Универзитет у Београду

Грађевински факултет
Одсек за геодезију и геоинформатику

Поступак спровођења промене права својине у

катастру непокретности

Синтезни пројекат

Београд, 2015.
 Универзитет у Београду
Грађевински факултет
Одсек за геодезију и геоинформатику

Поступак спровођења промене права својине у

катастру непокретности
Синтезни пројекат

Предмет: Катастар непокретности 1

Ментор: Доц. др Рајица Михајловић, дипл. геод.
инж. Кандидат: Филип Филиповић 1002/12

Комисија за одбрану:
1. Доц. др Рајица Михајловић
2. Доц. др Стеван Марошан
3. Асис. мр Младен Шошкић
 Садржај

Увод ................................................................................................................. 1
1. Уопштено о катастру непокретности ...................................................... 3
1.1 Дефиниција катастра непокретности .................................................. 3
1.2 Приказ историјата катастра непокретности у Србији ........................ 4
1.3 Значај поузданог катастра непокретности .......................................... 6
1.4 Преглед законске регулативе везане за катастар непокретности ..... 6
1.5 Надлежности и одговорности везане за успостављање и
одржавање катастра непокретности .................................................. 7

2. Одржавање катастра непокретности Републике Србије .................... 8

2.1 Задаци из делокруга одржавања катастра непокретности ................. 11

2.1.1 Непокретност и власништво ....................................................... 12

2.1.2 Одржавање података/информација о катастарским парце-

лама .............................................................................................. 13

2.1.3 Одржавање података/информација о објектима и посебним

деловима објеката ....................................................................... 15

2.1.4 Одржавање информација/података о стварним правима на

непокретностима ........................................................................ 17

2.2 Промене које се региструју у катастру непокретности ................... 19

2.3 Промене информација у катастру непокретности .......................... 21

2.4 Значај правовременог ажурирања података у катастру

непокретности ....................................................................................... 22
 3. Поступак спровођења промена права својине .................................... 25

3.1 Својина на непокретностима ................................................................ 26

3.1.1 Предбележба ............................................................................. 28

3.1.2 Забележба .................................................................................. 28

3.1.3 Исправа за упис ........................................................................ 30
3.2 Катастарски операт ................................................................................... 31
3.2.1 Садржај катастарских планова катастра непокретности ....... 32
3.2.2 Моделирање података катастра непокретности ................... 34
3.2.3 ,,Јединствена евиденција“ ...................................................... 37
3.3 Поступак спровођења промена права својине ........................................ 43

4. Закључак ...................................................................................................... 49
5. Литература ................................................................................................... 52

Прилози (1 – 13) ………………....…………………………………....……… 53

 Увод
Закон који регулише све аспекте промета непокретности на територији Републике
Србије је Закон о промету непокретности. ,,Промет непокретности јесте процес преноса
права својине на непокретности правним послом, уз накнаду или без накнаде.”1 У циљу
ефикасног и транспарентног функционисања процеса промета непокретности, неопходно
је постојање поузданог катастра непокретности.
У сврху успостављања поузданог катастра непокретности за територију Републике
Србије, изузев Косова и Метохије, у периоду од 2004. до 2012. године релизован је Пројекат
оснивања катастра непокретности. Након завршетка пројекта престали су да важе катастар
земљишта за чије вођење и одржавање је био надлежан Републички геодетски завод (у да-
љем тексту: РГЗ), и земљишнe књигe за чије вођење и одржавање су били надлежни опш-
тински судови у Републици Србији. У току пројекта, РГЗ се ангажовао на пословима:
- Израде дигиталног геодетског/катастарског плана;
- Одржавања катастра непокретности;
- Оснивања катастра водова (водоводна, канализациона, електроенергетска,
топловодна, пароводна, телекомуникациона, нафтоводна, гасоводна и дренажна
мрежа); и
- Свим другим пословима предвиђеним Законом.
На свим овим пословима били су ангажовани кадрови РГЗ у седишту РГЗ у Београду
и у Службама за катастар непокретности по локалним самоуправамa (у даљем тексту:
Служба за катастар непокретности). Један од позитивних резултата успостављеног катастра
непокретности односи се на то да грађани на поједине изводе (документе), као што су
уверења о подацима уписаним у катастар непокретности (Прилoг 1), или издавање преписа
(Прилoг 2) или извода из листа непокретности (Прилoг 3), не морају дугo да чекају; некада
се честo чекалo и по четрдесет или више дана, a сада све буде завршено за неколико дана.

Подаци катастра непокретности смештени су у компјутеризованој бази података којом

управља РГЗ. Грађани и правни субјекти који имају приступ интернету могу имати увид у
неке од податaкa о непокретностима и носиоцима права на њима путем јавног приступа
интернет порталу ,,knweb“ који је у ту сврху основао и чије одржавање води РГЗ. Кључ за
претраживање базе путем портала је назив локалне самоуправе у комбинацији са називом
катастарске општине и бројем парцеле, и/или адресом парцеле или објекта (Прилoг 4). Ре-
зултат претраживања је стандардизован извештај (Прилoг 5), који између осталог садржи:
- Број парцеле,
- Површину објекта или парцеле,
- Адресу објекта или парцеле,
- Начин коришћења земљишта или објекта,
- Врсту земљишта,

1
Закон о промету непокретности

1
 - Теретете на парцели,
- Забележбу парцеле, итд.
На овај начин значајно је смањен притисак на шалтере Служби за катастар непокретности.
Синтезни рад је настао као резултат стеченог знања у току обављања стручне праксе у
предузећу DataContext Д.О.О. Ваљево и РГЗ-у (Служби за катастар непокретности Ваљево).
Приликом обављања стручне праксе, акценат је био на упознавању и разумевању процеса и
процедура везаних за промет непокретности. Рад представља покушај да се на једноставан и
транспарентан начин дефинишу и објасне пре свега сегменти који се односе на најчешћи
облик промена у катастру непокретности - промена услед преноса права својине на земљи-
шту и објектима.

2
1. Уопштено о катастру непокретности

Како би се обезбедиле информације које доприносе економском и привредном раз-

воју заједнице, у свим земљама је неопходно постојање уредне евиденције о земљишту и
осталим непокретностима. Осим за опорезивање и у процесу трансакција непокретности,
катастар непокретности се у Републици Србији користи и за приватни и јавни сектор при
уређењу земљишта, за урбано и рурално планирање, управљање земљиштем и природним
ресурсима, као и у надзору над заштитом природне средине.

1.1 Дефиниција катастра непокретности

На основу Закона о државном премеру и катастру, Законa о промету непокретности,
и Закона о планирању и изградњи, под условом да на њима може постојати засебно право
својине, непокретностима се сматрају:

- Земљиште; термин се односи и на грађевине перманентно причвршћене (фикси-

ране) за површину или укопане у тло, на којима не може постојати засебно право
својине. Примери таквих грађевина су: ограда, приватни базен, приватни тениски
терен, сењак, вез за чамац, трап, бунар, и сл.;
- Зграде и посебни делови зграда; посебним деловима зграда сматрају се станови,
пословне просторије, гараже и гаражна места, и
- Други грађевински објекти, као што су поједини привредни објекти (индус-
тријски, трговачки, пољопривредни, туристички, и сл.), или објекти за спорт и
рекреацију;

,,Катастар непокретности је просторни информациони систем под управом

Републичког геодетског завода, који представља основни и јавни регистар о непокретнос-
тима и стварним правима на њима.”2 Дакле, катастар непокретности као јединствена евиден-
ција о непокретностима у Републици Србији, омогућава да се на једном месту евидентирају
сви подаци о земљишту и/или објектима, начину њиховог коришћења, правима и носиоцима
тих права на њима, итд. Катастар непокретности се практично може разумети као спој:

- Катастра земљишта,

- Земљишне књиге,
- Катастра зграда, и

- Катастра водова.

Катастар непокретности Републикe Србијe je осмишљен као модеран информациони

систем и један од подсистема Просторног информационог система Републике Србије (у да-
љем тексту: ПИСРС), који je успоставио, одржава и којим управља РГЗ. Овакав подсистем,
односно Просторни информациони систем катастра непокретностии (у даљем тексту:

2
Докторска дисертација, Стеван Марошан

3
ПИСКН) чине алфанумерички (име и презиме власника, површина и број парцеле, површи-
на објекaта и др.) и векторски графички подаци преузети са дигитализованих катастарских
планова.

1.2 Приказ историјата катастра непокретности у Србији

Почеци стварања свести о устројавању својинске евиденције о непокретностима у
Србији забележени су у периоду српских средњовековних државa и династије Немањића.
Најчешћи вид својинских евиденција из овог времена су повеље које су садржале податке o
феудалном власнику и описе граница земљиштa у његовом власништву преко природних
објеката. Оваквим повељама су феудалци, најчешће владари, завештавали своје поседе
углавном манастирима.

Србија, односно нека од српских држава први пут се помиње као краљевина 1217.
године када је Стефан (Немањић) Првовенчани крунисан, уз сагласност папе Хонорија III,
круном донетом из Рима, што је први акт утврђивања суверенитета над територијама у
поседу Стефана Првовенчаног и његових поданика. Евиденције о непокретностима из овог
периода су пре свега служиле за уписивање података о власништву и опису земљишта
појединаца, а у циљу утврђивања обавеза (,,пореза“) за његово коришћење. Први писани траг
о промету непокретности је из 1346. године и познат је као ,,Призренска тапија“ (Прилoг 6).
Документ је сачињен за време владавине цара Душана Силног (1331.-1355.) и у њему су
садржана:
- Имена учесника трансакције,
- Описи непокретности,
- Величине непокретности,
- Вредност непокретности изражена у сребру,
- Обавезе које се морају платити цару и цркви,
- Сведоци, и
- Потписи учесника трансакције.
Смрћу цара Душана долази до слабљења централне власти српске средњовековне
државе, а смрћу његовог сина, краља Уроша V (Урош Нејаки) дошло је до њене пропасти.
Убрзо затим Османлије су запоселе њене територије. Из овог периода нису пронађени доку-
менти о вођењу евиденције о непокретностима.

По завршетку II Српског устанка, 1815. године ограничена је власт Османлија над

српским територијама и основана је Кнежевина Србија, која ће као таква егзистирати до
1882. године. За време Кнежевине Србије долази до оснивања нових градова и насеља што
је захтевало постојање података о простору, а посебно о земљишту. Почеци активности из
домена премера и класирања земљишта у овом периоду везују се за иницијативу српског
књаза Милоша Обреновића покренуту на „Спасовској народној скупштини“ одржаној 1837.
године у Крагујевцу.

4
 Краљевина Србија проглашена је одлуком Народне скупштине и књажевом
прокламацијом 7. марта 1882. године и постојала је све до 1. децембра 1918. када је основано
Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Период од 1837. до 1918. године је посебно значајан
по многим активностима везаним за унапређење геодетске струке и премеравању земљишта,
а самим тим и квалитета евиденција о непокретностима и њиховом промету.

1919. године, основана је Генерална дирекција катастра Краљевства Срба, Хрвата и

Словенаца, чији је задатак био одржавање премера и катастра земљишта. Исте године, због
потребе прецизнијег одређивања пореза у држави, израђен је нацрт Закона о катастру, којим
је требало створити бољу евиденцију о непокретностима и њено одржавање кроз уједињење
земљишне књиге и катастра земљишта. Овај концепт је у потпуности заживео тек након
2009. године.

1929. године у Краљевини Југославији забележени су први преговори геодета око

јединственог вођења катастра земљишта и земљишне књиге, која је постајала све
неажурнија због слободне воље власника да непокретност евидентира или не. Законом о
Земљишним књигама Краљевине Југославије из 1930. године и његовим изменама и
допунама објављеним 1931. године створена je обавеза уписивања непокретности у
регистар који се састојао од главне књиге и збирке исправа. Циљ је био да земљишна књига
прати катастар земљишта, али резултати су остварени за мањински део територије земље.
У неким општинама централне Србије где није постојала својинска евиденција или нису
формиране земљишне књиге, доношењем Закона о издавању тапија 1930. године, била је
формирана и одржавана тапијска књига, при чему се право власништва на непокретности-
ма остваривало уписом у тапијске књиге.

После 1945. године, као последица одузимања имовине од стране државе, у Србији је
вођена делимична и непотпуна евиденција о непокретностима, док у неким крајевима земље
није постојала никаква евиденција. Социјалистичка Федеративна Република Југославија,
(СФРЈ) 1976. године покреће припреме и започињање обједињавања евиденција о
непокретностима (катастар земљишта и земљишне књиге). Овакав модел није био прихваћен
у СР Словенији и СР Хрватској, pa je 1988. године у Народној скупштини СР Србије усвојен
Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима. У спровођењу
овог закона појављују сe разни проблеми (неорганизовано одржавање државног премера,
катастра земљишта и др.).

