РАД СИЛЕ

Физика проучава механички рад.

Да би се вршио механички рад треба да буду испуњена два услова:

1. да делује сила
2. да се тело креће под дејством те силе

МЕХАНИЧКИ РАД не подразумева само покретање тела са једног места

на друго већ и мењање његовог облика.

СИЛА ВРШИ МЕХАНИЧКИ РАД када покреће тело, мења брзину кретања
тела или мења његов облик (деформише тело).

 ПОЗИТИВАН РАД – сила која делује у смеру кретања тела

 НЕГАТИВАН РАД – сила делује у смеру супротном од смера
кретања тела (сила трења, сила отпора средине)

ИЗВРШЕНИ РАД је сразмеран сили и дужини пута који је тело прешло

под дејством силе .

ЈЕДИНИЦА ЗА РАД - џул [J].

Рад од 1J изврши сила од 1N на путу од 1m, ако се правац силе поклапа са правцем
пута.

ВЕЋЕ ЈЕДИНИЦЕ:

КИЛОЏУЛ – 1kJ = 1000J = 103J

МЕГАЏУЛ – 1MJ = 1 000 000J = 106J

ГИГАЏУЛ – 1GJ = 1 000 000 000J = 109J

Често се дешава да се тело не креће у правцу дејства силе.

 СИЛА F СЕ РАЗЛАЖЕ НА КОМПОНЕНТЕ:

 Fn – компонента нормална на правац пута – ПАСИВНА

КОМПОНЕНТА
 Fp – компонента у правцу пута – АКТИВНА КОМПОНЕНТА

 Сила која делује у правцу нормалном на правац пута не може да

врши рад – пасивна компонента.
 За одређивање рада у оваквим случајевима потребно је одредити
интензитет активне компоненте и дужину пута који тело пређе.

РАД СИЛЕ ТЕЖЕ:

РАД СИЛЕ ТРЕЊА:

 НЕГАТИВАН РАД – сила делује у смеру супротном од смера

кретања тела (сила трења, сила отпора средине, сила теже приликом
подизања тела)
 КИНЕТИЧКА ЕНЕРГИЈА
ЕНЕРГИЈА ТЕЛА - величина која показује колики рад може да изврши
тело.

ЕНЕРГИЈА – способност вршења рада.

Тело стиче енергију уколико се над њим изврши механички рад.

МЕРНА ЈЕДИНИЦА ЗА ЕНЕРГИЈУ – џул (Ј)

МЕХАНИЧКУ ЕНЕРГИЈУ ИМАЈУ ТЕЛА која се крећу, која се налазе у

гравитационом пољу или су еластично деформисана.

МЕХАНИЧКА ЕНЕРГИЈА:

 кинетичка енергија
 потенцијална енергија

Поред механичке постоје и други видови енергије: топлотна, светлосна, електрична

КИНЕТИЧКА ЕНЕРГИЈА - eнергија коју тела имају при кретању.

Кинетичка енергија тела сразмерна је маси тела и квадрату његове

брзине.

Кинетичка енергија је СКAЛАРНА ВЕЛИЧИНА и не зависи од правца и

смера кретања тела.

ТЕЛО НЕ МОЖЕ ИМАТИ НЕГАТИВНУ КИНЕТИЧКУ ЕНЕРГИЈУ, а њена

вредност је једнака нули када тело мирује.

Impuls tela je p = mv, pa kinetičku energiju možemo zapisati i kao:

 РАД И ПРОМЕНА КИНЕТИЧКЕ
ЕНЕРГИЈЕ
Тело располаже енергијом уколико је способно да врши рад.

Да ли се енергија тела мења док оно врши рад?

Рад представља промену енергије, у овом случају кинетичке:

РАД ЈЕ ПОЗИТИВАН - ако је телу повећана кинетичка енергија, тј.

извршен је над телом.

РАД ЈЕ НЕГАТИВАН - тело врши рад против неке силе при чему му се
кинетичка енергија смањи

Пример:

1.Ако имамо куглицу која се креће по хоризонталног подлози неком брзином (трење је
занемарљиво) и на ту куглицу делујемо силом таквом да је она у правцу и смеру
кретања, та сила ће довести до повећања брзине куглице. Кинетчка енергија пре
деловања силе је мања од оне након деловањасиле, па је промена кинетичке енергије
позитивна, као и рад силе.

