4D?K;GL?

I;I J +G7=J@;K9J
-7M?DHA? <7AJBI;I J +G7=J@;K9J

$"!#"%:
MAŠINSKI ELEMENTI

&G -?GAE $B7=E@;K?ć! :E9;DI

&G 6EG?97 ĐEGđ;K?ć! :E9;DI

1
Mašinski elementi ______

Predavanja
" D;:;B@7

ØVratila i osovine,
ØSpojevi vratila i obrtnih delova.

2
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

/2./5.) 0/*-/5)
Vratila i osovine su nosači drugih mašinskih
delova, a preko ležaja su povezani sa osnovom
konstrukcije.
Osovinice su kratke osovine i primenjuju se za
ostvarivanje zglobnih veza.
Rukavci su delovi vratila i osovina preko kojih se
vrši oslanjanje na ležišta.
3
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

1JA7K9?
Vratila i osovine imaju najmanje po dva rukavca.
Rukavci se najčešće izrađuju izjedna sa vratilima
i osovinama.

4
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

0E:;B7 GJA7K797
Prema obliku dele se na:
Ø Cilindrične,
Ø Konične,
Ø Grebenaste,
Ø Loptaste i dr.
Prema pravcu dejstva sile se dele na:
Ø Radijalne,
Ø Aksijalne,
Ø Radijalno-aksijalne.
Prema položaju na vratilu ili osovini dele se na:
Ø Spoljašnje,
Ø Unutrašnje.

5
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

/8B?9? GJA7K797
l F F
A

d1
d

B
F
l1

Radijalni cilindrični Loptasti radijalni Radijalni konični

Fa

Fa
l

d d
Fr

Grebenasti Radijalno-aksijalni cilindrični Loptasti aksijalni

Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

/2/5).’
Osovine nose mašinske delove koji se obrću ili
osciluju.
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Nalaze primenu: kao nosači točkova na vagonima,

vagonetima, lokomotivama, transportnim kolicima,
prikolicama, kod drumskih vozila, doboša za
namotavanje užeta ili lanca pri dizanju tereta, itd.

Osovine prenose samo uzdužne i poprečne sile

i izložene su naponu na savijanje i zatezanje -
pritisak.

Osovine ne prenose snagu odnosno obrtni

moment.
8
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Osovine mogu biti:

Ø Pokretne - obrću se ili osciluju zajedno sa
pričvršćenim delovima (vagonska osovina,
osovine vagoneta i lokomotiva);
ØNepokretne – ne obrću se (osovine kod
drumskih vozila, kod ručnih kolica, osovine na
dizalicama).
Osovine se mogu podeliti i na:
ØPune,
ØŠuplje.
9
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

0G?C;G? EHEK?D7

10
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

/2/5).)%’
Osovinice su kratke osovine i primenjuju se za
ostvarivanje zglobnih veza. One ili osciluju u
osloncima ili miruju pa drugi elementi osciluju
oko njih. Osovinice su standardni elementi.
Primenjuju se:
kod parnih mašina, za vezu ukrsne glave sa
polugom, kod motora SUS, za vezu klipa i
poluge, za vođenje i centriranje mašinskih
delova, osiguranje od preopterećenja, itd.
11
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

0G?C;G? EHEK?D?97
Osovinice mogu biti: pune i šuplje, krute i elastične,
bez glave, sa cilindričnom ili šestougaonom glavom.
d1 dk dk
30°

le

e
c

k
r r

d d d

l3
l4

l2
l2
l

3,2
3,2

3,2

3,2
d3 d1

l1
l5

le
le

Md 2
c

12
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

51#3),#
Vratila su nosači obrtnih mašinskih delova kao što
su: zupčanici, kaišnici, lančanici, frikcioni točkovi,
spojnice i dr.
Vratila se najčešće obrću, a retko osciluju.
Omogućavaju obrtanje delova koji se nalaze na
njima, spajanje u funkcionalnu celinu i prenošenje
opterećenja.
Za razliku od osovina, vratila, pored uzdužnih i
poprečnih sila, prenose i snagu, odnosno obrtni
moment, pa su izložena složenom naprezanju.
13
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

0E:;B7 KG7I?B7
Osnovna podela vratila je izvršena prema
položaju geometrijske ose na prava i kolenasta.

