02 - Napor Hidraulične Turbomašine I Karakteristike Cevovoda

Analiza principa dejstva i konstrukcijskih izvođenja ...
1. ANALIZA PRINCIPA DEJSTVA I KONSTRUKCIJSKIH IZVOĐENJA

ENERGETSKIH MAŠINA I PRIKAZ UOBIČAJENIH KLASIFIKACIJA
Sve energetske mašine mogu se razvrstati na način prikazan u sledećoj tabeli:
Energetske mašine
Hidraulične mašine Toplotne mašine Električne mašine
U odeljku 1.1. biće opisani principi dejstva hidrauličnih i toplotnih mašina, a u
odeljcima 1.2. i 1.3. prikazane njihove osnovne konstrukcijske karakteristike i klasifikacije.
O električnim mašinama u ovom poglavlju neće biti govora, jer su one predmet
detaljnog izučavanja drugih univerzitetskih kurseva.
1.1. PRINCIPI DEJSTVA HIDRAULIČNIH I TOPLOTNIH MAŠINA
Hidraulične i toplotne mašine služe za pretvaranje mehaničkog rada u strujnu

energiju radnog fluida, ili za pretvaranje strujne energije radnog fluida u mehanički rad.
Za hidraulične mašine karakteristično je što u toku pretvaranja strujne energije
u mehanički rad, ili obrnuto - mehaničkog rada u strujnu energiju, kroz njihove usmerne i
radne organe struje tečnosti, tj. takozvani nestišljivi fluidi. Naime, fizički procesi u
tečnostima su u toku energijskih transformacija takvi, da im se gustina i radna
temperatura malo menjaju od ulaza do izlaza hidraulične mašine.
Za toplotne mašine karakteristično je da u toku pretvaranja strujne energije u
mehanički rad, odnosno - mehaničkog rada u strujnu energiju, kroz njihove usmerne i
radne organe struje stišljivi radni fluidi, tj. gasovi, ili pare. To znači da su fizički procesi sa
parama i gasovima, u toku energijskih transformacija takvi, da im se gustina i radna
temperatura znatno menjaju od ulaza do izlaza toplotne mašine.
1.1.1. Grafičko prikazivanje tokova rada (energije) u hidrauličnim i

toplotnim mašinama
Pri globalnim energetskim razmatranjima veoma je pogodno hidraulične i
toplotne mašine razmatrati na nivou crne energetske kutije. U tom slučaju nije
neophodno da se poznaju mehanizmi pretvaranja rada (energije) iz jednog oblika u drugi,
već je važno da se energetska mašina posmatra kao otvoreni termodinamički sistem sa
2 Analiza principa dejstva i konstrukcijskih izvođenja...
jasno definisanim granicama i ulazima i izlazima za masenu i energetsku komunikaciju

sistema sa okolinom, pa da se uz pomoć odgovarajućih količinskih pokazatelja utvrde
odgovarajući energijski učinci mašine.
Najčešće se sreću hidraulične i toplotne mašine sa po jednim ulazom i izlazom
za masenu komunikaciju sa okolinom. Pri tom se kroz ulaze i izlaze za masenu
komunikaciju istovremeno obavlja i energijska komunikacija energetske mašine sa
okolinom. Energijska komunikacija energetske mašine sa okolinom vrši se i preko njenog
vratila, kao i kroz njene neadijabatske zidove, pa su vratilo i zidovi energetske mašine,
takođe, dodatni ulazi, odnosno izlazi, za energijsku komunikaciju mašine sa okolinom.
U odeljcima 1.1.1.1., 1.1.1.2. i 1.1.1.3. biće prikazani, energijski procesi u
hidrauličnim i toplotnim mašinama, uz tretman ovih mašina kao crnih energetskih kutija.
1.1.1.1. Grafičko prikazivanje toka rada (energije) u hidrauličnim i

toplotnim mašinama koje pretvaraju mehanički rad u strujnu
energiju radnog fluida
Na sl. 1.1. grafički je prikazan tok rada (energije) u hidrauličnim i toplotnim mašinama u
kojima se mehanički rad pretvara u strujnu energiju radnog fluida.
1.1.1.2. Grafičko prikazivanje toka rada (energije) u hidrauličnim i

toplotnim mašinama koje pretvaraju strujnu energiju radnog fluida
u mehanički rad
Da bi ova vrsta energetskih mašina mogla da vrši svoju funkciju neophodno je
da radni fluid raspolaže potrebnom potencijalnom energijom.
Podizanje nivoa strujne energije radnog fluida ostvaruje se posredstvom
odgovarajućeg energijskog izvora.
Kada su u pitanju hidraulične i toplotne mašine koje pretvaraju strujnu energiju
radnog fluida u mehanički rad, onda se mogu uočiti dva moguća slučaja koji karakterišu
lokaciju energijskog izvora, posredstvom koga radni fluid dobija svoju potencijalnu
energiju.
U prvom slučaju energijski izvor nalazi se izvan radnog prostora energetske
mašine.
Takva je situacija kod hidrauličnih, parnih i gasnih toplotnih mašina. Dijagram
toka rada (energije) u ovim energetskim mašinama prikazan je na sl. 1.2.
Analiza principa dejstva i konstrukcijskih izvođenja ... 3
1 42 52 Sl. 1.1. Grafički prikaz toka rada (energije)

u hidrauličnim i toplotnim mašinama koje
3 pretvaraju mehanički rad u strujnu energiju
radnog fluida
1 - ulazna strujna energija radnog fluida, 2 -
41 izlazna strujna energija radnog fluida, 3 -
ulazni mehanički rad, 41, 42 - deo toplote
nastale kao rezultat rada sila trenja u toku
radnog procesa koji povećava unutrašnju
51 energiju radnog fluida, 51, 52, 53 - deo
toplote nastale kao rezultat rada sila trenja
6 53 u toku radnog procesa koji se preda okolini
2 kroz zidove energetske mašine, 6 - zidovi
energetske mašine
Sl. 1.2. Grafički prikaz toka rada (energije)

u hidrauličnim i toplotnim mašinama koje
1
pretvaraju strujnu energiju radnog fluida u
53 mehanički rad, a čiji se energetski izvor
41
nalazi izvan radnog prostora mašine
1 - ulazna strujna energija radnog fluida, 2 -
izlazna strujna energija radnog fluida, 3 -
izlazni mehanički rad, 41, 42 - deo toplote
51 nastale kao rezultat rada sila trenja u toku
radnog procesa koji povećava unutrašnju
energiju radnog fluida, 51, 52, 53 - deo
3 toplote nastale kao rezultat rada sila trenja
6 u toku radnog procesa koji se preda okolini
2 42 52 kroz zidove energetske mašine, 6 - zidovi
energetske mašine
Najčešće se pod energijskim izvorom kod hidrauličnih mašina koje pretvaraju

strujnu energiju vode u mehanički rad podrazumeva sila Zemljine teže, jer ona usmerava
vodotoke od viših, prema nižim nadmorskim visinama. Međutim, veoma često izvori
strujne energije za ove hidraulične mašine mogu biti druge hidraulične mašine, koje
pretvaraju mehanički rad u strujnu energiju radne tečnosti.
Pod energijskim izvorom kod parnih i gasnih toplotnih mašina, koje pretvaraju
strujnu energiju radnog fluida u mehanički rad podrazumeva se ložište kotlovskog
postrojenja, odnosno gorionik, u kome se sagorevanjem organskog goriva hemijski
vezana energija u gorivu pretvara u toplotu, a potom u strujnu energiju vodene pare,
odnosno gasa. I kod ovih toplotnih mašina izvori strujne energije mogu biti druge toplotne
mašine, koje mehanički rad pretvaraju u strujnu energiju radnog fluida.
U drugom slučaju, energijski izvor smešten je unutar radnog prostora toplotne

mašine.
Takav je slučaj kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Grafički prikaz toka rada (energije) u ovim toplotnim mašinama prikazan je na sl.
1.3.
Pod izvorom strujne energije ovde se podrazumeva proces sagorevanja u toku
koga se hemijska energija organskog goriva pretvara u toplotu, odnosno u strujnu
energiju radnog fluida, i to u samom radnom prostoru mašine sa unutrašnjim
sagorevanjem.
Važno je, međutim, naglasiti da je Sunce stvarni izvor strujne energije za
hidraulične i toplotne mašine koje pretvaraju strujnu energiju radnog fluida u mehanički
rad. Ovo zbog toga što, s jedne strane, usled dejstva Sunca rečna i morska voda menjaju
agregatno stanje i u obliku vodene pare odlaze u atmosferu, a zatim pod uticajem
kretanja vazdušnih masa dospevaju na više nadmorske visine kao atmosferska padavina,
odakle, pod dejstvom Zemljine teže, teku prema morskom nivou. S druge strane, energija
Sunca omogućava proces fotosinteze i pretvaranje neorganskih materijala iz Zemljine
kore u organske biljne materijale, iz kojih se prirodnim, ili industrijskim putem stvara
tečno, ili čvrsto energijsko gorivo.
Sl. 1.3. Grafički prikaz toka rada (energije)
53 u toplotnim mašinama koje pretvaraju
11
strujnu energiju radnog fluida u mehanički
rad, a čiji se izvor strujne energije nalazi
12 unutar radnog prostora mašine
41 11- ulazna strujna energija radnog fluida, 12
- ulazna energija organskog goriva, 2 -
izlazna strujna energija radnog fluida, 3 -
51 izlazni mehanički rad, 41, 42 - deo toplote
nastale kao rezultat rada sila trenja u toku
radnog prcesa koji povećava unutrašnju
6 3 energiju radnog fluida, 51, 52, 53 - deo
42 52 toplote nastale kao rezultat rada sila trenja
2
u toku radnog procesa koji se preda okolini
kroz zidove energetske mašine, 6 - zidovi
energetske mašine
1.1.2. Tehnički principi dejstva hidrauličnih i toplotnih mašina
Pretvaranje strujne energije radnog fluida u mehanički rad, ili obrnuti energijski
proces, u hidrauličnim i toplotnim mašinama izvodi se korišćenjem jednog od sledeća tri
tehnička principa rada:
- zapreminskog,
- hidrodinamičkog i
- strujnog principa.
Osnovne karakteristike ovih principa rada hidrauličnih i toplotnih mašina, i
njihova poređenja, biće iznete u odeljcima 1.1.2.1., 1.1.2.2., 1.1.2.3. i 1.1.2.4.
1.1.2.1. Zapreminski princip dejstva
Zapreminski princip dejstva hidrauličnih i toplotnih energetskih mašina zasnovan

je na cikličnoj promeni radne zapremine njihovih radnih organa, u koje kroz usisne i
ispusne jednosmerne ventile ulazi i izlazi radni fluid.
Hiraulične i toplotne mašine koje koriste zapreminski princip rada nazivaju se
zapreminskim mašinama.
Proces pretvaranja rada u zapreminskoj energetskoj mašini praćen je relativno
malim brzinama strujanja radnog fluida i relativno velikim radnim pritiscima.
Ako je u pitanju zapreminska mašina koja pretvara mehanički rad u strujnu
energiju radnog fluida (sl. 1.4.a), onda se mehanički rad obrtnog kretanja, uz pomoć
krivajnog mehanizma, pretvara u rad oscilatorno-translatornog kretanja klipa. Krećući se
prema spoljašnjoj mrtvoj tački čelo klipa smanjuje radnu zapreminu cilindra zapreminske
mašine, usled čega pritisak u radnom fluidu raste do vrednosti pri kojoj se otvara ispusni
ventil i radni fluid istiskuje kroz potisni cevovod. U toku povratnog kretanja klipa prema
unutrašnjoj mrtvoj tački, radna zapremina cilindra mašine se povećava, usled čega
pritisak u radnom fluidu, koji je zaostao u cilindru, opada, pa se ispusni ventil pod
dejstvom razlike pritisaka u radnom fluidu, koji se nalazi u potisnom cevovodu i u cilindru
zatvara, a usisni ventil, pod dejstvom razlike pritisaka u usisnom cevovodu i cilindru,
otvara. Radni fluid iz usisnog cevovoda, pritom, popunjava zapreminu cilindra koju klip
oslobađa. Nakon dolaska čela klipa do unutrašnje mrtve tačke, klip menja pravac
kretanja, i proces se ponavlja.
Promene radne zapremine i pritiska u toku rada ovakvih zapreminskih mašina
prikazane su na sl. 1.4.b.
Ako je u pitanju zapreminska mašina, koja pretvara strujnu energiju u mehanički
rad, onda se oscilatorno-translatorno kretanje klipa, izazvano razlikom pritisaka radnog
fluida s jedne i druge strane klipa, pretvara, uz pomoć krivajnog mehanizma, u obrtno
kretanje vratila energetske mašine (sl. 1.5.a).
Princip dejstva ovakvih zapreminskih mašina objašnjen je u narednom tekstu.
Postavljanjem razvodnog ventila 9 (sl. 1.5.a) u položaj koji omogućuje
nesmetanu komunikaciju dovodnog cevovoda 1 i ulaza/izlaza 2 cilindra zapreminske
mašine, automatski se uspostavlja nesmetana komunikacija između ulaza/izlaza 3
cilindra i odvodnog cevovoda 4, pa radni fluid sa većom strujnom energijom (u kojoj je
dominantna pritisna energija) deluje na klip i potiskuje ga prema unutrašnjoj mrtvoj tački.
Radni fluid koji se nalazi u desnoj komori cilindra napušta cilindar zapreminske mašine
kroz odvodni cevovod 4. Kada klip dostigne unutrašnju mrtvu tačku, razvodni ventil 9 se
postavlja u položaj koji omogućuje nesmetanu komunikaciju između dovodnog cevovoda
1 i ulaza/izlaza 3 cilindra zapreminske mašine, a ulaz/izlaz 2 cilindra automatski dolazi u
kontakt sa odvodnim cevovodom 4. Dok se razvodni ventil nalazi u ovom položaju, radni
fluid iz dovodnog cevovoda 1 stupa u cilindar kroz ulaz/izlaz 3 i dejstvujući na klip
potiskuje ga prema spoljašnjoj mrtvoj tački, dok radni fluid iz leve komore cilindra
zapreminske mašine kroz ulaz/izlaz 2
V b)
p p
V
t
2 1
e II 6
3 4
Yi
eI a)
SMT UMT
Sl. 1.4. Zapreminski princip dejstva hidraulične, ili toplotne, mašine koja pretvara mehanički rad u
strujnu energiju radnog fluida; a - osnovna konstruktvna struktura zapreminske mašine, b -
dijagram promene radne zapremine i pritiska u radnom fluidu unutar radnog prostora zapreminske
mašine, 1 - cilindar, 2 - klip, 3 - klipnjača, 4 - krivajni mehanizam, 5 - usisni ventil, 6 - potisni ventil,
SMT - spoljašnja mrtva tačka, UMT - unutrašnja mrtva tačka
V b)
p p
V
t
5 6 UMT
SMT
7 8
Yi
a) 1
2 3
eII eI
9
4
Sl. 1.5. Zapreminski princip dejstva hidraulične, ili toplotne, mašine koja pretvara strujnu energiju
radnog fluida u mehanički rad ; a - osnovna konstruktvna struktura zapreminske mašine, b -
dijagram promene radne zapremine i pritiska u radnom fluidu unutar radnog prostora zapreminske
mašine, 1 - dovodni cevovod, 2 -ulaz/izlaz cilindra, 3 -ulaz/izlaz cilindra, 4 -odvodni cevovod, 5 -
cilindar, 6 - klip, 7 - klipnjača, 8 - krivajni mehanizam, 9 - razvodni ventil, SMT - spoljašnja mrtva
tačka, UMT - unutrašnja mrtva tačka
otiče u odvodni cevovod 4. Kretanje klipa u levo traje sve dok klip ne stigne do spoljašnje
mrtve tačke, nakon čega razvodni ventil 9 zauzima položaj koji povezuje dovodni cevovod
1 sa ulazom/izlazom 2 cilindra zapreminske mašine, odnosno ulaz/izlaz 3 cilindra sa
odvodnim cevovodom 4, što uslovljava promenu smera kretanja klipa.
Promene pritisaka i radnih zapremina u levoj i desnoj komori cilindra
zapreminske mašine koja pretvara strujnu energiju u mehanički rad prikazane su na sl.
1.5.b.
1.1.2.2. Hidrodinamički princip dejstva
Pri pretvaranju strujne energije radnog fluida u mehanički rad, ili obrnuto -
mehaničkog rada u strujnu energiju radnog fluida, u hidrauličnim i toplotnim mašinama,
pored zapreminskog principa, masovno se koristi i hidrodinamički princip dejstva.
Hidraulične, ili toplotne, mašine koje funkcionišu na bazi hidrodinamičkog

principa dejstva nazivaju se turbomašinama.
U turbomašinama se razmena rada vrši u lopatičnom radnom organu, koji se
naziva radno kolo (sl. 1.6. i sl. 1.7.).
Hidrodinamički princip dejstva karakterističan je po tome što je proces
pretvaranja rada u turbomašini, praćen relativno velikim brzinama strujanja radnog fluida
kroz međulopatične kanale radnog kola u toku njegovog obrtanja oko sopstvene ose
simetrije.
Dinamička interakcija radnog fluida sa lopaticama radnog kola, praćena je
dejstvom inercijskih sila (sl. 1.6. i sl. 1.7.) koje deluju na svaki delić radnog fluida koji
protiče kroz međulopatične kanale radnog kola. Zbog dejstva viskoznih sila, ova
interakcija se prenosi uzvodno i nizvodno od radnog kola. Pritom, taj uticaj se oseća
nizvodno na većoj udaljenosti, nego uzvodno od radnog kola.
U narednom tekstu biće opisana suština razmene rada u radnim kolima
turbomašina uz pomoć osnovnih kinematičkih i dinamičkih relacija, kojima se opisuje
složeno kretanje delića radnog fluida kao materijalne tačke.
e3
a dFinp
dFinr
B
N A Pogled “P”
“P” dm r
M e0 dFinc
3 0 0 3
Yi
Sl. 1.6. Prikaz inercijskih sila koje deluju na delić radnog fluida pri njegovoj dinamičkoj interakciji
sa radnim kolom turbomašine koja pretvara mehanički rad u strujnu energiju radnog fluida
Kada se kretanje fluidnog delića u radnom kolu hidraulične, ili toplotne,

turbomašine analizira iz relativnog cilindričnog koordinatnog sistema koji se obrće
r r
ugaonom brzinom ω radnog kola, onda se elementarni pređeni put ds tog fluidnog
delića, meren u apsolutnom cilindričnom koordinatnom sistemu, može predstaviti kao
r
geometrijski zbir njegovih elementarnih puteva, merenih u pravcu prenosnog dsu i
r
relativnog dsw kretanja (sl. 1.6. i sl. 1.7.), tj.:
r r r
ds = ds w + dsu .
e0
B dFinp
dFinc
N a
AA dFinr Pogled “P”
“P” r
dm
M e3
3 0 0 3
Yi
Sl. 1.7. Prikaz inercijskih sila koje deluju na delić radnog fluida pri njegovoj dinamičkoj interakciji
sa radnim kolom turbomašine koja pretvara strujnu energiju radnog fluida u mehanički rad
Treba napomenuti da se ose z relativnog i apsolutnog cilindričnog koordinatnog

sistema poklapaju sa osom oko koje se obrće radno kolo turbomašine.
r
Vektor prenosne brzine u fluidnog delića, koji se kreće kroz radno kolo, može
r
se izraziti kao priraštaj pređenog puta dsu fluidnog delića u obimskom pravcu u jedinici
r
vremena dt, odnosno kao vektorski proizvod radijusa r , koji definiše trenutni položaj
fluidnog delića u odnosu na početak relativnog cilindričnog koordinatnog sistema, i
r
ugaone brzine ω radnog kola, tj.:
r r r r
u = dsu / dt = [ω , r ] .
r
Vektor relativne brzine w fluidnog delića prikazanog na sl. 1.6. i sl. 1.7., može
r
se izraziti kao priraštaj pređenog puta dsw fluidnog delića duž relativne strujnice u
jedinici vremena dt, tj. :
r r
w = dsw / dt .
r
Apsolutna brzina c fluidnog delića prikazanog na sl. 1.6. i sl. 1.7., kojom se
kreće u odnosu na apsolutni koordinatni sistem, može se (videti izraz (B.8) u Prilogu B)
r r
odrediti kao vektorski zbir relativne w i prenosne u brzine, tj.:
r r r
c = w+u .
Posmatrano iz apsolutnog cilindričnog koordinatnog sistema, na svaki fluidni

delić elementarne mase dm u međulopatičnim kanalima radnog kola turbomašine deluje
inercijska sila:
r r
dFin = a ⋅ dm ,
r
gde je a apsolutno ubrzanje fluidnog delića.
Pošto se kretanje fluidnog delića u međulopatičnom kanalu radnog kola u
odnosu na apsolutni cilindrični koordinatni sistem, može, gledano iz relativnog
koordinatnog sistema, predstaviti kao vektorski zbir njegovog prenosnog i relativnog
r
kretanja (sl. 1.6. i sl. 1.7.), onda se apsolutno ubrzanje a tog fluidnog delića može (videti
r r
izraz (B.9) u Prilogu B) izraziti kao vektorski zbir relativnog a w , prenosnog a u i
r
Koriolisovog a c ubrzanja, tj.:
r r r r
a = a w + ac + au .
Saglasno prethodnom, gledano iz relativnog koordinatnog sistema, na
posmatrani delić radnog fluida u međulopatičnom kanalu radnog kola deluje inercijska
sila:
r r r r r
dFin = a ⋅ dm = a w ⋅ dm + a c ⋅ dm + a u ⋅ dm ,
odnosno:
r r r r
dFin = dFinr + dFinc + dFinp ,
gde je (videti izraze (B.25), (B.26) i (B.27) u Prilogu B):

r r
r dw
dFinr = a w ⋅ dm = dm ⋅ ,
dt
komponenta inercijske sile nastale kao rezultat kretanja fludnog delića u smeru relativne
brzine,
r r r r
dFinc = a c ⋅ dm = dm ⋅ 2 ⋅ [ω , w] ,
Koriolisova sila koja se javlja kao posledica promene obimske brzine u toku kretanja
fluidnog delića u pravcu relativne brzine i promene relativne brzine u toku kretanja
fluidnog delića u pravcu prenosne brzine i
r r
r du r r r
dFinp = a u ⋅ dm = dm ⋅ = dm ⋅[ω ,[ω , r ]] ,
dt
komponenta inercijske sile nastale kao rezultat kretanja fluidnog delića u smeru prenosne
brzine.
r r r r
Radovi inercijskih sila, dFinr , dFinc i dFinp duž relativne putanje s w fluidnog
delića mase dm, od trenutka kada stupi (oznaka 0) do trenutka kada napusti (oznaka 3)
međulopatični kanal radnog kola (videti izraze (B.30), (B.31) i (B.32) u Prilogu B) iznose:
r r 3 w2 ( w 2 − w02 )
(dFinr , dsw ) = dm ⋅ ∫ d ( ) = dm ⋅ 3 ,
0 2 2
r r
(dFinc , dsw ) = 0 ,
r r 3 d (ω 2 ⋅ r 2 ) (r 2 − r32 )
(dFinp , dsw ) = − dm ⋅ ∫ = dm ⋅ ω 2 ⋅ 0 =
0 2 2
(u02 − u32 )
= dm ⋅ ,
2
a ukupan rad inercijskih sila, sveden na masu fluidnog delića, ima vrednost:
r r r r r r r r
(dFin , dsw ) (dFinr , dsw ) (dFinc , dsw ) (dFinp , dsw )
= + + =
dm dm dm dm
( w32 − w02 ) (u02 − u32 )
= + .
2 2
Prethodni izraz ukazuje da se suština hidrodinamičkog dejstva hidrauličnih i
toplotnih turbomašina sastoji u:
- obrtanju radnog kola i proizvodnji inercijskih sila u radnom fluidu unutar
međulopatičnih kanala,
- vršenju rada tih inercijskih sila i dodavanju, ili oduzimanju, strujne energije
radnom fluidu, koja je ekvivalentna ostvarenom radu.
Iz izraza koji definiše specifični rad inercijskih sila u radnom kolu turbomašine,
očigledno je, konačno, da se razmena strujne energije u njemu ostvaruje promenom
r r
apsolutnih c i prenosnih u brzina delića radnog fluida od ulaza do izlaza iz
međulopatičnih kanala radnog kola.
1.1.2.3. Strujni princip dejstva
U tehničkoj praksi strujni princip dejstva je ređe u upotrebi od zapreminskog, ili

