„Hemijski“ 

i „biološki“ lekovi

MEHANIZMI DEJSTVA BIOLOŠKIH 
LEKOVA
Miroslav Savić
Katedra za farmakologiju 
Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu

Biološki lekovi Hemijski lekovi

Veličina Veliki Mali

Protein

Osobine
Struktura Kompleksna Jednostavna

Stabilnost Kompleksna degradacija Stabilni

Svi živi organizmi sastavljeni su od istog
materijala... biomolekula Varijabilnost Heterogeni proizvodi Jedna definisana struktura

Jedinstvena banka živih ćelija; Predvidiva hemijska reakcija;
Proizvodnja Nije verovatno da se dobiju iste kopije Može se postići identična kopija
Tipična ćelija Šećer
Mnogi proizvodi su dobro karakterisani;
Karakterizacija Korelacija strukture i funkcije nije uvek jasna
Puna karakterizacija

Stabilnost Osetljivi na uslove čuvanja i rukovanja Stabilniji

Mast Imunogenost Viši potencijal Niži potencijal

 • Menotrofin (LH/FSH ekstrakt iz humanog urina)
• Urofolitropin (FSH ekstrakt iz humanog urina)
• Streptokinaza (protein in Streptococcus kulture)
• Hijaluronidaza (ekstrakt iz testisa govečeta ili ovna)
• Botulinusni toksin tipa A (protein iz kulture Clostridium botulinum)

• Heparin
• Hondroitin sulfat
• Natrijum hijaluronat  (glikozaminoglikani)

• Cerebrolizin (niskomolekularna frakcija
fosfolipida ekstrahovanih iz svinjskog mozga)

Da li su onda biološki lekovi:
• Antibiotici?
• Adrenalin?
• Estradiol?
• ...?

• JESU... I NISU
 • Aspirin  180 
1950
• Adrenalin 333
• Ampicilin 371
• Svetska zdravstvena organizacija “biološkim” analitom smatra  • Estradiol 376
onu lekovitu supstancu koja je  • Insulin 5808
“…biološkog porekla, a ne može se adekvatno karakterisati  • Hormon rasta 22K
hemijskim i/ili fizičkim metodama, isključivo…” • Rekombinantna hepatitis‐B vakcina 28K
2012
(WHO, Tech. Rep. Ser. 800, 1990, 181‐213).  • Eritropoetin ~30.6K
• Ovo je praktična definicija, koja povezuje strukturnu  • Aktivator tkivnog plazminogena ~65K
kompleksnost materijala koji se standardizuje sa aktuelnim  • Albumin 67K
mogućnostima analitičkih metoda • Anti‐TNF receptor Mab 150K
• Faktor koagulacije VIII ~280K
• Virusni vektori za isporuku gena >100kb DNK
• Meningococcus vakcina
• Matične ćelije
• Organi

Biotehnološka revolucija

• DNK kodira RNK koji daje protein
• Prema IMS health, svetski promet svih  – Unutar ćelije
bioloških lekova dostigao je 130 milijardi USD  • Manipulacija DNK; Manipulacija ćelijama; 
u 2009, a procena iz 2010 predviđa da će  Dobijanje željenog proteina
2015. dostići 158 milijardi USD
Gen od interesa
GoI

Biologics market worth $158bn by 2015, Survey conducted by Global Industry  Željeni
protein
Analysts, http://www.in‐
pharmatechnologist.com/content/view/print/316757
DNK plazmid
Sadrži gen od interesa
Ćelija izbora
 SAVREMENI BIOLOŠKI LEKOVI James Watson i Francis Crick
• 1953.
1982 i dalje... BIOFARMACEUTICI
• Otkriće strukture  
duplog heliksa DNK 
1973-1981 REKOMBINANTNA DNK TEHNOLOGIJA korišćenjem 
rendgenske fotografije
1954-1972 STRUKTURA GENA

Pre-1953 EKSTRAKCIJA IZ PRIRODNIH IZVORA

Paul Berg, Stanley Cohen, Herbert 
Boyer César Milstein i Georges Köhler
• 1975.
• 1972.
• Dobijanje 
• Razvoj rekombinantne DNK  monoklonskih 
tehnologije, metode  antitela iz 
insertovanja genetskog  imunizovanih miševa 
materijala jednog organizma u  imortalizovanog 
drugi hibridoma; kasniji 
dobitnici Nobelove 
nagrade
 Savremena istorija bioloških lekova
Savremena istorija bioloških lekova
• 1982 – Humani insulin odobren od strane FDA
• 1985 – Odobren humani hormon rasta
• 1986 – Registrovana vakcina za hepatitis B – prva 
rekombinantna vakcina
• 1986 – Muromonab‐CD3 odobren u indikaciji 
reverzije akutnog odbacivanja transplantiranog 
• 1982 – Humani insulin bubrega – prvo monoklonsko antitelo odobreno za 
odobren od strane FDA terapiju
• 1997 – Rituksimab odobren od strane FDA – prvo 
monoklonsko anitelo u tretmanu kancera (non‐
Hodgkin‐ov limfom) 

Ekspresioni sistemi
Identifikovati i
izolovati gen koji će
proizvoditi medicinski Validacija procesa u cilju
koristan protein uklanjanja virusa, DNK i
Ubacivanje
Biološki lekovi Finalni proteina mora da toksina iz proteinskog
gena u DNK proizvoda.
ima preciznu sekvencu aminokiselina, sa
vektore odgovarajućim trodimenzionalnim
oblikom
Ekstrakcija/
Tipičan proces proizvodnje proteina Prečišćavanje/
Razblaživanje Humans
Transfer u ćeliju domaćina
Ekspresija Fermentacija je gajenje
Screening/Selekcija ćelija domaćina u velikim
količinama, tako da gen u
DNK vektori se koriste njima može da produkuje
za ubacivanje gena u željeni protein u velikim
novi organizam. Obično količinama.
plazmidi (bakterijska
DNK koja može da se
replikuje van
hromozoma).
Geni ne daju proteine van
žive ćelije, zato se gen
mora ubaciti u živu ćeliju
(ćelija domaćina) Fermentacione jedinice. Ćelije
Ćelije ovarijuma kineskog hrčka domaćina se uzgajaju u
uvedene su 1960-ih kao idealna bioreaktorima napunjenim
ćelijska linija za genetičke studije medijumom koji obezbeđuje rast
 Taligluceraza alfa, modifikovani humani enzim ‐glukocerebrozidaza
dobija se u bioreaktorima sa genetski inženjerizovanim ćelijama šargarepe, a 
indikovana je kao supstituciona terapija kod Gaucher‐ove bolesti
Biofarmaceutici: savremeni ekspresioni sistemi

58 novih biofarmaceutskih proizvoda odobrenih

u periodu 2006-2010

32 – Ovarijalne ćelije kineskog hrčka

17 – E.coli
4 - S. cerevisiae
2 - Transgene životinje
2 - Ćelije insekata
1 - Pichia pastoris
Walsh, G [2010] Nature Biotechnology 28: 917-924

Biološki proizvodi • Sve strukture, svi postupci
Biološki lekovi • neophodnost primene bioloških
metoda za punu karakterizaciju
• Proizvodi dobijeni iz krvi, urina
• Vakcine
Biotehnološki  • Klasični
• Rekombinantni proteini lekovi • Visoko‐tehnološki

• Monoklonska antitela
• sofisticirane metode biotehnologije
• Proizvodni napredne terapije: • hemijska sinteza

Biofarmaceutici • procedure genske terapije, somatske

ćelijske terapije ili bioinženjeringa
Genska terapija tkiva

Ćelijska terapija
 • Sve strukture, svi postupci
• Neophodnost primene
Biološki lekovi bioloških metoda za punu Biološki lekovi
karakterizaciju
• Biološki lekovi koji se 
Biotehnološki  Biotehnološki  proizvode korišćenjem
metoda biotehnologije
lekovi lekovi • Klasični
• Visoko‐tehnološki

Biofarmaceutici Biofarmaceutici

• Sve strukture, svi postupci
Biološki lekovi Biološki lekovi • neophodnost primene bioloških
metoda za punu karakterizaciju

Biotehnološki 
lekovi Biotehnološki  • Klasični
• Visoko‐tehnološki
lekovi
• Svi proizvodi koji sadrže proteine ili
nukleinske kiseline, a koji su
proizvedeni svim onim tehnikama • sofisticirane metode biotehnologije
koje isključuju direktnu ekstrakciju iz • hemijska sinteza
Biofarmaceutici nativnog biološkog izvora:
• sofisticirane metode biotehnologije Biofarmaceutici • procedure genske terapije, somatske
ćelijske terapije ili bioinženjeringa
• hemijska sinteza tkiva
• procedure genske terapije, somatske
ćelijske terapije ili bioinženjeringa
tkiva

Uočava se potreba da se u klasifikaciju uvede i kategorija graničnih proizvoda,

koji pored osobina bioloških lekova imaju i osobine konvencionalnih hemijskih
lekova
Strukturna kompleksnost bioloških 
HPLC terapijskog insulina
lekova
• Strukturna kompleksnost bioloških lekova je posledica njihove 
hemijske prirode
• Dok su hemijski lekovi najčešće relativno male molekulske 
mase, reda veličine nekoliko stotina do oko hiljadu daltona, 
biološki lekovi imaju mnogostruko veće molekulske mase
• Kao primer, faktor koagulacije VIII, korišćen u tretmanu 
hemofilije, ima primarnu strukturu koju formira 2361 
aminokiselina, sa ukupnom molekulskom masom od 268.000. 
Brojni drugi terapijski važni proteini imaju sličan stepen 
kompleksnosti, tako da je molekulska masa monoklonskih 
antitela oko 150.000
1925 1995
Preparat iz 1925. nije moguće podvrći savremenoj HPLC analizi

