Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II

ARHIMED

Profesor: Student:
Zoran Lučić Grozdanović Sonja
br. 484/06

Beograd, 2008. god.

 Sadržaj:

UVOD...............................................................................................................................3

BIOGRAFIJA.................................................................................................................4

ARHIMEDOVA DELA..................................................................................................5

OSVRT NA ARHIMEDOVA DELA............................................................................6

O ravnoteži ravnih figura..............................................................................................6

O kvadraturi parabole...................................................................................................8
O sferi i valjku..............................................................................................................9
O telima koja plivaju..................................................................................................14
O merenju kruga.........................................................................................................15
Račun s peščanim zrncima..........................................................................................22

NEKOLIKO ZANIMLJIVIH PRIČA O ARHIMEDU............................................24

ZAKLJUČAK...............................................................................................................28

LITERATURA:............................................................................................................29

2
UVOD

Koliko je ljudi brilijantnih umova, kojima se divimo i želimo da što više saznamo o
njihovim životima i radu? Ne postoje reči kojima bi mogla da se opiše njihova
genijalnost. Čitajući o njima jedino možemo da upoznamo njihove vrline i mane, vreme
u kome su živeli, teškoće i lepote koje je ono donosilo i kroz njihova dela, do određene
granice, shvatimo njihovu nauku.

Arhimed je bio brilijantan istraživač, matematičar i pronalazač u svoje vreme. Bio je na

samom vrhu helenske matematike i podstaknut delima svojih savremenika stremio
granicama ljudskog uma. Iako je bio vrstan polemičar, vičan sarkazmu, naročito
matematičke vrste, on je bio i samokritičan. Nije propuštao da ukaže na svoje greške i
tako se izdizao iznad onih koji nisu shvatili svoje neznanje. Jednom prilikom,
kritikujući svoje ranije radove i greške Arhimed piše:
„Neka to bude zastrašujući primer kako se ljudi koji tvrde da tobože znaju da dokažu
sve ono što predlažu drugima, a ne prilažu vlastita rešenja, moraju se na kraju krajeva
uveriti kako su se latili da dokažu ono što je nemoguće dokazati.”

U Arhimedovom bavljenju običnim, praktičnim problemima, koji su bili primenjivani

na mnogim mestima, od polja do rudnika, ima mnogo čovečnosti. On nije bežao u
visoke sfere aleksandrijskih matematičkih mudrovanja iako je bio bolji matematišar od
svih njih, već je sa jednakom doslednošću rešavao probleme od kojih je koristi imalo
čovečanstvo. Znao je Arhimed dobro da je malo ljudi sposobnih da ga razume, a da
mnogi mogu imati koristi od njegovog znanja.
Zato nije nikakvo čudo što:
- Vieta (XVI vek) našao je za shodno da primeti daje on sa teškoćom i ne odmah
shvatio neke Arhimedove dokaze.
- Bujo, pisac „Analize beskonačno malih” (XVII vek) kaže: „Arhimeda više hvale nego
što ga čitaju, više se ponose njime nego što ga razumeju”.
- Fontenel je 1722. godine nazvao Arhimedova razmišljanja „dugačkim i teškim za
razumevanje”, a ovoj primedbi se pridružio u XIX veku Libri, autor „Istorije
matematičkih nauka u Italiji”.
Za nas, pre svega, predstavlja teškoću Arhimedova „geometrijska algebra”,
nepostojanje podesne algebarske simbolike na koju smo mi naučili. Moramo sve
njegove stavove prevoditi na termine današnje algebre (primenjujući oznake x i y za
promenljive veličine, a, b, c ... za stalne a1 i a2, b1 i b2 za simetrične) da lakše shvatimo
cilj kome Arhimed teži.

Arhimed se nikada nije bavio prepričavanjem i podvlačenjem rezultata onog što su

drugi uradili. On se zadovoljavao kratkim pozivanjem na svoja i tuđa dela: „kao što je
to bilo dokazano u Elementima”, „kao što je dokazano” itd. ne navodeći nikad tačno
koje to mesto svojih ili tuđih dela ima u vidu. Zato se posle Arhimedove smrti počelo sa

3
komentarisanjem i tumačenjem njegovih dela, pri čemu su tumači ubacivali izostale
karike, na osnovu vlastitih domišljanja. Naučnik Hese (XX vek) svojim izdanjem
uveliko olakšava da se Arhimed razume.