hidrodinamičkog principa, a primenjuje se, isključivo, za povišenje strujne energije fluida
radi njegovog transporta.
Hidraulične i toplotne mašine koje u svom radu koriste strujni princip dejstva
nazivaju se strujnim mašinama.
Povećavanje strujne energije transportovanog (primarnog) fluida u strujnoj
mašini ne vrše nikakvi pokretni radni organi, kao što je to slučaj kod zapreminskih
mašina, ili turbomašina, već se taj proces realizuje posredstvom takozvanog radnog
(sekundarnog) fluida.
Strujni princip dejstva podrazumeva, dakle, transport jednog fluida - tzv.
transportovanog (primarnog) fluida, uz pomoć drugog fluida - tzv. radnog (sekundarnog)
fluida.
Bitna karakteristika strujnog principa dejstva je u tome što se proces razmene
energije između radnog i transportovanog fluida odvija pri velikim brzinama strujanja
radnog fluida kroz nepokretne protočne organe strujne mašine. S obzirom na to da ove
energetske mašine nemaju pokretnih organa, onda treba uslovno prihvatiti njihovo
nazivanje mašinama.
U narednom tekstu biće, uz pomoć sl. 1.8., objašnjen strujni princip transporta
strujne energije sa radnog na transportovani fluid.
b) g)
a) 5
2
4
3
1
d)
v)
Sl. 1.8. Prikaz načina predaje strujne energije radnog (sekundarnog) fluida trasportovanom
(primarnom) fluidu u strujnoj hidrauličnoj, ili toplotnoj, mašini
a - osnovna konstrukcijska struktura strujne mašine, b - profil brzina strujanja u poprečnom
preseku usisne komore, v - profil brzina strujanja u poprečnom preseku neposredno iza mlaznika,
g - profil brzina strujanja u poprečnom preseku na polovini dužine komore za mešanje, d - profil
brzina strujanja u poprečnom preseku na izlazu iz komore za mešanje; 1 - usisna komora, 2 -
mlaznik, 3 - mlaznička komora, 4 - komora za mešanje, 5 - difuzorsko potisno grlo
Radni fluid, koji poseduje veliku strujnu energiju, dovodi se do mlaznika 2 i u

njemu ubrzava, tako da u mlazničku komoru 3 (sl. 1.8.) stupa sa velikim brzinama i
istiskuje se u transportovani fluid, kojim je mlaznička komora prethodno napunjena,
prema komori za mešanje 4. Pošto je i komora za mešanje, zajedno sa svim ostalim
protočnim organima strujne mašine, prethodno ispunjena transportovanim fluidom, dolazi,
zbog dejstva sila viskoznog trenja u zoni dodira radnog i transportovanog fluida, do
usporavanja radnog i ubrzavanja transportovanog fluida i do formiranja nestacionarnih
Karmanovih vrtloga u tom graničnom pojasu. Ovi vrtlozi postepeno narastaju i putujući
nizvodno usisavaju deliće transportovanog fluida, što je praćeno i odgovarajućim širenjem
mlaza radnog fluida. Nakon dostizanja određenih veličina, nestacionarni vrtlozi se
raspadaju, a njih nasleđuju novi. Rezultat ovoga procesa je raspadanje mlaza radnog
fluida i ujednačavanje početnih profila brzina radnog i tarnsportovanog fluida u komori za
mešanje 4 (sl. 1.8.v, sl. 1.8.g i sl. 1.8.d), kao i transfer dela strujne energije sa radnog na
transportovani fluid.
Strujna energija mešavine radnog i transportovanog fluida na ulazu u difuzorsko
potisno grlo 5 veća je od strujne energije transportovanog fluida u usisnoj komori 1, a
manja od strujne energije radnog fluida na izlazu iz mlaznika 2.
Ovde je važno napomenuti da strujna energija kojom raspolaže radni fluid pre
ulaska u strujnu mašinu potiče iz nekog izvora strujne energije. Ako je radni fluid tečnost,
onda njegova strujna energija potiče, najčešće, od druge energetske mašine, koja
pretvara mehanički rad u strujnu energiju radne tečnosti. Međutim, ako je radni fluid para,
onda njegova strujna energija potiče iz kotlovskog postrojenja.
1.1.2.4. Zajedničke karakteristike zapreminskog, hidrodinamičkog i

strujnog principa dejstva
Na prvi pogled, iz objašnjenja datih u odeljcima 1.1.2.1., 1.1.2.2. i 1.1.2.3.
mogao bi se izvesti zaključak da se zapreminski, hidrodinamički i strujni princip dejstva
hidrauličnih i toplotnih mašina međusobno suštinski razlikuju.
Međutim, to nije tako, jer sva tri razmatrana principa, koji se uočavaju kod
zapreminskih mašina, turbomašina i strujnih mašina baziraju na prisilnom izazivanju
periodične nestacionarnosti pritisaka i brzina u radnom fluidu unutar njihovog
radnog prostora.
Kod zapreminskog principa dejstva, ova periodična nestacionarnost pritisnog i
brzinskog polja u radnom fluidu je očigledna sa sl. 1.4.b i sl. 1.5.b.
Međutim, kod hidrodinamičkog i strujnog principa dejstva, ova periodična
nestacionarnost pritisnog i brzinskog polja nije tako očigledna, pa će u narednom tekstu
biti razjašnjena.
Pri razjašnjavanju ovog fenomena kod hidrodinamičkog principa dejstva
poslužiće sl. 1.6. i sl. 1.7., na kojima su prikazani polupreseci radnih kola turbomašine
koja pretvara mehanički rad u strujnu energiju radnog fluida (sl. 1.6.) i turbomašine koja
pretvara strujnu energiju radnog fluida u mehanički rad (sl. 1.7.).
U toku obrtanja radnog kola, prikazanog na sl. 1.6., svaka lopatica trpi viši
pritisak sa one strane na koju se kreće, jer tom svojom stranom direktno prenosi dejstvo
sa vratila na radni fluid koji teče kroz međulopatične kanale. Ovo ima za posledicu da se
unutar svakog međulopatičnog kanala, na svakom radijusu, u obimskom pravcu
postepeno menja vrednost pritiska u radnom fluidu, od najmanje do najveće vrednosti,
gledajući u smeru koji je suprotan smeru obrtanja radnog kola.
Slični efekti mogu da se uoče i pri obrtanju radnog kola prikazanog na sl. 1.7., s
tom razlikom što svaka njegova lopatica trpi veći pritisak sa one strane koja je suprotna
njenom smeru kretanja, jer tom svojom stranom direktno prima dejstvo radnog fluida koji
protiče kroz međulopatične kanale, i prenosi ga na vratilo radnog kola. Ovo ima za
posledicu da se unutar svakog međulopatičnog kanala, na svakom radijusu, u obimskom
pravcu postepeno menja vrednost pritiska u radnom fluidu, od najveće do najmanje
vrednosti, gledajući u smeru koji je suprotan smeru obrtanja radnog kola.
Posmatrači koji bi se nalazili u nepokretnim tačkama M i N, lociranim
neposredno pre i neposredno nakon izlaska iz međulopatičnog prostora (sl. 1.6. i sl. 1.7.),
osećali bi približno istu periodičnu promenu pritiska u radnom fluidu prilikom prolaska
svakog međulopatičnog kanala radnog kola pored njih, zbog toga što se svi poremećaji u
strujnom polju prenose i uzvodno i nizvodno.
Periodična nestacionarnost pritisnog polja izaziva odgovarajuću opozitnu
periodičnu nestacionarnost brzinskog polja u nepokretnom prostoru ispred i iza radnog
kola, što je analogno situaciji koja se uočava kod zapreminskog principa dejstva.
Razjašnjavanje fenomena periodične nestacionarnosti pritisnog i brzinskog polja
unutar radnog prostora strujne mašine, zahteva suptilnije poznavanje teorije Karmanovih
vrtloga, koji se, kao što je to objašnjeno u odeljku 1.1.2.3., pojavljuju u zoni dodira mlaza
radnog fluida sa transportovanim fluidom, i to na celom putu od izlaza iz mlaznika do
izlaza iz komore za mešanje (sl. 1.8.).
Saglasno teorijskim i eksperimentalnim saznanjima, formiranje i razgradnja
Karmanovih vrtloga imaju izrazitu periodičnost, pri čemu je vreme njihovog postojanja
funkcija konkretnih hidrodinamičkih okolnosti.
Za svoj nastanak i razvoj Karmanovi vrtlozi crpe strujnu energiju i iz radnog, i iz
transportovanog fluida, što izaziva pad pritiska u delu komore za mešanje (sl. 1.8.). u
kome oni nastaju i u kome se razvijaju. S druge strane, pritisak raste u delu komore za
mešanje u kome se raspadaju Karmanovi vrtlozi. S obzirom na to da su nastanci i raspadi
Karmanovih vrtloga periodični i nestacionarni, onda je i pritisno polje unutar radnog
prostora strujne mašine periodično i nestacionarno.
Pošto su odgovarajućim fizičkim relacijama međusobno povezana, periodična
nestacionarnost pritisnog polja izaziva odgovarajuću opozitnu periodičnu nestacionarnost
brzinskog polja unutar radnog prostora strujne
mašine, što je analogno situaciji koja se uočava kod zapreminskog principa dejstva.
1.2. HIDRAULIČNE MAŠINE
Hidrauličnim mašinama nazivaju se energetske mašine u čijim se radnim

organima strujna energija radne tečnosti pretvara u mehanički rad, ili mehanički rad u
strujnu energiju radne tečnosti. Najčešće se kao radne tečnosti u hidrauličnim mašinama
koriste voda i ulje.
Zbog fizičkih svojstava tečnosti, procesi transformisanja energije u hidrauličnim
mašinama praćeni su, inženjerski gledano, zanemarljivom promenom njenih toplotnih
veličina stanja, pa se ove mašine mogu smatrati izotermskim mašinama.
U zavisnosti od smera transformacije energije, hidraulične mašine se
razvrstavaju na način prikazan u sledećoj tabeli:
Hidraulične mašine
Pumpe Hidraulični motori Hidroprenosnici snage
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima 1.2.1., 1.2.2. i
1.2.3.
1.2.1. Pumpe
Pumpama se nazivaju one hidraulične mašine u kojima se dovedeni mehanički

rad pretvara u strujnu energiju radne tečnosti. One spadaju među najrasprostranjenije
hidraulične mašine, a primenjuju se u različite svrhe, počev od vodosnabdevanja gradova,
do snabdevanja raketnih motora gorivom.
Uobičajena klasifikacija pumpi vrši se prema načinu pretvaranja mehaničkog
rada u strujnu energiju radne tečnosti. Saglasno ovom kriterijumu, pumpe se mogu
razvrstati na način prikazan u sledećoj tabeli:
Pumpe
Turbopumpe Vrtložne pumpe Zapreminske pumpe
Strujne pumpe Pneumatske pumpe
a konstrukciske osobenosti i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima 1.2.1.1.,
1.2.1.2., 1.2.1.3., 1.2.1.4. i 1.2.1.5.
1.2.1.1. Turbopumpe
Turbopumpe su turbomašine u kojima se mehanički rad, posredstvom radnog

kola, pretvara u strujnu energiju radne tečnosti.
Pretvaranje mehaničkog rada u strujnu energiju radne tečnosti vrši se u radnom

kolu u toku dinamičke interakcije lopatica radnog kola i tečnosti koja protiče kroz
međulopatične kanale.
Turbopumpe se mogu klasifikovati po više osnova. Uobičajene klasifikacije, sa
principima po kojima su izvršene, prikazane su u narednoj tabeli:
Turbopumpe
Kriterijum klasifikacije: Glavni pravac strujanja radne tečnosti u radnom kolu,
projektovan na meridijansku ravan turbopumpe
Aksijalne Poluaksijalne Radijalne
Kriterijum klasifikacije: Broj radnih kola smeštenih na vratilu turbopumpe
Jednostepene Višestepene
Kriterijum klasifikacije: Konstrukcijsko rešenje dovoda radne tečnosti do ulaza u
radno kolo turbopumpe
Sa usisnim grlom Sa usisnom spiralom
Kriterijum klasifikacije: Konstrukcijsko rešenje za puštanje turbopumpe u rad, tj.
način startovanja turbopumpe
Nesamousisne Samousisne
Kriterijum klasifikacije: Vrsta radne tečnosti za čiji je transport turbopumpa
namenjena
Vodne Uljne Hemijske Kondenzatne
Muljne Za transport hidromešavina
Kriterijum klasifikacije: Oblast privrede u kojoj se turbopumpe primenjuju
Industrijske Vodosnabdevne Poljoprivredne
Rudarske Kotlovske
Kriterijum klasifikacije: Visina pritiska koju turbopumpe ostvaruju na svom izlazu
Niskopritisne Srednjepritisne Visokopritisne
a njihove konstrukcijske osobenosti i principi rada izloženi su u odeljcima, počev od
1.2.1.1.1. pa zaključno sa 1.2.1.1.23.
1.2.1.1.1. Aksijalne turbopumpe
Aksijalne turbopumpe namenjene su za snabdevanje potrošača koji zahtevaju

manje radne pritiske i veće količine, tj. protoke, radne tečnosti.
Zbog toga što njihovo radno kolo ima oblik propelera, aksijalne turbopumpe se u
literaturi često sreću i pod nazivom propelerne pumpe.
Ovu vrstu turbopumpi karakteriše to što se kroz radna kola delići radne tečnosti
kreću po putanjama, za koje se može reći da obrazuju osnosimetrčne strujne površi,
približno cilindričnog oblika, čije se ose simetrije poklapaju sa osama obrtanja radnih kola.
Presek ovih strujnih površi sa meridijanskom ravni turbopumpe daje merdijanske strujnice
koje su skoro paralelne osi obrtanja radnog kola.
Principska konstrukcija aksijalne turbopumpe data je na sl. 1.9.
a) 8 4 1 2 3 b)
v)
7 5 6
Sl. 1.9. Jednostepena aksijalna turbopumpa konzolnog tipa
a - meridijanski presek turbopumpe, b i v - radna kola aksijalnih
turbopumpi, 1 - kućište, 2 - glavčina lopatičnog radnog kola, 3 - usisno grlo, 4 - lopatični venac
zakola , 5 - lopatični venac radnog kola,
6 - lopatični venac pretkola , 7 - vratilo, 8 - potisno grlo, 9 – spojnica
Radno kolo na sl. 1.9.b, pripada aksijalnoj turbopumpi koja ostvaruje veće radne
pritiske i manje protoke radne tečnosti, nego radno kolo aksijalne turbopumpe prikazano
na sl. 1.9.v.
Aksijalna turbopumpa, prikazana na sl. 1.9., funkcioniše na sledeći način:
- startovanjem pogonske mašine, preko spojnice 9 i vratila 7, obrtno kretanje se
prenosi na radno kolo turbopumpe, koje čini glavčina radnog kola 2 i lopatični venac
radnog kola 5;
- pri obrtanju radnog kola, lopatice zahvataju radnu tečnost kojom je pre starta
turbopumpe ispunjeno kućište 1 i usisno grlo 3, i u toku dinamičke interakcije potiskuju
radnu tečnost prema izlazu iz radnog kola, ubrzavajući je i povećavajući joj strujnu
energiju;
- u toku prolaska kroz radno kolo menja se opšti pravac kretanja delića radne
tečnosti u odnosu na obimsku koordinatu i raste im moment količine kretanja i strujna
energija;
- nakon izlaska iz radnog kola delići tečnosti nastavljaju da se kreću dalje, po

trajektorijama koje imaju oblik zavojnica i koje se u meridijanskoj ravni turbpopumpe vide
kao linije koje su približno paralelne osi radnog kola;
- da se masa radne tečnosti ne bi dalje, kroz potisno grlo 8 i potisni cevovod koji
se na njega nastavlja, zavojno kretala prema potrošaču (jer takva vrsta kretanja povećava
hidrauličke gubitke u potisnom cevovodu), iza radnog kola postavlja se nepokretno
lopatično zakolo 4, čije su lopatice postavljene tako da sa najmanjim gubitkom strujne
energije eliminišu obimsku komponentu apsolutne brzine;
- u lopatičnom zakolu se, zbog svođenja zavojnog na klasično translatorno i
pravolinijsko strujanje, usporava radna tečnost i povećava joj se pritisna na račun
kinetičke energije, da bi se to usporavanje dovršilo u potisnom grlu 8, pre nego što
nastavi kretanje kroz potisni cevovod prema potrošaču;
- na ulazu u lopatični venac 5 radnog kola, zbog potiskivanja radne tečnosti
nizvodno prema izlazu, javlja se potpritisak u struji radne tečnosti;
- pod uticajem proizvedenog potpritiska, koji se kroz nepokretni lopatični venac
pretkola 6 (čije su lopatice tako postavljene da uvek obezbeđuju približno iste ulazne
uslove u lopatični venac 5 radnog kola i saosan položaj radnog kola i kućišta 1
turbopumpe) i usisno grlo 3, prenosi u usisni rezervoar,
radna tečnost iz usisnog rezervoara pritiče lopatičnom vencu radnog kola, doklegod se
ono obrće, i na taj način se uspostavlja neprekinuti strujni tok između usisnog rezervoara i
potrošača.
Zbog obezbeđivanja nesmetanog starta, aksijalne pumpe se, najčešće,
pozicioniraju ispod slobodne površine tečnosti u usisnom rezervoaru, ili se obezbeđuju
posebna projektantska rešenja za dotur radne tečnosti do radnog kola pre uključivanja
pogona turbopumpe.
Među aksijalnim turbopumpama, posebno mesto zauzimaju tzv. Kaplanove
turbopumpe. Ovu klasu aksijalnih turbopumpi odlikuje takvo konstrukcijsko rešenje koje
im omogućuje regulisanje radnih karakteristika sinhronim zakretanjem lopatica radnog
kola oko sopstvenih osa, i to u toku rada turbopumpe.
1.2.1.1.2. Poluaksijalne turbopumpe
Poluaksijalne (aksijalno-radijalne) turbopumpe namenjene su za snabdevanje

potrošača koji zahtevaju srednje radne pritiske i veće količine, tj. protoke, radne tečnosti.
Ovu vrstu turbopumpi karakteriše činjenica da se kroz njihova radna kola delići
radne tečnosti kreću po putanjama za koje se može reći da obrazuju osnosimetrčne
strujne površi necilindričnog oblika, čije se ose simetrije poklapaju sa osama obrtanja
njihovih radnih kola. Presek ovih strujnih površi sa meridijanskom ravni turbopumpe daje
merdijanske strujnice čiji je opšti položaj u odnosu na osu obrtanja radnog kola
poluaksijalan (aksijalno-radijalan).
5
7
6
2 b)
1 a)
Sl. 1.10. Jednostepena poluaksijalna turbopumpa konzolnog tipa

a - meridijanski presek turbopumpe, b - radno kolo poluaksijalne turbopumpe, 1 - usisno grlo, 2 -
radno kolo, 3 - sabirno kućište, 4 - vratilo turbopumpe, 5 - zaptivač, 6 - potisno grlo, 7 - lopatično
zakolo
Principska konstrukcija poluaksijalne turbopumpe data je na sl. 1.10.

Poluaksijalna turbopumpa prikazana na sl. 1.10. dejstvuje na sledeći način:
- startovanjem pogonske mašine, preko spojnice i vratila 4 prenosi se obrtno
kretanje na radno kolo 2 turbopumpe;
- pri obrtanju radnog kola 2, lopatice dejstvuju na radnu tečnost, kojom je pre
starta turbopumpe ispunjen njen usisni cevovod i sabirno kućište 3, i, u toku dinamičke
interakcije, potiskuje je prema periferiji radnog kola, ubrzavajući je, pri tom, i povećavajući
joj strujnu energiju;
- prilikom prolaska kroz radno kolo menja se opšti pravac kretanja delića tečnosti
u odnosu na obimsku koordinatu i povećava im se moment količine kretanja;
- nakon izlaska iz radnog kola 2 delići radne tečnosti nastavljaju da se kreću
dalje, po trajektorijama koje imaju oblik zavojnica i koje se u meridijanskoj ravni
turbpopumpe vide kao linije koje imaju poluaksijalan položaj prema osi radnog kola;
- da se tečnost ne bi dalje kroz sabirno kućište 3 zavojno kretala prema
potisnom grlu 6 (jer takva vrsta kretanja povećava hidrauličke gubitke), iza radnog kola se
postavlja nepokretno lopatično zakolo 7, čije su lopatice postavljene tako da sa najmanjim
gubitkom eliminišu obimske komponente apsolutne brzine;
- u lopatičnom zakolu 7 se, zbog svođenja zavojnog na klasično translatorno i
pravolinijsko strujanje, usporava radna tečnost i povećava joj se pritisna na račun
kinetičke energije, da bi se to usporavanje dovršilo u sabirnom kućištu 3, pre nego što
radna tečnost nastavi svoje kretanje kroz potisno grlo 6 i potisni cevovod prema
potrošaču;
- na ulazu u lopatični venac radnog kola 2, zbog potiskivanja radne tečnosti
prema njegovoj periferiji, javlja se potpritisak u struji radne tečnosti;
- pod uticajem proizvedenog potpritiska, koji se kroz usisno grlo 1 i usisni
cevovod, prenosi u usisni rezervoar, radna tečnost iz usisnog rezervoara pritiče
lopatičnom vencu radnog kola, doklegod se ono obrće, i na taj način se uspostavlja
neprekinuti strujni tok između usisnog rezervoara i potrošača.
U slučaju kada je poluaksijalna turbopumpa pozicionirana iznad slobodne
površine tečnosti u usisnom rezervoaru, mora da se pre starta pogonskog motora njen
usisni cevovod i sabirno kućište napune radnom tečnošću.
U praksi su mnogo češće poluaksijalne turbopumpe sa spiralnim, umesto sa
sabirnim kućištem. Kod ovakvih konstrukcijskih rešenja, radnu tečnost po obimu
lopatičnog radnog kola prihvata spiralno kućište, čiji se poprečni protočni preseci
nizvodno postepeno povećavaju, i sprovodi je, usporavajući je, u potisno difuzorsko grlo.
U njemu radna tečnost dovršava svoje usporavanje pre nego što nastavi da struji kroz
potisni cevovod prema potrošaču.
Među poluaksijalnim turbopumpama, posebno mesto zauzimaju tzv.
dijagonalne turbopumpe. Ovu klasu poluaksijalnih turbopumpi ponekad odlikuje
konstrukcijsko rešenje koje im omogućuje regulisanje radnih karakteristika sinhronim
zakretanjem lopatica radnog kola oko sopstvenih osa, i to u toku rada turbopumpe, kao i
činjenica da se delići radne tečnosti kreću kroz radno kolo po zavojnim putanjama koje
obrazuju strujne površi koničnog oblika.
1.2.1.1.3. Radijalne turbopumpe
Radijalne turbopumpe namenjene su za snabdevanje potrošača koji zahtevaju

velike radne pritiske i manje količine, tj. protoke, radne tečnosti.
Zbog toga što u procesu razmene rada u radijalnim turbopumpama dominantnu
ulogu igraju centrifugalne sile, radijalne turbopumpe se u literaturi često nazivaju
centrifugalnim turbopumpama.
Radijalne turbopumpe karakteriše činjenica da se kroz radna kola delići tečnosti
kreću po zavojnim putanjama za koje se može reći da obrazuju strujne površi ravanskog
karaktera, normalno pozicioniranim u odnosu na ose njihovih radnih kola. Presek ovih
strujnih površi sa meridijanskom ravni turbopumpe daje merdijanske strujnice čiji je opšti
položaj u odnosu na osu obrtanja radnog kola radijalan, tj. približno normalan na tu osu.
Principska konstrukcija jedne radijalne turbopumpe data je na sl. 1.11.
Turbopumpa prikazana na sl. 1.11. dejstvuje na sledeći način:
- startovanjem pogonske mašine, preko spojnice 7 i vratila 4, obrtno kretanje se
prenosi na radno kolo 2 turbopumpe;
Sl. 1.11. Jednostepena radijalna turbopumpa konzolnog tipa