Peptidno mapiranje je osnovna tehnika za  analiziranje 
proteina Heterogenost bioloških lekova
Somatropin (191 aminokiselina, Faktor VIII (2361 aminokiselina, 
molekulska masa 22.000) molekulska masa 268.000)
• Nekada je heteregenost terapijski neophodna i stoga namerna, 
kao što je slučaj kod primene složenih mešavina mikrobnih 
• Razgradni peptidi: • Razgradni peptidi:
antigena, koji treba da oponašaju infekciju patogenim 
• 3‐1014 • 3‐10108 organizmom i izazovu zaštitni imunski odgovor širokog spektra
• 11‐20 5 • 11‐20 53 • U drugim slučajevima, heterogenost je povezana sa prirodom 
• >20 1 • >20 28 biosinteze, koja rezultuje formiranjem više srodnih, ali hemijski 
• Nerešivo (za sada) različitih molekulskih struktura
• Glikozilacija je proces u kome se odvija vezivanje ugljenohidratnih 
grupa za specifična mesta proteina i, za razliku od sinteze 
proteina, ne zavisi od genskog obrasca 
 Epoetini Promet lekova u svetu 2000
• Usled razlika u glikozilaciji, rHuEPO Ugljovodonični bočni
danas postoji pet bioloških lanci R.b. Zaštićeni Firma tip USD
lekova dobijenih 1 Losec/Prilosec AstraZenca hemijski 6,260
rekombinantom tehnologijom 2 Zocor Merck / Sanofi-Aventis hemijski 5,328
koji imaju istovetnu primarnu 3 Lipitor Pfizer / Astellas hemijski 5,207
strukturu eritropoetina, a
4 Epogen/Procrit J&J / Amgen biološki 4,672
označavaju se kao epoetin Receptor 1 Receptor 2
alfa, epoetin beta, epoetin 5 Norvasc Pfizer hemijski 3,361
kapa, epoetin teta i epoetin 6 Pravachol BMS / Daiichi Sankyo hemijski 2,866
zeta; dodatno, postoji oblik u 7 Prozac Eli Lilly hemijski 2,585
kome je izvršena izmena četiri
8 Zyprexa Eli Lilly hemijski 2,366
aminokiseline prirodnog
eritropoetina i koje se 9 Seroxat/Paxil IR GlaxoSmithKline hemijski 2,349
označava kao darbepoetin alfa 10 Claritin Schering-Plough hemijski 2,194
3 N-vezna i 1 O-vezno mesto
glikozilacije

Biološki lekovi su od  (sve veće) pomoći kod 
Biofarmaceutici su indikovani za više od 
teških bolesti
200 bolesti, uključujući:
Multipla skleroza: primena
rekombinantnog interferona-beta je
dramatično poboljšala kvalitet
• Kancer života kod ovih pacijenata, sa
smanjenjem kriza za 30%.1
• Diabetes mellitus
Reumatoidni artritis: Nove
• Alzheimer‐ov bolest terapije suzbijaju pogoršanje
stanja zglobova nakon 48 h
od uvođenja tretmana 2
• Hepatitis B i C
• Multipla skleroza Kancer: Nova monoklonska
antitela napadaju samo
• HIV/AIDS kancerske ćelije i manje su
toksična od hemoterapije 3

• Reumatoidni artritis Dijabetes: Analozi insulina

omogućuju bolju kontrolu
•Kardiovaskularne bolesti šećera u krvi i smanjuju
komplikacije bolesti 4
1- National Institute of Neurological Disorders and Stroke. NINDS Multiple Sclerosis Information Page. http://ms.about.com/od/treatments/a/ms_treatment.htm
2- http://www.enlivenservices.com/ra/gettingstarted/results-side-effects/
3- http://www.cancer.org/docroot/ETO/content/ETO_1_4X_Monoclonal_Antibody_Therapy_Passive_Immunotherapy.asp
4- Israel Hartman. Insulin Analogs: Impact on Treatment Success, Satisfaction, Quality of Life, and Adherence. Clinical Medicine and Research. Vol 6 (2): 54-67.
2008.
Primeri važnih bioloških lekova Biološki lekovi u terapiji kancera
Klinička ispitivanja monoklonskih antitela su u toku za većinu tipova kancera... Do
Zaštićeno ime Indikacije Razvijen sada registrovani:

Epogen® Anemija Amgen

Procrit® Zaštićen naziv Indikacije Godina
uvođenja-SAD
Rebotron® Hepatitis B,C,D Schering-Plough Rituxan® Non-Hodgkinov limfom 1997
Intron-A® Leukemija, Limfom Roche
Herceptin® Kancer dojke 1998
Roferon®
Mylotarg® Akutna mijelogena leukemija 2000
Humulin® Dijabetes Eli Lilly,
Lantus® Sanofi Aventis Campath® Hronična limfocitna leukemija 2001
Levemir® NovoNordisk
Zevalin® Non-Hodgkinov limfom 2002
Betaseron® Multipla skleroza Bayer Bexxar® Non-Hodgkinov limfom 2003
Rebif® Serono
Erbitux® Kolorektalni kancer 2004
kanceri glave i vrata 2006
Saizen® Kontrola rasta Serono
Avastin® Kolorektalni kancer 2004
Enbrel® Artritis, Amgen, Wyeth www.cancer.org
Psorijaza

Lekovi za retke bolesti Lekovi za retke bolesti
• U literaturi je opisano između 6000 i 8000 bolesti čija  • Više od 200 retkih bolesti ima specifično dizajnirane lekove, s 
pojava u opštoj populaciji nije uobičajena. U oko 80%  time da postoje situacije kada je jedan lek namenjen za 
slučajeva zna se da postoji genetska osnova, odnosno  lečenje više retkih bolesti
predispozicija za razvoj ovakvih bolesti  • Najviše odobrenih lekova ima za deficijenciju hormona rasta 
• U Evropskoj uniji se neko oboljenje ili poremećaj  (9), AIDS (8), akutnu limfoblastnu leukemiju, hemofiliju A, 
definiše kao retko kada je učestalost manja od 1 na  hemofiliju B, multipli mijelom i respiratorni distres sindrom u 
2000 (odnosno 5 na 10000) stanovnika, uz uslov da  infanata (po 6), akutnu mijeloidnu leukemiju, Kaposi‐ev 
bolest ugrožava život ili je hronično  sarkom, multiplu sklerozu i Pneumocystis carinii pneumoniju 
onesposobljavajuća  (po 5)
• Postoji lek odobren za primenu kod deficijencije N‐ • U nekim situacijama, kao kod AIDS‐a, bolest je tokom 
vremena prestala da bude retka, s time da retroaktivno 
acetilglutamat sintaze, koja ima procenjenu globalnu  menjanje načina registrovanja nije predviđeno 
prevalenciju od manje od 200 pacijenata 
 Lekovi za retke bolesti Primer: Gauscher‐ova bolest
• Često su u pitanju lekovi koji se dobijaju metodima  • Sa prevalencijom 1: 40‐60 000, najčešća bolest 
rekombinantne tehnologije, tako da proizvođač ima 
dodatne troškove za gradnju posebnih proizvodnih  u grupi bolesti koje se karakterišu 
kapaciteta  nakupljanjem lipida u lizozomima. U Srbiji je 
• Sponzori istraživanja, odnosno potencijalni  registrovano 37 pacijenata, od toga 9 dece
proizvođači novog leka, nemaju troškove koje inače 
regulatorne agencije naplaćuju za obradu zahteva, a  • Bolest se manifestuje promenama na 
u slučaju odobravanja stavljanja leka u promet imaju 
ekskluzivno pravo prodaje 10 godina (u EU), odnosno  različitim organima, a najčešće su zahvaćeni 
7 godina (u SAD) nakon dobijanja dozvole. Tokom  slezina, jetra, kosti, koštana srž, pluća i mozak  
ovog perioda slični proizvodi, koji su kompetitivni, ne 
mogu se naći na tržištu 

• Doživotna enzimska supstituciona terapija kod  2008

Gaucheur‐ove bolesti: zlatni standard terapije
Glukocerebrozidaza je monomerni glikoprotein od 497 aminokiselina 
koji na atomima azota sadrži četiri mesta glikozilacije  R.b. zaštićeni firma tip USD
Modifikacija terminalnih rezidua bočnih lanaca enzima, na način da  1 Lipitor Pfizer / Astellas / Almirall hemijski 13,507
umesto glukoze sadrže manozu, obezbeđuje specifično  2 Plavix BMS / Sanofi-Aventis hemijski 9,447
prepoznavanje enzima od strane karbohidratnih receptora na  3 Advair GlaxoSmithKline hemijski 7,282
4 Enbrel Wyeth / Amgen / Takeda biološki 6,455
makrofagima u slezini, jetri i kosnom tkivu
5 Diovan Novartis / Ipsen hemijski 5,825
• algluceraza‐placentarna glukocerebrozidaza (Ceredase), 1991.
6 Rituxan Roche biološki 5,481
• imigluceraza, rekombinantni oblik iz ovarijuma kineskog hrčka  7 Remicade SGP / J&J biološki 5,293
(Cerezyme), 1994.  8 Nexium AstraZeneca hemijski 5,200
• velagluceraza alfa, genetska aktivacija iz humanih fibroblasta  9 Epogen/Procrit J&J / Amgen / Kirin biološki 5,162
(VPRIV), 2010. 10 Avastin Roche biološki 4,818
• taligluceraza alfa, rekombinantna glukocerebrozidaza iz ćelija 
šargarepe, (UPLYSO), verovatno april 2012. 
 2014: projekcija

R.b. zaštićeni firma tip USD

1 Avastin Roche biološki 9,232
2 Humira Abbott / Eisai biološki 9,134
3 Rituxan Roche biološki 7,815
4 Enbrel Wyeth / Amgen / Takeda biološki 6,583
5 Lantus Sanofi-Aventis biološki 6,386
6 Herceptin Roche biološki 5,796
7 Crestor AstraZeneca hemijski 5,739
8 Spiriva Boehringer Ingelheim hemijski 5,552
9 Remicade SGP / J&J biološki 5,220
10 Gleevec/Glivec Novartis hemijski 5,136

Biološki lekovi u razvoju
Predviđanje 10 najprodavanijih lekova u 2016.
Rank  Product Company(s) Technology 2009  2016
($bn) ($bn)