BIOGRAFIJA

Arhimed (grčki: Αρχιμήδης) (287. p.n.e. - 212. p.n.e.)

Slika 1.

Grčki matematičar, fizičar i astronom, iz Sirakuze na Siciliji.

Sin Fidijasa, astronoma, Aleksandrijski učenik Arhimed je bio srodnik i prijatelj
Hijerona II, najgenijalniji matematičar starine, celim nizom svojih otkrića otvorio je
nauci nove oblasti. Od svojih rezultata sam se najviše ponosio određenjem površine i
zapremine kod lopte i valjka, izloženom u spisu „O lopti i valjku” u dve knjige, i zato
su mu, po njegovoj želji, prijatelji i srodnici na nadgrobni spomenik stavili valjak s
loptom u njemu i zapisan odnos njihovih zapremina 2:3.

Važan je rezultat izračunavanja odnosa obima i prečnika kruga i smeštanje tog odnosa u
granice  = 31/7 i 310/71, objašnjen i izračunat u spisu „O merenju kruga”.
Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji. Otkrio je zakon poluge, prvi
egzaktno dokazao zakone ravnoteže, jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu „O
plovećim telima” utvrdio principe hidrostatike.
Proslavio se sjajnim izumima u mehanici, na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala
rimskom opsedanju.
Vršio je astronomska posmatranja da bi utvrdio dužinu godine, te je našao da ona iznosi
365 1/4 dana.

Kada je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu, veze s

aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. Spomenimo još iz jednog
jerusalimskog palimpsesta 1907. godine izvučen spis o metodama, u kojem se Arhimed
pojavljuje kao prethodnik integralnog računa.

Smatra se jednim od najvećih matematičara, uz Njutna i Gausa. Dok su ga jedni

smatrali čudakom, drugi čarobnjakom, jedno je sigurno: bio je najmoćniji među
ljudima, jer je jedan genijalan um jači od hiljadu ruku.

Arhimeda je ubio rimski vojnik dok je radio matematičke proračune odbrane Sirakuze i
njegove poslednje reči bile su: „Ne dirajte moje krugove”. Šta je moglo da zaustavi
ruku vojnika da ne spusti mač na glavu genija? Šta je moglo da odbrani život koji je

4
posvećen otkrivanju tajni, a ne razaranju? Za rimskog vojnika Arhimed je bio
neprijatelj. Na malo tla sučeljeni su duh stvaranja i duh razaranja. Večno pitanje
Istorije: ko je na kraju pobednik? Evropska kultura još uvek leži na krugovima koji su
iscrtani u staroj Heladi. Arhimedov rad produžio je Apolonije iz Perge u Pamfiliji, koji
je radio i u Aleksandriji.
Ovom prilikom ja neću pisati mnogo o Arhimedu već će to biti kratak osvrt na njegov
život i rad.

ARHIMEDOVA DELA

Objedinjena sva do tada poznata dela priredio je na grčkom danski filolog Hajberg, što
je i danas osnovni izvor.

Arhimedis opera omnia cum commentarii Eutocii, Lajpcig, 1880. god.

Prevodi sa starogrčkog i latinskog

Pretpostavlja se da je dela pisao sledećim redosledom:
- O ravnoteži ravnih figura (I i II);
- O kvadraturi parabole;
- O sferi i cilindru (I i II);
- O spiralama;
- O konoidama i sferoidama;
- O plutajućim telima (I i II);
- O merenju kruga;
- Račun s peščanim zrncima;
- Metoda.

Prevodi sa arapskog

- Knjiga lema;
- Problem volova Sunca.

Izgubljena dela

Drugi autori navode ili se pretpostavlja da su postojala sledeća dela:

- Poliedri (Pap Aleksandrinac u svojim komentarima);

- O Polugama (Pap Aleksandrinac u svojim komentarima);
- Princip (Arhimed pominje pismo Zeuksipu);
- O težištu (Simplikije u komentaru Aristotela);
- Katoptrika (Teon Aleksandrijski);
- Kalendar (prema Hiparhu)

5
OSVRT NA ARHIMEDOVA DELA

O ravnoteži ravnih figura

U delu izlaže svoju teoriju dvokrake poluge (terazije), nalaženje težišta trougla,
paralelograma i trapeza (sedam postulata-zakon o poluzi).

