomskih i finansijskih efekata uticaja prirod-

nih katastrofa i mogućnosti njihovog ublažavanja u Srbiji. Doktorska disertacija.
Novi Sad: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment. Preuzeto 25. avgusta,
2019. sa: http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/9307/Disertacija.
pdf?sequence=1&isAllowed=y
Puđak, J. (2019). Lessons (not) learned from the climate change adaptation poli-
cy: qualitative research on the case of floods in Western Balkan countries. Socijal-
na ekologija: časopis za ekološku misao i sociologijska istraživanja okoline, 28(1),
3-26.

Radio Televizija Srbije (RTS). (2019). Poplave 2019. Dostupno na: http://www.rts.
rs/page/tv/sr/story/22/rts-svet/3546988/da-mozda-ne-poplave-2019.html Pristuplje-
no 20. avgusta, 2019.
Radović, V. (2017). Kreiranje politike odgovora na vanredne situacije i katastrofe uz

korišćenje ekspertskog znanja. U: Taradi, J. (Ur.). Znanje, menadžment i bezbednost:
Zbornik radova sa 12. međunarodne konferencije „Menadžment i bezbednostˮ. (str.
173-183). Mostar: Evropsko društvo inženjera za bezbednost. Preuzeto 17. avgusta,
2019. sa: https://bib.irb.hr/datoteka/917110.MS_2017_CD2.pdf#page=71
Ranđelović, M. (2019). Redefinisanje koncepta otpornosti u savremnim uslovima

ugrožavanja zajednice. Diplomski rad. Beograd: Fakultet bezbednosti.
Ristić, R. (2014). Redefinisanje politike prevencije bujičnih poplava u Srbiji. Časo-

pis za javnu politiku - Polis, 2(8), 23-28.
Ristić, R. (2016). Čekaju nas nove poplave, a mi ništa ne radimo da sprečimo šte-
tu. Dostupno na: https://www.istinomer.rs/clanak/1450/Cekaju-nas-nove-popla-
ve-a-mi-nista-ne-radimo-da-sprecimo-stetu Pristupljeno 25. avgusta, 2019.
Ristić, R., Polovina, S., Maleušević, I., Milčanović, V. (2017). Srbija i bujične po-
plave: tri godine posle katastrofe u maju 2014. godine. Vodoprivreda, 49(288-290),
245-252. Preuzeto 24. avgusta, 2019. sa: http://www.vodoprivreda.net/wp-content/
uploads/2018/02/07-Ratko-Ristic-i-saradnici.pdf
Sendai Framework for Disaster Risk Reduction 2015 – 2030. (2015). UNISDR:
Sendai, Japan. Preuzeto 3. septembra, 2019. sa: https://www.preventionweb.net/fi-
les/43291_sendaiframeworkfordrren.pdf
Stefanović, M., Gavrilović, Z., Bajčetić, R. (2014). Lokalna zajednica i problemati-

ka bujičnih poplava. Priručnik za lokalnu zajednicu i organizacije civilnog društva.
Beograd: Misija OEBS-a u Srbiji. Preuzeto 20. avgusta, 2019. sa: https://www.osce.
org/sr/serbia/148311?download=true
Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine, („Sl.

glasnik RSˮ, br. 3/17). Dostupno na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGla-
snikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2017/3/1/reg Pristupljeno 29. avgusta, 2019.
UNISDR. (2009). Terminology on Disaster Risk Reduction. Geneva: UNISDR. Pre-

uzeto 28. avgusta, 2019. sa: https://www.unisdr.org/files/7817_UNISDRTermino-
logyEnglish.pdf
31
United Nations Development Programme (UNDP). (2016). Human Development
Report 2016: Risk Proofing the Western Balkans: Empowering People to Prevent
Disasters. Sarajevo: UNDP. Preuzeto 22. avgusta, 2019. sa: https://reliefweb.int/si-
tes/reliefweb.int/files/resources/HDR_2016.pdf
Vlada Republike Srbije. (2014). Poplave u Srbiji 2014 − Izveštaj o proceni potre-
ba za oporavak i obnovu posledica poplava. Beograd: Vlada RS, Evropska unija,
Ujedinjene nacije, Svetska banka. Preuzeto 27. oktobra, 2019. sa: http://www.ob-
nova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Izvestaj-o-proceni-potreba-za-opora-
vak-i-obnovu-posledica-poplava.pdf
Vlada Republike Srbije. (2014). Izveštaj o elementarnoj nepogodi - poplavi koja je

zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanoviništva
i odbrane ugroženih mesta od poplava. Preuzeto 24. avgusta, 2019. sa: http://www.
parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/akta_procedura/2014/2220-14.pdf
Vlada Republike Srbije. (2019). Vlada izdvojila sredstva za saniranje štete od jun-
skih poplava. Dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/vest/400566/vlada-izdvoji-
la-sredstva-za-saniranje-stete-od-junskih-poplava.php Pristupljeno 25. avgusta, 2019.
Vuković, N. (2019). Analiza katastrofalnih događaja u 2017. godini i njihov uti-

caj na osiguranje. Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, 34(2),
317-321. Preuzeto 17. avgusta, 2019. sa: file:///C:/Users/OsobaX/Download-
s/199-Tekst%20%C4%8Dlanka-484-1-10-20190129%20(1).pdf
Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, („Sl. glasnik RS“, br.
112/15). Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/za-
koni/2015/3518-15.pdf Pristupljeno 18. avgusta, 2019.
Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, („Sl. glasnik RSˮ, br.
75/2014, 64/2015 i 68/2015 - dr. zakon). Dostupno na: https://www.paragraf.rs/pro-
pisi/zakon_o_otklanjanju_posledica_poplava_u_republici_srbiji.html Pristupljeno
18. avgusta, 2019.
Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama,

(„Sl. glasnik RSˮ, br. 87/2018). Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/za-
kon-o-smanjenju-rizika-od-katastrofa-i-upravljanju-vanrednim-situacijama.html
Pristupljeno 18. avgusta, 2019.

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA LJUDSKU
BEZBEDNOST U REPUBLICI SRBIJI
Tatjana SIMIĆ, studentkinja master studija

Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu
Sažetak: Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih problema sa kojima se

međunarodna zajednica suočava. One direktno prete bezbednosti i stabilnosti mno-
gih država, a njihove posledice su prisutne u gotovo svakom segmentu ljudskog živo-
ta. Najočiglednije promene se ogledaju u porastu temperature, promenjenim režimom
padavina, izraženim elementarnim nepogodama, smanjivanju i gubitku biodiverzite-
ta i narušavanju ravnoteže u ekosistemu. Promene klime dovode do ozbiljnih proble-
ma u ljudskim zajednicama koje neretko bivaju primorane da napuste svoja prebi-
vališta, dovode do sukoba oko resursa kada ih je nedovoljno, podstiču siromaštvo i
izazivaju ekonomske šokove. Posmatrane kroz prizmu ljudske bezbednosti, prožima-
ju se kroz sve dimenzije i evidentno je da negativno utiču na bezbednost i blagostanje
ljudi. Ovaj rad će predstaviti kako su se klimatske promene odrazile na teritoriji Re-
publike Srbije i koje su njihove posledice po ljudsku bezbednost.
Ključne reči: klimatske promene, ljudska bezbednost, pretnje, posledice
33
UVOD
Klimatske promene predstavljaju jednu od najvećih pretnji po prirodu i životnu sre-

dinu širom sveta. Ispoljavaju se kroz globalno zagrevanje, narušavanje biodiverziteta
i izumiranje vrsta, povećanu učestalost ekstremnih vremenskih prilika ( poput suša,
požara, poplava, zemljotresa...) i drugo. Te posledice direktno ili indirektno pogađa-
ju sve pojedince, a gotovo da nema države na svetu koja ih nije doživela na svojoj te-
ritoriji, a u državama koje oskudevaju u prirodnim resursima ili na čijoj teritoriji je
aktivan oružani sukob, one su katalizator koji pogoršava postojeće stanje i kreira do-
datne probleme. Mnoge države u razvoju, naročito slabije i siromašnije države, pose-
duju manje kapaciteta za pripremu i adaptaciju na klimatske promene, čime postaju
nestabilne i sklonije pobunama i sukobima.
Klimatska promena može doprineti nebezbednom snabdevanju i proizvodnji hrane

i povećati frekvenciju i učestalost ekstremnih vremenskih prilika koje mogu vodi-
ti masivnim migracijama ili sukobima oko hrane, vode, zemljišta itd (Mead, 2015).
Ranjivost ljudi na klimatske promene zavisi i od toga koliko su oni zavisni od pri-
rodnih resursa i ekosistema u kome žive, u kojoj meri je taj ekosistem osetljiv na kli-
matsku promenu i kakvi su kapaciteti za prilagođavanje novonastalim promenama.
Drugim rečima, što se ljudi više oslanjaju na klimatski osetljive oblike prirodnog ka-
pitala a manje na ekonomske ili socijalne oblike, izložene su većem riziku. U sadej-
stvu sa drugim socijalnim faktorima poput siromaštva, ekonomske podrške, pristupa
mehanizmima zaštite i učešća u donošenju odluka, i konačno, samom kohezijom gru-
pe, klimatske promene deluju i ugrožavaju ljudsku bezbednost (Barnett, 2007:641).
Zbog svega navedenog, sasvim je legitimno konceptualizovati klimatske promene

kao bezbednosni problem, naročito ako ga posmatramo i proučavamo kroz prizmu
ljudske bezbednosti. Klimatske promene se prožimaju kroz sve dimenzije ljudske
bezbednosti1 i ona predstavlja paradigmu za razumevanje globalnih ranjivosti čiji se
zagovornici na taj način suprotstavljaju tradicionalnom poimanju nacionalne bezbed-
nosti i stavu da je država referentni subjekat bezbednosti. Oni zagovaraju stav da je
pojedinac taj koji bi trebao biti u fokusu, stoga je nacionalna i regionalna bezbednost,
kao i globalna stabilnost moguća jedino ako je čovek u fokusu (Dokos, 2008:14).
1 Ljudska bezbednost se sastoji od sedam međusobno povezanih elemenata: ekonomska bezbednost, bez-
bednost hrane, zdravstvena bezbednost, zdrava životna sredina, lična bezbednost, bezbednost zajednice i
politička bezbednost (UNDP, 1994).

Problematika uticaja klimatskih promena na ljudsku bezbednost zaokupljuje sve
veću pažnju na globalnom nivou, kako istraživača, međunarodnih organizacija, kre-
atora politike tako i javnosti. U radu će biti predstavljeni različiti rezultati istraživa-
nja onih koji smatraju da su klimatske promene stvarna i opasna pretnja po pojedin-
ca i njegovu bezbednost, ali će biti prikazan kratak osvrt na stavove koji smatraju da
se klimatskim promenama neosnovano daje mnogo prostora i značaja u akademskom
diskursu. Za izradu ovog rada odabran je kvalitativni pristup istraživanja, usmeren na
proučavanje načina na koji se društveni svet interpretira, razume, doživljava i proi-
zvodi (Đurić, 2013), u ovom konkretnom slučaju kako se klimatske promene percipi-
raju u Republici Srbiji i koje su njihove posledice po bezbednost pojedinca.
Uticaj klimatskih promena na ljudsku bezbednost
Klimatske promene godinama unazad su jedna od najkontraverznijih tema na global-

nom nivou. Iako postoje čvrsti dokazi o njihovoj genezi, ispoljavanju i posledicama,
neki naučnici i autori negiraju stav da one narušavaju i negativno utiču na ljudsku
bezbednost. Tako Volt (Walt) smatra da širenje koncepta bezbednosti koje bi uklju-
čivalo pretnje poput siromaštva, AIDS-a, prirodnih nepogoda i dr., bi dovelo do pre-
teranog razvlačenja koncepta bezbednosti, te bi tako sve postalo pretnja i otežalo
donošenje odluka i rešenja značajnih problema (Baysal, 2017). Drugi najznačajniji
protivnici, predstavnici Kopenhaške škole bezbednosti smatraju da klimatske prome-
ne bivaju sekuritizovane2 što bi sledeći logiku bezbednosti imalo problematične po-
sledice poput militarizacije probleme i legitimizacije nedemokratskih odluka (Trom-
betta, 2008).
Ipak, i pored skeptičnih viđenja da klimatske promene ne treba percipirati kao bez-
bednosni problem, Braun (Brown) ističe da je potrebno da shvatimo da brzina i opseg
klimatskih promena i način na koji one utiču na naša mesta življenja, uzgajanja hra-
ne i izvora vode, vrlo lako može podriti ekonomsku i političku stabilnost u mnogim
regijama sveta u narednim godinama. Čineći to, klimatske promene će delovati kao
pojačivač pretnji i već postojeće probleme poput nedostatka vode i hrane učiti kom-
pleksnijim i težim za rešiti (Brown, 2009).Klimatske promene mogu uticati na neke
ili na sve faktore istovremeno. Stanja akutnih pretnji poput gladi, sukoba, socio-po-
litičke nestabilnosti skoro uvek nastaje interakcijom više faktora. Za mnoge popula-
cije i zajednice koje su socijalno marginalizovane i sa nedovoljno prirodnih resursa,
2 Cilj teorije sekuritizacije je da omogući razumevanje kako nešto postaje bezbednosna pretnja i to tako što
sekurutizujući potez raščlanjuje na pet elemenata ( sekuritizujućeg aktera, funkcionalnog aktera, jezički akt,
publiku i specijalne mere) (Buzan, 1998).
35
ljudska bezbednost će nastaviti da bude progresivno ugrožavana kako te promene kli-
me uzimaju maha. Neki od tih efekata su vidljivi odmah i dešavaju se jako brzo, po-
put situacija kada tajfuni u sekundama unište kompletna naselja i zajednice; Drugi se
odigravaju postepeno, pa tako suša dovodi do uništavanja useva i ostavlja ljude bez
hrane i prihoda, što dalje dovodi do promena u demografiji i stvara prisilne migracije
i povećanu urbanizaciju (UN, 2019).
U idućim redovima fokus će biti postavljen na to kako se te klimatske promene odra-