1 Humira Abbott Laboratories/Eisai  Monoclonal 5.6 10.1

antibody
2  Avastin Roche Monoclonal 5.7  8.9
antibody
3  Enbrel Amgen/Pfizer/Takeda Recombinant 6.5 7.3
Product
4  Rituxan Roche/Biogen Idec Monoclonal 5.6  6.8 
antibody
5  Crestor AstraZeneca Shionogi Chiesi  Small molecule 4.8  6.3 
chemistry
6  Herceptin Roche Monoclonal 4.9 6.2
antibody
7 Remicade Johnson & Johnson Merck & Co Mitsubishi Tanabe Monoclonal 5.9 5.7
antibody
8 Lantus Sanofi‐Aventis Recombinant 4.3  5.3
product
9  Advair/Sereti GlaxoSmithKline/Almirall/Others Small molecule 8.0  5.2
de chemistry
10  Prolia Amgen/Daiichi Sankyo/ Monoclonal 0  5.2
GlaxoSmithKline antibody

Izvor: Evaluate Pharma 2010

Izvor: http://www.pharma.org/files/Biotech%202008.pdf
 TGN1412, superagonist na CD28 T‐
Ključna ciljna mesta bioloških lekova u razvoju
ćelijskom receptoru

= monoklonsko antitelo; TP = terapijski protein

Biološki lekovi ‐ KONSEKVENCE
• Jenner, 1796 
• Natura enim non imperatur, nisi parendo: Novum  – prevencija variole, ali širenje sifilisa
Organum (1620), Sir Francis Bacon • St. Louis, 1901
– antitoksin protiv difterije; 13 dece umrlo od tetanusa
• “…in nature there are no rewards or  • Salk, 1950
– prve uspešne mrtve vakcine, neuspeh serijske proizvodnje
punishments; there are consequences.”
• Some Reasons Why (1881), Robert Ingersoll • RSV vakcina, 1960
– smrtni ishodi vakcinacije
• For every intended consequence, there are a  • Univ. Pennsylvania, 1999
– 18‐godišnji pacijent Jesse Gelsinger sa deficijencijom ornitin transkarbamilaze 
hundred mostly unknown unintended  umire u eksperimentu genske terapije (verovatni uzrok: masivni imunski 
odgovor na adenovirusni vektor)
consequences that we must address... • Rotavirus vakcina, 2000 
• FDA reviewer’s lament – prevencija infantilne dijareje, ali pojava intussuscepcije
 Primer: kardiotoksičnost bioloških 
lekova Biološki lekovi
Srčana insuficijencija Hipotenzija
Imatinib +++ IL-2 +++ • Biološki lek je proizvod čija je aktivna supstanca 
Bevacizumab ++ Interferon +++
Trastuzumab ++ Rituksumab ++ biološka supstanca
Alemtuzumab + Cetuksimab + • Biološka supstanca je supstanca proizvedena ili 
Alemtuzumab +
ekstrahovana iz biološkog izvora i za čiju je 
karakterizaciju i određivanje kvaliteta potrebna 
kombinacija fizičko‐hemijsko‐biološkog testiranja i 
testiranja i kontrole procesa proizvodnje
Hipertenzija Aritmije • Biološki lek je lek čija je aktivna supstanca  nastala u 
Bevacizumab +++ Rituksimab ++ živom organizmu ili je izvedena iz živog organizma
IL-2 ++

Podele bioloških lekova Šta spada  u biološke lekove
• Sa aspekta procesa proizvodnje, biološki lekovi mogu biti  • Rekombinantni proteini, monoklonska 
biotehnološki izvedeni ili izvedeni iz drugih novih tehnologija, 
a mogu biti pripremljeni i korišćenjem konvencionalnijih  antitela, lekovi iz krvi i krvne plazme, 
tehnika, kao što je slučaj sa krvlju, proizvodima plazme i većim  imunološki lekovi (serumi, vakcine, alergeni), 
brojem vakcina lekovi za naprednu terapiju (lekovi za gensku 
• Sa aspekta prirode aktivne supstance, biološki lekovi se mogu  terapiju, lekovi za somatsku ćelijsku terapiju)
sastojati od celih mikroorganizama ili sisarskih ćelija ili od 
nukleinsko‐kiselinskih, proteinskih ili polisaharidnih  • Kriterijume biološkog porekla i kompleksnosti 
komponenti poreklom iz mikrobiološkog, životinjskog,  zadovoljava i veći broj drugih proizvoda, od 
humanog ili biljnog izvora
• Sa aspekta mehanizma dejstva, biološki lek može da bude 
kojih su pojedini decenijama u prometu, a koji 
terapijski  lekoviti proizvod, imunološki lekoviti proizvod,  su, generalno, “ne‐rekombinantnog porekla”
materijal transfera gena ili ćelijske terapije
 Lista bioloških lekova koji ne spadaju u kategorije 
koje kao takve razmatra savremena legislacija  ...nastavak liste
• Humani horionski gonadotropin (glikoprotein, ekstrakt iz humanog  • Tuberkulin (filtrat kulture Mycobacterium tuberculosis)
urina) • BSG za instilaciju mokraćne bešike (M. bovis,  var. BCG)
• Menotrofin (FH/FSH ekstrakt iz humanog urina) • Heparin
• Urofolitropin (FSH ekstrakt iz humanog urina) • Hondroitin sulfat
• Streptokinaza (protein in Streptococcus kulture) • Niskomolekularni heparini (dalteparin, enoksaparin, nadroparin, 
• Streptodornaza (protein in Streptococcus kulture) tinzaparin, reviparin, parnaparin, certoparin)
• Urokinaza (tkivna kultura humanih bubrežnih ćelija) • Danaparoid natrijum (mešani glukozaminoglukani)
• Aprotinin (polipetid iz pluća govečeta) • Natrijum hijaluronat  (glikozaminoglikani)
• Hijaluronidaza (ekstrakt iz testisa govečeta ili ovna) • Pankreatin (amilaza, proteaza i lipaza, pripremljeni iz pankreasa 
• Protamin (polipeptid iz sperme/testisa ribljih vrsta) sisara)
• Botulinusni toksin tipa A (protein iz kulture Clostridium botulinum) • Pankreatin/aspergilus (proteaza, lipaza i celuloza)
• Botulinusni toksin tipa B (protein iz kulture Clostridium botulinum) • Asparaginaza (enzim iz E. coli)
• Krizantaspaza (asparaginaza iz Erwinia chrysanthemi)

...nastavak liste ...nastavak liste
• Anti T‐limfocitni imunoglobulin za humanu upotrebu, životinjski  • Cerebrolizin (niskomolekularna frakcija fosfolipida ekstrahovanih iz 
(životinjski antiserum, iz kunića, konja) svinjskog mozga)
• Poliklonski ovčiji anti‐digoksin (životinjski antiserum) • Fosfolipidi goveđi/svinjski
• Insulin, svinjski; insulin, goveđi • Kolagenaza (proteolitički enzim iz Clostridium kulture)
• Pepsin; tripsin; himotripsin; glukagon (goveđi/svinjski pankreas) • Deoksiribo‐nukleaza (enzim iz pankreasa govečeta)
• Escherichia coli (Nissle 1917) (soj Escherichia coli (Nissle 1917) u  • Fibrinolizin goveđi (enzim iz plazme govečeta)
vijabilnom obliku) • Kolagen (protein iz vezivnog tkiva sisara)
• Različite mešavine bakterijskih lizata • Svinjski transfer faktor  (niskomolekularna frakcija svinjskih 
• Lactobacillus acidophilus; Lactobacillus rhamnosus leukocita)
• Timostimulin (polipetidni imunostimulišući faktor ekstrahovan iz  • Ribozomi mešavine bakterija (dezintegrisane bakterijske ćelije)
timusa teleta)
• Niskomolekularna frakcija teleće krvi
 Granični proizvodi Niskomolekularni heparini
• Peptidi, polinukleozidi, proizvodi fermentacije, semisintetski 
proizvodi; ova lista se ne može smatrati potpunom 
• Primer grupe lekova koja se regulatorno neujednačeno tretira jesu  • Regulatorno, u Evropskoj uniji je odlučeno da se predstavnici 
niskomolekularni heparini.  ove grupe tretiraju kao biološki lekovi i proizvodi koji se 
razvijaju po isteku patentne zaštite originalnih proizvoda treba 
• Ddobijaju se depolimerizacijom visoko prečišćenog  da zadovolje kriterijume biološki sličnih lekova. S druge strane, 
nefrakcionisanog heparina, čija je molekulska masa oko 16000 Da.  u SAD se takvi niskomolekularni heparini tretiraju kao 
• Vezivanjem za antitrombin ubrzavaju inaktivaciju faktora Xa i IIa, što  generički lekovi i tako je 2010. i 2011. odobren po jedan 
dovodi do inhibicije kaskade koagulacije, s time da ispoljavaju veću  generički enoksaparin
inhibitornu aktivnost na faktor Xa nego na faktor IIa; za heparin,  • Za potvrđivanje tvrdnje da generički enoksaprin sadrži isti 
ovaj odnos je jediničan aktivni princip kao originator primenjeni su kriterijumi 
• U kliničkoj primeni u svetu nalazi se osam originalnih predstavnika  ekvivalentnosti u 1. izvoru heparina i načinu depolimerizacije; 
ove grupe (molekulske mase su navedene u zagradi): enoksaparin 2. fizičko‐hemijskim osobinama; 3. disaharidnim gradivnim 
(4500), dalteparin (6000), tinzaparin (6500), certoparin (5400),  blokovima, mapiranju fragmenata i sekvenci oligosaharidnih 
parnaparin (5000), nadroparin (4300), reviparin (4400), bemiparin vrsta; 4. biološkim i biohemijskim testovima; 5. in vivo
(3600). Što se tiče farmakodinamskog profila, heterogenost ovih  farmakodinamskom profilu kod zdravih dobrovoljaca. 
lekova mogu da ilustruju odnosi anti‐Xa: anti‐IIa aktivnosti, koji, 
prema nalazima dva posebna eksperimenta, za enoksaparin iznose 
3,8 i 3,9; za dalteparin 2,7 i 2,5; za tinzaparin, 2,2 i 1,6; za 
certoparin, 3,2 i 2,4; za nadroparin, 3,6 i 3,3; za reviparin, 4,1 i 4,2. 

