PITANJA ZA IWE -1.

MODUL

1. Što označava PC položaj?

2. Šta je uzrok povratnog udara kod gasnog/plinskog zavarivanja?
3. Šta predstavljaju dvije međusobno izolirane elektroprovodne ploče?
4. Kako računamo snagu (P) kod jednosmjerne struje?
5. Za punovalno usmjeravanje jednofazne naizmjeniče struje nam je potrebna:
6. Što sve utječe na sile koje djeluju na kapljicu metala na vrhu elektrode?
7. Kod kog načina zavarivanja uspostavljamo luk pomoću kratkog spoja?
8. Što je uslov da električni luk stabilno gori?
9. Karakteristika(e) inverterskog izvora zavarivanja?
10. Na natpisnoj tablici izvora zavarivanja su sledeći obavezni podaci?
11. Koje su fizičke karakteristike He?
12. Kako računamo volumen zaštitnog plina pri tlaku 1 bar, kojeg dobijemo iz boce?
13. Koji zaštitni plin ima najveći oksidacijski potencijal ?
14. Što će se desiti ako zavarivač poveća dužinu el. luka kod postupka 141 ?
15. Kako austenitni nerđajući čelik zavarujemo po TIG postupku?
16. Koje zaštitne plinove koristimo za zavarivanje Al po TIG postupku?
17. Zašto se volframove elektrode legiraju sa torijevim oksidom?
18. Od čega zavisi dozvoljeno strujno opterećenje volframovih elektroda (ISO 6848)?
19. Kada je potrebna zaštita korijena pri TIG postupku ?
20. Šta je tipično za orbitalno zavarivanje?
21. Što je efekt puhanja/duvanja kod zavarivanja?
22. Koje su tipične greške kod zavarivanje nerđajućih čelika po TIG postupku ?
23. Kakva je uloga CO2 u mješavinama za zavarivanje nelegiranih čelika?
24. Kakav je utjecaj površinske napetosti taline/rastopa i kako je smanjujemo?
25. Koje su karakteristike zavarivanja s prenosom metala kratkim spojem i gdje ga upotrebljavamo?
26. Koje su karakteristike impulsnog zavarivanja po MAG postupku?
27. Zavarujemo MAG postupkom. Šta se desi ako zavarivač poveća razmak među
radnim komadom i gorionikom?
28. Ocijenite kolika je gustina struje u elektrodi kada zavarujemo MAG postupkom u sprej prijenosu metala?
29. Koja je preporučena dužina slobodnog kraja žice kod MAG postupka?
30. Kakav utjecaj ima povećanja napona kod MAG postupka?
31. Kakav je utjecaj nagiba/naklona gorionika kod MAG postupka?
32. Kako zavarujemo nerđajuće čelike po MIG postupku?
33. Kako zavarujemo nelegirane čelike po MAG postupku?
34. Koje su karakterisike novijih tehnika zavarivanja po MAG (TIME, RAPID MELT)?
35. Prednosti punjenih žica su:
36. Kako upotrebljavamo punjene žice?
37. Od čega zavisi dužina luka kod ručnog elektro lučnog zavarivanja?
38. Koje su karakteristike bazičnih elektroda?
39. Kakva je uloga praška kod EPP zavarivanja?
40. Po kom načelu biramo praškove i žice za EPP postupak?
41. Koje metode sa razaranjem koristimo za ispitivanje točkastih zavara?
42. Kako se generiše toplota potrebna za nastanak točkasog zavara?
43. Što znaš o zavarivanju s plazmom?
44. Što je tipično za elektronski snop (ES) i gdje ga koristimo? --------
45. Koji zaštitni plin koristimo kod zavarivanja nerđajućeg čelika sa CO2 laserom?
46. Gdje koristimo zavarivanje s trenjem i miješanjem (FSW)?
47. Koje metale možemo rezati sa gorivim plinom (npr. C2H2) i kisikom?
48. Koje uslove moraju ispunjavati materijali koji se mogu rezati sa kisikom?
49. Što znaš o rezanju sa laserom?
50. Kako nastaje povezivanje pri termičkom nabrizgavanju?
51. Kakva je uloga topila pri lemljenju?
52. Šta možemo lemiti pomoću lemova na bazi mesinga (Cu-Zn)?

1
 1. Što označava PC položaj?
Položaji zavarivanja

Položaj zavarivanja ne zavisi od geometrije zavarenog spoja, ali nam govori, u kom položaju (radnoj poziciji) je zavareni spoj
izveden. Standard EN ISO 6947 definiše te položaje zavarivanja i pomaže odrediti položaj zavarivanja u prostoru u odnosu na
smer zavarivanja, nezavisno od ostatka konstrukcije.

Svaki položaj zavarivanja je označen sa dvoslovnom oznakom. Prvo slovo je uvek "P", i označava "položaj-position", drugo
slovo označava položaj zavarivanja, i počinje sa slovom "A", koje označava vodoravan položaj zavarivanja. Svako sledeće slovo
po abecednom redu (B, C, D, E, F, G, H, J, K) definiše drugi (sledeći) položaj zavarivanja. Po pravilu se složenost položaja
(izvedbe) zavarivanja povećava sa svakim sledećim slovom. Zbog lakšeg predstavljanja, položaje zavarivanja je moguće
rasporediti u krug, tako da pojedini kružni isečak prikazuje zavar v preseku izveden u određenom položaju.Svi mogući položaji
zavarivanja na ploči i cevi su prikazani na sledećoj slici:

2
 2. Šta je uzrok povratnog udara kod gasnog/plinskog zavarivanja?
1.2.5.2 OSIGURAČI
Pri dovođenju acetilena i kiseonika u komoru za mešanje gorionika, postoji opasnost, da kiseonik koji teče pod mnogo
većim pritiskom krene nazad u dovodnu cev acetilena. Ako se to desi kada je na gorioniku plamen već upaljen, doći će do
povratnog udara preko gasovoda do samog izvora gasa. Zavarivač je izložen velikoj opasnosti, jer se povratni udar može
proširiti u eksploziju.

Do povratnog udara dolazi:

- usled nepravilnog dotoka gasova, naročito zbog nedostatak pritiska kiseonika pri paljenju plamena,
- usled začepljenje mlaznice gorionika sa čađi, brizganjem ili zbog suženja pri preteranom zagrevanju mlaznice,
- usled slabog zaptivanja između delova gorionika.
U cilju sprečavanja povratnog udara plamena i istovremenog omogućavanja normalanog dotoka gasa, instaliraju
se vodeni ili suvi osigurači u gasovod pred gorionikom.

3. Šta predstavljaju dvije međusobno izolirane elektroprovodne ploče?

Pločasti električni kondenzator.

1.5.1.1 STRUKTURA TRANSFORMATORA

Svaki transformator je izgrađen od primarnog i sekundarnog namotaja, kalema, na kojem stoje namotaji i jezgra. U
zavisnosti od prenosnog odnosa, transformator ima jednak odnos broja namotaja. Strana namotaja, koja ima više navoja,
je obično od tanje žice (veći napon dovodi do manjih struja). Na strani gde je navoja manje,obično je deblja žica (obrnuta
struktura).

Transformator je električni uređaj, koji menja električnu energiju jednog napona u električnu energiju drugog
napona. Radi na principu statičke elektromagnetske indukcije, odnosno indukcije na principu promene magnetnog
polja. Dakle, transformator je uređaj, koji može da transformiše samo naizmenične električne veličine. Električna
snaga, koja se na ulazu u transformator uloži, dobija se na izlazu iz transformatora, ako njegove gubitke zanemarimo.
Snaga je na obe strane jednaka, menjaju se samo napon i struja. Što je ulazni napon viši, manja je ulazna struja, na
izlazu je tada niži napon i veća struja. Moguće je naravno i obrnuto. Mrežni transformator funkcioniše kao naponski
pretvarač, gde je odnos napona jednak odnosu navoja na primarnoj i sekundarnoj strani.

4. Kako računamo snagu (P) kod jednosmjerne struje?

5. Za punovalno usmjeravanje jednofazne naizmjeniče struje nam je potrebna:

Punotalasni ispravljač sa poluprovodničkom diodom

Napon električne instalacije u stanu je naizmenični, njena nazivna (efektivna) vrednost u Evropi je 220 V. Veliki broj je broj
električnih uređaja, koji zahtevaju jednosmerni napon. Stoga je često neophodno smanjiti naizmenični napon i pretvoriti ga

3
u jednosmerni. Smanjenje nazivne vrednosti se postiže transformatorom, sa mostnim spojem četiri diode, poznate pod
imenom Grecov (Greatz) spoj. Tokom pozitivnog poluperioda struja protiče kroz diodu D2, potom kroz otpornik i zatim kroz
D4. Tokom negativnog poluperioda, ide kroz D3, pa kroz otpornik, a onda kroz D1. U oba slučaja, struja protiče kroz otpornik
u istom smeru.

6. Što sve utječe na sile koje djeluju na kapljicu metala na vrhu elektrode?

1.8.1.2 PRENOS DODATNOG MATERIJALA KROZ ZAVARIVAČKI LUK

Luk je snažno aktivno stanje materije sa visokom gustinom energije. Sastavljen je iz molekula, atoma, pobuđenih
atoma, elektrona i jona. U njemu, pri visokim temperaturama 4000°C - 6000°C i u kratkom vremenu u rastopljenim
kapljicama dodatnog materijala teku fizičko-hemijski procesi, karakteristični za proizvodnju čelika u elektrolučnoj
peći. Nastanak i prenos kapljica rastopljenog dodatnog materijala omogućavaju električne (pinch efekat,
elektrodinamičke sile, plazma tokovi), fizičke (površinski napon, gravitacija) i fizičko-hemijske pojave (nastanak
CO u kapljici na žici). Shematski ih prikazuje slika 2.

4
1.8.1.2.1 ELEKTRIČNE POJAVE U LUKU

Veliki uticaj na stvaranje kapljice ima pinch efekat. Na žicu za zavarivanje, kroz koju teče električna struja, deluju
sile kontrakcije, koje dolaze do izražaja samo u području, gde se žica topi. Zbog tih sila i zbog površinskog
napona rastopa počinje na kraju žice nastajati kapljica. U grlu, koje se zbog kontrakcijskih sila brzo sužava, raste
gustina struje, i nastaju osne elektrodinamičke sile, koje guraju kapljicu od žice. Obe sile, kontrakcijska (pinch
efekat) i elektrodinamička, se povećavaju sa rastom električne struje,i to sa I 2.

Elektrodinamičke sile mogu biti tako velike, da možemo sprej prenosom zavarivati vertikalno odozgo na dole.
Na rastapanje možemo uticati sa usmerenim strujnim impulsima pri konstantnom održavanju efektivne snage,
što se koristi kod impulsnog prenosa dodatnog materijala. Impulsom, dakle povećavamo kontrakcijske i
elektrodinamičke sile. Takođe na račun plazme nastaju elektrodinamičke sile. Plazma je četvrto agregatno stanje
materije i ona je smesa jona, elektrona i pobuđenih atoma. Plazma tok izlazi iz katode i iz anode. Tokovi plazme
su međusobno suprotno usmereni. Prilikom susreta zbog sopstvenog magnetnog polja se uklanjaju od ose luka.
Plazma prenosu materijala se pripisuje veliki značaj, pre svega pri spej prenosu materijala. Zbog kretanja u oba
smera i otklona od ose luka, plazma utiče i na brizganje materijala izvan vara.

1.8.1.2.2 FIZIČKE POJAVE U LUKU

Površinski napon stvara silu, koja leži na površini rastopa na istopljenom kraju žice i pokušava smanjiti tu površinu,
a time i površinsku energiju istopljenog dela žice. Sila površinskog napona teži ka nastanku rastopljene kuglice na
kraju žice, jer kugla ima pri jednakoj zapremini najmanju površinu i sa tim najmanju površinsku energiju. Površinski
napon kapljica rastopa želimo što više smanjiti, da kapljica lakše napusti elektrodnu žicu. Površinski napon kapljica
rastopa možemo smanjiti sa povećanjem temperature rastopa (povećanje struje zavarivanja), sa dodatkom O2 u
zaštitni gas ili sa dodatkom nekih elemenata u zavarivačku žicu (npr. veći sadržaj Si i Mn). Smanjenje površinskog
napona daje prenos u sitnijim kapljicama i smanjuje mogućnost poroznosti varova. Viskoznost rastopa je manja i
gasovi lakše izlaze iz njega. Pored toga površinski napon utiče na to, da li će metalna kupka kapljicu prihvatiti ili
odbiti, što utiče na zavarivanje u različitim položajima. Gravitacija je važna sila pri prenosu istopljenih kapljica u
horizontalnom položaju, posebno kod manjih struja, a u drugim položajima ima negativan uticaj, jer odbija prenos
dodatnog materijala.

1.8.1.2.3 HEMIJSKE REAKCIJE U RASTOPU VARA

CO2 je aktivan oksidant istopljenog železa po reakciji: {CO2}+Fe → (FeO)+{CO}.

Deo CO2 (60 % ili više) zbog visoke temperature luka disocira po reakciji: {CO2} ↔ {CO} + 1/2 {O2}.

Deo O2 se odmah troši za reakciju sa CO i ponovni nastanak CO2. Deo O2 reaguje s rastopom kapljice i stvara
okside:

5
[Si]+{O2} → (SiO2); 2[Mn]+{O2}
→ 2(MnO); 2Fe+{O2} → 2(FeO).

Oksidi nastaju pri nižim temperaturama, to znači u delu kapljice uz žicu. Odlučujući je CO, koji nastaje iz C u rastopu
kapljice i O iz metalnog oksida. Za početak redukcije metalnog oksida sa C je odlučujuća temperatura, pri kojoj
slobodna energija stvaranja oksida prelazi vrednost slobodne energije stvaranja CO. Do redukcije oksida stoga
dolazi u kapljici na nekoj udaljenosti od žice po reakciji:

(FeO) + [C] → Fe + {CO}; (MnO) + [C] → [Mn] + {CO};

(SiO2) + 2[C] → [Si] + 2{CO}.