a - meridijanski presek turbopumpe, b - radno kolo, 1 - usisno grlo,
2 - radno kolo, 3 - spiralno kućište, 4 - vratilo turbopumpe, 5 - zaptivač, 6 - potisno difuzorsko grlo,
7 – spojnica
- pri obrtanju radnog kola, njegove lopatice dejstvuju na radnu tečnost, kojom su
pre starta turbopumpe ispunjeni njen usisni cevovod i spiralno kućište 3, i, u toku
dinamičke interakcije, potiskuju je prema periferiji radnog kola, ubrzavajući je pri tom i
povećavajući joj strujnu energiju;
- prilikom prolaska kroz radno kolo menja se opšti pravac kretanja delića radne
tečnosti u odnosu na obimsku koordinatu i raste im moment količine kretanja;
- nakon izlaska iz radnog kola 2 delići radne tečnosti nastavljaju da se kreću
dalje, po trajektorijama koje imaju oblik logaritamskih spirala i koje se u meridijanskoj
ravni turbpopumpe vide kao linije koje su normalne na osu radnog kola;
- radnu tečnost sa oboda, tj. izlaza, lopatičnog radnog kola prihvata spiralno
kućište 3, čiji se poprečni protočni preseci nizvodno postepeno povećavaju, i sprovodi je,
usporavajući je, u potisno difuzorsko grlo 6, gde radna tečnost dovršava svoje
usporavanje pre nego što nastavi da struji kroz potisni cevovod prema potrošaču;
- na ulazu u lopatični venac radnog kola, zbog potiskivanja radne tečnosti prema
njegovoj periferiji, javlja se potpritisak u struji radne tečnosti;
- pod uticajem proizvedenog potpritiska, koji se kroz usisno grlo 1 i usisni
cevovod, prenosi u usisni rezervoar, radna tečnost iz usisnog rezervoara pritiče
lopatičnom vencu radnog kola, doklegod se ono obrće, i na taj način se uspostavlja
neprekinuti strujni tok između usisnog rezervoara i potrošača.
U slučaju kada je radijalnna turbopumpa pozicionirana iznad slobodne površine
tečnosti u usisnom rezervoaru, mora da se pre starta njen usisni cevovod i spiralno
kućište napune radnom tečnošću.
1.2.1.1.4. Jednostepene turbopumpe
Osnovna odlika jednostepene turbopumpe je u činjenici da se na vratilu takve

turbopumpe nalazi samo jedno radno kolo i da radna tečnost prilikom proticanja kroz
njene protočne organe samo jednom prolazi kroz radno kolo.
Karakteristična konstrukcijska izvođenja jednostepenih turbopumpi prikazana su
na sl. 1.9., sl. 1.10. i sl. 1.11.
1.2.1.1.5. Višestepene turbopumpe
Višestepena turbopumpa karakteristična je po tome što se na njenom vratilu

nalazi više radnih kola, kroz koja, redno, u toku obrtanja, protiče radna tečnost
povećavajući strujnu energiju pri prolasku kroz svako radno kolo.
Ova vrsta turbopumpi koristi se kada se žele postići veliki pritisci u radnoj
tečnosti.
Najčešće se kao višestepene, izvode turbopumpe sa radijalnim radnim kolima.
Ako su jednostepena i višestepena turbopumpa projektovane za postizanje istih
radnih parametara, tj. da ostvaruju isti protok i isti izlazni pritisak, onda će, u principu,
višestepena turbopumpa imati manje radijalne gabarite i manji stepen korisnosti od
jednostepene turbopumpe.
Konstrukcijski izgled jedne višestepene centrifugalne turbopumpe prikazan je na
sl. 1.12.
Turbopumpa prikazana na sl. 1.12. dejstvuje na sledeći način:
- startovanjem pogonskog motora, preko spojnice i vratila 6, snaga obrtnog
kretanja se prenosi na radna kola 21, 22, 23, 24, 25 i 26 turbopumpe;
- pri obrtanju radnih kola 21, 22, 23, 24, 25 i 26, njihove lopatice dejstvuju na radnu
tečnost, kojom je pre starta ispunjen usisni cevovod i protočni organi turbopumpe i, u toku
dinamičke interakcije, potiskuju je kroz svoje međulopatične kanale prema periferiji radnih
kola, ubrzavajući je pri tom i povećavajući joj strujnu energiju;
- prilikom prolaska kroz radna kola 21, 22, 23, 24, 25 i 26 menja se opšti pravac
kretanja delića tečnosti u odnosu na obimsku koordinatu i raste im moment količine
kretanja;
- nakon izlaska iz radnih kola delići radne tečnosti nastavljaju da se kreću prema
zakolima 31, 32, 33, 34, 35 i 36 po trajektorijama koje imaju oblik logaritamskih spirala i koje
Sl. 1.12. Meridijanski presek šestostepene centrifugalne turbopumpe

1 - usisno grlo, 21, 22, 23, 24, 25, 26 - radna kola, 31, 32, 33, 34, 35, 36 - lopatična zakola, 41, 42, 43, 44,
45, 46 - lopatična pretkola, 5 - sabirna spirala, 6 - vratilo turbopumpe,
7 - potisno difuzorsko grlo, 8 - usisna spirala
se u meridijanskoj ravni turbpopumpe vide kao linije koje imaju radijalan položaj prema
osi radnog kola;
- u lopatičnim zakolima 31, 32, 33, 34, 35 i 36, zbog smanjivanja obimskih
komponenti apsolutnih brzina i povećanja protočnih preseka, delići radne tečnosti se
usporavaju i tečnosti se povećava pritisna na račun kinetičke energije da bi joj se
omogućilo da sa malim hidrauličkim gubicima nastavi svoje kretanje kroz naredne
protočne organe turbopumpe;
- po izlasku iz međulopatičnih kanala zakola 31, 32, 33, 34, i 35 delići radne
tečnosti nastavljaju kretanje kroz bezlopatične osnosimetrične kolenaste
kanale, u kojima, gledano u meridijanskoj ravni turbopumpe, menjaju svoj globalni pravac
kretanja za 1800 (pri čemu im trajektorije i dalje imaju oblik logaritamske spirale koja
zaklapa veliki ugao u odnosu na obimsku kordinatu);
- delići radne tečnosti, zatim, nastavljaju da se centripetalno kreću prema
ulazima u naredna lopatična radna kola kroz međulopatične kanale pretkola 42, 43, 44, 45, i
46, čije su lopatice tako postavljene da ih primaju sa najmanjim udarnim hidrauličkim
gubicima i da ih na svom izlazu usmeravaju tako da narednim radnim kolima prilaze na
približno isti način kao što prilaze ulazu u prvo radno kolo 21, kome rada tečnost pritiče iz
usisne spirale 8, kroz lopatično pretkolo 41;
- po izlasku iz međulopatičnih kanala zakola 36, koje se nalazi iza poslednjeg
radnog kola 26, tečnosna masa nastavlja svoje kretanje prema potrošaču, kroz sabirnu
spiralu 5, difuzorsko potisno grlo 7 i potisni cevovod;
- na ulazu u lopatični venac prvog radnog kola 21, zbog potiskivanja radne
tečnosti prema njegovoj periferiji, javlja se potpritisak u struji radne tečnosti;
- pod uticajem proizvedenog potpritiska, koji se kroz lopatično pretkolo 41, usisnu
spiralu 8, usisno grlo 1 i usisni cevovod, prenosi u usisni rezervoar, radna tečnost iz
usisnog rezervoara pritiče lopatičnom vencu prvog radnog kola 21, dokle god se ono
obrće, i na taj način se uspostavlja neprekinuti strujni tok između usisnog rezervoara i
potrošača.
U slučaju kada je višestepena turbopumpa pozicionirana iznad slobodne
površine radne tečnosti u usisnom rezervoaru, mora da se pre starta njen usisni cevovod
i kućište napune radnom tečnošću.
1.2.1.1.6. Turbopumpe sa usisnim grlom
Radno kolo turbopumpe sa usisnim grlom uvek se postvlja na prepustu vratila, tj.
konzolno.
Radna tečnost prilazi radnom kolu ovakve turbopumpe u pravcu ose njegovog
obrtanja, kroz cevasti bezlopatični organ, tj. usisno grlo.
Turbopumpe prikazane na sl. 1.9., sl. 1.10. i sl. 1.11. predstavljaju različite
izvedbe turbopumpi sa usisnim grlom.
1.2.1.1.7. Turbopumpe sa usisnim spiralom
Radno kolo turbopumpe sa usisnom spiralom najčešće se nalazi između

ležajeva. Radna tečnost se do ulaza u lopatični venac radnog kola ove turbopumpe, iz
usisnog grla, dovodi, radi pravilnog i ravnomernog razvoda po njegovom obimu, kroz
usisnu spiralu.
Ovu vrstu turbopumpi lako je vizuelno razlikovati od turbopumpi sa usisnim
grlom, jer se njihov usisni cevovod ne spaja sa turbopumpom tako da se njegova osa
poklapa sa osom vratila turbopumpe, već, najčešće, pod uglom od 900 u odnosu na tu
osu.
Konstrukcijski izgled višestepenih centrifugalnih turbopumpi sa usisnom spiralom
prikazan je na sl. 1.12. i sl. 1.13.
Dvostrujna turbopumpa prikazana na sl. 1.13. specifična je u odnosu na ranije
opisane konstrukcije turbopumpi i u sledećem:
- kroz usisni cevovod i usisno grlo turbopumpe dovodi se radna tečnost do
usisne spirale 3, koja je konstrukcijski rešena tako da ravnomerno raspoređuje radnu
tečnost po ulazu u lopatične vence aksijalnih pretkola 101 i 102;
- lopatice pretkola 101 i 102 postavljene su tako da sa najmanjim udarnim
hidrauličkim gubicima na ulazima prime deliće radne tečnosti i da ih, eliminišući njihovo
zavojno kretanje koje je uslovljeno postojanjem usisne spirale 3, usmere, bez obimske
komponente apsolutne brzine, prema ulazu u lopatično radno kolo 1;
- radno kolo 1 turbopumpe prima radnu tečnost sa leve i desne strane i kroz
međulopatične kanale potiskuje prema periferiji i sabirnoj spirali 2 turbopumpe, odakle se
ona, dalje, kroz potisno difuzorsko grlo 9 i potisni cevovod vodi prema potrošaču.
Dvostrujne turbopumpe, za razliku od onih čijim radnim kolima radna tečnost
prilazi samo sa jedne strane, imaju uravnotežene aksijalne sile, jer se te sile pojavljuju
kao posledica razlike pritisaka sa potisne i usisne strane diska radnog kola.
Sl. 1.13. Meridijanski presek jednostepene dvostrujne turbopumpe

1 - radno kolo, 2 - sabirna spirala, 3 - usisna spirala, 4 - vratilo,
5 - ležajevi, 6 - zaptivači, 7 - cevi za dovod rashladne tečnosti u zaptivače, 8 - spojnica, 9 - potisno
difuzorsko grlo, 101 i 102 - lopatična pretkola
1.2.1.1.8. Nesamousisne turbopumpe
Ako nema specijano konstrukcijsko izvođenje koje omogućava povlačenje radne

tečnosti iz usisnog rezervoara i u slučaju kada usisni cevovod nije ispunjen radnom
tečnošću, onda se takva turbopumpa naziva nesamousisnom.
Da bi nesamousisna turbopumpa mogla da počne sa transportom radne
tečnosti, njen usisni cevovod mora biti pre starta ispunjen radnom tečnošću. To se
postiže postavljanjem turbopumpe ispod nivoa tečnosti u usisnom rezervoaru, ili, pak,
ugradnjom jednosmernog ventila, ili klapne, u usisnu korpu, koja se postavlja na ulazu u
usisni cevovod. Jednosmerni ventil propušta radnu tečnost u smeru prema turbopumpi,
ali spečava da se usisni cevovod isprazni nakon slučajnog, ili namernog, zaustavljanja
pogonskog motora turbopumpe.
Pre prvog starta nesamousisne turbopumpe, koja je postavljena iznad nivoa
radne tečnosti u usisnom rezervoaru, njeni protočni organi i usisni cevovod ispunjavaju se
radnom tečnošću, kroz specijalni otvor, sa čepom u obliku zavrtnja, koji se nalazi na
navišoj tački kućišta turbopumpe.
Veoma često se rad turbopumpi, posebno onih velikih snaga, automatizuje.
Tada korisnici takvih turbopumpi nisu obavezni da proveravaju da li su usisni cevovodi
puni, jer tu funkciju preuzimaju odgovarajući elektronski kontroleri sa svojim senzorima i
izvršnim organima.
1.2.1.1.9. Samousisne turbopumpe
Samousisne turbopumpe mogu da započnu normalan rad iako im usisni

cevovod nije ispunjen radnom tečnošću.
Na sl. 1.14. prikazana je funkcionalna skica samousisne sanitarne turbopumpe,
na kojoj su ilustrovane tri osnovne faze njenog dejstva prilikom puštanja u rad.
U prvoj fazi, koja označava stanje pred start, kućište turbopumpe je ispunjeno
tečnošću, jer konstrukcijsko rešenje obezbeđuje da će njeno radno kolo 1 biti potopljeno u
radnoj tečnosti pre svakog narednog startovanja, ako joj je pre prvog puštanja u rad
kućište 5 bilo ispunjeno radnom tečnošću (sl. 1.14.a). U toku ove faze jednosmerni ventil
3 je zatvoren, a 4 otvoren.
Nakon startovanja, u toku druge faze, (sl. 1.14.b) radno kolo 1 počinje da se
obrće i da prebacuje radnu tečnost iz leve 6 u desnu 7 komoru kućišta, stvarajući, pri tom,
u levoj komori potpritisak, a u desnoj natpritisak. Zbog pražnjenja leve komore kućišta,
potpritisak u njoj postaje sve veći, tako da, pri nekoj kritičnoj vrednosti, započinje
preticanje radne tečnosti kroz mlaznik 2 iz desne komore prema radnom kolu i, dalje, kroz
njegove međulopatične kanale, u desnu komoru kućišta. Mlaz radne tečnosti koja teče iz
mlaznika 2 prema ulazu u radno kolo zahvata, zbog dejstva viskoznih sila, vazduh iz leve
komore 6 i prebacuje ga u desnu komoru 7 kućišta, odakle, u obliku mehurića, odlazi kroz
potisni cevovod, čime se, dodatno, pojačava potpritisak u levoj komori kućišta do nivoa pri
kome se između komora zatvara jednosmerni ventil 4 i otvara jednosmerni ventil 3 na
ulazu u kućište (sl. 1.14.v).
Sl. 1.14. Samousisna sanitarna turbopumpa (faze rada)

1 - radno kolo, 2 - mlaznik, 3 - jednosmerni ventil, 4 - jednosmerni ventil,
5 - kućište turbopumpe, 6 - leva komora kućišta,
7 - desna komora kućišta
Trajanje druge faze srazmerno je dužini i prečniku usisnog cevovoda, i obično

nije dugo.
Početakom treće faze smatra se trenutak kada, pod dejstvom razlike pritisaka
koji vladaju iznad slobodne površine radne tečnosti u usisnom rezervoaru i u levoj komori
kućišta, započne prodor radne tečnosti kroz usisni cevovod iz usisnog rezervoara u levu
komoru turbopumpe, a nakon uklanjanja vaduha iz nje, tj. trenutak kada turbopumpa
započne normalni rad.
1.2.1.1.10. Vodne turbopumpe
Vodne turbopumpe su namenjene za transport vode i najčešće se primenjuju u

vodosnabdevanju. Zbog sanitarnih razloga one ne smeju biti izvor bilo kakvih hemijskih
i/ili mehaničkih uključaka, pa se njihovi konstrukcijski delovi izrađuju od metala koji su
otporni na koroziju i sa posebno pojačanim zaptivačima između vratila i kućišta
turbopumpe.
Projektuju se tako da ostvare što veće radne pritiske i protoke, jer to zahtevaju
potrošači vode i diktiraju radni uslovi postrojenja u koja se ove turbopumpe ugrađuju.
1.2.1.1.11. Uljne turbopumpe
Uljne turbopumpe su namenjene za transport raznih vrsta ulja. Pošto su ulja

veoma viskozne tečnosti i prilikom strujanja pored čvrstih zidova obrazuju granične
slojeve znatno veće debljine nego, recimo, voda, onda se poprečni preseci
međulopatičnih kanala lopatičnih organa ovih turbopumpi projektuju tako da imaju veće
protočne preseke. Na taj način smanjuje se procentualno učešće zone graničnog sloja u
poprečnom preseku svakog međulopatičnog kanala, odnosno smanjuju hidraulički gubici
pri strujanju ulja.
Povećavanje dimenzija protočnih preseka međulopatičnih kanala ostvaruje se,
najčešće, smanjivanjem broja lopatica u lopatičnim organima, tako da, recimo, radno kolo
uljne turbopumpe ima manji broj lopatica nego radno kolo vodne turbopumpe.
Ova vrsta turbopumpe karakteristična je i po tome što se ležajevi njenog vratila
podmazuju radnim uljem, a ne na neki poseban način, kako je to uobičajeno kod ostalih
vrsta turbopumpi.
1.2.1.1.12. Hemijske turbopumpe
Hemijske turbopumpe se upotrabljavaju za transport hemijski agresivnih

tečnosti, koje lako reaguju sa različitim materijalima, i koje kad se nađu u većim
količinama slobodne izvan tehnološkog procesa, mogu da izazovu kontaminiranje i
ekološko ugrožavanje okoline.
Zbog toga se hemijske turbopumpe izrađuju od specijalnih materijala koji su
otporni na hemijsko dejstvo transportovanih tečnosti.
Posebna pažnja pri projektovanju i izradi ovih turbopumpi posvećuje se kvalitetu
i dobrim tehničkim rešenjima zaptivača između vratila i kućišta turbopumpi, kao i ostalim
zaptivačima koji se koriste pri njihovoj montaži.
1.2.1.1.13. Kondenzatne turbopumpe
Kondenzatne turbopumpe se koriste za transport kondenzata vodene pare u

energanama, kao i tečnosti zagrejane do temperatura bliskih tački ključanja.
Da bi se izbegla pojava lokalnog ključanja (tzv. kavitacije) pri lokalnom padu
pritiska u tečnosti unutar protočnih organa turbopumpe, jer se to veoma nepovoljno
odražava na energetski učinak turbopumpe i njen konstrukcijski integritet, kondenzatna
turbopumpa konstrukcijski se izvodi sa usisnim grlom velikog prečnika, da bi se na ulazu
u samo radno kolo obezbedio nadkritični pritisak u kondenzatu.
Iz istog razloga, radna kola kondenzatnih turbopumpi imaju veće širine, a

lopatice im počinju na većoj udaljenosti od ose radnog kola.
1.2.1.1.14. Muljne turbopumpe
Muljne turbopumpe služe za transport različitih vrsta suspezija, a najčešće

suspenzije koju grade zemlja i voda.
Zbog toga što u muljnoj suspenziji postoje nerastvorljivi delići zemlje,
konstrukcije muljnih turbopumpi mora da imaju povećane zazore između radnog kola i
kućišta kako u toku rada ne bi došlo do tzv. zaribavanja radnog kola.
Muljne turbopumpe se izrađuju od materijala sa posebno naglašenim
antiabrazivnim svojstvima, ili se, pak, delovi turbopumpi koji dolaze u kontakt sa muljnom
suspenzijom specijalno površinski zaštićuju.
1.2.1.1.15. Turbopumpe za transport hidromešavina
Veoma se često čvrst nerastvorljiv materijal, recimo ruda iz rudnika, transportuje

na taj način što se meša sa vodom, kao nosećom tečnošću u usisnom rezervoaru i,
zatim, uz pomoć posebne turbopumpe, takva hidromešavina prebacuje kroz cevovod do
odredišta, gde se odvaja čvrsti materijal, a voda ponovo vraća prema usisnom
rezervoaru.
Turbopumpe koje rade u takvim transportnim postrojenjima mora da imaju
konstrukcijska rešenja slična konstrukcijskim rešenjima u muljnim turbopumpama, s tim
što su im zazori između radnog kola i nepokretnih protočnih organa i protočni preseci
međulopatičnih kanala još veći.
Konstrukcijski materijali od kojih se izrađuje ova vrsta turbopumpi mora da imaju
izrazitu otpornost na habanje.
1.2.1.1.16. Industrijske turbopumpe
Ova vrsta turbopumpi koristi se u industrijskim procesima za transport različitih

vrsta tečnosti, suspenzija i višekomponentnih hidromešavina. Zbog prostornih
ograničenja koja su, redovno, prisutna u industrijskim pogonima, postrojenjima, ili
mašinama u koje se ugrađuju, ova vrsta turbopumpi mora imati zbijenu konstrukciju, tj.
male gabaritne mere i, često, poseban spoljašnji oblik koji mora da udovolji smeštajnom
prostoru i/ili zahtevima ergonomije, odnosno savremenog dizajna.
Industrijske turbopumpe mora da imaju visoke stepene korisnosti kako bi
odgovorile sve snažnijim zahtevima privrede za što racionalnijom potrošnjom pogonske
energije i nižom cenom industrijskog proizvoda radi čije se proizvodnje i koriste.
Zbog zahteva da imaju male gabaritne mere, industrijske turbopumpe obično
rade sa većim brojem obrtaja radnog kola, tj. spadaju u klasu tzv. brzohodih turbopumpi,
pa su zbog toga sklonije kavitaciji.
1.2.1.1.17. Vodosnabdevne turbopumpe
Vodosnabdevne turbopumpe predstavljaju osnovne energetske komponente

vodosnabdevnih sistema kojima se obezbeđuje pitka, ili tehnološka, voda za individualnu,
ili masovnu potrošnju.
Konstrukcijske i energijske odlike vodosnabdevnih turbopumpi već su opisane u
odeljku o vodnim turbopumpama.
Rad ove vrste turbopumpi redovno se automatizuje, i njihovim radnim
karakteristikama može, najčešće, da se upravlja. Ovo zbog toga, jer one snabdevaju
potrošače sa izrazito stohastičkim potrebama za vodom i samo automatizacijom svoga
rada i upravljivošću svojih radnih karakteristika mogu odgovoriti nepredvidivim potrebama
krajnjih potrošča, vodeći, pritom, računa o racionalnom korišćenju skupe pogonske
energije. Iz razloga sigurnosti vodosnabdevanja ova vrsta turbopumpi nikada se ne
oslanja na samo jedan pogon, već najčešće ima i rezervni, koji automatski startuje pri
otkazu glavnog pogona.
U velikim vodosnabdevnim sistemima najčešće se koriste baterije paralelno
vezanih vodosnabdevnih turbopumpi.
1.2.1.1.18. Poljoprivredne turbopumpe
Poljoprivredne turbopumpe služe za navodnjavanje, ili odvodnjavanje,

poljoprivrednih površina, ili, za zaštitu poljoprivrednih kultura tečnim hemikalijama. S
obzirom da rade sa vodom u kojoj ima mulja i nerastvorljivih komponenti, ili, pak sa
rastvorima vode i zaštitnih hemijskih sredstava, one su svojom konstrukcijom slične
muljnim, odnosno hemijskim, turbopumpama.
Zbog lakše prenosivosti poljoprivredne turbopumpe ne smeju imati veliku težinu.
Pošto, veoma često, rade na lokacijama na kojima nije obezbeđeno
snabdevanje električnom energijom, za pogon poljoprivrednih turbopumpi koriste se,
pored elektromotora, i mobilni, ili traktorski, motori sa unutrašnjim sagorevanjem, pa to
uslovljava, zbog razlika izlaznih pogonskih karakteristika motora sa unutrašnjim
sagorevanjem i elektromotora (koji se najčešće koriste za pogon turbopumpi), i dodatne
konstrukcijske posebnosti ove vrste turbopumpi.
Poljoprivredne turbopumpe koje se koriste za pravljenje veštačke kiše mora da
ostvaruju visoke pritiske, i obično se izvode kao višestepene, dok se one koje se koriste
za kanalsko navodnjavanje, ili odvodnjavanje, poljoprivrednih površina izvode kao

niskopritisne i ostvaruju visoke protoke.
1.2.1.1.19. Rudarske turbopumpe
Ova vrsta turbopumpi koristi se u otvorenim, ili podzemnim, rudarskim kopovima

