Conks in cross section Gljive u preseku

Andrus Voitk Tekst je preuzet sa linka: http://collections.mun.ca/PDFs/omphalina/Volume02No5.pdf Kako se radi o

Kanadskom podneblju, gde je jedna od najzastupljenijih vrsta drveća Breza, nije čudo što se u tekstu spominje,
kao najčešća, gljiva koja za nas nema neki veliki značaj. Morfološki opis, sa druge strane važi za bilo koju od ovih vrsta, nezavisno od
dela sveta u kome se nalazite. Tako da se opisi dve vrste koje su od najvećeg značaja za nas (Bukov trud i Vrbina drvenka), mogu u
potpunosti primeniti na našim prostorima – pa i cele Evrope. (prim. prev.)

Pet najvećih i najznačajnijih gljiva koje rastu na deblima drveća po poređanih po lakoći raspoznavanja su:
Piptoporus betulinus - Brezina Guba (lekovita, protivupalno dejstvo prim.prev), Fomitopsis pinicola -
Četinarsku trud, Ganoderma applanatum - Pljosnata sjajnica (Ne treba je mešati sa Ganoderma Lucidum ili
Reishi lekovitom gljivom, prim.prev), Fomes fomentarius – Trud (bukov) i pripadnice Phellinus igniarius
complex – Vrbina drevnka ili obična drvenka. Prve dve prouzrokuju braon trulež, ostale belu. Sve mogu biti slabi
paraziti, mada se prevashodno mogu naći na uginulim stablima. Sve se mogu naći na brezi, mada Fomitopsis
pinicola preferira četinare. Osim P. betulinus, sve su višegodišnje. Svaka ima karakterističan izgled, u
potpunosti opisan u knjigama, sa dobrim slikama kojima se ilustruje tipičan izgled. Međutim, s vremena na
vreme, daleko od knjiga i duboko u šumi, mogu izgledati zbunjujuće, čineći prepoznavanje na osnovu spoljnog
izgleda otežanim čak i za gljivare veterane ( a kamo li pčelare, poremene izletnike u svet gljiva – prim.prev.)
U ovakvim slučajevima, dobro je znati da se više mogu razlikovati na osnovu pogleda u unutrašnjost nego po
spoljašnosti. Za ovakvu identifikaciju, najbolje je podeliti gljivu vertikalno po sredini. Kao i kod ostalih morfoloških
obeležja, postoje “tipična” a i ona druga. Doduše, ni jedna karakteristika nije potpuno pouzdana u bilo kom
slučaju. Starost, nivo razvoja, veličina, vreme, pozicija, vremenski uslovi i vreme berbe, svi mogu uticati kako na
spoljašnji, tako ina izgled u preseku.
BELEŠKA: Svi poprečni preseci su orijantisani kao da su gljive “pričvršćene” za uspravno stablo koje je sa desne strane,
projektovani ulevo

Piptoporus betulinus – Brezina Guba

U stvari, treba brinuti samo o ostale četiri vrste jer
se najčešća (ne kod nas – prim.prev), Piptoporus
betulinus, gotovo uvek nepogrešivo može
identifikovati. Boja ju se kreće od bele do
crvenkasto braon. Ima malu površinu priljubljenja
uz stablo, bilo sa strane ili u vidu bočne izrasline
različite dužine, ponekad čak i viseći. Sloj pora je
horizontalan. Nalazi se isključivo na brezi a lako se
prepoznaje po povijenom obodu produženom ispod
nivoa površine koju obrazuju pore. Budući da je
jednogodišnja gljiva, ima samo jedan sloj pora.
Meso je meko i belo bez očigledne strukture i
slojevitosti. (Ova gljiva se koristi i kao strop za fino
oštrenje, a poznata je po antiupalnom dejstvu. Od
pet navedenih, jedina je koja se koristi u
medicinske svrhe – prim. prev).
M|'*

O MPHALINA
 Fomitopsis pinicola – Četinarski trud
Fomitopsis pinicola je takođe vrlo lako prepoznati
zahvaljujući karakterističnoj crvenoj “traci”. Dok je
mlada i dok traka nije toliko očigledna može doći do
greške u prepoznavanju. (Pominjanje ove gljive može
biti od značaja prevashdno pčelarima koji u svojoj
blizini imaju četinarske šume. Obzirom da je narodsko
ime “trud” treba je napomenuti makar u svrhe
raspoznavanja. Da li je od koristi za pčelare? – Nije
pronađen podatak. Prim.prev)
Boja u preseku je bež, značajno svetlija od preostale
tri, koje su sve braon u preseku. Slojevi cevčica su
izraženi, odvojeni tankim hifitnim slojem, a slojevi
tekuće i 1-2 prethodne godine su svetlije boje, tekuće
godine malo tamnije od bele boje. Presecanje često
prouzrokuje parcijalno odvajanje slojeva. Masa je
drvenasta, sa karakterističnim zavijutcima sličnim
godovima drveta. Površina pora je pod uglom u odnosu dodiru, obrazujući velike složene structure.
na Zemlju od oko 45°. Susedni plodovi se spajaju pri

