Polihromija Након мозаика, фреске добијају нарочиту пажњу.

доминантни су
архитектонски мотиви у којима примећујемо исти начин компоновања као код Грка,
под чијим се утицајем и развијало сликарство. Зид је одређеним мотивима подељен на
зоне. за светле тонове коришћена је жута, црвена, бела и зелена, док је за тамне,
изражена црна, црвена и плава.
Осликавање зидова вршено је у техници ,,al fresco
Stilovi:
PRVI трајао је од 150. до 80. г.п.н.е
DRUGI 80. до 20. г.п.н.е,
TRECI од 20. г.п.н.е. до 54. г.н.е.
CETVRTI од 54. до 79. г.н.е.

Први стил
Koreni leze u helenistickom periodu. Jos se zove inkustracioni.

одликују га осликани зидови светлих боја који изгледом личе на лажни мермер.
Tu su podni mozaici i zidno slikarsto. U zidnom slikarstvu први стил карактеришу
зидови подељени представама тесаника, направљених од гипса. Осликани светлим
бојама, жутом, зеленом, црвеном, белом и плавом, имитирали су мермеr. није било
фигуралних представа и из тог разлога можемо рећи да су подни мозаици овог периода
били сложенији.
Primeri: kuca fauna, salusta
Други стил

Jos se zove arhitektonski.

U periodu kada se razvijao kuce su bile manje pa ovaj stil sluzi da даје илузију
ширине простора након што су уметници савладали сликање перспективе. зидови су
били равни и подесни за сликање, самим тим што нису били изграђени од тесаника
Директно развијен из првог, други стил користио је његове елементе, блокове
од лажног мермера дуж основе зидова. Док је код првог стила прихваћена плошност
зида, други стил представља облик илузионистичког сликарства који koristi
архитектонске форме. Како је стил напредовао и развијао се тако су форме биле све
сложеније, док су пројекција и удубљење потпуно постигнуте перспективом и
сенчењем.

Фреска Бога Диониса

У Вили Мистерија se nalazi. Pojedine scene su komponovane po grupama.

Оне представљају циклус који нам говори о фазама иницијације Бога Диониса.
Начин на који су фигуре осликане испред стубова који деле простор, сугерише да се
радња која се одвија окружује посматрача. Фигуре жена одевене су у одећу јарко
црвене, зелене и љубичасте боје. Свака, како група фигура у целини тако и фигура,
понаособ обрађена је пластично и затворена је у себе. Међутим, покрет једног лика у
свакој групи води ка следећој фигури или групи фигура.
Композиционим приоритетом, смештањем најважније фигуре Диониса и
догађаја у центар последњег зида.

Вила Публија Фаниуса Синистора

cubiculum sоба ,,М”. Зидне слике у овој соби рађене су техником al fresco . tu su
осликани коринтски стубови, док се на дну зида налазе обојени блокови који одају
утисак обојеног мермера. Ова просторија значајна је јер се између ових архитектонских
елемената налазе сцене. Tu je i градски пејзаж. На овим фрескама имамо приказ
најраније употребе линеарне перспективе sto stvara dubinu prostora.
Изнад врата, осликани су фризови са минијатурним фигурама. Tu su i scene
svetilista.
Јавља се и појава сенки и игра перцепције.

Трећи стил

Jos uvek je tu uticaj 2. stila. насликана архитектура има само карактер орнамента.
На место другог стила долази линија која преовладава у строгом стилу цртежа. У
изради детаља постигнута је велика истанчаност и префињеност. Такође, појава
египатских мотива карактеристична је за трећи стил. Сликани зид подељен је на три
дела хоризонтално и вертикално док је средина зида јако наглашена. У средини слике
приказане су главна или пак група фигура.

Четврти стил

представља спој стилских одлика претходна три стила. Тако уочавамо блокове
лажног мермера дуж основе зидова, карактеристчне за први стил који уоквирују
архитектонске сцене другог, који се на крају комбинују са витким архитектонским
детаљима из трећег стила.
Истицање средине зидне слике остаје као траг трећег стила при чему се сада у
већини случајева ту у средини налази једна велика слика. Вертикална и хоризонтална
троделна подела и надаље је присутна. Тежиште композиције сада се премешта ка
спољној ивици. У четвртом стилу новина је компоновање боја, игра светлости и сенке,
светлог и тамног. Битна разлика трећег и четвртог стила јесте интензитет боја на
зидовима, оне су сада раскошније нарочито црвена боја злата. елементи перспективе
подсећају на облике другог стила. Оно што ублажава строгу симетрију јесу насликани
лукови, сводови и завесе.

,,Мртва природа са бресквама и теглом” у ХеркуланумуКао део серије од најмање

десет квадратних композиција мртве природе осликаних у низу. Постављена је на
неутралној, браон позадини. Уметникову способност да прикаже две врсте
прозирности изражавају провидна стаклена посуда и бистра течност која се у њој
налази. Тиме је успео да ове визуелно сложене атрибуте прикаже у перспективи.

Мозаик

Из Грчке у Италију пренета је уметност мозаика. то су били мали обојени

каменчићи, сечени у виду коцке. У кућама првог стила пронађени су само подни
мозаици, тако је сачуван и најпознатији Александров мозаик у Кући фауна у Помпеји.
(Zajder 1976:9)

Битка код Иса

Слика је компонована на површини смеђих тонова.

Централни део чини фигура коња у покрету, приказана у скраћењу, којом је

1
уметник добио потребну дубину простора у самој композицији. Контрастна игра
светлости и сенке оживљава сцену.
Све приказане фигуре, укључујући и људске и животињске приказане су са
осећајем тродимензионалног моделовања. Анатомија и емоција фигура приказане су
реалистично.

Осликавани портрети, често се називају и фајумски портрети. За разлику од

грчког портрета који је увек био идеализована представа људског лика, ови портрети
желели су реалистично да прикажу и верно дочарају лик покојника. Рађени су
техником енкаустика, у којој су са хладним и топлим воском помешани пигменти.
потичу између 1. и 3. в.н.е.

Мумијски портрет дечака

,,Мумијски портрет дечака” датира из прве половине 2. в.н.е. Живост израза

лица појачавају тамни потези на очним капцима, док је одсјај на зеницама циљано
насликан без оштрине. Лик дечака одише животном свежином без намере да подсећа
на смрт. Пуне усне дају тон топлине живота.

Мумијски портрет жене

Портрет је настао средином 2. в.н.е. Претпоставља се да је на њему Јеврејка из

Фајума. Приказана је жена, тужног погледа, изразито црне косе која је по средини
раздељена док су боре око носа и очију наглашене и оштре.