Aprilska pesma

Devojčice, ja sam rasla

gde rastu zebe i čvorci,

gde huje proplanci, šume,

i vetri razvigorci.

Dvorište je moje bilo

pored same bistre reke,

navraćale su u njega

često lisice i zeke.

Devojčice, ja sam rasla

gde se u visokoj travi

povazdan igraju žmure

skakavci, popci i mravi.

I sad, čim dobijem pismo

od zelenoga aprila,

poželim da se vratim

gde sam u detinjstvu bila.

Kuća je stajala moja

ukraj kućice puža,

blizu tanke putanje

što se kroz polje pruža.

Trkali su se sa mnom

potoci, brzi trkači,

hrvala sam se s vetrom,

da vidimo ko je jači.

Pljuskom sam aprilskim išla

po vodi do članaka,

obućicu je moju

sušila dobra baka.

I sad kad dobijem pismo

od zelenoga aprila,

setim se kako je ona

dobra, predobra bila.

Ja sam rasla gde zvezda

iznad brda izrasta,

gde se igraju na vetru

deca graba i hrasta.

Rasla sam tamo gde raste

mesec rumeni, zdravi,

s decom se na reci igra,

most im srebrni pravi.

Rasla sam gde raste nebo

iznad polja u cvetu,

bila sam bliža suncu

no žutom suncokretu.

Zato, čim mi se april

kartom otuda javi,

poželim da sa njim prođem

tamo po gustoj travi.