Postulati:

1. Jednake težine, koje se nalaze na jednakim rastojanjima (od tačke oslonca), u

ravnoteži su, a jednake težine koje se nalaze na nejednakim rastojanjima, nisu u
ravnoteži, ali prevaga biva na strani one težine, koja se nalazi na većem rastojanju.

2. Ako dva tega koja se nalaze na određenom rastojanju drže ravnotežu jedan drugome,
i ako jednome od ovih tegova nešto dodamo, onda tegovi više neće biti u ravnoteži,
nego će pretegnuti strana onog tega koji je povećan.

3. Ako se na isti način oduzme nešto od jednog tega, tegovi neće biti u ravnoteži, nego
će pretegnuti onaj od kojeg nije ništa oduzeto.

4. Ako se jednake i slične ravne slike poklapaju pri polaganju jedne na drugu, poklopiće
se i njihova težišta.

5. U nejednakim ali sličnim slikama težišta su slično raspoređena.

6. Ako su dve veličine, koje se nalaze na izvesnom rastojanju, u ravnoteži, onda su u

ravnoteži i dve njima jednake veličine koje se nalaze na istim rastojanjima.

7. Ako je ivica neke slike ispupčena svuda u istu stranu onda se težište mora nalaziti u
unutrašnjosti slike.

Uočavamo da 6. postulat nije uopšte očigledan (on u sebi sadrži tvrđenje o jednakosti
statičkih momenata oba tega). Arhimed je pod težištem razumeo tačku koja ima
osobinu da ostaje u ravnoteži kad se za nju obesi telo bez obzira na položaj koji mu je
dat (to je zakon poluge u teoriji težišta). On takođe ističe razliku između težišta i tačke
oslonca. „Arhimed je shvatio da je u većini slučajeva nemoguće faktički okačiti telo o
težište: takvo vešanje tela može se izvršiti samo u mislima. Radi praktičnog nalaženja
težišta treba kroz tačke oslonca povlačiti vertikalne ravni, vešajući telo u raznim
položajima i tražiti tačku preseka takvih ravni”. O tome je pisao u delu „O osloncima”
koje nije došlo do nas.

6
Osnovna teorema:

„Samerljive veličine, postavljene od tačke oslonca poluge na rastojanja obrnuto

proporcionalna njihovoj težini, u ravnoteži su” (odnos tereta je obrnuto proporcionalan
rastojanjima, odnosno tereti na poluzi su obrnuto proporcionalni dužni krakovi poluge)-
Arhimed daje prost, ali izuzetno fin dokaz ove teoreme.

Dokaz:

Slika 2.

Neka k bude zajednička mera teretima P i Q, i neka se k nalazi u P m puta, a u Q n

puta. Podelimo poluge, tj. pravu AB koja spaja težišta tereta, u tački C u odnosu n : m
(na n i m jedinica) i u tački D u odnosu m : n. Treba dokazati da će poluga biti u
ravnoteži pri premeštanju tačke oslonca u C. Odložimo levo od A odsečak AD1 = AD, a
desno od B odsečak BD2 = BD.
Tada, D1A ima m jedinica dužine, AD - m, AC - n, BD - n, CB - m i BD2 - n.

Poluga AB = m + n jedinica dužine.

Prava D1D2 = D1A + AB + BD2 = 2m + 2n jedinica dužine.
Odsečak CD2 = CB + BD2 = m + n jedinica dužine.

Na taj način tačka C je sredina duži D1D2. Postavimo na svakoj jedinici dužine teret
k/2. Težište svih ovih tereta, postavljenih na odsečku D1D, biće, na osnovu teoreme 5
(težište sistema poklapa se sa težištem srednje veličine), tačka A:
njihova zajednička dužina jednaka je 2mk/2 = mk = P.
Znači, shodno postulatu 6, sa ovim teretima može se zameniti teret P, a da se ravnoteža
ne pokvari. Takođe, težište svih ovih tereta, postavljenih na odsečku DD2, biće tačka B;

njihova zajednička težina je jednaka 2nk/2 = nk = Q

Znači, shodno postulatu 6, sa ovim teretima može se zameniti teret Q, a da se ravnoteža
ne poremeti.
Ali na osnovu teoreme 5, težište celog sistema ležaće u sredini duži D1D2, tj. u tački C,
što je i trebalo dokazati.