radi eliminacije podzemnih voda, koje su redovan pratilac rudarskih radova, i koje
predstavljaju veliku smetnju normalnoj produkciji i podnošljivim radnim uslovima za
rudare. S obzirom na to da se u vodi koju crpe iz rudišta nalazi mulj i čvrsti uključci,
njihovi protočni organi se konstrukcijski izvode kao kod muljnih turbopumpi, ili turbopumpi
za transport hidromešavina.
Zbog ograničenja vezanih za maksimalnu crpnu visinu turbopumpe (može se
distancirati iznad slobodne površine vode koju eliminiše iz rudokopa na visinu manju od
deset metara), rudarske turbopumpe se postavljaju u neposrednu blizinu otkopnih čela,
gde su radni uslovi i najteži. Na tim lokacijama često se javljaju odroni, koji prete i
rudarima i instalisanoj opremi. Da u takvim situacijama ne bi došlo do težih havarija,
konstrukcija rudarskih turbopumpi je veoma robusna. S druge strane, u podzemnim
kopovima česta je pojava metana, koji je veoma eksplozivan, pa ova vrsta turbopumpi,
kao uostalom i sva druga rudarska oprema, ne sme biti izazivač varnice, ili otvorenog
plamena. Zato se rudarske turbopumpe namenjene podzemnim kopovima izrađuju uz
poštovanje posebnih propisa o protiveksplozivnoj zaštiti. Saglasno tim propisima pokretni
i nepokretni delovi ovih turbopumpi izrađuju se od materijala koji u međusobom dodiru ne
varniče, a svi elektrospojevi na njihovim pogonskim elektromotorima posebno zaštićuju.
Rudarske turbopumpe mora da ostvaruju velike protoke, veće od izdašnosti
izvorišta u rudokopima, i velike pritiske dovoljne da savladaju nemale hidrauličke gubitke
u svojim potisnim cevovodima i visinske razlike od rudokopa do površine zemlje.
1.2.1.1.20. Kotlovske turbopumpe
Kotlovske turbopumpe služe za napajanje i dopunu parnih kotlova vodom koja

se troši u tehnološkom procesu u okviru koga kotao i funkcioniše.
Pošto se pri proizvodnji vrele vode, ili vodene pare, u kotlovima, najčešće,
dostižu visoki radni pritisci, neophodno je da kotlovske turbopumpe ostvaruju veće
pritiske na svojim izlazima od pritisaka koji vladaju unutar kotlova, kako bi mogle
omekšalu i predgrejanu vodu da injektuju u same kotlove. Visoki radni pritisci uslovljavaju
da se kotlovske turbopumpe konstrukcijski izvode kao višestepene.
S druge strane, ove turbopumpe rade sa toplom vodom koja na lokacijama gde
vlada kritično nizak pritisak (kao, naprimer, u usisnom grlu turbopumpe) lako menja
agregatno stanje i prelazi u parnu fazu uslovljavajući pojavu kavitacije, čije dejstvo može
da bitno utiče na pogoršanje radnih karakteristika turbopumpi i vek njihovih vitalnih
protočnih i radnih organa. Zato se ove turbopumpe projektuju kao i kondenzatne, i
redovno se pozicioniraju na najnižim kotama u kotlarnici da bi se obezbedio nadkritični
pritisak u njihovim usisnim grlima.
1.2.1.1.21. Niskopritisne turbopumpe
Pod pojmom niskopritisna turbopumpa podrazumeva se svaka turbopumpa koja

na svom izlazu postiže relativno mali natpritisak u transportovanoj tečnosti. Najčešće se
kao gornja granica tog natpritiska uzima vrednost od 0.5 bar.
Ova klasa turbopumpi, obično, ostvaruje veće protoke, a konstrukcijski se izvode
kao jednostepene aksijalne, ili poluaksijalne turbopumpe.
Pogonski motori ove klase turbopumpi rade sa malim brojem obrtaja.
1.2.1.1.22. Srednjepritisne turbopumpe
Pod pojmom srednjepritisna turbopumpa podrazumeva se svaka turbopumpa

koja na svom izlazu postiže natpritisak u transportovanoj tečnosti u granicama od 0.5 do
2 bar.
Ova klasa turbopumpi, obično, ostvaruje srednje protoke, a konstrukcijski se
izvode kao poluaksijalne, jednostepene radijalne, ili višestepene aksijalne turbopumpe.
Pogonski motori ove klase turbopumpi rade sa srednjim brojem obrtaja.
1.2.1.1.23. Visokopritisne turbopumpe
Pod pojmom visokopritisna turbopumpa podrazumeva se svaka turbopumpa

koja na svom izlazu postiže relativno visok natpritisak u transportovanoj tečnosti.
Najčešće se kao donja granica tog natpritiska uzima vrednost od 2 bar.
Ova klasa turbopumpi, obično, ostvaruje manje protoke, a konstrukcijski se
izvode kao višestepene, ili jednostepene radijalne turbopumpe.
Pogonski motori ove klase turbopumpi rade sa većim brojem obrtaja.
1.2.1.2. Vrtložne pumpe
U tehničkoj literaturi vrtložne pumpe se sreću pod različitim imenima. U

Nemačkoj se one nazivaju centrifugalnim pumpama sa bočnim kanalima, u
Sjedinjenim američkim državama - vrtložnim pumpama sa bočnim perifernim
kanalima, ili, pak, regenerativnim pumpama, dok se u Japanu one nazivaju
rotacionim, ili perifernim pumpama.
Vrtložna pumpa predstavlja posebnu vrstu samousisne pumpe koja ostvaruje

relativno visoke radne pritiske u radnoj tečnosti na svom izlazu i mali stepen korisnosti
(reda 40 do 50%).
Princip dejstva ovih pumpi prikazan je na sl. 1.15.
Pri obrtanju rotora vrtložne pumpe 9 u pokazanom smeru (sl. 1.15.) dolazi do
dinamičke interakcije između lopatica 6 i radne tečnosti i pojave centrifugalnih sila koje
dejstvuju na deliće radne tečnosti u međulopatičnim kanalima rotora uslovljavajući njihovo
kretanje od usisnog otvora 11 prema periferiji, saglasno opštem pravcu kretanja A-m (sl.
1.15.v). Nakon napuštanja međulopatičnog kanala rotora 9 delići radne tečnosti
produžuju, po inerciji, svoje kretanje u nepokretnom bezlopatičnom prstenastom kanalu 4,
saglasno opštem pravcu kretanja m-B-C. Nastavljajući kretanje po inerciji, delići radne
tečnosti ponovo stupaju u međulopatične kanale rotora 9 i kreću se kroz njih
globalnim pravcem C-m-D.
Krećući se dalje, na već opisani način, kroz bezlopatični prstenasti kanal 4, delići
radne tečnosti stižu od usisnog otvora 11, do potisnog grla pumpe 1, prolazeći više puta
deonice tipa A-m, C-m, E-m, ..., i obogaćujući se svaki put, pri tom, strujnom energijom,
kao da je u pitanju višestepena turbopumpa. U toku kretanja kroz bezlopatični prstenasti
kanal 4 (deonice putanja m-B-C, m-D-E, itd) delići tečnosti troše deo svoje strujne
energije na savlađivanje sila trenja.
Pošto je globalni pravac kretanja delića tečnosti gledano u meridijanskoj ravni
pumpe, u obliku dva vrtloga, ova vrsta pumpi dobila je naziv - vrtložne pumpe.
Vrtložne pumpe se koriste za transport čistih tečnosti i kondenzata i mogu se
razvrstavati po osnovu više kriterijuma, od kojih je najvažniji - način konstrukcijskog
izvođenja prstenastog bezlopatičnog kanala 4. Klasifikacija izvedena prema tom
kriterijumu data je u sledećoj tabeli:
Vrtložne pumpe
Sa zatvorenim kanalom Sa otvorenim kanalom
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog dejstva izloženi su u odeljcima 1.2.1.2.1. i
1.2.1.2.2.
Sl. 1.15. Principijelna shema vrtložne pumpe

a - principijelna konstrukcijska shema vrtložne pumpe, b - aksonometrijski izgled rotora pumpe, v -
shema kretanja radne tečnosti u "vrtložnim" kanalima pumpe (razvijeno stanje), 1 - potisno grlo, 2
– kućište pumpe, 3 - usisno grlo, 4 - prstenasti kanal, 5 - pregrada I, 6 - lopatice, 7 - aksijalni
zazor, 8 - vratlo, 9 - rotor,
10 - pregrada II, 11 - usisni otvor
1.2.1.2.1. Vrtložne pumpe sa zatvorenim kanalom
Bočni bezlopatični prstenasti kanali ove vrste vrtložnih pumpi postavljeni su u

kućištu pumpe po periferiji rotora tako da nema kontakta između usisnog i pritisnog
prostora (otvora), jer su odeljeni pregradom 10 (sl. 1.15.).
Ovakve vrtložne pumpe su samousisne, ali daju izlazne pritiske u radnoj tečnosti
koji nisu mnogo veći od izlaznih pritisaka koje ostvaruju radijalne turbopumpe koje imaju
istu obimsku brzinu radnog kola.
1.2.1.2.2. Vrtložne pumpe sa otvorenim kanalom
Bočni bezlopatični kanali 4 ove vrste vrtložnih pumpi (sl. 1.16.), takođe su u
kućištu pumpe postavljeni na periferiji, pri čemu je njihov usisni i potisni deo spojen
kanalima.
Sl. 1.16. Jednostepena vrtložna pumpa

1 - rotor pumpe, 2 - ležaj, 3 - kućište pumpe, 4 – diskovi
Vrtložne pumpe ovakve izvedbe nemaju samousisna svojstva, ali ostvaruju

izlazne pritiske u radnim tečnostima koji su 3 do 5 puta veći od izlaznih pritisaka koje daju
odgovarajuće radijalne turbopumpe sa istom obimskom brzinom radnog kola.
Na sl. 1.17., sl. 1.18. i sl. 1.19., prikazane su različita konstrukcijska izvođenja
vrtložnih pumpi.
Vrtložne pumpe se veoma često kombinuju sa radijalnim turbopumpama
radi međusobnog poboljšanja radnih karakteristika. Na sl. 1.20. je data jedna takva
konstrukcijska izvedba.
Sl. 1.17. Dvostepena vrtložna pumpa sa zatvorenim kanalom
Sl. 1.18. Dvostepena vrtložna pumpa sa otvorenim prstenastim vrtložnim kanalom

1 - bočne strane kućišta pumpe, 2 - propusni kanal, 3 - kućište pumpe,
4 - zavrtnji, 5 - čaura, 6 - zaptivač, 7 - vratilo, 8 - kanal za odvod tečniosti, 9 - rotor drugog
stepena, 10 - rotor prvog stepena, 11 - regulaciona navrtka, 12 - kuglični ležaj
Sl. 1.19. Trostepena vrtložna pumpa sa zatvorenim kanalom

1 - rotor, 2 - vratilo, 3 - kuglični ležaj, 4 - zaptivač,
5 - klizni ležaj, 6 - nepovratni ventil
1.2.1.3. Zapreminske pumpe
U zapreminskim pumpama pretvaranje mehaničkog rada u strujnu energiju

radne tečnosti ostvaruje se putem periodične promene njihovih radnih zapremina. Radni
organi koji vrše promene radnih zapremina ovih pumpi dejstvuju na principu klipnog
mehanizma, a mogu biti konstrukcijski izvedeni kao klipovi, pokretne obrtne ploče,
zupčanici i membrane.
Pod radnom zapreminom zapreminske pumpe podrazumevaju se ograničeni,
izolovani, prostori koje obrazuju radni organi pumpe sa ostalim njenim nepokretnim
konstrukcijskim delovima, a koji se tokom rada pumpe periodično povećavaju i smanjuju,
omogućujući radnoj tečnosti da, pri tom, dolazi u kontakt sa usisnim, odnosno potisnim,
kanalima pumpe.
Zapreminske pumpe mogu ostvariti manje protoke i veće radne pritiske nego
turbopumpe, s tim što su, zbog svojih konstrukcijskih rešenja namenjene, uglavnom, za
rad sa tečnostima bez mehaničkih uključaka.
Osnovna klasifikacija zapreminskih pumpi data u sledećoj tabeli:
Zapreminske pumpe
Aksijalno klipne Obrtno klipne
izvršena je prema principu stavljanja u pogon njihovih radnih organa, dok se njihovo
razvrstavanje prema sledećoj tabeli:
Zapreminske pumpe
Klipne Membranske Obrtno krilne Zupčaste Zavojne
Sl. 1.20. Centrifugalno-vrtložna pumpa

1 - prirubnica usisnog grla, 2 - kućište pumpe, 3 - radno kolo radijalne turbopumpe,
4 - rotor vrtložne pumpe, 5 - zaptivač, 6 - vratilo, 7 - prirubnica, 8 - tabla sa manometrima, 9 -
prirubnica potisnog grla,10 - poklopac pumpe
vrši na osnovu konstrukcijskih izvođenja tih radnih organa, tj. klipnih mehanizama, a
konstrukcijske osobenosti i principi njihovog dejstva izloženi su u odeljcima 1.2.1.3.1.,
1.2.1.3.2., 1.2.1.3.3., 1.2.1.3.4. i 1.2.1.3.5.
1.2.1.3.1. Klipne pumpe
Klipne pumpe spadaju u klasu aksijalno-klipnih zapreminskih pumpi, čiji su

principijelna konstrukcijska shema i način dejstva prikazani na sl. 1.21.
Sl. 1.21. Klipna pumpa

1 - klip, 2 - klipnjača, 3 - radna zapremina, 4 - usisno grlo, 5 - potisno grlo,
6 - usisni ventil, 7 - potisni ventil
Ove pumpe dejstvuju taktno.

U toku trajanja prvog takta klip 1 se kreće od spoljašnje prema unutrašnjoj mrtvoj
tački (sl. 1.21.), što uslovljava povećavanje zapremine radnog prostora u cilidru i
stvaranje potpritiska u radnoj tečnosti koja se nalazi ispred čela klipa. Za vreme trajanja
ovoga takta usisni ventil 6 je otvoren, a potisni ventil 7 zatvoren, što omogućuje radnoj
tečnosti da pod dejstvom atmosferskog pritiska koji dejstvuje na slobodnu površinu
tečnosti u usisnom rezervoaru, kroz usisni cevovod i usisno grlo pumpe 4, ispunjava radni
prostor cilindra pumpe.
U toku drugog takta, klip pumpe se kreće od unutrašnje prema spoljašnjoj mrtvoj
tački pumpe, što uslovljava smanjivanje radne zapremine u cilindru i stvaranje natpritiska
u radnoj tečnosti koja se nalazi ispred čela klipa. Za vreme trajanja ovoga takta usisni
ventil 6 je zatvoren, a potisni ventil 7 je otvoren i omogućuje radnoj tečnosti da kroz
potisno grlo 5 i potisni cevovod struji prema potisnom rezervoaru (potrošaču).
U toku rada klipne pumpe prvi i drugi takt se naizmenično smenjuju i tako
omogućuje transport radne tečnosti iz usisnog rezervoara prema potrošaču.
Zbog postojanja ventila u usisnoj grani, koji povećava hidrauličke gubitke i
uzrokuje dodatan pad pritiska na ulazu pumpe, klipne pumpe imaju loša kavitaciona
svojstva.
Od uobičajenih klasifikacija klipnih pumpi izdvajamo onu koja je, zajedno sa
kriterijumima klasifikacije, data je u sledećoj tabeli:
Klipne pumpe
Kriterijum klasifikacije: Broj radnih cilindara
Jednocilindarske Višecilindarske
Kriterijum klasifikacije: Način dejstva klipa
Jednostrano dejstvujuće Dvostrano dejstvujuće
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog dejstva izloženi su u odeljcima 1.2.1.3.1.1.,
1.2.1.3.1.2., 1.2.1.3.1.3. i 1.2.1.3.1.4.
1.2.1.3.1.1. Jednocilindarske klipne pumpe
Princip dejstva jednocilindarske klipne pumpe prikazan je na početku odeljka

1.2.1.3.1.
Karakteriše ih velika neravnomernost pritiska i protoka, i najčešće se primenjuju
u slučajevima gde te neravnomernosti nisu od značaja za korisnika, kao što je to slučaj sa
ručnim pumpama (sl. 1.22.).
1.2.1.3.1.2. Višecilindarske klipne pumpe
Da bi se neravnomernost pritiska i protoka jednocilindarske klipne pumpe

smanjila izrađuju se višecilindarske klipne pumpe (sl. 1.23. i sl. 1.24.). U pumpnom
agregatu koji se naziva višecilindarskom klipnom pumpom "paralelno" su međusobno
spregnute dve, ili više jednocilindarskih pumpi čiji je pogon zajednički, a kretanja klipova
tako podešena da između dostizanja spoljašnjih i unutrašnjih mrtvih tački postoje fazna
kašnjenja, čime se omogućuje veća ravnomernost protoka i pritiska koje pumpa
ostvaruje.
Što je veći broj radnih cilindara ranomernost ostvarenog protoka i pritiska klipne
pumpe su veći.
Sl. 1.22. Različite izvedbe ručne dvostrano dejstvujuće klipne pumpe
Sl. 1.23. Konstrukcijsko izvođenje višecilindarske radijalno-klipne pumpe

1.2.1.3.1.3. Jednostrano dejstvujuće klipne pumpe
Jednostrano dejstvujuća klipna pumpa ima u jednom cilindru samo jednu radnu
zapreminu.
Princip dejstva jednostrano dejstvujuće klipne pumpe prikazan je na početku
odeljka 1.2.1.3.1.
Sl. 1.24. Konstrukcijsko izvođenje višecilindarske aksijalno-klipne pumpe
1.2.1.3.1.4. Dvostrano dejstvujuće klipne pumpe
Klipna pumpa može biti konstrukcijski izvedena tako da ima dve radne
zapremine u istom radnom cilindru pumpe - sa svake strane klipa po jednu. Kod ovakvih
klipnih pumpi pri kretanju klipa s jedne njegove strane se vrši usisavanje, a s druge strane
vrši istiskivanje radne tečnosti.
Dvostrano dejstvujuće klipne pumpe ostvaruju manju neravnomernost protoka i
pritiska od jednostrano dejstvujućih klipnih pumpi.
Na sl. 1.22. prikazana su konstrukcijska izvođenja dvostrano dejstvujućih klipnih
pumpi.
1.2.1.3.2. Membranske pumpe
I membranske pumpe spadaju u klasu aksijalno-klipnih zapreminskih pumpi, čija

je principijelna shema dejstva prikazana na sl. 1.25. Kod ove vrste pumpi ulogu klipa
obavlja membrana.
Sl. 1.25. Membranska pumpa

1 - kućište, 2 - klipnjača, 3 - membrana, 4 - usisno grlo,
5 - usisni ventil, 6 - potisni ventil, 7 - potisno grlo
Membranske pumpe se najviše koriste za transport hemijski agresivnih tečnosti.
1.2.1.3.3. Obrtno krilne pumpe
Obrtno krilne pumpe spadaju u klasu obrtno klipnih zapreminskih pumpi, čija je
principijelna shema dejstva prikazana na sl. 1.26.
Za razliku od klipne i membranske pumpe, funkcionisanje ove vrste
zapreminskih pumpi nije uslovljeno postojanjem usisnih i potisnih ventila.
U rotoru obrtno krilne pumpe, koji se ekcentično postavlja u odnosu na
cilindričnu košuljicu njenog radnog prostora, urezani su žlebovi i u njih umetnute ploče
(krila) koje mogu nesmetano da klize od ose rotora prema njegovoj periferiji, i obrnuto. Na
strani sa kojom kontaktiraju sa košuljicom kućišta pumpe, obrtne ploče su zaoštrene da bi
se, zbog boljeg zaptivanja, omogućio kontakt po liniji između njih i košuljice radnog
prostora pumpe. Prilikom obrtanja rotora u naznačenom smeru (sl. 1.26.), obrtne ploče
se, pod dejstvom centifugalnih sila, priljubljuju uz zidove košuljice radnog prostora pumpe
i formiraju ograničene i izolovane zapremine koje se prvo povećavaju, a zatim smanjuju,
obrćući se oko ose rotora od usisnog prema potisnom grlu pumpe, omogućujući na taj
način, stvaranje potpritiska u usisnom grlu i natpritiska u potisnom grlu pumpe.
Sl. 1.26. Obrtno krilna pumpa

1 - rotor, 2 - krilo pumpe, 3 - usisno grlo, 4 - potisno grlo, 5 – kućište
Promenom ekscentriciteta između ose obrtanja rotora i ose košuljice ranog

prostora pumpe (sl. 1.26.) može se upravljati protokom i izlaznim pritiskom obrtno krilne
pumpe.
Veoma se često kod ove vrste pumpi, u cilju povećanja kvaliteta kontakta
između vrhova obrtnih ploča i košuljice radnog prostora, obezbeđuju dodatne sile
dejstvom opružnih mehanizama koji se ugrađuju između dna žlebova i krila, i/ili
dovođenjem transportovane tečnosti iz potisnog grla pumpe u dna tih žlebova.
1.2.1.3.4. Zupčaste pumpe
I zupčaste pumpe spadaju u klasu obrtno klipnih zapreminskih pumpi, a

principijelna shema njihovog dejstva prikazana na sl. 1.27.
Kao i kod obrtno krilnih pumpi, funkcionisanje i ove vrste zapreminskih pumpi
nije uslovljeno postojanjem usisnih i potisnih ventila.
Pri okretanju pogonskog vratila 2 dovode se u pogon spregnuti zupčanici 1 koji u
svojim međuzubljima prenose u smeru obrtanja prikazanom na sl. 1.27. radnu tečnost iz
usisnog do potisnog dela radnog prostora pumpe. Pri tome se, zbog smanjenja količine
radne tečnosti, u usisnom delu radnog prostora pumpe pojavljuje potpritisak, a u
njegovom potisnom delu, zbog povećanja količine radnog fluida, stvara se natpritisak.
Kontakt između usisnog i potisnog dela sprečavaju klizni spojevi vrhova zubaca
zupčanika i košuljice radnog prostora pumpe i međusobna sprega zubaca zupčanika.
Sl. 1.27. Zupčasta pumpa

1 - zupčanik, 2 - pognsko vratilo, 3 - osovina, 4 - kućište, 5 - usisno grlo,
6 - potisno grlo
Zupčaste pumpe se mogu izvoditi sa većim brojem zupčanika u sprezi, kao i sa

zupčanicima različitog tipa ozubljenja. Neka konstrukcijska izvođenja zupčastih pumpi
prikazana su na sl. 1.28., sl. 1.29., i sl. 1.30.
1.2.1.3.5. Zavojne pumpe
Zavojnom pumpom (sl. 1.31.) može se nazvati zupčasta pumpa koja umesto
dva, ili više, spregnuta pužna zupčanika, kao radni organ ima samo jedan pužni zupčanik
- tzv. pužno kolo, ili neki njegov konstruktivni rudiment, koji je smešten u zavojno-
ožlebljenom, ili neožlebljenom celindarskom kućištu.
Između vrha pužne zavojnice i ožlebljene ili neožlebljene košuljice kućišta
pumpe obezbeđuje se klizni spoj i tako formira izolovana neprekinuta zapremina zavojnog
oblika. Prilikom obrtanja pužnog kola zavojne pumpe, ovu zapreminu popunjava
transportovana radna tečnost koja se pod dejstvom grudne strane pužne zavojnice
pomera od ulaza prema izlazu pumpe. Na taj način se iz usisnog grla pumpe stalno
eliminiše deo mase (zapremine) radne tečnosti, usled čega se tu formira potpritisak, i u
potisno grlo pumpe doprema isti toliki deo mase radne tečnosti, usled čega se tu stvara
natpritisak.
Sl. 1.28. Zupčasta pumpa sa tri zupčanika u sprezi
Sl. 1.29. Zupčasta pumpa sa spoljašnjim i unutrašnjim ozubljenjem zupčanika u sprezi
Zavojne pumpe imaju dobra kavitaciona svojstva, a mogu se uspešno koristiti i

za transport heterogenih mešavina najkompleksnijeg tipa, recimo tipa tečnost - gas - čvrst
materijal.
Najčešća klasifikacija zavojnih pumpi data je u sledećoj tabeli:
Zavojne pumpe
Jednohode Višehode
a izvršena je prema broju zubaca (zavojnica) koje ima pužno kolo.
Jednohode zavojne pumpe imaju na pužnom kolu samo jedan zubac
(zavojnicu), dvohode - dva, a višehode - više zubaca (zavojnica).
Sl. 1.30. Zupčasta pumpa sa helikoidnim zupčanicima u sprezi
Sl. 1.31. Zavojna pumpa
1.2.1.4. Strujne pumpe
Po karakteru svoga dejstva strujne pumpe se principijelno razlikuju od svih

prethodnih tipova pumpi, jer se njima transport tečnosti, ili višekomponentalnih mešavina,
ostvaruje posredstvom druge tečnosti ili pare.
Odlikuju se jednostavnom konstrukcijom, ne poseduju pokretne delove, niti, pak,
ventile i rade sa relativno malim stepenima korisnosti.
Osnovni konstrukcijski elementi strujne pumpe dati su na sl. 1.32.
Ako se strujnom pumpom želi transpotovati iz usisnog rezervoara prema
potrošaču V&0 [m3 ] tečnosti u svakoj jedinici vremena, onda se kroz dovodno grlo 6
mora dovoditi u mlazničku komoru 3 pumpe, kroz mlaznik 7, V&1 [m 3 ] radnog
(sekundarnog) fluida u svakoj jedinici vremena. Zbog smanjenja protočnog preseka
mlaznika 7, kinetička energija radnog fluida na izlazu iz mlaznika bitno raste i on sa
velikom brzinom stupa u mlazničku komoru 3, gde se, zbog dejstva sila trenja, počinje da
meša sa transportovanom (primarnom) tečnošću. Proces mešanja se nastavlja, i
dovršava, u mešačkoj komori 4, nakon čega se mešavina transportovane tečnosti i
radnog fluida usporava u difuzorskom potisnom grlu 5 pumpe, radi porasta pritiska.
Rezultat ovoga procesa manifestuje se kroz sledeće dve pojave:
Sl. 1.32. Strujna pumpa