Tako tokom nastajanja kapljice u luku sa CO2 zaštitnim gasom istovremeno teku oksidacija i redukcija, svaka u
ovom delu kapljice. Poznato je da nastali CO utiče na smanjenje kapljica, koje prelaze iz žice u var. To znači, da
sa većim gustinama struje dostižemo uslove, kada temperatura prelazi vrednosti preseka između krivih
nastanka CO i metalnih oksida. Tada prenos materijala prelazi iz krupnokapljičastog u finokapljičast, tj. sprej.

7. Kod kog načina zavarivanja uspostavljamo luk pomoću kratkog spoja?

1.4.8. Luk se u praksi uspostavlja sa kratkim spojem i sa visokofrekventnom strujom. Pri prvom načinu, elektroda kratko
dotakne površinu radnog predmeta. Zbog velike (kratkog spoja) struje materijal se brzo zagreva, topi i delimično isparava.
Nakon toga, elektroda se odmakne na određu udaljenosti. Elektroni, koji izlaze iz zagrejane površine se zbog električnog
polja između elektrode i anode počnu usmereno kretati.

8. Što je uslov da električni luk stabilno gori?

1.4.8. Stabilnost luka zavisi pre svega od oblika elektroda, napona i polariteta. Iz fizike nam je poznato, da elektroni najviše
izlaze i koničnog oblika. Kod elektrode, koja se topi su to ispupčeni delovi, koji se zovu krateri. Stabilnost luka je znatno
poboljšana ukoliko je krater uzak i ima fiksni položaj. Kod naizmenične struje krater se stalno seli. U određenom trenutku
napon ubrzavanja je vrlo mali, zato je stabilnost luka u tom slučaju najslabija

9. Karakteristika(e) inverterskog izvora zavarivanja?

1.5.1.5 PRETVARAČKI INVERTERSKI IZVORI ENERGIJE
Za njih je značajno, da su u poređenju sa izvorima sa mrežnim transformatorom, po veličini mnogo manji i znatno lakši, kao i
da nemaju mrežnog transformatora (slika 8). Kod inverterskih izvora je mrežni napon prvo ispravljen, a nakon toga, ili
tiristorskim ili tranzistorskim pretvarač-inverterom pretvoren u naizmenični napon (struju) visoke frekvencije (do 100 kHz),
koji se zatim transformiše sa visoko frekventnim transformatorom u napon zavarivanja (struju); još uvek visoke frekvencije.
Za zavarivanje se može koristiti ili visokefrekventna ili ispravljena jednosmerna struja zavarivanja. U ovom slučaju, sa
ispravljačem je serijski uključen i visokofrekventni prigušivač. Kod ovih izvora se za struje zavarivanja jačine do 20 A koriste
tranzistori, a za veće jačine tiristori.

Inverteri spadaju u sledeću vrstu izvora zavarivanja:

Vaš odgovor : pulsno upravljani izvori
Odgovor je pravilan

6
 10. Na natpisnoj tablici izvora zavarivanja su sledeći obavezni podaci?

1.5.15.3 NATPISNA PLOČICA IZVORA STRUJE ZA ZAVARIVANJE

Na natpisnoj pločici izvora za zavarivanje, čiji primer je prikazan na slici 29, se nalaze osnovni podaci o izvoru za zavarivanje.
Zahtevi za podatke na natpisnoj pločici se nalaze u tački 15 standarda EN 60974-1. U Dodatku K ovog standarda dati su
primeri natpisnih pločica sa konkretnim podacima.

Natpisna pločica je podeljena na tri područja:

o Identifikacija izvora za zavarivanje: Na gornjem polju se nalaze osnovni podaci, kao što je ime proizvođača, tip
izvora za zavarivanje i simbol, koji označuje koncept gradnje ili vrstu izvora za zavarivanje itd;
o Izlazni parametri zavarivanja: Na srednjem polju se nalazi slika statičke karakteristike izvora za zavarivanje i skica
postupka zavarivanja, za koji je on namenjen. Pored toga se na srednjem polju nalaze podaci o naponu luka U i
struji zavarivanja I u odnosu na intermitenciju X;
o Podaci o ulaznoj energiji: Ispod, dakle treće polje je namenjeno ulaznim ili priključnim podacima na mrežu. Pored
toga se tu nalaze takođe i podaci o stepenu zaštite izvora za zavarivanje (IP razred) kao i o načinu hlađenja uređaja
(npr. ako ima vodeno hlađenje gorionika).

Posebno su važni simboli za označavanje postupaka zavarivanja, za koji su izvori za zavarivanje namenjeni. Na ovaj način,
možemo lako da utvrdimo da li su izvori kombinovani, npr. za ručno elektrolučno zavarivanje (REL) i TIG zavarivanje. Slika 30
pokazuje osnovne simbole za postupke zavarivanja, prikazane na natpisnoj pločici:

11. Koje su fizičke karakteristike He?

Neke druge fizičke karakteristike zaštitnih gasova su takođe važne za proces zavarivanja. To su: toplotna i električna
provodljivost. Obe navedene veličine se sa porastom temperature menjaju. Na slici 2 je prikazana toplotna provodljivost za
neke zaštitne gasove. Vidimo, da je argon izrazito slab provodnik toplote. Zbog toga je luk u argonu uži nego na primer u
helijumu.

7
Na slici 3 je prikazana električna provodljivost gasova. Pri niskim temperaturama su svi zaštitni gasovi loši provodnici. Na
visokim temperaturama postaju dobri provodnici. Među pojedinim gasovima nema večih razlika. Uzrok za dobru provodljivost
pri visokim temperaturama je jonizacija atoma.

HELIJUM:
o luk se teško uzpostavlja,
o napon luka je visok,
o luk nemirno gori,
o metalna kupka je vrlo vruća i lako se rasplinjuje,
o uvar je koritast i dubok,
o helijum je dobar provodnik – širok luk,
o sa rastopom ne reaguje.

12. Kako računamo volumen zaštitnog plina pri tlaku 1 bar, kojeg dobijemo iz boce?

1.6.1.5 GASNI ZAKONI

Kod zavarivanja u zaštitnim gasovima upotrebljavaju se kompresovani i tečni gasovi. Ukoliko želimo izračunati, koliko gasa je
u boci na datom pritisku i temperaturi, kao i koliko gasne zaštite dobijemo iz određene mase gasa, moramo poznavati gasne
zakone.

Upotrebljene oznake
p = pritisak (Pa)
V = zapremina (m3)
V = molska zapremina (m3/kmol)
Vo = molska zapremina pri normalnim uslovima (m3/kmol), pri 0°C i 760 mmHg;
(760 mm Hg = 1 Atm = 1.01325 bar 101325 Pa= 1.033227 at)
T = apsolutna temperatura (K)
t = temperatura (°C)
M = molska masa (kmol)
m = masa gasa (kg)
cp, cv = specifična molska toplota (J/kg.K)

8
Molarna zapremina za idealne gasove pri normalnim uslovima: Vo = 22,4 Nm 3 , pri 0°C i 1,01325 bar

Gustina gasa: r = m/V (kg/m3)

Avogadrov broj: NL = 6.03 1026 molekul ili atom gasa u jednom kmolu supstance.

U sledećoj tabeli se navode osobine zaštitnih gasova, koji se koriste u tehnici zavarivanja.

13. Koji zaštitni plin ima najveći oksidacijski potencijal ?

Ugljen dioksid i kiseonik su oksidacioni gasovi, koje upotrebljavamo kod MAG zavarivanja. Hemijske reakcije se odvijaju
intenzivno na granici između tečne i gasne faze. Takođe se odvijaju i u kupki, kao i između metala i šljake. Na granici između
tečne i gasne faze vrši se oksidacija gvožđa, ako je u gasu O2 ili CO2

Oksidacioni potencjial zaštitnih gasova

Ugljen dioksid se u luku raspada na kiseonik i ugljenik, i pri tom nastaje 27% ugljenika i 73% kiseonika. Sa hemijske tačke

9
gledišta, isti efekat se postiže ako mešavini dodajemo ugljen dioksid ili kiseonik. U zavisnosti od sastava, efekat (oksidacioni
potencijal) ugljen dioksida bi bio samo za četvrtinu manji od čistog kiseonika. U praksi računamo, da za isti efekat treba
jedanput više ugljen dioksida nego kiseonika. Oksidacioni potencijal mešavine izračunavamo prema sledećoj empirijskoj
formuli:

14. Što će se desiti ako zavarivač poveća dužinu el. luka kod postupka 141 ?

KAKO NAPON LUKA UTIČE NA ZAVAR?

Vaš odgovor : Viši napon luka ima za posledico dublji uvar

Za bolje razumevanje prethodno navedenoga je namenjena slika 5 sa objašnjenjem. Padajuću statičku karakteristiku izvora
struje imaju REL, TIG i EPP postopci zavarivanja.

15. Kako austenitni nerđajući čelik zavarujemo po TIG postupku?

Većina materijala, kao što su nisko ili nelegirani čelici, nerđajući čelik, kao i titanijum, nikal, bakar i njihove legure zavarujemo
sa jednosmernom strujom zavarivanja, pri čemu je minus pol na elektrodi, a plus pol na predmetu. Kod jednosmerne struje sa
minus polom na elektrodi dobijamo dublji uvar, nego kod plus pola na elektrodi. Kod poslednjeg dolazi do prekomernog
zagrevanja elektrode i posledično do njegovog otapanja i zaobljenja vrha. Za određene namene se upotrebljava takođe
jednosmerna impulsna struja zavarivanja

Pažljivi moramo biti takođe pri upotrebi brusnih ploča i drugog alata , kao i hemijskih sredstava, koji su namenjeni za obradu
pojedinih materijala. Na primer, nikada ne smemo obrađivati nerđajući čelik sa brusnim pločama i drugim alatom, koji nisu
tome namenjeni. Takođe, ako smo ih prethodno upotrebljavali za obradu nelegiranih konstrukcionih (rđajućih) čelika, ne
smemo ih više upotrebljavati za obradu nerđajućih čelika.

10
Zavarivanje nerđajućih čelika
Jedna od bitnih karakteristika nerđajućih čelika je, da se na njihovim površinama stvara tanki ali kompaktni
sloj hrom oksida, koji obezbeđuje tom čeliku korozionu otpornost te sprečava dalju oksidaciju. Zato je obično
poznat kao zaštitni sloj. Pri zavarivanju ovih čelika toplotno je pogođena i okolina vara, što može da dovede do
toplotne obojenosti Sa tim oštećujemo prethodno pomenuti zaštitni film, što se se odražava u bojenju površine
zavarenog spoja, pretežno u žuto-braon ili plavu boju, u krajnjem slučaju čak i u crnu. To su razni oksidi na površini,
koji ukazuju na sagorevanje hroma i posledično smanjenje korozione otpornosti nerđajućih čelika.
Zato je odstranjenje takvog tankog sloja nakon zavarivanja potrebno da se obezbedi nastavak korozione
otpornosti tih čelika (gotovog proizvoda), sa čime stvaramo uslove za ponovan nastanak zaštitnog hrom-oksidnog
sloja. To možemo da uradimo mehanički sa brušenjem ili četkanjem, možemo takođe hemijski sa postupkom tvz.
pasivizacija. Pri poslednjem je moguća upotreba raznih pasta ili drugih tečnih sredstava. U oba slučaja
odstranjujemo pomenute neželjene okside i na taj način omogućujemo, da se na površini ponovno stvori zaštitni
sloj (plašt hrom oksida), koji površinama pogođenim zbog zavarivanja ponovno obezbeđuje korozionu otpornost.

Kod zavarivanja nerđajućih čelika je potrebno takođe izvesti zaštitu korene strane od oksidacije. To izvodimo sa gasnom
zaštitom. Ova gasna zaštita u isto vreme i hladi metalnu kupku i doprinosi formiranju korenog vara. Gasove, koje
upotrebljavamo za zaštitu korene strane šava, zovemo formirni gasovi. U osnovi su to isti inertni gasovi, koje upotrebljavamo
za zaštitu elektrode i metalne kupke, a obično sadrže i dodatak vodonika i/ili azota.

16. Koje zaštitne plinove koristimo za zavarivanje Al po TIG postupku?

Upotreba jednosmerne ili naizmenične struje zavarivanja zahteva različitu pripremu oblika vrha elektrode. Pri upotrebi
jednosmerne struje (minus pol na elektrodi), vrh mora biti oštar, a pri upotrebi naizmenične struje (zavarivanje aluminijuma),
zaobljena. Dužnost zavarivača je, da brine o pravilnom obliku vrha elektrode. Za brušenje ili čiščenje površine vrha elektrode
je najprimerenije upotrebljavati namenske brusne uređaje. U slučaju ručnog brušenja je potrebno elektrodu obvazno brusiti
uzdužno prema vrhu. Aluminijum i njegove najčešće upotrebljavane legure su u principu dobro zavarive, zato posebne mere
nisu potrebne. Potrebno je, da upotrebimo naizmeničnu struju, kada ih zavarujemo sa upotrebom TIG postupka. Potrebno je
napomenuti, da takvi materijali imaju relativno veliku toplotnu prevodljivost i istezanje.

Protok gasa: Za zavarivanje aluminijuma je potreban nešto veći protok gasa, zato moramo izbarati i nešto veću mlaznicu. U
osnovi važi, da veća mlaznica obezbeđuje bolju zaštitu, ali nam sa druge strane više ometa pogled na metalnu kupku. Ona pri
tom mora svakako biti takva, da obezbeđuje primerenu zaštitu.

Zaštita korena: Pri zavarivanju aluminijuma korenu stranu nije potrebno štititi, jer tu ulogu obavlja (inače nepoželjni)
aluminijum oksid, koji se stvara na površini rastopa. TIG zavarivanje je u načelu primereno za zavarivanje svih metalnih
materijala. U nastavku je navedeno nekoliko dodatnih zahteva za najčešće zavarivane metale.