7
Arhimedu su takođe bili poznati i zakoni krivolinijske poluge o čemu piše u
izgubljenom delu „O terazijama”.

Arhimedov pokušaj zbližavanja čiste matematike sa mehanikom ogleda se u

konstrukciji teorijske mehanike po obrascu Euklidove geometrije sa postulatima i
teoremama koje iz njih logički nastaju, kao i u pokušaju rešavanja geometrijskih
zadataka pomoću zakona poluge i učenja o težištu.

O kvadraturi parabole

Arhimed je u ovom delu iz geometrije, pokazao da se ne zadovoljava „mehaničkim”

dokazom teoreme o površini paraboličkog segmenta, već uporedo daje i strogo
geometrijski dokaz. Na osnovu zavisnosti koju je izveo u pomoćnim lemama o
paraboli, on dokazuje da će, ako upišemo u parabolički segment trougao čiji se vrh
poklapa sa vrhom paraboličkog segmenta, i ako nad svakom stranom ovog trougla
konstruišemo ponovo trougao čiji se vrh poklapa sa vrhom segmenta koji je ograničen
ovom stranom trougla, i ako nastavimo ovaj proces dalje, svaki novi trougao će biti
jednak 1/8 prethodnog. Prema tome, površina svih slika konstruisanih na prvom trouglu
biće jednaka 1/4 površine ovog trougla, a površina svih slika konstruisanih na ovim
slikama jednaka 1/4 površine tih slika itd. Zatim je Arhimed morao da dokaže da je zbir
članova beskonačne opadajuće progresije

1+ + + +…=

Ovaj dokaz on izvodi, dokazujući da se zbir proizvoljnog broja članova ove progresije
razlikuje od 4/3 najviše za 1/3 poslednjeg člana, na sledeći način:

Neka imamo red članova A, B, C, D,…Z, gde je svaki naredni jednak 1/4 pethodnog.

Tada je: B + C + D +…+ Z + B+ C+ D +…+ Z= B+ C+ D +…+

Ali je:
B= A, C= B, D= C, itd.
Pa je:
B + C + D +…+ Z + B+ C+ D +…+ Z= A+ B+ C +…+
Y

Oduzimajući od obe strane jednačine opšte članove

8
 B+ C+ D +…+ Y

dobija se. B + C + D +…+ Z + Z= A

Ako dodamo i jednoj i drugoj strani jednakosti po A, dobija se:

A + B + C + D +…+ Z + Z= A.

Ako je A=1, B= , C= , itd., dobijamo: 1 + + + +…+ =

Arhimed dalje pokazuje da ovaj zbir nije veći, a ni manji od 4/3.

O sferi i valjku

U prvoj knjiizi, između ostalog, Arhimed formuliše sledeću veoma važnu aksiomu,
koja nosi njegovo ime i koja danas služi kao jedan od osnovnih stavova geometrije.

Arhimedova aksioma

„Neka su date dve nejednake veličine. Od dveju nejednakih linija, dveju nejednakih
površina ili dvaju nejednakih tela, veća veličina biće manja od one veličine koja se
dobija kada manju umnožimo potreban broj puta.” Ovu aksiomu arhimed je preuzeo od
Eudoksa pa se zato ova aksioma naziva i Eudoks-Arhimedova aksioma
prestižljivosti. Ova aksioma omogućuje mu da dalje u dokazima teorema vezanim za
površine i zapremine koristi metodu ekshaustije. Ovu metodu koristi zbog zahteva za
strogim dokazom. Njome se zaobilaze problemi koje zahteva računanje sa malim
veličinama.

Pri dokazivanju jednakosti dovodi se do kontradikcije pretpostavka da jednakost ne

važi (tj. pretpostavka da važi manje odnosno veće). Nedostatak ove metode je što se
rezultat mora znati unapred. Do njih je Arhimed dolazio manje strogim putem, mereći
beskonačno male veličine, a metod ekshaustije je koristio u dokazima čime se
pridržavao zahteva strogosti dokaza.

Površina pravog valjka i kupe

U prvoj knjizi „O sferi i valjku” Arhimed izračunava površinu pravog valjka i prave
kupe. Zatim primenjujući metodu ekshaustije dokazuje tačnost svojih rezultata. Ovde je
izostavljen postupak izračunavanja površina, već je samo dat dokaz kao ilustracija
metode ekshaustije. Dakle:

9
Stav 1: Površina kupe (isključujući bazu) jednaka je površini kruga čiji je poluprečnik
srednja proporcija izvodnice kupe i poluprečnika baze.
Drugim rečima P = rs, gde je r – poluprečnik baze, a s – izvodnica kupe.
Srednja proporcija je: s : x = x : r (x je poluprečnik gore pomenutog kruga).