1 - usisno grlo pumpe, 2 - usisna komora, 3 - mlaznička komora, 4 - mešačko grlo, 5 - difuzorsko
potisno grlo pumpe, 6 - dovodno grlo za radni fluid, 7 – mlaznik
- u mlazničkoj komori i mešačkom grlu pumpe, kao posledica mešanja, raste

strujna energija transportovanoj tečnosti, a opada strujna energija radnom fluidu i stvara
se natpritisak, pri čemu je rezultujuća strujna energija mešavine znatno veća od strujne
energije transportovane tečnosti, a natpritisak dovoljan da ova mešavina sa protokom
V& = V&0 + V&1 [m3 ] tečnosti u svakoj jedinici vremena savladava hidrauličke otpore u
potisnom cevovodu koji se nadovezuje na difuzorsko potisno grlo pumpe;
- na početku mlazničke komore, u prstenastom protočnom preseku koji formiraju
njeni konfuzorni zidovi i zidovi mlaznika, zbog velikih brzina strujanja kojim radni fluid
stupa u mlazničku komoru, javlja se potpritisak, koji se prenosi uzvodno u usisnu komoru i
usisno grlo pumpe, što omogućava da transportovana tečnost, pod dejstvom pritiska koji
vlada iznad slobodne površine tečnosti u usisnom rezervoaru, kroz usisni cevovod, pritiče
u usisnu komoru pumpe.
Klasifikacija strujnih pumpi može se izvršiti po više osnova, a bazna, zajedno sa
kriterijumima klasifikacije, data je u sledećoj tabeli:
Strujne pumpe
Kriterijum klasifikacije: Način strujanja radnog fluida
Sa neprekidnim tokom Sa prekidnim tokom
Kriterijum klasifikacije: Vrsta radnog fluida
Vodostrujne Parostrujne
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima 1.2.1.4.1.,

1.2.1.4.2., 1.2.1.4.3. i 1.2.1.4.4.
1.2.1.4.1. Strujne pumpe neprekidnog toka
Osnovna karakteristika strujnih pumpi neprekidnog toka je da radni fluid, tečnost

ili gas (najčešće para), protiče kroz strujnu pumpu bez vremenskih prekida, dakle -
kontinualno.
Klasifikacija ove vrste strujnih pumpi data je u sledećoj tabeli:
Stujne pumpe neprekidnog toka
Ejektori Injektori
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog dejstva izloženi su u odeljcima 1.2.1.4.1.1. i
1.2.1.4.1.2.
1.2.1.4.1.1. Ejektori
Bitna karakteristika ejektora je da se oni uvek postavljaju tako da se njihovo

usisno grlo, ili usisni cevovod, vezuje za objekat koji se poslužuje.
Na sl. 1.33. prikazana je konstrukcija jednostepenog parostrujnog ejektora
namenjenog za izazivanje prinudne cirkulacije vode u cilindričnim parnim kotlovima.
Funkcionisanje parostrujnog ejektora prikazanog na sl. 1.33. odvija se na sledeći

način:
- sveža vodena para dovodi se preko cevi 3 i ventila 1, iz kotla 6, u mlaznik 2 i
mlazničke komore 4 i 5;
- pri izlasku iz mlaznika, para se, zahvatajući vodu iz kotla, meša sa njom;
- stvorena mešavina vode i vodene pare kroz mlazničke komore 4 i 5 struji uz zid
kotla omogućavajući da se unutar njegove radne zapremine održava približno jednaka
temperatura vode i da se ostvari normalan proces isparavanja.
1.2.1.4.1.2. Injektori
Bitna karakteristika injektora je da se on uvek postavlja tako da se njegovo

potisno grlo, ili potisni cevovod, vezuje za objekat koji se poslužuje.
Na sl. 1.34. prikazana je principijelna shema na kojoj će biti objašnjen princip
dejstva injektora namenjenog za dopunu vodom manjih parnih kotlova, a na sl. 1.35. dato
je jedno konstrukcijsko rešenje jednostepenog injektora.
Injektor, prikazan na sl.1.34. dejstvuje na sledeći način:
- na startu, pri otvaranju igličastog ventila 1, sveža vodena para (radni fluid)
počinje da struji iz kotla 11, preko dovodnog cevovoda, dovodnog grla 6 i igličastog
ventila 1 u mlaznik 2;
Sl. 1.33. Parostrujni ejektor

1 - ventil, 2 - mlaznik, 3 - cev za dovod pare, 4 - mlaznička komora I,
5 - mlaznička komora II, 6 – kotao
- pri izlasku iz mlaznika vodena para ima veliku brzinu i zahvaljujući tome
zahvata vazduh iz usisnog grla i usisnog cevovoda 7;
- mešavina vodene pare i vazduha prolazi kroz kondenzacioni mlaznik 3, odakle,
preko povratnog ventila 9 odlazi u atmosferu;
- kada se u usisnom grlu injektora stvori dovoljan potpritisak, voda iz rezervoara
ispunjava usisnu cev, usisno grlo i mlazničku komoru 4 injektora;
- struja vodene pare zahvata vodu iz mlazničke komore i zajedno sa njom struji,
dalje, prema kondenzacionom mlazniku 3, u kome, zbog kondenzacije, dodatno raste
potpritisak, što ima za posledicu porast brzine stujanja vodene pare mlazniku 2;
- pod dejstvom atmosferskog pritiska i sopstvene težine povratni ventil 9 se
zatvara i sprečava dalje isticanje vode u atmosferu, a pritisak u vodi, zbog širenja
difuzorskog potisnog grla 5, nizvodno raste i dostiže vrednost veću od one koja vlada u
kotlu 11, što uslovljava otvaranje ventila 10 i penetraciju vode u kotao, odnosno
uspostvaljanje normalnog rada injektora.
Sl. 1.34. Principijelna shema rada injektora za dopunu parnih kotlova vodom
1 - igličasti ventil, 2 - mlaznik, 3 - kondenzacioni mlaznik, 4 - mlaznička komora,
5 - difuzorsko potisno grlo, 6 - dovodno grlo sa dovodnim cevovodom za radni fluid,
7 - usisno grlo sa usisnom cevovodom, 8 - potisni cevovod, 9 - povratni ventil,
10 - ventil, 11 - kotao
Važno je napomenuti da otvaranje ventila 10 nije moguće ostvariti samo

povećanjem pritiska u difuzorskom potisnom grlu, već se on otvara zbog udarnog dejstva
vodene mase koja naglo krene kroz potisni cevovod 8.
Sl. 1.35. Jednostepeni injektor
1.2.1.4.2. Strujne pumpe prekidnog toka
Osnovna karakteristika strujnih pumpi prekidnog toka je da radni fluid, tečnost ili
gas (najčešće para), protiče kroz strujnu pumpu sa vremenskim prekidima, dakle -
diskontinualno, a dobavu radnog fluida vrši posebna pumpa, koja ulazi u sastav same
strujne pumpe.
Na sl. 1.36. prikazana je izvedba vodostrujne pumpe prekidnog toka, koja služi
za isisavanje pare iz glavnih i pomoćnih kondenzatora.
Vodostrujna pumpa prikazana na sl. 1.36. dejstvuje na sledeći način:
- pre stavljanja centrifugalne pumpe u rad, kroz otvor 4 uvodi se sveža vodena
para s ciljem da isisa vazduh iz usisnog cevovoda centrifugalne pumpe i da omogući vodi
da kroz njen usisni cevovod 7 dopre do ulaza 1 u njeno radno kolo;
Sl. 1.36. Vodostrujna pumpa prekidnog toka

1 - ulaz u radno kolo centrifugalne pumpe, 2 - mlaznik, 3 - difuzor,
4 - otvor za dovod pare, 5 - mlaznik, 6 - usisni cevovod vodostrujne pumpe,
7 - usisni cevovod centrifugalne pumpe, 8 - potisni cevovod vodostrujne pumpe
- voda od ulaza u centrifugalnu turbopumpu struji kroz sprovodni aparat, koji se

završava mlaznikom 2, i nailazi brzinom 30 do 40 [m/s] na lopatice rotora centifugalne
turbopumpe;
- pri udaru u lopatice radnog kola centrifugalne turbopumpe voda se razdvaja u
fine isprekidane mlazove, koji zahvataju vazduh i paru iz kondenzatora, što se nalazi na
početku usisnog cevovoda 6 vodostrujne pumpe, i zajedno sa njima prolazi kroz mlaznik
5 i difuzor 3, vršeći sabijanje isisanog vazduha i pare;
- isisani vazduh i para iz kondenzatora su na nešto većem pritisku od
atmosferskog, pa na izlasku iz potisnog cevovoda 8 vodostrujne pumpe odlaze u
atmosferu, a radna voda, kroz usisni cevovod centrifugalne turbopumpe, ponovo biva
vraćena u proces.
1.2.1.4.3. Vodostrujne pumpe
Vodostrujne pumpe su one strujne pumpe kod kojih se kao radni fluid koristi
voda.
Po načinu strujanja radnog fluida one mogu biti izvođene kao strujne pumpe
neprekidnog i prekidnog toka.
Obično se strujne pumpe prekidnog toka izvode kao vodostrujne pumpe.
1.2.1.4.4. Parostrujne pumpe
Parostrujne pumpe su one strujne pumpe kod kojih se kao radni fluid koristi
vodena, ili druga, para.
Po načinu strujanja radnog fluida one mogu biti izvođene kao strujne pumpe
neprekidnog i prekidnog toka.
I ejektori i injektori se veoma često izvode kao parostrujne pumpe.
1.2.1.5. Pneumatske pumpe
Pneumatske pumpe služe za transport tečnosti uz pomoć komprimovanog

vazduha.
Uobičajena klasifikacija pneumatskih pumpi data je u sledećoj tabeli:
Pneumatske pumpe
Pneumatski liftovi Pneumatska postrojenja
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima 1.2.1.5.1. i

1.2.1.5.2.
1.2.1.5.1. Pneumatski liftovi
Principijelna skica pneumatskog lifta prikazana je na sl. 1.37.

Izvor strujne energije u pneumatskom liftu je kompresorska stanica 1 iz koje se
komprimovani vazduh ubacuje u komoru za mešanje 3. Komora za mešanje uronjena je u
rezervoar 4 iz koga se transportuje tečnost, ili mešavina tečnosti i čvrstog materijala. Na
kraju vazduhovoda 2 ugrađen je naglavak u kome je izbušeno više malih otvora (dizni),
što omogućuje da se komprimovani vazduh u tankim mlazevima burička i meša sa
tečnošću u komori za mešanje 3.
Pošto je gustina mešavine tečnosti i dispergovanog vazduha unutar komore za
mešanje 3 manja od gustine tečnosti u rezervoaru 4, javlja se težnja da se uspostavi
ekvivalentan hidrostatički pritisak u odgovarajućim horizontalnim ravnima unutar komore
za mešanje i u rezervoaru. Zbog toga se nivo mešavine tečnosti i vazduha u komori za
mešanje podiže. To podizanje nivoa bi se završilo, ako bi visina ove komore bila dovoljna
da se uspostavi stub mešavine tečnosti i vazduha koji će usloviti da hidrostatički pritisci u
komori za mešanje i u rezervoaru budu identični u odgovarajućim horizontalnim ravnima.
Međutim, komora za mešanje 3 ima manju visinu od te kritične visine, i završava se

prelivnim rezervoarom 5, iz koga se tečnost preliva i odvodi prema potrošaču, a vazduh
izdvaja u atmosferu.
Sl. 1.37. Pneumatski lift

1 - kompresorska stanica, 2 - vazduhovod, 3 - komora za mešanje,
4 - rezervoar, 5 - prelivni rezervoar
1.2.1.5.2. Pneumatska postrojenja
Principijelna skica pneumatskog postrojenja prikazana je na sl. 1.38.

Po principu dejstva pneumatsko postrojenje je veoma slično klipnoj pumpi, pri
čemu ulogu klipa u pneumatskom postrojenju preuzima komprimovani vazduh, a ulogu
cilindra radna komora 4 postrojenja. Pumpna postrojenja rade sa promenjivim protokom i
pritiskom radnog fluida tokom vremena prolazeći ciklično, pri tom, kroz sledeće dve faze
rada:
- kompresorska stanica 1 je isključena, automatski ventil 6 se otvara i vazduh iz
radne komore 4, kroz odušak 5, odlazi u atmosferu, što omogućava, saglasno principu
spojenih sudova, punjenje radne komore tečnošću iz usisnog rezervoara 7, kroz usisni
cevovod 9 (faza I);
Sl.1.38. Pneumatsko postrojenje

1 - kompresorska stanica, 2 - ventil, 3 - vazduhovod, 4 - radna komora,
5 - odušak, 6 - automatski ventil, 7 - usisni rezervoar, 8 - jednosmerni ventil, 9 - usisni cevovod, 10
- potisni cevovod, 11 - potisni rezervoar
- automatski ventil 6 se zatvara i kompresorska stanica 1 se uključuje, čime se

omogućuje stupanje komprimovanog vazduha kroz vazduhovod 3 u radnu komoru 4 i
podizanje radnog pritiska iznad slobodne površine tečnosti koja se nalazi u radnoj komori,
usled čega se tečnost iz komore prazni kroz potisni cevovod 10 i puni potisni rezervoar 11
(faza II).
Simultanim i automatskim smenjivanjem faza I i II ostvaruje se transport tečnosti
iz rezervoara 7 u rezervoar 11. Obrnuti smer strujanja transportovane tečnosti ne
dopuštaju jednosmerni ventili 8 koji se nalaze na"usisnom" i potisnom cevovodu.
1.2.2. Hidraulični motori
Hidraulični motori su energetske mašine u kojima se strujna energija tečnosti

pretvara u mehanički rad.
Hidraulični motori se veoma mnogo koriste u energetici i industriji, a priroda
energijskih zbivanja u njima inverzna je onim koja se uočavaju kod pumpi.
Saglasno principu svoga dejstva, hidraulični motori se, načešće, klasifikuju
saglasno sledećoj tabeli:
Hidraulični motori
Hidraulične turbine Vodna kola Zapreminski motori
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima 1.2.2.1.,
1.2.2.2. i 1.2.2.3.
1.2.2.1. Hidraulične turbine
Hidraulične turbine spadaju u klasu turbomašina u kojima se posredstvom

radnog kola vrši pretvaranje strujne energije tečnosti u mehanički rad.
Najčešće se koriste za pogon generatora u hidroelektranama i u poslednje
vreme, sa pojavom energetske krize, sve više dobijaju na značaju.
Osnovna klasifikacija hidrauličnih turbina može se izvršiti prema vrsti strujne
energije koja dominira u procesu razmene rada između radnog fluida i radnog kola,
i data je u sledećoj tabeli:
Hidraulične turbine
Akcijske turbine Reakcijske turbine
1.2.2.1.2.
1.2.2.1.1. Akcijske hidraulične turbine
Razmena energije između radne tečnosti i radnog kola u akcijskoj hidrauličnoj

turbini ostvaruje se na račun kinetičke energije mlaza koji ističe iz jednog, ili više,
mlaznika i napada lopatice radnog kola koje su ravnomerno raspoređene po njegovom
obimu. U toku interakcije mlaza i lopatica, mlaz skreće i vrši promenu količine kretanja,
što se manifestuje pojavom obimske sile na radnom kolu i njegovim obrtanjem oko ose
simetrije. Posebno je karakteristično da se intenzitet brzine fluidnih delića mlaza u toku
interakcije sa lopaticama zanemarljivo menja i da je pritisak u mlazu približno konstantan.
Uobičajena klasifikacija akcijskih hidrauličnih turbina data je u sledećoj tabeli:
Akcijske hidraulične turbine
Žirardove turbine Peltonove turbine
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima 1.2.2.1.1.1. i
1.2.2.1.1.2.
1.2.2.1.1.1. Žirardove turbine
Principski izgled Žirardove turbine prikazan je na sl. 1.39.

.
Sl. 1.39. Žirardova turbina

1 - sabirni rezervoar, 2 - lopatično pretkolo, 3 - radno kolo,
4 - vratilo turbine, 5 - donja voda
Žirardova turbina se veoma retko sreće u praksi i ima mali značaj u energetici,
jer ostvaruje relativno male snage, a funkcioniše na sledeći način:
- iz rečnog korita voda pritiče u sabirni rezervoar 1, koji na svom dnu ima
prstenasti otvor u kome je ugrađen nepokretni lopatični venac - lopatično pretkolo 2;
- lopatično pretkolo 2 usmerava struju vode, koja ističe kroz njega i primorava
deliće vode da se po spiralnoj putanji kreću nadole kroz slobodni prostor u kome vlada
atmosferski pritisak;
- pre nego što dođe do donje vode 5, vodena masa prolazi kroz radno kolo 3,
čije su lopatice postavljene tako da sa najmanjim udarnim gubitkom primaju nailazeće
deliće, i da im promene opšti pravac kretanja u odnosu na onaj koji su imali na ulazu;
- zbog promene pravca kretanja delića vode od ulaza do izlaza iz lopatičnog
venca radnog kola 3 javlja se promena količine kretanja vodene mase koja protiče kroz
radno kolo, što uslovljava pojavu obimske sile i momenta, i obrtanje radnog kola.
Žirardove turbine se koriste za energijsku eksploataciju vodotokova koji imaju
male padove i male i/ili srednje protoke.
1.2.2.1.1.2. Peltonove turbine
Peltonova turbina predstavlja najrasprostranjeniji tip akcijske turbine i njen udeo

u proizvodnji električne energije je znatan. Namenjene su za energijsku eksploataciju
vodotokova koje odlikuju visoki padovi i relativno mali protoci.
Principska konstrukcija Peltonove turbine prikazana je na sl. 1.40.
Sl. 1.40. Jednomlazna Peltonova turbina sa horizontalnim vratilom

a - presek turbine, b, v - različita izvođenja radnih kola Peltonove turbine, 1 - dovodni cevovod, 2 -
predturbinski zatvarač, 3 - mlaznik, 4 - regulaciono koplje, 5 - radno kolo, 6 - poklopac turbine, 7 -
donja voda, 8 - lopatice radnog kola, 9 - skretač mlaza
Peltonova turbina funkcioniše na sledeći način:

- iz akumulacionog jezera, kroz dovodni cevovod 1 i predturbinski zatvarač 2,
voda ističe velikom brzinom iz mlaznika 3, u kome se nalazi regulaciono koplje 4, i
tangetno napada lopatice radnog kola 5;
- zbog smanjenja treperenja (oscilovanja) radnog kola u obimskom pravcu, mlaz
koji ističe iz mlaznika 3 istovremeno zahvata najmanje tri lopatice, jer mu to dozvoljava
konstrukcijsko rešenje lopatice;
- pri nailasku na sečice lopatica 8, koje zbog eliminisanja treperenja (oscilovanja)
radnog kola u aksijalnom pravcu sve leže u jednoj cirkularnoj ravni, mlaz vode se veoma
uređeno i simetrično razliva po unutrašnjim površinama lopatičnih kalota i skreće za ugao
koji je u odnosu na upadni smer nešto manji od 1800 (da bi se izbeglo da vodeni delići
nakon napuštanja lopatice sa kojom je mlaz u zahvatu udare u leđa prethodne lopatice);
- zbog promene pravca kretanja nailazećeg mlaza nakon njegovog kontakta sa
lopaticama, menja se količina kretanja istekle vodene mase, što uzrokuje pojavu obimske
sile na radnom kolu i njegovo obrtanje.
Sl. 1.41. Dvomlazna Peltonova turbina sa horizontalnim vratilom

1 - dovodni cevovod, 2 - predturbinski zatvarač, 3 - mlaznik,
4 - regulaciono koplje, 5 - radno kolo, 6 - poklopac turbine
Regulisanje dovedene hidrauličke snage u cilju njenog usklađivanja sa tekućim

zahtevima potrošača mehaničke snage sa vratila turbine i održavanja konstantog broja
obrtaja radnog kola ostvaruje se uz pomoć regulacionog koplja 4, čijim se pomeranjem
prema izlazu iz mlaznika, ili u suprotnom smeru, menja protočna površina mlaznika 3 i
smanjuje, odnosno povećava protok vode kroz turbinu.
U slučaju naglog rasterećenja turbine, regulaciono koplje se ne sme naglo
pomerati sa ciljem da se smanji protok vode kroz turbinu, jer bi to dovelo do hidrauličkog
udara u dovodnom cevovodu i havarijskih oštećenja turbinskog postrojenja. Radi
izbegavanja zaletanja (pobega) radnog kola, tj. naglog povećanja njegovog broja obrtaja
zbog smanjenja opterećenja turbine, koristi se skretač mlaza 9, kojim se privremeno i bez
havarijskih posledica po turbinsko postrojenje, mlaz vode usmerava prema donjoj vodi 7,
dok se regulaciono koplje 4, krećući se brzinom koja ne izaziva hidraulički udar, ne
postavi u položaj koji raspoloživu hidrauličku snagu vode svodi na potreban nivo.
Radna kola b i v, prikazana na sl. 1.40., namenjena su različitim padovima i
protocima vode. Radno kolo b namenjeno je većim padovima i manjim protocima nego
radno kolo v.
Kada se želi korišćenje vodototokova sa većim protocima, u cilju postizanja

optimalne brzohodosti mlaznika, a time i smanjenja dimenzija lopatica i radnog kola kao
celine, projektuju se tzv. višemlazne Peltonove turbine.
Na sl. 1.41. prikazana je dvomlazna, a na sl. 1.42. šestomlazna Peltonova
turbina.
Sl. 1.42. Šestomlazna Peltonova turbina sa vertikalnim vratilom
1.2.2.1.2. Reakcijske hidraulične turbine
Reakcijskim hidrauličnim turbinama nazivaju se one turbine u kojima se razmena

energije između vode i radnog kola turbine ostvaruje, pretežno, na račun promene pritiska
u struji vode koja protiče kroz radno kolo. Pritom je pritisak u vodi na izlazu iz radnog kola
manji nego pritisak u vodi na ulazu u radno kolo, što govori da se vodena masa koja
protiče kroz radno kolo ovih turbina usporava, i da je proces pretvaranja strujnog rada u
mehanički rad praćen pojavom inercijskih (reaktivnih) sila.
U međulopatičnim kanalima radnog kola reakcijske turbine voda menja brzinu
kako po intenzitetu tako i po pravcu, što uzrokuje promenu momenta količine kretanja
vodene mase koja protiče kroz radno kolo, a što se manifestuje obrtanjem radnog kola.
Uobičajeno je da se klasifikacija reakcijskih hidrauličnih turbina vrši prema
globalnom pravcu strujanja vode u radnom kolu, projektovanom na meridijansku
ravan turbine. Saglasno tom kriterijumu, njihova klasifikacija je data u sledećoj tabeli:
Reakcijske hidraulične turbine
Aksijalne turbine Poluaksijalne turbine Radijalne turbine
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima 1.2.2.1.2.1.,
1.2.2.1.2.2. i 1.2.2.1.2.3.
1.2.2.1.2.1. Aksijalne hidraulične turbine
Aksijalne turbine namenjene su energijskoj eksploataciji vodotokova koje