žavaju na teritoriji Republike Srbije i kako one ugrožavaju bezbednost ljudi.
KLIMATSKE PROMENE NA TERITORIJI

REPUBLIKE SRBIJE
Klima Srbije se može opisati kao umereno-kontinentalna sa manje ili više izraženim
lokalnim karakteristikama. Prostorna raspodela parametara klime uslovljena je geo-
grafskim položajem, reljefom i lokalnim uticajem, kao rezultatom kombinacije re-
ljefa, raspodele vazdušnog pritiska većih razmera, ekspozicijom terena, prisustvom
rečnih sistema, vegetacijom, urbanizacijom itd. Prema podacima Republičkog hidro-
meteorološkog zavoda, prosečna godišnja temperatura vazduha za period 1961-1990.
godine za područja sa nadmorskom visinom do 3000 metara iznosila je 10.9 stepeni
Celzijusa, a preko 1000 metara nadmorske visine oko 6 stepeni. U nižim predelima
godišnja visina padavina se kretala se u intervalu od 540 do 820 mm, a područja sa
nadmorskom visinom preko 1000 metara prosečno su imala oko 700 do 1000mm pa-
davina, dok su se godišnje sume trajanja sijanja Sunca kretale u intervalu od 1500 do
2200 sati godišnje (RHZ, 2019).
Ubrzo nakon što je završen ovaj tridesetogodišnji period merenja i beleženja proseč-
nih vrednosti, u kom nije bilo većih odstupanja, niti trendova rasta, nastupa period u
kome te vrednosti počinju da se menjaju. Tako je sa porastom temperature, produžet-
kom letnje sezone, obilnijim padavinama sa naizmeničnim sušnim periodima i sve
učestalijim elementarnim nepogodama postalo jasno da ono što se smatralo mitom ili
globalnom zaverom, zapravo stvarnost.
U periodu 1998-2017 godine, srednja godišnja temperatura je bila veća na celoj teri-
toriji u rasponu od 0,5 do 1,5 °C, dok je odstupanje veće od 1 °C u istočnim delovima
centralne Srbije, kao i na severu Vojvodine. Analiza promena srednjih, maksimalnih i
minimalnih temperatura po sezonama za oba perioda pokazala je da je najveći porast
temperature osmotren tokom letnje sezone i to srednje maksimalne temperature, sa

odstupanjem preko 2,5 °C u najvećem delu Srbije Dalje, Đurđević navodi da će broj
letnjih i tropskih dana nastaviti sve više da raste u budućim klimatskim uslovima. U
klimi bliske budućnosti u odnosu na referentni period promene ukazuju na produže-
nje uslova letnje sezone za skoro pola meseca, a drugoj polovini 21. veka može do-
stići produženje od skoro mesec dana. Do kraja 21. veka čak 40% više padavina, koje
padnu prosečno u toku godine na teritoriji Srbije, biće u toku dana kada su padavi-
ne ekstremno jake u poređenju sa padavinskim događajima referetnog klimatološkog
perioda 1986-2005 (Đurđević, 2018:7).
Događaj koji je poslužio da otvori oči kako državnim institucijama, tako i celokupnoj
javnosti, i da predoči sa kakvim problemima ćemo se suočavati u bliskoj budućnosti
bile su katastrofalne poplave koje su zadesile Srbiju 2014. godine. Poplave se u Srbi-
ji mogu pojaviti tokom cele godine, a vrhunac je u proleće kada je visok nivo pada-
vina i topljenja snega sa planina. Poplave 2014. godine oštetile su infrastrukturu za
zaštitu od poplava (uglavnom nasipe), koja nije uspeli da spreče poplave zbog pod-
zemne erozije ispod njihovih temelja. Očekuje se da će se više poplava desiti do kra-
ja 21. veka, sa povećanjem (blizu 20 procenata) u učestalosti poplava od 100 godina
za velike reke, kao što su Dunav, Sava i Tisa. Međutim, Srbiji treba da se izbori sa ne
samo previše vode, već i premalo. Vodotok reka je u nekim oblastima smanjen zbog
promena padavina. Procenjuje se da će se prosečni godišnji protok u Srbiji smanji-
ti za oko 13 procenata do 2020. godine i za 19 procenata do 2100. godine, što takođe
može biti praćeno smanjenjem kvaliteta vode (USAID, 2017).
Nakon što je prepoznala važnost efikasnijeg planiranja i sprovođenja preventivnih

mera kako bi se predupredile ili usporile posledice klimatskih promena, iste te godine
Vlada Republika Srbija je formirala Nacionalni savet za klimatske promene u čijem
radu učestvuju predstavnici institucija Vlade, lokalnih samouprava, naučne i stručne
javnosti, organizacija civilnog društva. Zadatak Nacionalnog saveta je, između osta-
log, da prati ostvarivanje međunarodnih obaveza Republike Srbije u oblasti klimat-
skih promena i razmatra izveštaje o sprovođenju Okvirne konvencije Ujedinjenih
Nacija o promeni klime.
Posledice poplava, osim u najviše pogođenim opštinama i gradovima, osetile su se u

celoj državi. Od štetnog uticaja na životnu sredinu, zdravlje i živote ljudi, preko enor-
mnih ekonomskih posledica svi građani su iskusili negativne efekte. Sem toga, drža-
va je pokazala nespremnost i nedostatak resursa da se nosi sa vanrednim događajem
te da nije bilo pomoći međunarodne zajednice i građanske solidarnosti i humano-
sti, upitno je da li bi država bila u stanju da svojim građanima garantuje bezbednost.
37
Ljudska bezbednost i klimatske promene
Ljudska bezbednost je ostvarena kada pojedinci i zajednice imaju rešenja neophodna

da okončaju, umanje ili da se prilagode pretnjama po njihova ljudska, socijalna i pra-
va zdrave životne sredine; ili kada imaju kapacitet i slobodu da uvežbavaju potenci-
jalne odgovore na pretnje i da aktivno učestvuju u sticanju neophodnih znanja za to
(GECHS, 1999: 26). Na globalnom nivou, Međuvladin panel o klimatskim prome-
nama po prvi put je adresirao bezbednost u izveštaju iz 2015. godine, uključivši ih u
podsekciju ljudska bezbednost. U Izveštaju se navodi da će klimatske promene pove-
ćati prisilna seljenja ljudi zbog nedostatka prirodnih resursa i ekstremnih vremenskih
prilika, kako u ruralnim tako i u urbanim regijama, a naročito u zemljama u razvoju.
Klimatske promene imaju potencijal da indirektno povećaju rizik od oružanih suko-
ba, građanskih ratova i međugrupno nasilje time što pogoršavaju siromaštvo i izazi-
vaju ekonomske šokove (Mead, 2015).
Evidentno je da građani Srbije, imajući u vidu iskustva iz prošlosti, ne poseduju do-

voljne kapacitete kako bi se uspešno suprotstavljali posledicama. Nacionalni Savet
izradio je procene ranjivosti za sektore hidrologije i vodnih resursa, šumarstva, poljo-
privrede i zdravlja i potvrdio da su ti sektori pogođeni izmenjenim klimatskim uslo-
vima. Nigde nije eksplicitno navedeno da klimatske promene imaju negativan uticaj
na ljudsku bezbednost, niti postoji strategija koja bi se bavila tim štetnim efektima.
Posledice klimatskih promena
Drugi Izveštaj Ministarstva zaštite životne sredine prema Okvirnoj konvenciji UN o

promeni klime obradio je uticaj klimatskih promena na ljudsko zdravlje što je jedna
od dimenzija ljudske bezbednosti. U Izveštaju se, između ostalog, navodi da toplotni
talasi, dovode do porasta broja smrtnih slučajeva u vreme njihovog trajanja. Tako je
između 16. i 24. jula 2007. godine, ukupan broj umrlih iznosio 167. Dalje, tokom po-
plava u maju 2014. godine zabeležena je 51 žrtva. Od ukupnog broja smrtnih sluča-
jeva, kod 23 osobe je uzrok smrti bilo davljenje usled utapanja. Indirektnu opasnost
za vreme poplava predstavnja potencijalna kontaminacija površinskih i podzemnih
voda i okolnih zemljišta opasnim materijama i otpadnim vodama (Ministarstvo za-
štite životne sredine, 2017). Zdravlje ljudi je generalno veoma zavisno od vremen-
skih uslova, ali bolesti kod kojih se očekuje najizraženiji uticaj klimatskih promena
su: astma, respiratorne alergije i bolesti respiratornog sistema; maligna oboljenja; bo-
lesti krvnih sudova; ishrana i bolesti izazvane hranom;bolesti i smrtnost zavisne od
toplotnog stresa; poremećaji mentalnog zdravlja i poremećaji izazvani stresom, neu-

rološki poremećaji, vektorske bolesti i zoonoze; bolesti koje se prenose vodom (Se-
kulić, 2012).
Izveštaj Ministarstva je sem direktnih posledica koje su klimatske promene prouzro-

kovale do sada, naveo da one sa sobom nose i izazove kada je reč o kontroli zaraznih
bolesti. Uzimajući u obzir klimatska scenarija, mogu se očekivati promene u raspro-
stranjenosti i povećanju učestalosti vektorski prenosivih zaraznih bolesti (malarija,
denga groznica, virus Zapadnog Nila itd.), kao i u širenju zaraznih bolesti koje se
pronose putem vode (kolera i dijareja). Institut za javno zdravlje Srbije je 2012. go-
dine formirao sezonski konstantni monitoring virusa Zapadnog Nila u ljudskoj popu-
laciji. Tokom letnje sezone 2012. godine ukupan broj registrovanih slučajeva je bio
71 (verovatan/potvrđen), uključujući i devet pacijenata za koje postoji mogućnost
da su preminuli od infekcije virusom Zapadnog Nila. Tokom 2013. godine zabeleže-
na su 302 slučaja infekcije virusom Zapadnog Nila, kao i 35 smrtnih slučajeva. To je
oko četiri puta više nego u 2012. godini (Ministarstvo zaštite životne sredine, 2017).
Osim najočiglednijih efekata koji se ogledaju u zdravstvenim problemima i pojavi