1.пример 2.пример

2.Када би се куглица кретала неком почетном брзином по подлози код које трење није
занемарљиво,тада би сила трења деловала на њу у правцу кретања, али у супротном
смеру. Брзина куглице би сесмањила, као и њена кинетичка енергија. У овом случају
промена кинетичке енергије (разлика крајњеи почетне вредности) је негативна, па је и
рад ове силе негативан.
пример:

– куглица удара у тело – помера га – врши рад – смањује се брзина куглице и она се
зауставља – смањује се кинетичка енергија

Вршење рада је увек праћено променом енергије.

РАД JE МЕРА ПРОМЕНЕ ЕНЕРГИЈЕ

ТЕЛУ СЕ ПОВЕЋАВА КИНЕТИЧКА ЕНЕРГИЈА - ако на њега делује сила

чији се смер деловања поклапа са смером кретања тела.

ТЕЛУ СЕ СМАЊУЈЕ КИНЕТИЧКА ЕНЕРГИЈА - ако су смерови супротни,.

У оба случаја промена кинетичке енергије тела једнака је раду

спољашње силе на том путу.

КОНЗЕРВАТИВНЕ СИЛЕ И
ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕНЕРГИЈА
ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕНЕРГИЈА - eнергија која је условљена узајамним
положајем тела или узајамним положајем честица.

ЗАВИСИ ОД узајамног распореда тела (честица) у оквиру посматраног

система.
Зависно од врсте узајамног деловања постоји:

 гравитациона потенцијална енергија

 потенцијална енергија силе еластичности
 електростатичка потенцијална енергија

Пример: РАД СИЛЕ ТЕЖЕ

Пример: КРЕТАЊЕ ТЕЛА НИЗ СТРМУ РАВАН

Закључак: Без обзира да ли тело прелази висинску разлику h по

вертикалној линији или по косој линији рад силе теже је исти.

Укупан рад који врши сила теже при кретању по произвољној путањи
увек је једнак производу силе теже и висинске разлике почетне и
крајње тачке.

РАД СИЛЕ ТЕЖЕ НЕ ЗАВИСИ од облика путање по којој се тело креће

РАД СИЛЕ ТЕЖЕ ОДРЕЂЕН ЈЕ само његовим почетним и крајњим

положајима.
КОНЗЕРВАТИВНА СИЛА - сила чији рад зависи само од почетног и
крајњег положаја 

РАД КОНЗЕРВАТИВНЕ СИЛЕ НЕ ЗАВИСИ од облика нити дужине путање

којом се тело креће.

Пример: КРЕТАЊЕ ПО ЗАТВОРЕНОЈ ПУТАЊИ

РАД КОНЗЕРВАТИВНЕ СИЛЕ ЈЕДНАК ЈЕ НУЛИ - aко се почетни и крајњи

положај поклапају.

КОНЗЕРВАТИВНЕ СИЛЕ – сила теже, сила еластичности, сила

елетричног поља…

НЕКОНЗЕРВАТИВНЕ СИЛЕ - силе које врше рад kада рад зависи од

облика путање по којој тело прелази из једног положаја у други

НЕКОНЗЕРВАТИВНЕ СИЛЕ – сила трења, сила отпора средине…

 ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕНЕРГИЈА
ГРАВИТАЦИОНЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ
Укупна механичка енергија тела једнака је збиру његове кинетичке и
потенцијалне енергије.

потенцијална енергија зависи од узајамног распореда тела (честица) у оквиру

посматраног система.

Зависно од врсте узајамног деловања постоји:

 гравитациона потенцијална енергија

 потенцијална енергија силе еластичности
 електростатичка потенцијална енергија

примери:

 цреп на крову, књига на столу, јабука на дрвету (узајамни положај тела);

 а такође и сабијена опруга, сабијен ваздух, истегнута гума (узајамни положај
молекула) – услед еластичних сила враћају се у првобитни облик и врше рад

ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕНЕРГИЈА ТЕЛА У БЛИЗИНИ ЗЕМЉЕ

(ovaj deo mozda ne treba)

Ако тело у пољу Земљине теже пређе из положаја на висини h 1 у
положај на висини h2, рад силе теже је:

Тело масе m на висини h изнад површине Земље има потенцијалну

енергију:

ВРЕДНОСТ ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ ТЕЛА ИЛИ СИСТЕМА ТЕЛА

ЗАВИСИ ОД ИЗБОРА НУЛТОГ НИВОА.