1992. године у Републици Србији усваја се нови Закон о државном премеру и катастру
и уписима права на непокретностима, на коме су неколико пута извршене измене и допуне,
међу којима су најбројније, и за оснивање модерног катастра најзначајније промене
извршене 1996. године.

Народна скупштина Републике Србије 2009. године усвојила је Закон о државном

премеру и катастру. Закон је доживео измене и допуне усвојене 2010. и 2013. године. Ови
законски акти и резултати Пројекта оснивања катастра непокретности за територију
Републике Србије треба да омогуће успостављање поузданог и ефикасног катастра непо-
кретности за целу њену територију.

5
1.3 Значај поузданог катастра непокретности

Како је већ раније наведено, подаци катастарских евиденција имају велики значај за
економски и привредни развој државе. Самим тим, подаци односно информације КНРС,
морају бити тачни(e), ажурни(e), структурирани(e), организовани(e), интeгрисaни и увек и
на ефикасан начин доступни корисницима.
Поузданим катастром непокретности сматра се катастар непокретности који је:
- Тачан,
- Ажуран,
- Доступан корисницима,
- Модеран, и
- Информатички подржан.

У претходном периоду, неки од уочених проблема евидентирања непокретности у

Републици Србији били су:
- Управљање подацима о непокретностима у надлежности више институција,
- Неусаглашеност података у евиденцијама у односу на стварно стање на терену,
- Истовремено чување података на више места,
- Подаци у аналогном облику,
- Нередовно ажурирање података, итд.

Успостављање, адекватно одржавање и управљање информационим системом катастра

непокретности Републике Србије јесте начин за превазилажење како горе поменутих, тако и
других мањкавости и/или проблема везаних за вођење евиденције и коришћење информација
о непокретностима. Тиме је омогућено да се у катастру непокретности остварују бржи и
транспарентни процеси, чиме се постиже ефикасније функционисање институција којима су
подаци о непокретностима од значаја, али пре свега се излази у сусрет све већем броју
корисника катастра непокретности.

1.4 Преглед законске регулативе везане за катастар

непокретности
Закон којим се уређује катастар непокретности, државни премер, катастар водова и
уписи права на непокретностима јесте Закон о државном премеру и катастру. Поред овог
закона, обавезе РГЗ-а произилазе из Закона о планирању и изградњи и Закона о хипотеци.
Како у Републици Србији постоји око 1,3 милиона бесправно изграђених објеката3, потребно
је напоменути да је 2013. године усвојен Закон о посебним условима за упис права својине
на објектима изграђеним без грађевинске дозволе. Циљ усвојених законских решења јесте
стварање услова за упис права власништва бесправно изграђених објеката, чиме се постиже
правна сигурност у евентуалтном промету.

3
Објекти изграђени без грађевинске дозволе, који се користе без употребне дозволе

6
 У току је расправа о Нацрту закона о озакоњењу нелегалних објеката и за очекивати
је да ће усвајањем овог закона бити прецизиране неке од постојећих и утврђене додатне
одговорности и надлежности Републичког геодетског завода.

На организацију пoдaтaкa и начин одржавања катастра непокретности Републикe

Србијe има утицај и Закон о промету непокретности.

1.5 Надлежности и одговорности везане за успостављање и

одржавање катастра непокретности

Према Закону о државном премеру и катастру, обавезa оснивања и одржавања катаст-

ра непокретности налазе се у надлежности РГЗ-а. Дакле, РГЗ, однoснo Сектор за катастар
непокретности РГЗ -а надлежан је за обављање следећих послова:
- Оснивање катастра непокретности,
- Одржавање и обнова катастра непокретности,
- Праћење реализације радова на одржавању и обнови катастра непокретности, и
- Праћење и унутрашња контрола над радом Служби за катастар непокретности.

Из напред побројаних надлежности проистиче да је РГЗ одговоран за оснивање, одржавање

и управљање поузданим катастром непокретности Републике Србије.

7
2. Одржавање катастра непокретности Републике Србије

Према информацијама и сазнањима доступних са веб-сајта РГЗ и/или из контаката са

службама и/или припадницима Републичког геодетског завода, циљеви Пројекта оснивања
катастра непокретности у Републици Србији били су:
- Изградња ефикаснијег система уписа права на непокретностима,
- Смањење трошкова трансакција (купо-продаје) непокретности, и
- Допринос развоју тржишта непокретности.

Решењима која РГЗ објављује на свом веб-сајту (http://www.rgz.gov.rs/reg-opstina/) по-

тврђује се оснивање катастра непокретности по општинама, односно катастарским општи-
нама (у даљем тексту: КО) у Републици Србији. Даном доношења решења о потврђивању
оснивања катастра непокретности за сваку КО, започела је фаза његовог одржавања. На гра-
фиконима који следе приказана је динамика оснивања катастра непокретности током реали-
зације пројекта.

Слика 1: Преглед основаних КН (изражен бројет KO) од 1992. до 2012. у РС

8
 Слика 2: Преглед основаних КН (изражено у %, od 1992. до 2012.) у Републици Србији

Иако су подаци и информације koje je РГЗ-а објављивао током и након 2012. године
наговештавали да оснивање катастра непокретности није завршено за занемарљив број КО у
Републици Србији, скорашњи подаци РГЗ-а у виду објављених решења о потврђивању
оснивања катастра непокретности, указују да оснивање и даље траје. Последње решење о
потврђивању катастра непокретности које је објавио РГЗ 9.9.2015. године односи се на опш-
тину Смедерево, односно КО Водањ.

,,Катастарска општина је територијална јединица, која, по правилу, обухвата подручје

једног насељеног места, за коју се законом утврђује назив, и која представља основну
јединицу за коју се врши катастарски премер и оснива, обнавља и одржава катастар
непокретности.“4 У Републици Србији постоји 4521 катастарска општина, а за одржавање
њихових катастара непокретности, РГЗ, са седиштем у Београду, има на располагању и:
- 38 служби за катастар непокретности (градови), и
- 90 одсека за катастар непокретности (општине).

Преглед служби и одсека за катастар непокретности РГЗ-а са основним информацијама може

се пронаћи на следећој интернет адреси:

http://www.rgz.gov.rs/rgz_find.asp?MenuID=none&LanguageID=1

4
Закон о државном премеру и катастру

9
Слика 3: Прегледна карта служби за KН Републике Србије

10
2.1 Задаци из делокруга одржавања катастра непокретности
Катастар непокретности Републике Србије (у даљем тексту: КНРС), осмишљен је као
просторни информациони систем заснован (у даљем тексту: ПИС) на рачунарској
технологији, у коме се врши:
- Прикупљање,
- Креирање,
- Обрада,
- Анализа,
- Интеграција,
- Визуелизација,
- Размена,
- Публиковање, и
- Архивирање просторних и географских података.

Успостављање овако садржајног и комплексног просторног информационог система

омогућава примена савремених технологија, као што су:
- Географски Информациони Системи (ГИС),
- Системи за управљање релационим и/или објектно-релационим базама података
(RDBMS/ORDBMS (Relational Database Management Systems/Object-Relational
Database Management Systems)),
- Технологије за публиковање података,
- Интернет/Веб технологије, и
- Технологије за ефикасно управљање знањем (,,Knowledge Management
Technologies”).

Информације и подаци који чине катастар непокретности Републике Србије (КНРС)

могу се груписати као подаци/информације о:
- Катастарским парцелама,
- Објектима и посебним деловима објеката изграђеним и/или постављеним на
катастарским парцелама, и
- Стварним правима и имаоцима права на непокретностима.

11
2.1.1 Непокретност и власништво
Право је друштвена норма, настала у друштву и проистекла из његовог развоја,
којом се понашање људи и формирање њихових узајамних односа регулише, односно које
се усмерава и којим се управља, применом правних правила/норми као што су:
- Овлашћење,
- Забрана, или
- Заповест.
Стварно право као грана правне науке представља скуп правних правила којима се
уређују они друштвени односи који настају међу људима због непосредног економског
искоришћавања ствари.

У контексту стварних права, ствар трeбa разумети као:

- Ентитет, нешто што постоји само по себи, реално или потенцијално, физички или
не, конкретно или апстрактно; или
- Концепт, настао као апстракција или генерализација (уопштaвaњeм) искуства, или
као трансформација успостављених, постојећих концепата. Концепт ,,постварује“
све своје актуелне или потенцијалне инстанце, било да су оне ствари у реалном
свету, или неке друге идеје; концепт се може разумети и као ментална творевина,
идеја о нечему настала менталним процесирањем и/или комбиновањем његових
карактеристика или посебности.

Физичка и правна лица могу имати право својине на покретним и непокретним

стварима. Власник/,,титулар“ свoјине своје право остварује тако што своју ствар држи, да је
користи и да њоме располаже, у границама одређеним законом. Ова лица могу имати право
својине на стамбеним зградама, становима, пословним зградама, пословним просторијама,
пољопривредном земљишту и другим непокретностима, осим на природним богатствима
која су у државној својини. Такође, у границама утврђеним законом, физичка и правна лица
могу имати право својине и на поједини добрима у општој употреби и на градском
грађевинском земљишту, као и на шумама и шумском земљишту.

На основу правних норми проистеклих из стварног права, следи да на

непокретностима проистичу:
- Право власништва,
- Право службености,
- Право залога,
- Право стварног терета, и
- Право грађења.

12
2.1.2 Одржавање података/информација о катастарским парцелама
,,Катастарска парцела је основна катастарска територијална јединица и представља
део земљишта у катастарској општини одређен границом (међом) и означен јединственим
бројем, на коме постоји право својине.“5

Од значаја за одржавање катастра непокретности су подаци/информације о:

a) Идентификацији катастарске парцеле:
- Назив КО у којој се налази парцела (нпр. Ваљево, Клинци, Петница, итд.),
- Број/подброј парцеле (нпр. 9, 36/2, 949, 4278/4, итд.),
- Број катастарског плана на којем је уцртана парцела (нпр. 1, 31, 108, итд.), и
- Број листа непокретности који садржи податке о парцели (нпр. 3, 52, 181, 7180,
20455, итд.);

б) Локацији катастарске парцеле, користећи назив потеса или улице у којој се нала-
зи парцела; потес је термин који се користи за означавање целине пољопривред-
них, односно сеоских парцела, међусобно подељених оградама или међама; при-
мери уобичајених назива за потес су: Браник, Тополе, Дол, Гај, Паланка, итд.;

в) Величини, односно мерама катастарске парцеле; уобичајена мера је површина

парцеле изражена у хектарима (ha), арима (a) и/или m² - заокруживање се врши
на m2 (26 m2; 3 a 65 m2, 2 ha 43 a 7 m2; итд.);

г) Врсти земљишта катастарске парцеле; препознато је:

- Пољопривредно земљиштe,
- Шуме, односно земљиште под шумом/шумама,
- Грађевинско земљиштe, којим се сматра земљиште за које постоји извршни акт
којим се одобрава грађење; извршни актом у овом смислу сматра се: закон, гра-
ђевинска дозвола, локацијска дозвола, решење за грађење и слично. Градско
грађевинско земљиште може бити у грађевинском подручју (зони) насеља (гра-
да) и изван грађевинског подручја. Остало грађевинско земљиште у својини је
препознато као jавно грађевинско земљиште или oстало грађевинско земљиште
у државној својини; и
- Друго земљиште;

д) Квалитету (Бонитету) земљишта катастарске парцеле, који треба схватити као

одређивање плодности, односно класификовање земљишта на основу његових
природних особина. Бонитирање земљишта врши РГЗ, при чему је катастарски
срез територијална јединица за бонитирање. Правилник о катастарском класира-
њу и бонитирању земљишта препознаје осам (8) бонитетних класа (прва, друга, …

5
Закон о државном премеру и катастру

13
 осма) и две (2) подкласе (прва или друга) при чему седма и осма бонитетна класа
немају подкласе; бонитетнe класe и подкласe се обележавају на следећи начин:
o 21 (друга класа, прва подкласа),
o 11 (прва класа, прва подкласа),
o 6 (шеста класа),
o 42 (четврта класа, друга подкласа),
o 7 (седма класа),
o 8 (осма класа), итд.;

ђ) Начину коришћења земљишта катастарске парцеле, односно ,,катастарском

класирању земљишта“ - врши се на основу природних и економских услова произ-
водње постојеће културе на земљишту и служи за утврђивање катастарског при-
хода; територијална јединица за катастарско класирање земљишта је територија
Републике Србије.
Према Правилнику о катастарском класирању и бонитирању земљишта,
пољопривредно и шумско земљиште се класирају као:
o Њива,
o Врт,
o Воћњак,
o Виноград,
o Ливада,
o Пашњак,
o Шума,
o Трстик и мочвара,
o Рибњак,
o Неплодне површине, или
o Земљиштa посебне намене;

e) Стварним теретима на катастарској парцели, којима се сматрају:

 Хипотека, јесте заложно право на непокретној ствари чији основ (правни
основ) представља уговор о залози; односи се на целу непокретност , њене
плодове док су неодвојени и на њене саставне делове и припатке. Успоставља
се у циљу елиминисања несигурностии у контексту правног посла, а огледа се
у ограничењу својине и/или располагања непокретношћу. Хипотека може бити
уписана и на више непокретности (заједничка хипотека), а може постојати и
надхипотека (хипотека на хипотеци);

 Право службености (Прилoг 7), јесте право којим је њен титулар овлашћeн да
туђу ствар користи искључивo на прeoдређен (“одређен”) начин (даје му сe
14
 право на туђој ствари), или да захтева од власника суседне непокретности да
се уздржи од одређеног понашања. Идеја која стоји иза овог правног института
јесте у олакшању коришћења неке непокретности тако што ће се нека, најче-
шће суседна непокретност користити или неће користити на одређен начин.
Потребно је разликовати:

o Личне службености, jeсу право плодоуживања, право употребе, и право

становања; стичу се (настају) на основу одлуке суда, уговора, тестамента,
или одржајем, а престају истеком времена на које су засноване (ако је, нпр.
уговором, то право било установљено на одређено време), смрћу носиоца
права, одрицањем носиоца од свог(јих) права, одлуком суда, или пропашћу
непокретности), и
o Стварне службености, међу којима истичемо право пролаза, право прегона
стоке, право коришћења воде, право спровођења кишнице, итд. У прaкси,
oд стварних службености, најчешћa je право пролаза. Препоручљиво је да
се садржина стварних службеност одреди уговором јер се то у пракси
показало као најбољи начин да се уреде односи између власника две
суседне непокретности.

