О МОНОПОЛУ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA: Revidiranim

Nacrtom zakona predviđeno je da će pogrebnim uslugama ravnopravno moći da se bave i privatna i
javna pogrebna preduzeća koja budu ispunila uslove. Ni upravljanje grobljima više neće biti isključivo u
rukama javnih komunalnih preduzeća. Ubuduće, opštine će moći da privatnicima povere održavanje
grobalja, ali i sam pokop i eventualnu eshumaciju. Novina u Nacrtu zakona je i upravljanje i održavanje
grobalja za kućne ljubimce

Novi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima donosi novine koje se
odnose na pogrebne usluge. Ministarstvo građevinarstva,, saobraćaja i infrastrukture u čijem su resoru
komunalne delatnosti, kažu da je glavna novina to što će biti ukinut monopol javnih preduzeća.
Pogrebnim uslugama će potpuno ravnopravno moći da se bave i privatna i javna pogrebna preduzeća
koja budu ispunila uslove.

Prema rečima Siniše Mandića iz Udruženja privatnih pogrebnika Srbije privatnim pogrebnicima je
laknulo.

"Realno mi smo radili mimo propisa. Jer, Zakon o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011
- dalje: Zakon) izričito zabranjuje da mi vršimo prevoz i čuvanje pokojnika što su dve osnovne delatnosti
u našem poslu", podseća Mandić.

Dakle, aktuelni Zakon se baš i ne primenjuje, jer privatni pogrebnici rade što ne bi smeli. Najavljene
novine će ih iz zato sa javnim, po pravu, staviti rame uz rame. Tako ni upravljanje grobljima više neće biti
isključivo u rukama javnih komunalnih preduzeća.

Ubuduće, opštine će moći da privatnicima povere održavanje grobalja, ali i sam pokop i eventualnu
eshumaciju. Ukratko, na povlašćeni položaj tzv. državnih komunalnih preduzeća stavlja se tačka.

U beogradskom, ujedno i najvećem javnom komulanom preduzeću za pogrebne usluge u Srbiji, kažu da
nemaju tekst izmena Nacrta zakona o komunalnim delatnostima, pa samim tim sporne izmene ne mogu
objektivno i kvalifikovano da komentarišu.

Novi Nacrt zakona čeka novu Vladu, pa ide u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Potom će svi
pogrebnici morati da prođu kroz lupu nadležnog Ministarstva građevinarstva, te dobiju ili ne rešenje o
radu. U igri će tako ostati samo oni, bilo javni, bilo privatni grobari koji ispune visoke standarde čuvanja i
prevoza pokojnika. Građani zato mogu da očekuju kvalitetniju uslugu, kaže državna sekretarka u
Ministarstvu građevinarstva, Aleksandra Damnjanović.

"Ali, ne samo to, ovde se uvode praktično elementi tržišne ekonomije, ukida se monopol javnog sektora
u ovom delu i u krajnjoj liniji, pored neke sigurnosti korisnika trebalo bi da dovede i do smanjenja cene
tih komunalnih usluga", očekuje Damnjanović.

Izmene na tržište uvode i groblja za ljubimce, a u Vladi Republike Srbije kao sledeći korak najavljuju i
poseban Zakon o sahranjivanju. Na udaru tog akta biće 50 odsto nelegalninih grobalja koliko se spekuliše
da ih u Srbiji ima.

Javna preduzeća su po svojoj prirodi prirodni monopoli. Dakle, reč je o kapitalno intenzivnim
delatnostima koje zahtevaju izuzetno visoka početna ulaganja, pa se zbog ekonomske racionalnosti ove
delatnosti prepuštaju državi na obezbeđenje. Takođe, predmet su posebnog pravnog regulisanja – mogu
se osnivati isključivo odlukom države, na način i u skladu sa postupkom koji predviđaju imperativne
pravne norme pravnog poretka Republike Srbije.