zaraznih bolesti, klimatske promene direktno utiču i na ekonomski sektor. Klimatske
promene usporavaju ekonomski rast time što izazivaju promene u ekosistemima i u
pogledu dostupnosti resursa. To dalje utiče na ekonomski rast kroz odnose ponude i
potražnje, zatim u pogledu oštećenja ili povećanih ulaganja u infrastrukturu i napo-
sletku, smanjuje mogućnosti stvaranja novih radnih smesta. Sve navedeno utiče ne-
gativno na ekonomiju i privredu države i direktno šteti ljudskoj bezbednosti.
Takođe, poljoprivreda je jedan od tri najvažnija činioca BDP-a Srbije, koji iznosi 9,7
odsto, a ujedno je najvažnija u izvoznom sektoru, sa preko 21 odsto udela (USAID,
2017). Poljoprivredni sektor je pod direktnim uticajem vremenskih prilika, a ukoliko
su te prilike nepovoljne, negativno će uticati na useve, što se dalje ogleda u smanje-
nom prinosu a nadalje u smanjenim izvoznim kapacitetima. Izveštaj koji je kreirala
Američka agencija za razvoj (USAID) iz 2017. a koji se odnosi na klimatske rizike,
previđa da će smanjenje temperature i padavina uticati na useve žitarica koji domi-
niraju u srpskoj poljoprivredi. Proizvodnja kukuruza može pasti za čak 58 procenata
usled smanjenih padavina i viših temperatura tokom leta. Povećanje temperature već
je dovelo do povećanja gljivičnih bolesti i štetočina koji smanjuju proizvodnju use-
va. Isti Izveštaj navodi da Srbija prvenstveno zavisi od fosilnih goriva, ali ona takođe
proizvodi preko 30 procenata električne energije iz hidroelektrana, što bi moglo ne-
gativno uticati na ubrzano isparavanje i sušu. Kao ilustrativni primer naveli su da su
poplave iz 2014. godine prouzrokovale oko 197 miliona dolara štete srpskom elek-
troenergetskom sektoru.
39
Bezbednost hrane takođe se nadovezuje na poljoprivrednu proizvodnju i evidentno
je kako su povezane: od skraćivanja proizvodne sezone, manjka vode za navodnjava-
nje, gubitkom plodnog tla usled posledica dezertifikacije ili poplava, pa sve do pro-
blema u lancima snabdevanja (Huq, 2008:74).
Sem uticaja na ekonomiju i privredu, očekivane su promene u pogledu biodiverzi-

teta. Srbija raspolaže raznolikim reljefom, šumskim i vodnim bogatstvom i brojnim
vrstama koje obitavaju u njima. Procenjuje se da će doći do značajne promene trav-
njaka, priobalnih staništa i šumskih ekosistema kao odgovor na promene u količini i
sezonskoj distribuciji padavina. Kako se klimatske zone menjaju, neke vrste će prila-
goditi svoj geografski raspon, dok druge neće biti u stanju da idu u korak sa klimat-
skim promenama i jednostavno će opadati. Šume, koje su jedno od glavnih prirodnih
bogatstava u Srbiji, pokrivaju preko 32 odsto teritorije i očekuje se da će se promeni-
ti u pogledu njihovog sastava, strukture i rasprostranjenosti kao odgovor na promene
temperature i padavine. Povišena temperatura u kombinaciji sa češćim i intenzivni-
jim sušama takođe može povećati rizik od šumskih požara. To direktno utiče na bez-
bednu i zdravu životnu sredinu, ugrožavajući na taj način još jednu dimenziju ljud-
ske bezbednosti.
Svi navedeni uticaji klimatskih promena na zdravstvenu bezbednost, ekonomsku,

bezbednost hrane i zdravu životnu okolinu kompromituju bezbednost pojedinca jer
neretko usled njih biva uskraćen za neku od njih. Ukoliko je više pojedinaca pogođe-
no, onda ne možemo govoriti ni o bezbednosti zajednice, a naposletku, ako država ne
može da osigura da njeni pojedinci žive u zdravoj životnoj sredini, da imaju pristup
resursima, sigurno snabdevanje hranom, da su im ekonomske potrebe zadovoljene i
omogućena adekvatna zdravstvena zaštita onda da je svakako i politička bezbednost
tih pojedinaca ugrožena.

ZAKLJUČAK
Klimatske promene u očima nedovoljno osvešćene javnosti izgledaju kao pojava

koja je daleka, koja pogađa udaljene države, koja nije direktno odgovorna za nasta-
nak vanrednih situacija, prisilnih migracija i koja ne ugrožava direktno nijedan se-
gment ljudskog života. Realnost je drugačija od toga. Klimatske promene ugrožava-
ju bezbednost ljudi, jer narušavaju prebivališta, sredstva za život, ugrožavaju kulturu
i individualnost, povećavaju migracije koje bi ljudi radije izbegli i mogu potkopati
sposobnost državnog aparati da obezbedi uslove potrebne za bezbednost ljudi. Pro-
mene klime mogu izazvati situacije trenutne nebezbednosti, kao što su glad, sukobi
i sociopolitičku nestabilnost, a gotovo uvek se uvek pojavljuju uz interakcije sa više
faktora. Za mnoge populacije koje su socijalno marginalizovane, zavisne o prirodnim
resursima i imaju ograničenu imovinu, ljudska bezbednost će se progresivno podri-
vati kako se klima menja (Adger et al, 2014:762). Sveobuhvatna analiza klimatskih
promena u zemljama Zapadnog Balkana prepoznala je ljudsko zdravlje, bezbednost
i kvalitet života kao izrazito ranjive kategorije naspram prirodnih nepogoda i prome-
na u vremenskim prilikama. Poljoprivredni sektor, šumarstvo i vodoprivreda i zdrav-
stveni sektor su ti koji će pretrpeti najveće posledice. Te posledice se ogledaju u
smanjenju kvaliteta hrane, eroziji i degradaciji zemljišta, širenju divljih požara, de-
gradaciji i nestajanju šumskog fonda, nedovoljnim količinama vode za piće i napo-
sletku, posledicama po zdravlje - toplotni udari, širenje vektorskih i zaraznih bolesti
itd (Vuković, 2018). Kako Republika Srbija spada u red država koje se suočavaju sa
realnom pretnjom koje klimatske promene sa sobom nose potrebno je aktivnije pro-
movisati koncepte zaštite životne sredine, očuvanje resursa i korišćenje obnovljivih
izvora energije. Na taj način, podizanjem svesti o problemu i aktivnim učešćem svih
društvenih struktura, može se očekivati određeni pomak u borbi za opstanak životne
sredine i ljudi u njoj.
Na institucionalnom nivou, neophodno je kroz zakone i druge akte promovisati kon-

cept ljudske bezbednosti ili ga inkorporitati u već postojeće; Zatim, identifikovati na-
jugroženije sektore, načiniti procene rizika i ugroženosti i na osnovu njih akcione
planove kojima će se aktivnije suprotstavljati klimatskim promena. Samo kroz zdru-
ženu akciju i sistemski pristup moguće je ograničiti posledice i raditi na jačanju kapa-
citeta, ali i stvoriti otporniju zajednicu sposobnu za zaštitu pojedinaca u njoj.
41
LITERATURA
Adger, W.N., J.M. Pulhin, J. Barnett, G.D. Dabelko, G.K. Hovelsrud, M. Levy, Ú.
Oswald Spring, and C.H. Vogel. (2014). Human security In: Climate Change 2014:
Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Climate Change 2014: Impacts, Adaptati-
on, and Vulnerability. Part A: Global and Sectoral Aspects. Contribution of Wor-
king Group II to the Fifth Assessment Report. Cambridge and New York: Cambrid-
ge University Press, pp. 755-791.
Barnett, J. &. (2007). Climate change, human security and violent conflict. Political
geography, 26(6), 639-655.
Baysal, B. &. (2017). Climate Change and Security: Different Perceptions, Different
Approaches. Uluslararası İlişkiler Dergisi, 21-44.
Brown, O. A. (2009). Battling the Elements: The Security Threat of Climate Chan-
ge. International Institute for Sustainable Development Commentary.
Buzan, B. W. (1998). Security: A New Framework for Analysis. Lynne Rienner

Publishers.
Dokos, T. A. (2008). Climate change: Addressing the impact on human security. At-
hens: Hellenic Foundation for European and Foreign Policy and Hellenic Ministry
for Foreign Affairs.
Đurić, S. (2013). Istraživanje bezbednosti, kvalitativni pristup. Beograd: Univerzitet

u Beogradu, Fakultet Bezbednosti.
Đurđević, V. M. (2018). Osmotrene promene klime u Srbiji i projekcije buduće kli-

me na osnovu različitih scenarija budućih emisija. Beograd: Program Ujedinjenih
Nacija za Razvoj.
GECHS. (1999). Global Environmental Change and Human Security. Bonn: IHD-
PReport No. 11.
Huq, S. (2008). The impact of climate change on human security.. Hellenic Founda-
tion for European and Foreign Policy (ELIAMEP).

Mead, L. (2015, januar 27). Human Security and Climate Change. Pristupljeno:
22. septembra 2019, dostupno na: http://sdg.iisd.org/commentary/policy-briefs/
human-security-and-climate-change/
Ministarstvo zaštite životne sredine. (2017). Drugi Izveštaj Republike Srbije prema
Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime. Beograd: Ministarstvo za-
štite životne sredine.
RHZ. (2019). OSNOVNE KLIMATSKE KARAKTERISTIKE NA TERITORIJI SRBIJE.

Pristupljeno: 21. septembra 2019, dostupno na Republički hidrometeorološki zavod:
http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/latin/Klima_Srbije.pdf
Sekulić, D. K. (2012). Procena ranjivosti na klimatske promene. Beograd: WWF

(Svetski fond za prirodu), Centar za unapređenje životne sredine.
Trombetta, M. J. (2008). Environmental security and climate change: analysing the

discourse. Cambridge Review of International Affairs, 21(4), 585-602.
UNDP. (1994). HUMAN DEVELOPMENT REPORT 1994. New York: Oxford Uni-
versity Press.
UN. (2019). Human Security:Building Resilience to Climate Threats. Retrieved Okto-

bar 30, 2019, from https://www.un.org/humansecurity/wp-content/uploads/2017/10/
Human-Security-and-Climate-Change-Policy-Brief-1.pdf
USAID. (2017, Jun). Climate Risk Profile: Serbia. Pristupljeno: 22. septembra 2019,
dostupno na: https://www.climatelinks.org/sites/default/files/asset/document/2017_
USAID_Climate%20Change%20Risk%20Profile_Serbia.pdf
Vuković, A. &. (2018). Study on climate change in the Western Balkans region. Sa-
rajevo: Regional Cooperation Council Secretariat.
43
IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI
POJEDINCA U ERI 4.0 REVOLUCIJE
Ljubomir MITROVIĆ, student osnovnih studija

Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu
Sažetak: Svet postepeno ulazi u četvrtu industrijsku revoluciju gde će novi talas teh-
nološkog napretka uvesti čovečanstvo u novu eru globalizacije. Globalni lanci sna-
bdevanja postaće efikasniji uz istovremeno smanjenje troškova transporta što će do-
prineti otvaranju novih tržišta i pokrenuti ekonomski rast. Prema analizi Svetskog
ekonomskog foruma, četvrta industrijska revolucija povećaće nivo globalnog dohot-
ka i kvaliteta života ljudi širom sveta. Međutim, sve intenzivnija međupovezanost i
novi tehnološki trendovi izložiće čovečanstvo novim oblicima bezbednosnih pretnji
poput internet prevara i krađe podataka, sajber napada, spontanih migracija veli-
kih razmera i klimatskih promena, kako je navedeno u Izveštaju o globalnim rizicima
Svetskog ekonomskog foruma iz 2018. godine.
Koje sve izazove i pretnje ljudskoj bezbednosti donosi četvrta industrijske revolucija
predstavlja ključno istraživačko pitanje rada. Pored pokušaja da otkrije vezu izme-
đu četvrte industrijske revolucije i nove ere gobalizacije, rad je fokusiran na analizu
negativnih implikacija koje nova era međupovezanosti i tehnološkog napretka može
imati po bezbednost pojedinca i društva. Kojim bi sve bezbednosnim izazovima, rizi-
cima i pretnjama moglo biti izloženo jedno društvo u novoj eri industrijske revoluci-
je biće predstavljeno na primeru položaja Republike Srbije u okviru inicijative „Po-
jas i put“.
Ključne reči: ljudska bezbednost; 4.0 revolucija; globalizacija; izazovi, rizici i

pretnje

4.0 REVOLUCIJA I GLOBALIZACIJA
Četvrtu industrijsku revoluciju (4.0 revolucija ili 4IR)1 karakteriše fuzija tehnologi-
ja koja briše linije između fizičkog, biološkog, i digitalnog sveta. Zapravo, reč je o
razvoju i kombinovanju novih tehnologija iz domena nanotehnologije, biotehnologi-
je, informacionih i komunikacionih tehnologija i kognitivnih nauka koji će omogući-
ti izgradnju potpuno automatizovanih „fabrika budućnosti“ (Gillieron, 2019). Na taj
način, tehnološki razvoj svet rada prenosi u 4.0 revoluciju koja će iz korena izmeniti
način na koji živimo, radimo i komuniciramo (WEF, 2016; Davis, O’Halloran, 2018).
Po svom obimu i složenosti, 4.0 revolucija će biti potpuno drugačija od svega što je
čovečanstvo doživelo ranije. Novi talas tehnološkog napretka uvešće čovečanstvo u
novu eru globalizacije, tzv. „4.0 globalizaciju“ (Gillieron, 2019).
U procesu globalizacije, tehnologija ima ključnu ulogu u oblikovanju mogućnosti i

