ФРЕСКО ЗИДНА ТЕХНИКА

Фрескo (италијанска реч-fresco; „свеже“) спада у једне од

најстаријих техника зидног сликарства.Боје се наносе на свеж
малтер. Име добија пореклом из италијанске Ренесансе.Прве зидне
слике се могу видети чак у праисторији, где су људи сликали по
пећинама.Фреско техника је једна од метода која даје слици
монументалност и трајност, што се може видете у црквама,
пећинама,.. Међу најпознатије фреске спадају: старе фреске у
Помпеји које нам говоре о животу у доба старог Рима из 1. века,
или фреске великих сликара Ђоте, Леонарда да Винчија или
Микелађела, великих сликара из доба Ренесансе.
Сликар Ђота је насликао фреску која је била пуна живота којој
су се људи дивили.Свака слика је имала неку своју сцену што је
људе одушевљавало.

Фреске У Вили Мистерија, Помпеја, 1. в.н.е

Микеланђело, Страшни суд, Сикстинска капела, Рим

Рас
ПОСТУПАК РАДА НА ФРЕСКАМА

С друге стране, велики изазов сликања на фрескама је брзина

потребна да се то испуни. Будући да мора да се постигне брзина
сликања, сликар мора да предвиди колико му времена треба за
израду. У основи дневног рада и малтер се непрестано мења док се
стврдњава. Рад на фресци мора се радити постепено део по део.
Фреске се сликају на свежем малтеру а боја се добија мешањем
праха у чистој води. Кад се боје осуше постају саставни део
фреске.То је метод сликања на свеже малтерисаном зиду, бојама
добијених мрвљењем сувих пигмената и њиховим растварањем у
чистој води. Боја се суши и наноси на масу да би постале саставни
део зида.У сликарству везива за боје називамо оне материјале које
по испарењу свог растварача или своје течне стране прелазе у чврсто
и везују боје за неку од подлога.

Рестаурирана фреска
 Једна од најлепших српских фресака је фреска Белог Анђела,
(анђео гледа право у очи, без обзира из ког се угла посматра) а
лепоту ове фреске красе монументалност,нада и вера за Богом.
Она се налази у манастиру Милешева.Поред ове фреске, у Србији
постоје фреске које се налазе на списку Унескове Светске баштине-
СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову и
Метохији“. За време Златног доба српског сликарства, управо
фреско сликарство, било је на врло високом нивоу у односу на
целокупно сликарство у Европи у току 13. века.
Прве фреске везане за хришћанство појављују се у
Катакомбама .Хришћани су тада били прогнани тако да једини
начин изражавања уметности (фреско технике) било је сликање по
зидовима. Најбољи примери се могу видету у :Кипру, Криту, Ефесу,
Кападокији и Антиохији.

Буоно или „право“ фреско сликарсво је најдуготрајнија

техника, док се неке друге, као secco, сматрају вештачким. Фреско
сликарство је идеално за сликање мурала јер га карактерише
монументални стил будући да је дуготрајно. Доста данашњих
фрески је уништено због ратова, пропаганде.. Зато рестауратори и
конзерватори имају доста посла.
Црква Преображења у Требињу Велики жупан Стефан
Немања
Мнастир Студеница- фреске

Манастир Манасија
Манастир Сопоћани

У овој српској светињи налази се мноштво фресака из средњег

века, а најпознатија је "Смрт Богородице". Композиција фреске и
симфонија жутих, плавих, зелених и љубичастих боја остављају
најјачи утисак. Фреска приказује бол апостола, јерусалимских жена,
анђела и Исуса Христа због смрти Богородице.

Манастир Жича
Анђео Апостол Павле