11
 17. Zašto se volframove elektrode legiraju sa torijevim oksidom?
Elektrode

Princip TIG zavarivanja zahteva netopivost elektrode. Zato mora biti izrađena od materijala, koji se ne topi zbog visoke
temperature luka. U isto vreme upotrebljeni materijal mora dobro provoditi električnu struju i toplotu, i omogućiti lako
uspostavljanje luka. Ove uslove u osnovi ispunjava metal volfram, koji ima temperaturu topljenja na +3410°C. U praksi su
elektrode izrađene od volframa sa dodatkom torijum (ThO2), cirkonijum (ZrO2), lantan (La2O3), cerijum (CeO2) i itrijum
(Y2O3) oksida. U poslednje vreme se u upotrebi pojavljuju takođe volframove elektrode sa dodatkom retkih elemenata. U
svakom slučaju, s tim dodacima postižemo, da se pri zavarivanju manje zagrevaju, čime se produžava njihov životni vek.
Zbog toga možemo elektrode opteretiti i sa višim strujama. Sa dodatkom pomenutih oksida se kod volframove elektrode
neznatno povećava tačka topljenja, a pre svega se smanjuje potreban izlazni rad elektrona, što olakšava paljenje luka,
stabilizuje njegovo gorenje i produžava životni vek elektrode.

Upotreba volframovih elektroda sa torijumom (oznaka WT ili WTh) se u praksi smanjuje, jer je torijum blago radioaktivan
element i pri brušenju elektrode zavarivači mogu udisati delove torijuma. Zbog toga je u praksi sve teže nabaviti torijumove
elektrode, jer neki proizvođači napuštaju njihovu proizvodnju. Takođe kod TIG zavarivanja u primarnim delovima nuklearnih
elektrana je zabranjeno upotrebljavati torijumove elektrode, jer se delovi torijuma pri zračenju lako aktiviraju i postaju jako
radioaktivni.

18. Od čega zavisi dozvoljeno strujno opterećenje volframovih elektroda (ISO 6848)
Pomenuti standard daje i preporučena dozvoljena strujna opterećenja u odnosu na prečnik elektrode i vrstu struje zavarivanja
(AC/DC) kao i polariteta u slučaju jednosmerne struje (+/-). Prečnici elektroda su standardizovani od 0,25 mm do 10 mm. U
praksi najviše upotrebljavamo elektrode prečnika od 2 do 4 mm. Prečnik elektrode biramo u odnosu na jačinu struje
zavarivanja i polaritet. U priručnicima i standardima nalazimo tabele u kojima su navedena maksimalna strujna opterećenja
za standardne prečnike elektroda. Kako smo već pomenuli, strujna opterećenja uglavnom zavise od polariteta. Najviše
možemo opteretiti elektrodu kada je priključena na negativni pol, manje kadzavarujemo sa naizmeničnom strujom.
Još manje ako elektrodu priključimo na pozitivni pol. Sastav elektrode nadopuštena strujna opterećenja ima mali uticaj.
Za najčešće upotrebljene dimenzije elektroda data su strujna
opterećenja u tabeli 4:

19. Kada je potrebna zaštita korijena pri TIG postupku ?

Zaštita korena
Kod zavarivanja nerđajućih čelika potrebno je zaštititi korenu stranu zavarenog spoja, da ne dođe do oksidacije. To je moguće
izvesti sa gasnom zaštitom. Za obezbeđivanje takve gasne zaštite se kod sučeonih i ugaonih spojeva na pločama upotrebljavaju
posebne izvedbe podloški, koje obezbeđuju zaštitni gas na korenoj strani spoja. Kod zavarivanja cevovoda, kao i zatvorenih

12
posuda se obično zatvore svi otvori, a zatim se kroz jedan od njih dovodi formirni gas. Pri tome je potrebno takođe obezbediti
odvod formirno gasa iz cevovoda ili posude. Moguća je takođe upotreba namenskih pregrada.

20. Šta je tipično za orbitalno zavarivanje?

MEHANIZOVANO TIG ZAVARIVANJE (ORBITALNI TIG)
To je zavarivanje pri kojem su parametri zavarivanja nadzirani mehanizovano ili elektronski i mogu se po potrebi tokom
zavarivanja ručno prilagođavati. U određenim slučajevima je dosta teško dostići željeni kvalitet vara sa upotrebom ručnog
zavarivanja, kad se sretnemo sa ograničenjima, kao što su položaj zavarivanja i ograničen pristup. Tako je za visok kvalitet
varova, npr. u farmaceutskoj industriji, potrebno obezbediti ravnotežu između gravitacijske sile i površinskog napona rastopa
u svakom položaju. To postižemo sa upotrebom različitih mehanizovanih tehnika. Uloga zavarivača u takvom slučaju je, da
tokom zavarivanja prati sam proces zavarivanja. U idealnim uslovima se parametri zavarivanja unapred isprogramiraju pre
početka zavarivanja. U praksi se ponekad iskaže potreba za korektivnim merama zavarivača, što znači da zavarivač mora
prilagoditi parametre željenim osobinama zavarenog spoja.

Najčešći način mehanizovanog TIG zavarivanja je ORBITALNO TIG ZAVARIVANJE. Može biti sa dodatnim (141) ili bez dodatnog
materijala (142). Elektroda i luk sa njom, se pomeraju kontinuirano oko cevi, koja je pri tom fiksno stegnuta. Luk pri jednom
prolazu prođe preko svih položaja zavarivanja do početne tačke. U predavanju 1.15 je detaljnije opisano orbitalno TIG
zavarivanje cevi.

21. Što je efekt puhanja/duvanja kod zavarivanja?

1.7.10.1 EFEKAT DUVANJA

Oko svakog električnog provodnika struje su prisutne elektro-magnetne silnice. Isto važi i za luk pri zavarivanju, koji je deo
takvog električnog strujnog kruga. U određenim slučajevima dolazi do neravnomernog raspoređivanja silnica, pre svega do
zgušnjavanja ili razređivanja na suprotnoj strani. To se može dogoditi u slučajevima, kada zavarujemo na ivicama ploče, u
preuskom žlebu, ili prisutnosti većih masa, kao i kada zavarujemo namagnetisane materijale. To zapažamo, kad nam se luk
počne naginjati prema većoj masi. Pojava je slična kao kad se vitki predmeti savijaju na vetru, zato ga zovemo "efekat
duvanja". Posledica su obično nepravilnosti u spajanju ili bar nepravilnosti oblika.

Uticaj efekta duvanja luka u većini slučajeva najlakše otklanjamo sa premeštanjem priključka mase na suprotnu stranu
predmeta, u koliko to nije dovoljno, možemo ga otkloniti na primer sa dodavanjem magnetno provodnog dela na predmet,
održavanjem što kraćeg luka ili izradom većeg broja masivnijih pripojnih varova. Često rešenje je takođe dodavanje izlaznih
pločica. U krajnem slučaju je potrebna čak i zamena (celokupne) tehnologije zavarivanja.

13
 22. Koje su tipične greške kod zavarivanje nerđajućih čelika po TIG postupku ?
Kod TIG zavarivanja u osnovi ne nastaju veće i izrazite nepravilnosti u zavarenim spojevima, ali ipak može doći do njih.
Najčešće dolazi do poroznosti (pre svega kod zavarivanja aluminijuma), uključaka volframa i oksida. U sledećoj tabeli su
navedene moguće nepravilnosti koje se javljaju kod TIG zavarivanja, zajedno sa navođenjem mogućih uzroka:

23. Kakva je uloga CO2 u mješavinama za zavarivanje nelegiranih čelika?

1.8.1.2.4.2 Krupnokapljičasti prenos materijala (oznaka G prema EN ISO 4063)

Kod krupnokapljičastog prenosa kapljice koje prelaze u metalnu kupku bez kratkog spoja imaju obično veći prečnik je od
prečnika žice za zavarivanje, dok samo mali broj kapljica ima kratak spoj sa rastopom. Broj kapljica je oko 100 u sekundi. Takav
prenos se pojavljuje iznad neke kritične vrednosti jačine struje. Gustina struje je mala. Napon je iznad 20 V.

S tim lukom zavarujemo pre svega ugaone i temene sučeone šavove (i u prisilnim položajima) na nelegiranim i nisko legiranim
čelicima u zaštiti CO2 i gasnim mešavinama Ar/CO2, gde je mogući sadržaj CO2 veći od 20 %. Visoko legirane čelike zavarujemo
u mešavinama Ar/1-5 % O2 ili Ar/1-5 % CO2. Sa CO2 gasom dobijamo samo krupnokapljičasti prenos neaksijalnog tipa, koji je
praćen snažnim brizganjem. Aksijalni prenos sa malo ili skoro bez razbrizgavanja dobijamo sa dodatkom inertnog gasa. Tipični
rasponi jačine struje i napona su prikazani na sl. 9.

14
 24. Kakav je utjecaj površinske napetosti taline/rastopa i kako je smanjujemo?

1.8.1.2.2 FIZIČKE POJAVE U LUKU

Površinski napon stvara silu, koja leži na površini rastopa na istopljenom kraju žice i pokušava smanjiti tu površinu, a time i
površinsku energiju istopljenog dela žice. Sila površinskog napona teži ka nastanku rastopljene kuglice na kraju žice, jer kugla
ima pri jednakoj zapremini najmanju površinu i sa tim najmanju površinsku energiju. Površinski napon kapljica rastopa želimo
što više smanjiti, da kapljica lakše napusti elektrodnu žicu. Površinski napon kapljica rastopa možemo smanjiti sa povećanjem
temperature rastopa (povećanje struje zavarivanja), sa dodatkom O2 u zaštitni gas ili sa dodatkom nekih elemenata u
zavarivačku žicu (npr. veći sadržaj Si i Mn). Smanjenje površinskog napona daje prenos u sitnijim kapljicama i smanjuje
mogućnost poroznosti varova. Viskoznost rastopa je manja i gasovi lakše izlaze iz njega. Pored toga površinski napon utiče na
to, da li će metalna kupka kapljicu prihvatiti ili odbiti, što utiče na zavarivanje u različitim položajima. Gravitacija je važna sila
pri prenosu istopljenih kapljica u horizontalnom položaju, posebno kod manjih struja, a u drugim položajima ima negativan
uticaj, jer odbija prenos dodatnog materijala.

1.8.1.6.6 ''STT MAG'' ZAVARIVANJE

Skraćenica STT je akronim imena »Surface Tension Transfer Process«, koji je razvila kompanija LINCOLN ELECTRIC. Kao što je
očigledno iz punog imena, to je zavarivanje sa topivom elektrodom s prelazom materijala sa premoštavanjem ili sa delovanjem
samo težine kapljice i sile površinskog napona rastopa vara, bez struje kratkog spoja, u određenim fazama prelaza, kao što to
načelno prikazuje slika 42 sa dijagramom toka struje zavarivanja i napona luka. Upotrebljen je poseban software, koji tokom
zavarivanja odmah optimizuje kombinaciju parametara zavarivanja: struja zavarivanja, napon luka, brzina dovođenja žice za
zavarivanje u luk, tako da su pravilno usklađeni.

Zbog toga je STT postupak MAG zavarivanja dobio ekskluzivno mesto pri zavarivanju korenih varova na magistralnim
gasovodima i naftovodima, jer širina razmaka u korenu žleba za zavarivanje između dve cevi može biti veoma neravnomerna
i pri običnom MAG zavarivanju nastaju velike teškoće pri premoščavanju žleba.

15
 25. Koje su karakteristike zavarivanja s prenosom metala kratkim spojem i gdje ga upotrebljavamo?

1.8.1.2.4.1 Kratkospojeni prenos materijala (oznaka D prema EN ISO 4063)

Pri kratkospojenom prenosu kapljica uvek zatvori strujni krug sa metalnom kupkom, i električni luk se ugasi. Kratak spoj je 20
do 100-puta u sekundi i može trajati i do 30 % vremena ciklusa zavarivanja. Imamo prisutno naizmenično paljenje i gašanje
električnog luka. Prenos istopljenog dodatnog materijala kontroliše površinski napon i gravitacija u trenutku nastanka i rasta
kapljice te u kratkom spoju, dok kontrakcijska sila (pinch efekat) ne nadvlada površinski napon i prekine most rastopa između
žice i osnovnog materijala.
Za taj način prenosa materijala upotrebljavamo najmanje prečnike žice i najmanje jačine struje zavarivanja. Napon je nizak
(ispod 20 V). Kao zaštitni gas obično upotrebljavamo CO2 kod niskougljeničnih čelika, a koriste se sve gasne mešavine. Prenos
daje šav manjih poprečnih preseka, koji se brzo hlade. Zato je takav prenos primeren za zavarivanje tankih materijala, u
prisilnim položajima i za premošćavanje širih žlebova. Zbog manjeg unosa toplote su i deformacije manje. Sa kratkospojenim
prenosom zavarujemo nelegirane i nerđajuće čelike. Tipični rasponi jačine struje za zavarivanje čelika dati su u tabeli 1 i na
slici 5.
Kada se rastegnuta kapljica, koja se drži elektrodne žice, dotakne kupke u osnovnom materijalu, električni luk se ugasi (sl. 6a).
Napon pada praktično na nulu, kroz žicu umesto struje zavarivanja teče struja kratkog spoja, koja je dosta snažnija od struje
zavarivanja. Pri najvišoj vrednosti struje kratkog spoja (zavisi od podešavanja i karakteristike izvora struje) rastopljena kapljica
se odtrgne (sl. 6e), zavarivački luk se ponovo uspostavlja, zato se napon naglo poveća, a struja pada na nivo struje zavarivanja.
Ciklus prenosa traje 0,002 do 0,005 s. Tipične struje kratkog spoja za dobru stabilnost luka su npr. za ugljenične čelike 300 A
sa žicom 0,8 mm, a za aluminijum su 175 A.

Prenos dodatnog materijala možemo pratiti sa merenjem promena struje i napona tokom zavarivanja (sl. 6).

Vrlo je važno, da porast struje kratkog spoja nije prebrz ili prespor. Ako struja raste presporo, dolazi do nestabilnog gorenja
luka, jer se kapljice ne mogu odtrgnuti od žice, dovođenje žice postaje neravnomerno. Ako struja raste prebrzo, nastaju snažna
dinamička pritisna opterećenja kapljice, koja kratkospojeno spajaju metalnu kupku osnovnog materijala. Posledice su jako
brizganje materijala i poroznost zbog razbijanja kapljica, koje prave kratak spoj. To znači, da brzina porasta struje kratkog spoja

16
mora biti regulisana, što se postiže sa dinamičkom karakteristikom izvora za zavarivanje. Na to utičemo sa prigušnicom, koja
je ugrađena u izvor za zavarivanje. Prigušnica (indukcioni provodnik) smanjuje amplitudu naizmenične struje i promene
jednosmerne struje. Što je veće prigušenje, s tim je manja brzina povećanja električne struje (sl. 7) i tim je manje kratkih
spojeva (sl. 8). Pojava je povezana i mora biti usklađena sa brzinom dovođenja žice za zavarivanje. Sa porastom prečnika žice
za zavarivanje povećava se potrebna struja kratkog spoja i prigušenje.