rizika, pa se može zaključiti da su globalizacija i tehnologija usko povezani.2 Među-
tim, za razliku od predhodnih era globalizacije koje su bile pokretane ekonomskom
i političkom liberalizacijom, i informaciono-komunikacionim tehnologijama, jedina
pokretačka snaga nove ere globalizacije biće tehnologija (Williamson, 1998; Fuku-
da-Parr, 2003). Danas se zaista može potvrditi da 4.0 globalizaciju oblikuje isključi-
vo razvoj novih tehnologija koje nam donosi 4IR (WEF, 2019).
Usled pojave novih tehnologija, protok ljudi, dobara, kapitala, i ideja se ubrzava što
omogućava svakom od nas da, bez obzira gde živi, dosegne svet dalje, brže, dublje i
jeftinije nego pre, i dopušta svetu da do svakog od nas dopre dalje, brže, dublje i jef-
tinije nego ranije (Friedman, 1999). S druge strane, svaka nova era globalizacije ima
drugačiji i snažniji uticaj na zaposlenost, prihode i zdravlje ljudi, stvarajući pri tome
nove bezbednosne pretnje prvenstveno u ekonomskoj i socijetalnoj sferi (Robertson,
Khondker, 1998; Fukuda-Parr, 2003; Kamei, 2012). S obzirom na pretpostavku da će
nova era globalizacije imati najsnažniji uticaj na društvo do sada, može se zaključiti
da će dalje, brže, dublje i jeftinije u četvrtoj eri globalizacije proizvesti najozbiljnije
pretnje po bezbednost ljudi i zajednica.
1 Termin „četvrta industrijska revolucija“ prvi je upotrebio Klaus Švab (engl. Klaus Schwab) tokom Svetsk-
og ekonomskog foruma, u Davosu, 2016. godine. Ovaj termin se koristi naizmenično uz popularniji izraz
„Industrija 4.0“ koji predstavlja kovanicu nemačke vlade iz 2011. godine (Vu, 2018).
2 Jedno od ključnih naučno-tehnoloških otkrića koje je važan preduslov globalizacije je globalna dostupnost
i razmena informacija kroz nove informaciono-komunikacione tehnologije koje omogućavaju izmeštanje
radnih mesta širom sveta iz jedne zemlje u drugu u kojoj su radnici sa potrebnom kvalifikacijom dostupni,
jer živimo u vremenu kada postaje jasno da posao ne mora da bude vezan za fiksnu lokaciju (Ljajić, Meta,
et al., 2016: 43-44).
45
UTICAJ 4.0 REVOLUCIJE I 4.0 GLOBALIZACIJE NA
BEZBEDNOST POJEDINCA
Uvodeći svet u globalno doba, disruptivne tehnologije podstiču intenzivniju među-

povezanost, stvarajući tzv. „mrežno društvo“ (Castlls, 1996). Zbog visokog stepe-
na tehnološke međupovezanosti u novoj eri globalizacije, mrežno društvo višestruko
uvećava ranjivost svakog čoveka, ali i značaj ljudske bezbednosti (Elamiryan, 2019).
Koncept ljudske bezbednosti podrazumeva zaštitu od hroničnih pretnji poput gladi,

bolesti i represije, tj. zaštitu od iznenadnih i štetnih poremećaja u obrascima svakod-
nevnog života (UNDP, 1994). Zapravo, reč je o pretnjama po bezbednost pojedinca
koje potiču iz sedam različitih dimenzija.3 S obzirom na to da se može govoriti o četi-
ri dimenzije procesa globalizacije - ekonomska, politička, socio-kulturna i ekološka4,
a da „na bezbednost ljudskih kolektiviteta utiču faktori iz pet sektora - ekonomskog,
političkog, socijalnog, vojnog i životne sredine“, da se zaključiti da globalizacija uti-
če na sve navedene dimenzije ljudske bezbednosti (Buzan, 2007).5 Prema tome, glo-
balizacija je složeni multidimenzionalni fenomen koji povezuje sve aspekte društva,
te kao takva predstavlja totalnu pretnju ljudskoj bezbednosti. Ipak, u kojoj meri će
ona biti „totalna“ po jedno društvo direktno zavisi od stepena globalizacije istog, ali
i drugih faktora kao što su nivo ekonomskog i tehnološkog razvoja, otvorenost druš-
tva, i slično.
3 1) ekonomska bezbednost: nezaposlenost, nesigurnost zadržavanja radnog mesta, loši uslovi na radu, ne-
jednakost prihoda, inflacija, slabo razvijene mreže socijalnog osiguranja i beskućništvo; 2) bezbednost
hranе: problemi koji se odnose na fizički i ekonomski pristup zdravstveno ispravnoj hrani; 3) zdravstve-
na bezbednost: infektivne i parazitske bolesti, HIV i drugi virusi, bolesti izazvane zagađenim vazduhom
ili vodom, kao i neadekvatan pristup zdravstvenim službama; 4) bezbednost životne sredine: degrad-
acija lokalnih i globalnih eko-sistema, nestašica vode, poplave i druge prirodne katastrofe, neracionalno
krčenje šuma, zagađenje vode, vazduha i zemlјišta; 5) lična bezbednost: fizičko nasilјe koje mogu vršiti
država i kriminalne organizacije, nasilјe unutar porodica i na radnom mestu, kao i industrijski i saobraća-
jni udesi; 6) bezbednost zajednice: etničke napetosti i nasilni sukobi; i 7) politička bezbednost: državna
represija i ugrožavanje lјudskih prava. Opširnije na http://publicpolicy.rs/Ljudska%20bezbednost%20-%20
osnovni%20pojmovi#.XW_w-25uLDc
4 Pojedini autori identifikuju i nekoliko podkategorija procesa globalizacije poput vojne, geostrateške, finan-
sijske, infrastrukturne, ideološke, tehnološke i druge (Gavrilović, 2009).
5 Pretnje koje nastaju pod uticajem globalizacije u ekonomskoj sferi su: socijalna nejednakost, dominacija
ekonomskih moćnih država, generisanje globalne ekonomske krize, i sl.; u socio-političkoj: ilegalne mi-
gracije u razvijene zemlje, dominacija određenih jezika i kulturnih obrazaca, intervencionizam u ime odre-
đenih ideja ili ideala, i sl.; u ekološkoj sferi su: globalno zagrevanje, širenje virusa i bolesti, iscrpljivanje
neobnovljivih prirodnih resursa, itd; u vojnoj sferi su: širenje znanja i tehnologije za proizvodnju oružja
za masovno uništenje, intenzivnija proliferacija oružja, nove forme i veća razornost ratova, terorizam, i dr.
(WEF, 2017/18/19).

Razmatranju uticaja globalizacije na društvo najčešće se pristupa sa ekonomskog
aspekta budući da su druge dimenzije globalizacije nus-efekat ekonomske globali-
zacije, ili su u službi iste (Ljajić, Meta, et al., 2016). Kako ekonomska globalizaci-
ja direktno utiče na ekonomsku bezbednost, u slučaju njenog ugrožavanja, ugrože-
ni su svi drugi aspekti ljudske bezbednosti.6 Uticaj globalizacije na ekonomiju usko
je povezan sa napretkom u oblasti informacionih tehnologija koje olakšavaju poslo-
vanje multinacionalnih korporacija (Mehdi, 2013). Kako globalizacija transformiše
svet u jedinstveno tržište, nacionalne industrije gube trku sa multinacionalnim kom-
panijama što dovodi do pada nivoa zaposlenosti i rasta nivoa nejednakosti. Globali-
zacija povećava nivo prosperiteta i siromaštva, dok jaz između bogatih i siromašnih
raste i kao takav predstavlja jedan od osnovnih katalizatora kriminalnog ponašanja
(Morgan, 2002; Nye, 2003; Veljović, Rakočević, 2018).7 Osim toga, „era globalizaci-
je pogoduje destruktivnim i nelegalnim aktivnostima, a posebno stvaranju kriminal-
nih organizacija“ (Veljović, Rakočević, 2018: 255). Globalizacija svetske ekonomije
otvara mogućnost za porast broja krivičnih dela koja se vrše u sferi globalne ekono-
mije, a koja direktno ugrožavaju ljudsku bezbednost kao što su, prevare na svetskom
tržištu, pranje novca, zagađivanje životne sredine, izvoz nebezbednih proizvoda, in-
dustrijska špijunaža, nuđenje zabranjenih proizvoda i usluga na Internetu, itd. (Ignja-
tović, 2018).
Poznato je da se globalne nejednakosti šire uporedo sa tehnološkim napretkom i ra-

zvojem trgovine, i često bivaju praćene društvenim promenama (Kamei, 2013). Me-
đutim, u 4.0 globalizaciji čovečanstvo će se suočiti sa najozbiljnijim izazovom do
6 U najširem značenju, ekonomska bezbednost predstavlja težnju ka slobodi od ekonomskih pretnji. U užem
smislu, postoji pet različitih značenja ekonomske bezbednosti: prvo značenje odnosi se na proizvodnju i
trgovinu, koje direktno utiču na odbrambenu sposobnost države (npr. proizvodnja i trgovina vojnom teh-
nologijom, naoružanjem, i ključnim potrepštinama važnim za sistem odbrane); drugo značenje podra-
zumeva instrumente ekonomske politike, koji se koriste kao ofanzivno ili defanzivno sredstvo bezbednosne
politike, poput bojkota, restrikcija snabdevanja energentima, sankcija i raznih oblika ekonomske pomoći;
treće značenje označava sposobnost da se postigne i/ili održi određeni nivo ekonomskog razvoja u funkci-
ji osiguranja unutrašnje bezbednosne stabilnosti, odnosno poboljšanja međunarodne vojnopolitičke pozici-
je neke države; četvrto značenje odnosi se na ekonomsku bezbednost pojedinca, koja u užem smislu po-
drazumeva pristup hrani, pijaćoj vodi, i drugim namirnicama, ili uslovima koji su neophodni za njegovo
fizičko preživljavanje, a u širem smislu uključuje i pitanja zaposlenosti, siromaštva, obrazovanja i sl.; i peto
značenje podrazumeva globalnu ekonomsku, socijalnu i ekološku stabilnost (npr. stabilnost globalnog fi-
nansijskog i ekonomskog sistema, iscrpljivanje neobnovljivih resursa, zagađenje čovekove okoline, i kli-
matske promene) (Bjelajac, 2016).
7 26 najbogatijih ljudi na svetu poseduje kapital jednak kapitalu 3,8 milijade najsiromašnijih (Oxfam, 2019).
47
sada usled tendencije zamene ljudi (polu)automatizovanim sistemima.8 Naime, kako
automatizacija zamenjuje niskokvalifikovanu radnu snagu, društvo se suočava sa no-
vim izazovima, u vidu gubitka radnih mesta, viših stopa nezaposlenosti9 i većim ja-
zom između bogatih i siromašnih, što rezultuje pojavom socijalnih tenzija (Wolf,
2015). Uz mogućnost intenzivnijih migracija koje se doživljavaju kao pretnja kolek-
tivnom, tj. nacionalnom identitetu u 4.0 globalizaciji, postojeće tenzije mogu posta-
ti izraženije (Bjelajac, 2016).10 Ekonomska deprivacija i frustracija domicilnog sta-
novništva uz stvaranje osećaja viktimizovanosti kod pojedinih grupa usled stranih
uticaja mogu postati osnov za nastanak terorizma (Bishnoi, 2017). Zapravo, globa-
lizacija kao proces „predstavlja pogodan ambijent za ekstremiste da promovišu svo-
je ideje, pridobijaju nove simpatizere i šire prostor sukoba“ (Nacionalna strategija za
sprečavanje i borbu protiv terorizma, 2017: 2). Osim terorizma, ekonomska depre-
sija i rastuća nezaposlenost predstavljaju važan faktor koji pogoduje razvoju organi-
zovanog kriminaliteta. Naime, kriminološka istraživanja pronašla su uzročnu vezu
između ekonomskih kriza i organizovanog kriminaliteta koja su dokazala da se u pe-
riodu ekonomskih kriza broj pojedinih oblika organizovanog kriminaliteta može go-
tovo udvostručiti (Veljović, Rakočević, 2018). Ipak, posledice 4IR u vidu nestanka
radnih mesta, migracija ili terorizma, ne predstavljaju jedine pretnje društvu.11 Mno-
go ozbiljnije pretnje bezbednosti za većinu ljudi dolaze od bolesti, gladi, zagađenja
životne sredine, uličnog kriminaliteta, ili porodičnog nasilja čiji će intenzitet u 4.0
globalizaciji takođe biti multiplikovan (Kamei, 2013).
U eri 4.0 globalizacije najosnovnije ljudske potrebe, kao što su snabdevanje vodom i
energijom ili uslužni sektori poput zdravstva, ekonomije i obrazovanja, sve više po-
staju digitalizovani i zavisni od novih tehnologija. 4.0 revolucija utiče na transforma-
ciju sistema komunikacija, transporta, proizvodnje, energije i distribucije, zdravlja,
8 Prema istraživanju PwS Survey, 38% poslova u SAD-u je pod visokim rizikom od automatizacije do 2030.
godine, dok McKinsey Report navodi da je skoro 50% radnih zadataka širom sveta već automatizovano
(PwS, 2018; McKinsey Global Institute, 2017). Najvećoj opasnosti u 4IR izloženi su niskokvalifikovani
poslovi čiji će procenat automatizacije biti značajno veći u odnosu na visokokvalifikovana radna mesta
(Heinrich, 2018; Bonekamp, Sure, 2018).
9 Pored mogućnosti izazivanja duboke krize morala i sistema vrednosti kod pojedinca i društva, pojedina
istraživanja ukazuju i na negativan uticaj nezaposlenosti na psihičko zdravlje ljudi kao jednu od posledicu
procesa globalizacije (Ljajić, Meta, et al., 2016). Prema Arnetu, globalizacija utiče na fundamentalno psi-
hičko funkcionisanje ljudi, a pre svega na transformaciju identiteta (Arnett, 2002).
10 Pod uticajem globalizacije nastaje globalna kultura koja briše granice između nacionalnog i međunarod-
nog, i identifikuje se kao pretnja nacionalnom identitetu i vrednostima. To stvara kulturni nacionalizam,
tj. odnos u kojem se nacionalna kultura bori za očuvanja kulturne autentičnosti od stranih uticaja (Mehdi,
2013).
11 Uskraćivanje ljudske bezbednosti, u smislu socio-ekonomskog uskraćivanja ili širokih epidemija poput
AIDS-a, ima direktan uticaj na mir i bezbednost unutar i između država što može biti uzrok novih sukoba
(Kamei, 2013).