Razlika u veličini između bioloških i 
Proteinski/peptidni lekovi “standardnih” lekova
• U ogromnoj većini slučajeva, savremeni proteinski lekovi su 
rekombinantnog porekla 
• Specifičnost i funkcija proteinskih lekova potiče iz njihove 
strukture
• Molekuli u rasponu od velikih i kompleksnih enzima do kratkih 
peptidnih sekvenci imaju specifičnu biološku aktivnost usled 
sekundarne i tercijarne strukture. Npr., somatostatin je aktivan 
kao peptid od 14 ili 18 aminokiselina, a njegovi još kraći sintetski 
analozi   dele karakterističnu strukturu petlje ukosnice koja 
definiše njihovu  specifičnost i biološku
• Međutim, lekovi kao što je glatiramer acetat (tetrapeptid koji 
sadrži aminokiseline l‐Glu, l‐Ala, l‐Tyr and l‐Lys) ne mogu da se 
Terapijski protein
smatraju biološkim lekovima u punom smislu reči
 Biofarmaceutici su kompleksni
veća potencijalna heterogenost u odnosu na
Glatiramer acetat
niskomolekularne lekove
Struktura • Indukuje supresorske T ćelije
kompleksnih
molekula
• Strukturno sličan mijelin baznom proteinu i kada se mijelin bazni 
protein u CNS‐u prezentuje T ćelijama koje su indukovane 
•primarna sekvenca
glatiramerom, one se stimulišu na proliferaciju i oslobađanje 
•struktura višeg reda
citokina:
•post-translacijske
modifikacije – TGF‐, IL‐4, IL‐10
•heterogenost • Smatra se da ove T ćelije suprimiraju proinflamatorne T ćelije u 
procesu koji se označava kao supresija pasivnog posmatrača (eng. 
Statin: Mr oko bystander)
400
MAb: Mr oko
150.000

Glatiramer acetat–indukovani imuni odgovor 
Glatiramer acetat i njegovi biosimilari
KMB
APĆ

Aktivisani Mijelinski
Glatiramer Th2 protein
acetat
antigen

Th2
Aktivisani Aktivisani
APć Th2
Th0 Th2 Th2

IL-10
TĆR
MHC-II IL-4
Glatiramer Aktivisani IL-6
acetat–indukovana Th2 Bystander
T ćelija supresija drugih
T ćelija

Periferija CNS
 Lanreotid ‐ da li je biološki lek?
• Primer leka koji se ne može smatrati biološkim  u punom smislu je 
• U užem smislu reči, pod biofarmaceuticima se  lanreotid, oktapeptidni analog prirodnog somatostatina. Kao i 
podrazumevaju terapijski proteini,  somatostatin, lanreotid je inhibitor različitih endokrinih, 
neuroendokrinih, egzokrinih i parakrinih funkcija. Ima visok afinitet 
monoklonska antitela i nukleinske kiseline, koji  za humane somatostatinske receptore (SSTR) 2, 3 i 5 i smanjen 
afinitet  za humane SSTR 1 i 4. Aktivnost na SSTR 2 i 5 se smatra 
imaju definisanu sekundarnu i tercijarnu  glavnim mehanizmom odgovornim za inhibiciju GH.
• Lanreotid ispoljava opštu egzokrinu antisekretornu aktivnost. 
strukturu Inhibiše bazalnu sekreciju motilina, gastričnog inhibitornog peptida i 
pankreasnog polipeptida, ali nema značajan efekat na povećanje 
• Poslednjih godina ovi lekovi čine približno  lučenja sekretina i gastrina pod uticajem hrane.
četvrtinu novih lekova koji dolaze na svetsko  • Serumske koncentracije lanreotida od 1 ng/mL suprimiraju GH na 
<5 ng/mL u više od 60% ispitanih pacijenata. Serumske 
tržište i takav trend se može smatrati stabilnim koncentracije lanreotida od 2.5 ng/mL suprimiraju GH na <5 ng/mL 
u više od 90% pacijenata
• Primenjuje se kod akromegalije, tirotropnog adenoma i 
neuroendokrinih tumora

Pegaptanib =
Triptorelin ‐ da li je biološki lek?
• Triptorelin je sintetski dekapeptidni analog prirodnog GnRH (gonadotropin‐
oslobađajućeg hormona)
• Studije na ljudima i životinjama su pokazale da, nakon inicijalne stimulacije,  produženo  • Sintetski pegilovani modifikovani oligonukleotid i zi
davanje triptorelina inhibiše sekreciju gonadotropina, sa posledičnom supresijom  sada jedini klinički primenjeni predstavnik tzv. 
testikularne i ovarijalne funkcije aptamera
• Dalja istraživanja na životinjama su pokazala još jedan mehanizam dejstva: direktni 
efekat na gonade putem smanjenja osetljivosti perifernih receptora za GnRH • Aptamer: latinski aptus, “uklapati se”
Neplodnost kod žena • Sekvenca nukleotida (A, U, T, C i G), duga tipično 15‐40 
• Dopunska terapija u kombinaciji sa gonadotropinima (hMG, FSH, hCG) radi izazivanja  nukleotida. U rastvoru, lanac nukleotida formira 
ovulacije u procesu in vitro oplodnje i embriotransfera (I.V.F.E.T). intramolekulske interakcije koje savijaju molekul u 
• Karcinom prostate kompleksan trodimenzionalni oblik. Oblik aptamera 
• Terapija lokalno uznapredovalog ili metastatskog karcinoma prostate.
omogućuje čvrsto vezivanje za površinu ciljnog 
molekula 
• Povoljan efekat terapije je češći i više izražen ukoliko pacijent prethodno nije primao ni 
jednu drugu hormonsku terapiju • Aptameri imaju veliku moć razlikovanja srodnih 
• Genitalna i ekstragenitalna endometrioza  struktura: npr. aptamer za bazični faktor rasta 
• Terapija ne bi smela da se primenjuje duže od šest meseci (videti odeljak 4.8. “Neželjena 
fibroblasta (bFGF) se veže sa više od 1000 puta većim 
dejstva”). Ne preporučuje se preduzimanje novog terapijskog ciklusa lečenja  afinitetom za bFGF u poređenju sa drugim članovima 
triptorelinom ili nekim drugim GnRH analogom. FGF familije 
• Prevremeni pubertet (pre 8. godine kod devojčica i 10. godine kod dečaka)
Različito dozirani proizvodi za pojedine indikacije!
 Neki primeri ciljnih mesta za aptamere

Zn2
ATP
adenozin
cAMP
GDP
FMN (npr. u E.coli)
kokain
dopamin
aminokiseline (arginin)
porfirin
biotin
organske boje
neutralni disaharidi (celobioza)
oligopeptidi
aminoglikozidni antibiotici (tobramicin)
proteini (trombin, faktor IX, VEGF, PDGF)
veliki glikoproteini kao što je CD4
Streptomicin-vezujući aptamer

beonjača
staklasto telo

Vodeći uzroci slepila u odraslih u SAD rožnjača
mrežnjača

AMD = adultna makularna 8,7 % Katarakta

degeneracija
6,4 % Glaukom

5,4 % Dijabetesna retinopatija

54.4%
54,4 AMD

25.0 % Drugi
uzroci zenica
optički
nerv
Causes and Prevalence of Visual Impairment Among Adults in the United States, Arch sočivo žuta mrlja
Ophthalmol. 2004; 122:477-485 dužica
(centar vida)
 Dva osnovna tipa AMD Vlažna AMD: pacijentov pogled
Normalna retina Suva AMD Neovaskularna (vlažna) AMD

Normalan vid Vid sa neovaskularnom AMD

Anti‐VEGF terapija: sprečava se 
Istorija terapijskih opcija aktivacija CNV kaskade
Laserska Fotodinamska VEGF doprinosi Patološki
Anti-VEGF
terapija terapija razvoju VEGF
neovaskularne AMD

1968 2000 2005 2006 2007

Angiogeneza i CNV sa razaranjem

vaskularna barijere krv-retina
permeabilnost
Ograničene terapijske
mogućnosti
CNV = horoidalna
neovaskularizacija

80
 Pegaptanib : VISION (VEGF 
Inhibition Study in Ocular  Tetanusni imunoglobulin, humani
Neovascularisation) studija
0
Pegaptanib 0.3 mg Humani tetanusni imunoglobulin sadrži pretežno imunoglobulin G  poreklom 
-2 od 0 do 102 nedelje iz humane plazme sa specifično visokim sadržajem antitela protiv toksina 
Prosečna pronmena oštrine vida

(n=133) koji produkuje bakterija Clostridium tetani
-4
Uobičajena nega
-6 od 0 do 102
(n=107)
Prevencija nakon izlaganja:
-8
• Momentalna prevencija povreda sklonih tetanusu kod pacijenata
-10 ∙   koji nisu adekvatno vakcinisani
-12 45% ∙   čiji imunizacioni status nije sa sigurnošću poznat
Relativna razlika
-14 P<.01†
∙   sa teškom deficijencijom u stvaranju antitela.
-16 Terapija klinički manifestnog tetanusa:
-18
• Tetanusni imunoglobulin uvek treba dati zajedno sa aktivnom tetanusnom 
vakcinacijom, izuzev ako postoje kontraindikacije ili potvrda o adekvatnoj 
0 6 12 18 24 30 36 42 48 54 60 66 72 78 84 90 96 102 vakcinaciji
Godina 1 Time (weeks) godina 2

Indikovan u tretmanu neovaskularne (vlažne) senilne makularne degeneracije,

na svakih 6 nedelja intravitrealno (9 injekcija godišnje)