Izvori struje imaju više segmenata na prigušnici, koje upotrebljavamo u odnosu na debljinu materijala i vrstu gasa. Sa testovima
utvrdimo, koji segment je najprimereniji. Kod izvora za automatsko zavarivanje (tranzistorski izvori) prigušenje biramo u obliku
numeričke vrednosti.

26. Koje su karakteristike impulsnog zavarivanja po MAG postupku?

1.8.1.2.4.4 Impulsni prenos materijala (oznaka P prema EN ISO 4063)
Pri impulsnom prenosu se osnovna struja zavarivanja u određenim intervalima, koje možemo regulisati, povećava sa dodatnim
strujnim udarima, koji omogočavaju bolje kontrolisan prenos kapljica sa žice u metalnu kupku. Broj kapljica je 60-120 u
sekundi. Osnovna struja je niža i ne omogoćava ni sprej prenos, ni kratkospojeni (slika 11).

Previsoke snage impulsne struje se moraju izbegavati, jer može doći do dodatnog nekontrolisanog prenosa kapljica između
pojedinih impulsa. Impulsna snaga struje mora dostići prenos kapljica bez kratkog spoja, preseći kritičnu tačku i dostići
dovoljno dug efekat.

17
Prevelika snaga impulsne struje može zbog ubrzanog prenosa kapljica dovesti do učinka razbrizgavanja, zareza i ivičnih zajeda.
S povećanom frekvencijom impulsa se povećava broj kapljica i snaga luka (sl. 12).

Impulsni prenos možemo dostići u zaštiti Ar ili mešavina sa veoma velikim sadržajem Ar (³ 80 %). Nema razbrizgavanja. Zbog
nižih struja možemo da zavarujemo tanje materijale, nego što je to slučaj kod sprej prenosa. Možemo da zavarujemo u svim
položajima, a tanke materijale možemo zavarivati sa žicama većeg prečnika. Impulsni prenos postižemo sa posebnim izvorom
za zavarivanje.

27. Zavarujemo MAG postupkom. Šta se desi ako zavarivač poveća razmak među radnim komadom i
gorionikom?
Udaljenost mlaznice od predmeta mora biti optimalna. Ako je mlaznica preblizu predmeta, pregreva se i prlja na unutrašnjoj
strani sa razbrizgavanjem, što slabi protok zaštitnog gasa. Ako je udaljenost prevelika, onda je dovedena u pitanje zaštita
područja zavarivanja sa gasom, a takođe se smanjuje i stabilnost luka. Sa udaljavanjem možemo takođe kontrolisati slobodan
kraj žice za zavarivanje (sl. 16).

28. Ocijenite kolika je gustina struje u elektrodi kada zavarujemo MAG postupkom u sprej prijenosu
metala?

1.8.1.2.4.3 Sprej prenos materijala (oznaka S prema EN ISO 4063)

Sprej prenos (prenos u mlazu) dodatnog materijala (kapljice su jednake ili manje od prečnika žice) postižemo kod zavarivanja
čelika u zaštiti gasnih mešavina Ar ili He sa aktivnim gasovima, gde je Ar ili He > od 80 % i kod zavarivanja neželeznih metala u
zaštitnoj atmosferi Ar i He. U zaštiti CO2 ne dolazi do sprej prenosa. Zavarivanje protiče sa velikom jačinom struje.
Karakterističan je zašiljen vrh elektrodne žice, koja može biti završena u obliku tankog rastopljenog vrha, koji se rasprši u sprej
sitnih kapljica. Njih može biti 100 - 300 u sekundi.

18
Pri još većim strujama nastaje rotirajući prenos materijala, gde istopljeni konični deo može zauzeti oblik spirale. To je posledica
distorzije aksialnog delovanja kontrakcijskih sila u magnetnom polju. Spirala onda stvara svoj oblik magnetog polja i dobijamo
neku vrste stabilne distorzije. Zavarivanje protiče sa velikom jačinom struje, što je značajno za zavarivanje debelih materijala,
pre svega zavara popune, ugaonih zavara i korenskih zavara sa podloškom. Zavarivanje je otežano u prinudnim položajima
zbog težnje ka razlivanju rastopa. Sprej prenos dostižemo pri nekoj kritičnoj vrednosti struje (tabela 2).

29. Koja je preporučena dužina slobodnog kraja žice kod MAG postupka?
Zavisan je od udaljenosti kontaktne dizne od predmeta. Moguća su dva načina kontrole slobodne dužine žice. Moguće je
kontrolisati pri istom položaju kontaktne dizne u mlaznici (gasnoj šobi) sa podizanjem pištolja, što menja udaljenost
mlaznice. Možemo ga i kontrolisati sa dubinom umetanja kontaktne dizne u gasnu mlaznicu pri istoj udaljenosti mlaznice (sl.
16).

Povećanje slobodnog kraja žice ima za posledicu:

o povečanje napona,
o plići uvar,
o veću širinu vara,
o veće zagrevanje žice zbog otpora,
o veće razbrizgavanje,
o luk postaje manje stabilan,
o veća mogućnost poroznosti.
Orientaciono važi, da je slobodna dužina žice od 5 do 13 mm za kratkospojeni prenos i 13 do 25 mm za ostale vrste prenosa
dodatnog materijala

19
 30. Kakav utjecaj ima povećanja napona kod MAG postupka?

1.8.1.3.2 NAPON LUKA

Napon je zavisan od dužine luka, i podešava se na izvoru za zavarivanje. Pri izabranoj struji zavarivanja (podešen pomak žice)
možemo npr. podesiti različiti napon, zavisno od toga, šta želimo postići (sl. 14).

Povećanje napona luka ima za posledicu:

o šire teme,
o smanjenje dubine uvara.
Previsoki napon ima za posledicu poroznost i snažno brizganje, a preniski napon poroznost i probijanje.

31. Kakav je utjecaj nagiba/naklona gorionika kod MAG postupka?

1.8.1.3.9 NAGIB PIŠTOLJA U ODNOSU NA PRAVAC ZAVARIVANJA

Zavarivati možemo u pravcu napred (u levo) ili nazad (u desno) (sl. 17). Pri zavarivanju napred rastop zatvara put luku u
nerastopljeni materijal, što ima za posledicu plitak uvar. Ta tehnika se preporučuje za zavarivanje korenih varova ili za tanke
materijale. Pri zavarivanju nazad luk potiskuje rastop iza sebe i udara sa svom snagom u nerastopljeni materijal, što ima za
posledicu dublji uvar. Ta tehnika je primerena za zavarivanje zavara popune ili jednoprolazno zavarivanje debljih materijala.
Kod zavarivanja napred je stabilnost luka slaba, razbrizgavanje, širina zavara i mogućnost nastanka pora su veći. Površina
zavara je lepša i glatka. "Hladnijia" tehnika zavarivanja napred omogućava i premošćavanje širih žlebova.

20
 32. Kako zavarujemo nerđajuće čelike po MIG postupku?
Rapid postupak!

33. Kako zavarujemo nelegirane čelike po MAG postupku?

Kratkospojeni prenos materijala (oznaka D prema EN ISO 4063)-
Pri kratkospojenom prenosu kapljica uvek zatvori strujni krug sa metalnom kupkom, i električni luk se ugasi. Kratak spoj je 20
do 100-puta u sekundi i može trajati i do 30 % vremena ciklusa zavarivanja. Imamo prisutno naizmenično paljenje i gašanje
električnog luka. Prenos istopljenog dodatnog materijala kontroliše površinski napon i gravitacija u trenutku nastanka i rasta
kapljice te u kratkom spoju, dok kontrakcijska sila (pinch efekat) ne nadvlada površinski napon i prekine most rastopa između
žice i osnovnog materijala.
Za taj način prenosa materijala upotrebljavamo najmanje prečnike žice i najmanje jačine struje zavarivanja. Napon je nizak
(ispod 20 V). Kao zaštitni gas obično upotrebljavamo CO2 kod niskougljeničnih čelika, a koriste se sve gasne mešavine. Prenos
daje šav manjih poprečnih preseka, koji se brzo hlade. Zato je takav prenos primeren za zavarivanje tankih materijala, u
prisilnim položajima i za premošćavanje širih žlebova. Zbog manjeg unosa toplote su i deformacije manje. Sa kratkospojenim
prenosom zavarujemo nelegirane i nerđajuće čelike. Tipični rasponi jačine struje za zavarivanje čelika dati su u tabeli 1 i na
slici 5.
Kada se rastegnuta kapljica, koja se drži elektrodne žice, dotakne kupke u osnovnom materijalu, električni luk se ugasi (sl. 6a).
Napon pada praktično na nulu, kroz žicu umesto struje zavarivanja teče struja kratkog spoja, koja je dosta snažnija od struje
zavarivanja. Pri najvišoj vrednosti struje kratkog spoja (zavisi od podešavanja i karakteristike izvora struje) rastopljena kapljica
se odtrgne (sl. 6e), zavarivački luk se ponovo uspostavlja, zato se napon naglo poveća, a struja pada na nivo struje zavarivanja.
Ciklus prenosa traje 0,002 do 0,005 s. Tipične struje kratkog spoja za dobru stabilnost luka su npr. za ugljenične čelike 300 A
sa žicom 0,8 mm, a za aluminijum su 175 A.
Prenos dodatnog materijala možemo pratiti sa merenjem promena struje i napona tokom zavarivanja

Krupnokapljičasti prenos materijala

Kod krupnokapljičastog prenosa kapljice koje prelaze u metalnu kupku bez kratkog spoja imaju obično veći prečnik je od
prečnika žice za zavarivanje, dok samo mali broj kapljica ima kratak spoj sa rastopom. Broj kapljica je oko 100 u sekundi. Takav
prenos se pojavljuje iznad neke kritične vrednosti jačine struje. Gustina struje je mala. Napon je iznad 20 V.

S tim lukom zavarujemo pre svega ugaone i temene sučeone šavove (i u prisilnim položajima) na nelegiranim i nisko
legiranim čelicima u zaštiti CO2 i gasnim mešavinama Ar/CO2, gde je mogući sadržaj CO2 veći od 20 %.

34. Koje su karakterisike novijih tehnika zavarivanja po MAG (TIME, RAPID MELT)?

''T.I.M.E.'' ZAVARIVANJE
Postupak TIME zavarivanje nosi naziv po engleskoj skraćenici (TIME=Transferred Ionised Molten Energy). Radi se o
poboljšanom postupku MIG/MAG zavarivanja, gde se zavarivanje izvodi sa povećanom brzinom žice za zavarivanje znatno
iznad uobičajenih, kao i upotreba 4-komponentne gasne mešavine (nestandardizovana gasna mešavina prema EN ISO 14175):
0,5 % O2, 8 % CO2, 26,5 % He i 65 % Ar

S obzirom na povećanu brzinu žice za zavarivanje povećan je i učinak topljenja do + 120 % u odnosu na klasično MAG
zavarivanje; takođe i zbog daljeg slobodnog kraja žice, što dokazuje sledeća uporedna tabela.

21
Razvijene su takođe i druge gasne mešavine sa podobnim karakteristikama. Protok zaštitnog gasa je uobičajen i iznosi oko 15
L/min.

Povećana brzina zavarivanja ima više povoljnih posledica, a to su:

o Potrošnja gasa po jedinici dužine vara je manja,
o Unos energije u var je smanjen.
o Zavarivač je izložen manje vremena delovanju zavarivačkog luka.
o Smanjena je deformacija predmeta sa V-šavom, jer je potrebno uraditi manje prolaza.
o Zbog svega navedenog taj postupak zavarivanja je ekonomičniji.
o Povećanje mehaničkih karakteristika vara (posebno žilavosti) u odnosu na MAG zavarivanje.
Kod zavarivanja debelih i velikih predmeta povoljno je prisustvo helijuma (He), jer je rizik od opasnih grešaka u varu smanjen
na minimum. Razbrizgavanja kapljica praktično nema.

Druga odlika TIME zavarivanja su široka područja načina prenosa materijala u poređenju sa normalnim MIG/MAG
zavarivanjem:
o Područje prenošenja materijala sa kratkospojenim prenosom je prošireno na brzine žice, koje su kod MIG/MAG
zavarivanja karakteristične za zavarivanje sa kapljičastim prenosom i do ~ 8 m/min.
o Područje prenošenja kapljica sa sprej prenosom je prošireno do brzine žice ~ 25 m/min, koje pri normalnom
MIG/MAG zavarivanju nisu dostižne.
o Područje prenošenja materijala sa rotirajućim prenosom je prošireno do brzine žice ~ 30 m/min.

Postupak TIME zavarivanja je u glavnom u upotrebi za zavarivanje nelegiranih i niskolegiranih čelika. Postupak TIME
zavarivanja pogodan je takođe i za zavarivanje:
o finozrnastih konstrukcijskih čelika sa granicom plastičnosti do 890 MPa,
o vatrootpornih čelika npr. 13CrMo4-4,
o čelika postojanih na niskim temperaturama,
o posebnih čelika, npr. oklopnih limova i ploča.

Izvanredno povećanje učinka topljenja kod TIME zavarivanja je posebno vidno u poređenju sa drugim postupcima zavarivanja.
o struja izražena u A - abscisa,
o učinak rastapanja u g/min-ordinata,
o EPP zavarivanje (nemački UP).

''RAPID PROCESSING'' POSTUPAK

Taj postupak zavarivanja je razvila firma AGA iz Švedske.«Rapid processing« predstavlja poboljšan postupak MIG/MAG
zavarivanja, koji omogućava dve vrste prenosa materijala, komercijalno nazvani »Rapid Melt« i »Rapid Arc«. Rapid Melt (brzo
topljenje) je postupak MIG/MAG zavarivanja u produženom području sprej prenosa materijala (područje 5 na slici 37) sa
povećanim učinkom topljenja (do 25 kg/h) i pogodno je za zavarivanje varova sa velikim presekom-npr. cevi od austenitnih
nerđajućih čelika za izmenjivače toplote.