odlikuju relativno mali padovi i veliki protoci. Ovu vrstu turbina karakteriše činjenica da se
kroz njihova radna kola vodeni delići kreću po strujnicama za koje se može reći da čine
strujne površi približno cilindričnog oblika i čije se ose poklapaju sa osama njihovih radnih
kola. Presek ovih strujnih površi sa meridijanskom ravni turbine daje meridijanske
strujnice čiji je opšti položaj u odnosu na osu radnog kola aksijalan.
Principska konstrukcija jedne aksijalne hidraulične turbine data je na sl. 1.43.
Aksijalna hidraulična turbina, prikazana na sl. 1.43., funkcioniše na sledeći
način:
- voda iz akumulacije, opstrujavajući i hladeći vodonepropusni oklop generatora
8, prolazi kroz lopatični venac potpornih lopatica 4 (koje pozicioniraju radno kolo turbine i
vodonepropusni oklop generatora u saosni položaj sa kućištem turbine) i pritiče
lopatičnom vencu pretkola 3;
- pri prolasku kroz lopatično pretkolo 3, čije lopatice mogu da se sinhrono
zakreću oko sopstvenih osa, menja se opšti pravac kretanja vodenih delića, tako da oni
nastavljaju da se kreću dalje, prema radnom kolu 2, po trajektorijama koje imaju oblik
zavojnice;
- pre nego što napusti turbinu, vodena masa prolazi kroz lopatično radno kolo 2,
čije su lopatice postavljene tako da sa najmanjim gubitkom primaju njene nailazeće
deliće, i da im promene opšti pravac kretanja u odnosu na onaj koji su imali na ulazu u
radno kolo;
radno kolo, što uslovljava pojavu obimske sile i momenta, kao i obrtanje radnog kola.
zahtevima električnog generatora (potrošača mehaničke snage sa vratila 7 turbine) i
održavanja konstantog broja obrtaja radnog kola, ostvaruje se uz pomoć lopatičnog
pretkola 3, i to na taj način što se sinhronim zakretanjem njegovih lopatica u odnosu na
meridijansku ravan turbine, smanjuje, odnosno povećava, protočna površina
međulopatičnih kanala pretkola, a time i protok vode kroz turbinu.
Radna kola b i v, prikazana na sl. 1.43., predstavljaju različita konstrukcijska
izvođenja radnih kola aksijalnih turbina. Radno kolo označeno sa b namenjeno je višim
padovima i manjim protocima od radnog kola označenog sa v.
Među aksijalnim hidrauličnim turbinama, poseban značaj ima tzv. Kaplanova
turbina (sl. 1.44.). Ovu klasu aksijalnih turbina odlikuje takvo konstrukcijsko rešenje koje
joj omogućava da regulaciju hidrauličke snage ostvaruje ne samo uz pomoć lopatičnog
pretkola, nego i sinhronim zakretanjem lopatica radnog kola oko sopstvenih osa, i to sve
u toku rada turbine. Na taj način se postiže viši stepen korisnosti turbine u širem
dijapazonu mogućih radnih režima.
Sl. 1.43. Aksijalna "bulb" hidraulična turbina

a - meridijanski presek turbine, b, v - konstrukcijska izvođenja radnih kola aksijalne turbine, 1 -
glavčina radnog kola, 2 - lopatica radnog kola, 3 - lopatice pretkola,
4 - potporne lopatice, 5 - rotor generatora, 6 - stator generatora, 7 - vratilo turbine,
8 - vodonepropusni oklop generatora, 9 - spojnica, 10 - kućište turbine
Klasično izvođenje Kaplanove turbine odlikuje i to što se voda iz akumulacije

dovodi, najpre, u spiralno kućište 8, a zatim centripetalno usmerava, kroz venac potpornih
lopatica 4 i lopatično pretkolo 3, prema osi turbine. Na izlazu iz lopatičnog pretkola
vodena masa menja, gledajući u meridijanskoj ravni turbine, svoj opšti pravac kretanja,
tako da radnom kolu 2 turbine prilazi aksijalno.
Sl. 1.44. Kaplanova turbina

a - shema uređaja za zaokretanje lopatica radnog kola, b- meridijanski presek Kaplanove turbine,
1 - glavčina radnog kola, 2 - lopatica radnog kola, 3 - lopatice pretkola, 4 - potporne lopatice, 5 -
regulaciona poluga, 6 - krstasti mehanizam,
7 - vratilo turbine, 8 - spiralno kućište, 9 - spojnica, 10 - sifon
1.2.2.1.2.2. Poluaksijalne hidraulične turbine
Poluaksijalne turbine su namenjene energijskoj eksploataci-ji vodotokova koje

odlikuju srednji padovi i srednji protoci. Ovu vrstu turbina karakteriše činjenica da se kroz
njihova radna kola vodeni delići kreću po strujnicama za koje se može reći da čine strujne
površi koje nemaju cilindričan oblik, ali čije se ose poklapaju sa osama njihovih radnih
kola. Presek ovih strunih površi sa meridijanskom ravni turbine daje meridijanske strujnice
čiji je opšti položaj u odnosu na osu radnog kola poluaksijalan.
Principska konstrukcija jedne poluaksijalne hidraulične turbine data je na sl.
1.45.
Poluaksijalna hidraulična turbina, prikazana na sl. 1.45., funkcioniše na sledeći
način:
- voda iz akumulacije, najpre, se dovodi u spiralno kućište 1 i ravnomerno
razvodi po obimu, a zatim centripetalno usmerava kroz lopatično pretkolo 5;
- pri prolasku kroz lopatično pretkolo 5, čije lopatice mogu da se sinhrono
zakreću oko sopstvenih osa, menja se opšti pravac kretanja vodenih delića, tako da oni
nastavljaju da se kreću dalje, prema radnom kolu 2, po trajektorijama koje imaju oblik
zavojnice;
- pre nego što napusti turbinu, vodena masa prolazi kroz lopatično radno kolo 2,
čije su lopatice postavljene tako da sa najmanjim hidrauličkim gubitkom primaju njene
nailazeće deliće, i da im promene opšti pravac kretanja u odnosu na onaj koji su imali na
ulazu u radno kolo;
Sl. 1.45. Radijalno-aksijalna hidraulična turbina

a - delimični presek Francisove turbine, b , v - varijantni oblici radnih kola Francisove turbine, 1 -
spiralno kućište, 2 - radno kolo, 3 - zaptivači, 4 - klizni ležaj, 5 - lopatično pretkolo, 6 - prsten za
sinhrono zakretanje lopatica pretkola, 7 - vratilo turbine,
8 - difuzor (sifon) turbine, 9 - predturbinski zatvarač

radno kolo, što uslovljava pojavu obimske sile i momenta, i obrtanje radnog kola.
zahtevima električnog generatora (potrošača mehaničke snage sa vratila 7 turbine) i
održavanja konstantog broja obrtaja radnog kola, ostvaruje se uz pomoć lopatičnog
pretkola 5, i to na taj način što se sinhronim zakretanjem njegovih lopatica u odnosu na
meridijansku ravan turbine, smanjuje, odnosno povećava, protočna površina
međulopatičnih kalnala pretkola, a time i protok vode kroz turbinu.
Radna kola b i v, prikazana na sl. 1.45., predstavljaju različita konstrukcijska
izvođenja radnih kola poluaksijalnih turbina. Radno kolo označeno sa b namenjeno je
višim padovima i manjim protocima od radnog kola označenog sa v.
Među poluaksijalnim hidrauličnim turbinama, poseban značaj ima tzv. Deriazova
turbina (sl. 1.46.). Ovu klasu poluaksijalnih turbina odlikuju sledeće činjenice:
- vodena masa od izlaska iz spiralnog kućišta 6 kreće se kroz potporne lopatice
4, lopatično pretkolo 3 i radno kolo 2 turbine zadržavajući, gledano u meridijanskoj ravni
turbine, dijagonalni pravac, a strujne površi koje čine putanje vodenih delića u
kompletnom protočnom traktu imaju oblik koničnih površi;
- konstrukcijsko rešenje joj omogućava, kao i kod Kaplanovih turbina, da
regulaciju hidrauličke snage ostvaruje ne samo uz pomoć lopatičnog pretkola, nego i
sinhronim zakretanjem lopatica radnog kola oko sopstvenih osa, i to sve u toku rada
turbine (na taj način se postiže viši stepen korisnosti turbine u širem dijapazonu mogućih
radnih režima).
Sl. 1.46. Deriazova turbina

a - meridijanski presek turbine, b - konstrukcijsko izvođenje radnog kola
1 - glavčina radnog kola, 2 - lopatica radnog kola, 3 - lopatica pretkola, 4 - potporna lopatica, 5 -
vratilo turbine, 6 - spiralno kućište, 7 - difuzor (sifon) turbine
Zbog koničnog oblika strujnih površi po kojima se kreću delići tečnosti na svom
putu kroz protočni trakt, Deriazove turbine se često u literaturi nazivaju i dijagonalnim
turbinama.
1.2.2.1.2.3. Radijalne hidraulične turbine
Radijalne hidraulične turbine namenjene su energijskoj eksploataciji vodotokova

koje odlikuju nešto veći padovi i manji protoci nego što je to slučaj sa poluaksijalnim
turbinama.
Ovu vrstu turbina karakteriše činjenica da se kroz njihova radna kola vodeni
delići kreću po strujnicama za koje se može reći da čine strujne površi približno
ravanskog karaktera, a koje su normalno pozicionirane u odnosu na ose radnih kola.
Presek ovih strujnih površi sa meridijanskom ravni turbine daje meridijanske strujnice čiji
je opšti položaj u odnosu na osu radnog kola skoro radijalan.
Principska konstrukcija radijalnih hidrauličnih turbina veoma je slična konstrukciji
poluaksijalnih turbina, a funkcioni-šu na identičan način kao i poluaksijalne turbine.
Posebnu klasu radijalnih turbina čine tzv. Furnieronove turbine, čiji je izgled
prikazan je na sl. 1.47.
Sl. 1.47. Furnieronova turbina

1 - sabirni rezervoar, 2 - lopatično pretkolo, 3 - radno kolo,
4 - vratilo turbine, 5 - donja voda
Furnieronova turbina spada u klasu centrifugalnih turbina. Veoma se retko sreće
u praksi i ima mali značaj u energetici, jer se pomoću nje mogu ostvariti relativno male
snage, a funkcioniše na sledeći način:
- iz rečnog korita voda pritiče u sabirni rezervoar 1, čije je dno tako izvedeno da
vodu iz rezervoara usmerava radijalno kroz otvor u kome je ugrađen nepokretni lopatični
venac - lopatično pretkolo 2;
- lopatično pretkolo 2 usmerava struju vode, i primorava deliće vode da se po
spiralnoj putanji kreću radijalno prema periferiji;
- pre nego što istekne u donju vodu 5, vodena masa prolazi kroz radno kolo 3,
čije su lopatice postavljene tako da sa najmanjim hidrauličkim gubitkom primaju njene
nailazeće deliće, i da im promene opšti pravac kretanja u odnosu na onaj koji su imali na
ulazu;
- zbog promene pravca kretanja i intenziteta brzina delića vode od ulaza do
izlaza iz lopatičnog venca radnog kola 3 javlja se promena količine kretanja vodene mase
koja protiče kroz radno kolo, što uslovljava pojavu obimske sile i momenta, i obrtanje
radnog kola.
Furnieronove turbine se koriste za eneregijsku eksploataciju vodotokova koji
imaju male padove i male protoke.
1.2.2.2. Vodna kola
Vodna kola spadaju među najstarije hidraulične motore. Primenjivana su, i sada
se dosta često koriste, za navodnjavanje poljoprivrednih površina i za pogon manjih
vodenica.
Snage koje se mogu ostvariti uz pomoć vodnih kola su male, a stepen korisnosti
im je, po pravilu, slab.
Uobičajena klasifikacija vodnih kola data je u sledećoj tabeli:
Vodna kola
Obična Nadljevna

1.2.2.2.2.
1.2.2.2.1. Obična vodna kola
Principski je konstrukcija običnog vodnog kola prikazana na sl. 1.48.a.

Obično vodno kolo se sastoji od točka, koji je izrađen, najčešće, od
impregniranog drveta i određenog broj lopatica pločastog oblika koje su ravnomerno
raspoređene i učvršćene po njegovom obimu. Konstrukcija točka predstavlja tzv. laku
drvenu konstrukciju, koja se sastoji od glavčine, obodnog prstena i paoka koji povezuju i
centrično pozicioniraju glavčinu i obodni prsten točka u odnosu na osu vratila vodnog
kola.
Obično vodno kolo funkcioniše na sledeći način:
- uz pomoć usmerne pregrade 1 (što predstavlja kvalitetnije rešenje), ili bez nje,
vodeni tok se usmerava s donje strane vodnog kola prema donjoj vodi 2;
- vodena masa, krećući se nizvodno, nailazi na lopatice vodnog kola koje su
delimično uronjene u donju vodu 2;
Sl. 1.48. Vodno kolo

a - obično, b – nadljevno; 1 - usmerna pregrada, 2 - donja voda
- u toku interakcije vodene mase i lopatica vodnog kola menja se količina

kretanja dela vodene mase koja je u kontaktu sa lopaticama, jer ona prilikom
opstrujavanja lopatica menja, lokalno gledano, svoj pravac, što uzrokuje pojavu obimske
sile na lopaticama u zahvatu i obrtanje vodnog kola u smeru naznačenom na sl. 1.48.a.
Po svom principu dejstva, obična vodna kola mogu se svrstati u klasu primitivnih
akcijskih hidrauličnih turbina.
Kada se u postrojenjima koja prate obična vodna kola koriste usmerne pregrade,
tipa one prikazane na sl. 1.48., onda ona rade sa većim stepenima korisnosti i ostvaruju
veće snage, nego u slučajevima kada se obična vodna kola postavljaju direktno u
vodotok.
1.2.2.2.2. Nadljevna vodna kola
Nadljevno vodno kolo se sastoji od točka, koji je izrađen, najčešće, od

impregniranog drveta i određenog broj lopatica koritastog oblika koje su ravnomerno
raspoređene i učvršćene po njegovom obimu. I konstrukcija točka nadljevnog kola,
predstavlja tzv. laku drvenu konstrukciju, koja se sastoji od glavčine, obodnog prstena i
paoka koji povezuju i centrično pozicioniraju glavčinu i obodni prsten točka u odnosu na
osu vratila vodnog kola.
Nadljevno vodno kolo (sl. 1.48.b) funkcioniše na sledeći način:
- uz pomoć usmerne pregrade 1, vodeni tok se usmerava s gornje strane
vodnog kola prema donjoj vodi 2;
- vodena masa, krećući se nizvodno, nailazi na koritaste lopatice vodnog kola,
puneći ih i presipajući se preko njih;
- pod dejstvom težine vode kojom se pune koritaste lopatice, kao i zbog
interakcije lopatica vodnog kola i vodene mase koja udara i presipa se iz njih menjajući
količinu kretanja, javlja se obimska sila na lopaticama u zahvatu i obrtanje vodnog kola u
smeru naznačenom na sl. 1.48.b.
Po svom principu dejstva, i nadljevna vodna kola se mogu svrstati u klasu
primitivnih akcijskih hidrauličnih turbina.
Nadljevna vodna kola, po pravilu, ostvaruju veće snage i stepene korisnosti od
odgovarajućih običnih vodnih kola.
1.2.2.3. Zapreminski hidraulični motori
Zapreminski hidraulični motori predstavljaju energetske mašine za pretvaranje

strujne energije radne tečnosti u mehanički rad rotacionog kretanja svoga vratila.
Kao i kod zapreminskih pumpi, i u zapreminskim hidrauličnim motorima
pretvaranje strujne energije radne tečnosti u mehanički rad vrši se na račun periodične
promene njihovih radnih zapremina, samo je smer energijskih transformacija inverzan.
Po svojoj konstrukciji zapreminski hidraulični motori su, gotovo, identični, ili
veoma slični, zapreminskim pumpama, pa su im, samim tim, identični i tipovi i
klasifikacije.
Značajno je, još, napomenuti da, najčešće, jedna zapreminska pumpa može
raditi kao hidraulični motor, ili, pak, obrnuto.
1.2.3. Hidroprenosnici snage
Ideja prenosa snage uz pomoć hidroprenosnika snage javila se kao posledica

složenih zahteva koje nisu mogli da zadovolje mehanički prenosnici.
Danas je, u savremenim transmisijama, nemoguće zamisliti prenos snage bez
upotrebe hidroprenosnika.
Hidroprenosnici prenose snagu sa pogonske mašine na gonjeni agregat tako što
mehanički rad doveden preko pogonskog vratila pretvaraju, posredstvom pumpe, u
strujnu energiju radne tečnosti, a zatim, tu strujnu energiju radne tečnosti, posredstvom
hidrauličnog motora, pretvaraju u mehanički rad gonjenog vratila.
Uobičajena klasifikacija hidroprenosnika snage prikazana je u sledećoj tabeli:
Hidroprenosnici snage
Turboprenosnici Zapreminski prenosnici
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima 1.2.3.1. i
1.2.3.2.
1.2.3.1. Turboprenosnici snage
Turboprenosnik snage predstavlja agregat u kome su ugrađena pumpna i

turbinska lopatična radna kola i nepokretni lopatični venci (tzv. rekcijska lopatična kola,
odnosno reakcijski aparati).
Prenos snage sa pogonskog na vođeno vratilo ostvaruje se naizmeničnim
ubrzavanjem i usporavanjem radne tečnosti u zatvorenom krugu cirkulacije. Radna
tečnost, pri tom, struji velikim brzinama, a u struji tečnosti vladaju relativno mali pritisci.
Po svojim konstrukcijskim i funkcionalnim odlikama, turboprenosnici pripadaju
klasi turbomašina.
Prema tome da li su namenjeni da vrše prenos snage bez promene, ili sa
promenom momenta, turboprenosnici se klasifikuju na način prikazan u sledećoj tabeli:
Turboprenosnici snage
Turbospojnice Turbomenjači
1.2.3.1.2.
1.2.3.1.1. Turbospojnice
Turbospojnica je agregat u kojem je blisko jedno drugom, zbog povećanja

koeficijenta korisnog dejstva, smešteno centrifugalno pumpno i centripetalno turbinsko
radno kolo. Ubrzavajući u pumpnom i usporavajući se u turbinskom radnom kolu radna
tečnost (najčešće ulje) prenosi snagu sa pogonskog na gonjeno vratilo turbospojnice, bez
mehaničkog kontakta pogonskog i gonjenog agregata.
Prema tome da li je moguće programirano izvoditi promenu broja obrtaja
gonjenog vratila, turbospojnice se mogu klasi-fikovati na način prikazan u sledećoj
tabeli:
Turbospojnice
Neregulacione Regulacione
1.2.3.1.1.2.
1.2.3.1.1.1. Neregulacione turbospojnice
Konstrukcija neregulacione turbospojnice prikazana je na sl. 1.49.

Ova vrsta turbospojnica naziva se, drugojačije, i turbospojnicama
konstantnog punjenja.
Sl. 1.49. Neregulaciona turbospojnica

1 - pogonsko vratilo, 2 - pumpno radno kolo, 3 - kućište,
4 - turbinsko radno kolo, 5 - gonjeno vratilo
U radnom prostoru neregulacione turbospojnice, tokom vremena, cirkuliše

konstantna količina radne tečnosti, što onemogućuje programiranu promenu broja obrtaja
njenog gonjenog vratila, jer se broj obrtaja turbinskog radnog kola prilagođava
opterećenju koje trpi gonjeno vratilo i hidrodinamičkim uslovima koji se, pri svakom
radnom režimu, uspostavljaju unutar turbospojnice.
1.2.3.1.1.2. Regulacione turbospojnice
Konstrukcija neregulacione turbospojnice prikazana je na sl. 1.50.

Regulacione turbospojnice su u literaturi poznate i kao turbospojnice sa
promenjivim punjenjem.
U njihovom radnom prostoru, posredstvom crpne cevi, ili dodatne pumpe, može
se tokom rada menjati zapremina radne tečnosti (što, kao posledicu, izaziva
odgovarajuću promenu snage koja se posredstvom turbospojnice prenosi) i na taj način
upravljati brojem obrtaja gonjenog vratila.
U toku svakog radnog režima, koji je definisan svakom konkretnom trenutnom
zapreminom radne tečnosti koja cirkuliše u radnom prostoru regulacione turbospojnice,
momenat na pogonskom vratilu turbospojnice jednak je momentu na njenom gonjenom
vratilu i srazmeran je toj količini radne tečnosti.
Sl. 1.50. Regulaciona turbospojnica

1 - pogonsko vratilo, 2 - pumpno radno kolo, 3 - kućište, 4 - turbinsko radno kolo,
5 - crpna cev, 6 - gonjeno vratilo, 7 - rezervoar za radnu tečnost, 8 - pomoćna pumpa, 9 - pumpni
cevovod, 10 - hladnjak radne tečnosti, 11 - dovodni kanal za radnu tečnost,
12 - odvodni cevovod
1.2.3.1.2. Turbomenjači
Turbomenjač je turbomašina za prenos snage i promenu momenta obrtnog

kretanja posredstvom radne tečnosti koja cirkuliše kroz radni prostor turbomenjača. I u
turbomenjaču se prenos snage vrši bez krute veze i mehaničkog dodira pogonskog i
gonjenog vratila. Transformacija, odnosno promena, faktora snage obrtnog kretanja
gonjenog vratila (pod čime se podrazumeva i obrtni moment i ugaona brzina), u odnosu
na odgovarajuće parametre pogonskog vratila, vrši se kontinualno i automatski se
prilagođava opterećenju na gonjenom vratilu.
Sl. 1.51. Nekompleksni turbomenjač

1 - pogonsko vratilo, 2 - kućište, 3 - reakcijski aparat, 4 - turbinsko radno kolo, 5 - pumpno radno
kolo, 6 - gonjeno vratilo
Promenu momenta i ugaone brzine gonjenog vratila u odnosu na one vrednosti

koje diktira pogonska mašina na pogonskom vratilu, omogućuje nepokretni lopatični
venac (tzv. reakcijski aparat), koji se ugrađuje između turbinskog i pumpnog lopatičnog
radnog kola turbomenjača.
U literaturi koja detaljnije obrađuje turbomenjače egzistiraju različite klasifikacije
turbomenjača prema njihovim konstrukcijskim i radnim karakteristikama, a osnovna
je data u sledećoj tabeli:
Turbomenjači
Nekompleksni Kompleksni
1.2.3.1.2.2.
1.2.3.1.2.1. Nekompleksni turbomenjači
Konstrukcijsko rešenje nekompleksnog turbomenjača prikazano je na sl. 1.51.

Ova vrsta turbomenjača karakteristična je po nepokretnom reakcijskom aparatu,

kao i po tome što u celom opsegu mogućih prenosnih odnosa (količnik brojeva obrataja
gonjenog i pogonskog vratila) vrši promenu faktora snage, tj. obrtnog momenta i broja
obrtaja.
1.2.3.1.2.2. Kompleksni turbomenjači
Sl. 1.52. Kompleksni turbomenjač

1 - pogonsko vratilo, 2 - kućište, 3 - pumpno radno kolo, 4 - turbinsko radno kolo,
5 - reakcijski aparat, 6 - jednosmerna spojnica, 7 - gonjeno vratilo
Konstruktivno rešenje kompleksnog turbomenjača prikazano je na sl. 1.52.