Обично се висина тела до које је тело подигнуто рачуна у односу на

површину Земље. У том случају, површина Земље је нулти ниво
гравитационе потенцијалне енергије.

За нулти ниво потенцијалне енергије силе еластичности обично се

узима положај опруге када она није деформисана или када се налази у
стању равнотеже

Потенцијална енергија може да се дефинише само у оним системима у

којима између тела делују конзервативне силе.

ГРАВИТАЦИОНА ПОТЕНЦИЈАЛНА
ЕНЕРГИЈА
Рад конзервативне силе једнак је разлици потенцијалних енергија у
почетном и крајњем положају (положаји се посматрају у односу

нареферентни ниво, обично површину Земље):

У случају да тело слободно пада са висине х, то је уједно и почетни

положај, х1 = х, а у крајњем положају је х2 = 0; добијамо да је

гравитациона потенцијална енергија тела у односу на површину Земље

износи:
 ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕНЕРГИЈА
ЕЛАСТИЧНЕ ОПРУГЕ
Када се сабијена опруга ослободи делује еластична сила која гура тело (коцку,
лоптицу…) и тело се креће неком брзином. Том приликом је опруга односно сила
еластичности опруге извршила рад над телом.

где је:

k [N/m] – коефицијент еластичности опруге

x – удаљеност тела од равнотежног положаја

(положај тела на опрузи у случају када она није деформисана,x = 0);

МИНУС означава чињеницу да сила еластичности увек тежи да врати

опругу у недеформисано стање.

(приликом цртања и писања формуле додати знак минус, пошто је на слици приказана
сила еластичности)

пошто деформисана опруга има способност да врши рад, она располаже одговарајућом
енергијом.
ИНТЕНЗИТЕТ СПОЉАШЊЕ СИЛЕ КОЈОМ ЈЕ ОПРУГА САБИЈЕНА у
граничном случају једнак је интензитету силе еластичности.
Представља се истом формулом, са супротним знаком:

Пошто сила нема константну вредност током целог пута рад се не може
израчунати као производ силе и пређеног пута, већ треба узети
СРЕДЊУ ВРЕДНОСТ СИЛЕ. Пошто интензитет силе сразмеран
растојању x (линеарна зависност), средња вредност је једнака
аритметичкој средини.

РАД СПОЉАШЊЕ СИЛЕ ПРИ САБИЈАЊУ ОДНОСНО ИСТЕЗАЊУ ОПРУГЕ

(у описаном примеру – сабијање опруге):

ПРИ САБИЈАЊУ ОПРУГЕ РАД ЕЛАСТИЧНЕ СИЛЕ ЈЕ НЕГАТИВАН, јер је

смер њеног деловања супротан од смера померања тела (смера
сабијања).

Ако сабијену опругу пустимо, сила еластичности помера тело и врши

позитиван рад – смер деловања еластичне силе поклапа се са смером
померања тела. Том приликом опруга се враћа у недеформисано
(равнотежно) стање.

Пошто може да врши рад деформисана опруга располаже

потенцијалном енергијом.
При преласку опруге из једног у друго деформисано стање рад
еластичне силе једнак је промени (разлици) потенцијалних енергија у
почетном и крајњем стању.

СНАГА
СНАГА - брзина вршења механичког рада.

Снага је бројно једнака раду који се изврши у јединици времена.

ЈЕДИНИЦА ЗА СНАГУ - ват (W).

Снагу од 1W има она машина која сваког секунда изврши рад од 1J.

ВЕЋЕ ЈЕДИНИЦЕ:

КИЛОВАТ - 1kW = 1000W = 103W

МЕГАВАТ - 1MW = 1 000 000W = 106W

ГИГАВАТ - 1GW = 1 000 000 000W = 109W

Некада се користила јединица за снагу коњска снага (KS).

1KS=736W 1kW=1,36KS

Снага је једнака производу силе и брзине коју је тело добило услед

дејства силе.
Ако је позната снага може да се израчуна рад: P= At
РАД, СНАГА И КИНЕТИЧКА
ЕНЕРГИЈА КОД РОТАЦИОНОГ
КРЕТАЊА
Аналогија између физичких величина за транслаторно и ротационо
кретање:

Транслаторно кретање Ротационо кретање

пређени пут [s] описани угао [ θ]

брзина [ ⃗v ] угаона брзина [ ω⃗ ]

маса [m] момент инерције [I ]

сила [ F⃗ ] момент силе [ M⃗ ]

РАД КОД РОТАЦИОНОГ КРЕТАЊА:

A=F⋅s  A=M⋅θ
Код ротационог кретања рад врши момент тангенцијалне силе.