Delatnosti javnih preduzeća

Veliki je broj delatnosti u kojima su prisutna javna preduzeća. Tako, kada govorimo o oblasti javnih
službi, javna preduzeća se mogu baviti nekom od sledećih privrednih aktivnosti: proizvodnjom i/ili
distribucijom energije (Elektroprivreda Srbije, skraćeno JP EPS), vodoprivredom (JVP Srbijavode),
telekomunikacijama (Telekom Srbija), transportom (Pošta Srbije) itd. Takođe, javna preduzeća su
prisutna i u oblastima koje označavamo kao bazične, kao esencijalne za industrijsku proizvodnju – ugalj,
gas, čelik, nafta (npr. Rudarski basen „Kolubara” koji predstavlja zavisno preduzeće JP EPS). Država je
takođe prisutna kako u ulozi regulatora i kontrolora, tako i u ulozi direktnog pružaoca usluga u oblasti
osiguranja, obrazovanja, zdravstva, kao i bankarstva.

Čime se pravda postojanje javnih preduzeća?

Razlozi koji govore u prilog javnim preduzećima nisu samo uslovljeni činjenicom da je reč o preduzećima
koja zahtevaju velika ulaganja koja je lakše obezbediti od strane države. Postoje i drugi razlozi koji
govore o potrebi osnivanja javnih preduzeća, kao što je zapošljavanje velikog broja ljudi i na taj način
indirektno smanjivanje nezaposlenosti. Stiče se utisak da je mogućnost strateškog planiranja privrednog
razvoja od strane država najvažniji razlog njihovog postojanja. Budući da bazične delatnosti javnih
preduzeća garantuju nesmetanu snabdevenost privrede, na primer, električnom energijom, kao i
njenom distribucijom čija je cena unapred poznata, stvara se pretpostavka nesmetanog, normalnog
funkcionisanja privrede bez zastoja.
Regulacija javnih preduzeća

Uobičajeno je da se javna preduzeća regulišu preko kontrole cena i tarifa. Najjednostavnije rečeno,
država treba da garantuje građanima i privredi cene proizvoda i/ili usluga koje obezbeđuje javni sektor.
Ovakva garancija se posredno sprovodi preko propisivanja stope prinosa na kapital u javnim
preduzećima. Neretko se primenjuju mere usmerene na monopolizaciju privredne grane i to preko
kontrole ulaska u nju. Ovakve mere se predviđaju Zakonom koji propi- Od čega boluju javna preduzeća?
MonopolList 21 ekonomija suje uslove ispunjenja u slučaju istupanja na određenom tržištu. Razlog
monopolizacije grane leži u činjenici da su inicijalni troškovi obavljanja ove delatnosti izuzetno visoki i,
ukoliko nova preduzeća uđu u granu, ona će po logici preuzeti deo tržišta, tj. preuzeće već postojeće
korisnike, time povećati prosečne troškove u ovoj delatnosti, što bi vodilo povećanju cena javnih dobara.
Naravno, povećanje bi se svakako prelilo na potrošače. Za razliku od prethodih mera oko kojih uglavnom
ima saglasnosti u stručnoj javnosti, za sledeću meru ona ne postoji. Reč je o meri imenovanja lica koja
preuzimaju najvažnije upravljačke funkcije u javnim preduzećima od strane Vlade. Upravljanje najčešće
preuzimaju lica koja su politički poklonici, simpatizeri vladajuće elite, a u najvećem broju slučajeva
stranačke ličnosti, bez ikakve prethodne provere profesionalnih kompetencija ili uvida u profesionalni
integritet, naklonjenost poslovnoj etici i sl.