Za razliku od nekompleksnih, kompleksni turbomenjači imaju konstrukcijsko
rešenje koje omogućuje da reakcijski aparat, u zoni radnih režima sa visokim stepenima
korisnosti radi kao turbomenjač, a u zoni radnih režima sa niskim stepenima korisnosti
radi kao turbospojnica.
Rad turbomenjača - kao turbospojnice omogućen je, od nekog prenosnog

odnosa (količnika brojeva obrataja gonjenog i pogonskog vratila), slobodnim obrtanjem
reakcijskog aparata kao turbinskog kola, a u funkciji hidrodinamičkih uslova koje mu sama
konstrukcija i dati radni režim nameću.
1.2.3.2. Pritisni prenosnici snage
Pritisni prenosnici snage predstavljaju agregate koji su sastavljeni od najmanje

jedne zapreminske pumpe, najmanje jednog zapreminskog hidrauličnog motora i
cevovoda koji ih spaja.
Prenos snage pritisnim prenosnicima ostvaruje se na bazi razlike hidrostatičkih
pritisaka u radnoj tečnosti koja cirkuliše između pumpe i hidrauličnog motora. Za ovaj vid
prenosa snage karakteristične su male brzine strujanja radne tečnosti pri velikim radnim
pritiscima.
Rad pritisnih prenosnika je kontinualan i regulabilan, a moguće ga je lako
automatizovati pomoću dodatnih elektro-hidrauličnih komponenti.
I ova vrsta prenosnika snage može prenositi snagu bez promene, i sa
promenom, obrtnog momenta, pa se u skladu sa tim klasifikuju na način dat u sledećoj
tabeli:
Pritisni prenosnici snage
Pritisne spojnice Pritisni menjači
1.3. TOPLOTNE MAŠINE
Toplotnim mašinama nazivaju se sve energetske mašine u kojima se pretvara

strujna energija gasovitog radnog fluida u mehanički rad, ili obrnuto, mehanički rad u strujnu
energiju gasovitog radnog fluida.
Toplotne mašine su dobile naziv zbog toga što su procesi transformisanja energije
u njima, zbog fizičkih svojstava gasovitog radnog fluida, praćeni znatnom promenom
njegovih toplotnih veličina stanja.
Najčešći radni fluidi koji se koriste u toplotnim mašinama su vazduh i vodena para.
Prema smeru transformacije energije, toplotne mašine se mogu klasifikovati na
način prikazan u sledećoj tabeli:
Toplotne mašine
Kompresori Toplotni motori
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima 1.3.1. i 1.3.2.
1.3.1. Kompresori
Kompresorima se nazivaju one toplotne mašine koje sabijaju (komprimuju) i
transportuju gasove.
Zbog dejstva sila trenja i elastičnih sila među molekulima, temperatura gasovitog
radnog fluida od ulaza do izlaza iz kompresora može osetno da poraste, i to tim više što
je izlazni pritisak viši.
Prema principu dejstva, kompresori se najčešće klasifikuju na način prikazan u
sledećoj tabeli:
Kompresori
Turbokompresori Zapreminski kompresori Strujni kompresori
a konstrukcijske osobenosti i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima 1.3.1.1.,
1.3.1.2. i 1.3.1.3.
1.3.1.1. Turbokompresori
Turbokompresori su turbomašine. Svojim konstrukcijskim i funkcionalnim
svojstvima veoma su slični turbopumpama.
Pretvaranje mehaničkog rada u strujnu energiju gasovitog radnog fluida vrši se u
radnom kolu u toku dinamičke interakcije lopatica radnog kola i mase gasovitog radnog
flida koja protiče kroz njegove međulopatične kanale.
Turbokompresori
Kriterijum klasifikacije: Glavni pravac strujanja radnog flida u radnom kolu, projektovan
na meridijansku ravan turbokompresora
Aksijalni Poluaksijalni Radijalni
Kriterijum klasifikacije: Broj radnih kola smeštenih na jednom vratilu turbokompresora
Jednostepeni Višestepeni
Kriterijum klasifikacije: Visina pritiska koju turbokompresor ostvaruju na
svom izlazu
Ventilatori Turboduvaljke Vakuumturbopumpe
Visokopritisni turbokompresori
Kriterijum klasifikacije: Postojanje, ili nepostojanje, sistema za hlađenje turbokompresora
Nehlađeni Hlađeni
Turbokompresori se, kao i turbopumpe, mogu razvrstavati na osnovu više
kriterijuma, a uobičajene klasifikacije i principi po kojima su izvršene prikazane su u tabeli
koja sledi, dok su konstrukcijske osobenosti i principi njihovog rada izloženi u odeljcima
počev od 1.3.1.1.1., pa zaključno sa 1.3.1.1.11.
1.3.1.1.1. Aksijalni turbokompresori
Aksijalni turbokompresori su namenjeni za snabdevanje potrošača gasovitim

radnim fluidom u velikim količinama, tj. protocima, pri malim radnim pritiscima.
Sl. 1.53. Različita konstrukcijska izvođenja radnih kola aksijalnih turbokompresora
Aksijalne turbokompresore karakteriše činjenica da se kroz njihova radna kola

delići gasovitog radnog fluida kreću po putanjama za koje se može reći da obrazuju
osnosimetrične strujne površi, približno cilindričnog, ili blago koničnog oblika čije se ose
simetrije poklapaju sa osama obrtanja njihovih radnih kola. Presek ovih strujnih površi sa
meridijanskim ravnima turbokompresora daje merdijanske strujnice čiji je opšti položaj
prema osi obrtanja radnog kola skoro paralelan, ili blago nagnut.
Na sl. 1.53. prikazane su slike četirju radnih kola aksijalnih turbokompresora.
Radno kolo g, ostvaruje najmanje radne pritiske i najveće protoke, a radno kolo
označeno a, najveće radne pritiske i najmanje protoke od svih kola prikazanih na sl. 1.53.
Radni pritisci koje ostvaruju radna kola b i v opadaju od a, prema g, dok se protoci koje
ostvaruju ova radna kola menjaju na suprotan način. Prethodna gradacija radnih kola i
protoka, odnosno radnih pritisaka, koje ona ostvaruju podrazumeva očuvanje visokih
stepena korisnosti u toku eksploatacije.
1.3.1.1.2. Poluaksijalni turbokompresori
Radijalno-aksijalni turbokompresori namenjeni su za snabdevanje potrošača koji

zahtevaju srednje radne pritiske i velike količine, tj. protoke, gasovitog radnog fluida.
Ovu vrstu turbokompresora karakteriše činjenica da se kroz njihova radna kola
delići gasovitog radnog fluida kreću po putanjama za koje se može reći da obrazuju
osnosimetrčne strujne površi necilindričnog oblika čije se ose simetrije poklapaju sa
osama obrtanja njihovih radnih kola. Presek ovih strujnih površi sa meridijanskim ravnima
turbokompresora daje merdijanske strujnice čiji je opšti položaj u odnosu na osu obrtanja
radnog kola poluaksijalan.
Sl. 1.54. Turbokompresor sa poluaksijalnim ulazom

a - radno kolo, b - radno kolo sa vratilom, v - rastavljeni izgled turbokompresora
Na sl. 1.54. prikazane su slike turbokompresora i njegovog radnog kola sa

poluaksijalnim ulaznim delom u rastavljenom stanju.
1.3.1.1.3. Radijalni turbokompresori
Radijalni turbokompresori su namenjeni za snabdevanje potrošača koji

zahtevaju velike radne pritiske i relativno male količine, tj. protoke, gasovitog radnog
fluida.
Zbog toga što u procesu razmene rada u radijalnim turbokompresorima
dominantnu ulogu igraju centrifugalne sile, radijalni turbokompresori se u literaturi često
sreću pod nazivom centrifugalni turbokompresori.
Radijalne turbokompresore karakteriše činjenica da se kroz njihova radna kola
delići gasa kreću po zavojnim putanjama za koje se može reći da obrazuju strujne površi
približno ravanskog karaktera, i koje su skoro normalno pozicionirane u odnosu na ose
njihovih radnih kola. Presek ovih strujnih površi sa meridijanskim ravnima
turbokompresora daje merdijanske strujnice čiji je opšti položaj u odnosu na osu obrtanja
radnog kola približno radijalan, tj. normalan na tu osu.
Sl. 1.55. Različite konstrukcijske izvedbe radnih kola radijalnih turbokompresora
Na sl. 1.55. prikazane su slike dvaju radnih kola radijalnih turbokompresora.

Radno kolo b (sl. 1.55), ostvaruje manje radne pritiske i veće protoke, a radno
kolo označeno a (sl. 1.55), veće radne pritiske i manje protoke. Ova gradacija radnih kola
i protoka, odnosno radnih pritisaka, koje ona ostvaruju podrazumeva očuvanje visokih
stepena korisnosti u toku eksploatacije.
1.3.1.1.4. Jednostepeni turbokompresori
Osnovna odlika jednostepenog turbokompresora je u činjenici da se na vratilu

takvog turbokompresora može nalaziti samo jedno radno kolo i da gasoviti radni fluid
prilikom proticanja kroz njegove protočne organe samo jednom prolazi kroz radno kolo.
Jednostepenim turbokompresorima nije moguće ostvariti velike radne pritiske,
pa se u takvoj izvedbi projektuju ventilatori i neke turboduvaljke.
Karakteristično konstrukcijsko izvođenje jednostepene turboduvaljke prikazano
je na sl. 1.54.
1.3.1.1.5. Višestepeni turbokompresori
Višestepeni turbokompresor je karakterističan po tome što se na njegovom

vratilu nalazi više lopatičnih radnih kola, kroz koja, redno, u toku njihovog obrtanja, protiče
gasoviti radni fluid povećavajući svoju strujnu energiju pri prolasku kroz svako radno kolo.
Ova vrsta turbokompresora koristi se kada se žele postići veliki pritisci u
gasovitom radnom fluidu.
Kao višestepeni, najčešće se izvode turbokompresori sa centrifugalnim i sa

aksijalnim radnim kolima.
Ako su jednostepeni i višestepeni turbokompresor projektovani za postizanje
istih radnih parametara, tj. da ostvaruju isti protok i isti izlazni pritisak, onda će višestepeni
turbokompresor imati manje radijalne gabarite i manji stepen korisnosti od jednostepenog
turbokompresora.
Sl. 1.56. Osmostepeni aksijalni turbokompresor u rasklopljenom stanju

I - usisna spirala, 1 - lopatica radnog kola, 2 - lopatica pretkola/zakola,
II - potisna spirala
Na sl. 1.56. prikazan je osmostepeni aksijalni turbokompresor u rasklopljenom

stanju, a na sl. 1.57. petostepeni centrifugalni turbokompresor, takođe u rasklopljenom
stanju.
U narednom tekstu su prikazane i objašnjene konstrukcije višestepenog
turbokompresora čije stupnjeve čine četiri aksijalna radna kola i jedno poluaksijalno radno
kolo (sl. 1.58.) i višestepenog turbokompresora čije stupnjeve čine radijalna radna kola
(sl. 1.59.).
Turbokompresor, prikazan na sl. 1.58., funkcioniše na sledeći način:
- startovanjem pogonskog motora, preko spojnice i vratila 8, obrtno kretanje se
prenosi na radna kola turbokopresora 51, 52, 53, 54 i 55;
- pri obrtanju radnih kola njihove lopatice zahvataju gasoviti radni fluid, i, u toku
dinamičke interakcije, potiskuju ga aksijalno kroz međulopatične kanale prema svojim
izlazima, ubrzavajući ga pri tom i povećavajući mu strujnu energiju;
Sl. 1.57. Petostepeni radijalni turbokompresor u rasklopljenom stanju

I - usisna spirala, 1 - radno kolo, 2 - sprovodni lopatični i bezlopatični kanali,
II - potisna spirala
- prilikom prolaska kroz radna kola menja se opšti pravac kretanja delića
gasovitog radnog fluida u odnosu na obimsku koordinatu i raste im moment količine
kretanja, pri čemu se ispred, iza i unutar međulopatičnih kanala radnih kola 51, 52, 53 i 54,
kao i ispred, iza i unutar međulopatičnih kanala pretkola 41 i pretkola/zakola 42, i 43, oni
kreću po trajektorijama koje imaju oblik zavojnica, a koje se u meridijanskoj ravni
turbokompresora vide kao linije koje su blago nagnute u odnosu na osu vratila;
- nakon izlaska iz radnih kola 52 i 54, delići gasovitog radnog fluida se kreću
prema nepokretnim lopatičnim vencima pretkola/zakola 42 i 43, čije su lopatice tako
postavljene da te deliće primaju sa najmanjim hidrauličkim gubicima;
- na izlazu lopatičnih venaca pretkola/zakola 42 i 43, delići gasovitog radnog
fluida usmeravaju se tako da narednim radnim kolima 53 i 55 prilaze na približno isti način
kao što prilaze ulazu prvog radnog kola 51, kome gasoviti radni fluid pritiče iz usisnog grla
3, kroz lopatično pretkolo 41;
- nakon izlaska iz radnih kola 51 i 53, delići gasovitog radnog fluida se
usmeravaju prema radnim kolima 52 i 54, tako da u njihove međulopatične kanale uđu sa
najmanjim hidrauličkim gubicima;
Sl. 1.58. Meridijanski presek petostepenog turbokompresora čije stupnjeve čine četiri aksijalna i
jedno poluaksijalno radno kolo; 1 - kućište, 2 - glavčina radnog kola,
3 - usisno grlo, 41 - lopatični venac pretkola, 42, 43 - aksijalna lopatična pretkola/zakola, 51, 52, 53,
54 - aksijalna radna kola, 55 - poluaksijalno radno kolo,
61, 62 - ležajevi, 7 - sabirna spirala, 8 - vratilo, 91, 92, 93, 94 - komandne kočnice,
101, 102, 103, 104 - kanali za dovod ulja za komandovanje kočnicama i podmazivanje
ležaja 61, 111, 112 - kanali za odvod komandnog ulja
- po izlasku iz međulopatičnih kanala radnog kola 55, gasna masa nastavlja svoje
kretanje prema potrošaču, kroz sabirnu spiralu 7, difuzorsko potisno grlo i potisni
cevovod;
- na ulazu u lopatični venac prvog radnog kola 51, zbog potiskivanja gasovitog
radnog fluida prema narednim protočnim organima javlja se potpritisak u struji fluida;
- pod uticajem proizvedenog potpritiska, koji se kroz lopatično pretkolo 41 i
usisno grlo 3, prenosi u okolni prostor, gasoviti radni fluid pritiče lopatičnom vencu prvog
radnog kola 51, doklegod se ono obrće, i na taj način se uspostavlja neprekinuti strujni tok
između okoline i potrošača.
Konstrukcijsko rešenje višestepenog turbokompresora prikazanog na sl. 1.58.,
karakteristično je, pored ostalog, i po tome što se uz pomoć upravljačkih kočnica 91, 92, 93
i 94, svako od radnih kola 51, 52, 53 i 54, može pojedinačno, ili grupno, ukočiti tako da
dobije funkciju pretkola/zakola, ili, pak, osloboditi veze sa pogonskim vratilom, pa da se
pod dejstvom hidrodinamičkih sila okreće na praznom hodu. Na taj način se pruža
mogućnost korisniku da veoma kvalitetno upravlja radnim karakteristikama ovog
turbokompresora i prilagođava ih svojim trenutnim zahtevima.
Sl. 1.59. Meridijanski presek šestostepenog centrifugalnog turbokompresora

1 - usisno grlo, 21, 22, 23, 24, 25, 26 - radna kola, 31, 32, 33, 34, 35 - lopatična zakola,
36 - bezlopatično zakolo, 41, 42, 43, 44, 45, 46 - lopatična pretkola, 5 - sabirna spirala,
6 - vratilo, 7 - potisno difuzorsko grlo, 8 - usisna spirala, 9 - regulacioni leptir,
10 - spojnica, 111, 112 - ležajevi
Turbokompresor prikazan na sl. 1.59. dejstvuje na sledeći način:

- startovanjem pogonskog motora, preko spojnice 10 i vratila 6, snaga obrtnog
kretanja se prenosi na radna kola 21, 22, 23, 24, 25 i 26, turbokompresora;
- pri obrtanju radnih kola njihove lopatice zahvataju gasoviti radni fluid i, u toku
dinamičke interakcije, potiskuju ga kroz svoje međulopatične kanale prema periferiji

radnih kola, ubrzavajući ga pri, tom i povećavajući mu strujnu energiju;
- prilikom prolaska kroz radna kola menja se opšti pravac kretanja delića
gasovitog radnog fluida u odnosu na obimsku koordinatu i raste im moment količine
kretanja;
- nakon izlaska iz radnih kola delići gasovitog radnog fluida nastavljaju da se
kreću prema zakolima 31, 32, 33, 34 i 35 po trajektorijama koje imaju oblik zavojnica i koje
se u meridijanskoj ravni turbpokompresora vide kao linije koje imaju približno radijalan
položaj prema osi radnog kola;
- u lopatičnim zakolima, zbog smanjivanja obimskih komponenti brzina i
povećanja protočnih preseka, delići gasovitog radnog fluida se usporavaju i u gasnoj masi
povećava pritisna na račun kinetičke energije da bi joj se omogućilo da sa malim
hidrauličkim gubicima nastavi svoje kretanje kroz naredne protočne organe
turbokompresora;
- po izlasku iz međulopatičnih kanala zakola 31, 32, 33, 34 i 35, delići gasovitog
radnog fluida nastavljaju kretanje kroz bezlopatične osnosimetrične kolenaste kanale, u
kojima, gledano u meridijanskoj ravni turbokompresora, menjaju svoj globalni pravac
kretanja za 180o (pri čemu im trajektorije i dalje imaju oblik logaritamske spirale koja
zaklapa veliki ugao u odnosu na obimsku kordinatu);
- delići gasovitog radnog fluida, zatim, nastavljaju da se centripetalno kreću
prema ulazima u naredna lopatična radna kola kroz međulopatične kanale pretkola 42, 43,
44, 45, i 46, čije su lopatice tako postavljene da ih primaju sa najmanjim udarnim
hidrauličkim gubicima i da ih na svom izlazu usmeravaju tako da narednim radnim kolima
prilaze na približno isti način kao što prilaze ulazu u prvo radno kolo 21, kome gasoviti
radni fluid pritiče iz usisne spirale 8, kroz lopatično pretkolo 41;
- po izlasku iz bezlopatičnog zakola 36, koje se nalazi iza poslednjeg radnog kola
26, gasna masa nastavlja svoje kretanje prema potrošaču, kroz sabirnu spiralu 5,
difuzorsko potisno grlo 7 i potisni cevovod;
- na ulazu u lopatični venac prvog radnog kola 21, zbog potiskivanja gasovitog
radnog fluida prema periferiji, javlja se potpritisak u struji fluida;
- pod uticajem proizvedenog potpritiska, koji se kroz lopatično pretkolo 41, usisnu
spiralu 8, usisno grlo 1 i usisni cevovod, prenosi u okolinu, gasoviti radni fluid iz okoline
pritiče lopatičnom vencu prvog radnog kola 21, doklegod se ono obrće, i na taj način se
uspostavlja neprekinuti strujni tok između okoline i potrošača.
Višestepeni turbokompresor, prikazan na sl. 1.59., ima mogućnost regulisanja
svojih radnih karakteristika uz pomoć regulacionog leptira 9.
1.3.1.1.6. Ventilatori
Ventilator je niskopritisni turbokompresor koji ostvaruje male vrednosti

natpritiska na svom izlazu.
Odnos vrednosti apsolutnog pritisaka na izlazu i ulazu ventilatora kreće se u
granicama od 1,05 do 1,07.
Zbog toga što se pritisak u gasovitom radnom fluidu malo menja od ulaza u
ventilator do izlaza iz njega, zanemarljivo malo se menjaju temperatura i gustina tog
fluida. Ta činjenica omogućava da se ventilatori proračunavaju po istim algoritmima kao i
turbopumpe.
U praksi se najčešće sreću radijalni i dobošasti ventilatori, a služe za transport
gasova (najčešće vazduha) na kratke distance, i to, obično, iz okoline u kojoj vlada
atmosferski pritisak u okolinu u kojoj, takođe, vlada atmosferski pritisak.
Sl. 1.60. Aksijalni ventilator

a - izvođenje bez lopatičnog zakola, b - izvođenje sa lopatičnim zakolom,
1 - aksijalno radno kolo, 2 - kućište, 3 - lopatično zakolo
Na sl. 1.60. prikazane su dve konstrukcije aksijalnih ventilatora, a na sl. 1.61.

dobošasti ventilator.
Aksijalni ventilatori imaju, najčešće, veoma jednostavnu konstrukciju, koju čine
aksijalno radno kolo i cilindrično kućište, a nekima se dodaje lopatično zakolo i/ili pretkolo.
Dobošasti ventilator pripada klasi radijalnih turbokompresora. Lopatice dobošastog
ventilatora su veoma kratke u radijalnom pravcu, veoma su brojne i počinju na prečniku koji
je malo manji od prečnika na kome završavaju, a njihova širina je velika.
1.3.1.1.7. Turboduvaljke
Turboduvaljka je turbokompresor koji ostvaruje srednje vrednosti natpritiska na

svom izlazu.
Odnos vrednosti apsolutnog pritisaka na izlazu i ulazu turboduvaljke kreće se u
granicama od 1,07 do 1,15, kada je izvođenje jednostepeno, odnosno od 1,15 do 3,5,

kada je izvođenje višestepeno.
Uobičajeno je da se turboduvaljkom naziva svaki nehlađeni turbokompresor.
Pri radu turboduvaljke pritisak u gasovitom radnom fluidu od ulaza do izlaza iz
nje, menja se znatno više nego u ventilatorima, pa se osetno menjaju temperatura i
gustina tog fluida. Zbog toga se pri proračunu turboduvaljki mora uzimati u obzir promena
temperature i gustine gasovitog radnog fluida, pa su proračunski algoritmi složeniji nego
kod turbopumpi.
Sl. 1.61. Dobošasti ventilator

1 - usisni otvor, 2 - dobošasto radno kolo, 3 - spiralno kućište, 4 - potisno grlo
Višestepeni turbokompresori prikazani na sl. 1.58. i sl. 1.59. predstavljaju

petostepene turboduvaljke različitih tipova konstrukcije, a na sl. 1.62. prikazana je
dvostepena centrifugalna turboduvaljka.
Turboduvaljka prikazana na sl. 1.62. namenjena je za protoke gasa od oko 70 000
[m3/h]. Bezlopatična zakola 51 i 52 imaju istu funkciju kao i lopatična zakola na sl. 1.59., s tim
što ne mogu da usporavaju struju fluida tako intenzivno kao što to mogu lopatična zakola.
1.3.1.1.8. Vakuumturbopumpe
Vakuumturbopumpe su namenjene za isisavanje gasova iz zaptivenih posuda sa

ciljem da se u njima ostvare potrebni potpritisci.
Funkcionalno gledano, vakuumturbopumpa je posebno projektovana
turboduvaljka kojom se vrši sabijanje gasovitih radnih fluida od pritisaka koji su niži od
atmosferskog na atmosferski pritisak.
Vakuumturbopumpama se ne mogu postići veliki potpritisci, pa se u tu svrhu
koriste drugačija konstrukcijska izvođenja vakuumpumpi.
Sl. 1.62. Meridijanski presek dvostepene centrifugalne turboduvaljke

1 - usisno grlo, 2 - usisna spirala, 31,32 - lopatična pretkola,
41,42 - centrifugalna radna kola, 51, 52 - bezlopatična zakola,
6 - sabirna spirala, 7 - potisno grlo, 8 - vratilo, 91,92 - reduktori,
101,102 - zaptivači, 111,112 ,113 ,114 ,115 - ležajevi, 12 - spojnica
1.3.1.1.9. Visokopritisni turbokmpresori
Ova vrsta turbokompresora služi za produkciju visokih vrednosti natpritiska na

svom izlazu.
Odnos vrednosti apsolutnog pritisaka na izlazu i ulazu koji visokopritisni
turbokompresori ostvaruju kreće se u granicama od 3,5 do 30.
Uobičajeno je da se visokopritisni turbokompresori izrađuju kao višestepeni i
imaju posebne sisteme za hlađenje.