 Одређена облигациона права; као терети уносе се:

o Право дугорочног закупа,
o Право прече куповине, или

o Право откупа и/или прекупа;

 Правне чињенице од значаја за карактеристике, коришћење, и/или својину; од

значаја за постојање терета на парцели су:

o Догађаји и/или промене у природи које се догађају без учешћа и воље људи
(елементарне непогоде),

o Догађаји везани за нас саме (рођење, старење и смрт), и/или

o Људске, телесне и психичке радње које имају одређено правно дејство.

2.1.3 Одржавање података/информација o објектима и посебним

деловима објеката
Закон о државном премеру и катастру не дефинише и не разрађује термин грађевин-
ског објекта. За катастар непокретности значајни су грађевински објекти на којима се мо-
же засновати својина и примењивати норме стваног права.

На основу Закона о планирању и изградњи, као грађевински објекат се подразумева

надземна или подземна грађевина која представља физичку, техничко-технолошку или био-
техничку целину са свим инсталацијама, постројењима и опремом, oднoснo сaмe инстaлaци-

15
je, пoстрojeњa и oпрeмa кoja сe угрaђуje у oбjeкaт или сaмoстaлнo извoди. Примери грађевин-
ских објеката су:
- Зграде свих врста,
- Саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти,
- Објекти инфраструктуре електронских комуникација, укључујући кабловску и опти-
чку мрежу (канализацију и инсталације), као и објекте и инсталације за oбезбеђивање
бежичних комуникација,
- Обjeкти кoмунaлнe инфрaструктурe,
- Индустриjски, пoљoприврeдни и други приврeдни oбjeкти,
- Јaвнe зeлeнe пoвршинe,
- Обjeкти спoртa и рeкрeaциje,
- Грoбљa, склoништa, и др.

Пoтрeбнo je истaћи дa je у надлежнoсти РГЗ-а и вођење и одржавање регистра адреса

(“адресног регистра”) - основног и јавног регистра о кућним бројевима и називима улица и
тргова кojи обухвата:
- Утврђивање кућних бројева за стамбене и пословне зграде, као и за грађевинске
парцеле,
- Означавање зграда и грађевинских парцела кућним бројевима,
- Означавање насељених места, улица и тргова, и
- Вођење података о кућним бројевима, улицама и трговима; вођење података
подразумева њихово организовање, структурирање и чување/архивирање;

Од значаја за одржавање катастра непокретности су подаци/информације о:

a) Идентификацији објекта и/или посебног дела објекта:
- Назив КО у којој се налази објекат (нпр. Ваљево, Клинци, Петница, итд.),
- Број и подброј парцеле на којој се налази објекат, и/или посебни део објекта,
- Број катастарског плана на којем је уцртан објекат и/или посебни део објекта,
- Број листа непокретности који садржи податке о објекту и/или посебном делу об-
јекта,
- Број објекта, којим је означен сваки објекат/зграда на једној парцели;

б) Локацији објекта и/или посебног дела објекта, користећи адресу и/или катастарски
број парцеле на којој је објекат или посебни део објекта изграђен. Из адресног регис-
тра преузимajу се подаци o aдреси којa се састоји oд:
- Назива улице/трга (Карађорђева, Синђелићева, Насеље Ослободиоци Ваљева, Трг
Десанке Максимовић, Војводе Мишића, Трг Живојина Мишића, итд.), и

- Кућног бројa и/или подбројa (2, 15, 23/4, 654, итд.); уколико се у оквиру једног кућ-
ног броја налази више објеката, они се означавају (,,наводе”) подбројем, a уколи-

16
 ко се ради о посебном делу објекта, наводе се број стана (1, 7a, 53, 124, 276`b, итд.)
и/или број улаза у посебни део објекта (1, b, 3a, 5b, 13, итд.);

в) Величини, односно мерама објекта и/или посебног дела објекта; уобичајена мера је
површина, при чему сe стварна (измерена, односно израчуната вредност) заокружује
на m², (5 m2; 64 m2; 130 m2, 4867 m2, итд.);

г) Врсти, квалитету, начину коришћења и правном статусу објекта и/или посебног дела
објекта (Прилог 8);
д) Стварним теретима на објекту; у суштини су исти као и они терети који важе за катас-
тарске парцеле. Пoштo сe личне службености односе на плодоуживање, употребу и
становање, потребно је истаћи да се плодоуживање односи на парцелу, а употреба и
становање на објекат.

2.1.4 Одржавање информација/података о стварним правима на

непокретностима
,,Стварна права су субјективна права која се одликују, с једне стране, тиме што су
апсолутна и као таква делују према свима (erga omnes, contra omnes), а сa друге стране ти-
ме што за свој непосредни објекат имају ствар.“6 Из претходне дефиниције произилази да
,,стварно право представља однос између лица а поводом ствари“7, oднoснo ствари су об-
јект правног/стварно-правног односа између титуларa (нoсиoцa) стварног права и свих дру-
гих лица која долазе у додир са ствари при чeму титулар директно остварује своја правнa
овлашћења поводом те ствари.

Стварно право се разликује од облигационог права пo тoмe што су ,,стварна права апсо-
лутна и делују као таква према свакоме (erga-omnes).“7 ,,Стварно право у објективном смислу
чине правила гране правнe нaукe којoм се уређују субјективна стварна права.“8 Дaклe,
,,стварно право у субјективном смислу је апсолутно право које за свој непосредан објект
има ствар.”.6

Акo схватамо стварна права на начин како је то изложено у претходним разматрањима,

можемо прихватити дa су за одржавање КН значајани подаци и/или информације о:
a) Власнику, односно имаоцу (носиоцу) права на непокретности:
- Име, презиме и име једног родитеља имаоца права на непокретности;
- Адреса пребивалишта носиоца права на непокретности; адреса пребивалишта не
мора бити иста као адреса непокретности; и
- Матични број носиоца права на непокретности;

б) Врсти права на непокретности:

- Својина,
- Државина,
6
Уџбеник из катастра непокретности, Манојло Миладиновић
7
,,Правни портал“
8
Стварно право, Драгор Хибер, Рајко Јелић.

17
 - Право службености, или
- Право залоге;

в) Облику својине на непокретности; разликујемо:

- Приватну својину, која представља својину физичког(их) и/или правног(их) лица,

- Државну својину, која ,,представља непосредну и најширу правну власт државе од-
носно њених органа, организација и служби на материјалним добрима.“9 У држав-
ној својини могу бити: шуме, болнице, школе, земљиште, судови, итд.;
- Друштвену својину; подразумева сe својинa чији титулари су сви припадници дру-
штва и имају подједнака права у њеном коришћењу. У друштвеној својини могу
бити: земљиште, предузећа, фабрике, итд.;
- Задружну својину; подразумева сe својинa коју чине удели задругара и својина нас-
тала деловањем задруге. У задружној својини могу бити и земљиште и објекти;

- Мешовиту својину; подразумева сe облик својине коју чине различите комбинације

већ поменутих облика својинe, као што су: државна и приватна, приватна и задруж-
на, итд. У мешовитој својини могу бити и земљиште и објекти; или

- Етажну својину; подразумева својину на посебним деловима зграде као што су:
стан, локал, гаража, итд.);

г) Обиму права на непокретности, који се уписује као право својине, сусвојине или
заједничке својине, а исказује се као:

- Цело право; односи на случај када право својине на непокретности има један
титулар,
- Идеални део; представља део својине на непокретности која је у својини више
титуларa, при чему је познато колики је чији део, али није конкретизовано који
је то део,
- Реални део/удео; представља део својине на непокретности која је у својини више
титуларa, при чему је познато колики је чији део и тaj део je конкретнo (“физи-
чки”) идентификован на парцели, односно врши се физичко одређивање и обеле-
жавање идеалних делова - oзначава се као разломак именованих бројева (нпр.
5,28 а / 17,55 а) којима је изражена површина дела (бројилац) и целе парцеле (име-
нилац), или
- Заједнички удео; односи се на случај када право својине на непокрености има ви-
ше титуларa, али се не зна колики је чији део; уписује се на име свих ималаца
права својине; и

д) Удео неког од носилаца права својине над целином непокретности прeдстaвља

дeo/делове целинe којим(а) титулар(и) учествује(у) у реализацији права својине, a

9
Уџбеник из катастра непокретности, Манојло Миладиновић

18
 уписује се као разломaк, где именилац означава укупан број делова својине који
чине целу својину, а бројилац означава број делова својине титуларa (1/1, 1/2, 3/56,
744/10000, 5 a/46 a, итд.).

2.2 Променe које се вoде у катастру непокретности

Одржавање КНРС треба разумети као скуп организованих активности којима је РГЗ
приступио, како се у последње време истиче, након ,,устројавања катастра непокретности“
Републике Србије. Поступак одржавања катастра непокретности обухвата:
- Прикупљање података о променама насталим на непокретностима,
- Утврђивање промена насталих на непокретностима, и
- Провођење промена у катастарском операту и на радном оригиналу
катастарског плана.

Катастарски операт треба схватити као функционалну, виртуелну, одговарајућим

софтверским решењима условљену и подржану инстанцу катастра непокретности којa
садржи податке и/или информације, традиционално присутне у:
- Листовима непокретности,
- Списковима катастарских парцела,
- Сумарницима катастарског прихода,
- Збирним прегледима површина и катастарског прихода према начину коришћења
и катастарским класама земљиштa, и
- Азбучним прегледима власника, носилаца права коришћења и држалаца
непокретности.

,,Геодетски план je умањена, верна и недеформисана слика неког мањег дела Земљине
површи у ортогоналној пројекцији, односно верна слика низа објеката (границе територи-
јалних јединица и парцела, зграде и друи објекти, воде, саобраћајнице и др., који се налазе
на земљишту, допуњена висинском (вертикалном) представом - рељефом терена.”10

У данашње време геодетски план се по правилу израђује у дигиталном облику коришћењем

GIS и/или CAD софтвера, врло често у функционалној спрези (интеграцији) са базама пода-
така које подржавају креирање, модификовање, архивирање, визуелизацију и публиковање,
укључујући штампање и/или плотирање просторних (векторских и растерских) података;
још увек је присутна израда геодетских планова и у аналогном (“графичком”) облику.
Дaклe, дигитални геодетски план (у даљем тексту: ДГП) треба схватити кao геодетски план
израђен коришћењем рачунара и који је креиран, одржаван и архивиран на неком од рачунар-
ски подржаних електронских медија. Креирање, одржавање, приступ и коришћење ДГП-а
предодређени су како начином организације дигиталних података и расположивим софтве-
ром и хардвером, тако и потребама и компетентностима корисника.

10
Закон о државном премеру и катастру

19
 ,,Катастарски план представља дводимензиони приказ парцела и објеката у равни
државне пројекције.“ 11 Катастарски план јесте врста геодетског плана.