Privatizacija ili preuređenje

Jedno od pitanja oko koga se ekonomisti spore je i pitanje privatizacije javnih preduzeća. Jedna grupa
autora (pristalice liberalnog gledišta) smatra da država što manje treba da se upliće u privredne tokove i
da sve treba prepustiti tržištu i njegovoj „nevidljivoj ruci”. Sa druge strane, druga grupa autora navodi da
javna preduzeća jesu po svojoj tržišnoj prirodi monopoli i da je bolje da kao takva budu u rukama države,
a ne privatnika, što se pravda argumentom da je manje prostora za manipulacije, iznuđivanje visokih
cena itd. Pad Berlinskog zida i simbolično obeležavanje pobede kapitalizma nad socijalizmom, najava
globalizovanog svetskog poretka povećala je ulogu glavnih institucija kapitalističkog poretka –
Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije. Ove institucije su
svojim programima podsticale zemlje bivšeg socijalističkog uređenja da ubrzaju proces privatizacije
svojih javnih preduzeća. Ovakve preporuke su se prvenstveno zasnivale na izveštaju Svetske banke
„Birokrate u poslovima” (Bureaucrats in Business). Suština ovog izveštaja jeste preporuka neoliberalnih
modela koja se najjednostavnije može svesti na maksimu: „Deregulacija, liberalizacija i privatizacija.”
Budući da je primena neoliberalnih mera, konkretno na primeru privatizacije, dala oprečne rezultate
(negde bolje, negde lošije), autori izveštaja su izašli sa navodom da privatizacija ipak nije jedino i
apsolutno rešenje, s obzirom na to da pri odluci o privatizaciji treba uzeti u razmatranje politički, ali i širi
društveni kontekst. Kao čest odgovor na pitanje ima li privatizacija javnih preduzeća alternativu navodi
se njihovo preuređenje. Vrlo često, zbog privilegovanog položaja koji uživaju i činjenice da ma koji
negativan rezultat ostvarili pokriće pada na teret budžeta, postoji sklonost da se nedisciplinovano,
neracionalno upravlja i posluje. Jasno je da državna preduzeća, za razliku od privatnih, ne mogu otići u
stečaj, ma kakve probleme u poslovanju imala. Nije loše podsetiti na to da stečaj ima dve alternative –
restrukturiranje i gašenje preduzeća. Do gašenja preduzeća dolazi kada se ne uoči potencijal za
prevazilaženje problema u poslovanju, kada je reč o neperspektivnim delatnostima, pa je gašenje jedini
logični ishod. Statistika stečaja u Srbiji pokazuje da se neuporedivo veći broj preduzeća likvidira nego što
se preuredi. Da li zato što je privreda u katastrofalnom stanju, sa prezastarelom tehnologijom koja nije
izvor konkurentonosti? Da li zato što se stečaju prilazi apatično, bez naročite zainteresovanosti za
otkrivanje slabosti, mana i otklanjanje problema? Biće da je sve po malo. Kada je reč o prestrukturiranju
javnih preduzeća, ideal bi bio kada bi se kompletno prepustile upravljačke pozicije isključivo
kompetentnim, kvalifikovanim i iskusnim kadrovima, ali da li je politika kadra za tako nešto? Bar zasad
nije. U tom slučaju, najveći izazov je na strani kreiranja podsticajnog kompenzacionog paketa koji će
stimulisati menadžere da svoj posao obavljaju posvećeno, profesionalno i, iznad svega, moralno.

Mračni Heraklit

Kriza se, istina, danas možda češće spominje u govoru, ali nikako nije reč novog datuma. „Kriza je uvek
signal za promenu”, slažemо se – ali kakvu? Ograničimo li se na ekonomske krize, pa otuda i na promene
u ekonomskoj oblasti, istorijski možemo uočiti u osnovi dva algoritma promena – kejnzijanski i
monetaristički. Prvi je smatrao da u kriznim situacijama rešenje jeste u pokretanju agregatne tražnje,
koja će povećati proizvodnju, samim tim zaposlenost, smanjiti nezaposlenost i postepeno privredu
dovesti u ravnotežu. Nasuprot ovakvom gledištu, od sredine pedesetih godina prošlog veka, na čelu sa
Miltonom Fridmanom javlja se nova škola ekonomije, koja novac stavljа u središte pažnje, te otuda i
dobija ime monetarizam. Po ovom gledištu, državno uplitanje u privredne tokove samo dovodi do rasta
cena (inflacije), ne i suzbijanja krize. Zbog toga država treba što manje da ulazi u privredne vode, jer ne
zna da pliva. A pošto ne zna da pliva, šta može da radi kad naiđu veći talasi? Ima da „tone” i da se „davi”,
kako kažu monetaristi. Za sam kraj možda nije loše setiti se i misli antičkog filozofa Heraklita: „Ne možeš
dva puta ući u istu vodu“. Verovatno je hteo reći da treba naučiti plivanje pre nego što se uđe u vodu?
Takođe, istorija nas uči da nije svejedno ko je instruktor plivanja, a statistika upozorava da nije svejedno
da li davljeniku prilazimo spreda, ili otpozadi.

У прошлој години јавна предузећа у Србији имала су укупну добит од 8,3 милијарди динара, док је
укупна привреда исказала позитиван нето резултат од

готово 144 милијарде. То су значајно бољи резултати него у 2014. години, када су јавна предузећа
забележила негативан нето финанијски резултат од 44 милијарде динара.