pri čemu proizvodi nove pretnje po bezbednost ljudi ili pojačava intenzitet tradicio-
nalnih pretnji ljudskoj bezbednosti (WEF, 2019).
Krug tradicionalnih pretnji ljudskoj bezbednosti koje prate svaku eru globalizacije je
dosta širok.12 Naime, informacione tehnologije ojačale su „crnu ekonomiju“ i olakša-
le priliv ogromnih količina novca podstičući razvoj transnacionalnog organizovanog
kriminaliteta, i prenošenje dela kontrole nad bezbednošću sa državnih na nedržavne
aktere, tj. narkokartele, terorističke grupe, privatne službe obezbeđenja, paravojne je-
dinice, vojne kompanije, i dr. (Defort, 2015).13 Kontrola trgovine ljudima, belim ro-
bljem, drogom i/ili oružjem, krijumčarenje, kriminalitet belog okovratnika14, i sl., u
4.0 globalizaciji dosta je otežana zbog novih metoda i tehnika za izvršenje ovih kri-
vičnih dela koje 4IR omogućava. Prema navodima Strategije informacione bezbed-
nosti Evropske Unije, visokotehnološki kriminalitet je u najvećem porastu, a milion
ljudi, uključujući decu, svakodnevno biva žrtva napada (Cybersecurity Strategy of
the European Union, 2013).15 Poput kriminaliteta i bolest je postala globalna, jer bri-
sanje granica (npr. u okviru EU) otežava praćenje i kontrolu zaraznih bolesti (Akgün-
düz, 2006). Intenzitetu ovih pretnji doprinose nekontrolisana migraciona kretanja
podstaknuta 4IR-om koja direktno utiču na porast stopa kriminaliteta i drugih krivič-
nih dela koja imaju veze sa migracijama (falsifikovanje isprava, ilegalno prelaženje
državne granice, posredovanje u ilegalnom prelaženju državne granice, prostitucija,
otmica, prinuda, terorizam i sl.), uz istovremeno povećavanje rizika od unutrašnjih i
međudržavnih konflikata (Vulević, 2018). Uz pojačan intenzitet tradicionalnih pret-
nji i činjenicu da „globalizacija kao proces, u izvesnom smislu, internacionalizuje
krivična dela“, strah od tradicionalnih pretnji ljudskoj bezbednosti u globalizaciji 4.0
je više nego opravdan (Akgündüz, 2006).
12 Reč je o pretnjama kao što su: nestabilnost finansijskih tržišta i gubitak posla, organizovani, korporativni i
visokotehnološki kriminalitet, trgovina ljudima i belim robljem, prostitucija, trgovina oružjem, proliferaci-
ja oružja, građanski ratovi, terorizam, migracije, širenje bolesti, degradacija životne sredine, i slično (Wi-
lliamson, 1998; Fukuda-Parr, 2003; Mehdi, 2013; Eldridge, Koser, et al. 2017; Elamiryan, 2019).
13 „Porast obima i raznovrsnosti organizovanog kriminaliteta, ugrožava nacionalnu, ali pre svega ljudsku bez-
bednost“ (Vulević, 2018: 62).
14 Kriminalitet belog okovratnika obuhvata vršenje krivičnih dela uperenih protiv imovine pri čemu izvršilac
krivičnog dela nastoji da sebi ili drugome pribavi korist, ili da nekome prouzrokuje štetu. Izvršilac kriv-
ičnog dela, u ovom slučaju, je lice sa prestižnim društvenim statusom u okviru zanimanja koje obavlja.
15 Na primer, upotreba IKT i Interneta kod dece u Srbiji je veoma raširena, dok broj prijavljenih krivičnih
dela iz oblasti visokotehnološkog kriminaliteta raste 50% godišnje. Prema istraživanju koje je sprovedeno
2012. godine na teritoriji Republike Srbije, više od 90% dece ima pristup i koristi Internet. Isto istraživan-
je je ukazalo na visoke stope izloženosti rizicima na internetu i izloženosti digitalnom nasilju, odnosno 2/3
dece su bili izloženi nekoj vrsti onlajn rizika (Strategija razvoja informacione bezbednosti u Republici Sr-
biji, 2017).
49
NOVE PRETNJE PO BEZBEDNOST POJEDINCA U 4.0
GLOBALIZACIJI
Bezbednosne implikacije 4IR su previše složene da bi se u potpunosti mogle sagle-

dati. Međutim, treba istaći da najopasnije pretnje po ljudsku bezbednost dolaze iz
oblasti nanotehnologije, biotehnologije, informaciono-komunikacionih tehnologija
(IKT) i kognitivnih nauka, i njihove konvergencije u vidu veštačke inteligencije (Vu,
2018). Razvoj nanotehnologije stvorio je potencijal za proizvodnju „nano-oružja“
čija je proliferacija znatno olakšana u odnosu na konvencionalno i nuklearno oruž-
je (Kaspersen, 2015). Prozvodnji širokog spektra oružja doprinose i 3D printing teh-
nologije uz čiju primenu se izbegava kontrola prodaje, i uvoza i/ili izvoza. Tehnološ-
ki napredak u domenu biotehnologije i uređivanja DNK profila otvorio je mogućnost
kreiranja novih, smrtonosnih virusa koji se mogu primeniti prema ciljnoj grupi ili
populaciji. Razvoj u oblasti kognitivnih nauka, neurobiologije, sintetičke biologije i
farmaceutskih proizvoda doprineo je stvaranju lekova i sintetičkih droga kojima se
može uticati na ponašanje ličnosti, u smislu njegove promene i/ili kontrole (Kasper-
sen, 2015; Vu, 2018).16 Internet of Things17 označava novu tehnologiju u IKT obla-
sti koja omogućava neograničeno umrežavanje uređaja radi poboljšanja načina na
koji živimo, radimo i komuniciramo.18 Kako nas digitalna zavisnost čini ranjiviji-
16 Sintetičke droge za stimulaciju moždanih funkcija mogu se koristiti kako bi se vojnici danima održali bud-
nim. Poznato je da amfetamin i fenetilin (tzv. „droga džihadista“), koriste teroristi u samoubilačkim misija-
ma kako bi obuzdali strah od (fatalnog) ishoda (Vu, 2018).
17 Internet of Things (skrać. IoT) je mreža međusobno povezanih računarskih uređaja i senzora, mašina, ob-
jekata, ili ljudi koji imaju jedinstvene identifikatore i mogućnost prenosa podataka preko mreže bez interak-
cije čovek-čovek ili čovek-računar, bez obzira gde se oni nalazili (kuća, automobil, kancelarija, proizvodni
pogon, zdravstvene ustanove, itd.) (ASSOCHAM, 2018).
18 Broj ljudi koji koriste Internet se gotovo udesetostručio od početka XXI veka, dok je broj umreženih
računara, senzora, i drugih uređaja premašio 20 milijardi u 2017. godini (WEF, 2019). Procenjuje se da
će broj umreženih uređaja do 2021. godine preći 25 milijardi (Jordan, 2019). U proizvodnom sektoru broj
umreženih mašina će sa 237 miliona koliko je iznosio u 2015. godini, dostići broj od 923 miliona do kra-
ja 2020. godine (Evans, 2018). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, objavljenim u okviru
dokumenta „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2016”, utvrđeno je
da 99,8% preduzeća na teritoriji Srbije koristi računar u svom poslovanju, da 99,8% preduzeća ima Inter-
net priključak, a 99,1% ima širokopojasnu (engl. broadband) Internet konekciju. Sa druge strane, 65,8%
domaćinstava poseduje računar, 64,7% domaćinstava poseduje Internet priključak, a 57,8% domaćinstava
u Srbiji ima širokopojasnu Internet konekciju.