Dokaz: Neka je A baza kupe, C duž jednaka

poluprečniku baze, D duž jednaka izvodnici kupe,
E srednja proporcija C i D, i B krug poluprečnika A
E. B
C
Ako je P površina kupe, treba dokazati da je P = E
B. D
Ako je P različito od B, tada mora biti veće ili
manje.

Slika 3.

1) Pretpostavimo B < P.

Opišimo pravilan poligon oko B, i upišimo njemu sličan u B, tako da je proporcija

prvog prema drugom manja od P : B. Opišimo oko A sličan poligon koji je osnova
piramide koja opisuje kupu.
Tada (poligon opisan oko A) : (poligon opisan oko B)
=
=C:D
= (poligon opisan oko A) : (površina piramide).

Dakle (površina piramide) = (poligon opisan oko B).

Kako je (poligon opisan oko B) : (poligon upisan u B) < P : B
važi (površina piramide) : (poligon upisan u B) < P : B.
Ali ovo je nemoguće, jer je (površina piramide) > P, dok je (poligon upisan u B) < B;
odakle sledi B nije manje od P.

2) Pretpostavimo B > P.

Opišemo i upišemo slične pravilne poligone u B, tako da je odnos prvog prema drugom
manji od B : P. Upišemo u A sličan poligon koji je osnova piramide upisane u kupu.
Tada (poligon upisan u A) : (poligon upisan u B)
=
=C:D
= (poligon upisan u A) : (površina piramide).

10
(Poslednje tvrđenje je jasno, jer odnos C : D je veći od odnosa normale na A kroz
centar A i vrh piramide prema strani poligona upisanog u A. Drugim rečima,
ako je  <  < , tada sin > sin.)
Dakle (površina piramide) > (poligon upisan u B).
Kako je (poligon opisan oko B) : (poligon upisan u B) < B : P
odakle (poligon opisan oko B) : (povr{ina piramide) < B : P.
Što je nemoguće, jer je (poligon opisan oko B) > B,dok je (površina piramide) < P;
dakle B nije veće od P.

Kako P nije ni veće ni manje od B, sledi da je jednako B.

Slično prethodnom dokazuje:

Stav 2: Površina valjka jednaka je površini kruga čiji je poluprečnik srednja proporcija
izvodnice valjka (visine) i prečnika baze.
Tj: P=2rs, gde je r – poluprečnik baze, a s – izvodnica valjka.
Srednja proporcija je: s : x = x : r2 (x je poluprečnik gore pomenutog kruga).

Sledeći problem koji rešava u istoj knjizi odnosi se na izračunavanje površine i

zapremine sfere kao i odsečka sfere dobijenog odsecanjem dela sfere nekom ravni.

Površina lopte i odsečka

Arhimed uzima sferu čiji je veliki krug prečnika AA’. U krug upisuje pravilan poligon
parnog broja strana, tako da ga prečnik AA’ polovi. Dalje je merio površinu i
zapreminu tela upisanog u sferu koje se dobija rotacijom poligona oko prečnika AA’ i
pomoću toga aproksimira površinu i zapreminu sfere. Zatim je to isto uradio za telo
opisano oko sfere.

11
 slika 4. slika 5.
Konstruisao je upisan poligon kao na slikama 4 i 5 (slika 4 se odnosi na površinu sfere,
a slika 5 se odnosi na površinu odsečka). Tada su BB’, CC’ ... paralelne, kao i AB, CB’,
DC’ ... .
Iz sličnosti trouglova sledi: BF : FA = A’B : BA
BF : FA = B’F : FK
= CG : GK
= C’G : GL

= E’I : IA’ (slika 4.)
odnosno: = PM : MN, (slika 5.)
odakle dobijamo:
(BB’ + CC’ +  + EE’) : AA’ = A’B : BA (slika 4.)
(BB’ + CC’ +  + PP’) : AM = A’B : BA. (slika 5.)
Kada poligon rotira oko AA’ površina tako dobijene figure se sastoji od površina kupa
(tačnije 2 kupe) i zarubljenih kupa. Prema ranije dokazanom (stav 1) površina kupe čiji
je prečnik osnovice BB’ a visina AF, je
,
a zarubljene kupe (što je Arhimed takođe dokazao u istoj knjizi) čiji je prečnik veće
osnovice CC’ i manje BB’, je
.