Разлог за остварење добити јавних предузећа, од које је највећи део уплаћен у буyет Србије, лежи
и у томе што су током прошле године јавним предузећима биле забрањене донације и
спонзорства, а поготово се та забрана односила на губиташе. Наиме, у годишњим програмима
пословања за 2015, које су усвојили надзорни одбори и Влада Србије, за спонзорства и донације
дозвољено је издвајање од 138 милиона динара, а коришћење тих пара на кварталном нивоу
контролишу три министарства. По речима помоћнице министра правде Дубравке Дракулић, по
смерницама за пословање јавним предузећима је сугерисано да донације смање 40 одсто, али не
и да их попутно укину.
Да ће јавна предузећа која праве губитке, а покривају их порески обвезници, морати да смање
или чак и потпуно укину праксу спонзорства и донирања разноразних манифестација и спортских
клубова, наслутило се још пре две године када је српски премијер Александар Вучић њиховим
директорима јасно ставио до знања да су монополисти и да део новца треба да дају у буyет
државе која им је обезбедила привилегован положај на тржишту, а не да га троше на разноразне
ствари, па чак и сопствени маркетинг, који им реално није ни потребан. Велики део јавних
предузећа – ЕПС, Телеком”, „Пошта, ЕМС, „Србијашуме” и нека друга послушала су премијера па
су уплатила добит у државну касу. Нека су то учинила почетком године, а нека то чине ових
месеци.

Из Министарства привреде најављују да ће губиташима донације бити забрањене, а нека јавна

предузећа, и поред тога што послују позитивно. мораће да их смање. Осим тога, чак и они који
добију могућност донирања и спонзорства, за шта морају добити Владину сагласност, мораће
новац који додељују учинити транспарентнијим и оправдати потребу за додатном промоцијом.
Велики део финанијских стручњака сматра да издаци јавних предузећа за спонзорисање нису
рационални јер је реч о компанијама које углавном имају монопол у својим делатностима и
којима заправо није потребна додатна реклама ради повећања продаје или тржишног учешћа.
Сматрају да државне субвенције нису спорне када је у питању представљање државе, односно
државне репрезентације.

Ипак, није згорег подсетити на то да су заправо јавна предузећа, која су се често појављивала као
спонзори или донатори, од тога имала и корист. Јер, по Закону о порезу на добит правних лица, у
члану који дефинише издатке за здравствене, образовне, научне, хуманитарне и верске намене,
заштиту човекове средине и спортске намене, донације се јавним предузећима признају као
расход у износу највише до 3,5 одсто од укупног прихода. За давање донације није неопходан
уговор о донацији у писаној форми, али јавна предузећа морала су надлежном пореском органу
да га поднесу уз пореску пријаву. С друге стране, по истом закону, издаци за рекламу и
пропаганду признају се као расходи у износу од пет одсто од укупног прихода, па су се због тога
јавна предузећа окретала спонзорству које је добродошло и примаоцу и компанији.

Љ. Малешевић

Ко се окористио?

Од спонзорства и донаторства корист су имали и јавна предузећа и они којима су поклони

бесплатно давани, али су штету имали порески обвезници, који су покривали губитке које су те
компаније имале. Дуги низ година губиташима, који се издржавају на грбачи грађана, није
сметало да дају шаком и капом на сопствену промоцију. Све док је било тако, државна каса од
њих није имала користи, већ само штете. Прошле године први пут је и држава, која им, уосталом,
и омогућава да као јавна предузећа буду привилеговани и без конкуренције, имала вајде од њих,
а тиме и сви грађани.

А. природни монопол то је врста монопола која постоји због постојећих баријера у пословању у
одређеној индустрији, као што су високи почетни капитални трошкови или моћне економије
обима које су велике у односу на величину тржишта.

Компанија са природним монополом може бити једини добављач или једини производ или услуга
у индустрији или географском положају. Природни монополи могу настати у индустријама којима
су потребне јединствене сировине или технологије или слични фактори.

Са регулаторне тачке гледишта, постоји монопол када појединачна компанија контролише више
од 25% одређеног тржишта. На пример, компанија Де Беерс има монопол у индустрији
дијаманата.

Природни монопол је посебна варијанта ове ситуације. Појављује се када у смислу ефикасности
има више смисла да у одређеном сектору постоји само једно предузеће.