,,Копије дигиталних или аналогних катастарских планова јесу радни оригинали

катастарског плана који, по начину обраде, садржају и тачности одговарају архивском
оригиналу и служе за одржавање премера и катастра непокретности у општинама.“ 12
Oдржавање катастрa непокретности Републике Србије подразумева и његову обнову
за делове или КО за које је основан, а на основу сазнања проистеклих коришћењeм подата-
ка/информација, анализе квалитета унесених података у базу, или поступка(ака) потврђи-
вања квалитета КНРС. Према Закону о државном премеру и катастру, у поступку одржавања
КНРС воде се (спpoводе):
а) Промене на парцелама, настале:
- Деобом парцела; до деобе парцела најчешће долази услед промене права својине,
- Спајањем парцела, које се најчешће врши у циљу укрупњавања парцела,
- Променом граница парцела, до којих долази услед комасације, деобе или спајања
парцела, обнављања државног премера, итд.),
- Реализацијом пројекaта парцелације, који представљају деобу пoстojeће на две или
више нових катастарских парцела, a у циљу образoвaња грађевинске(их) парце-
ле(a), и
- Променом врсте и начина коришћења земљишта (нпр. из пољопривредног у грађе-
винско земљиште, из шумског у пољопривредно земљиште, из њиве у виноград,
итд.);

б) Промене на објектима, настале:

- Изградњом,
- Реконструкцијом,
- Доградњом,
- Уклањањем објекта и/или формирањем посебних делова објекта,
- Променом начина коришћења објекта и посебног дела објекта,
- Утврђивањем и променом кућног броја као и променом назива улице и трга;

в) Промене података о имаоцу права на непокретностима:

- Промене личних података титуларa (“физичка лица”), као што су: промена прези-
мена, имена, адресе итд., или
- Промене статусних података титуларa (“правнoг лица”), као што су: спајање више
привредних друштава, припајање једног привреднoг друштва другом, издвајање
дела привредног друштва, подела привредног друштва на два или више друштава,
итд.);

11
Закон о државном премеру и катастру
12
Геодетски планови, Манојло Миладиновић

20
 г) Промене стварних права:
- Промене које се односе на стицање,
- Промене које се односе на пренос,
- Промене које се односе на ограничење, и
- Промене које се односе на престанак стварног права или држаоца непокретности;
и

д) Остале промене, настале:

- Променом граница, назива и матичних бројева просторних јединица,
- Променом лествице катастарског прихода, и
- Променом вредности непокретности, у пpaкси, преузимањем купопродајних цена,
или на основу резултата масовне процене вредности непокретности. РГЗ je надле-
жан за вођење вредности и масовну процену вредности непокретности.

2.3 Промене информација у катастру непокретности

Које су промене од значаја за вођење у катастру непокретности Републике Србије
истакнуто је у претходном поглављу. Поступци вођења и провођења промена проистичу из
обавеза и надлежности РГЗ-а прописаних законом и праксе у функционисању РГЗ-а. Ови
поступци могу се генерализовати и исказати као:
a) Процес обезбеђења улазних података, који чине:

- Прикупљање информација/података о променама,

- Идентификацију промењених података,

- Анализу и оцену квалитета промењених података,

- Утврђивање врсте промене и потребе њеног провођења, и

- Уколико је потребно, припрема (претходна обрада) информација/података;

б) Потврђивање потребе за променом информација/података, остварује се прихватањем

документа(ата) за упис и потврђивањем да документ(и) за упис са истим садржајем
(подацима које треба променити и у вези исте непокретности) није већ поднет или
промена спроведена;

в) Планирање провођења промене података, у које спада:

- Спецификација, њихових структура и елемената који се мењају,

- Одређивање и разрада начина (методе) промене података, и

- Одређивање и разрада поступака верификације и обезбеђења квалитета

проведених промена података;

21
 г) Провођење промене информација/података, кoje се састоји од уношењa нових и мо-
дификовањa постојећих, или брисaњa података/информација; основ промене чине по-
даци и информацијe који потичу из:
 Катастарског или комасационог премера, и/или

 Исправе за упис (приватне или јавне);

Cпроведeне променe резултирају:

o Промењеним или избрисaним подацима/информацијамa у бази КН,

o Уписом (,,укњижбом“) непокретности,

o Уписом (,,укњижбом“) стварних права,

o Предбележбом, или

o Забележбом;

д) Потврђивање промена информација/података у КНРС; проведене промене РГЗ потвр-

ђује решењем које доставља заинтересованим странама. На ове промене може се уло-
жити жалба у роковима и под условима прописаним Законом о државном премеру и
катастру.

Резултат промена у катастру непокретности, односно резултат правоснажности

решења јесте постојање одређеног правног дејства које није постојало пре провођења про-
мена, кao штo су: право својине, заложно право, право службености, итд.

Графички приказ (блок дијаграм) поступка (“workflow”) промене информација/података у

катастру непокретности представљен (,,дат") је на страници 24.

2.4 Значај правовременог ажурирања података у катастру

непокретности

Значај правовременог ажурирања података у катастру непокретности проистиче из

концепта поузданости, однoснo концепта поузданости катастра непокретности, a огледа се
у:

а) Веродостојним (истинитим) информацијама/подацима КНРС,

б) Поузданом КНРС,

в) Квалитетном задовољењу потреба грађана,

г) Постојању одрживог и предвидивог тржишта непокретности,

д) Постојању предуслова за одрживо и предвидиво управљања просторним

ресурсима Републике Србије,

22
ђ) Стварању неопходних предуслова за ефикасно информисање и подршку у обављању
функција заинтересованим органима и институцијама државне управе,

е) Адекватној подршци заинтересованим привредним субјектима (приватним и јавним),

и

ж) Унапређеном и јефтинијем функционисању служби које долазе у контакт са грађа-

нима, односно функционисању РГЗ-а.

23
ПОСТУПАК СПРОВОЂЕЊА ПРОМЕНА У КАТАСТРУ НЕПОКРЕТНОСТИ

ПОЧЕТАК ПОСТУПКА ПРОМЕНЕ У КН

- ПО ЗАХТЕВУ СТРАНКЕ;
- ПО СУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ;

ПРОЦЕС ОБЕЗБЕЂЕЊА УЛАЗНИХ ПОДАТАКА

- ПРИКУПЉАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА/ПОДАТАКА О ПРОМЕНАМА
- ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОМЕЊЕНИХ ПОДАТАКА
- АНАЛИЗА И ОЦЕНА КВАЛИТЕТА ПРОМЕЊЕНИХ ПОДАТАКА
- УТВРЂИВАЊЕ ВРСТЕ ПРОМЕНЕ И ПОТРЕБЕ ЊЕНОГ ПРОВОЂЕЊА
- ПРИПРЕМА (ПРЕТХОДНА ОБРАДА) ИНФОРМАЦИЈА/ПОДАТАКА

ПОТВРЂИВАЊЕ ПОТРЕБЕ ЗА ПРОМЕНОМ(A) У КН

- ПРИХВАТАЊЕ ДОКУМЕНАТА ЗА УПИС
- ПРОМЕНА ИСТОГ САДРЖАЈА НИЈЕ У ТОКУ ИЛИ НИЈЕ СПРОВЕДЕНА

ПЛАНИРАЊЕ ПРОВОЂЕЊА ПРОМЕНА У КН

- СПЕЦИФИКАЦИЈА СТРУКТУРА И ЕЛЕМЕНАТА ПОДАТАКА/ИНФОРМАЦИЈА
КОЈИ СЕ МЕЊАЈУ
- ОДРЕЂИВАЊЕ И РАЗРАДА НАЧИНА (МЕТОДЕ) СПРОВОЂЕЊА ПРОМЕНЕ
- ОДРЕЂИВАЊЕ И РАЗРАДА ПОСТУПАКА ВЕРИФИКАЦИЈЕ И ОБЕЗБЕЂЕЊА
КВАЛИТЕТА ПРОВЕДЕНИХ ПРОМЕНА ПОДАТАКА

ПРОВОЂЕЊE ПРОМЕНА У КН
- УНОШЕЊЕ НОВИХ ИЛИ МОДИФИКОВАЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ
ИНФОРМАЦИЈА/ПОДАТАКА
- БРИСАЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ИНФОРМАЦИЈА/ПОДАТАКА

ПОТВРЂИВАЊЕ ПРОМЕНА У КН
- ДОСТАВА РЕШЕЊА ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ СТРАНАМА
- ОМОГУЋАВАЊЕ ПРИГОВОРА (жалби; жалбени период;)
- СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА РЕШАВАЊА ПРИГОВОРА
- ПРАВОСНАЖНОСТ РЕШЕЊА

ПРАВНО ДЕЈСТВO ПРОМЕНЕ(A)

24
3. Поступак спровођења промена права својине
Појам својина (lat. dominium, proprietas што значи ,,својина“ или енг. property што
значи ,,имовина, власништво, својина“) може се разматрати у општем (научном), економ-
ском, правном, социјалном или неком другом смислу. Уопштено, својина се разуме као цело-
купан природно и друштвено условљени процес и однос, однос који садржи укупност односа
људи према природи, а нарочито између њих самих, посредством којих се производе, и за
људску потрошњу расподељују материјална добра. Овакво поимање својине у научној лите-
ратури је, углавном, њено схватање у економском смислу, као битно економском процесу,
битно економско-друштвеном односу који је пре свега одређен кроз сврху процеса произ-
водње – трошење (коришћење за људске потребе предмета из природе).

,,У правном смислу, међутим, својина је појам за правно изражавање, фиксирање,

исказивање и заштиту економског присвајања материјалних добара“;13 заправо, ради се о
укупности правних норми (института и одредби) којима се регулишу разна права у распо-
лагању, односно присвајају како средства за производњу и производа, тако и природних и
других добара у друштву.

Право својине је стварно право и треба га разумети као највишу правну и фактичку
власт на одређеној ствари, која омогућава неограничено коришћење титулару права у
складу са прописаним границама у позитивном законодавству. Позитивно законодавство
обезбеђује заштиту од злоупотребе права и наношења штете другим субјектима права. Као
што је у претходним поглављима истакнуто, сродни институти праву својине су сусвојина,
заједничка својина и етажна својина, али они нису исто и не могу се употребљавати као
синонимна значења. Право својине је једно од суштинских питања правне теорије, а такође
и политике и економије, јер монопол својине је основа многих монопола у друштву, посебно
монопола власти.

Право својине се стиче:

- По закону,
- На основу правног посла,
- Наслеђивањем, или
- Одлуком државног (надлежног) органа.

Као начини стицања својине, препознати су:

- Деривативно стицање (пуноважан правни посао, упис у јавни регистар (,,књигу“),
или предаја),
- Оригинарно стицање (стварање нове ствари, спајање и/или мешање, грађење на ту-
ђем земљишту, редовни или ванредни одржај, стицање својине од невласника, и
oкупација), и

- Остали начини (експропријација, комасација, или присвајање).

13
Ibidem

25
 Престанак права својине наступа:
- Када друго лице стекне право својине на исто ствари,
- Напуштањем ствари (дереликција),
- Пропашћу ствари, или
- У случајевима одређеним законом.

У контексту права својине значајно је препознати и право ретенције (задржавања)

дужникове ствари, које се стиче на основу закона, од дана доспелости ненамиреног потра-
живања; право ретенције је стварно право.

Право својине и ,,државина“ нису исто и не означавају исто; разлика се пре свега
огледа у томе што је државина само фактичко стање, а не право. Прецизније, онај ко има
право својине на ствари стекао га је на основу пуноважног правног основа за стицање
својине, најчешће купо-продајним трансакцијама или наслеђивањем. Значи да се фактичко
стање може изједначити са правом својине само на основу пуноважног правног основа.

3.1 Својина на непокретностима

Земљишни регистри (катастар непокретности или земљишне књиге) јесу јавне исправе
у које се уписују непокретности и стварна права на њима. Општа начела земљишних реги-
стара важе и за катастар непокретности и за земљишне књиге, а она су:

 Начело стварности, односно начело одређености,

 Начело уписа,

 Начело књижног претходника,

 Начело јавности,

 Начело поверења у земљишни регистар, односно начело поуздања,

 Начело приоритета, односно начелло првенства,

 Начело легалитета уписа, односно начело законитости.

За катастар непокретности постоје посебна начела, и она су:

 Начело обједињене евиденције,

 Начело обавезности уписа, и

 Начело вођења регистра од стране органа управе.

Својина и друга стварна права на непокретностима стичу се, преносе или ограничавају
уписом у катастар непокретности (конститутивност уписа), а престају брисањем уписа. У
случајевима одређеним законом, својина и друга стварна права на непокретностима могу се
стећи и пре уписа у катастар непокретности, а уписом производе правно дејство према

26
трећим лицима (декларативност уписа). У катастар непокретности могу се уписати и
одређена облигациона права која се од тренутка уписа могу супротставити трећим лицима.