Sledi da je (s obzirom na AB = BC = ) površina upisanog tela:

12
tj. , (slika 4.)
odnosno . (slika 5.)

Stoga, iz gornjeg sledi da je povrčina upisanog tela

< , (slika 4.)
ili < = . (slika 5.)
Slično se dokazuje da je površina opisanog tela (dobijenog na sličan način) veća od:

, (kod površine sfere)

odnosno . (kod povrčine odsečka)
Kod površine segmenta je posebno razmatrao dva slučaja: kada je odsečak manji od
polusfere i slučaj kada je veći.
Sada metodom ekshaustije on formalno može da dokaže da je
površina sfere = ,

odnosno površina odsečka = .

Lako se pokazuje da je jednako 4 puta površini velikog kruga sfere.

Zapremina lopte i isečka

Da bi izračunao zapreminu lopte, Arhimed koristi telo koje se sastoji od 2 kupe sa

zajedničkom osnovom i vrhovima sa raznih strana osnove (kupe nisu obavezno
jednake) – ‘rombasto telo’. Na početku prve knjige „O sferi i valjku”, pored ostalog, on
definiše ovo telo.
U slučaju zapremine lopte, u veliki krug je upisuje pravilan poligon sa 4n strana (slika
4.).
Telo koje nastaje rotacijom poligona se sastoji od sledećeg:
- prvo, ‘rombastog tela’ nastalog rotacijom četvorougla ABOB’ (Arhimed dokazuje da
je zapremina ovog tela jednaka zapremini kupe čija je osnovica jednaka površini kupe
- drugo, tela nastalog rotacijom trougla BOC oko AA’ (ovo telo je jednako razlici
između dva ‘rombasta tela’ nastala rotacijom četvorouglova TBOB’ i TCOC’ oko AA’,
gde je T tačka preseka CB, C’B’ i AA’; zapremina ovog tela jednaka je zapremini kupe
čija je osnova jednaka površini omotača zarubljene kupe koju opisuje BC pri rotaciji
oko AA’ a visina jednaka p – normali iz O na BC); i tako redom;
- konačno, tela nastalog rotacijom trougla COD oko AA’ (telo je razlika kupe i
‘rombastog tela’ i zapremina mu je jednaka zapremini kupe čija je osnova jednaka
površini omotača zarubljene kupe koju opisuje CD pri rotaciji a visina jednaka p –
slično kao gore).

13
Sabiranjem dobijamo da je zapremina tela jednaka zapremini kupe čija je baza jednaka
površini celog tela i visine p. Ali površina tela je manja od , i p < r; sledi da je
zapremina upisanog tela manja od četvorostruke zapremine kupe sa osnovom i
visinom r.

Slično je i sa opisanim telom koje nastaje rotacijom poligona opisanog oko velikog
kruga sa 4n strana. Njegova zapremina je veća od četvorostruke zapremine iste kupe.
Kao i ranije, primenom metode ekshaustije dokazuje da je zapremina sfere jednaka
četvorostrukoj zapremini kupe čija je osnova krug površine a visina r.

Slično prethodnom izlaganju, Arhimed takođe dokazuje da je zapremina isečka sfere

jednaka zapremini kupe sa osnovom čija je površina jednaka površini odsečka (nad tim
isečkom) i visinom jednakom poluprečniku sfere; drugim rečima zapremini kupe sa
osnovom površine i visine r (slika 5.).

O telima koja plivaju

Pojava najvećeg dela iz kasnije epohe Arhimedovog stvaralaštva – „O telima koja

plivaju”, takođe je, u tradiciji povezana sa potrebama Hijeronovog dvora. Car Hijeron
je naručio majstoru da mu napravi krunu, koja je morala biti od čistog zlata. Kada je
porudžbina bila gotova, Hijeron se uplašio da ga je majstor prevario i da je zamenio deo
dobijenog zlata srebrom. Zato se obratio Arhimedu sa molbom da odredi, ne kvareći
krunu, koliko je za nju potrošeno zlata, a koliko srebra. Arhimed nije odmah našao
rešenje, no jednom kada se kupao u kupatilu, iznenada mu je sinulo rešenje ovog
zadatka, pomoću potapanja krune u vodu. Go, potrčao je iz kupatila kući, vičući:
„Našao sam!”( „Eureka”).