22
Moguće je zavarivanje sa tvz. modifikovanim projektilnim načinom prenosa materijala sa velikim kapljicama i sa brzinama žice
iznad uobičajenih u odnosu na normalno MIG/MAG zavarivanje. Moguće je i zavarivanje sa produženim područjem prenošenja
materijala rotiranjem u obliku spirale pri produženom slobodnom kraju žice (područje 4 na slici 37). Zaštitni gasovi su
nestandardizovani i sadrže i manje količine azot oksida (npr. MISON 8; oznaka mešavine M21 prema EN ISO 14175: 0,03 %
NO, 8 % CO2, ostalo Ar).

Slika 38: »Rapid Melt« postupak zavarivanja

Na levoj strani slike 38 je snimljen luk sa rotiranjem slobodnog kraja žice (područje 4 na slici 37). Ispod je prikazan ugaoni var
u horizontalnom položaju. Tipična je veća širina i pouzdan provar stranica sa zaokruženim korenom.

Na desnoj strani slike 38 je snimljen luk sa sprej prenosom materijala u području povećane brzine žice i zato povećanim
učinkom topljenja (područje 5 na slici 37). Sa modifikovanim sprej lukom je postignuto dublje i uže uvarivanje, tj. topljenje u
odnosu na oblik vara zavarenog sa rotiranjem slobodnog kraja žice.

Rapid Melt postupak zavarivanja je pre svega pogodan za zavarivanje sa velikim učinkom topljenja kod ugaonih varova sa
visinom ugaonog vara a, za zavare popune i temene zavare i takođe za navarivanje. Prenos materijala u luku je bio zabeležen
sa brzom kamerom sa 5000 slika/s. Zaštitni gas: MISON 8, učinak topljenja 19 kg/h.

23
Rapid Arc (brzi luk) je postupak zavarivanja sa tzv. forsiranim kratkim lukom (područje 6 na slici 37) ili sa prenosom materijala
sa kratkimi spojem pri jačini struje zavarivanja i brzini žice, koje su karakteristične za prenos materijala sa slobodnim preletom
pri običnom MIG/MAG zavarivanju. Namenjeno je za zavarivanje materijala debjine iznad 1 mm ili za zavarivanje npr.
Nerđajućeg čelika sa povećanim brzinama.

Slika 40: Kratkospojeni prenos materijala pri Rapid Arc postupku zavarivanja

Brzina žice je povećana, dok je takođe i razdaljina kontaktne vođice povećana u odnosu na obično MAG zavarivanje.
Istovremeno je zato napon luka snižen. Zbog dužeg slobodnog kraja žice je povećan otpor, što vodi ka manjoj jačini struje i
povećanom predgrevanju žice. Posledica toga je veći učinak topljenja, nastaje usiljeno (forsirano) kratkospojeno prenošenje
materijala, koje dopušta veće brzine zavarivanja. Pri tom je uvar bolji u odnosu na obično MAG zavarivanje, a time i uvar.
Rapid Arc postupak je primeren za zavarivanje tankih limova od 1 mm debljine naviše.

Levi var na slici 41 je zavaren sa Rapid Arc postupkom zavarivanja. Desni var na slici 41 je zavaren sa običnim sprej prenosom
materijala po MAG. U oba slučaja je bio upotrebljen zaštitni gas MISON 8. Levi var je bio zavaren sa brzinom zavarivanja 120
cm/min, desni sa 60 cm/min. Razlika u kvalitetu vara je očita.

24
 35. Prednosti punjenih žica su:
1.8.2.6.1 OSNOVE O PUNJENIM ŽICAMA I NJIHOVA IZRADA

Kod punih žica materijal žice mora postići željeni hemijski sastav šava, dok kod punjenih to postižemo sa jezgrom, koje je
sestavljeno od različitih fero legura i minerala. Kod FCAW zavarivanja upotrebljavamo cevastu žicu, koja je napunjena sa
praškastim punjenjem. Luk se pali između cevnog plašta i predmeta. Prašak, koji je u sredini cevne elektrode se tokom
zavarivanja topi i štiti šav od uticaja atmosfere. Sastav jezgra može imati rutilnu ili baznu prirodu, slično kao plašt kod obloženih
elektroda, a dodatni tip praška je metalni prah. Jezgro stvara na površini šava plašt troske.

Punjene žice su sastavljene iz metalnog plašta i jezgra. Jezgro ima sličnu ulogu, a često i sastav kao plašt kod obloženih
elektroda (vidi predavanje 1.9). Punjene žice su standardizovane sa više međunarodnih standarda, gde su razvrstane po
različitim merilima, najčešće u odnosu na na vrstu materijala, koga zavarujemo. U celini punjene žice delimo, kako je navedeno
u nastavku.

U odnosu na način izrade razlikujemo dva tipa punjenih žica. Prve su izrađene od bešavne cevi, druge od metalne trake. Dva
primera punjenih žica, koja su izrađena od cevi, su prikazana na slici 2 sa oznakama a i b. Žica sa oznakom a je izrađena od
bešavne cevi, žica sa oznakom b od uzdužno zavarene (šavne) cevi.

Kod izrade punjenih žica od cevi prvo izradimo cev, koja je običano zavarena, a može takođe da bude bešavna, iako se ta ređe
upotrebljava jer je skupa. Prečnik zavarenih cevi je od 10 mm do 15 mm. Metalnu cev, namotanu na kolut, sa posebnim
vibracionim uređajem tresemo i punimo sa supstancom, koja formira jezgro. Napunjenu cev zatim tanjimo sa izvlačenjem i
valjanjem do željenog prečnika, koji je najčešće 1,2 mm. Tokom izvlačenja i valjanja žica očvršćava na hladno, zato je moramo
više puta žariti. Temperatura žarenja mora biti prilagođena vrsti jezgra i materijalu plašta, ako se radi o legiranim dodatnim
materijalima.

U zadnje vreme se koriste laserom zavarene uzdužno cevi za izvlačenje u punjene žice. S obzirom na to da kod punjenih žica
za zavarivanje nelegiranih ili nisko legiranih čelika hemijski sastav plašta nema velikog uticaja na hemijski sastav čistog šava
(svi legirni elementi dodaju se iz praška u rastop šava), za plašt se mogu upotrebiti potpuno nelegirani čelici.

Slovenački proizvođač dodatnih materijala za zavarivanje SIJ ELEKTRODE Jesenice, tako upotrebljava trake dimenzija 32,7
mm×1,9 mm od toplo valjanog nelegiranog čelika tip DD14 ili hladno valjanog nelegiranog čelika tip DC06. Po preoblikovanju
trake u okrugli plašt u obliku cevi prečnika 12 mm sledi sipanje praha u jezgro. Zatim se uzdužni šav zavaruje sa CO 2 laserom
snage 6 kW. Brzina zavarivanja je do 10 m/min. Dubina uvara je 60-95 % debljine trake. Nakon zavarivanja sledi izvlačenje u
više koraka na konačni prečnik punjene žice 1,2 mm, i obavezno (višestruko) žarenje zbog očvršćavanja na hladno tokom
izvlačenja.

Druga vrsta punjenih žica je izrađena iz metalne trake bez zavarivanja uzdužnog šava. Poznajemo više različitih tehnologija
izrade takvih punjenih žica. Najčešće trake odgovarajuće širine zavijemo u obliku slova U i unutra naspemo jezgrenu supstancu.
Zatim ga zavijemo još jedanput, da dobijemo zatvorenu cev sa spoljašnjim prečnikom od 10 mm do 15 mm. Zatim sledi
izvlačenje u više koraka na konačni prečnik punjene žice, isto kao kod uzdužno zavarenih cevi za izradu punjenih žica. Slika
2 c do f prikazuje različite nezavarene punjene žice, izrađene iz trake. Moguće je, da su takve punjene žice izrađene čak i iz
dve traka od materijala sa različitim hemijskim sastavom. Nedostatak nezavarenih punjenih žica je činjenica, da ih je teško
stanjiti na konačne prečnike, te da se nakon izrade ili tokom skladištenja vrlo brzo navlaže. Vlaga u jezgru tokom zavarivanja
prelazi u rastop šava i prouzrokuje greške u očvrslom šavu (poroznost, vodonikova krtost, prsline…).

1.8.2.6.2 FUNKCIJA PUNJENJA I ZAŠTITNIH GASOVA KOD FCAW ZAVARIVANJA

Postoje dve osnovne varijantie FCAW zavarivanja:

25
o samozaštitno FCAW zavarivanje (izvodimo ga bez zaštitnog gasa),
o gasno zaštićeno FCAW zavarivanje ( obavezna upotreba zaštitnog gasa, isto kao kod punih žica).
Razlika između ova dva načina je posledica različitih praškova u žicama (bazno, rutilno, metalno punjenje itd.). Obično se
samozaštitno FCAW zavarivanje upotrebljava tamo, gde bi vetar oduvao zaštitni gas. Praškovi u samozaštitnoj punjenoj žici su
namenjeni ne samo dezoksidaciji i legiranju područja šava, nego takođe i zaštiti područja zavarivanja od uticaja atmosfere. To
postižemo sa dodatkom supstanci u jezgro, koje u kontaktu sa lukom proizvode ugljen dioksid.

Jezgro u žicama za gasno zaštićeno FCAW zavarivanje pomaže pri dolegiranju metalne kupke i dezoksidaciji područja
zavarivanja, a sam šav premalo štiti od uticaja okoline, da bi zavarivali bez zaštitnog gasa. Ta varijanta se upotrebljava kod
zavarivanja teže zavarivih materijala, kod potrebe za povećanje produktivnosti, za dublji uvar i slične praktične primene.
Elektrode, koje se upotrebljavaju za FCAW zavarivanje sa metalnim punjenjem, su pogodne za optimizaciju metalne kupke i
veću zaštitu luka.

Funkcije punjenja su:

1. Stvara sloj troske, koja pliva na površini metalne kupke i štiti je tokom očvršćavanja.
2. Obezbeđuje dezoksidacione elemente (Mn, Si, Al, Ti…), koji pomažu čišćenju šava.
3. Obezbeđuje stabilizatore luka, koji pomažu stvaranju stabilnog zavarivačkog luka i zadržavaju brizganje na minimumu.
4. Dodaju legirajuće elemente u šav da povećavaju čvrstoću i žilavost.
5. Obezbeđuje zaštitni gas (samo kod samozaštitnih punjenih žica).

Zaštitne gasove dovodimo preko dodatne gasne opreme, ako sama žica ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu. Oprema je sastavljena
od cevi za dovod gasa, regulatora protoka gasa, redukcionih ventila i dovodnih cevi za zavarivačke pištolje. Zaštitni gasovi su
dostupni u tečnom stanju, koji su u rezervoarjima sa isparivačima, ili u bocama visokog pritiska. Osnovna namena zaštitnog
gasa je zaštita luka i područja zavarivanja od štetnih uticaja iz atmosfere. Azot i kiseonik iz atmosfere mogu u kontaktu sa
rastopljenim metalom prouzrokovati poroznost i krtost zavarenih spojeva.

36. Kako upotrebljavamo punjene žice?

1.8.2.9 PRAKTIČNI PRIMERI UPOTREBE ZAVARIVANJA SA PUNJENOM ŽICOM
FCAW zavarivanje se često upotrebljava za visoko produktivne primene u serijskoj proizvodnji (npr. u brodogradnji, gradnji
cevovoda i proizvodnji velikih predmeta) i za zavarivanje zahtevnijih čelika (npr. zavarivanje čeličnih mostova). U USA se
većinom upotrebljava za zavarivanje čeličnih konstrukcija, a posebno na gradilištima, gde se iskorištava samozaštitna punjena
žice i priručnija oprema, kao i manja osetljivost na vetar (u poređenju sa MAG zavarivanjem), lakše zavarivanje i brža obuka
zavarivača u poređenju sa REL zavarivanjem. Tu najveću ulogu igra cena sata zavarivanja u poređenju sa višom cenom punjene
žice od punih žica.

Šta je prednost FCAW zavarivanja sa samozaštitnom punjenim žicom?

Vaš odgovor : Zavarivanje čeličnih konstrukcija na gradilištima

37. Od čega zavisi dužina luka kod ručnog elektro lučnog zavarivanja?
dužina luka (razdaljina između vrha elektrode i predmeta),

1.9.1.2 OSNOVNI FIZIČKI PRINCIPI RUČNOG ELEKTROLUČNOG ZAVARIVANJA

Električni luk uspostavimo sa kratkim spojem. Kad elektrodu odmaknemo postaje prostor između elektrode i predmeta
električno provodan zbog termičke emisije elektrona na jako zagrejanim površinama (preko 30000 °C), koje su bile u kratkom
spoju – uspostavlja se luk. Električno polje između elektrode i predmeta usmerava elektrone prema pozitivnoj anodi. Ti
elektroni se sudaraju sa atomima železnih para, električna provodnost se poveća, nastaje stabilan električni (zavarivački) luk.
Na stabilnost zavarivačkog luka i zavarivanja najviše utičemo sa oblogom elektrode. Komponente obloge elektrode pri vrlo
visokim temperaturama luka se raspadaju (disociraju i joniziraju). Elemente u oblozi, koji se lako raspadaju i stabilizuju luk
nazivamo stabilizatori. To su K, Na, Ba, Ca, Mg, F,.SiO2, TiO2.

26
 - Stabilnost luka zavisi od električnih i od toplotnih procesa između elektroda i od karakteristika izvora struje, koji
napaja luk. Karakteristiku izvora određuje promenu napona na izvoru pri promeni jačine struje Du/dI
- Stabilnost luka zavisi pre svega od oblika elektrode, napona i polariteta. Iz fizike nam je poznato, da elektroni najviše
izlaze iz konusnog oblika. Za elektrode, koje se tope su to špicasti delovi, koji se zovu krateri. Stabilnost luka je znatno bolja
ukoliko je krater uzak i ima stalan položaj. Kod naizmenične struje se krater stalno seli. U određenom trenutku je napon
ubrzavanja vrlo nizak, i u tom slučaju je stabilnost luka najslabija.
- OD ČEGA PREVASHODNO ZAVISI STABILNOST LUKA?
Vaš odgovor : Od oblika elektroda, napona i polariteta.
- Odgovor je pravilan.

