PRVA KRAGUJEVAČKA GIMNAZIJA

SEMINARSKI RAD

Tema: ČARLS BEBIDŽ

Predmet: Informatika i računarstvo

Predmetni nastavnik: Učenik:

Nataša Aleksić Jovana Maksimović
1/4

Kragujevac, decembar 2020.

Seminarski rad Prva kragujevacka gimnazija

Sadržaj:

Uvod.......................................................................................................................................3
Rođenje..................................................................................................................................4
Obrazovanje...........................................................................................................................4
Brak........................................................................................................................................4
Deca....................................................................................................................................5
Diferencijalna mašina.............................................................................................................5
Štampač..............................................................................................................................6
Analitička mašina...................................................................................................................6
Ostala dostignuća...................................................................................................................7
Dodatne informacije...............................................................................................................7
Zanimljivosti......................................................................................................................8
Zaključak................................................................................................................................9
Literatura..............................................................................................................................10

2
Seminarski rad Prva kragujevacka gimnazija

Uvod
Čarls Bebidž (Charles Babbage) bio je engleski matematičar, analitički filozof, mašinski
inženjer, naučnik, izumitelj prvog računara koji je mogao da se programira i profesor
matematike na Kembridžu. Zbog uticaja koja su njegova razmišljanja ostavila na kasniji
razvoj nauke, nazivaju ga „ocem“ računarstva. Delovi njegovih nedovršenih mašina nalaze
se u Londonskom muzeju. Godine 1991. po njegovim nacrtima rekonstruisan je
diferencijalni motor. Devet godina kasnije, pošto je napravljen rekonstruisan „Bebidžov
dizajn“, otkrivena je za ono vreme zapanjujuća složenost mašine. Imao je ženu
Džordžijanu i dosta dece od kojih je samo troje doživelo starost.

Slika 1.

3
Seminarski rad Prva kragujevacka gimnazija

Rođenje
Čarls Bebidž je rođen 26. decembra 1791. u Londonu, a umro je 18. oktobra 1871.
Postojala je rasprava o datumu i godini rođenja.. Bio je jedinac i živeo je sa majkom Betsi i
ocem Bendžaminom koji je bio veoma imućan bankar. Godine 1808. seli se sa porodicom
u staru “Rowdens” kuću koja se nalazila na istoku Tigmuta, gde njegov otac postaje
upravnik obližnje crkve svetog Mihaila (“St Michael’s Church”).

Obrazovanje
Očevo bogatstvo omogućilo mu je pristup u nekoliko škola kao i pomoć privatnih
profesora tokom njegovog osnovnog obrazovanja. U osmoj godini roditelji ga šalju u
seosku školu u Alpington, blizu Eksetera, da se oporavi od smrtonosne groznice. Njegovi
roditelji su naredili da njegov “mozak ne sme biti preopterećen” i Babidž je osetio da “ovo
divno lenčarenje može dovesti do mojih nezrelih zaključaka”. Zatim, veoma kratko
pohađao je školu “King Edward VI” u Totenu, južnom Devonu, ali loše zdravlje nateralo
ga je da neko vreme ima privatne profesore. Nakon toga, upisao je akademiju “30-student
Holmwood academy” u ulici Bejker u Enfildu. Ova akademija imala je dobro opremljenu
biblioteku koja je omogućila Bebidžovu ljubav prema matematici. Kada je napustio
akademiju i dalje su nastavila da mu pomažu dva privatna profesora. Za prvog profesora,
sveštenika blizu Kembridža, Bebidž je rekao: ”Plašim se da nisam iskoristio od njega sve
prednosti koje sam možda mogao”. Drugi je bio profesor na Oksfordu, od koga je Bebidž
stekao dovoljno znanja da bi bio primljen na Kembridž.

U oktobru 1810. primljen je na Kembridž1, Triniti Koledž (Trinity College). Intenzivno je

čitao Lajbnica (Leibniz), Lagranža (Lagrange), Simpsona (Simpson) i Lakrou (Lacroix).
Bio je veoma razočaran u matematička uputstva dostupna na Kembridžu. Kao odgovor na
to, 1812. godine, on, Džon Heršel, Džordž Pikok i još nekoliko njegovih prijatelja
formiraju Analitičko društvo (Anality Society).