To je jedna od anegdota iz Arhimedovog života. Sasvim je moguće da se zadatak o

kruni, kao i princip da se „ma koji teret može pokrenuti ma kojom silom”, nalazio u
jednom Arhimedovom delu koje nije sačuvano.

U ovo vreme, Arhimed gradi za Hijerona, izvanredne i skupe ratne mašine i

odbrambena postrojenja. To su, pre svega bile katapulte, antički topovi, koji su bacali
na veliku udaljenost olovo i kamenje različitih veličina, zatim, mašine snabdevene
visećim balvanima („kljunovima”), u čijim se specijalnim žlebovima nalazilo olovo i
kamenje. Ovi kljunovi su bili pokretni i pomoću specijalnih koturova su izbacivali
kamenje na neprijatelja. Od drugih mašina isticala se „ždralovi kljunovi”, koja je
pomoću određenog mehanizma dohvatala neprijateljske lađe, podizala ih, i drmajući i
njišući ih uništavala. Ove mašine su predstavljale kombinaciju kotura, čekrka i
zupčanika, u kojima su verovatno bili primenjivani i opruga i vodeni pokretač.

Još se od Demokrita pokušavalo, da se principu elastičnosti da teorijska osnova. Na

osnovu eksperimenata, dolazili su do zaključaka da je tečnost elastična i, kada je
sabijena, teži da se širi, da se pri zagrevanju širi, a pri hlađenju skuplja. Radi

14
objašnjavanja ovih pojava, polazili su od hipoteze o atomističkoj strukturi tela: između
atoma postoje razmaci, praznine; atomi vatre ili toplote razdvajaju osnovne atome tela,
kada dospeju u ove praznine, usled čega povećavaju zapreminu tela; pri hlađenju, ovi
atomi vatre izlaze iz tela, osnovni atomi se zbližavaju, bilo zato što „slično teži
sličnom”, ili zato što se „priroda plaši praznine”.

U Arhimedovom delu „O telima koja plivaju”, uvodi se nešto novo. To je

„geometrijska hidrostatika”. Umesto poluspekulativnih, poluempirijskih rasuđivanja,
ovde se nailazi na skladni lanac matematičkih dokaza, koji logički proizilaze iz
nekoliko pretpostavki.

Takva predpostavka je aksioma po kojoj se, pri ravnomernom i neprekidnom rasporedu

čestica tečnosti, manje pritisnuta čestica istiskuje više pritisnutom, i po kojoj svaka
pojedina čestica tečnosti, trpi pritisak tečnosti, koja je raspoređena iznad nje.
Neposredni zaključak iz ove aksiome je teorema po kojoj je površina svake tečnosti
sfera sa središtem u Zemljinom središtu. Polazeći od ove aksiome, Arhimed pokazuje,
da svako telo sa većom specifičnom težinom nego tečnost, gubi pri potapanju u ovu
tečnost od svoje težine onoliko, koliko je teška njime istisnuta tečnost, tj. tečnost
njegove zapremine.

Neka je težina tela a + b i težina jednake mu zapremine vode b. Zamislimo sada telo
koje je lakše od vode, čija je težina jednaka b, dok je težina njemu jednake zapremine
vode a + b. Spojimo oba tela. Zajedno, njihova težina je (a+b) + b = a + 2b. Težina
jednake im zapremine vode je b + (a+b) = a + 2b. Sada sjedinjeno telo ima težinu
koliku ima i njime istisnuta voda, pa prema tome pliva i nalazi se u stanju ravnoteže.
Ali drugo, lako telo, teži naviše, silom jednakom razlici između težine tečnosti njegove
zapremine i njegove vlastite težine, tj. silom (a+b) - b = a.
Prema tome, lako telo teži silom a naviše i u rezultatu nastaje ravnoteža. Ovo je
moguće samo u slučaju, kada teško telo teži naniže istom silom a, pa je prema tome
njegov gubitak u težini jednak b, tj. ako je ono izgubilo u težini onoliko koliko teži
njemu jednaka zapremina tečnosti.