12 O MPHALINA
Ganoderma applanatum – Pljosnata
sjajnica ^
Ganoderma applanatum, umetnička gljiva, se takođe
lako prepoznaje kada ju je izgled klasičan – ravan. Ne
iznenađuje da može zauzeti i druge oblike, kao što je
kopitast (kao kod bukovog truda prim. prev.), a i
klinast oblik se može naći. Još jedan oblik ove gljive
je neravana čvornovata gornja površina često
spojena sa svojim susedima. Najčešće se nalazi na
brezovim panjevima (u Kanadi – prim.prev.), a ređe
na uspravnim stablima. Češće od ostalih gljiva, ova
može obuhvatiti i okolno bilje, čak i manje žbunasto
rastinje. Tokom sporulacije, karakteristično je za ovu
gljivu da je pokrivena sopstvenim sporama braon
boje. Iako padaju nadole, lebdenjem u vazduhu bivaju
ponete nagore i talože se na vrhu gljive. Površ koju
obrazuju pore potamni kada se blago zagrebe, što je
čini zanimljivom za crtanje, zbog čega je i dobila
umetnički epitet.
U preseku, boja je tamnije od prethodne dve gljive, sa
crvenim ili blago rozim tonovima kroz braon, a porna
površ je blago nagnuta ka gore u odnosu na
horizontal. Cevasta struktura je izražena, razdvojena
slojem braon i belih hifita. To i nekoliko linija belih
hifita kroz masu, paralelnih sa vrhom si izražene
karakteristike.

O MPHALINA 13
Fomes fomentarius – Bukov trud ili samo trud
Fomes fomentarius, trud/luča/kopito, je lako prepoznati u
klasičnoj pojavi, kao što je to sluačaj sa dve gljive srednje
veličine na sredini slike iznad. Njih dve su pesečene na pola.
Međtuim, ima puno varijacija izgleda ove gljive u veličini, boji i
obliku da se nakada samo uz pomoć preseka može
jednoznačno utvriditi da li se radi baš o njoj.
Sveži vrhovi ora su beli. POvršina koju obrazuju pore je
paralelna Zmelji. Gornja površina je tamnije boje – tamnije
braon. Slojevi starih pora su prepoznatljivi, ali donekle
stopljeni preko beličastih hifita čija debljina varira na
granicama. Rezultat toga je da se slojevi ne razdvajaju
prilikom sečenja. Treba primetiti da su slojevi cevčica, braon
masa i pokrov raspoznatljivi jedno u odnosu na drugo.
Karakteristika preseka je mekani baršunasti sloj mase iznad
slojeva cevčica tamo gde je gljiva pričvršćena za stablo. Ovaj
sloj često ostaje pričvršćen za drvo, usled svoje mekoće, pri
odvajanju gljive od stabla koa što se može videti na primeru
srednje gljive na donjoj slici. Na manjim primercima se
najbolje može videti mekano jezgro. Na većima se jezgro
pokidalo, i granulacija sprečava kompletan uvid u izgled
preseka. Primetite da je srednji primerak isečen malo ukoso u
odnosu na orijentaciju cevčica, tako da je malo teže razabrati
izgeld cevastih slojeva.
Kod nas se ova gljiva često može naći in a drugim vrstama
listpoadnog drveća, poput višnje, topole, vrbe lipe, a ređe
hrasta. – prim.prev.

4 O MPHALINA
Phellinus igniarius complex –
Vrbina drvenka ili obična
drvenka
Phellinus igniarius, predstavlja complex
vrsta na različitim domaćinima. Mnoge su
morfološki identične i mogu se definisati
samo na osnovu toga na kojoj vrsti
domaćina-drveta su se našle. Za neke je
čak potrebno sekvencionisanje gena kako
bi se utvrdila tačna podvrsta. Telo ove
gljive se lakše raspoznaje u odnosu na
prethodno opisane po izbočenom donjem
delu, ali se neke koje su paralelne sa
Zemljom, teže mogu razaznati u odnosu
na prethone tri, a da i ne pominjemo
međusobno razlikovanje. Sapajaju se sa
susednim gljivama.
Jedna karakteristika svih drvenki je da
pokrivni sloj vremenom pocrni i ispuca.
Bukov trud takođe može da dobije crnu
boju, ali je to mat boja a ne sjajna i ne
ispuca kao drvenka.
Presek svihdrvenki je isti, bilo da se radi o
ispučenim, paralelnim sa tlom ili blago
nagnutim uvis. Od svih pomenutih vrsta,
kod drvenki se najteže mogu razlikovati
cevasta od mekane structure, a starji
slojvei cevčica su najtanji. Boja im je
najzatvorenija braon. Unutrašnjojs je
takođe podloža pukotinama, i to često ne
po ravnima tkiva.

Kod nas se ova gljiva takođe koristila za

potpalu vatre, kao i trud što se koristi.
Njeno meko tkivo je slično kao kod truda.
Nema podataka o korišćenju pčelarstvu,
mada je verovatno nekad korištena,
obzirom na velike sličnosti sa trudom u
pojedinim slučajevima. Posebno onda
kada se trud traži na topolama i vrbama.
(prim. prev.)

'MPHALINA 5