Godine 1812. prešao je na Piterhaus, Kembridž. Tamo je bio najbolji matematičar, ali nije
uspeo da diplomira sa pohvalom. Umesto toga 1814. dobio je počasnu diplomu bez
prethodno urađenog maturskog rada.

Brak
25. jula 1814. oženio je Džordžijanu Vitmor (Georgiana Whitmore) u crkvi svetog Mihaila
(St Michael’s Church) u Tigmutu, Devon. Njegov otac nije odobravao njegov brak bez
ekonomske stabilnosti. Živeli su u Devonširskoj ulici 5 (5 Devonshire Street), u Portlandu,
London.

1
Staro je univerzitetsko mesto u Ujedinjenom Kraljevstvu i administrativni centar okruga Kembridžšira.
4
Seminarski rad Prva kragujevacka gimnazija

Deca
Čarls i DŽordžijana imali su osmoro dece od kojih su samo troje Bendžamin Heršel,
Džordžijana Vitmor i Henri Froubs doživeli punoletstvo.
• Bendžamin Heršel Bebidž (Benjamin Hershel Babbage)
• Čarls Vitmor Bebidž (.Charles Whitemore Babbage)
• Džordžijana Vitmor Bebidž (Georgiana Whitemore Babbage)
• Edvard Stjuart Bebidž ( Edward Stewart Babbage)
• Frensis Mur Bebidž ( Francis Moore Babbage)
• Dugald Bromheld Bebidž ( Dugald Bromheald Babbage)
• Henri Prevost Bebidž ( Henry Prevost Babbage)
• Aleksander Forbs Bebidž ( Alexander Forbes Babbage)
Džordžijana umire 1. septembra 1827, a iste godine umire i Bebidžov otac, kao i druga dva
sina.

Diferencijalna mašina
U to vreme su podatke numeričke tablicama računali ljudi zvani “računari”. Na Kembridžu
je Bebidž uvideo probleme grešaka ljudskog računanja i svoj životni rad provodi u
pokušajima da izračuna tabele mehanički, uklanjajući ljudske greške. Godine 1812. uvideo
je da se dugačka računanja, pogotovu ona potrebna za izračunavanje matematičkih tablica
realizuju nizom već poznatih akcija i došao je na ideju da se ovaj proces automatizuje.

Replika diferencijalne mašine u Londonskom narodnom muzeju

Slika 2.
Godine 1822. razvija mehaničku mašinu nazvanu diferencijalna mašina.

Bebidžova mašina je bila stvorena da automatski izračunava više matematičkih operacija.

Zahvaljujući diferencijalnoj metodi moglo je da se izbegne množenje i deljenje. Prva
diferencijalna mašina imala je 25.000 delova, bila je visoka 8 stopa, i teška 15 tona.
Mašina je trebalo da radi na paru, da automatski izračunava polinome do šestog stepena i
da ima mogućnosti štampanja rezultata.
2 3 4 5 6
a+ bx+ c x + ⅆ x +ⅇ x + f x + g x

5
Seminarski rad Prva kragujevacka gimnazija

Iako je imao dosta sponzora nije uspeo da je završi. Kasnije je izumeo poboljšanu verziju
diferencijalne mašine nazvane “Diferencijalna mašina 2”. Ona nije bila završena tokom
njegovog života, ali je bila rekonstruisana u periodu od 1989. do 1991. NJeno prvo
računanje prikazano je u Londonskom naučnom muzeju (London Science Museum) i bilo
je precizno do 31 decimale, mnogo više nego što je mogao prosečni moderni džepni
kalkulator.

Štampač
Bebidž je izumeo i štampač za ovu mašinu koji je imao izvanredne mogućnosti. Podržavao
je formatiranje redova i kolona teksta pre štampanja.