Врсте уписа у катастар непокретности су:

a) Укњижба; упис којим се коначно стичу, преносе или престају права на непокрет-
ностима,

б) Предбележба; упис којим се условно стичу, преносе или престају права на непо-
кретности, и

в) Забележба; представља упис правних чињеница које се тичу власника или непо-
кретности.

Уколико законом није другачије одређен основ уписа у катастар непокретности, да би

својина и друга стварна права, односно предбележба и/или забележба били уписани, непохо-
дно је (,,мора“) да буде испуњен сваки од ових услова (општи услови):
- Непокретност је уписана; упис непокретности може се спровести и истовремено са
уписом стварног права,

- Постоји уписани претходник, који може бити већ уписани титулар (ималац права),
или је предбележен као ималац тог права; за упис стварних права на новоизграђеном
објекту, постојање уписаног претходника није обавезно, и

- Постоји исправа за упис.

Упис у катастар непокретности је забрањен ако:

- Закон, одлука суда или другог надлежног органа тако заповеда, или

- Таквим уписом се врши повреда принудних прописа.

Ималац права на непокретности обавезан је да поднесе захтев за упис непокретности

и права својине у катастар непокретности. Упис непокретности и права својине врши се у
катастру непокретности и по службеној дужности, у складу са законом. Својина на непокрет-
ности уписује се као:

а) Право својине; уписује се у корист имаоца права на целој непокретности,

б) Право сусвојине уписује се у корист ималаца права по одређеним уделима у односу

на целину непокретности (идеални или реални део), или

в) Право заједничке својине на непокретности уписује се на име свих ималаца права

својине, када удео у исправи за упис није одређен. На заједничким деловима зграде и
уређајима у згради власници посебних делова зграде имају право заједничке недељиве
својине.

Рекапитулaција разматрања својине као такве, и својине на непокретностима је

садржана у Прилогу 9.

27
3.1.1 Предбележба
Уписивањем предбележбе у катастар непокретности условно се стиче, преноси или
престаје право својине или друга стварна права на непокретностима. Предбележба се уписује
на рок до 90 дана или на рок према заповести надлежног органа садржаној у јавној исправи;
врши се на основу исправе за упис која не испуњава услове за коначан упис стварних права
или у којој је непокретност на коју се предбележба односи одредива, али није потпуно и
тачно одређена у исправи.
Услови за коначан упис стварних права су испуњени ако:
- Приватна исправа, односно исправа о правном послу садржи изјаву о дозволи
уписа или је та изјава дата у посебној исправи;

- Изјава о дозволи уписа није условна или орочена, или су услов и/или рок
испуњени,
- Јавна исправа је постала правоснажна, или
- Надлежни орган у јавној исправи није заповедио упис предбележбе.

У контексту располагања предбележним правом и правом оптерећеним предбележбом

треба истаћи да су уписи у КН дозвољени само против титулара који је у тренутку
подношења захтева за упис већ уписан у катастар непокретности као ималац права у погледу
којег се упис захтева или је титулар предбележен као ималац тог права (уписани
претходник). Упис се дозвољава и против титулара који није уписани претходник, ако се уз
захтев приложе исправе којима се доказује правни континуитет између титулара против
којег се тражи упис, и уписаног претходника; када се врши упис стварних права на
новоизграђеним објекту не захтева се постојање уписаног претходника.

Оправдање је правни институт којим се означава отклањање сметњи за упис стварних

права које су постојале у тренутку уписа предбележбе, односно накнадним достављањем
доказа о испуњењу услова или рока за упис стварних права. Оправдањем предбележбе
постају стварна права са дејством од тренутка уписа предбележбе, односно ,,оснажују се и
постају безусловни сви уписи против предбележног имаоца права, док се сви уписи против
уписаног имаоца права оптерећеног предбележбом бришу по службеној дужности.”14 Ако
није оправдана у року, предбележба се брише по службеној дужности или на захтев
заинтересоване стране (странке).

3.1.2 Забележба
Друштвени однос прераста у правни онда када на његов настанак, промену или
престанак утиче нека чињеница којој правна норма признаје то дејство. Дакле, правне чиње-
нице су одређене околности за које објективно право веже настанак, промену или престанак
правног односа. Забележба је упис којим се у катастар непокретности уписују чињенице које
су од значаја за:

а) Заснивање,

14
Закон о државном премеру и катастру

28
 б) Измену,

в) Престанак, или

г) Пренос стварних права на непокретностима.

Правне чињенице које су сaдржaнe у забележби односе се на:

 Личност имаоца права (,,лична стања имаоца права“);

 На саму непокретност:
- Забрану отуђења и оптерећења непокретности,
- Забрану уписа стварних права на непокретности,
- Фактичко стање непокретности, као када за објекат, односно посебни део објекта
није издата грађевинска или употребна дозвола, када је објекат изграђен преко-
рачењем овлашћења из грађевинске дозволе, или је у питању привремени објекат,
итд. (Прилoг 10);

 На правне односе (,,односе који су регулисани правном нормом“) поводом непокрет-

ности; правне односе проузрокује чињеница (факт), природни догађаји – догађаји ко-
ји настају без воље људи (природне појаве, смрт, итд.), или радње које настају вољом
људи и на које се може утицати (склапање правних послова, уговора, итд.):

- Првенствени ред за будући упис стварних права,

- Покретање спора за утврђивање стварних права на непокретности,

- Покретање поступка експропријације непокретности,

- Побијање дужникових правних радњи,

- Покретање упрвног спора против другостепеног решења у оснивању и одржавању

катастра непокретности (Прилoг 11); и

 Остале забележбе прописане законом, као што су забележбе о заштити природних

добара, културно-историјских споменика, и др.

Од момента уписа забележбе која је од значаја за заснивање, измену, престанак или

пренос стварних права на непокретностима, сва располагања имаоца права и уписи у катас-
тру непокретности који су противни сврси уписане забележбе, условни су и зависе од исхода
решавања стварних права на непокретности због којих је забележба уписана.

29
3.1.3 Исправа за упис
Као што је већ истакнуто, у катастар непокретности се на основу валидне, односно
по садржини и форми подобне за упис приватне (Прилoг 12) или јавне (Прилoг 13) исправе.
Исправа за упис мора нарочито да садржи:

а) Место и датум састављања, односно овере;

б) Означење (идентификацију) непокретности на коју се исправа односи и то само пре-

ма подацима катастра непокретности; подаци за идентификацију су:
- Катастарска општина,
- Број и површина парцеле,
- Број и површина објекта, и/или
- Број и површина посебног дела објекта;

в) Презиме, име и име једног родитеља, односно назив правног лица;

г) Пребивалиште, односно боравиште физичког, или седиште правног лица; и

д) Јединствени матични број грађана, односно матични број уписаног претходника, фи-
зичког или правног лица у чију се корист захтева упис.

Уколико сe из исправe за упис не могу прикупити подаци које она “мора нарочито да
садржи” (наведени пoд a), б), в), г) и д)), РГЗ, односно Служба/Одсек за катастар непо-
кретности доноси закључак којим се заинтересоване стране упозоравају дa доставе неопхо-
дне (“недостaјућe”) податакe, или исправе податакe који садрже грешке и доставе их служби
у року од 15 дана од дана доставе закључка препорученoм пошиљкoм; у супротном, РГЗ
доноси решење о одбацивању провођења промене(a).

Изузетно, за упис забележбе која се односи на личност имаоца права, исправа за

упис не мора да садржи податке о означењу непокетности, а за упис забележбе која се односи
на саму непокретност исправа не мора да садржи податке о уписаном претходнику.

Исправа за упис мора бити приложена у оригиналу или овереној копији или у дру-
гом облику прописаном законом; уколико је исправа за упис на страном језику, уз њу треба
доставити и оверен превод на Српски језик.

Поред већ наведених услова који се односе на исправу за упис (општи усллови), да
би била подобна за упис:

а) Приватна исправа за упис, односно исправа о правном послу мора:

- Бити сачињена у писаној форми уз оверу потписа лица између којих се исправа
сачињава, ако посебна форма исправе није прописана посебним законом; и

30
 - Садржати изјаву о дозволи уписа, која није условљена нити орочена; ако изјава о
дозволи уписа није садржана у приватној исправи, односно исправи о правном по-
слу, може бити дата у посебној исправи, уз оверу потписа лица које изјаву даје; док
б) Јавна исправа да би била подобна за упис мора бити правоснажна; упис се може извр-
шити на основу:
- Одлукe суда, или
- Одлука другог државног органа или организације која врши јавна овлашћења, а
који су по закону надлежни да доносе одлуке којима се oдлучује о правима, од-
носно о другим чињеницама које се уписују у катастар непокретности.

,,Страна јавна исправа, односно исправа која се у држави састављања сматра јавном испра-
вом, сматра се подобном за упис, ако је призната у Републици Србији, у складу са законом.“15

3.2 Катастарски операт

Претеча катастарског операта за који знамо да је у данашње време у примени у Репу-
блици Србији, односно у пракси РГЗ-а, био је катастарски операт катастра земљишта, који
је вођен за сваку општину, а представљао је његову књиговодствену компоненту; катастар-
ски планови и катастарски елаборати представљали су геодетско-техничку компоненту ката-
старског операта катастра земљишта. Израђиван је тек по завршетку радова из домена:
a) Премера катастарске општине и израде елабората премера,
б) Катастарског класирања земљишта,
в) Излагања података премера и катастарског класирања на јавни увид, и
г) Решавања свих приговора и жалби на податке премера и катастарског класирања.

Катастарски операт катастра земљишта израђиван је: ручно (мануелно), механографски, или
коришћењем рачунара; без обзира на побројане начине израде, сви су преведени у дигитални
облик, односно облик подржан савременим рачунарским техноллогијама.

Устројавање (формирање) катастарског операта катастра земљишта вршено је на

основу података из:

- Пописних листова,

- Скица детаља или фотоскица, и

- Списка површина.

Катастарски операт катастра земљишта састојао се од:

a) Списка парцела,

б) Поседовних листова,

15
Закон о државном премеру и катастру

31
 в) Сумарног прегледа поседовних листова,

г) Прегледа поседовних листова по културама, класама, неплодним површинама и

земљиштима у приватном и другим облицима својине; на основу ових
података/информација у операту је вршено рачунање катастарског прихода, и

д) Азбучног (абецедног) прегледа корисника земљишта.

У пракси су се често водили и били део катастарског операта катастра земљишта:

- ,,Списак промена права својине”, кojи je садржao податке о правима на непокретно-
стима и носиоцима тих права, и
- ,,Списак пријава” – садржao је податке о непокретностима.

3.2.1 Садржај катастарских планова катастра непокретности

Потребно је истаћи да су, посебно аналогни, катастарски планови катастра земљишта
поред геометрије, садржали и информације о топологији и/или тематици непокретности, што
их је због мноштва детаља често чинило непрегледним и отежавало брзо претраживање или
распознавање граница непокетности, односно отежавало и чинило спорим (неефикасним)
њихово коришћење. Карактеристика катастарских планова је да они садрже све просторне
податке о:

a) Облику и положају непокретности (граничне линије катастарских парцела и

њихових посебних делова, односно зграда, других грађевинских објеката, култура и
класа, дефинисане почетном и крајњом тачком) које се евидентирају у катастру
непокретности, и

б) Податке који се, према прописима, морају водити у базама података дигиталног
плана или приказивати на њиховим аналогним копијама и то:

 Границе (граничне линије) катастарских територијалних јединица:

o Границе катастарских општина укључујући граничне белеге катастарских
општина.
o Границе катастарских срезова, и
o Границе катастарских парцела, односно грађевинских, пољопривредних,
и/или шумских, односно парцела (,,земљишта“) предвиђених за градњу,
пољопривреду, или су под шумом;

 Границе просторних јединица:

o Државе/државних заједница,
o Републике и/или покрајине

32
 o Општине,
o Статистичког округа или других управних и административних целина одре-
ђених актом надлежног органа, и/или
o Насељеног(их) места, уколико су одређене актом нaдлежног органа;

 Облик и положај грађевина/грађевинских објеката:

o Стамбених, пословних и/или стамбено-пословних зграда и објеката
o Електропривредних, пољопривредних и објеката рибарства,
o Објеката железничког, речног и језерског, ваздушног и друмског саобраћаја,
o Телекомуникационих и објеката информисања, и
o Објеката за спорт и физичку културу;

 Хидрографију, односно воде (водотоци и обалске линије) са пратећим објектима;

 Границе катастарских култура;

 Бројеве катастарских парцела у оквиру једне катастарске општине;

 Бројеве објеката, односно кућне бројеве и бројеве објеката на парцели (,,у оквиру
парцеле“);

 Тачке геодетске мреже – означена је врста тачке и њен број;

 Називе улица, тргова, потеса, река и орографије; и
 Опис листа катастарског плана.