ma19, upotreba IKT-a u vidu izvođenja sajber napada20 ili informacionog ratovanja21
u mrežnom društvu izaziva ogromne posledice, i može naneti velike materijalne i
ljudske gubitke.22 Zapravo, ranjivost savremenih društava povećana je saznanjem da
meta sajber napada mogu postati objekti i sistemi od posebnog, vitalnog značaja
za funkcionisanje zajednice, čime bi se prouzrokovale razorne posledice po život
i zdravlje ljudi, privredu i životnu sredinu. Ipak, iz IKT sektora mogu nastati i dru-
ge opasnosti poput, već uveliko zastupljene, tehnike „socijalnog inženjeringa“23, ili
novih vidova ugrožavanja životne sredine.24 Jednom rečju, napadima iz IKT sekto-
ra izloženi su svi aspekti države i društva.25 Međutim, najveća pretnja 4IR-e ljudskoj
bezbednosti predstavlja konvergencija navedenih tehnologija oličena u veštačkoj in-
teligenciji, odnosno „inteligentnoj mašini“ koja bi mogla da zameni ljude u proizvod-
nji (Schwab, 2016).26 Analiza uticaja veštačke inteligencije na nivou društva pokazu-
je mogućnost pojačane marginalizacije siromašnih, starosedelačkih i ranjivih grupa
(Obar, McPhail, 2018). Osim ugrožavanja ekonomske bezbednosti pojedinca, bez-
19 IoT omogućava prikupljanje podataka o kretanju i životnim navikama osobe. Ranjivost osobe se povećava
jer napadači mogu iskoristiti prikupljene podatke za krađu identiteta, ličnih podataka, i sl. (Dawson, 2018).
20 Može se govoriti o četiri različite grupe sajber napada, i to: haktivizam, sajber kriminalitet, sajber špijunaža,
i sajber rat (Simon, 2017).
21 Postoji šest dimenzija informacionog ratovanja, jedna odbrambena (operativna bezbednost), i pet ofan-
zivnih (elektronsko ratovanje, psihološke operacije, radio-elektronsko suzbijanje, fizički napadi na infor-
macioni proces, i informacioni napadi na informacioni proces) (Zalmay et al, 1999). Navedenim tehnika-
ma može se uticati na sisteme vrednosti i ponašanja, manipulisati raspoloženjima i javnim mnjenjem, i sl.
(Elamiryan, 2019).
22 Predviđeni ekonomski gubitak zbog sajber kriminaliteta do kraja 2020. godine, pramašiće sumu od 3 mili-
jarde dolara, dok će čak 74% svetskih preduzeća biti izloženo sajber napadima (WEF, 2019). 2017. godine
predloženo je usvajanje Ženevske konvencija o digitalizaciji kojom bi se vlade obvezale na zaštitu civila od
sajber napada država u doba mira.
23 Tehnika psihološke manipulacije ljudima putem upotrebe informaciono-komunikacionih sistema s ciljem
otkrivanja poverljivih informacija.
24 Popularna digitalna valuta Bitcoin, zahteva energetsku mrežu snage približno jednake snazi elektromreže
Singapura, proizvodeći 262 kg CO2 tokom svake od svojih 250.000 transakcija dnevno (WEF, 2019).
25 Tokom 2017. godine izvršen je sajber napad na elektro-mrežu Republike Irske. Hakeri su 2015. napali
nemačku čeličanu što je prouzrokovalo velike materijalne štete. Naftni i gasni sektor Saudijske Arabije je
2012. bio žrtva koordinisanog sajber napada koji je zarazio više od 30.000 računarskih sistema. Najpoznati
sajber-napad tzv. „Stuxnet napad“ izvršen je na iransku nuklearnu elektranu 2007. godine s ciljem sabotaže
industrijskih sistema (Evans, 2018). U 2008. godini, mete sajber napada bili su IKT sistemi državnih orga-
na i finansijskih institucija Republike Estonije. Napad je izazvao nestanak struje, blokadu usluga elektron-
ske uprave i platnog prometa, dok je 150 ljudi bilo povređeno (Shackelford, 2009).
26 Predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, je istakao: „Veštačka inteligencija predstavlja budućnost
čovečanstva. Ko postane lider u oblasti veštačke inteligencije, postaće vladar sveta“ (Vincet, 2017).
51
bednosne implikacije ove tehnologije mogle bi biti znatno opasnije.27 Kombinacija
svih navedenih tehnologija, mreža sa širokim opsegom, i alata za veštačku inteligen-
ciju ima potencijal da buduće sukobe transformiše kako na konvencionalnom, tako i
na strateškom nivou (Hersman, Stadler, 2019).28 Moderni ratovi se sve više počinju
voditi u sajber dimenziji, dok zemaljska kugla predstavlja bojno polje. Na kraju, tre-
ba imati u vidu da skup navedenih pretnji i izazova 4IR-e nije konačan, te da kao ta-
kav predstavlja jedinstveno svojstvo 4.0 revolucije.
POLOŽAJ REPUBLIKE SRBIJE U OKVIRU INICIJATIVE

„POJAS I PUT“
Inicijativa „Pojas i put“ povezuje više od 60 zemalja azijskog, evropskog i afričkog

kontinenta koje zajedno imaju preko 30% globalnog BDP-a, 62% stanovništva i 75%
poznatih rezervi energije (WEF, 2019). Zbog mogućnosti razvoja interkontinental-
ne infrastrukturne mreže, povećanja trgovinske razmene, i smanjivanja vremenskih
i prostornih barijera između država partnera, a sve to zahvaljujući razvoju tehnolo-
gije, inicijativa „Pojas i put“ predstavlja jedinstveni primer 4.0 globalizacije. Među-
tim, pored potencijala da poveća nivo nacionalnog dohotka i kvaliteta života stanov-
nika država partnera29, Inicijativa istovremeno „proizvodi nove opasnosti i ugrožava
unutrašnju i spoljnu bezbednost država partnera“ (Pop, 2016). Naime, bezbednosne
pretnje se ne pojavljuju uvek izolovano i ne utiču na referentni objekat samo u jed-
nom sektoru. „Najčešće dolazi do prelivanja, te tako neizvesnosti koje se jave u so-
cijetalnom sektoru mogu lako da se preliju u politički sektor i time izazovu nestabil-
nost političkog poretka u nekoj državi, što vrlo često može rezultirati prelivanjem i u
vojni sektor“ (Nikolić, 2015: 75). U uslovima transnacionalne povezanosti i „nesta-
27 Tokom Svetskog ekonomskog foruma 2016. godine u Davosu, stručnjaci u oblasti veštačke inteligencije i
robotike ukazali su na mogućnost proizvodnje „robota-ubica“ (engl. killer robots), odnosno autonomnog
oružja koje može samostalno odabrati i izvršavati zadatke na osnovu unapred definisanih kriterijuma, bez
ljudske intervencije. Određeni autori ocenjuju da su „roboti-ubice“ novo oružje masovnog uništenja, dok
pojedini ističu da će ono izazvati treću revoluciju u modernom ratovanju, posle baruta i nuklearne energije
(Kaspersen, 2015; Schwab, 2016). Pojedine analize ukazuju da upotreba veštačke inteligencije može pov-
ećati nivo nejednakosti u društvu, ali i rizik od izbijanja nuklearnog rata (WEF, 2019).
28 Današnji moderni sukobi su po svojoj prirodi hibridni, odnosno kombinu konvencionalne metode ratovan-
ja sa elementima informacionog i sajber ratovanja (Tsaruk, 2019). Prekretnica u promeni prirode sukoba
bio je Zalivski rat koji je nagovestio uvođenje novih tehnologija (veštačke inteligencije i (polu)autonomnih
sistema naoružanja) na bojno polje (Gady, 2018).
29 U slučaju uspešne realizacije svih projekata koje predviđa Inicijativa, povećanje trgovinske razmene
iznosiće između 2,7% i 9,7%, povećanje prihoda do 3,4%, dok će se 7,6 miliona ljudi spasiti ekstremnog
siromaštva (World Bank, 2018).

janja“ državnih granica, kao u slučaju inicijative „Pojas i put“, mogućnost preliva-
nja pretnji postoji i van granica jedne države partnera (Tomić, 2015). Ovo bi značilo
da pretnje uperene protiv jedne države partnera Inicijative lako mogu postati pretnja
i drugim partnerima Inicijative.
Inicijativu „Pojas i put“ čine države na različitom stupnju tehnološkog razvoja, pri
čemu se većina njih može svrstati u kategoriju zemalja u razvoju, među kojima je i
Republika Srbija.30 S obzirom na to da proces globalizacije prati disproporcija u ra-
zvoju regiona i država, razlike u pogledu brzine tehnološkog razvoja postaju izraže-
nije. Osim stvaranja nejednakosti u smislu stepena modernizacije i pojačanog utica-
ja drugih kultura, državama partnerima preti opasnost od nekontrolisanih izbegličkih
migracija, verskog terorizma, transnacionalnog organizovanog kriminaliteta, ekološ-
kih pretnji, i sl. (Haiquan, 2017; Cvetković, 2018).31 Usled nesklada država u pogle-
du efektivnog i efikasnog odgovora na pretnje ljudskoj bezbednosti nastalog zbog
razlika u nivou i brzini tehnološkog razvoja, i indeksa globalizacije država32, ne po-
stoji mogućnost da se sve države partneri Inicijative podjednako zaštite. Ovakvo sta-
nje stvari posebno je izraženo u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.33
U okviru inicijative „Pojas i put“ velika pretnja po bezbednost Srbije dolazi iz obla-
sti IKT-a, posebno iz sajber prostora.34 Zbog svog specifičnog geopolitičkog i geo-
strateškog položaja, Republika Srbija „predstavlja potencijalnu metu savremenog te-
rorizma, uključujući njegovo ispoljavanje u sajber prostoru“ (Dragišić, Milošević,
2016: 159). Da je opasnost od savremenih tehnologija značajna, potvrđeno je i u
okviru Nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma za period 2017–
2021. godina. Naime, u okvirima Strategije navodi se da je „razvoj i dostupnost sa-
vremenih komunikacionih i informacionih tehnologija uvećao rizik njihove zloupo-
trebe“ i proširio je van sistema komunikacija, propagande, vrbovanja i terorističke
obuke (Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma, 2017: 3). Zbog
30 Opširnije na: http://worldpopulationreview.com/countries/developing-countries/.

31 Srbija je, u određenoj meri, ugrožena u ovoj oblasti zbog nedovoljno doktrinarno-strategijsko uređenog si-
stema bezbednosti, što je posledica procesa reforme bezbednosnog sektora koji je u toku (Mitrović, 2019).
32 Npr. indeks globalizacije Srbije iznosi 77 jedinica, dok je indeks globalizacije Kine 62 jedinice. 0 jedinica
predstavlja odsustvo interakcija unutar države, dok 100 jedinica označava njihov maksimum. Opširnije na:
https://www.arcgis.com/apps/MapSeries/index.html?appid=3c9e8bce3ae74b3aaf1f1beaba6055a8.
33 Opširnije o bezbednosnim izazovima i rizicima Inicijative na: http://beltandroadcenter.org/2017/11/07/
security-challenges-of-one-belt-one-road-initiative/; i http://itsproducts.com/risks-and-challenges-for-glo-
bal-its-product-companies-for-chinas-one-belt-one-road/.
34 Tokom 2018. godine primećeno je povećanje broja sajber napada, konkretno sajber špijunaže, protiv drža-
va partnera Inicijative „Pojas i put“ pri čemu je postojanje samog projekta identifikovano kao glavni razlog
za preduzimanje navedenih sajber aktivnosti (Kovacs, 2018).
53
velike zastupljenosti IKT-a u svim aspektima društva, veliki broj država partnera
inicijative „Pojas i put“ je već uspostavio mehanizme za reagovanje u slučaju saj-
ber incidenata.35 Međutim, Srbija zaostaje u ovoj oblasti. Postoje mere bezbednosti
za zaštitu IKT resursa, ali one nisu dovoljne za potpunu zaštitu kritične infrastruk-
ture od sajber napada (Rizmal, 2018; Todorović, 2018). Ipak, prepoznajući olakša-
nu dostupnost i mogućnost zloupotrebe savremenih informacionih tehnologija, Re-
publika Srbija je usvojila Strategiju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala za
period 2019-2023 čime je proširila krug oblasti u kojima IKT mogu biti zloupotre-
bljene, a koje nisu bile obuhvaćene Nacionalnom strategijom za sprečavanje i borbu
protiv terorizma. Značajan korak ka adekvatnijoj IKT zaštiti kritične infrastrukture
bilo je i usvajanje Strategije razvoja informacione bezbednosti u Republici Srbiji za
period 2017-2020. Pored navedenih, drugi značajni dokumenti koji čine regulatorni
okvir informacione bezbednosti Republike Srbije i kojima se ona ujedno štiti od pret-
nji koje potiču iz sajber prostora jesu: Zakon o informacionoj bezbednosti, Zakon o
organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog krimi-
nala, Zakoni o zaštiti podataka o ličnosti, tajnosti podataka, elektronskom potpisu,
elektronskom dokumentu, elektronskim komunikacijama, Krivični zakonik, Zakon o
VBA i VOA, Strategija nacionalne bezbednosti, ali i tela koja se formiraju na osnovu
navedenih i sličnih dokumenata kao što su Nacionalni centar za prevenciju bezbedno-
snih rizika u IKT sistemima, Registar nacionalnog internet domena Srbije, Poverenik
za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, i dr.36 Iz svega navede-
nog, može se konstatovati da je Srbija na dobrom putu da podigne i ojača svoj nivo
informacione zaštite. Međutim, ukoliko ne ubrza razvoj u oblasti kritične infrastruk-
ture, u ovom slučaju IKT sektora, prednosti koje ima usled povoljnog geopolitičkog
položaja, mogu se pretvoriti u slabosti i ugroziti infrastrukturnu bezbednost i usporiti
privredni razvoj (Mišev, et al., 2018).
Upravljanje globalizacijom vrlo često ide u korist razvijenih zemalja, što neće biti
izuzetak ni u slučaju globalizacije 4.0 (Nestorović, 2016). Srbija mora biti svesna či-
njenice da se u okviru Inicijative „Pojas i put“ nalaze ekonomski dominantnije dr-
žave (npr. Rusija, Kina, Indija, Turska, itd.) koje nastoje da osnaže svoj uticaj u dru-
gim regionima i državama pri čemu diktiraju i tempo tehnološkog razvoja (Chin, He,
2016). U ovoj situaciji postavlja se pitanje da li će ekonomski slabije države partne-
ri Inicijative (u ovom slučaju Srbija) moći da odgovore na dati izazov, odnosno da li
35 Reč je o dokumentima kao što je „Okvir sajber bezbednosti u cilju zaštite kritične infrastrukture“ u SAD-u;
zatim „Evropski program za zaštitu kritične infrastrukture sa Direktivom za bezbednost mreža i informa-
cionih sistema“ u EU; ili „Petogodišnji plan za nacionalnu informatizaciju (2016-2020), i Zakon o sajber
bezbednosti sa Uredbom o zaštiti kritične infrastrukture“ u Kini.
36 Opširnije na: https://www.rnids.rs/lat/o-nama/sajber-bezbednost.