Prava vratila Kolenasto vratilo

Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Osnovni oblici pravih vratila su:

Ø Stepenasti oblik vratila (cilindrični oblik sa
promenljivim presekom po dužini),
Ø Glatka vratila (poprečni presek konstantan po celoj
dužini vratila),
Ø Vratila izrađena izjedna sa pojedinim elementima,
Ø Ožlebljena vratila,
Ø Vratila trougaonog poprečnog preseka ili drugog
profilisanog oblika,
Ø Puna vratila,
ØŠuplja vratila (sa cilindričnim uzdužnim otvorom),…
 Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

/8B?9? FG7K?> KG7I?B7

Stepenasti oblik vratila Ožlebljeno vratilo

Vratila izrađena izjedna sa zupčanicima Šuplje vratilo 16

Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

27K?IB@?K7 KG7I?B7
Za prenos snage između pokretnih pogonskih i
radnih agregata upotrebljavaju se savitljiva (gipka)
vratila. Sastoje se od jedne ili više žica uvijenih u
vidu cilindričnih zavojnih opruga čiji se zavojci
dodiruju.
1 2 3

17
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

+7G:7DEK7 KG7I?B7
Od kardanskog vratila se zahteva:
Ø sposobnost prenošenja obrtnog momenta uz
mogućnost promene ugla između pojedinih vratila,
Øsposobnost promene dužine kardanskog prenosa,
Øpri ravnomernom obrtanju pogonskog dela vratila
ravnomerno obrtanje gonjenog dela vratila.

18
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

-7I;G?@7B? L7 ?LG7:J KG7I?B7 ? EHEK?D7

Vratila i osovine se najčešće izrađuju od konstru-
kcionih čelika, čelika za poboljšanje i čelika za
cementaciju.
Primenom kvalitetnijih materijala dobijaju se manje
dimenzije vratila, ali je njihova izrada skuplja.
Novi materijali za izradu vratila - kompozitni
materijali (karbonska vlakna/epoxi smola, staklena
vlakna/epoxi smola, ...).
19
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

.7F7:D7 EFI;G;ć;D@7 KG7I?B7 ? EHEK?D7

Osovine i vratila se pri proračunu posmatraju kao
nosači sa dva oslonca izloženi dejstvu sila Fi .
Sile Fi potiču od elemenata koji se nalaze na
osovini, odnosno vratilu.

20
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Ako sile Fi ne dejstvuju u jednoj ravni već u

prostoru, razlažu se na horizontalne i vertikalne
komponente FHi i FVi tako da čine dva ravanska
sistema.
Momenti savijanja u međusobno upravnim
ravnima sabiraju se geometrijski u rezultujući
moment savijanja M:

21
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Transverzalna sila,
sila koja dejstvuje u ravni bilo kog
preseka, jednaka je algebarskom zbiru
komponenata svih sila s jedne strane preseka:

Rezultujuća transverzalna sila:

22
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Uzdužne (aksijalne) sile,

sile kod vratila i osovina,
izazivaju u pojedinim presecima dodatna
naprezanja na zatezanje odnosno pritisak.

Za ma koji presek, aksijalna sila se nalazi po

istom postupku koji je dat kod transferzalnih
sila.

23
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Napadna opterećenja osovina su: momenti

savijanja, transferzalne i eventualno aksijalne
sile.

Napadna opterećenja vratila su: momenti

uvijanja, momenti savijanja, transverzalne i
aksijalne sile.

24
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Nominalna vrednost obrtnog momenta:

, Nm
P – snaga, W
ω – ugaona brzina, s-1
, s-1
Merodavna vrednost obrtnog momenta za
proračun vratila :

KA – faktor radnih uslova.