Vakcina protiv malih boginja, crvenke i zauški (živi, 
atenuisani virusi morbila, rubeole i parotitisa)
Humani koagulacioni faktor VIII 
• Profilaksa i lečenje krvarenja
• Vakcina je indikovana za aktivnu imunizaciju protiv morbila,  • ‐ kod pacijenata sa hemofilijom A (Kongenitalna deficijencija faktora VIII)
rubeole i parotitisa dece starosti 9 meseci i starije,  • ‐ kod pacijenata sa stečenom deficijencijom faktora VIII
• Tretman pacijenata sa hemofilijom sa antitelima na faktor VIII (inhibitori)
adolescenata, i odraslih osoba
• Kompleks Faktor VIII / von Willebrand factor se sastoji iz dve molekule 
• U kliničkim studijama vakcina se pokazala kao visoko  (faktor VIII i von Willebrand faktor) sa različitim fiziološkim funkcijama. Kada 
se da infuzijom hemofiličnom pacijentu, faktor VIII se vezuje na von 
imunogena vakcina Willebrand factor u cirkulaciji pacijenta. Aktivirani faktor VIII deluje kao 
• Antitela protiv morbila detektovana su kod 98.0%, protiv  kofaktor za aktivirani faktor IX,  ubrzavajući konverziju  faktora X u aktivirani 
faktor X (faktor Xa). Aktivirani faktor X pretvara protrombin u trombin. 
parotitisa  kod 96.1% i protiv rubeole kod 99.3% vakcinisanih  Trombin zatim pretvara fibrinogen u fibrin i može se formirati koagulum. 
koji su pre vakcinacije bili seronegativni Hemofilija A je nasledni poremećaj koagulacije, vezan za pol, koji potiče od 
smanjenog nivoa faktora VIII : C i rezultira u krvarenju u zglobovima, 
mišićima ili unutrašnjim organima ili spontano ili kao rezultat slučajnih ili 
hirurških trauma.  Supsitucionom terapijom nivo faktora VIII u plazmi se 
povećava privremeno omogućujući korekciju nedostatka faktora i tendencije  
za krvarenja. Pored ove uloge, kao zaštitni protein faktora VIII, von 
Willebrand faktor utiče na adheziju trombocita na vaskularnim oštećenjima i 
igra ulogu u agregaciji trombocita
 Botulinusni 
toksin kao lek
• U praksi, sve se manje primenjuje koagulacioni faktor VIII  • Kratka istorija od
izolovan iz plazme, već uglavnom rekombinantni humani  “leka‐siročeta”
faktor (rh faktor VIII) (strabizam i blefarospazam)
• Međutim, postoje proizvodi krvi, kao što su albumin ili 
polivalentni imunoglobulin (sadrži hiljade različitih antitela)  .. preko širenja indikacijskog područja (cervikalna distonija, fokalni 
koji se danas ne mogu proizvoditi rekombinantnom  spasticitet, aksilarna hiperhidroza...)
tehnologijom
• Do statusa blockbuster‐a i velike primene u kozmetičke svrhe, kao 
i novih indikacija (profilaksa glavobolje kod hronične migrene)
• Više od milijardu evra godišnjeg prometa
• LD50 u kičmenjaka 2,1 nanogram/ kg

86

Botulinusni toksin
• Ubikvitarna anaerobna bakterija C. botulinum produkuje sedam strukturno 
sličnih, ali serološki različitih neurotoksina, označenih slovima A, B, C, D, E, F i G, 
koji uzrokuju potencijalno fatalno trovanje ljudi, botulizam. Iako su mogući i 
izuzeci, smatra se da jedan soj bakterije sintetiše jedan serotip egzotoksina • Iako se potentnost izražava na isti način za preparate 
• Danas se dva serotipa botulinusnog toksina, A i B, koriste u terapijske svrhe različitih proizvođača botulinum toksina tipa A, 
• Botulinusni toksin A (BTA) dobija se kultivisanjem u standardizovanim uslovima,  klinički korišćene doze se razlikuju i po nekoliko puta. 
u fermentoru, određenog soja C. botulinum tip A. Toksin dobijen nakon 
ekstrakcije i višestrukog prečišćavanja normalno je asociran sa netoksičnim  Smatra se da je tome osnovni razlog činjenica da se u 
makromolekulama, kao što su hemaglutinin i nukleinske kiseline. U cilju 
eliminisanja ribonukleinskih kiselina u sirovi toksin se dodaje ribonukleaza A. jednom slučaju za testiranje potentnosti preparat 
• U procesu proizvodnje preparata, količina toksin‐hemaglutinin kompleksa koja  rekonstituiše u želatin‐fosfatnom puferu, što 
odgovara željenoj dozi (500 jedinica po bočici) dodaje se u diluent koji sadrži 
humani serum albumin i laktozu, zatim se pune bočice, suše zamrzavanjem  povećava aktivnost u odnosu na klinički korišćeni 
(liofilizacija), i zatvaraju
• O zahtevima koje postavlja proizvodnja preparata govori činjenica da 1 mg  fiziološki rastvor, dok se preparat drugog proizvođača 
kompleksa toksin‐hemaglutinin sadrži 40 miliona jedinica, tako da je količina  i testira i klinički primenjuje korišćenjem fiziološkog 
aktivne supstance koja se nađe u jednoj bočici nanogramskog reda veličine (1 
ng = 40 jedinica) rastvora 
• Još slikovitije, za dobijanje 3 litra formulisanog proizvoda, potrebno je samo 
0.0675 ml originalnog kompleksa
 Mehanizam dejstva Mehanizam dejstva
• Botulinski toksini se sintetišu kao jednolančani polipeptidi  • Laki lanac postaje endopeptidaza koja vezuje jedan atom 
molekulske mase 150 000. U ovoj formi, makromolekuli slabo  cinka. Proteolitička aktivnost je locirana na N‐terminalnom 
blokiraju neuromuskularnu neurotransmisiju kraju i, kod BT A, ispoljava se na proteinu SNAP‐25 koji ulazi u 
• Neurotoksična aktivacija zahteva dvostepenu modifikaciju  SNARE kompleks proteina koji učestvuju u formiranju kontakta 
tercijarne struture proteina. U prvom koraku, u samoj  između vezikule sa ACh i aksonskohg terminala. Kod BT B,  
bakteriji, početna makromolekula se cepa u dva lanca. Nastaju  dolazi do cepanja sinaptobrevina. Prema tome, BT selektivno 
teški (Mr~100 000) i laki lanac (Mr~50 000), spojeni jednom  blokira oslobađanje ACh, dok su sinteza i skladištenje 
disulfidnom vezom. U ovoj formi, protein ulazi u aksonski  neurotransmitera neoštećeni
terminal procesom internalizacije. U pitanju je selektivni  • Treba naglasiti da je holinergička specifičnost posledica 
proces endocitoze/formiranja lizozomalnih vezikula  specifičnosti internalizacije neurotoksina u holinergički 
Holinergičku specifičnost determiniše C‐terminal teškog lanca  terminal, dok sami ciljni proteini, SNAP‐25 i sinaptobrevin, 
neurotoksina, a kao membranski receptori identifikovani su  regulišu oslobađanje i neholinergičkih sekretornih vezikula
kompleksni gangliozidi sijaloglikolipidne strukture  • Efekat toksina je dugotrajan, i rezultuje reverzibilnom 
• U drugom koraku, nepoznatim mehanizmom se redukuje  denervacijskom atrofijom. Funkcionalni oporavak je posledica 
disulfidna veza i N‐terminalni deo teškog lanca promoviše  kompenzatornog pupljenja i prorastanja nervnih završetaka i 
penetraciju i translokaciju lakog lanca kroz endozomnu  formiranja novih sinaptičkih kontakata 
membranu 

Nukleinske kiseline kao terapijski agensi CITOKINI

• Brojne bolesti npr. kancer i zapaljenjska stanja (virusi,
paraziti) često su izazvane prekomernom produkcijom
normalnog proteina
• Teorijski, mala nukleinska kiselina može da se veže sa
specifičnim genom ili mRNK i smanji transkripciju ili
translaciju
• Oligonukleotid koji se veže za gen i blokira transkripciju je
antigen
• Oligonukleotid koji se veže za mRNK i blokira translaciju
zove se antisens RNK
• Ribozim (katalitička RNK) i interferirajuća RNK ( RNKi)
mogu da se specifično vežu za mRNK i da na taj način
njihova aktivnost bude inhibirana
• Skup polipeptida uključenih u komunikaciju
između ćelija
• Imaju ulogu sličnu hormonima (glasnici
endokrinog sistema)
– Hormoni obično deluju na distancu
– Citokini deluju lokalno
• Razlikuju se od faktora rasta koji se stvaraju
konstitutivno, dok je produkcija citokina pažljivo
regulisana
• Igraju važnu ulogu kako u urođenoj tako i u
adaptivnoj imunosti
 CITOKINI
Interferoni
Interleukin Interferon Tumor Necrosis Colony Drugi • Interferoni su grupa endogenih glikoproteina 
(IL) (IFN) Factor Stimulating koji ispoljavaju imunomodulatorska, 
Factor (CSF)
(TNF) antivirusna i antiproliferativna dejstva 
• Interferoni imaju važnu ulogu u prvoj liniji 
IL1α,β IFNα TNF (TNF-α) GM-CSF TGFβ
IL2~25 IFNβ Limfotoksin G-CSF LIF odbrane od virusnih infekcija i deo su 
IFNγ (TNFβ) M-CSF Eta-1 nespecifičnog imunskog sistema
SCF (SLF) Onkostatin-M
RANTES • Specijes‐ specifično, interferone sintetišu ćelije 
MCP 1-4
.....
u odgovoru na odgovarajuće stimuluse