Осим у претходном параграфу побројаних, катастарски планови катастра непокрет-

ности могу да садрже и репрезентацију:

 Грађевина, односно објекте као што су:

o Ограде,
o Гробља,
o Религијски знаци,
o Споменици, и сл.;

 Природних (географских), уређених или неуређених, објеката као што су:

o Дрвореди,
o Паркови,
o Развалине,
o Мочваре,
o Баре,
o Екосистеми, и сл.;

33
  Видљивих делова водова и подземних објеката;

 Граница комасационих разреда и бројеве табли у комасационом подручју;

 Јавних путева, укључујући и њихове ознаке (бројеве и километражу);

 Рељефа земљишта;

 Координатне мреже и њене правоугле координате за планове који се израђују

или публикују у аналогном облику; и

 Топографију, односно природне и вештачке објекте за које су Топографским

кључем прописани знаци; у овом случају ради се о катастарско-топографским
плановима који се најчешће користе као подлога за израду урбанистичких
планова.

Садржај катастарских планова може се схватити као аналогни модел података који
треба користити или прихватити приликом успостављања (развијања и дефинисања)
концептуалног и физичког модела (,,моделирању“) просторних, а посебно катастарских
информационих система, односно база података.

3.2.2 Моделирање података катастра непокретности

Ако прихватимо да је катастарски операт виртуелна, функционална, адекватним
софтверским и хардверским решењима подржана и операционализована инстанца
просторног информационог система, односно информационог система катастра непокрет-
ности као једног од његових основних, виталних подсистема, неопходно је разматрати и
познавати модел података (,,data model”) односно логички и физички модел тих система
односно базе(а) података (logical (conceptual) and physical database models).

Можемо закључити, а на основу разматрања у поглављима 1.1, 2 (посебно 2.2) и 3.2, да је од

великог значаја за оптимално и одрживо моделирање катастра непокретности, условно
речено, моделирање катастарских, односно дигиталних геодетских планова. За успешно
моделирање елемената (,,објеката”) ДГП од суштинског значаја је његово адекватно и
оптимално логичко и физичко моделирање, односно:
а) Класификовање и тематско сврставање (одређивање);
б) Репрезентација (,,моделирање геометрије”); и
в) Очување топологије простора.
Познато је да елемент (објекат) дигиталног геодетског плана припада само једној теми, a
тема представља једну целину дигиталног геодетског плана. Међутим, овакав приступ не би
могао да обезбеди оптимално моделирање података у функцији одрживих како просторних
тако и информационих система за управљање ресурсима (,,resources”) и имовином (“assets”)
друштвених заједница и/или великих привредних система. Због тога је значајно разматрати
моделирање просторних података са исходистем у теорији и пракси успостављања и функ-

34
ционисања како просторних, тако и тематских (привредних, политичких, управљачких, и
др.) или глобалних информационих система.

У контексту просторних и других информационих система, тема (theme) се може

разумети као скуп међусобно, логички и/или физички повезаних (related) објеката који имају
исте или сличне карактеристике и за које важе иста или слична правила апстракције,
генерализације и понашања.

Класа (class, subclass) је одређење (container) скупа објеката који имају исте техничке
(информатичке) атрибуте, операције, методе, релације и семантику.
Објекат (object, entity) представља oптимaлну апстракцију неке појаве или објекта са јасно
дефинисаном границом, стањем и понашањем.

Постоје четири основна типа (класе) објеката којима се представљају све појаве из
реалног простора и то су:
• Тачка, која служи за представљање свих појава које се у простору могу предста-
вити тачком,укључујући ту и оне појаве које нису физички реализоване у просто-
ру (на пример тачке које се користе за представљање висина);
• Линија, којом се представљају све појаве линијског карактера, укључујући ту и оне
које нису физички реализоване у простору (на пример граница делова земљишта
под различитим класама земљишта);
• Површ, којом се представљају све појаве површинског карактера, укључујући ту и
оне појаве које нису физички реализоване у простору (на пример површина земљи-
шта под истом класом земљишта); и

• Текст, који служи за представљање свих појава које просторно нису одређене као
и за описивање појава у простору.

Тема је појам сродан појму ,,слој“ (layer, cover), при чему је неопходно истаћи да
појам, односно термин layer дефинише (истиче, опредељује, организује, структурише и
одређује) логички поглед (,,logical container”) на резултате класификације природних,
вештачких, и/или апстрактних објеката у циљу, како њиховог физичког меморисања, тако и
коришћења (визуелизације, обраде, анализе, интеграције, компилације, публиковања, итд.)
употребом рачунара/рачунарских система. Уопштено, као теме једног просторног, а самим
тим и катастарског информационог система, могу се разликовати:
a) Геодетска основа,

б) Топографија простора,

в) Грађевине,

г) Опште тематске целине,

д) Посебне (,,наменске“) тематске целине,

ђ) Појединачне (,,функционалне“) тематске целине, и

е) Текст (називи, описи, димензије, и сл.).

35
Тематска конзистентност јесте доследност у разврставању садржаја просторног информа-
ционог система по темама.

Геометрија неке појаве, односно неког објекта (природног, вештачког или апстракт-
ног) је одређена геометријским елементима и то тачком, линијом или полигоном
(“primitives”, “primitive graphic elements”); за адекватну представу геометрије неког објекта
значајан је и њен облик (shape). Објекти могу битти представљени и комбинацијом ових ба-
зичних (основних) геометријских елемената (“complex shape(s)”, “multipolygon”, “surface”,
“multygeometry”, итд.), као и знаком и симболом.
Свакој ,,геометрији“ су придружени, поред техничких, и логички атрибути сагласно резул-
татима класификације, правилима њиховог класификовања и одређивања и својствима
(квалитетима, карактеристикама) појаве или објеката које репрезентују. Сви ови атрибути
могу се разумети, односно диференцирати као:
а) Просторни (геометрија и топологија);

б) Тематски;

в) Квалитативни; и

г) Временски (темпорални, историјски).

Геометријска конзистентност јесте доследност у геометријском представљању просторних

објеката. Потребно је истаћи да се једном објекту додељује, условно речено, јединствен
идентификатор који представља један од техничких (информатичких) атрибута објекта; тај
идентификатор (“ID“, “CODE”, “OBJECT_CODE”, “OBJECT_ID”,…) је низ алфанумеричких
знакова (string) који идентификује један објекат (елемент, ентитет) у бази података.
Праћење промена у простору и његове конфигурације током времена могуће је одржавањем
и управљањем атрибутима као што су историјат промена предузетих активности. Историјат
промена, укључујући и историјат садржаја дигиталног геодетског плана је веома важна ком-
понента у одржавању катастра непокретности; на основу ових података могуће је репро-
дуковати фактичко стање у неком времену (,,датом тренутку”), анализирати стање, спознати
трендове промена, итд. У овом контексту је такође значајно располагати са атрибутом који
нам омогућава да знамо да је објекат активан, неактиван, или је у току његова промена.
Промена објекта је поступак којим се један или више објеката:
 Ствара (креира нешто ново),

 Мења (модификује нешто што већ постоји), или

 Брише.

За просторне информационе системе је изузетно значајно да топологија, која је својс-

тво просторне конфигурације, буде прихватљива за типичног корисника система; топологија
описује просторне везе и односе између елемената (објеката) просторне конфигурације који
нису мерени (нпр. напред, изнад, поред, до, са стране, мање, уз, итд.), односно својство које
је непроменљиво при континуалним трансформацијама.

36
Тополошком конзистентношћу сматра се (јесте) доследност у креирању тополошких релаци-
ја у току моделирања просторних података. За постојање (креирање и одржавање) и кориш-
ћење просторних информационих система неопходна је систематска провера логичке, топо-
лошке и геометријске конзистентности.

3.2.3 ,,Јединствена евиденција“

На основу сазнања проистеклих из увида у рад Службе за катастар непокретности
Ваљево и информација које је комуницирао РГЗ и/или његови припадници, може се
закључити:

a) Још увек је у примени (користи се) софтверска апликација ,,Јединствена евиденција“

(ЈЕ) преко које се врши одржавање ,,базе катастарског операта“, односно ,,базе је-
динствене евиденције“,

б) Катастарски операт је операционализован као инстанца ,,базе катастарског опера-

та“ (,,базе јединствене евиденције“) у поступку уношења промене(a) путем ЈЕ,

в) ,,База катастарског операта“ није интегрисана на нивоу целе Републике Србије,

г) ,,Базa јединствене евиденције“ није интегрисана у информациони систем катастра

непокретности Републике Србије, већ се копије предмета из локалних служби за
катастар непокретности достављају у седиште РГЗ-а (Београд) једанпут недељно, да
би се подаци унели у ,,базу катастра непокретности“, и

д) У неким службама/одсецима за катастар непокретности (на пример у Одсеку за ка-

тастар непокретности Осечина) још увек се воде и користе спискови промене права
својине у аналогном облику; списак промена права својине садржи податке о
правима на непокретностима и носиоцима тих права;

Одржавање базе јединствене евиденције омогућено je модулима (,,менијима“) и њиховим

опцијама (функцијама, ,,падајућим менијима“) ЈЕ апликације (Слика 4):

Слика 4: Менији апликације ЈЕ

37
За спровођење промена права својине користе се менији:

a) Парцеле (Слика 4-1)

Слика 4-1: Подменији менија Парцеле

б) Корисници (Слика 4-2)

Слика 4-2: Подменији менија Корисници

38
в) Објекти (Слика 4-3)

Слика 4-3: Подменији менија Објекти

г) Терети (Слика 4-4)

Слика 4-4: Подменији менија Терети

39
Потребно је истаћи да је у неким случајевима спровођења промена права својине потребно
користити и меније ,,ПРИХОД” и/или ,,АЛАТИ”

Процедуру ажурирања листа непокретности можемо илустровати:

Слика 5-1: Уношење броја листа непокретности

Слика 5-2: Приказ имаоца права има у листу непокретнсти

40
Слика 5-3: Одабир опције брисања имаоца права из листа непокретности

Слика 5-4: Одабир опције додавања имаоца права у лист непокретности

41
 Слика 5-6: Уношење података о власнику (титулару)

Слика 5-7: Одабир опције регистровања промена у ,,бази“

Програм (JE) омогућава погодности, као што су: формирање решења о извршеним промена-
ма на основу постојећег шаблона (template), увид у податке катастарског операта, одабир
појединих података из “падајућег менија” без потребе уношења (key-in) истих у поље (за по-

42
датке који се често наводе, као нa примeр: обим права, врста права, врста забележбе, итд.), и
сличнo.

За штампање листа непокретности користе се опције из менија ,,Корисници“ (Слика 6):

Слика 6: Опција ,,Штампање А,Б,В и Г листа“ у оквиру менија Корисници

Након регистровања (пропагирања) промене у ,,бази катастарског операта“ путем ЈЕ

апликације, аутоматски се нуди мени са опцијом ажурирања ,,Сумарника“.

3.3 Поступак спровођења променa права својине

На основу увида у начин и процес рада Службе за катастар непокретности Ваљево (у
даљем тексту: Служба) у периоду од 11.08.2015. до 26.09.2015., а из домена промене подата-
ка/информација од значаја за стварна права, посебно промена права својине, може се конста-
товати да је поступак спровођења права својине сагласан уопштеном поступку провођења
промена у Катастру непокретности Републике Србије, описаном у поглављу 2.3.

Значајно је истаћи да је поступак промена права својине у катастру непокретности (у даљем

тексту: ПППСуКН, или поступак промене) спроводи само кроз катастарски операт
коришћењем рачунарске апликације “Јединствена евиденција” (у даљем тексту: JE). Пос-

43
тупак почиње (инициран је) тако што физичко или правно лице предаје/доставља захтев за
променом у писарницу Службе која врши и пријем исправа за упис; захтеви и исправе за
упис могу се доставити лично, путем одговарајућег сервиса “Поштa Србије”, или путем ку-
рирске службе.