1.5.6 RADNA TAČKA

Radna tačka pri zavarivanju je tačka, gde se preseca statička karakteristike izvora struje za zavarivanje sa karakteristikom luka.
Otpor luka se nalazi u određenom području (područje karakteristika luka), i zavisi od nekoliko parametara, prvenstveno od
dužine luka. Zato dužina luka ima veliki uticaj na radnu tačku - slika 15.

U tom kontekstu su u standardu EN 60974-1 normirane karakteristike luka za različite postupke zavarivanja i sa kojima se
može pod jednakim uslovima za izvore struje za zavarivanje izračunati radna tačka:

Šta je radna tačka kod elektrolučnog zavarivanja?

Vaš odgovor : Tačka, gde se seku statička karakteristika zavarivačkog izvora i karakteristika luka
Odgovor je pravilan. Možete da nastavite sa učenjem.

38. Koje su karakteristike bazičnih elektroda?

1.9.10.1 UPOTREBA BAZNIH ELEKTRODA (B)
Bazne elektrode sa debelom oblogom sadrže velik deo karbonata zemljo-alkalnih metala, npr. kalcijum karbonata (CaCO3) i
kalcijum fluorida-jedavca (CaF2). To im omogućava tečniju trosku. Za bazne elektrode je značajno, da se troska tokom
zavarivanja brzo očvršćava (fast-freezing), što omogoćava zavarivanje u prinudnim položajima (vertikalno PF, nadglavno PE).
Da bi se poboljšale karakteristike zavarivanja, posebno pri zavarivanju sa naizmeničnom strujom AC, dodaje im se takođe viši
sadržaj nebaznih komponenti, npr. rutil ili kvarc (samo za posebne namene). Otpornost na tople prsline sledi iz visoke

27
metalurške čistoće vara. Otpornost na hladne prsline je posledica niskog sadržaja vodonika u oblozi, zbog obaveznog sušenja
elektroda pre zavarivanja.

Karakteristike:
- Nizak sadržaj vodonika u šavu (po pravilu uvek ispod stepena H15, vidi poglavje 1.9.9.)
- Visoka udarna žilavost čistog vara na nižim temperaturama
- Zahtevaju relativno visoke struje DC (+), brzine zavarivanja i kratak luk
- Teže odstranjivanje troske sa površine šava
- Zavarivanje u svim položajima, osim vertikalno odozgo nadole PG (moguće samo sa posebnim sastavom obloge)

39. Kakva je uloga praška kod EPP zavarivanja?

Uloga rastopljenog praška je slična ulozi rastopljene obloge kod ručnog elektrolučnog zavarivanja, odnosno:

- zaštita luka i rastopa od atmosferskih uticaja,

- vezivanje nečistoča i oksida,
- stabilizacija luka,
- unošenje ili uklanjanje legirajućih elemenata iz rastopa vara.

40. Po kom načelu biramo praškove i žice za EPP postupak?

1.10.9.2.3 Klasifikacija u odnosu na namenu upotrebe

Razlikujemo praškove za visoke jačine struje, za zavarivanje sa velikim brzinama, za duboki uvar, za jednostrano zavarivanje,
za navarivanje i za zavarivanje sa visokim koeficijentom topljenja. Upotreba praškova (oznaka upotrebe) je data u tabeli 4.

1.10.9.2.4 Klasifikacija u odnosu na metalurško ponašanje

Metalurško ponašanje praškova je opisano sa doprinosom legirajućih elemenata u šavu. Pri tom razlikujemo:
- Dodavanje elemenata (eng. pick-up)
- Odgorevanje elemenata (eng. burn-out)

Kod praškova za zavarivanje je doprinos legirajućih elemenata razlika između hemijskog sastava čistoga šava i hemijskog
sastava pune žice. Kod praškova za navarivanje je doprinos legirajućih elemenata razlika između hemijskog sastava čistoga
navara i hemijskog sastava pune žice ili trake.

Metalurško ponašanje praškova klase 1: Tabela 5 prikazuje simbole za metalurško ponašanje, u odnosu na doprinos praška
povećanju ili smanjenju sadržaja Si i Mn u čistem varu.

28
Metalurško ponašanje praškova klase 2 i 2B: Tabela 6 prikazuje simbole za metalurško ponašanje, u odnosu na doprinos
praška povećanju ili smanjenju sadržaja Si, Cr i Nb u čistem varu.

41. Koje metode sa razaranjem koristimo za ispitivanje točkastih zavara?

Kod metoda sa razaranjem je kod provere nosivosti najčešće upotrebljeno zatezno (smicajno) ili zatezno - smicajno ispitivanje,
a kod redovnog fabričkog ispitivanja najčešće upotrebljavamo mehanizovani test ljuštenja (angl. peel test) pri kojem obično
merimo prečnik oljuštenog zrna i test sa dletom (angl. chisel test), pri kojem obično beležimo način trganja i zatim potrgan šav
saniramo sa ručnim zavarivanjem. Pojedini proizvođači upotrebljaju takođe mnoge namenske metode provere čvrstoče
šavova, kao recimo dinamičko ispitivanje nosivosti višetačkaste konstrukcije na sudar, a onda ispitivanje na zamor. Posebni
postupci ispitivanja razaranjem žele što bolje ilustrovati odnose pri sudaru vozila, gde su tačkasti šavovi kompleksno
opterećeni. Zato su razvili udarno zatezno-smicajno ispitivanje, poprečno zatezno ispitivanje i torziono ispitivanje. Značajno
ispitivanje razaranjem za šavno zavarene varove je ispitivanje pritiskom. Merenje mikrotvrdoće HV je tipično ispitivanje
razaranjem za ocenu metalurških kvaliteta zavarene tačke.
Nijedan postupak zavarivanja nije tako pažljivo obrađen sa stanovišta ispitivanja razaranjem, kao što je to elektrootporno
tačkasto zavarivanje, što govori u prilog činjenici o velikoj važnosti toga postupka zavarivanja. Takođe je priličan broj ispitivanja
razaranjem pogodan takođe za šavno i bradavičasto zavarivanje. Detaljna lista standarda za ispitivanja razaranjem je u tački
1.11.14 na kraju gradiva.

42. Kako se generiše toplota potrebna za nastanak točkasog zavara?

1.11.1.1 OPIS ELEKTROOTPORNOG ZAVARIVANJA

Elektrootporno zavarivanje obuhvata više postupaka zavarivanja, koje združujE zajednička karakteristika, da u prisustvu sile
pritiska kroz predmete prolazi električna struja velike jačine (Iv = 102 - 105 A) i relativno malog napona (Uv = 1 - 10 V). Usled
omske otpornosti, koja je po pravilu najveća na spoju predmeta, dolazi do brzog zagrevanja posebno na mestu spoja. Kada se
dostigne temperatura, koja je u granicama između solidus i likvidus linije zavarenih materijala, sa istovremenim delovanjem
pritisne sile, tako pregrejana mesta se uspešno zavare.
Jedna od važnih karakteristika elektrootpornog zavarivanja je izuzetno velika brzina unošenja toplotne energije (veća je samo
pri laserskom zavarivanju i zavarivanju sa elektronskim snopom). Sa brzim dovodom energije se smanjuje mogućnost odvoda
toplote u okolinu, što obezbeđuje tom postupku visoka iskorišćenja toplote, i istovremeno im omogućava zavarivanje u kraćim
vremenskim ciklusima. Sa minimalnim troškovima za pripremu zavarenih spojeva, bez upottrebe dodatnih materijala i
dodatne zaštite zavarenog mesta je logično, da je potrošnja energije u jedinici vremena po jedinici šava po pravilu znatno

29
manja, u poređenju sa postupcima zavarivanja topljenjem. Visoke čvrstoće šavova, kratko vreme izrade i izrazito niži troškovi
za zaštitu radnog mesta i zavarivača su prednosti, koje dolaze do punog izražaja posebno u masovnoj proizvodnji.
Do saznanja, da se pri prenosu električne struje kroz metal oslobađa toplotna energija, je došao 1856. godine engleski fizičar
Džejms Džul (James Joule). Prvu upotrebu tako generisane toplote za zavarivanje su izveli 1887. godine u Rusiji. Patent o
izvedbi zagrevanja po principu elektrootpornog zavarivanja pripada pronalazaču prof. Elihu Thomsonu.

Uticajni parametri
Glavni parametri elektrootpornog zavarivanja i njihov uticaj na količinu generisane toplote su vidljivi iz energetske jednačine,
koja govori o količini razvijene Džulove toplote tokom zavarivanja: Q = I2 ∙ R ∙ t [ J ]

Ciklus zavarivanja kod tačkastog zavarivanja

Ciklus zavarivanja prikazuje tehnološke operacije, koje se odvijaju pri nastanku tačkastog šava i prikazuje vremensku
zavisnost sile pritiska, jačine struje zavarivanja i temperature na mestu zavarivanja, slika 19. Razgraničenje stvaranja
tačkastog šava je po pravilu prikazano u petih odvojenih faza:

1. primicanje elektrode,
2. predpritisak,
3. zavarivanje,
4. zadržavanje,
5. odmicanje elektroda.

43. Što znaš o zavarivanju s plazmom?

1.12.1.1.1 PRINCIPI ZAVARIVANJA PLAZMOM

Kod svakog stacionarno gorećeg električnog luka je u stubu luka plazma, tj. gasna smeša pozitivnih jona i negativnih
elektrona, što je fizički četvrto agregatno stanje materije, ili plazma. Za plazma uređaje, ili gorionike kako za zavarivanje tako
i za rezanje je značajno da prisilimo luk, da gori kroz vrlo usku mlaznicu sa prečnikom od nekoliko desetinki do nekoliko
milimetara. Tako goreći luk je tako stisnut (sužen), da izlazeće čestice plazme imaju jako povišene temperaturu, električnu i
toplotno provodljivost te brzinu (kod plazma gorionika za rezanje i nadzvučnu). Na ovaj način omogućimo plazma luku
povećanu čvrstinu i jako malo širenje mlaza u konus sa uglom svega ≈ 6º, dok taj ugao iznosi kod luka TIG ≈ 45º. Pored veće
kinetične energije čestica, značajno je jako rekombinovanje atoma i molekula na mestu udaranja, gde se zato oslobađa
energija disocijacije i jonizacije i time jako povečava toplotni efekat (u poređenju sa otvorenim lukom). To je osnovni princip
delovanja plazma gorionika, ili uređaja. Za plazmu je značajno i to da luk može da gori pri jako malim jačinama struje (Iv = 0,05
A), dok električni luk u argonu sa elektrodom od volframa ne gori stabilno već pri struji jačine nekoliko desetina ampera. Razlog

30
za to je što je kod plazme statička karakteristika praktično ravna (vodoravna) i pri najmanjoj jačini struje Iv = 0,05 A.
Zavarivanje plazmom uvrštavamo među postupke zavarivanja sa velikom gustinom energije. Sa plazmom je moguće zavarivati
sve vrste materijala koji se zavarivi topljenjem.

Skraćenice: Skraćenice, koje se najčešće koriste za zavarivanje plazmom su navedene u donjoj tabeli.

Brojevne oznake: Na osnovu poslednjeg izdanja standarda EN ISO 4063, koji inače određuje brojevni sistem svih postupaka
zavarivanja i zavarivanju srodnih tehnika, su različite tehnike zavarivanja plazmom podeljene i označene brojevima, kako ih
prikazuje donja tabela.

1.12.1.1.2 RAZLIČITE VARIJANTE ZAVARIVANJA PLAZMOM

1.12.1.1.2.1 Plazma gorionici i zaštitni gasovi

Gorionik za zavarivanje plazmom (plazmatron), mora obezbeditii gorenje dva luka i protok dva gasa (gasnih mešavina). Prvi
luk nazivamo pilotni (pomoćni) i gori između elektrode i unutrašnjosti plazma mlaznice. Taj luk se upotrebljava samo za
paljenje glavnog luka ili kao nepreneseni (indirektni) luk za zavarivanje. To znači, da predmet nije uključen u električni strujni
krug i nije potrebno, da je električno provodljiv.

U odnosu na načine gorenja lukova plazma gorionika razlikujemo:

- čista plazma - gori samo nepreneseni- indirektnim luk (između elektrode i plazma mlaznice),
- plazma luk - gori samo preneseni- direktni luk (između elektrode i komada),
- kombinovane plazme - gore nepreneseni i preneseni luk (delimično preneseni luk).

Kod plazme sa neprenesenim (indirektnim) lukom gori luk između volframove elektrode (- pol) i plazma gasne mlaznice (+
pol). Upotrebljavamo ga za metalizaciju i zavarivanje metalnih traka. Kod plazme sa prenesenim (direktnim) lukom gori luk
između volframove elektrode (- pol) i predmeta (+ pol) i upotrebljava se za klasično zavarivanje (slika 1). Pri zavarivanju
plazmom je pored plazma gasa uvek potreban još i zaštitni gas. Za spoljašnje skupljanje (fokusiranje) direktnog luka se može
upotrebiti čak i dodatni gasni protok. Kod gorionika za navarivanje ili metalizaciju se upotrebljava takođe i transportni gas za
dovođenje dodatnog materijala u obliku metalnog praška.

Plazma gorionici (plazmatroni) su izrađeni za zavarivanje sa jednosmernom strujom sa - polom na elektrodi (DC -), na predmetu
u različnitim kombinacijama ili za zavarivanje sa naizmeničnom strujom (AC), koja je pravougaonog oblika. Moguće je takođe
plazma pulsno zavarivanje kao kod TIG zavarivanja, sa frekvencijom od 0,5-500 Hz i većom. Kod osetljivih materijala je u
upotrebi još i zaštita korene strane sa zaštitnim gasom.

31
Zbog visoke temperaturu plazme za zavarivanje na izlazu iz mlaznice (~ 8000-9000 K i čak 12000 K) vodeno su hlađeni kako
elektroda tako i mlaznica plazme (slika 2). Elektrode mogu biti od čistog volframa (oznaka WP), volframa sa dodatkom oksida
torijuma (~ 2 % ThO2, oznaka WTh20), sa dodatkom oksida cirkonijuma (ZrO2, oznaka WZr3) ili oksida lantana (LaO2, oznaka
WLa15). Vek trajanja čiste volframove elektrode je do 100 sati. Za detaljni hemijski sastav i oznake elektroda vidi tabelu 1 u
predavanju br. 1.7. Klasifikacija volframovih elektroda je u skladu sa standardom EN ISO 6848.

