POSLEDNJI CVET

PARABOLA U SLIKAMA

JAMES THURBER (novembar 1939.)

12. svetski rat, u skladu sa onim kako sve sećanje služi,

je doveo do popasti civilizacije.

Varoši, gradovi i sela su nestali sa lica zemlje.

Svi šumarci i šume su nestali.

Kao i sve bašte.

 I sva umetnička dela.

Muškarci, žene i deca su postali jadniji od

najjadnijih životinja.

Obeshrabreni i razočarani, psi su napustili

svoje pale gospodare.
 Podstaknuti i ohrabreni jadnim stanjem u
kojem su se našli bivši gospodari,
zečevi su se okomili na njih.

Knjige, slike i muzika su nestali sa lica zemlje i

ljudi su samo sedeli ne radeći ništa.
 Brojne godine su prošle.

Čak se i onih nekoliko preživelih generala nisu

mogli setiti kako se završio poslednji rat.

Dečaci i devojčice su samo znali da prazno

zure jedni u druge, jer ljubavi više nije bilo.
 Jednog dana, mlada devojka, koja nikada do
tada nije videla cvet, je slučajno nabasala na
poslednji cvet na svetu.

Rekla je ostalim ljudima da poslednji cvet

umire.

Jedina osoba koja je obratila pažnju na nju je bio

jedan mladić koga je našla kako besciljno luta.
 Zajedno su mladić i devojka negovali cvet i on
je oživeo.

Jednog dana je pčela posetila cvet, a zatim i

kolibri.

Nedugo zatim, umesto jednog cveta, cvetala su

dva, zatim četiri i na kraju nepregledni broj
cvetova.
 Šumarci i šume su ponovo izrasli.

Mlada devojka je počela da obraća pažnju na

svoj izgled.

Mladić je otkrio da je dodirivanje devojke

veoma prijatno.
 Ljubav se ponovo rodila.

Njihova deca su rasla, zdrava i jaka i naučila su

da trče i da se smeju.

Psi su se ljudima vratili.

Mladić je otkrio, da ako stavi kamen na kamen, može
da napravi sklonište.

Nedugo zatim svi su pravili skloništa.

Varoši, gradovi i sela su izgrađeni.

Pesma se vratila na svet

i trubaduri i žongleri,

i krojači i obućari,
 i slikari i pesnici,

i skulptori i kovači,

i vojnici,
i poručnici i kapetani,

i pukovnici i generali,
 i oslobodioci.

Neki ljudi su otišli da žive na jedno mesto, a

neki na neki drugo.
I ne zadugo, oni koji su otišli da žive u dolinama
su želeli da su ipak odabrali brda,

a oni koji su otišli da žive na brdima su želeli

da su ipak odabrali doline.
Oslobodioci, vođeni od strane Boga, su raspalili
vatru među nezadovoljnima.

I sada, svet je ponovo u ratu.

Ovog puta uništenje je bilo toliko potpuno…

Da ništa nije preostalo na svetu.

Sem jednog čoveka

i jedne žene,

i jednog cveta.

KRAJ.