Na sl. 1.63. i 1.64. prikazane su konstrukcije ove vrste turbokompresora.
U praksi se veoma često sreće jedna posebna vrsta visokopritisnih
turbokompresora koja je poznata pod imenom cirkulacioni turbokompresori (ovakvi
turbokompresori se nazivaju i cirkulacionim pumpama). Pritisci koje ostvaruju ovi
turbokompresori na svojim izlazima su veoma veliki jer rade sa natpritiscima na svojim
ulazima.
1.3.1.1.10. Nehlađeni turbokompresori
Zbog relativno malog prirasta temperature gasovitog radnog fluida prilikom

njegovog prolaska kroz protočne organe ventilatora i turboduvaljki, ove dve vrste
turbokompresora se ne snabdevaju sistemima za hlađenje jer, nije ugrožen njihov fizički
integritet, a i potrošači ne dobijaju vreo komprimovan gas.
1.3.1.1.11. Hlađeni turbokompresori
Pošto visokopritisni turbokompresor sabija gasoviti radni fluid u svojim protočnim

organima do vrlo visokih pritisaka, veoma raste temperatura gasa od ulaza do izlaza
turbokompresora.
Visoka radna temperatura komprimovanog gasa najčešće ne odgovara
potrebama tehnološkog procesa kome je namenjen, pa se mora hladiti do poželjnog
nivoa. Hlađenje turbokompresora vrši se i zbog toga što se na taj način smanjuje
angažovana snaga pogonske mašine.
S druge strane, visoka radna temperatura koja prati sabijanje gasa u
turbokompresoru prenosi se na sve njegove sastavne delove, pa celokupna konstrukcija
postaje izložena mogućoj fizičkoj dezintegraciji zbog pojave dodatnih termonapona, tako
da se visokopritisni turbokompresor mora hladiti i iz tog razloga.
Hlađenje visokopritisnog turbokompresora može se ostvariti hlađenjem kućišta,
ili međuhlađenjem. Ovaj drugi način mnogo češće se primenjuje u praksi, a svodi se na
to da se nakon izlaska iz jednog stupnja, ili grupe stupnjeva, gasoviti radni fluid izvodi
napolje, hladi izobarski u razmenjivaču toplote, a zatim uvodi u naredni stupanj, odnosno
grupu stupnjeva, turbokompresora.
Sl. 1.63. Visokopritisni sedmostepeni turbokompresor čije se kućište hladi,

1 - usisno grlo sa usisnom spiralom, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27 - lopatična pretkola,
31, 32, 33, 34, 35, 36, 37 - centrifugalna radna kola, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47 - lopatična zakola, 5 -
sabirna spirala, 6 - hladnjak, 7 - vratilo, 81, 82 - ležajevi, 9 - regulator pritiska, 10 - potisno grlo
Na sl. 1.63. prikazan je uprošćeni meridijanski presek jednog turbokompresora
čije se kućište hladi, a na sl. 1.64. konstrukcijski crtež jednog turbokompresora sa
međuhlađenjem.
Sl. 1.64. Visokopritisni trostepeni turbokompresor sa međuhlađenjem

1 - usisno grlo sa usisnom spiralom, 21, 22, 23 - lopatična pretkola,
31, 32, 33 - centrifugalna radna kola, 41, 42, 43 - sabirne spirale,
51, 52, 53, 54 - hladnjaci, 6 - vratilo, 71,72 – ležajevi
1.3.1.2. Zapreminski kompresori

U zapreminskim kompresorima pretvaranje mehaničkog rada u strujnu energiju
gasovitog radnog fluida ostvaruje se, kao i kod zapreminskih pumpi, periodičnom promenom
njihove radne zapremine. I radni organi koji vrše promene radnih zapremina ovih
kompresora dejstvuju na principu klipnog mehanizma, a mogu se konstruktivno izvoditi kao
klipovi, pokretne obrtne ploče, membrane i zupčanici.
Pod radnom zapreminom zapreminskog kompresora, kao i kod zapreminske
pumpe, podrazumevaju se ograničeni, izolovani, prostori koje obrazuju radni (pokretni)
organi kompresora sa ostalim nepokretnim konstrukcijskim delovima, a koji se tokom rada
periodično povećavaju i smanjuju, omogućavajući gasovitom radnom fluidu da, pri tom,
dolazi u kontakt sa usisnim, odnosno potisnim, kanalima kompresora.
Zapreminski kompresori mogu ostvariti manje protoke i veće radne pritiske nego
turbokompresori.
Osnovna klasifikacija zapreminskih kompresora data u sledećoj tabeli:
Zapreminski kompresori
Aksijalno-klipni Obrtno-klipni
izvršena je, kao i kod zapreminskih pumpi, prema principu stavljanja u pogon njihovih
radnih organa, dok se njihovo razvrstavanje prema sledećoj tabeli:
Zapreminski kompresori
Klipni Obrtno-krilni Zupčasti Membranski Zavojni
vrši na osnovu konstrukcijskih izvođenja tih radnih organa, tj. klipnih mehanizama.
Konstrukcijska svojstva i principi dejstva zapreminskih kompresora su slični
zapreminskim pumpama, s tim što se kod gasovitog radnog fluida u toku njegovog sabijanja
bitno menja radna temperatura i gustina, što proces čini nešto složenijim. Zbog toga se
neće na ovom mestu posebno objašnjavati principi dejstva svake od spomenutih klasa
zapreminskih kompresora jer su oni objašnjeni u odeljcima 1.3.1.3.1., 1.3.1.3.2.,
1.3.1.3.3.,1.3.1.3.4. i 1.3.1.3.5.
Na sl. 1.65. prikazan je klipni, na sl. 1.66. vijčani kompresor, na sl. 1.67.
membranski kompresor, a na sl. 1.68. obrtno-krilni kompresor.
S obzirom da zapreminski kompresori ostvaruju veoma velike pritiske, izlazne
temperature komprimovanog gasa mogle bi da dostignu veoma velike vrednosti. Visoke
temperature komprimovanog vazduha nisu, najčešće, poželjne kod krajnjih potrošača, a
nisu dobre ni za konstrukciju kompresora, jer izazivaju porast termičkih napona u
konstrukcijskom materijalu, pa se klasa visokopritisnih zapreminskih kompresora redovno
hladi, i to, uglavnom, hlađenjem kućišta na način objašnjen u odeljku 1.3.1.1.11.
Sl. 1.65. Dvostepeni klipni kompresor

1 - kolenasto vratilo, 2 - ležaj, 3 - kućište, 4 - klinjača, 5 - hladnjak vazduha prvog stupnja, 6 - potisni
ventil prvog stupnja, 7 - kanal za dovod rashladne vode drugom stupnju, 8 - usisni ventil prvog
stupnja, 9 - prečistač vazduha, 10 - prelivno koleno prvog stupnja, 11 - hladnjak vazduha prvog
stupnja, 12 – zamajac
Sl. 1.66. Vijčani kompresor

1 - kućište, 2 - pogonski vijčani zupčanik, 3 - gonjeni vijčani zupčanik
Sl. 1.67. Membranski kompresor

1-potisno grlo, 2-keramička pregrada, 3-membrana, 4-ulje, 5-klip, 6-cilindar, 7-klipnjača, 8-usisno grlo
Sl. 1.68. Obrtno-krilni kompresor
1.3.1.3. Strujni kompresori

Strujni kompresori rade na potpuno istom principu kao i strujne pumpe.
Uz pomoć strujnih kompresora ne mogu se postići veliki radni pritisci, ali zbog
velikih brzina koje se mogu pojaviti lokalno, recimo u kompresorskim mlaznicima, može da
dođe do značajnih promena lokalnih temperatura u radnom i transportovanom gasovitom
fluidu. Strujanja fluida na tim lokalitetima imaju, inženjerski gledano, adijabatski karakter, pa
su energijski procesi u strujnim kompresorima nešto složeniji nego u strujnim pumpama.
Uobičajena klasifikacija strujnih kompresora data je u sledećoj tabeli:
Strujni kompresori
Ejektori Injektori
Principi rada ejektora i injektora objašnjeni su u odeljcima o strujnim pumpama
1.2.1.4.1.1. i 1.2.1.4.1.2., s tim što su, za razliku od strujnih pumpi, u ovom slučaju i radni i
transportovani fluid u gasovitom stanju.
1.3.2. Toplotni motori

U toplotnim motorima se vrši pretvaranje strujne energije gasovitog radnog fluida u
mehanički rad.
Prema principu dejstva, toplotni motori se najčešće klasifikuju na način
prikazan u sledećoj tabeli:
Toplotni motori
Toplotne turbine Motori SUS
Konstrukcijska svojstva i principi rada toplotnih turbina izloženi su u odeljku
1.3.2.1., a motori SUS neće biti razmatrani, jer se oni detaljno izučavaju u posebnim
univerzitetskim kursevima.
1.3.2.1. Toplotne turbine

Toplotne turbine su turbomašine u kojima se strujna energija gasovitog radnog
fluida pretvara u mehanički rad. Taj proces se vrši u radnim kolima u toku dinamičke
interakcije njihovih lopatica i mase gasovitog radnog flida koja protiče kroz njihove
međulopatične kanale.
U toplotnoj turbini se gasoviti radni fluid širi (tj. ekspandira), pa mu, zbog dejstva
elastičnih sila među molekulima, opada temperatura od ulaza do izlaza tubine. S druge
strane, zbog rada sila trenja, na putu kroz protočne organe toplotne turbine, raste
temperatura tog gasovitog radnog fluida. Međutim, pad temperature usled ekspanzije je
znatno veći nego porast temperature usled dejstva sila trenja, pa je u rezultatu radni
proces u turbinama praćen padom temperatura gasovitog radnog fluida, i to sve više što
je ulazni pritisak viši.
Toplotne turbine se najčešće koriste za pogon generatora u termoelektranama,
letilica i plovnih objekata.
Osnovna klasifikacija toplotnih turbina i kriterijumi po kojima je izvršena, dati su u
sledećoj tabeli:
Toplotne turbine
Kriterijum klasifikacije: Vrsta gasovitog radnog fluida čija se strujna energija u turbini
pretvara u mehanički rad
Parne Gasne
Kriterijum klasifikacije: Broj radnih kola smeštenih na vratilu turbine
Jednostepene Višestepene
Krterijum klasifikacije: Vrsta strujne energije koja je dominantna u procesu pretvaranja
strujne energije u mehanički rad u turbini

Akcijske Reakcijske Kombinovane
Kriterijum klasifikacije: Glavni pravac strujanja radnog flida u radnom kolu, projektovan na
meridijansku ravan turbine
Aksijalne Poluaksijalne Radijalne
a konstrukcijska svojstva i principi njihovog rada izloženi su u odeljcima počev od
1.3.2.1.1. pa zaključno sa 1.3.2.1.10.
1.3.2.1.1. Parne turbine
Parne turbine pretvaraju strujnu energiju pare, uglavnom vodene, u mehanički

rad. One uvek rade u okviru parnog postrojenja, u kome ulogu izvora strujne energije za
vodenu paru ima ložište kotlovskog postrojenja, ili, pak, fisioni nuklearni reaktor. U ložištu,
odnosno reaktoru, proizvodi se toplota, koja u kotlovskom postojenju pretvara vodu u
vodenu paru. Vodena para visoke temperature i pritiska vodi se iz kotla u parnu turbinu u
kojoj vrši mehanički rad, a zatim, dalje, sa smanjenom strujnom energijom, koristi u
tehnološkim procesima. Razlozi racionalnog odnosa prema energiji uslovaljavaju da se,
na kraju, sva nepotrošena vodena para, kao kondenzat, vrati u kotao.
Isti ti razlozi racionalnog odnosa prema energiji uslovljavaju i različta
konstrukcijska rešenja parnih turbina. Tako, naprimer, ako je u tehnološkom procesu
potrebna vodena para različitih pritisaka, ona se može izvoditi iz parne turbine i pre
izlaska iz turbine kao celine na jednom, ili više mesta, posle prolaska kroz jednu, ili više
grupa turbinskih stupnjeva. Saglasno tome u praksi se razlikuju kondenzacione turbine
sa protivpritiskom, kondenzacione turbine sa oduzimanjem pare i kondenzacijom i
turbine sa oduzimanjem pare i protivpritiskom.
Pod pojmom kondenzaciona parna turbina podrazumeva se ona turbina na čijem
se izlazu vodena para pojavljuje u obliku kondenzata.
Termodinamički ciklus po kome radi postrojenje u kome dejstvuje parna turbina
naziva se Rankin-Klauzijusovim ciklusom.
Pored parnih turbina kod kojih je radni fluid vodena para, rađene su, doduše u
veoma malom broju, turbine i postrojenja sa freonovom i živinom parom.
Parne turbine se najviše koriste u termocentralama za pogon elektrogeneratora.
Na sl. 1.70. i sl. 1.71. prikazana su dva tipa parnih turbina.
1.3.2.1.2. Gasne turbine
Gasne turbine pretvaraju u mehanički rad strujnu energiju gasovitih produkata

sagorevanja tečnog goriva u komprimovanom vazduhu. Izvori strujne energije za gasnu
Sl. 1.69. Avionska gasna turbina tipa Rolls-Royce

1 - turbokompresorska aksijalna radna kola, 2 - ćelije za sagorvanje tečnog goriva,
3 - turbinska aksijalna radna kola
smešu su tzv. ćelije za sagorevanje, u koje se pomoću visokopritisnih turbokompresora

ubacuje komprimovan vazduh i ubrizgava tečno gorivo. U ćelijama za sagorevanje
raspršeno gorivo sagoreva u komprimovanom vazduhu, usled čega pritisak i temperatura
produkata sagorevanja naglo rastu. Gasoviti produkti sagorevanja se, zatim, uvode u
gasnu turbinu u kojoj se strujni rad gasovitih produkata sagorevanja pretvara u mehanički
rad. Deo proizvedenog mehaničkog rada koristi se za pogon visokopritisnog
turbokompresora koji je spregnut sa gasnom turbinom i snabdeva je komprimovanim
vazduhom, a deo rada se koristi za pogon eletrogeneratora, ili propelera.
Ralozi racionalnog odnosa prema energiji uslovaljavaju da se gasoviti produkti
sagorevanja nakon izlaska iz gasne turbine, koriste za predgrevanje svežeg vazduha koji
se visokopritisnim turbokompresorom ubacuje u ćelije za sagorevanje.
Termodinamički ciklus po kome radi postrojenje u kome dejstvuje gasna turbina
naziva se Džulovim ciklusom.
Kada se gasne turbine koriste za za pogon letilica, ili plovnih objekata, onda se
one agregatiraju i imaju veoma zbijenu konstrukciju. Na sl. 1.69. prikazana je takva gasna
turbina.
1.3.2.1.3. Jednostepene toplotne turbine
Jednostepenim toplotnim turbinama nazivaju se one toplotne turbine koje

poseduju samo jedno radno kolo.
Na sl. 1.70. prikazan je uprošćeni crtež jednostepene toplotne turbine.
1.3.2.1.4. Višestepene toplotne turbine
Višestepenim toplotnim turbinama nazivaju se one toplotne turbine koje na

vratilu imaju više lopatičnih radnih kola.
Višestepene toplotne turbine su češće u primeni od jednostepenih.
Na sl. 1.71. prikazan je uprošćeni crtež višestepene toplotne turbine.
1.3.2.1.5. Akcijske toplotne turbine
Razmena energije između gasovitog radnog fluida i radnog kola u akcijskoj

toplotnoj turbini ostvaruje se na račun dinamičke interakcije mlaza koji ističe iz jednog, ili
više specijalno profilisanih mlaznika i napada lopatice radnog kola koje su ravnomerno
raspoređene po njegovom obimu. U toku interakcije mlaza i lopatica, mlaz gasovitog radnog
fluida skreće i vrši promenu svoje količine kretanja, što se manifestuje pojavom obimske sile
na radnom kolu i njegovim obrtanjem oko ose simetrije.
Sl. 1.70. Uprošćen meridijanski polupresek

jednostepene aksijalne akcijske toplotne turbine
1 - dovodni kanal, 2 - lopatice pretkola, 3 - radno kolo, 4 -odvodni kanal, 5 – vratilo
Mlaznici u akcijskim toplotnim turbinama se, dosta često, projektuju u obliku

nepokretnih lopatičnih venaca pretkola, pri čemu se njihovi međulopatični kanali oblikuju kao
Lavalovi mlaznici. To se čini da bi se ubrzavanjem gasovitog radnog fluida do nadzvučnih
brzina, što više, podigla kinetička energija fluida na izlazu iz pretkola.
Za akcijske toplotne turbine je karakteristično da gasoviti radni fluid ekspandira,
uglavnom, u međulopatičnim kanalima turbinskog pretkola, dok je ekspanzija u
međulopatičnim kanalima radnog kola veoma mala.
Na sl. 1.70. prikazan je uprošćen crtež jednostepene akcijske toplotne turbine.
1.3.2.1.6. Reakcijske toplotne turbine
Reakcijskim toplotnim turbinama nazivaju se one turbine u kojima se razmena

energije između gasovitog radnog fluida i radnog kola turbine ostvaruje, pretežno, na račun
promene pritiska u struji gasa koji protiče kroz radno kolo. Pritom je pritisak u gasovitom
radnom fluidu na ulazu u radno kolo veći nego pritisak na izlazu iz radnog kola, što govori
da se gasovita masa usporava, i da je proces pretvaranja strujnog u mehanički rad praćen
pojavom inercijskih (reaktivnih) sila.
U međulopatičnim kanalima radnog kola reakcijske toplotne turbine gasoviti radni
fluid menja svoju brzinu i po intenzitetu i po pravcu, što uzrokuje promenu momenta količine
kretanja gasovite mase koja protiče kroz radno kolo, što se manifestuje obrtanjem tog
radnog kola.
Sl. 1.71. Uprošćen meridijanski polupresek četvorostepene aksijalne

reakcijske toplotne turbine
1 - dovodni kanal, 21 - lopatično pretkolo, 22, 23, 24 - lopatična pretkola/zakola,
31, 32, 33, 34 - radna kola, 4 - sabirna spirala, 5 – vratilo
Za reakcijske toplotne turbine je karakteristično da gasoviti radni fluid ekspandira i

u međulopatičnim kanalima turbinskog pretkola, i u međulopatičnim kanalima radnog kola.
Na sl. 1.71. prikazan je uprošćen crtež višestepene reakcijske toplotne turbine.
1.3.2.1.7. Kombinovane toplotne turbine
Kombinovanim se nazivaju one višestepene toplotne turbine koje na vratilu imaju i

akcijska i reakcijska radna kola, odnosno turbinske stupnjeve.
Najčešće se u kombinovanoj toplotnoj turbini nalazi samo jedan akcijski turbinski
stupanj, i to kao prvi, a iza njega slede reakcijski turbinski stupnjevi.
1.3.2.1.8. Aksijalne toplotne turbine
Ovu vrstu toplotnih turbina karakteriše činjenica da se kroz njihova radna kola
gasni delići kreću po putanjama za koje se može reći da čine osnosimetrične stujne površi
približno cilidričnog, ili blago koničnog, oblika, čije se ose simetrije poklapaju sa osama
radnih kola. Presek ovih strujnih površi sa meridijanskim ravnima turbina daje meridijanske
strujnice koje su približno paralelne, ili blago nagnute u odnosu na osu radnog kola.
Sl. 1.72. Radna kola aksijalnih toplotnih turbina

a - radno kolo parne turbine, b - radno kolo parne turbine, v - radno kolo parne turbine, g - radno kolo
gasne turbine, d - radno kolo parne turbine
U praksi se odomaćilo korišćenje aksijalnih toplotnih turbina u veoma širokom

dijapazonu radnih pritisaka i protoka gasovitog radnog fluida, tako da se drugi tipovi
toplotnih turbina retko mogu sresti u savremenim termoenergetskim postrojenjima.
Na sl. 1.72. prikazani su različiti tipovi radnih kola aksijalnih toplotnih turbina.
Radno kolo a, prikazano na sl. 1.72., predviđeno je za korišćenje strujne energije
gasovitog radnog fluida koji ima veoma veliki pritisak i mali protok, dok je radno kolo d,
predviđeno za najmanje radne pritiske i najveće protoke. Radni parametri (pritisak i protok
gasovitog radnog fluida) koji najviše odgovaraju radnim kolima b, v i g, (sl. 1.72.) nižu se
redosledno, prateći trend promene radnog pritiska i protoka za koje su projektovana radna
kola a i d.
1.3.2.1.9. Poluaksijalne toplotne turbine
Ovu vrstu toplotnih turbina karakteriše činjenica da se kroz njihova radna kola delići
gasovitog radnog fluida kreću po putanjama za koje se može reći da obrazuju
osnosimetrične strujne površi necilindričnog oblika čije se ose simetrije poklapaju sa osama
obrtanja radnih kola. Presek ovih strujnih površi sa meridijanskim ravnima toplotnih turbina
daje merdijanske strujnice čiji je opšti položaj u odnosu na osu obrtanja radnog kola
poluaksijalan.
Poluaksijalne toplotne turbine se veoma retko koriste u termoenergetskim
postrojenjima.
1.3.2.1.10. Radijalne toplotne turbine
Radijalne toplotne turbine karakteriše činjenica da se kroz njihova radna kola delići
gasovitog radnog fluida kreću po zavojnim putanjama za koje se može reći da obrazuju
strujne površi približno ravanskog karaktera, i koje su skoro normalno pozicionirane u

odnosu na ose njihovih radnih kola. Presek ovih strujnih površi sa meridijanskim ravnima
toplotnih turbina daje merdijanske strujnice čiji je opšti položaj u odnosu na osu obrtanja
radnog kola približno radijalan, tj. normalan na tu osu.

02 - Napor Hidraulične Turbomašine I Karakteristike Cevovoda

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

02 - Napor Hidraulične Turbomašine I Karakteristike Cevovoda

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Analiza principa dejstva i konstrukcijskih izvođenja ...

1. ANALIZA PRINCIPA DEJSTVA I KONSTRUKCIJSKIH IZVOĐENJA

1.1. PRINCIPI DEJSTVA HIDRAULIČNIH I TOPLOTNIH MAŠINA

Hidraulične i toplotne mašine služe za pretvaranje mehaničkog rada u strujnu

1.1.1. Grafičko prikazivanje tokova rada (energije) u hidrauličnim i

jasno definisanim granicama i ulazima i izlazima za masenu i energetsku komunikaciju

1.1.1.1. Grafičko prikazivanje toka rada (energije) u hidrauličnim i

1.1.1.2. Grafičko prikazivanje toka rada (energije) u hidrauličnim i

1 42 52 Sl. 1.1. Grafički prikaz toka rada (energije)

Sl. 1.2. Grafički prikaz toka rada (energije)

Najčešće se pod energijskim izvorom kod hidrauličnih mašina koje pretvaraju

U drugom slučaju, energijski izvor smešten je unutar radnog prostora toplotne

1.1.2. Tehnički principi dejstva hidrauličnih i toplotnih mašina

1.1.2.1. Zapreminski princip dejstva

Zapreminski princip dejstva hidrauličnih i toplotnih energetskih mašina zasnovan

1.1.2.2. Hidrodinamički princip dejstva

Hidraulične, ili toplotne, mašine koje funkcionišu na bazi hidrodinamičkog

Kada se kretanje fluidnog delića u radnom kolu hidraulične, ili toplotne,

Treba napomenuti da se ose z relativnog i apsolutnog cilindričnog koordinatnog

Posmatrano iz apsolutnog cilindričnog koordinatnog sistema, na svaki fluidni

gde je (videti izraze (B.25), (B.26) i (B.27) u Prilogu B):

1.1.2.3. Strujni princip dejstva

U tehničkoj praksi strujni princip dejstva je ređe u upotrebi od zapreminskog, ili

Radni fluid, koji poseduje veliku strujnu energiju, dovodi se do mlaznika 2 i u

1.1.2.4. Zajedničke karakteristike zapreminskog, hidrodinamičkog i

1.2. HIDRAULIČNE MAŠINE

Hidrauličnim mašinama nazivaju se energetske mašine u čijim se radnim

Pumpama se nazivaju one hidraulične mašine u kojima se dovedeni mehanički

Turbopumpe su turbomašine u kojima se mehanički rad, posredstvom radnog

Pretvaranje mehaničkog rada u strujnu energiju radne tečnosti vrši se u radnom

1.2.1.1.1. Aksijalne turbopumpe

Aksijalne turbopumpe namenjene su za snabdevanje potrošača koji zahtevaju

- nakon izlaska iz radnog kola delići tečnosti nastavljaju da se kreću dalje, po

1.2.1.1.2. Poluaksijalne turbopumpe

Poluaksijalne (aksijalno-radijalne) turbopumpe namenjene su za snabdevanje

Sl. 1.10. Jednostepena poluaksijalna turbopumpa konzolnog tipa

Principska konstrukcija poluaksijalne turbopumpe data je na sl. 1.10.

1.2.1.1.3. Radijalne turbopumpe

Radijalne turbopumpe namenjene su za snabdevanje potrošača koji zahtevaju

Sl. 1.11. Jednostepena radijalna turbopumpa konzolnog tipa

1.2.1.1.4. Jednostepene turbopumpe

Osnovna odlika jednostepene turbopumpe je u činjenici da se na vratilu takve

1.2.1.1.5. Višestepene turbopumpe

Višestepena turbopumpa karakteristična je po tome što se na njenom vratilu

Sl. 1.12. Meridijanski presek šestostepene centrifugalne turbopumpe

1.2.1.1.6. Turbopumpe sa usisnim grlom

1.2.1.1.7. Turbopumpe sa usisnim spiralom

Radno kolo turbopumpe sa usisnom spiralom najčešće se nalazi između

Sl. 1.13. Meridijanski presek jednostepene dvostrujne turbopumpe

1.2.1.1.8. Nesamousisne turbopumpe

Ako nema specijano konstrukcijsko izvođenje koje omogućava povlačenje radne

1.2.1.1.9. Samousisne turbopumpe

Samousisne turbopumpe mogu da započnu normalan rad iako im usisni

Sl. 1.14. Samousisna sanitarna turbopumpa (faze rada)

Trajanje druge faze srazmerno je dužini i prečniku usisnog cevovoda, i obično

1.2.1.1.10. Vodne turbopumpe

Vodne turbopumpe su namenjene za transport vode i najčešće se primenjuju u

1.2.1.1.11. Uljne turbopumpe

Uljne turbopumpe su namenjene za transport raznih vrsta ulja. Pošto su ulja

1.2.1.1.12. Hemijske turbopumpe

Hemijske turbopumpe se upotrabljavaju za transport hemijski agresivnih

1.2.1.1.13. Kondenzatne turbopumpe

Kondenzatne turbopumpe se koriste za transport kondenzata vodene pare u