Plazma mlaznice su od legure bakra (mesing) i mogu biti različitog oblika. Elektroda je obično na - polu (DC -), a plazma mlaznica
i predmet su priključeni na + polu (DC +). Paljenje neprenesenog (indirektnog) i pilotnog (pomoćnog) luka se izvodi sa
visokofrekventnim visokim naponom ili sa visokonaponskim impulsima.

Jačine pilotne struje, koja se upotrebljavaju za pouzdano paljenje prenesenog (direktnog) luka, su do 10 A. Kao izvor energije
za zavarivanje plazmom je u upotrebi kontinuirano podesiv ispravljač sa vertikalnom ili strmo padajućom statičkom
karakteristikom sa naponom praznog hoda oko 90 V i sa naponom luka oko 30 V.

Kao plazma gas se većinom upotrebljava argon (Ar), koji ima dobre jonizacijske osobine ili u posebnim slučajevima helijum
(He). Sa dodatkom manje količine vodonika (H2) u plazma gas Ar povećava se brzina zavarivanja u odnosu na čist Ar. Sličan
učinak postiže dodatak He u plazma gas Ar pri zavarivanju Ti- i Zr-legura. Za zavarivanje aluminijuma i Al-legura se upotrebljava
He kao plazma gas. Postoje plazma gorionici, kod kojih se upotrebljava još jedan dodatni gas tzv. fokusirajući gas, koji je obično
mešavina Ar+H2 ili Ar+He i dovodi se kao poseban protok gasa između plazma i zaštitnog gasa (troprotočni plazma gorionik).

Kao zaštitni gas se upotrebljava argon (Ar) sa dodatkom nekoliko procenata vodonika (H 2) pri zavarivanju nelegiranih,
niskolegiranih i visokolegiranih austenitnih čelika i pri zavarivanju nikla i Ni-legura (oznaka R1 prema ISO 14175). Vodonik
snižava površinski napon rastopa šava (npr. nerđajućeg čelika) i kao dvoatomni gas troši nešto energije iz plazma luka i tako
ga dodatno (termički) skuplja. Pri zavarivanju aluminijuma i Al-legura se upotrebljava kao zaštitni gas mešavina Ar+He (oznaka
I3 prema ISO 14175).

32
Za zaštitu korena se može upotrebljavati čisti Ar, čisti azot (N2) ili gasna mešavina argona sa vodonikom H2 (oznaka R1 prema
ISO 14175). Kod gorionika za navarivanje plazmom sa metalnim prahom se upotrebljava takođe Ar kao transportni gas.

***Za zaštitu korena se može upotrebljavati čisti Ar, čisti azot (N2) ili gasna mešavina argona sa vodonikom H 2 (oznaka R1
prema ISO 14175). Kod gorionika za navarivanje plazmom sa metalnim prahom se upotrebljava takođe Ar kao transportni gas.

1.12.1.1.2.2 Mogućnosti zavarivanja plazmom

Postoje dva načina, i to zavarivanje bez ključaonice (eng. melt-in) i zavarivanje sa ključaonicom ili sa tzv. parionicom-malim
otvorom u korenu (eng. keyhole).
Kod zavarivanja bez ključaonice dubina uvara zavisi od provođenja toplote u dubinu i sile luka na rastop. Taj postupak je vrlo
sličan TIG zavarivanju, ali je luk mnogo uži i stabilniji. Oblast struja zavarivanja za taj postupak je 50 – 400 A. Pogodno je pre
svega za mehanizovano plazma zavarivanje.

Kao zaštitni gas se upotrebljava Ar za debljine materijala do 3 mm, a mešavina He/Ar 75/25 za debljine iznad 3 mm. To važi za
zavarivanje čelika i Ni-legura. Za bakar i Cu-legure se upotrebljava mešavina He/Ar 75/25 do debljine 3 mm, a iznad toga čisti
He. Za titan i Ti-legure se upotrebljava Ar do debljine 6 mm, iznad toga mešavina He/Ar 75/25.

33
Kod zavarivanja sa ključaonicom (parionicom) (slika 3) je pritisak mlaza plazme na površinu rastopa (veličine
nekoliko mm²) tako veliki da sila mlaza istisne rastop, istopi materijal po celoj debljini stvori parionicu (ključaonicu), oko koje
teče rastopljeni materijal nazad i sliva se metalnu kupku. Tako se sa zavarivanjem sa parionicom pouzdano provari cela
debljina predmeta. Sa upotrebom plazma zavarivanja sa parionicom je moguće zavarivati i materijale sa debljinama od
približno 3 mm nagore. U praksi je u upotrebi za debljine materijala od 1,5 - 10 mm i veće. Uslovi za parionicu kod zavarivanja
plazmom su omogućeni samo pri određenim kombinacijama debljina materijala, protoka plazma gasova, brzine zavarivanja i
jačine struje zavarivanja. Oblast jačine struje zavarivanja je od 50 – 500 A. To je jedini postupak elektrolučnog zavarivanja, gde
je rastop u obliku parionice, koja je inače karakteristika zavarivanja laserom i zavarivanja elektronskim snopom. Pri tom
postupku zavarivanja nema potrebe za pripremom ivica žleba jer je I-spoj adekvatan. Za niskolegiran čelik se kao zaštitni gas
upotrebljava Ar, a kod nerđajućih čelika i Ni-legura mešavina Ar/H2 95/5. Za titanijum i Ti-legure se upotrebljava Ar do debljine
6 mm, a iznad te debljine mešavina He/Ar 75/25. Bakar se štiti sa Ar, a iznad debljine 3 mm se ne zavaruje.

Zavarivanje plazmom predmeta debljine do 1 mm nazivamo zavarivanje mikroplazmom. Donja granica pri tom postupku
zavarivanja je pri debljini folije ~0,01 mm. Kako je već navedeno, u upotrebi je takođe navarivanje plazmom, koje se može
izvoditi sa metalnim prahom ili sa dvostrukom zagrejanom žicom. Zavarivanje plazmom je moguće bez dodatnog materijala,
sa hladnim d.m. ili zagrejanim d. m. (žicom). Može se izvoditi ručno, mehanizovano i automatizovano. Kao kod TIG zavarivanja
takođe je moguće zavarivati sa modularnom strujom plazma luka i impulsnom sa frekvencijama od 0,5-500 Hz i
većim. Aluminijum, Al-legure i druge slične materijale treba zavarivati sa naizmeničnom strujom AC, zbog istih uzroka kao
kod TIG zavarivanja. Prvobitno je bila u upotrebi sinusna naizmenična struja. Kasnije je došlo u upotrebu zavarivanje sa
naizmeničnom strujom pravougaonog oblika i sa programabilnim izvorima sa različitim poluperiodama (po jačini struje i po
vremenu trajanja).

Kod zavarivanja mikroplazmom je vrlo značajno pažljivo fiksiranje predmeta što bliže mestu zavarivanja, zbog što boljeg
odvođenja toplote i što manjeg deformisanja predmeta, da ne dođe do pregora. Zavarivati je potrebno sa podloškom, u
zavisnosti od osnovnog materijala, sa zaštitom korena.

1.12.1.1.2.3 Uređaji za plazma zavarivanje i navarivanje

Vrlo pojednostavljena blok šema uređaja za plazma zavarivanje prikazuje slika 4. Sa prekidačem (ST1) priključimo izvor
energije za indirektni luk, koga palimo sa visokonaponskim impulsnim generatorom. Prigušnica sprečava uticaj
visokonaponskog impulsa na izvore energije. Kad se upali indirektni luk, sa prekidačem (ST2) priključimo izvor energije za
plazma luk, koji gori kao direktni plazma luk. Sa prekidačem (ST1) istovremeno sledi automatsko isključenje
indirektnog(neprenesenog) luka sa strujnim relejem u zavarivačkom strujnom krugu.

34
1.12.1.1.2.4 Priprema ivica žleba

Oblik pripreme ivica žleba za zavarivanje plazmom nije standardizovan, zato su u nastavku prikazani osnovni oblici, koji su se
u praksi pokazali kao odgovarajući. S obzirom na navedene karakteristike plazme i plazma luka, priprema ivica žleba je
jednostavnija nego kod za TIG zavarivanje. Za horizontalno i vertikalno plazma zavarivanje bez dodatnog materijala
preporučuje se I-šav za nerđajući čelik do debljine materijala 8 mm i za nelegirani čelik debljine materijala do 6 mm. Sa
odgovarajućim plazma uređajem je moguće zavarivati I-šavove na nerđajućem čeliku do debljine materijala 10 mm, ako se
zavaruje u obliku parionice.

Ako širina razmaka u korenu prelazi 8 % debljine osnovnog materijala (do 8 mm), kao i za veće debljine materijala (8-15 mm),
preporučuje se zavarivanje plazmom sa dodatnim materijalom i Y pripremom žleba sa visinom zatupljenja korena 4-5 mm. Na
slici 6 je prikazan poređenje pripreme V ili Y žleba za TIG i zavarivanje plazmom za debljinu materijala 10 mm.

Za ovaj primer plazmom možemo zavariti šav samo u dva prolaza, dok sa TIG zavarivanjem isti šav zavarujemo u šest prolaza
sa 4,5 puta većom potrošnjom dodatnog materijala. Brzina zavarivanja plazmom je pri tom 5 puta veća. Slika 7 pokazuje
pripremu U žleba za plazma zavarivanje nerđajućeg čelika debljine 10 - 25 mm. Koreni prolaz zavarujemo bez dodatnog
materijala. Prvi sledeći prolaz, svi prolazi popune i temeni prolaz su zavareni sa dodatnim materijalom (sa hladnom žicom).

Za nelegirani čelik debljine od 6 - 20 mm je preporučena priprema V žleba sa visinom zatupljenja korena od 0 - 1 mm, sa
uglom žleba 50º (slika 8). Pripremu ivica žleba je moguće izvesti sa termičkim rezanjem sa površinom bez naugljenisanja i
troske.

35
44. Što je tipično za elektronski snop (ES) i gdje ga koristimo?
Elektronski snop nazivamo kretanje koncentrisanog mnoštva elektrona u određenom smeru i na određen cilj. Kad elektroni
dođu na predmet, zbog malog prečnika i velike brzine prodiru u njegovu površinu i odaju svoju kinetičku energiju u obliku
toplote. Ta dubina je relativno mala (10-15 μm), što zavisi od vrste materiala, koga zavarujemo, od stanja površine i od
koncentracije električne energije u fokusu elektronskog snopa. U vrlo kratkom vremenu deo osnovnog materijala se upari,
ispari i u materijalu se stvara vrlo uzak kapilar, koji omogućava prodor snopa elektrona u dubinu. Taj uski otvor, u kojem je
energijski zrak okružen sa metalnim parama i rastopom, nazivamo parionica (ključaonica). Na slici 14 je šematski prikazano
nastajanje parionice pri zavarivanju elektronskim snopom.

45. Koji zaštitni plin koristimo kod zavarivanja nerđajućeg čelika sa CO 2 laserom?
Nerđajući čelici: su dobro zavarljivi (feritni, martenzitni, austenitni, duplex i izlučivanjem ojačani). Kod duplex nerđajućih
čelika i nekih austenitnih nerđajućih čelika, koji su legirani sa azotom kao stabilizirajućim elementom, može se pojaviti
degaziranje azota, što negativno utiče na strukturu šava. Za večinu duplex nerđajućih čelika se preporučuje zavarivanje sa
odgovarajućim dodatnim materijalima i zaštitnim gasovima, koji sadrže azot (oznake gasova N2 i N3 prema EN ISO 14175)..

46. Gdje koristimo zavarivanje s trenjem i miješanjem (FSW)?

Friction stir welding - FSW (engleski) u prevodu znači zavarivanje trenjem sa mešanjem. U slovenačkim prevodima nalazimo
taj postupak i pod nazivom zavarivanje sa gnečenjem.
Osnovni fizički principi

FSW je termomehanički postupak spajanja, gde se rotacioni gnječeći vijak (čep) sa konstantnom brzinom pomera po žlebu
između dva predmeta (slika 11). Zbog trenja između materijala i čela alata se stvara toplota, koja spoj snažno zagreje, materijal
se omekša (postane viskozan), čep (vijak za mešanje) alata vrši mešanje materijala, dodatno zagreva mesto zavarivanja i stvara
zavareni spoj. Pri tom se u zagrejanom i omekšanom materijalu stvara dodatni pritisak, kojeg ograničavaju alat (rame i čep),
okolni hladniji materijal i podloga.

Tipični primeri upotrebe, poteškoće i greške zavarenih spojeva

Sa FSW postupkom možemo zavarivati sve vrste Al i Al-legura, Cu i Cu-legura, Ti i Ti-legura, Mg-legure, čelik (nelegiran,
konstrukcioni, nerđajući, nikl i Ni-legure). Glavna prednost postupka je mogućnost zavarivanja različitih materijala
međusobno. Tu je potrebno paziti na položaj predmeta, smer rotacije alata, položaj kretanja alata, oblik alata i parametre
zavarivanja, da bi bilo moguće spajanje. Tipični FSW upotrebljavamo za zavarivanje u pomorskoj, automobilskoj, transportnoj
industriji (brodarstvo, železnica, putnička vozila) i u svemirskoj i avio industriji. Tipični proizvodi su paneli za podove, stranice
i plafone, cisterne, kontejneri, rezervoari, vagoni, felne, izmenjivači toplote, kućišta telefona i monitora (slika 15).

Slika 15: Primeri upotrebe FSW zavarivanja

Prednosti:

o dodatni materijal nije potreban,

o međusobno zavarivanje različitih materijala,
o manje deformacije,
o jednostavna i jeftina priprema ivica spoja,
o bez varničenja, dimova gasova i zračenja,
o dobra ponovljivost,
o različiti položaji zavarivanja,

36
o prihvatljiv tanak oksidni sloj.
Nedostaci:

o robusno stezanje (velike sile),

o potreban podmetač ispod vara,
o izlazni otvor na kraju zavarivanja (potrebne su ulazne i izlazne pločice),
o manja brzina zavarivanja,
o slaba prilagodljivost (teško je zavarivati zajedno različite debeljine predmeta).
Greške u FSW zavarenim spojevima: su popisane u standardu EN ISO 25239-5: FSW zavarivanje aluminijuma – Kvalitet i
zahtevi prema nadzoru. Za sada su greške klasifikovane samo za FSW zavarivanje aluminijuma i Al-legura, međutim smatra
se, da su greške pri zavarivanju ostalih metalnih materijala slične. Većina grešaka je površinska (grupa grešaka 500 prema
ISO 6520-1), a jedna je zapreminska-šupljina u šavu.