će moći da isprate brzinu tehnološkog napretka. Zbog postojećih razlika u stepenu
modernizacije i indeksa globalizacije, gotovo je sigurno da 4.0 revolucija neće imati
isti uticaj na sve države partnere Inicijative što će se ispoljiti u svim aspektima druš-
tva, uključujući i mogućnost adekvatnog odgovora na pretnje. Jednom rečju, najno-
vijim pretnjama bezbednosti u datom momentu moći će da odgovore one države koje
trenutno imaju (tehnološki) potencijal za to. Stoga, Srbija mora posebnu pažnju po-
svetiti razvoju tehnološkog sektora i očuvanju bezbednosti od pretnji koje iz njega
mogu proisteći.
ZAKLJUČAK I PREPORUKE
Zbog svoje kompleksnosti i multidimenzionalnosti, sve bezbednosne implikacije 4IR

je nemoguće predvideti. Ono što je sigurno jeste da 4.0 revolucija ostavlja posledice
u svim segmentima društva. 4IR ima potencijal da razbukta ekonomsku krizu i po-
veća nivo nezaposlenosti i nejednakosti u društvu, ograniči ljudska prava i slobode37,
ugrozi nacionalni i kulturni identitet, izazove degradaciju životne sredine, izmeni
načine funkcionisanja uslužnih sektora, ali i prirodu i obim modernih sukoba. Zbog
sposobnosti da objedini sve navedene elemente u jedinstven proces globalizacije i
svet transformiše u „globalno selo“38, može se konstatovati da 4.0 revolucija ima po-
tencijal da postane totalna pretnja ljudskoj bezbednosti.39
S obzirom na navedene činjenice, postavlja se pitanje kako se suočiti i adekvatno od-

govoriti na potencijalne izazove, rizike i pretnje bezbednosti pojedinca u eri 4.0 re-
volucije? Odgovor je u sinergiji ljudske bezbednosti, ekonomske bezbednosti i odr-
živog razvoja, i tehnološkog napretka (Chugh, 2018). Naime, strah od automatizacije
usled novih tehnologija, gubitka posla i sredstava za život, predstavljaju prve izazo-
ve sa kojima se pojedinac i društvo suočavaju u 4IR. Kako bi se strahovi od nove in-
dustrijske revolucije smanjili, potrebno je razvijati nove veštine kod pojedinaca kao
što su sposobnost efikasnog i efektivnog rešavanja problema, kritičko razmišljanje,
emocionalna inteligencija, kognitivna fleksibilnost. Pored toga, neophodno je raditi
na kontinuiranom obrazovanju radne snage u različitim disciplinama kao što su digi-
37 Na primer, u smislu ograničavanja prava na slobodu izražavanja putem monopola nad sredstvima informisanja.
38 Fraza koja opisuje moderni svet koji je zahvaljujući računarskim mrežama tako dobro povezan da je postao
„selo“ (engl. global village). Danas se ovaj pojam koristi kao metafora za Internet i World Wide Web.
39 Tehnološka revolucija proizvodi pretnje po ljudsku bezbednost na tri nivoa: lokalnom (npr. nedovoljan nivo
demokratskog razvoja), regionalnom (npr. degradacija životne sredine) i globalnom (npr. ugrožavanje na-
cionalnog identiteta, internacionalizacija kriminaliteta, terorizam) (Elamiryan, 2019).
55
talizacija, analitika podataka, biotehnologija, veštačka inteligencija, i sl., čime bi se
ublažili rizici od gubitka posla, poboljšala otpornost društva, i pripremio pojedinac i
društvo da adekvatno odgovore na nove izazove koje donosi budućnost tržišta i rada.
Takođe, izgradnja međusobnog poverenja, integriteta i tolerancije u mrežnom druš-
tvu predstavlja još jedan korak ka adekvatnijoj zaštiti pojedinca i društva od negativ-
nih implikacija 4IR. Savremene tehnologije možemo upotrebiti u cilju osiguravanja
veće transparentnosti u radu državnih i javnih institucija, i na taj način stvoriti osnovu
za izgradnju međusobnog poverenja. Time bi se korupcija, zloupotreba ličnih i medi-
cinskih podataka građana, i drugi slični problemi, a koji se često dovode u vezu sa ra-
dom ovih institucija, mogli lakše rešavati. Podizanje i jačanje nivoa svesti u društvu
o bezbednosnim rizicima na Internetu, ili o značaju kritične infrastrukture za funkci-
onisanje zajednice, neophodan je korak ka održavanju stabilnosti društvenog poret-
ka u kriznim situacijama. Jednom rečju, unapređenje nivoa bezbednosne kulture kod
pojedinca i društva predstavlja najadekvatniji odgovor na potencijalne bezbednosne
izazove, rizike i pretnje koje nam donosi četvrta industrijska revolucija.

LITERATURA
Akgündüz, A. (2006). Globalization and Islamic Approach. Preuzeto 03. septembra 2019,
sa http://www.nur.org/en/intro/nurlibrary/Globalization_and_Islamic_Approach_91;
Arnett, J. J. (2002). The psychology of globalization. American Psychologist, 57,

774‐783;
ASSOCHAM. The Associated Chambers of Commerce and Industry of India.

(2018). Cybersecurity for Industry 4.0: Cybersecurity implications for government,
industry and homeland security. New Delhi: Ernst & Young LLP;
Bishnoi, S. (2017). Globalization. Preuzeto 23. septembar 2019. sa https://www.-

slideshare.net/surendrabishnoi8/globalization-types-of-globalisation-such-as-cultu-
ral-political-its-issue-and-solution;
Bjelajac, Ž. (2016). Sektorski pristup bezbednosti: Analitički okvir kompleksne

bezbednosne dinamike. Kultura polisa, 13(31), 303-315;
Bonekamp, L., Sure, M. (2018). Consequences of Industry 4.0 on Human Labo-

ur and Work Organisation. Journal of Business and Media Psychology. Preuze-
to 22. septembar 2019. sa https://journal-bmp.de/2015/12/auswirkungen-von-indu-
strie-4-0-auf-menschliche-arbeit-und-arbeitsorganisation/?lang=en;
Buzan, B. (2007). People, states and fear: an agenda for international security stu-
dies in the post-Cold War era. Colchester: ECPR Press;
Castlls, M. (1996). The network society. Oxford: Blackwell;
Chin, H., He, W. (2016). The Belt and Road Initiative: 65 Countries and Beyond.
Preuzeto 24. septembar 2019. sa https://www.fbicgroup.com/sites/default/file-
s/B%26R_Initiative_65_Countries_and_Beyond.pdf;
Chugh, A. (2018). How to build a model for human security in the Fourth Industrial Re-
volution. Preuzeto 30. septembar 2019. sa https://www.weforum.org/agenda/2018/09/
how-to-build-a-model-for-human-security-in-the-fourth-industrial-revolution/;
57
Clifford, C. (2017). Hundreds of A.I. experts echo Elon Musk, Stephen Hawking in
call for a ban on killer robots. Preuzeto 02. septembar 2019. sa https://www.cnbc.
com/2017/11/08/ai-experts-join-elon-musk-stephen-hawking-call-for-killer-robot-
ban.html;
Cvetković, V. N. (2018). Neizvesna bubućnost i neograničeno vreme (O dugoročnoj

ne/održivosti Novog puta svile). U: Novi put svile: evropska perspektiva. (str. 21-
46). Beograd: Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti;
Cybersecurity strategy of the European Union. (2013). Preuzeto 27. septem-

bra 2019, sa https://eeas.europa.eu/archives/docs/policies/eu-cyber-security/
cybsec_comm_en.pdf;
Dawson, M. (2018). Cyber Security in Industry 4.0: The Pitfalls of Having Hyper-
connected Systems. Journal of Strategic Management Studies, 10(1), str. 19-28;
Davis, N., O’Halloran, D. (2018). The Fourth Industrial Revolution is driving Globa-
lization 4.0. Preuzeto 10. avgusta 2019, sa https://www.weforum.org/agenda/2018/11/
the-fourth-industrial-revolution-is-driving-a-new-phase-of-globalization/;
Defort, M. (2015). Human Security in the Digital Age: A Relocation of Power and
Control over Security from State to Non-State Actors. Preuzeto 16. avgusta 2019, sa
https://smallwarsjournal.com/jrnl/art/human-security-in-the-digital-age-a-relocati-
on-of-power-and-control-over-security-from-stat;
Dragišić, Z., Milošević, M. (2016). Ugrožavanje nacionalne bezbednosti Repu-

blike Srbije terorizmom u sajber prostoru. Politika nacionalne bezbednosti, 2, str.
157-176;
Elamiryan, R. G. (2019). HUMAN SECURITY IN CONTEXT OF GLOBALIZATI-

ON: INFORMATION SECURITY ASPECT. Preuzeto 11. avgusta 2019, sa https://
www.academia.edu/21857072/HUMAN_SECURITY_IN_CONTEXT_OF_GLO-
BALIZATION_INFORMATION_SECURITY_ASPECT;
Eldridge, R., Koser, K., Levin, M., Rai, S. (2017). What does the Fourth Industrial
Revolution mean for migration? Preuzeto 17. avgusta 2019, sa https://www.weforum.
org/agenda/2017/06/what-does-the-fourth-industrial-revolution-mean-for-migration/;

Evans, J. (2018). Be prepared for the security challenges of Industry 4.0. Pri-
stipljeno 07. septembra 2019, sa https://www.orange-business.com/en/blogs/
be-prepared-security-challenges-industry-40;
Friedman, L. T. (1999). The Lexus and the Olive Tree: Understanding Globalizati-
on. New York: Farrar, Straus and Giroux;
Fukuda-Parr, S. (2003). New Threats to Human Security in the Era of Globalizati-

on. Journal of Human Development, 4(2), 167-179;
Gady, F. S. (2018). What the Gulf War Teaches About the Future of
War. Preuzeto 12. septembra 2019, sa https://thediplomat.com/2018/03/
what-the-gulf-war-teaches-about-the-future-of-war/;
Gavrilović, M. (2009). Uticaj globalizacije na tržišne reforme privrede Srbije. Ma-

ster rad. Beograd: Megatrend Univerzitet;
Gillieron, L. (2019). Davos: leaders talk about globalisation as though it’s ine-
vitable – when it isn’t. Preuzeto 30. jula. 2019, sa https://theconversation.com/
davos-leaders-talk-about-globalisation-as-though-its-inevitable-when-it-isnt-110216;
Haiquan, L. (2017). The Security Challenges of the “One Belt, One Road” Initiative
and China’s Choices. Croatian International Relations Review, 23(78), 129-147;
Heinrich, M. (2019). INDUSTRY 4.0: How it will affect employment and what ski-
lls will be required to match the requirements of the market. Preuzeto 20. septembra
2019, sa https://www.researchgate.net/publication/330995136_INDUSTRY_40_
How_it_will_affect_employment_and_what_skills_will_be_required_to_match_
the_requirements_of_the_market;
Hersman, R., Stadler, B. (2019). When Is More Actually Less? Situational Awarene-
ss and Nuclear Risks. Preuzeto 12. septembra 2019, sa https://css.ethz.ch/en/servi-
ces/digital-library/articles/article.html/13e901d2-c1dd-400e-bc04-c4eacd5bd853;
Jordan, A. (2019). Why securing the Internet of Things is crucial to the Fourth Industrial
Revolution. Preuzeto 07. septembra 2019, sa https://www.weforum.org/agenda/2019/04/
why-securing-the-internet-of-things-is-crucial-to-the-fourth-industrial-revolution/;
Ignjatović, Đ. (2018). Kriminologija. Beograd: Univerzitet u Beogradu - Pravni

fakultet;
59
Kamei, K. (2013). Human Security and Globalization. Journal of Poole Gakuin
University, 53, 63-76;
Kamei, K. (2012). Globalization and Security: An Evolution of Economic Security.

Journal of Poole Gakuin University, 52, 39-50;
Kaspersen, A. (2015). How can international security keep up with technology?