РАД МОМЕНТА СИЛЕ једнак је производу момента силе и угла за који

се круто тело обрне око непокретне осе ротације док на њега делује
момент силе.

ПОЗИТИВАН РАД – смер момента силе се поклапа са смером угаоног

помераја

НЕГАТИВАН РАД – смер момента силе је супротан од смера угаоног

помераја
КИНЕТИЧКА ЕНЕРГИЈА КОД РОТАЦИОНОГ КРЕТАЊА:
2
mv 2 Iω
Ek = Ek =
2  2
Кинетичка енергија ротационог кретања тела једнака је половини
производа момента инерције и квадрата његове угаоне брзине.

КОТРЉАЊЕ ТЕЛА – тело које се истовремено креће и ротационо и

транслаторно

КИНЕТИЧКА ЕНЕРГИЈА ТЕЛА КОЈЕ СЕ КОТРЉА једнака је збиру

кинетичке енергије транслаторног и кинетичке енергије ротационог
кретања тела.

mv 2 Iω2
Ek = +
2 2
СНАГА КОД РОТАЦИОНОГ КРЕТАЊА:

P=F⋅v  P=M⋅ω
Снага код ротационог кретања једнака је поизводу момента силе, под
чијим дејством се врши ротација и угаоне брзине крутог тела.

При одређеној снази обртни момент биће утолико већи уколико је

угаона брзина мања и обрнуто.

На овом принципу се заснива рад мењача код аутомобила. Због овога се на успону
смањује брзине аутомобила да би покретачки обртни момент мотора био већи.

Додатак:
 l
θ=
r
Дужина кружног лука једнака
је пређеном путу који тачка
пређе за одређени временски
интервал:

s
θ=
l=s r
 ИЗОЛОВАНИ СИСТЕМИ
ФИЗИЧКИ СИСТЕМ - скуп физичких тела која међусобно интерагују или
учествују у некој физичкој појави. Тела која чине један физички систем могу да
интерагују и са телима изван тог система.

ФИЗИЧКИ СИСТЕМ је свако појединачно тело или група тела која имају
неку заједничку особину.

Пример: учионица – одређена група тела припада неком одређеном делу простора

Пример: Сунчев систем – сва тела која припадају Сунчевом систему

УНУТРАШЊЕ ТЕЛО СИСТЕМА је свако тело које припада датом систему.

СПОЉАШЊЕ ТЕЛО је свако тело које не припада изабраном систему.

УНУТРАШЊЕ СИЛЕ - силе које делују између тела унутар система

СПОЉАШЊЕ СИЛЕ - силе којима тела система узајамно делују са

телима изван система.

ИЗОЛОВАНИ ФИЗИЧКИ СИСТЕМ је систем који је изолован од

спољашњих утицаја. У њему делују само унутрашње силе.

Дејство спољашњих сила је уравнотежено или не постоји, односно

може да се занемари.

Резултанта спољашњих сила је једнака нули или су те силе много

слабије од унутрашњих сила.

укупна вредност посматране физичке величине у изолованом систему

тела се не мења без обзира на промене унутар тог система.
 ЗАКОН ОДРЖАЊА ЕНЕРГИЈЕ У
МЕХАНИЦИ
ЗАКОН ОДРЖАЊА ЕНЕРГИЈЕ:

Енергија се не може створити ни уништити, већ само прелази са једног

тела на друго или се претвара из једног облика у други.

Ако су све унутрашње силе конзервативне, механичка енергија

система се одржава. Кинетичке и потенцијалне енергије појединих
тела у систему могу да се мењају, али збир кинетичких и
потенцијалних енергија свих тела остаје исти у сваком тренутку.

ПРИМЕРИ:
Слободан пад – Тело масе 1kg, висина 30m
Тачка A Тачка B Тачка C

Ek=0 Ek=50J Ek=300J

Ep=300J Ep=250J Ep=0J

E=300J E=300J E=300J

Укупна механичка енергија тела које слободно пада једнака је у сваком

положају – остаје стална током кретања тела. Она је једнака
потенцијалној енергији којом тело располаже када се налази у
највишем положају, односно кинетичкој енергији у тренутку пада тела.