Mgid

Mgid

IVET.RS

ženske farmerke BETTY

1 740 RSD

KUPI→

Ова врста монопола препозната је почетком 19. века као могући тржишни неуспех. Јохн Стуарт
Милл подржао је постојање владиних прописа како би они послужили као јавно добро.

карактеристике
Тржишни услови

Као што јој само име говори, компанија временом постаје природни монопол због тржишних
услова, без потребе за коришћењем нелојалне комерцијалне праксе која може угасити
конкуренцију. То се може догодити на два начина:

Високе препреке уласку

То се дешава када компанија искористи високе баријере за улазак у индустрију да створи

заштитни зид око свог пословања.

Високе препреке уласку често су последица велике количине капитала потребног за куповину
физичке имовине која је потребна предузећу да би пословало.

Производни погони, машине и специјализована опрема су основна средства која могу спречити
ново предузеће да уђе у индустрију због високих трошкова.

Mgid

Mgid

BITCOIN ERA

Milioner iz Beograd otkriva kako zarađuje € 386 evra na sat

SAZNAJ VIŠE→

Велика производња

То се дешава када је много ефикасније производити у великој мери него у малој. Стога је један
велики произвођач довољан да задовољи доступну потражњу на тржишту.

Будући да су њихови трошкови већи, мали произвођачи никада неће моћи да се такмиче са већим
произвођачем са нижим трошковима. У овом случају, природни монопол појединог великог
произвођача је уједно и економски најефикаснији начин производње предметног добра.

Овај природни монопол произлази из предности што је први кренуо или повећао профит
централизовањем информација и одлучивањем.
Монопол дозвољен

Природни монополи су дозвољени када појединачна компанија може да испоручи производ или
услугу по нижој цени од било ког другог потенцијалног конкурента и у количини која може да
опслужи цело тржиште.

Будући да природни монополи ефикасно користе ограничене ресурсе индустрије како би

потрошачима понудили најнижу јединичну цену, у многим ситуацијама је корисно имати
природни монопол.

Mgid

Mgid

BITCOIN ERA

Milioner iz Beograd otkriva kako zarađuje € 386 evra na sat

SAZNAJ VIŠE→

Владу спонзорише железничку индустрију, што значи да дозвољава свој природни монопол
помажући јој да напредује, ефикаснијим и у најбољем интересу јавности.

Међутим, чињеница да компанија послује као природни монопол не значи да је једина компанија
у индустрији. Компанија је могла да има монопол само у једном региону земље.

На пример, кабловске компаније често имају регионалну базу, иако је дошло до консолидације у
индустрији, стварајући националне компаније.

Прописи

Компаније које имају природни монопол понекад ће желети да искористе ову погодност вршећи
своју моћ на штетан начин, не само надувавањем цена, већ ограничавањем понуде производа.

Због тога се често успостављају прописи о природним монополима како би се заштитила јавност
од било какве злоупотребе која може настати.
Од ових компанија се обично захтева да омогуће отворен приступ својим услугама, без
ограничавања снабдевања или дискриминације међу купцима. Заузврат им је дозвољено да
делују као монопол, пружајући заштиту од одговорности за могућу злоупотребу од стране купаца.

На пример, фиксне телефонске компаније дужне су да нуде телефонску услугу свим

домаћинствима на њиховој територији, без дискриминације на основу садржаја телефонских
разговора људи.

Заузврат, они нису одговорни ако њихови купци злоупотребљавају услугу вршећи шаљиве
телефонске позиве.

Примери

Комунална индустрија

На пример, комунална индустрија је природни монопол. Комунални монополи пружају воду,

канализацију, електричну енергију и електричну енергију, као што су природни гас и нафта,
градовима и местима широм земље.

Почетни трошкови повезани са постављањем комуналних постројења и дистрибуцијом њихових

производа су знатни. Као резултат тога, трошкови капитала снажно одвраћају потенцијалне
конкуренте.

Даље, друштво може имати користи од јавних услуга попут природних монопола. Не би било
могуће имати више комуналних предузећа, јер би за сваког конкурента морало постојати више
дистрибутивних мрежа.

За електричну енергију потребне су мреже и каблови, а за услуге воде и гаса потребне су цеви. Ни
у једном од ових случајева није нарочито изводљиво имати више пружалаца комуналних услуга у
индустрији.