48. METALI, KOJI SU POGODNI ZA GASNO REZANJE

Pod uslovima, koji su gore navedeni, moguće je gasno rezati titanijum i njegove legure i malo i srednje legiran čelik. Količina
dozvoljenih legirajućih elemenata u čeliku je navedena u tabeli 2.

Tabela 2: Maksimalna količina dozvoljenih legirajujućih elemenata u čeliku, da ga je moguće gasno rezati

49. Ako želimo rezati metal sa plamenom, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

a.) Metal mora sa kiseonikom goreti i nastali oksidi moraju biti tečni, da se bez poteškoća uklone iz rezanog žleba. Pri gasnom
rezanju niskolegiranog čelika približno 50 - 80 % materijala izgori, a 20 - 50 % se istopi.

b.) Temperatura sagorevanja metala mora biti niža od temperature topljenja metala. Čelik sa 0,1% C ima temperaturu
sagorevanja 1160 °C, a temperaturo topljenja 1526 °C. Temperatura sagorevanja se sa povećanjem sadržaja ugljenika
povećava, medutim tada se temperatura topljenja snižava (slika 1).

c.) Kod gorenja oksidi koji nastaju moraju imati nižu ili skoro približno jednaku temperaturu topljenja kod čistog metala.
Temperatura topljenja čelika sa 0,1 % C iznosi 1526 °C, a temperatura topljenja oksida je 1375 °C. Temperatura topljenja
čistog titanijuma je 1660 °C, a temperatura topljenja titanijumovih oksida je od 1840 - 2020 °C. Titanijum je uprkos tome
moguće gasno rezati.

d.) Toplotna provodljivost metala mora biti što niža, a sa gorenjem mora tokom rezanja nastati što više toplote.

1.13.3.1 ELEKTROLUČNO REZANJE SA KISEONIKOM (OXY-ARC CUTTING)

Na slici 18 je na shemi prikazan proces elektrolučnog rezanja sa kiseonikom. Električni luk gori između obložene cevaste
elektrode i obratka. Toplota električnog luka topi cevastu elektrodu i materijal, koji režemo. Kiseonik, koji se dovodi kroz
cevastu elektrodu, omogućava gorenje i odstranjuje nastajajuću trosku. Proces rezanja je kombinacija između topljenja i
rezanja.
Prečnik čelične cevaste elektrode iznosi od 5 - 7 mm, pritisak kiseonika 3 - 6 bar, jačina struje od 110 - 1000 A. Rezati

37
možemo konstrukcioni čelik, austenitni nerđajući čelik, sivi i čelični liv. U praksi se postupak za neželezne legure praktično ne
upotrebljava.

Slika 18: Elektrolučno rezanje sa kiseonikom

50. Što znaš o rezanju sa laserom?

1.12.1.3.4 LASERSKI SISTEMI ZA ZAVARIVANJE (OPREMA)

Laserske sisteme za zavarivanje i rezanje čine:

o laserski izvor (CO2 laser, Nd:YAG laser itd.),

o optički prenosnik snage (sistem ogledala, optičko vlakno),
o manipulator laserskoga zraka i/ ili obradka (2D ili 3D sistem za pomeranje, robot),
o pomoćna oprema (senzor detekcije ivice žleba, zaštitni gasovi, uređaj za ventilaciju).
1.13.5 REZANJE LASEROM

Rezanje laserom je vrlo precizan proces, pa se tolerancije obrade mogu porediti sa tolerancijama kod mehaničke
obrade. Laserski zrak je elektromagnetni talas vrlo različitih talasnih dužina. On je monohromatski, koherentni
snop polarizovanih talasa, koji je sa sočivima i ogledalima oštro fokusiran. Laserski zrak je usmeren na mesto
rezanja, gde odaje svoju energiju sa apsorpcijom laserskih talasa. Za uspostavljanje laserskog talasa treba
pretvoriti jone u nekim kristalnim mrežama ili atome u odgovarajućem gasu u viši energetski nivo sa
elektromagnetnim zračenjem ili sa odgovarajućim bljeskom. Sa stimulisanim vraćanjem tih delova na osnovni nivo
dolazi do udaljenog energetski snažnog koherentnog zračenja. U odnosu na agregatno stanje aktivnog medija
postoje čvrsti i gasni laseri. U čvrste ili kristalne lasere spada rubinski Nd:YAG laser, a u gasne CO2, Ar, He-Ne, N2-
CO2, H2O i drugi. Gostina energije, dovedene sa laserom na mesto rezanja iznosi do 10 10 W/cm2, što je dovoljno,
da većina materijala isparava. Prečnik zraka u fokusu je od 0,2 - 0,3 mm.

Izvori energije
Danas se u praksi najviše upotrebljavaju dva izvora energije. Prvi je gasni CO2 laser, kod kojeg se laserska svetlost
proizvede sa njihanjem troatomnog molekula gasa CO2. Laserska svetlost je infracrvena sa talasnom dužinom 10,6
µm. Druga vrsta lasera je tvrdog tela Nd:YAG (neodijum - itrijum (Y)-aluminijum-granat).

Postoje dva glavna načina rezanja lasersom metalnih materijala:

o rezanje laserom sa gorenjem (sublimacijom),

o rezanje laserom sa topljenjem.

38
1.13.5.1 REZANJE LASEROM SA GORENJEM

Lasersko rezanje sa gorenjem (sublimacijom) se upotrebljava za rezanje materijala, koji gore sa kiseonikom.
Laserski zrak zagreje material do približno 1150 - 1200 °C, koji se zatim u mlazu kiseoniika zapali. Ekzotermna
reakcija stvara toplotnu energiju, koja omogućava rezanje sa relativno niskom energijom laserskog zraka.
Lasersko rezanje sa gorenjem se najviše upotrebljava pre svega za rezanje nelegiranih i niskolegiranih čelika. Na
sliki 25 je shematsko prikazano lasersko rezanje.

Slika 25: Šematski prikaz rezanja laserom

51. Kako nastaje povezivanje pri termičkom nabrizgavanju?

1.14.3.13 ORGANSKI MATERIJALI

Za termičko raspršivanje se upotrebljavaju plastične mase na bazi (osnovi) polietilena (PEHD), poliamida (PA) i
poliestra. Svi su u obliku prahova. PEHD prahovi se upotrebljavaju za raspršivanje izolacije na čelične plinovodne
cevi i fitinge velikih dimenzija.

52. Kakva je uloga topila pri lemljenju?

Lemljeni spoj nastane, ako istopljeni lem kvasi čvrsti osnovni materijala. To znači da se lem mora razliti i zalepiti
za površinu čvrstog osnovnog materijala, koji se zagreje do radne temperature lemljenja. Merilo za kvašenje je
ugao β, koga zatvara tangentom na kapljicu na trojnoj tački kontakta tri medija (čvrstog osnovnog materijala,
tečnog lema i gasovite ili u slučaju topitelja, tečne atmosfere)

Površinski napon između osnovnog materijala i atmosfere (σsv) značajno se povećava čišćenjem površine
osnovnog materijala od nepoželjnih supstanci (masti, boje, vlage, oksida, čađi) i tokom procesa lemljenja se
održava sa upotrebom topitelja i zaštitne atmosfere

Atmosfera ima odlučujući uticaj na površinski napon rastopa. Najveće vrednosti su na vazduhu zbog oksidacije,
manje vrednosti su u različitim zaštitnim gasovima i vakuumu, a najniže u zaštiti topitelja. U ovom slučaju

39
različite zaštitne atmosfere ili hemijska jedinjenja topitelja daju različite vrednosti površinskog napona pri
odabranoj kombinaciji osnovnog materijala i lema.

Uticaj zaštitne atmosfere i topitelja

Postupci lemljenja u zaštitnim atmosferama ili vakuumu zahtevaju tesnije lemljene spojeve, kao da koriste
topitelje. Ako razmaci žlebova nisu dovoljno veliki, nastaće džepovi zarobljenih topitelja i gasova u spoju.

Meki lemovi su izrađeni prvenstveno na bazi kalaja (Sn) sa tačkom topljenja +232°C sa dodatkom olovna (Pb) sa
tačkom topljenja +327°C (najpoznatiji je eutektički lem SnPb37), antimona (Sb) sa tačkom topljenja +631°C
SnSb5), cinka sa tačkom topljenja +420°C (SnZn9, SnZn40) i bakra (Cu) sa tačkom topljenja +1083°C (npr.
SnCu4). Niže temperaturni lemovi (Tl < 170 oC) su na bazi bizmutu (Bi) sa tačkom topljenja +271°C ili indijuma
(In) sa tačkom topljenja +157°C. Lemovi za meko lemljenje aluminijuma su na bazi cinka sa dodatkom
aluminijuma (npr. ZnAl5), kalaja, kadmijuma i bakra. Specijalno meki lemovi na bazi zlata se koriste u
mikroelektronici.

Meki lemovi za opštu upotrebu standardizovani su prema EN ISO 9453: Legure za meke lemove - Hemijski
sastav i oblici. Sama mogućnost korišćenja mekih lemova u različitim oblicima daje korisnicima na raspolaganje
izbor svakog postupka mekog lemljenja. Osnovni oblici mekih lemova su: šipke, profili, žice, trake, prstenovi,
kuglice, prahovi i paste. Lemovi u obliku šipke i žice mogu u sebi sadržavati topitelj. U odnosu na gore pomenuti
standard

Topitelji za tvrdo lemljenje su klasifikovani u standardu EN 1045: Lemljenje- topitelji za lemljenje. Pri lemljenja
na vazduhu su topitelji značajan element za uspešno izvođenje lemljenja. Najuobičajene su u obliku pasti ili
prahova, ali mogu biti u obliku gasova ili tečnosti i dodati su, na primer, acetilenu pri lemljenju plamenom.
Lemovi se takođe mogu biti prevučeni sa topiteljom ili su u obliku punjenih šipki. Klasifikovani su u dve velike
grupe:
- grupa FH za lemljenje čelika, Cu-, Ni-legura, vatrostalnih metala (Mo, W),

40
- grupa FL za lemljenje aluminijuma i Al legura.

Sastavi topitelja za tvrdo lemljenje su jedinjenja na bazi bora (B): borati (npr. K2B4O7.× 4H2O), boraks (Na2B4O7),
borna kiselina (H3BO4), fluoridi (npr. KF, LiF, NaF), hloridi (npr. KCl, LiCl, NaCl), karbonati (npr., K 2CO3). Radna
temperatura upotrebljenog lema uvek mora biti unutar područja temperaturnog intervala rada topitelja.
Generalno, proizvođači topitelja i lemova daju preporuke za upotrebu pojedinačnih lemova i topitelja. Topitelji
se biraju u odnosu na osnovni materijal (nije svaki topitelj pogodan za sve materijale) i u odnosu na radnu
temperaturu izabranog lema. Topitelji za lemljenje u zaštitnim atmosferama po pravilu ne sadrže hemijske
elemente sa visokim parnim pritiskom na temperaturi lemljenja (Zn, Cd). Tabela 6 prikazuje osnovne
karakteristike topitelja za tvrdo lemljenje.

53. Šta možemo lemiti pomoću lemova na bazi mesinga (Cu-Zn)?

1.16.8 ZAVARIVAČKO LEMLJENJE

Zavarivačko lemljenje (eng. braze welding) je zavarivanju sličan postupak lemljenja sučeonih i ugaonih spojeva
u pripremljeni žljeb te ivičnih spojeva. Tehnika se pre svega koristi za spajanje čelika i pocinkovanog čelika.
Jedina razlika je u dodatnom materijalu, koji nije isti kao osnovni materijal, ali ima nižu tačku topljenja. Za
lemljenje se koristi gasni gorionik, laser, električni luk (MIG, CMT, TIG, PLAZMA). CMT postupak (mehanički
kontrolisan kratko spojeni prenos dodatnoga materijala) je zbog veoma male dovedene toplote vrlo pogodan za
lemljenje galvanizovanih materijala, pre svega čeličnih limova. Detalji o CMT postupku su dati u poglavlju br.
1.8.1 za MIG / MAG zavarivanje.

Za zavarivačko lemljenja se koriste pre svega lemovi na bazi legura bakra (mesing i bronze). U međusobnoj spoju
između pocinkovane površina čeličnog lima i lema na bazi Cu-legure formiraju se razna jedinjenja bakra sa
cinkom i ostalim legirajućim elementima (Al, Si, Sn), koji sprečavaju isparavanje cinka sa površine, čime se
značajno poboljšava otpornost na koroziju takvog spoja. Slika 10 pokazuje šavove izrađene prema postupku
zavarivačkog lemljenja.

Dodatni materijali za zavarivačko lemljenje u obliku žice, šipke i trake:

o mesinzi: CuZn40 (S Cu 4700, RBCuZn-A); CuZn40Sn1Si (S Cu 6810, RBCuZn-C),

o kalajne bronze: CuSn5 (Cu 5180, ERCuSn-A),
o silicijumske bronze: CuSi2Mn1 (S Cu 6510); CuSi3Mn1 (Cu 6560, ERCuSi-A),
o aluminijumske bronze: CuAl5Ni2Mn (S Cu 6061); CuAl10Fe1 (S Cu 6180, ERCuAl-A2).

Prednosti:

o smanjivanje oštećenja galvanizovanog sloja i unos mnogo manje toplote u materijal u poređenju sa
zavarivanjem, zato su zaostali naponi i deformacije mnogo manje,
o dodatni materijali su otporni na koroziju,
o zaštita rastopa je sa zaštitnim gasom kod MIG i TIG zavarivanja, tako da nema potrebe za korištenje
topitelja.

Nedostaci:

o spojevi morajo biti dostupni za MIG, TIG ili plazma gorionike,

o debljina limova je ograničena na najviše 3 mm.

41