потенцијална на почетку = кинетичка на крају

 Хитац навише

Математичко клатно

Између равнотежног и амплитудног положаја вредност укупне енергије

једнака је збиру кинетичке и потенцијалне енергије:
 Осциловање тела закаченог за еластичну опругу

Између равнотежног и амплитудног положаја вредност укупне енергије

једнака је збиру кинетичке и потенцијалне енергије:

ЦЕНТАР МАСЕ
Ако у систему имамо одређен број тела, тада можемо да дефинишемо
ЦЕНТАР МАСЕ тог система као једну тачку чије особине (положај у
координатном систему, брзина, убрзање) одговарају особинама целог
посматраног система.

ПОЛОЖАЈ ЦЕНТРА МАСЕ

Положај сваке тачке система одређен је њеним вектором положаја, r⃗.
Вектор положаја центра масе система сачињеног од n тела (n – број
тела у систему) рачуна се као:

У имениоцу овог разломка је укупна маса система (М), збир маса свих
тела.

Координате центра масе рачунају се:

За случај осталих координата (y, z) принцип је исти, само се узимају

координате тачака система везане за те осе.

Интензитет вектора положаја материјалне тачке рачуна се на основу

њених координата, као што смо до сада радили:

БРЗИНА ЦЕНТРА МАСЕ

Вектор брзине центра масе рачуна се по формули:

Бројна вредност брзине центра масе добија се на основу њених
компоненти у правцима оса координатног система, док се те
компоненте рачунају као (дато је само за правац x-осе):

УБРЗАЊЕ ЦЕНТРА МАСЕ

Вектор убрзања центра масе и његов интензитет рачунају се на исти

начин као и вектор, тј. Интензитет њене брзине:

Други Њутнов закон за центар масе може се писати у облику:

ЗАКОН ОДРЖАЊА ИМПУЛСА

Укупан импулс физичког система, који је састављен од више тела,
једнак је збиру импулса свих тела која се налазе у систему.
Закон одржања импулса важи само у инерцијалним референтним
системима. У неинерцијалним системима, поред унутрашњих сила
постоје и инерцијалне силе, тако да се овај физички систем не може
сматрати изолованим.

Закон одржања импулса:

У инерцијалном референтном систему укупан импулс изолованог

система тела (честица) не мења се у току времена.

Пример 1: Колица А, масе m1, и колица В, масе m2, везана су концем. Између колица се
налази сабијена еластична опруга. Када се конац пресече, опруга се ослободи и
покрене колица, сопштавајући им брзине v1 односно v2.

Пошто је у изолованом систему колица-опруга укупни импулс система на почетку је био

једнак нули:

и после истезања опруге, на основну закона одржања импулса, збир импулса колица
мора бити једнак нули:
То је могуће само ако су импулси колица једнаки по интензитету и правцу, а супротних
смерова.

Колица за исто време пређу путеве:

тако да је:

Пример 2: У цеви се налази сабијена спирална опруга. На оба краја опруге прислоњене
су куглице – једна је од дрвета, масе m1, а друга од метала, масе m2. Кугле имају
једнаке полупречнике. Када се отпусти, еластична опруга се истегне и сила
еластичности делује на кугле и саопштава им брзине v1 односно v2.

Пошто је у изолованом систему кугле-опруга укупни импулс система на почетку је био

једнак нули:

и после истезања опруге, на основну закона одржања импулса, збир импулса кугли
мора бити једнак нули:

То је могуће само ако су импулси кугли једнаки по интензитету и правцу, а супротних

смерова.
ПРИМЕРИ:

Пример: Чамац се налази на мирној води. Човек на чамцу и чамац могу се сматрати као
изоловани систем. Ако човек мирује онда је укупан импулс система једнак нули.

Ходањем по чамцу човек стиче извесни импулс у правцу и смеру кретања. Према
закону одржања импулса, чамац ће добити исти толики импулс у супротоном смеру.
Трење између чамца и воде је занемарљиво.

Пример: Човек трчи у сусрет колицима која се крећу. Човек ускочи у колица и не креће
се у односу на њих.

Пример: Кретање ракета и космичких бродова

Напомена: Приликом кретања ракете долази до сагоревања горива – избацивања

гасова што доводи до смањења масе ракете.