Будући да је економски оправдано да комуналне службе функционишу као природни монополи,

владе дозвољавају да постоје. Међутим, ова индустрија је строго регулисана како би се осигурало
да потрошачи добију поштене цене и адекватне услуге.
Железнице

Овај пример се често користи као најзначајнији модел природног монопола.

Једноставно нема много смисла имати више комплета железничких пруга, станица итд. у исту
сврху. Превелика је инвестиција да би била финансијски практична.

Друштвене мреже

Савременији примери природних монопола укључују платформе друштвених медија,

претраживаче и малопродају на мрежи.

Компаније попут Фацебоок-а, Гоогле-а и Амазон-а створиле су природне монополе за разне услуге
на мрежи, добрим делом захваљујући предностима првог оператора, ефектима мреже и
природној економији обима укљученој у руковање великим количинама података. и
информације.

За разлику од традиционалних јавних услуга, у већини земаља овај тип природног монопола до
сада је практично дерегулиран.

Производња авиона

Само две компаније на свету граде авионе. Технички, ово их чини „дуополом“ - само две
компаније у једној индустрији.

То је зато што производња авиона захтева висок приход за плаћање фиксних трошкова.

Референце

Јим Цхаппелов (2019). Природни монопол. Инвестопедиа. Преузето са: инвестопедиа.цом.

Википедиа, бесплатна енциклопедија (2019). Природни монопол. Преузето са: ен.википедиа.орг.

Интелигентни економиста (2019). Природни монополи. Преузето са: интеллигентецономист.цом.

Тутор2у (2019). Објашњавање природног монопола. Преузето са: тутор2у.нет.

Ецономицс Онлине (2019). Природни монополи. Преузето са: ецономицсонлине.цо.ук.

А. природни монопол то је врста монопола која постоји због постојећих баријера у пословању у
одређеној индустрији, као што су високи почетни капитални трошкови или моћне економије
обима које су велике у односу на величину тржишта.

Компанија са природним монополом може бити једини добављач или једини производ или услуга
у индустрији или географском положају. Природни монополи могу настати у индустријама којима
су потребне јединствене сировине или технологије или слични фактори.

Са регулаторне тачке гледишта, постоји монопол када појединачна компанија контролише више
од 25% одређеног тржишта. На пример, компанија Де Беерс има монопол у индустрији
дијаманата.

Природни монопол је посебна варијанта ове ситуације. Појављује се када у смислу ефикасности
има више смисла да у одређеном сектору постоји само једно предузеће.

Mgid

Mgid

IVET.RS

ženske farmerke BETTY

1 740 RSD

KUPI→

Ова врста монопола препозната је почетком 19. века као могући тржишни неуспех. Јохн Стуарт
Милл подржао је постојање владиних прописа како би они послужили као јавно добро.

карактеристике

Тржишни услови
Као што јој само име говори, компанија временом постаје природни монопол због тржишних
услова, без потребе за коришћењем нелојалне комерцијалне праксе која може угасити
конкуренцију. То се може догодити на два начина:

Високе препреке уласку

То се дешава када компанија искористи високе баријере за улазак у индустрију да створи

заштитни зид око свог пословања.

Високе препреке уласку често су последица велике количине капитала потребног за куповину
физичке имовине која је потребна предузећу да би пословало.

Производни погони, машине и специјализована опрема су основна средства која могу спречити
ново предузеће да уђе у индустрију због високих трошкова.

Mgid

Mgid

BITCOIN ERA

Milioner iz Beograd otkriva kako zarađuje € 386 evra na sat

SAZNAJ VIŠE→

Велика производња

То се дешава када је много ефикасније производити у великој мери него у малој. Стога је један
велики произвођач довољан да задовољи доступну потражњу на тржишту.

Будући да су њихови трошкови већи, мали произвођачи никада неће моћи да се такмиче са већим
произвођачем са нижим трошковима. У овом случају, природни монопол појединог великог
произвођача је уједно и економски најефикаснији начин производње предметног добра.

Овај природни монопол произлази из предности што је први кренуо или повећао профит
централизовањем информација и одлучивањем.
Монопол дозвољен

Природни монополи су дозвољени када појединачна компанија може да испоручи производ или
услугу по нижој цени од било ког другог потенцијалног конкурента и у количини која може да
опслужи цело тржиште.