Interferoni Tipovi interferona
• Odgovor ćelije sintezom interferona obično nastaje usled prisustva  • alfa (leukocitni interferon): 13 humanih gena
dvolančane virusne RNK, koju mogu da formiraju i RNK i DNK virusi, a koje 
detektuju odgovarajući vezni proteini za dvolančane RNK u citoplazmi  – produkuju ga pre svega makrofagi i dendritske ćelije 
ćelije inficirane virusom
• Interferon indukuje sintezu:
‐ oligoadenilat sintetaze: polimerizuje ATP u seriju 2’‐5’ vezanih oligomera 
• beta (fibroblastni interferon): 1 humani gen
virus ne može da koristi adenozin za energiju i kreiranje virusnog genoma – produkuju ga fibroblasti ili epitelne ćelije inficirane 
‐ P1 kinaze: serin‐treonin kinaze virusom
– fosforiliše eIF2 (heterotrimerni G protein koji formira ternarni 
kompleks sa GTP‐om), što inhibiše translaciju • gama (imunski interferon): 1 gen, na 12 hromozomu  
‐Mx: neophodan za ćelijsku rezistenciju na influencu – produkuju ga određene aktivirane T ćelije i NK ćelije
‐Mx proteini pripadaju superfamiliji GTPaza koje imaju direktnu 
antivirusnu aktivnost. Inhibišu širok raspon virusa bloakdom ranog 
stadijuma replikacijskog ciklusa virusa Geni za alfa i beta interferone locirani su na humanom 
hromozomu 9 ; zajedno se klasifikuju kao tip I interferona; 
gama interferon je tip II
 Kako interferon prevenira  Kako interferon prevenira 
replikaciju virusa? replikaciju virusa?
virus

virus

ćelije interferon

(stimulusi:
egzogena RNK,
LPS, bakterijske komponente)

Kako interferon prevenira  Mehanizam dejstva interferona

replikaciju virusa? “Near Surface Region”

Izostanak replikacije

virus
Antivirus

Inhibitorni
proteini

mRNK

[1]
David E Levy and J. E. Darnell Jr.
STATs: Transcriptional Control and Biological Impact (2002)
 Indikacije za interferone Interferoni ‐ lekovi
•Rekombinantni oblici interferona alfa:
•Alfa-2a – Roferon (lizin 23 i histidin 34)
• alfa
•Alfa-2b - Intron A, Realdiron (arginin 23 histidin 34)
– Hepatitis B i C,  leukemija vlasastih ćelija, hronična 
•Alfa-n1 - Wellferon
mijeloidna leukemija, multipli mijelom, limfomi 
•Alfa-n3 - AlferonN
nižeg stepena, Kaposi‐ev sarkom, melanom 
•Alfa-con1 - Infergen
• beta •Rekombinantni oblici interferona beta:
– Multipla skleroza; (ulcerativni kolitis) •Beta-1a – Avonex, Rebif
• gama •Beta-1b -Betaferon
– Hronična granulomatozna bolest, hronična 
mijeloidna leukemija, karcinom renalnih ćelija •Rekombinantni oblici interferona gama:
•Gama-1b - Acimmune

Prevalencija‐ HBV, HCV, HIV
Hepatitis B Hepatitis C HIV
>350 miliona >200 miliona >34 miliona

Koinfekcija‐ <5%,<65.000 5‐10%, 150‐

HIV 300.000
Koinfekcija ‐ 15‐30%, 150‐
HCV 300.000
Koinfekcija ‐ 5‐10%, 50‐
HBV 100.000
 Prirodna istorija hronične HBV  Prirodna istorija hepatitis C 
infekcije infekcije
HBsAg Anti-HBs
Serologija
HBeAg Anti-HBe Akutni HCV
ALT nivo
Izlečenje Hron. HCV
HBV DNK 15% (15%) 85% (85%)
nivo
(viremija)
Stabilni Ciroza
Minimalna Hronični aktivni Ciroza/HCK Normalno do
Bolest
inflamacija heaptitis ciroza/HCK 80% (68%) 20% (17%)
Stadijum Imunotolerantni Imunoaktivni Ne-replikativni Rezolucija
(faza I)
(faza II)
(faza III) Sporo  HCK
0 10 20 30 40 50 60 70
progresivna Zatajenje
Godine 75% (13%) 25% (4%)

Progres u terapiji hepatitisa C: stopa PEG-IFN + ribavirin

eradikacije Učestalost terapijskog neuspeha u zavisnosti od genotipa

47% 63%
58%
35 43% PEG-IFN-alfa 2a
+ ribavirin 54%
(Fried et al., 2002) 48%

18 23% PEG-IFN-alfa
2a + ribavirin

6 16%
(Hadziyannis et al., 2004)

PEG-IFN-alfa
24%
2b + ribavirin
16% 18%
(Manns et al., 2001)

Genotip 1 Genotipovi 2/3

IFN PEG-IFN IFN+Riba PEG-IFN+Riba
Manns et al. Lancet 2001;
1989 2009 Fried et al. NEJM 2002;
Hadziyannis et al. Ann Intern Med 2004.
 Neželjena dejstva interferona
IFN 
Slična gripu
(groznica, bolovi, nauzeja, gubitak apetita, slabost, umor) • Inhibiše sintezu inflamatornih citokina
Laboratorijske abnormalnosti – IFN‐, TNF‐
(anemija, neutropenija, trombocitopenija) • Nishodno reguliše ekspresiju MHC II molekula 
Neuropsihijatrijska koju indukuje IFN‐
(suicidalna ideacija/suicid (vrlo retko), depresija, • Smanjuje prezentaciju antigena T ćelijama
insomnija, anksioznost, iritabilnost, promene  • Inhibiše proliferaciju T‐ćelija
raspoloženja, manija, psihoza) • Nishodno reguliše adhezione molekule i 
Druga promoviše integritet krvno‐moždane barijere
(gubitak kose, oštećenje optičkog nerva)

Efekat IFN β na imuni odgovor u multiploj sklerozi
KMB
Interferon beta 1‐a 
• Indikovan za lečenje povratne multiple skleroze
APĆ • U kliničkim studijama, ovo stanje se karakteriše pojavom dve ili više 
akutnih egzacerbacija u prethodne dve godine
Aktivisani Mijelinski
• Nije pokazana efikasnost kod pacijenata sa sekundarnom progresivnom 
IFN β

Th1 protein
multiplom sklerozom bez pojave aktivnih relapsa
Antigen • Interferon beta‐1a je sastavljen od nativne sekvence amino kiselina 
prirodnog humanog interferona beta. Stvara se u ćelijama sisara 
Th1
(ovarijum kineskog hrčka) i zbog toga je glikoziliran kao i prirodni protein 
Aktivisani Aktivisani
APĆ Th0 Th1 Th1
• Tačan mehanizam dejstva leka u multiploj sklerozi se još uvek proučava
• Najveća incidencija neželjenih dejstava vezana je sa sindromom nalik 
IL-2 prehladi. Simptomi nalik prehladi imaju tendenciju da budu najizraženiji 
TCR
MHC-II
pri započinjanju terapije i učestalost se smanjuje sa trajanjem terapije. 
TNF-α
Približno 70% pacijenta može da očekuje da iskusi tipičan interferonski 
IFN β

Aktivisani sindrom nalik prehladi u prvih 6 meseci od započinjanja terapije. 
IFN-γ
Th1
Približno 30% pacijenata takođe može da ima reakcije na mestu 
aplikacije, uglavnom blago zapaljenje ili eritem. Asimptomatski porast 
laboratorijskih parametara jetrine funkcije i smanjenje broja belih krvnih 
IFN β

Periferija CNS ćelija je takođe često  

 Spektar tretmana u reumatoidnom artritisu
Ne-biološka era Biološka era
metotreksat Leflunomid (1998)
sulfasalazin
OH-hlorokin Etanercept(1998) Rituksimab
hlorokin
organsko zlato Infliksimab Abatacept Golimumab
ciklosporin Certolizumab
azatioprin Adalimumab Tocilizumab
Klinička
penicilamin
ispitivanja Anakinra
bioloških
lekova

1990 2000 ‘01 ‘03 ‘05 ‘06 ‘09

Godina odobrenja od FDA

Biološki lekovi u terapiji reumatoidnog  ...danas:

artritisa: do pre par godina: anti‐TNFα  Inhibitori tumor-nekrotizujućeg faktora

adulimumab (Humira)- anti-TNF mab
lekovi 
• Etanercept je fuzioni  certolizumab pegol (Cimzia)- anti-TNF Fab’
protein koja se sastoji  etanercept (Enbrel)- soluble TNF receptor
od rekombinantnog  golimumab (Simponi)- anti-TNF mab
receptora i Fc domena
infliksimab (Remicade)- anti-TNF mab
• Infliksimab i 
Antagonist receptora za IL-1 – anakinra (Kineret)
adalimumab su 
monoklonska antitela za  Inhibitor T ćelija - abatacept (Orencia)
TNFα  anti-B ćelijsko antitelo - rituksimab (Rituxan)
anti-IL-6 antitelo- tocilizumab (Actemra)
... i anakinra kao antagonist anti-Rank ligand antitelo- denosumab (Prolia)
receptora za IL-1
 Hibridoma
tehnologija
Monoklonska antitela

Klinička primena
• Transplantacija – muronomab (OKT3) 1986, baziliksimab 1998
linija tumorskih ćelija u koju
• Kardiovaskularne bolesti – abciksimab 1994
je fuzionisan određeni klon
• Kancer – rituksimab 1997, trastuzumab 1998
B-limfocita iz slezine miša,
koji in vitro proizvodi
• Virusne infekcije – palivizumab 1998 određeno, monoklonsko,
antitelo u velikoj količini
• Zapaljenjska oboljenja – infliksimab 1998, etanercept 1999