Пример: Узмак

После опаљивања из пушке, осети се трзај уназад преко кундака. При томе томе је
импулс метка једнак по интензитету и правцу импулсу пушке, а супротног је смера.

Пример: Човек стоји у чамцу, који се налази на површини воде језера. Човек баци лопту
у хоризонталном правцу, чамац се помера у супротном смеру.

Пример:

На леду се налази дрвени сандук масе 400kg. У сандук удари метак, масе 10g, који се
кретао брзином 3oo m/s у хоризонталном правцу. Колику брзину добије сандук при
овоме, ако се метак у њему заглави? Трење занемарити.

ЗАКОН ОДРЖАЊА МОМЕНТА

ИМПУЛСА
Теже ће се променити угаона  брзина ако је тело инертније при ротацији, односно ако
му је већи момент инерције
 МОМЕНТ ИМПУЛСА се обележава словом L.

МОМЕНТ ИМПУЛСА ЈЕ ВЕКТОРСКА ВЕЛИЧИНА.

 ИНТЕНЗИТЕТ – једнак производу интензитета угаоне брзине и

момента инерције
 ПРАВАЦ И СМЕР – исти као правац и смер вектора угаоне брзине

Момент импулса материјалне тачке (односно малог тела) која се креће по кружној
путањи полупречника r:

МЕРНА ЈЕДИНИЦА ЗА МОМЕНТ ИМПУЛСА:

ОСНОВНИ ЗАКОН ДИНАМИКЕ може да се формулише и у следећем

облику:

Промена момента импулса у јединици времена једнака је моменту силе

која делује на тело.

У ИЗОЛОВАНОМ ФИЗИЧКОМ СИСТЕМУ МОМЕНТ СПОЉАШЊИХ СИЛА ЈЕ

ЈЕДНАК НУЛИ. Па ће у складу са основним законом динамике ротације
И ПРОМЕНА МОМЕНТА ИМПУЛСА СИСТЕМА БИТИ ЈЕДНАКА НУЛИ.

па је:
ЗАКОН ОДРЖАЊА МОМЕНТА ИМПУЛСА:

Ако је резултујући момент силе који делује на физички систем једнак

нули, укупан момент импулса система је константан током времена.

Када се момент инерције смањује повећава се угаона брзина и

обрнуто.

овај закон може да се примени и у неизолованим системима ако је

резултујући момент силе једнак нули.

ЕЛАСТИЧНИ И НЕЕЛАСТИЧНИ
СУДАРИ
ЕЛАСТИЧАН СУДАР - укупна кинетичка енергија тела при судару се не
мења – кинетичка енергија може да пређе са једног тела на друго, али
њена укупна вредност пре и после судара остаје иста

НЕЕЛАСТИЧАН СУДАР - укупна кинетичка енергија тела мења се при

судару – део кинетичке енергије прелази у потенцијалну или друге
облике енергије, укупна енергија је сачувана али не и укупна
кинетичка енергија

ЦЕНТРАЛНИ СУДАР - судар две кугле, чији се центри крећу дуж једне
праве

ЕЛАСТИЧАН СУДАР

1. долази до еластичне деформације

2. део укупне енергије прелази у потенцијалну енергију еластичне
деформације
3. После судара и одбијања тела, целокупна потенцијална енергија
еластичне деформације тела поново прелази у кинетичку.
4. приликом судара није дошло до губитка механичке енергије.

АПСОЛУТНО ЕЛАСТИЧАН СУДАР - eластичан судар при коме кинетичка

енергија система остаје непромењена
Ако су масе куглица једнаке, куглица 2 је пре судара мировала, после судара куглица 1
се зауставља и предаје своју енергију куглици 2, која одлази истом брзином којом је
куглица 1 ударила у њу.

НЕЕЛАСТИЧАН СУДАР
1. деформације које настају на телима су трајне
2. део кинетичке енергије тела се претворио у други облик
(унутрашња енергија система)
3. Збир кинетичких енергија пре судара није једнак збиру
кинетичких енергија после судара – не важи закон одржања
кинетичке енергије.

АПСОЛУТНО НЕЕЛАСТИЧАН СУДАР - aко се тела током нееластичног

судара и после судара наставе да се крећу заједно
Применом закона одржања импулса добија се:

НАПОМЕНА:

За све сударе важи закон одржања импулса, а закон одржања

енергије важи само за еластичне сударе.