25
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Moment uvijanja (torzioni moment) Tt:

26
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Ekvivalentni moment u proizvoljnom preseku

vratila:

Tt - moment uvijana,
σDs(-1) - dinamička izdržljivost (trajna dinamička čvrstoća)
materijala vratila pri čisto naizmenično promenljivom
naprezanju na savijanje,
τDu(0) - dinamička izdržljivost materijala vratila pri čisto
jednosmerno promenljivom naprezanju na uvijanje.
27
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

17:D? D7FED?
§ Napon na savijanje (za vratila i osovine):

§ Napon na zatezanje – pritisak (za vratila i

osovine):

28
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

§ Napon na smicanje (za vratila i osovine):

Radni naponi pri smicanju i zatezanju su relativno

male vrednosti i često se zanemaruju.
§ Napon na uvijanje (samo za vratila):

Napon na uvijanje kod osovina je jednak nuli jer

osovine ne prenose snagu.
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Ekvivalentni napon kod vratila:

30
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

+G?I?čD? D7FED?
§ Pri savijanju:

§ Pri zatezanju
ili pritisku:

§ Pri uvijanju:

§ Pri smicanju:
31
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

&ELKEB@;D? D7FED

K – faktor koji uzima u obzir koncentraciju

napona i dr.

S=1,5…2,5 – stepen sigurnosti.

32
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

2I;F;D? H?=JGDEHI? KG7I?B7 ? EHEK?D7

§ Pri savijanju:

§ Pri zatezanju ili pritisku:

§Pri uvijanju:

§Pri smicanju:
33
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Stepeni sigurnosti pri približnim proračunima:

34
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Ukupni stepen sigurnosti pri normalnim,

odnosno tangencijalnim naponima:
,

Ukupni stepen sigurnosti pri složenom naprezanju:

Preporučene vrednosti stepena sigurnosti:

35
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

0GEG7čJD FG;čD?A7 KG7I?B7

Idealni prečnik punog vratila kružnog poprečnog
preseka:

Kada je veza vratila i elemenata ostvarena klinom:

t – dubina žleba za klin.

Na osnovu proračunate vrednosti prečnika vratila
(dvr) usvaja se prva veća standardna vrednost. 36
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Spoljašnji i unutrašnji prečnik vratila prstenastog

poprečnog preseka:

Kada je veza vratila i elemenata ostvarena klinom:

Na osnovu proračunate vrednosti prečnika vratila

(dvr) usvaja se prva veća standardna vrednost.
37
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Vratilo kod kojeg je idealni napon

si = sdoz = const
po celoj dužini je idealno vratilo.

Vratila, kod kojih su momenti savijanja jednaki

nuli ili zanemarljivo mali, izložena su samo dejstvu
momenta uvijanja,često se nazivaju "laka vratila".

; ;

38
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

0GEG7čJD FG;čD?A7 EHEK?D;

Puna osovina kružnog poprečnog preseka:

Osovina prstenastog poprečnog preseka:

Prema proračunatoj vrednosti usvaja se prva

veća standardna vrednost prečnika.
39
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

“Idealna
Idealna osovina“
osovina je osovina kod koje je oblik
takav da su naponi u svakom preseku konstantni
i jednaki dozvoljenom naponu.

x F

d
dx

FA FB

l
40
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

20/*’5) 51#3),# ) /$13.)(

&’,/5#
Spojevi vratila i obrtnih delova obezbeđuju:
Ø prenošenje opterećenja (sila i momenata)
sa vratila na mašinske delove i obrnuto,
Øpoložaj obrtnih elemenata u odnosu na
druge delove sklopa,
Øcentriranje elemenata u odnosu na osu
obrtanja vratila.
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Spojevi vratila i elemenata se ostvaruju:

Øposredstvom posebnih elemenata (veza
klinovima i čivijama),
Øposebnim oblikom dodirnih površina
(žlebni spojevi i spojevi profilisanih oblika
vratila i otvora u glavčinama),
Øposredstvom otpora klizanju (trenja) na
dodirnim površinama (radijalno pritezanje,
aksijalno uklinjavanje i presovani sklopovi).
42
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

2FE@;K? AB?DEK?C7
Veza ostvarena klinom se ubraja u "razdvojive
spojeve“.
Klinovi se, u zavisnosti od položaja i sila kojima
su izloženi, dele na:
ØUzdužne klinove:
§ bez nagiba,
§ sa nagibom.
Ø Poprečne klinove.
43
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

4L:JOD? AB?DEK? 8;L D7=?87

Uzdužni klinovi bez nagiba su prizmatičnog
oblika. Postavljaju se u odgovarajuće žlebove
na vratilu i glavčini mašinskog dela.
b pg

Ft
x x

h
Ft
d

T
pv

44
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Klinovi su standardni elementi. Standardom je

definisano više tipova uzdužnih klinova i to
prema obliku žleba, a zavisno od načina izrade.
§Ako se žleb izrađuje vretenastim l b
glodalom, klin i žleb su sa
zaobljenim krajevima (tip "A").

r / 45 o
§U slučaju izrade žleba Tip " A "
koturastim glodalom, krajevi
klina mogu biti ravni (tip "B"). Tip " B "
§Samo jedan kraj je zaobljen, a
drugi ravan, (tip "C“) - Tip " C "
primenjuje se na kraju vratila. 45
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

.7FED? ? HI;F;D H?=JGDEHI?