V region CDRs Mehanizmi dejstva monoklonskih 

IgG struktura
antitela
Fab Jefferis et al.
Immunology Letters
(2002) 82; 57-65. 1. Dejstvo blokade ciljnih molekula
– Mogu da deluju antagonistički vezivanjem za receptor i 
prevencijom aktivacije
– Mogu da vezuju antigen i preveniraju aktivaciju
FcRI,II,III
hinge C1q
2. Signalni molekuli ‐ aktivatori
Man - GlcNAc - Gal
GlcNAc - GlcNAc - Man – Vezani za medijatore apoptoze, deobe ćelija i dr.
Asn
297 FcRn Man - GlcNAc - Gal 3. “Magični metak” 
MBL – jedinjenje sa ciljnom specifičnošću vezano za različite 
Fc MR efektorne
• Toksini, radionuklidi, enzimi, DNK
 Bezbednost primene monoklonskih 
antitela
Citokinska oluja: slučaj iz 2006. kada je na 6 zdravih 
dobrovoljaca koji su primali humanizovano 
monoklonsko antitelo TGN1412 (“superagonist” za 
mAb ili Fab’
Rastvorljivi CD28 – CD28SA) došlo do neposredne i teške 
adalimumab
receptor certolizumab pegol citokinske oluje
etanercept golimumab Sa registrovanim lekovima, potencijalna neželjena 
infliksimab dejstva vezana su za reakcije preosetljivosti, 
pokretanje autoimunskih procesa, infekcije, kancer i 
organ‐specifična neeželjena dejstva, kao što je 
Izostanak signala kardiotoksičnost

Neželjena imunogenost Monoklonska antitela

• Imunološki odgovor, najčešće u obliku 
stvaranja antitela na biološki lek, može da 
bude praćen različitim ishodima, kao što su  -momab -mumab
anafilaksa, reakcija na infuziju, ukrštena 
reaktivnost na endogene proteine, blaže 
neželjene reakcije, izmenjena farmakokinetika, 
gubitak efikasnosti, a moguće je i da očekivani  - ximab -zumab
klinički efekat izostane
 Patofiziologija 
Nomenklatura monoklonskih antitela
Prefiks Cilj Izvor Sufiks
reumatoidnog artritisa
-o(s)- kost -u- humani
-vi(r)- virusni -o- mišji Normalan zglob Rani RA Uznapredovali RA
-ba(c)- bakterijski -a- pacovski Kapsula Angiogeneza Neutrofili
-li(m)- imunski -e- hrčak
-le(s)- infektivni -i- primat
-ci(r)- kardiovaskularni -xi- himerni
-mu(l)- muskuloskeletni -zu- humanizovani
-ki(n)- interleukin -axo- pacov/miš hibrid
promenljiv -co(l)- tumor kolona -mab
-me(l)- melanom
-ma(r)- tumor dojke
-go(t)- tumor testisa
-go(v)- tumor ovarijuma
T ćelije B ćelije
-pr(o)- tumor prostate Sinovijalna Plazma Neutrofili
-tu(m)- različiti tumori membrana Akumulacija Dendritične ćelije
Erozija
-neu(r)- nervni sistem Sinoviociti Hrskavica sinoviocita ćelijel
-tox(a)- toksin kao cilj (uvećani sinovijum) kosti Panus

Imunska kaskada u RA Biološke terapije: ciljanje citokina
RF
B
Autoantitela

B IL-6, TNFα
auto-antigeni PC T
APC
TNF -
Aktivira Zapaljenje
T Oštećenje - MΦ
T T Inhibitori
T T FSS
zgloba
FSS citokina - TNF, IL-1, IL-6
APĆ/DĆ
T Citokini OK FSS
Aktivira MMP H
Prostaglandini
Azotni oksid
1. Produkcija metaloproteinaza i drugih efektornh molekula
FSS= Fibroblastu sličan sinoviocit MΦ MΦ 2. Migracija polimorfonuklearnih ćelija
Hrskavica 3. Erozija kosti i hrskavice
PĆ= Plazma ćelija zgloba
 TNF i oštećenje zgloba Inhibitori TNF 
PGE, MMP
IFN NO
IL-12 MΦ IL-6
IL-18 IL-8
TNF Drugi citokini
Faktori rasta mAb ili Fab’
adalimumab
TNF certolizumab pegol
Rastvorljivi
golimumab
IL-1 receptor
infliksimab
C
H etanercept
FLS
FSS
C
OK
OC
MMP, PGE
MMP, PGE Smanjeno repariranje
Izostanak signala
Destrukcija hrskavice Destrukcija kosti Destrukcija hrskavice

TNFα Inhibitori: ACR50 posle 1 
Inhibitori TNF u terapiji RA godine
80
*
69% **
62%

60 **
50%
46%
Pacijenti (%)
48%
43% 41%
40 32%
MTX anti- anti- MTX anti- MTX anti- anti-
20 TNF TNF TNF TNF TNF
+ + +
MTX MTX MTX
0
Etanercept Infliksimab Adalimumab
TEMPO (N=682)1 ASPIRE (N=1004)2 PREMIER (N=799)3
RA trajanje: ≈7 godina ≈0.9 godina ≈0.7 godina
1. Klareskog et al. Lancet. 2004;363:675;
Tracey D, et al. Tumor necrosis factor antagonists mechanisms of action: A  *P≤0.0001 vs sam MTX; **P≤0.001 vs sam MTX 2. St. Clair et al. Arthritis Rheum.
2004;50:3432;
comprehensive review. Pharmacology & Therapeutics 117 (2008) 244–279. 3. Breedveld et al. Arthritis Rheum.
2006;54:26.
 Certolizumab pegol Biološke terapije: ciljanje T ćelija
• Certolizumab pegol je rekombinantni, humanizovani  Fab' fragment 
antitela usmerenog protiv nekrotizujućeg faktora tumora alfa (TNFα)  IL-4
eksprimiranog u Escherichia coli, konjugovan sa polietilen glikolom Abatacept IL-6
IL-10
(PEG).  B
• Certolizumab pegol  ima visok afinitet za humani TNFα i veže se sa  -
disocijacskom konstantom (KD) od 90 pM. TNFα je ključni pro‐ T IL-6, TNFα,
IFNγ, IL-10, limfotoksin
inflamatorski citokin sa centalnom ulogom u inflamatornim procesima.  APĆ
Lek selektivno neutralizuje TNFα (IC90 iznosi 4 ng/ml za inhibiciju 
IL-2
humanog TNFα u in vitro L929 eseju citotksičnosti mišjeg fibrosarkoma),  IFNγ
a ne neutralizuje limfotoksin α (TNFβ).  TNF MΦ
IL-17
• Certolizumab pegol  neutralizuje za membranu povezani i solubilni  RANKL
humani TNFα na dozno‐zavisni način. Inkubacija leka sa monocitima  TNF, IL-1, IL-6,
metaloproteinaze
dozno‐zavisno inhibišelipopolisaharid (LPS)‐indukovanu produkciju 
TNFα i IL1β u humanim monocitima.
Panus FSS
• Lek ne sadrži fragment kristalizabilnog (Fc) regiona, koji je prisutan u  OK H
kompletnom antitelu  istoga ne veže komplement i ne izaziva ćelijski 
posredovanu citotoksičnost zavisnu od antitela in vitro. Ne indukuje 
apoptozu in vitro u humanim monocitima i limfocitima periferne krvi,  Hrskavica Produkcija metaloproteinaza i drugih efektornih molekula
niti degranulaciju neutrofila zgloba Migracija polimorfonuklearnih ćelija
Erozija kosti i hrskavice

Ciljanje T ćelija: abatacept—fuzioni protein
humanog
Aktivacija T ćelija imunoglobulinskog receptora

U odsustvu abatacepta sa abataceptom

DĆ DĆ DĆ T
MHC klase II
T DĆ
Antigen
DĆ
CD80/86 CTLA4
TĆR
CD28

CD80/86 CD28
T T T Abatacept
Aktivisana (CTLA4Ig)
T ćelija Abatacept kompetuje sa CD28 za
Aktivisana Nishodno regulisana vezivanje za CD80/86 i tako
T ćelija T ćelija nishodno reguliše aktivaciju T ćelija
 Abatacept Abatacept
• Abatacept je fuzioni protein koji se sastoji od ekstracelularnog 
domena humanog “citotoksični T‐limfocit‐asociranog antigena 4”   • Ispitivanja in vitro i u animalnim modelima pokazuju da  
(CTLA‐4) povezanogza modifikovani Fc fragment humanog  abatacept moduliše odgovorei zapaljenje posredovano T‐
imunoglobulina G1 (IgG1). Abatacept se proizovdi  limfocitima In vitro, abatacept ublažava aktivaciju humanih T 
rekombinantnom DNK u ovarijalnim ćelijama kineskog hrčka llimfocita  merenu preko smanjene proliferacije produkcije 
citokina. Abatacept smanjuje antigen specifičnu produkciju 
• Abatacept selektivno moduliše ključni kostimulatorni signal  TNFα, interferona‐γ i interleukina‐2 od strane T limfocita
potreban za punu aktivaciju T limfocita koji eksprimiraju CD28. 
Puna aktivacija T limfocita zahteva dva signala koja obezbeđuju 
antigene prezentujuće ćelije: prepoznavanje specifičnog antigena  • Pri primeni abatacepta utvrđena su dozno zavisna smanjenja 
preko T ćelijskog receptora (signal 1) i drugi, kostimulatorni signal serumskog nivoa rastvornog interleukin‐2 receptora, markera 
• Važna kostimulatorni put uključuje vezivanje CD80 i CD86  aktivacije T limfocita; serumskog interleukina‐6, proizvoda 
molekula na površini antigen prezentujuće ćelije za  CD28 receptor  aktiviranih sinovijalnih makrofaga i sinoviocita sličnih 
naT limfocitima (signal 2). Abatacept selektivno inhibiše ovaj  fibroblastima u reumatoidnom artritisu; reumatoidnog 
kostimulatorni put specifičnim vezivanjem za CD80 i CD86.  faktora, autoantitela koje produkuju plazma ćelije iC‐
Ispitivanja pokazuju da su više pogođeni odgovori posredovani  reaktivnog proteina, reaktianta akutne faze inflamacije. 
naivnim T limfocitima nego memorijskim T limfocitima Dodatno, smanjen je serumski nivo matriksne 
metaloproteinaze‐3, koja dovodi do destrukcije hrskavice i 
remodelovanja tkiva. Konačno, smanjen je i serumski  TNFα

Biološka terapija: ciljanje B ćelija
Rituksimab
IL-4
IL-6 - RF, anti-CCP
IL-10
B

T IL-6, TNFα,
IFNγ, IL-10, limfotoksin
APĆ PC
IL-2
IFNγ
TNF MΦ
IL-17
RANKL Imuni kompleksi
TNF, IL-1, IL-6, fiksacija komplementa
metaloproteinaze Infiltacija inflamatornih ćelija