Будући да природни монополи ефикасно користе ограничене ресурсе индустрије како би

потрошачима понудили најнижу јединичну цену, у многим ситуацијама је корисно имати
природни монопол.

Mgid

Mgid

BITCOIN ERA

Milioner iz Beograd otkriva kako zarađuje € 386 evra na sat

SAZNAJ VIŠE→

Владу спонзорише железничку индустрију, што значи да дозвољава свој природни монопол
помажући јој да напредује, ефикаснијим и у најбољем интересу јавности.

Међутим, чињеница да компанија послује као природни монопол не значи да је једина компанија
у индустрији. Компанија је могла да има монопол само у једном региону земље.

На пример, кабловске компаније често имају регионалну базу, иако је дошло до консолидације у
индустрији, стварајући националне компаније.

Прописи

Компаније које имају природни монопол понекад ће желети да искористе ову погодност вршећи
своју моћ на штетан начин, не само надувавањем цена, већ ограничавањем понуде производа.

Због тога се често успостављају прописи о природним монополима како би се заштитила јавност
од било какве злоупотребе која може настати.
Од ових компанија се обично захтева да омогуће отворен приступ својим услугама, без
ограничавања снабдевања или дискриминације међу купцима. Заузврат им је дозвољено да
делују као монопол, пружајући заштиту од одговорности за могућу злоупотребу од стране купаца.

На пример, фиксне телефонске компаније дужне су да нуде телефонску услугу свим

домаћинствима на њиховој територији, без дискриминације на основу садржаја телефонских
разговора људи.

Заузврат, они нису одговорни ако њихови купци злоупотребљавају услугу вршећи шаљиве
телефонске позиве.

Примери

Комунална индустрија

На пример, комунална индустрија је природни монопол. Комунални монополи пружају воду,

канализацију, електричну енергију и електричну енергију, као што су природни гас и нафта,
градовима и местима широм земље.

Почетни трошкови повезани са постављањем комуналних постројења и дистрибуцијом њихових

производа су знатни. Као резултат тога, трошкови капитала снажно одвраћају потенцијалне
конкуренте.

Даље, друштво може имати користи од јавних услуга попут природних монопола. Не би било
могуће имати више комуналних предузећа, јер би за сваког конкурента морало постојати више
дистрибутивних мрежа.

За електричну енергију потребне су мреже и каблови, а за услуге воде и гаса потребне су цеви. Ни
у једном од ових случајева није нарочито изводљиво имати више пружалаца комуналних услуга у
индустрији.

Будући да је економски оправдано да комуналне службе функционишу као природни монополи,

владе дозвољавају да постоје. Међутим, ова индустрија је строго регулисана како би се осигурало
да потрошачи добију поштене цене и адекватне услуге.
Железнице

Овај пример се често користи као најзначајнији модел природног монопола.

Једноставно нема много смисла имати више комплета железничких пруга, станица итд. у исту
сврху. Превелика је инвестиција да би била финансијски практична.

Друштвене мреже

Савременији примери природних монопола укључују платформе друштвених медија,

претраживаче и малопродају на мрежи.

Компаније попут Фацебоок-а, Гоогле-а и Амазон-а створиле су природне монополе за разне услуге
на мрежи, добрим делом захваљујући предностима првог оператора, ефектима мреже и
природној економији обима укљученој у руковање великим количинама података. и
информације.

За разлику од традиционалних јавних услуга, у већини земаља овај тип природног монопола до
сада је практично дерегулиран.

Производња авиона

Само две компаније на свету граде авионе. Технички, ово их чини „дуополом“ - само две
компаније у једној индустрији.

То је зато што производња авиона захтева висок приход за плаћање фиксних трошкова.

Референце

Јим Цхаппелов (2019). Природни монопол. Инвестопедиа. Преузето са: инвестопедиа.цом.

Википедиа, бесплатна енциклопедија (2019). Природни монопол. Преузето са: ен.википедиа.орг.

Интелигентни економиста (2019). Природни монополи. Преузето са: интеллигентецономист.цом.

Тутор2у (2019). Објашњавање природног монопола. Преузето са: тутор2у.нет.

Ецономицс Онлине (2019). Природни монополи. Преузето са: ецономицсонлине.цо.ук.