Pri prenošenju obrtnog momenta, na dodiru
glavčine i klina dejstvuje obimna sila Ft. Kao reakcija
na dejstvo ove sile, javlja se u osi vratila sila istog
intenziteta i pravca, a suprotnog smera.
b pg
Obimna sila:
Ft
h

x x
Ft
T
pv

46
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

ØPovršinski pritisak – se javlja na dodirnoj površini

klina i žleba u glavčini (pg) i klina i žleba u vratilu (pv).

;
;
;
Stepeni sigurnosti pri površinskom pritisku:

;
47
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

ØNapon na smicanje u klinu izazvan silom Ft:

- aktivna površina preseka,

lr – redukovana dužina klina.
Stepen sigurnosti protiv plastičnih deformacija pri
smicanju:

48
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Potrebna dužina klina:

;

Za dalji proračun je merodavna najveća dobijena

vrednost na osnovu koje se utvrđuje stvarna dužina
klina l za određeni profil i usvaja standardna vrednost.
49
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

NB;8D? HFE@;K?

Žlebni spoj se ostvaruje preko ožlebljenog

unutrašnjeg (vratilo) i spoljašnjeg dela (glavčine).
Obimna sila se raspodeljuje na veći broj žlebova po
obimu tako da je pritisak na dodirnim površinama
manji nego kod veze klinovima, a nosivost veća.
Ovi spojevi se koriste pri velikim dinamičkim
opterećenjima.
50
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Žlebni spojevi se, prema obliku profila boka,

dele na:
Øžlebne spojeve sa ravnim bokovima
(pravougaoni ili trouglasti oblik),
Øžlebne spojeve sa evolventnim bokovima.
a
d

1
da
Ravni bokovi Trouglasti profil Evolventni profil
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

.EH?KEHI OB;8D?> HFE@;K7

Obimna sila na najopterećenijem žlebu (zupcu):

T – nominalna vrednost obrtnog momenta,

KA – faktor udara,
dm – srednji prečnik,
z – broj žlebova po obimu,
ξr - faktor neravnomernosti.
52
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Površinski pritisak na dodirnoj površini jednog

para zubaca (žlebova):

Dodirna površina jednog para žlebova:

;
Stepen sigurnosti bokova žlebova:

53
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

2FE@;K? č;ED?C ELJ8B@;D@;C

Delovi u spoju su ozubljeni sa čeone strane;
Zupci su u obliku trougla i radijalno su
postavljeni.

54
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

2FE@;K? FGE<?B?H7D?C E8B?AEC

Presek glavčine i vratila profilisanih spojeva je
oblika trougla, kvadrata, pravougaonika, itd.
Ova vrsta spojeva onemogućava rotaciju jednog
elementa u drugom, čime se omogućava
prenošenje obrtnog momenta.

55
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

2FE@;K? č?K?@7C7

Čivije služe za spajanje delova, centriranje,

fiksiranje i osiguranje delova od aksijalnog
pomeranja i preopterećenja.
Osnovna namena čivija je obezbeđenje tačnog
međusobnog položaja spojenih delova.
Oblici i dimenzije čivija su propisani standardom.

56
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Čivije se ugrađuju:
Økoso,
Øpoprečno,
Øuzdužno (u pravcu ose spojenih delova).

57
Mašinski elementi 51#3),# ) /2/5).’
______

Prema obliku čivije mogu biti:

Øcilindrične,
Økonusne,
Øsa zarezima.
15°
d

d
r=

r=
a

a
c

d3

b
d2

t
1 : 50
l
l

l
d m6 d m6

1:50
1:50

l
c

a
d

d m6 d h8 d h11
r=

d h10
15°
d h10
15°

58