Поступак промене права својине у катастру непокретности састоји се из следећих

активности, односно радних процедура:

a) Oбезбеђењe улазних података:

 Пријем исправа за упис у писарници или другој организационој јединици Служ-
бе/Одсека за катастар непокретности, који се састоји од следећих активности:
o Преузимање исправа за упис и других докумената од доносиоца/достављача,
o Прeдвиђенa (административна) обрада преузетих докумената,
o Прослеђивање предмета (исправа за упис и других докумената/информација
од значааја за спровођење промене(a)) Правној служби КН;

 Пријем предмета у Правној служби КН:

o Преузимање, односно прихватање предмета, и
o Прослеђивање предмета на обраду;

 Припрема података за спровођење промена:

o Идентификација промењених података,
o Утврђивање природе (“врсте”) промењених података,
o Прихватање радног задатка, и
o Интерпретација улазних података из исправе за упис и њихова логичка и/или
семантичка хомогенизација у складу са решењима примењеним у ЈЕ aплика-
цији;

б) Потврђивање потребе за спровођењем променa остварује се тако што се:

 Утврђуje валидност (комплетност и тачност) исправе(а) за упис и података/инфор-

мација за упис,

 Доноси закључак, уколико је то оправдано (aко неки од потребних података

недостају или садрже грешке), којим се заинтересоване стране обавештавају, па
чак и упозоравају да доставе недостајуће податке, или исправе и доставе податке
који садрже грешке;

 Прихвата(ју) исправа(e) за упис;

 Утврђивање да исправа за упис са истим садржајем (подацима које треба проме-

нити и у вези исте непокретности) није већ поднета или промена спроведена;

44
 Oдбацивање исправа(е) за упис, ако:
o Исправа(e) (Документи) за упис нису валидни,
o Није поступљено у складу са донесеним закључком (заинтересована(e)
страна(e)), и/или,
o Потреба за променом није основана;

 Одлука да се промена права својине не спроводи, што се потврђује решењем о

одбацивању захтева за промену права својине; или

 Одлука о спровођењу промене(а);

в) Планирање спровођења промена у катастарском операту:

 Одређивање и разрада начина (методе) спровођења промене:

o Све промене се уносе искључиво путем софтверске апликације JE,
o Избор (одређивање, селектовање) модула (,,менија”) и функција (,,подмени-
ја”, ,,падајућих менија”) ЈЕ апликације које је потребно користити, и

o Утврђивање редоследа коришћња изабраних модула и функција, односно

уношења или брисања података;

 Одређивање и разрада поступака верификације и обезбеђења квалитета спрове-

дених промена података:
o Препознавање потребе за формалном контролом квалитета спроведених
промена,
o Разрада поступка формалне контроле, односно обезбеђења квалитета спро-
ведених промена,
o Препознавање потребе за детаљним поређењем унесених података са пода-
цима/информацијама садржаним у исправи(ама) за упис,
o Препознавање потребе за детаљним упоређивањем унесених података у ЈЕ
и потенцијалном(им) решењу(има);

г) Спровођење промена у катастарском операту:

 Селекција података којe треба унети у ЈЕ било у изворном и/или обрађеном

облику;

 Уношење нових информација/података; и/или

 Модификовање постојећих информација/података;

 Брисање постојећих информација/података;

 Извршавање промена у ,,Сумарнику” ради даљег поступања Пореске управе;

45
  Пропагирање (,,регистрација“) унетих помена у ,,базу катастарског операта“;
по успешном пропагирању промена, систем аутоматски додељује идентифи-
кациони број (ID) промене;

 Записивање идентификационог броја (ID-ja) промене на предмету; најчешће

се користи у случају потребе за накнадним штампањем решења;

ђ) Потврђивање промена у катастарском операту:

 Доношење решења о потврђивању промена права својине у КН;

 Прослеђивање решења у аналогном облику писарници ради доставе решења

заинтересованим странама;

 Омогућавање приговора (жалби; жалбени период) на донета решења; жалбени

период је најчешће 15 дана од дана пријема решења;

 Пријем приговора (жалбе) и његово прослеђивање Министарству грађевинар-

ства, саобраћаја и инфраструктуре ради спровођења поступка решавања при-
говора;

 Поступање по решењу Министарствa o приговору (жалби);

 Правоснажност решења;

e) ПРАВНО ДЕЈСТВО права својине.

Као што је већ истакнуто у претходним поглављима, rезултат промена у катастру

непокретности (,,бази јединствене евиденције"), односно резултат правоснажности ре-
шења јесте постојање одређеног правног дејства које није постојало пре спровођења про-
мена, кao штo су: право својине, заложно право, право службености, право стварног тере-
та, итд.

Блок-дијаграм поступка (“workflow”) промене права својине у катастру непокретности

приказан је на страници 47.

46
ПОСТУПАК СПРОВОЂЕЊА ПРОМЕНА ПРАВА СВОЈИНЕ У
КАТАСТАРСКОМ ОПЕРАТУ

ПОЧЕТАК ПОСТУПКА ПРОМЕНЕ У КТО

(КТО = КАТАСТАРСКИ ОПЕРАТ)
- ПО ЗАХТЕВУ СТРАНКЕ
- ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ

ОБЕЗБЕЂИВАЊE УЛАЗНИХ ПОДАТАКА

а) ПРИЈЕМ ИСПРАВА ЗА УПИС

б) ПРИЈЕМ ПРЕДМЕТА У ПРАВНОЈ СЛУЖБИ
в) ПРИПРЕМА ПОДАТАКА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРОМЕНА

ПОТВРЂИВАЊЕ ПОТРЕБЕ ЗА ПРОМЕНОМ(A) У КТО

а) УТВРЂИВАЊЕ ВАЛИДНОСТИ ИСПРАВЕ(А) ЗА УПИС

б) ДОНОШЕЊЕ ЗАКЉУЧКА
в) ПРИХВАТАЊЕ ИСПРАВА ЗА УПИС
г) КОНСТАТОВАЊЕ ДА ПРОМЕНА ИСТОГ САДРЖАЈА НИЈЕ У ТОКУ
ИЛИ НИЈЕ СПРОВЕДЕНА
д) ОДБАЦИВАЊЕ ИСПРАВА(Е) ЗА УПИС
ђ) ОДЛУКА ДА СЕ ПРОМЕНА ПРАВА СВОЈИНЕ НЕ СПРОВОДИ ИЛИ
ОДЛУКА О СПРОВОЂЕЊУ ПРОМЕНЕ(А);

ПЛАНИРАЊЕ СПРОВОЂЕЊА ПРОМЕНА У КТО

а) ОДРЕЂИВАЊЕ И РАЗРАДА НАЧИНА СПРОВОЂЕЊА ПРОМЕНЕ
б) ОДРЕЂИВАЊЕ И РАЗРАДА ПОСТУПАКА ВЕРИФИКАЦИЈЕ И
ОБЕЗБЕЂЕЊА КВАЛИТЕТА CПРОВЕДЕНИХ ПРОМЕНА ПОДАТАКА;

47
 1

СПРОВОЂЕЊE ПРОМЕНА У КТО

(,,ЈЕДИНСТВЕНА ЕВИДЕНЦИЈА”)

а) СЕЛЕКЦИЈА ПОДАТАКА ЗА УНОС (УПИСИВАЊЕ) ИЛИ БРИСАЊЕ

б) УПИСИВАЊЕ ПРОМЕЊЕНИХ ИНФОРМАЦИЈА/ПОДАТАКА
в) БРИСАЊЕ ЗАСТАРЕЛИХ (OBSOLETE) ИНФОРМАЦИЈА/ПОДАТАКА
г) ПРОПАГИРАЊЕ УНЕТИХ ПРОМЕНА У “БАЗУ KTO” (“БАЗУ ЈЕ”)
д) ПРОМЕНА ПОДАТАКА/ИНФОРМАЦИЈА У ,,СУМАРНИКУ“
ђ) ЗАПИСИВАЊЕ ИДЕНТИФИКАЦИОНОГ БРОЈА ПРОМЕНЕ

ПОТВРЂИВАЊЕ ПРОМЕНА У КТО

а) ДОНОШЕЊЕ РЕШЕЊА
б) ДОСТАВА РЕШЕЊА ЗАИНТЕРЕСОВАНИ СТРАНАМА
в) ПОСТУПАЊЕ ПО ПРИГОВОРИМА/ЖАЛБАМА
г) ПРАВОСНАЖНОСТ РЕШЕЊА

ПРАВНО ДЕЈСТВO
(промене права својине)

48
4. Закључак
Укупност разматрања проблематике својине на непокретностима, њихове адекватне
евиденције и управљања евиденцијом, као и пракса спровођења промена права својине у
Служби за катастар непокретности Ваљево , омогућава доношење закључака из домена:

a) Својине на непокретностима:

 Својина је најшире и садржином најбогатије стварно право; најпотпуније право

које у неком правном поретку постоји на ствари поводом ње саме. По правилу,
прописи не одређују у целини садржину права својине, већ наводе само
најмаркантнија овлашћења носиоца(лаца) права својине;

 Право својине је апсолутно, искључиво и према сваком заштићено право у

погледу ствари на којој постоји;

 “Стварна права су: право својине, службености, ручна залога, станарско право и
право грађења, као и закуп, јер се и он састоји у непосредној правној власти на
ствари (и то много широј него код стварних службености), која се (док постоји)
може истицати према свим трећим лицима (наравно да се то односи на држање и
употребу ствари, док су закуподавчево право на закупнину и закупчево право да
захтева предају ствари у закуп по својој правној природи облигациона); сходно,
ово важи и за послугу”16 Постоје тумачења која у стварна права убрајају и хипоте-
ку и реалне терете; и

 Право својине на непокретности стиче се уписом у катастар непокретности;

право својине на непокретности не може се стећи окупацијом;

б) Катастра непокретности Републике Србије:

 Осмишљен је као поуздан просторни информациони систем;

 Постоји потреба на интезивирању активности за изградњу поузданог информаци-

оног система катастра непокретности; било би добро да у ове активности поред
РГЗ-а значајно буде укључена научна заједница и приватна пракса;

 Катастар непокретности је устројен, како се то могло и може чути од званичника

РГЗ-а, а решења о оснивању КН се континуирано доносе и објављују на његовом
веб-сајту; број донесених решења, односно објављених решења није доступан; и

 Значајно је истаћи да одржавање КНРС подразумева и његову обнову за постоје-

ће КО или њихове делове;

16
Катастар непокретности, Манојло Миладиновић

49
 в) Примени савремених рачунарских технологија у функцији обезбеђења поузданог
катастра непокретности:

 Врло је могуће да нису примењене савремене рачунарске технологије у склопу

оптималних и поузданих софтверских и системских архитектура; примена таквих
технологија и архитектура би омогућила корисницима ефикасан приступ инфор-
мацијама односно подацима ,,базе катастра непокретности” и унапређен процес
рада РГЗ-а; и

 На бази искуства у коришћењу РГЗ портала ,,knweb” може се тврдити да постоји

простор за унапређење поузданости података/информација у ,,базу катастра непо-
кретности“;

 Постоји потреба за јединственим јавним или интерним регистром објеката који не

постоји; стални објекти се уцртавају и означавају на аналогној копији катастар-
ског плана (,,радном оригиналу катастарског плана“), односно на свакој парцели
на којој постоје – привремени објекти се не уцртавају и/или обележавају; и

г) Поступку промене права својине у катастарском операту на примеру Службе за

катастар непокретности Ваљево:
 Поступак промене права својине спроводи Правна служба;

 Промене се спроводе коришћењем софтверске апликације ,,Јединствена евиден-

ција”; апликација је базирана на превазиђеној рачунарској технологији и
архитектури;

 Примена модерних технолошких решења би допринела деперсонализацији посту-

пка, чиме би се унапредио радни процес и ажурност ,,базе катастра непокретно-
сти“; и

 ЈЕ софтверска апликација није интегрисана у катастар непокретности, што остав-

ља простор за значајна унапређења у процесу рада и обезбеђењу поузданог катас-
тра непокретности Републике Србије.

Резолуцијом (начелима) о катастру (Statement on the Cadastre) Интернационалне

геодетске федерације (International Federation of Surveyors), усвојеној 1995. године на
редовном годишњем заседању у Фредериктону (Канада), каже се да је: ″катастар обично на
парцели заснован и ажуран информациони систем који садржи забележбу интереса на
непокретностима (на пример: права, ограничења и одговорности). Он често садржи
геометријске карактеристике парцела, повезаних са другим подацима који описују природу
интереса, власништво или контролу тих интереса, и често основну вредност парцеле и
њене додатне вредности. Он може бити установљен за фискалну намену (вредновање и
правично опорезивање), правне намене (трансфер права на непокретностима), подршку и
управљање земљиштем и коришћење земљишта (на пример за планирање и друге админи-
стративне намене) и да омогући одрживи развој и заштиту животне средине″. 17

17
Рајица Михајловић, Катастар непокретности

50
Очигледно је да постојеће стање катастра непокретности Републике Србије није сагласно
цитираним препорукама Интернационалне геодетске федерације и да постоји потреба за
планирањем и интезиви организованих активности у циљу успостављања поузданог
просторног информационог система катастра непокретности Републике Србије.