Analitička mašina
Ubrzo posle neuspelog pokušaja diferencijalne mašine, počeo je da radi na projektu
drugačije, mnogo složenije mašine, nazvane analitička mašina. Ona nije bila prosta fizička
mašina, već kombinacija više dizajna mašina koje je smišljao do kraja života (1871.
godine). Glavna razlika između ove dve mašine je ta da je analitička mašina mogla da bude
programirana pomoću bušenih kartica, što je bila ideja ispred njegovog vremena. Shvatio
je da nije moglo više programa da stane na jednu karticu, a takođe je morala da bude
prisutna i osoba koja bi pravila ostale programe. Analitička mašina je bila programirana da
koristi ulančane Zakarove (loops of Jacquard`s) bušene kartice koje bi kontrolisale
mehanički računar, koji je mogao da stvori sledeći rezultat računa na osnovu nekog
prethodno izračunatog rezultata. Mašina je takođe mogla da izvršava vrste naredbi na način
nalik onima koji se kasnije koristi kod savremenih računara, uključujući sekvencu,
selekciju i iteraciju, što je osnov strukturiranog programiranja. Ovakvo osmišljena mašina
je bila prvi Tjuring-kompletan mehanički računar. Trebalo je da bude digitalni računar koji
radi sa pedesetocifrenim brojevima, da ima kapacitet memorije od hiljadu takvih brojeva,
da bude pogonjena na paru, automatska, da sa njom radi samo jedan operater i da ima
veliku tačnost računanja. Bilo je predviđeno da se rezultati računanja izdaju na mašini za
slaganje. Analitička mašina je preteča modernog računara.

6
Seminarski rad Prva kragujevacka gimnazija

7
Seminarski rad Prva kragujevacka gimnazija

Ostala dostignuća
Godina Dostignuća
1820. glavni u osnivanju Astronomskog društva
Od 1828. do 1839. Lukasijski profesor matematike na Kembridžu
1834. glavni u osnivanju Statističkog društva
izdao je knjigu o primenjenoj tehnologiji
1837. “Ninth Brodgewater Treatise”
izmislio je dodatak za konstruisao je dinamometar
1838. lokomotivu, nazvanu napisao nekoliko studija na
“hvatač krava” “Isambard Herschel
Kingdom Brunel's Great
Western Railway”

Dodatne informacije
-.Imao je dostignuća i u drugim poljima nauke i inženjerstva. Bebidžovi izumi imali su u
njegovom dobu praktičnu primenu u železnici, poštanskoj službi, medicini i kriptografiji.
U radu pod imenom “O ekonomiji mašina i proizvodnje” opisao je prednosti podele rada,
postavivši tezu koju će potom kritikovati sam Karl Marks. Bebidžovi filozofski tekstovi iz
oblasti prirodne teologije su njegov pokušaj da na osnovu svog iskustva sa računskim
mašinama predstavi boga kao svevišnjeg programera koji svetom upravlja pomoću sistema
složenih instrukcija koje neprosvećenima izgledaju kao čuda ili neusmereni procesi. Reč je
o filozofskoj struji koja je zagovarala načela tzv. “inteligentnog dizajna” i koja se
suprotstavljala teoriji o prirodnoj selekciji.
- U dva navrata se kandidovao za člana parlamenta, ali bez uspeha. Odbio je plemićku
titulu koja mu je ponuđena zato što je bio protivnik naslednog plemstva. Bio je porodičan
čovek, ali i lav društvene scene Londona tridesetih godina XIX veka. Značajno bogatstvo
koje je nasledio omogućilo mu je da glavni motiv njegovog rada bude intelektualno
zadovoljstvo čiste invencije.

Slika 3.

8
Zanimljivosti
• Bebidž je jednom izbrojao sve razbijene prozore od ravnog stakla i objavio je 1857.
“Table of the Relative Frequency of the Causes of Breakage of Plate Glass Windows”.
• 14 od 464 šerpa razbili su “pijani muškarci, žene ili dečaci”.
• Rekao je 165 ”gluposti” u periodu od 80 dana.
• Posebno je mrzeo uličnu muziku.
• Bio je opsednut vatrom i tako je jednom sebe pekao na temperaturi od 130˚C četiri
minuta “bez neke velike neudobnosti” da “bi video šta će mu se desiti”.

Slika 4.
 Zaključak
Čarls Bebidž bio je istinski vizionar i loš projektni menadžer. Bebidžove kreacije su
apstraktnog tipa, a nedostatak iskustva u konstrukciji zapravo je omogućio rađanje tih
veličanstvenih ideja. Ne obraćajući previše pažnju na trivijalne probleme njihove
implementacije mogao je da sagleda neke od implikacija tih ideja sa kojima će se
čovečanstvo susresti tek u dalekoj budućnosti. Ostaće upamćen po mašinama koje je
osmislio, ali nije uspeo da ih napravi.

Slika 5.
 Literatura

• https://sh.wikipedia.org/wiki/Charles_Babbage
• http://alas.matf.bg.ac.rs/~ml09062/Carls%20Bebidz.html