Panus
FSS
OK H

Hrskavica Produkcija metaloproteinaza i drugih efektornih molekula

zgloba Migracija polimorfonuklearnih ćelija
Erozija kosti i hrskavice Pescovitz, Pediatr Transplantation 2004: 8: 9–21
 Ciljanje B ćelija: rituksimab—
himerno anti‐CD20 monoklonsko antitelo Rituksimab
• Rituksimab je genetskim inženjeringom dobijeno himerno mišje/humano 
Rituksimab Prolazno depletira samo pre-B monoklonsko antitelo koje predstavlja glikozilirani imunoglobulin sa konstantnim 
i zrele B ćelije regionima humanog IgG1 i promenljivim sekvencama regiona mišjih lakih lanaca i 
teških lanaca. Ovo antitelo se proizvodi u suspenziji kulture ćelije sisara (jajnici 
Antitela Progenitorske i plasma ćelije kineskog hrčka) i potom se prečišćava afinitetnom hromatografijom i jonskom 
izmenom, uključujući specifične procedure uklanjanja i inaktivacije virusa. 
nisu izmenjene • Non‐Hodgkinov limfom
CD20
Indikovan za lečenje prethodno nelečenih pacijenata stadijumu III‐IV folikularnog 
limfoma u kombinaciji sa CVP hemioterapijom.MabThera je kao terapija održavanja 
indikovana za pacijente sa recidivirajućim/refraktornim folikularnim limfomom koji 
odgovara na indukcionu terapiju hemioterapijom sa MabTherom ili bez nje. Lek je 
indikovan za lečenje pacijenata u stadijumu III‐IV folikularnog limfoma koji su 
B rezistentni na hemioterapiju ili su u fazi drugog ili još poznijeg recidiva po 
hemioterapiji. Lek  je indikovan za lečenje pacijenata sa CD20 pozitivnim difuznim 
B krupnoćelijskim non‐Hodgkinovim limfomom u kombinaciji sa CHOP 
hemioterapijom
• Reumatoidni artritis
Antigen
U  kombinaciji sa metotreksatom indikovan za lečenje odraslih pacijenata sa teškim 
aktivnim reumatoidnim artritisom koji ili nisu adekvatno reagovali, ili nisu uopšte 
podnosili druge antireumatske lekove koji menjaju tok bolesti, uključujući i jednu ili 
više terapija inhibitorima faktora tumorske nekroze (TNF). 

Komponente
RANKL/RANK (Receptor activator of nuclear 
Rituksimab factor kappa‐B )/OPG puta
RANK Ligand (RANKL)
• Domen Fab rituksimaba se vezuje za CD20 antigen na B limfocitima, a Fc  Protein koga eksprimiraju osteoblasti/ koštane 
domen može da regrutuje efektorske funkcije da se posreduje liziranje B  oblažuće ćelije (površinski osteociti)
ćelija. U moguće mehanizme efektorski posredovanog ćelijskog liziranja  Vezuje se za RANK i aktivacija RANK‐a promoviše
spadaju citotoksičnost koja zavisi od komplementa (CDC) koja proističe iz 
vezivanja C1q, i ćelijska citotoksičnost koja zavisi od antitela (ADCC)  stvaranje, funkciju i preživljavanje osteoklasta
posredovana jednim ili više Fcγ receptora na površini granulocita, makrofaga 
i NK ćelija. Pokazano je i da vezivanje rituksimaba za CD20 antigen na B  RANK
limfocitima indukuje ćelijsku smrt apoptozom. Eksprimiraju ga osteoklasti i njihovi prekursori
• Srednji broj B ćelija u perifernoj cirkulaciji opada na vrednost ispod normale  Aktivira ga vezivanje RANKL
po završetku prve doze rituksimaba. Kod pacijenata koji su lečeni od 
hematoloških maligniteta, replecija B ćelija započinje u roku od 6 meseci po 
terapiji, a vraća se na normalne nivoe 9‐12 meseci po završetku terapije. Kod  Osteoprotegerin (OPG)
obolelih od reumatoidnog artritisa, neposredna deplecija B ćelija u  Protein koga sekretuju osteoblasti/ koštane oblažuće 
perifernoj krvi beleži se po dve infuzije od 100 mg leka koje se daju u  ćelije 
razmaku od 14 dana. Broj B ćelija u perifernoj krvi počinje da se povećava od  Prirodni inhibitor RANKL‐a
24. nedelje, a kod većine bolesnika dokazi o repopulaciji se registruju do 40.  Blokira aktivaciju RANK posredovanu sa RANKL i 
nedelje, bilo da se lek daje kao monoterapija, ili u kombinaciji sa 
metotreksatom.  doprinosi ravnoteži remodelovanja kosti
Kostenuik PJ. Curr Opin Pharmacol. 2005;5:618-625.
Boyle WJ, et al. Nature. 2003;423:337-342.
Kostenuik PJ, et al. Curr Pharm Des. 2001;7:613-635.
 RANKL u regulaciji RANKL u regulaciji
aktivnosti osteoklasta aktivnosti osteoklasta
RANKL ekspresiju povećavaju: RANKL
PTH RANK
citokini (TNF-α, IL-1, IL-11) OPG
Glukokortikoidi prekursori RANK
Osteoklastni Diferencirani
RANKL ekspresiju smanjuju: osteoklasta precursori osteoklast
Estrogen
citokini (TGF-β, IL-4) RANK
OPG se
diferenciran veže za
RANK
osteoklast Ligand RANK
OPG Ligand

Osteoblasti Aktivisani Osteoblasti

osteoklast
OPG = osteoprotegerin
Adaptirano prema: Boyle WJ, et al. Nature. 2003;423:337-342. aktivisani osteoklast
Kostenuik PJ, et al. Curr Pharm Des. 2001;7:613-635.

Denosumab Anakinra
• Denosumab je humano monoklonsko antitelo (IgG2) koje cilja i  • Antagonist receptora za humani interleukin 1 (r metHuIL 1ra) 
s velikim afinitetom i specifičnošću se veže RANKL, čime  proizveden u Escherichia coli ćelijama rekombinantom DNK 
sprečava aktivaciju  receptora za ovaj ligand, RANK, na površini  tehnologijom
prekursora osteoklasta i osteoklasta. Prevencija RANKL/RANK  • Anakinra neutralizuje biološku aktivnost interleukina‐1α (IL‐
interakcije inhibiše stvaranje, funkciju i preživljavanje  1α) i interleukina‐1β(IL‐1β) kompetitivnom ihibicijom njihovog 
osteoklasta, čime se smanjuje resorpcija kostiju u kortikalnoj i  vezivanja za interleukin‐1 tip I receptor (IL‐1RI). Interleukin‐1 
trabekularnoj kosti (IL‐1) je stožerni pro‐inflamatorni citokin koji posreduje projne 
• Indikovan u tretmanu osteoporoze kod postmenopauzalnih  ćelijske odgovore, ilključujući one koji su značajni za zapaljenje 
žena sa povećanim rizikom od fraktura. Značajno smanjuje rizik  sinovije
od vertebralnih i ne‐vertebralnih, kao i fraktura kuka. • Povećani IL‐1 je nađen u plazmi i sinovijalnoj tečnosti 
• Takođe, indikovan je u tretmanu gubitka kostiju povezanog sa  pacijenata sa reumatoidnim artritisom i zapažena je korelacija 
ablacijom hormona kod muškaraca sa kancerom prostate sa  između koncentracije IL‐1 u plazmi i aktivnosti bolesti. 
povećanim rizikom od fraktura. Kod ovih pacijenata, značajno  • Anakinra inhibiše odgovore koje izaziva IL 1 in vitro, 
smanjuje rizik od fraktura kičmenih pršljenova uključujući indukciju NO i prostaglandina E2 i/ili stvaranje 
• Off‐label primena (za sada) kod reumatoidnog artritisa kolagenaze od strane sinovijalnih ćelija, fibroblasta i 
hondrocita 
 Problemi sa proteinima
Tocilizumab
Generalno
• Tocilizumab se veže specifično kako za rastvorne, tako  • Vrlo veliki i nestabilni molekuli (podložni denaturaciji,
i membranski vezane receptore za IL‐6  (sIL‐6R and  agregaciji, precipitaciji, adsorpciji, deamidaciji, oksidaciji, disulfidnoj
izmeni, proteolizi...)
mIL‐6R) • Struktura se održava zahvaljujući slabim nekovalentnim vezama
• Tocilizumab inhibiše signalne mehanizme koje  •
•
Lako se razlažu u relativno blagim uslovima čuvanja
Lako se razlažu/eliminišu u organizmu
pokreće aktivacija sIL‐6R mIL‐6R • Teško se dobijaju u velikim količinama
• IL‐6 je plejotropni proinflamatorni citokin koji stvaraju 
različiti tipovi želija, uključujući  T‐ i B‐ćelije, monocite  U organizmu
i fibroblaste. IL‐6 je uključen u različite fiziološke  • Eliminacija uz aktivnost B i T ćelija
• Proteoliza endo/egzo peptidazama
procese, kao  što su aktivacija T‐ćelija, indukcija  • mali proteini (<30 kD) se brzo filtriraju u bubrezima
sekrecije imunoglobulina, indukcija sinteze proteina  • Moguć razvoj reakcija preosetljivosti
akutne faze u jetri i stimulacija hematopoeze. Uloga  • Gubitak usled nerastvorljivosti/adsorpcije

IL‐6 je implicirana u patogenezi inflamatornih 
oboljenja, oseoporoze i neoplazmi

Nanotela
• 1989 ‐ Raymond Hamers 
• Otkrivena u kamila
• Kompletan izostanak lakog 
lanca!
• Isti afinitet za antigene kao 
četvoro‐lančana antitela
• Struktura ih čini rezistentnijim 
na toplotu i promene pH
– Perspektiva razvoja oralnih
preparata sa nanotelima