Preuzeto 05. septembar 2019, sa https://www.weforum.org/agenda/2015/10/
how-can-international-security-keep-up-with-technology;
Kovacs, E. (2018). China’s ‘Belt and Road Initiative’ Drives Cyber

Spying. Preuzeto 29. septembar 2019, sa https://www.securityweek.com/
chinas-belt-and-road-initiative-drives-cyber-spying;
Ljajić, S., Meta, M., Mladenović, Ž. (2016). Globalizacija: ekonomski i psihološki

aspekti. Ekonomski signali: poslovni magazin, 11(1), 39-62;
McKinsey Global Institute. (2017). Jobs lost, jobs gained: What the futu-
re of work will mean for jobs, skills, and wages. Preuzeto 14. septemba-
ra 2019, sa https://www.mckinsey.com/featured-insights/future-of-work/
jobs-lost-jobs-gained-what-the-future-of-work-will-mean-for-jobs-skills-and-wages;
Mehdi, A. (2013). Dimension of globalization. Preuzeto 29. jula 2019, sa https://

shodhganga.inflibnet.ac.in/bitstream/10603/24318/9/09_chapter_3.pdf;
Mitrović, Lj. (2019). Evropska unija i evropske integracija Republike Srbije. Refor-
ma sektora bezbednosti Republike Srbije u kontekstu EU integracija. (str. 59-76).
Krovna organizacija mladih Srbije – KOMS;
Mišev, G., Stanojević, P., Jeftić, Z. Neki aspekti bezbednosti srpske infrastrukture
na „Novom putu svile“. U: Novi put svile: evropska perspektiva. (str. 193-208). Be-
ograd: Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti;
Morgan, E. C. (2002). GLOBALIZATION AND HUMAN SECURITY: A

NEO-GRAMSCIAN PERSPECTIVE. International Journal of Peace Studies, 7(2),
57-73;
Nestorović, M. (2016). RAZLIČITE DIMENZIJE PROCESA GLOBALIZACIJE.

U: International scientific conference - ERAZ 2016: Knowledge based sustainable
economic development. (str. 289-295). Beograd;

Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma. (2017). Pre-
uzeto 27. septembara 2019, sa http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/conne-
ct/4e85c9e8-6b07-42ed-9224-01573a1f0d61/strategija-terorizam+1_LAT.
pdf?MOD=AJPERES&CVID=mfqgT.n;
Nikolić, J. (2015). Poseban osvrt na jezik kao sredstvo integracije nacionalnih ma-
njina u društveni i javni život u Republici Srbiji. U: OEBS i savremeni bezbednosni
izazovi. (str. 71-84). Beograd: OEBS, Misija u Srbiji;
Nye, S. N. (2003). Understanding International Conflicts. Addisson Wesley Lon-

gman, 4, 185-196;
Obar, J., McPhail, B. (2018). Preventing Big Data Discrimination in Canada:

Addressing Design, Consent and Sovereignty Challenges. Data Governance in the
Digital Age: Special Report, 56–64.
Oxfam. (2019). Public good or private wealth? Preuzeto 14. septembara 2019, sa
https://oxfamilibrary.openrepository.com/bitstream/handle/10546/620599/bp-pu-
blic-good-or-private-wealth-210119-summ-en.pdf;
Pop, I.I. (2016). Strengths and Challenges of China’s “One Belt, One Road” Ini-
tiative. Preuzeto 16. septembra 2019, sa https://beltandroad.hktdc.com/en/insights/
strengths-and-challenges-chinas-one-belt-one-road-initiative;
PwS. (2018). Will robots really steal our jobs? An international analysis of the po-
tential long term impact of automation. Preuzeto 14. septembra 2019, sa https://
www.pwc.at/de/publikationen/verschiedenes/impact-of-automation-on-jobs-2018.pdf;
Rizmal, I. (2018). Vodič kroz informacionu bezbednost u Republici Srbiji 2.0. Beo-
grad: OEBS;
Robertson. R, Khondker. H. H. (1998). Discourses of globalization. Preliminary

considerations. International sociology, 13(1), 25-40;
Schwab, K. (2016). How will the Fourth Industrial Revolution affect international se-
curity? Preuzeto 10. septembara 2019, sa https://www.weforum.org/agenda/2016/02/
how-will-the-fourth-industrial-revolution-affect-international-security/;
61
Shackelford, S. J. (2009). From Nuclear War to Net War: Analogizing Cyber
Attacks in International Law. Berkeley Journal of International Law 27(1), str.
192-250;
Strategija razvoja informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2017.

do 2020. godine. (2017). Preuzeto 25. septembra 2019, sa http://www.pravno-infor-
macioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2017/53/1/reg;
Todorović, B. (2018). Inicijativa „Pojas i put“ i zaštita kritične infrastrukture na bal-

kanskom raskršću. U: Novi put svile: evropska perspektiva. (209-224). Beograd:
Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti;
Tomić, A. (2015). OEBS i savremeni bezbednosni izazovi. U: OEBS i savremeni

bezbednosni izazovi. (str. 119-129). Beograd: OEBS, Misija u Srbiji;
Tsaruk, O. (2019). Cyber threats and opportunities embedded in the Fourth Indu-
strial Revolution. Preuzeto 12. septembra 2019, sa https://www.nordicitsecurity.
com/cyber-threats-and-opportunities-embedded-in-the-fourth-industrial-revolution/;
UNDP (1994). Human Development Report 1994. Oxford: Oxford University Press;
Veljović, V., Rakočević, V. (2018). Crna Gora na ekonomskom i pomorskom putu

svile u XXI vijeku i činioci ugrožavanja bezbjednosti. U: Novi put svile: evropska
perspektiva. (str. 21-46). Beograd: Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti;
Vincent, J. (2017). Putin says the nation that leads in AI ‘will be the ru-
ler of the world’. Preuzeto 02. septembar 2019. sa https://www.theverge.
com/2017/9/4/16251226/russia-ai-putin-rule-the-world;
Vu, C. (2018). The Fourth Industrial Revolution: Its Security Implications. Preuze-
to 30 avgust 2019, sa https://www.rsis.edu.sg/rsis-publication/rsis/co18086-the-fo-
urth-industrial-revolution-its-security-implications/#.XXdxt25uLDe;
Vulević, M. S. (2018). MIGRANTSKA KRIZA KAO IZAZOV SOCIJETALNOJ

BEZBEDNOSTI U EVROPSKOJ UNIJI. Vojno delo, 3, 55-74;
WEF - World Economic Forum. (2016). The Future of Jobs Employment, Skills and
Workforce Strategy for the Fourth Industrial Revolution. Preuzeto 17. avgusta 2019,
sa http://www3.weforum.org/docs/WEF_Future_of_Jobs.pdf;

WEF - World Economic Forum. (2017). Harnessing the Fourth Industrial Revoluti-
on for the Earth. Preuzeto 17. avgusta 2019, sa https://www.weforum.org/projects/
fourth-industrial-revolution-and-environment-the-stanford-dialogues;
WEF - World Economic Forum. (2018). The Global Risks Report 2018. Preuzeto
17. avgusta 2019, sa https://www.weforum.org/reports/the-global-risks-report-2018;
WEF - World Economic Forum. (2019). Globalization 4.0: Shaping a New Glo-
bal Architecture in the Age of the Fourth Industrial Revolution. Preuzeto 17. av-
gusta 2019, sa https://www.weforum.org/whitepapers/globalization-4-0-sha-
ping-a-new-global-architecture-in-the-age-of-the-fourth-industrial-revolution;
Williamson, J. (1998). Globalization: The Concept, Causes, and Consequences.

Preuzeto 27. avgusta 2019, sa https://www.piie.com/commentary/speeches-papers/
globalization-concept-causes-and-consequences;
Wolf, M. (2015). Same as It Ever Was: Why the Techno-optimists Are Wrong. The
Fourth Industrial Revolution. Foreign Affairs, 94(4), 1-9;
World Bank. (2018). Belt and Road Initiative. Preuzeto 15. septembra 2019, sa https://
www.worldbank.org/en/topic/regional-integration/brief/belt-and-road-initiative;
Zalmay, K, White, J. P., Marshall, A. W. (1999). Strategic Appraisal: The Changing

Role of Information in Warfare. Preuzeto 10. septembra 2019, sa https://www.rand.
org/pubs/monograph_reports/MR1016.html.
63

Human Security 2019

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Human Security 2019

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

KONCEPT SMANJENJA RIZIKA OD KATASTROFA NA PRIMERU

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA LJUDSKU BEZBEDNOST U

IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI POJEDINCA U ERI 4.0

Koju bi bezbednosnu temu, naša koleginica, Svetlana Đurđević Lukić, koosnivači-

Ono što sigurno znamo je da je Svetlanu krasio smeo i izazovan um i da je u konceptu

Prošlogodišnji pobednik nagradnog konkursa, Ljubomir Mitrović, student osnov-

8 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

Centar za istraživanje javnih politika se zahvaljuje Odeljenju za demokratizaciju pri

U Beogradu, decembra 2019. godine

sekretar Fonda „Svetlana Đurđević Lukić“

Slađana ĆURČIĆ, studentkinja master studija

Sažetak: Geografski položaj i reljef zemlje, kao i klimatske specifičnosti uslovili su

Ključne reči: poplave, vanredna situacija, smanjenje rizika od katastrofa,

12 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

U svetu dinamičnih promena, kreiranje odgovora na mnogobrojne rizike, poput pri-

Tokom 2015. i 2016. godine pitanje otpornosti na prirodne opasnosti razmatrano je

Delotvorno upravljanje rizicima od katastrofa, koje doprinosi održivom razvoju,

14 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

Nov pristup smanjenju rizika od katastrofa ogleda se i u unapređenju saradnje grado-

U Srbiji je očigledno nastojanje da se prate smernice Sendai okvira: smanjenje rizika

Kao posledica formiranja prostornog ciklona, nakon dugotrajnih padavina u aprilu

Stradanje i štete na pogođenim područjima tokom majskih poplava, mogu se sagleda-

16 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

Ekonomski i ekološki aspekti bezbednosti nesumnjivo su se odrazili na zdravstve-

Očigledno je da su decenije nemara u održavanju ključne infrastrukture, izostanak

Očigledno je da visoka izloženost zemalja u okruženju rizicima od poplava, njihov

18 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

Mere preduzete tokom prethodnih pet godina u cilju smanjenja rizika

Višedecenijska praksa je pokazala da se zajednice koje spremnije dočekaju nalete

Novi Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama

Napori usmereni na unapređenje sistema i usklađivanje sa globalnim načelima

Vlada je u saradnji sa stranim partnerima i donatorima u sistemsku zaštitu i obno-

7 Prethodno - sistem zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

20 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

S obzirom da su osiguranje za slučaj elementarne nepogode i nadoknada štete iza-

Glavna slabost prethodnog Zakona o vanrednim situacijama ogledala se u nedonoše-

22 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

Takođe, izostala je izrada ključnih dokumenata, o kojima se govorilo još od 2014.

24 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

Preporuke – šta još treba da se uradi da se sistem „zaokruži”

Pored do sada preduzetih mera, pokazalo se da je za efikasnu borbu sa bujičnim po-

Prema proceni pojedinih stručnjaka, Srbiji su u narednih 10 godina potrebna ulaganja

Tehnička realizacija podrazumeva bolju opremljenost i jačanje kapaciteta svih akte-

26 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

Poplave iz 2014. godine, ali i iz narednih godina, potvrđuju potrebu za regional-

Anđelković, B., Kovač, M. (2016). Izveštaj o humanom razvoju, Srbija 2016.

Bačurin, D., Čendo-Metzinger, T. (2014). Psihosocijalni aspekti pomoći i logistička

Centar za evroatlantske studije - CEAS. (2016). Redovno u vanrednim situacijama

Delegacija EU u Srbiji. (2019). Evropska unija pomaže žrtvama poplava u Srbi-

Đorđević, Lj., Stanković, V. (2015). Analiza uticaja šteta od elementarnih nepo-

28 Ljudska bezbednost - Zbornik studentskih radova

INFORM. (2019). Indeks za upravljanje rizikom - rezultati za 2020. godinu. Dostu-

Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavodeˮ. (2019). Saopštenje za javnost. Be-

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. (2017). Obnova nakon elementarnih

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. (2018). Unapređena saradnja gra-

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. (2018). Sistemski rad na prevenciji

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. (2019). Ukupno isplaćeni korisnici

Kešetović, Ž. (2014). Kapaciteti lokalne samouprave u Srbiji za upravljanje vanred-

Kolaković, S. (2018). Upravljanje poplavama na velikim rekama kroz istoriju i nove

Marotta, N. & Zirilli, O. (2015). Disastri e catastrofi. Rimini: Maggioli Editore.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. (2019). Projekat hitne sana-