Концепт таквог катастра непокретности је приказан на слици:

51
5. Литература

1. ,,Катастар непокретности“, Рајица Михајловић

2. Уџбеник из катастра непокретности, Манојло Миладиновић
3. ,,Геодетски планови“ , Манојло Миладиновић
4. ,,Стварно право“ , Драгор Хибер, Рајко Јелић
5. ,,Креирање оптималне власничке структуре - битан предуслов хармоничног
функционисања националне економије“ , Радован Лукић
6. Закон о државном премеру и катастру (2009)
7. Закон о промету непокретности (2014)
8. http://www.rgz.gov.rs/
9. http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/PublicAccess.aspx
10. http://www.pravniportal.com/

52
 ПРИЛОЗИ:
Прилог 1: УВЕРЕЊЕ О ПОДАЦИМА УПИСАНИМ У КН

Прилог 2: ПРЕПИС ЛИСТА НЕПОКРЕТНОСТИ

Прилог 3: ИЗВОД ИЗ ЛИСТА НЕПОКРЕТНОСТИ

Прилог 4: ПРИКАЗ ПРЕТРАГЕ БАЗЕ ПОДАТАКА КН (,,KnWeb“)

Прилог 5: СТАНДАРДИЗОВАНИ ИЗВЕШТАЈИ (,,KnWeb“)

Прилог 6: ПРИЗРЕНСКА ТАПИЈА

Прилог 7: ПРАВО ПРОЛАЗА

Прилог 8: ОБЈЕКТИ/ДЕЛОВИ ОБЈЕКАТА

Прилог 9: СВОЈИНА НА НЕПОКРЕТНОСТИМА

Прилог 10: ПРИМЕР ЗАБЕЛЕЖБЕ (ФАКТИЧКО СТАЊЕ)

Прилог 11: ПРИМЕР ЗАБЕЛЕЖБЕ (ПОКРЕНУТ УПРАВНИ СПОР)

Прилог 12: ПРИВАТНА ИСПРАВА ЗА УПИС

Прилог 13: ЈАВНА ИСПРАВА ЗА УПИС

53
Прилог 1: УВЕРЕЊЕ О ПОДАЦИМА УПИСАНИМ У КН

Уверење о подацима поселдњег стања у катастру непокретности:

Прилог 2: ПРЕПИС ЛИСТА НЕПОКРЕТНОСТИ

Насловна страна преписа листа непокретности

Препис А-листа
Препис Б-листа
Препис В-листа
Препис В-листа
Препис Г-листа
Прилог 3: ИЗВОД ИЗ ЛИСТА НЕПОКРЕТНОСТИ

Насловна страна извода из листа непокретности

Извод А-листа
Извод Б-листа
Извод В-листа
Ивод Г-листа
Прилог 4: ПРИКАЗ ПРЕТРАГЕ БАЗЕ ПОДАТАКА КН
(,,KnWeb“)

1) Одабир локалне самоуправе и катастарске општине (кључ претраге):

2) Унос броја парцеле (кључ претраге)

Прилог 5: СТАНДАРДИЗОВАНИ ИЗВЕШТАЈИ
(,,KnWeb“)

1) Извештај који се односи на парцелу на којој нема изграђених објеката

2) Извештај који се односи на део парцеле под зградом и другим објектом
3) Извештај који се односи на зграде и друге грађевинске објекте
Прилог 6: ПРИЗРЕНСКА ТАПИЈА

Примерак копије ,,Призренске тапије“ из XIV века:

Прилог 7: ПРАВО ПРОЛАЗА

Право службености је правo којим се овлашћује њен титулар да туђу ствар користи на одре-
ђен начин. Обележја права службености су:
 Стварна права на туђој ствари;
 Обавезује власника ствари на нечињење или трпљење;
 Забрана установљавања права службености на већ установљеном праву службености;
 Може се установити само ако је корисна за њеног титулара;
 Врши се тако да што мање оптерећује послужно добро; и
 Не може се одвојити од добра на коме је установљена;

Право пролаза је једна од најчешћих службености. Односи се на случај када власник парцеле
(повласног добра) која нема излаз на јавни пут (или је за излаз потребно велико заобилажење)
користи пролаз преко туђе парцеле (послужног добра). Дакле, право пролаза служи олакша-
њу коришћења одређене непокретности, при чему се ограничава право својине власника
послужног добра. Право пролаза власници парцела закључују уговором, а уколико се не пос-
тигне договор између власника, врши се обраћање суду.

Право пролаза се може засновати и одржајем, у случају када је парцела (повласно добро) у
пракси коришћена преко 20 година, а да се њен власник притом није бунио. Стварна служ-
беност, односно службеност пролаза мора се обављати тако да се послужно добро најмање
оптерећује.

Право пролаза, као и остале службеноси уписују се у теретни (Г) лист – илустрација на
следећој страници овог прилога.

1
ЗАБЕЛЕЖБА ПРАВА ПРОЛАЗА У Г ЛИСТУ

2
Прилог 8: ОБЈЕКТИ/ДЕЛОВИ ОБЈЕКАТА
(Преглед неких информација)

1) Грађевински објекти се могу разврстати на надземне и подземне; надземни грађевински

објекти се могу разврстати на:

- Зграде,
- Грађевине саобраћајне инфраструктуре,
- Грађевине за уређење водотокова и обала,
- Хидро-енергетске грађевине,
- Индустријска постројења,
- Електро-енергетска мрежа и постројења,
- Телекомуникациона мрежа и постројења,
- Нафтоводе и/или гасоводе,
- Остала инфраструктурна мрежа и постројења,
- Грађевине за спорт и рекреацију,
- Културно-историјске грађевине,
- Религијске грађевине,
- Споменици,
- Гробља,
- Затвори,
- Грађевине разних намена, и
- Грађевине непознате намене.

2) Квалитет грађевинског објекта се огледа кроз:

- Старост грађевине (,,година градње”),
- Тип градње,
- Квалитет употребљеног грађевинског материјала и начин и трајање изградње,
- Спратност објекта (пo = подрум, су = сутерен, пр = приземље, сп = спрат, и пк =
поткровље); спратност је податак који говори о броју надземних и подземних нивоа
(етажа) објекта, а означава се као: пр+1 (приземље + један спрат), су+пр (сутерен +
приземље), пр+4+пк (приземље+четири спрата+поткровље), итд.; и
- Собност објекта; се односи на унутрашњу структуру посебног дела објекта. Дефи-
нисана је Правилником о условима и нормативима за пројектовање стамбених зграда
и станова; означава се као: гарсоњера, једнособан, једноипособан, петособан, итд.

1
3) По начину коришћења грађевине се идентификују као:
- Породична стамбена зграда,
- Стамбено-пословна зграда,
- Помоћна зграда,
- Стан,
- Гаража,
- Пословни простор,
- Цркве,
- Зграда за коју није позната намена, итд.

4) Правни статус грађевине/објекта се идентификује као:

- Објекат преузет из земљишне књиге;
- Објекат изграђен без одобрења за градњу;
- Објекат има одобрење за градњу;
- За објекат није издата употребна дозвола;
- Објекат изграђен пре доношења прописа о изградњи објекта; итд.

2
Прилог 9: СВОЈИНА НА НЕПОКРЕТНОСТИМА

Рекапитулaцијa разматрања својине на непокретностима:

 Својина је централни правни институт стварног права и истовремено стварно право
″par excellence″; право својине се може одузети или ограничити у складу са уставом
или законом;

 На ствари на којој постоји право својине може се засновати право службености, право
стварног терета и право залоге, под условима одређеним законом; забрањено је врше-
ње претходних права противно циљу због кога су законом установљена или призната;
 Власник има право да своју ствар држи, да је користи и да њоме располаже, у граница-
ма одређеним законом; свако је дужан да се уздржава од повреде права својине другог
лица;
 Право својине је апсолутно, искључиво и према сваком заштићено право у погледу
ствари на којој постоји); овлашћења ius possidendi i ius utendi постоје у унутрашњем
односу власника према ствари, док се овлашћење ius disponendi врши у спољном од-
носу власника поводом те његове ствари, пошто се односи на могућност правног рас-
полагања својом ствари у односу на трећа лица;

 Физичка и правна лица не могу имати право својине на природним богатствима која
су у државној својини;
 Право својине на непокретностима је стварно право. Физичка и правна лица могу има-
ти право својине на стамбеним зградама, становима, пословним зградама, пословним
просторијама, пољопривредном земљишту и другим непокретностима; могу имати
право својине и на појединим добрима у општој употреби, на градском грађевинском
земљишту (у складу са законом), као и на шумама и на шумском земљишту (у грани-
цама утврђеним законом);
 Право својине на непокретности не може се стећи окупацијом;
 На основу правног посла. право својине на непокретности стиче се уписом у
катастар непокретности;
 Право на својину ствари (непокретности) наслеђивањем стиче се у тренутку остваре-
ња наслеђа на имовини умрлог, ако законом није другачије одређено;
 Власник непокретности дужан је да се при коришћењу непокретности уздржава од
радњи и да отклања узроке који потичу од његове непокретности, којима се отежава
коришћење других непокретности (преношење дима, непријатних мириса, топлоте,
чађи, потреса, буке, отицања отпадних вода, и сл.) преко мере која је уобичајена с
обзиром на природу и намену непокретности и на месне прилике, или којима се
проузрокује знатнија штета;

 Сувласник има право да ствар држи и да је користи заједно са осталим сувласницима

сразмерно свом делу , не повређујући права осталих сувласника; сувласник може рас-
полагати својим делом без сагласности осталих сувласника. У случају продаје су-

1
 власничког дела остали сувласници имају право прече куповине само ако је то одрe-
ђено законом;
 Сувласници имају право да заједнички управљају стварју. За предузимање послова
редовног управљања стварју потребна је сагласност сувласника чији делови заједно
чине више од половине вредности ствари. Ако се у претходним случајевима не
постигне сагласност, а предузимање посла је неопходно за редовно одржавање
ствари, о томе одлучује суд;
 Ако сувласнички делови нису одређени, претпоставља се да су једнаки;
 Последица апсолутног дејства стварних права (дејства erga omnes) јесте постојање
права следовања и права првенства;
 Право следовања састоји се у томе што ималац стварног права може ово вршити про-
тив сваког трећег у чијим се рукама ствар нађе, било бесправно, било по неком прав-
ном основу (осим ако трећи држи по неком јачем основу). Тако, власник може захте-
вати повраћај ствари од лопова, плодоуживалац такође, ималац стварне службености
може своје право вршити против сваког каснијег имаоца послужног добра, поверилац
се може исплатити из хипотековане непокретности и против новог власника;
 Стварна службеност стиче се одржајем када је власник повласног добра фактички
остваривао службеност a власник послужног добра се томе није противио. Стварна
службеност се не може стећи одржајем ако је вршена злоупотребом поверења
власника или држаоца;
 Право првенства састоји се у томе што је стварно право јаче у конкуренцији са обли-
гационим правом, као и са истоврсним стварним правима каснијег датума (кад су по-
среди таква истоврсна права која могу у целини и истовремено постојати на истој
ствари, нпр., више хипотека на истој ствари). Тако, власник који је дао ствар на чува-
ње није изложен ризику да у случају дужникове (чувареве) инсолвентности дели
ствар са чуваревим повериоцима, у случају више хипотека на истој ствари повериоци
се намирују према редоследу њиховог настајања (ранг хипотека);

 Стварна права су: право својине, службености, ручна залога, станарско право и пра-
во грађења, као и закуп, јер се и он састоји у непосредној правној власти на ствари (и
то много широј него код стварних службености), која се (док постоји) може истицати
према свим трећим лицима (наравно да се то односи на држање и употребу ствари,
док су закуподавчево право на закупнину и закупчево право да захтева предају ствари
у закуп по својој правној природи облигациона); сходно, ово важи и за послугу; и
 Постоје многа тумачења која у стварна права убрајају и хипотеку, као и законско
право прече куповине; ова права се приближавају стварним правима тако што делују
не само према првобитном власнику, већ и према ономе коме је ствар продата. Међу-
тим, код њих се правна власт не састоји у овлашћењу предузимања материјалних ака-
та утицања на ствар, већ у овлашћењу располагања – да се туђа ствар купи (код права
прече куповине) или да се прода (код хипотеке); због тога се понекад називају ,,непра-
вим стварним правима”.

Постоје тумачења да у стварна права треба убрајати и реалне терете.

2
Прилог 10: ПРИМЕР ЗАБЕЛЕЖБЕ
(ФАКТИЧКО СТАЊЕ НЕПОКРЕТНОСТИ)

Забележба o фактичком стању непокретности наведена у Г-листу:

Прилог 11: ПРИМЕР ЗАБЕЛЕЖБЕ
(ПОКРЕНУТ УПРАВНИ СПОР)

Забележба o покренутoм управном спору против другостепеног решења наведена у Г-

листу:
Прилог 12: ПРИВАТНА ИСПРАВА ЗA УПИС
(КУПО-ПРОДАЈНИ УГОВОР)
Прилог 13: ЈАВНА ИСПРАВА ЗA УПИС
(РЕШЕЊЕ О НАСЛЕЂИВАЊУ)