O merenju kruga

U knjizi „O merenju kruga” nalaze se tri stava, od kojih je najinteresantniji treći, u

kome je dat odnos obima kruga prema njegovom prečniku, tj. aritmetička aproksimacija
vrednosti broja  . Približnu vrednost broja  Arhimed je našao upisujući i opisujući
pravilne poligone oko kruga čiji je broj ivica udvostručavao. Upisujući i opisujući
pravilan poligon od 96 strana, Arhimed utvrđuje aritmetičku vrednost broja .
( je prvi uveo 1736. god. Ojler)
Stav: Odnos obima nekog kruga i njegovog prečnika je manji od , ali veći od

15
Odnosno: << .

U svom dokazu on koristi 3. stav VI knjige Euklidovih Elemenata koji kaže da:
bisektrisa jednog ugla trougla seče suprotnu stranicu trougla tako da je odnos dobijenih
delova stranice jednak odnosu preostale dve stranice trougla. Takođe važi i obrnuto:
ako je stranica trougla podeljena u odnosu jednakom odnosu između preostalih stranica,
poluprava čije je teme naspramno teme trougla i koja sadrži datu tačku (koja deli
stranicu u datom odnosu), je bisektrisa ugla naspramnog datoj stranici.

BD : CD = BA : AC

(Na slici je pravougli trougao, ali ovo važi u

opštem slučaju)

Slika 6.

Pri dokazivanju on koristi aproksimacije nekih kvadratnih korenova, ali ne navodi kako
je došao do njih; npr. za :

Dokaz:
I Prvo razmatra slučaj poligona opisanog
oko kruga.
Neka je AB prečnik kruga, O centar, AC
tangenta u A i neka je ugao AOC jednak
1/3 pravog ugla. Neka je, zatim OD
bisektrisa ugla AOC, OE bisektrisa ugla
AOD, OF bisektrisa ugla AOE i OG
bisektrisa ugla AOF (tačke D, E, F i G
pripadaju tangenti AC). Tačka H pripada
AC tako da je AG = AH i tačke G i H su
Slika 7. sa raznih strana tačke A. Tada je ugao
GOH jednak uglu AOF, odnosno jednak
1/24 pravog ugla. Dakle duž GH je stranica opisanog pravilnog poligona sa 96 stranica.
Važi:
OA : AC > 265 : 153 (1)

16
(OA : OC = : 1 ovde koristi gore navedenu aproksimaciju )
OC : CA = 2 : 1 = 306 : 153. (2)

Kako je OD bisektrisa ugla COA važi:

CO : OA = CD : DA (gore naveden stav iz Euklidovih Elemenata)

tako da: (CO + OA) : CA = OA : AD
ili (CO + OA) : CA = OA : AD.
( )

Kako je: OA : AD > 571 : 153 (3)

iz (1) i (2) sledi:

prema Pitagorinoj teoremi:

sledi:
.
(4)
još jedna Arhimedova aproksimacija:
Slično prethodnom dobijamo:
(5)
OE je bisektrisa ugla AOD pa prema Euklidovim Elementima VI.3
OD : OA = DE : EA,

odakle je:

17
odakle:
. (6)

gde je: )

Takođe:
(7)

prema (5) i (6)

odakle:
. (8)

Zatim:
.
još jednom iz VI.3 iz Euklidovih Elemenata i (7) i (8):

18
Iz prethodnog imamo da je ugao AOG = 1/48 pravog ugla. Ugao AOH = uglu AOG i G
i H su sa raznih strana tačke A i obe pripadaju AO, odakle sledi da je ugao GOH =1/24
pravog ugla. Prema tome GH je stranica pravilnog poligona sa 96 stranica opisanog oko
datog kruga. Kako je:
,
dok
AB = 2OA, GH = 2AG,
sledi da je
.
( )
Ali

Odatle sledi da je odnos obima kruga (koji je manji od obima opisanog poligona) i
njegovog prečnika manji od .
preciznije:

obim kruga obim poligona

prečnik kruga
< prečnik kruga < <

Arhimed zatim koristi upisan poligon u krug.

Neka je AB prečnik kruga, i neka tačka
C pripada krugu nad prečnikom AB tako
da je ugao BAC jednak jednoj trećini
pravog ugla. Neka je AD bisektrisa ugla
BAC, AE bisektrisa ugla BAD, AF
bisektrisa ugla BAE, AG bisektrisa ugla
BAF i tačke D, E, F, G pripadaju krugu.
Neka je d presečna tačka duži AD i BC.
Tada je BG stranica 96-ostranog
pravilnog poligona upisanog u dati krug.

Slika 8.

Tada: AC : BC < 1351 : 780.

19
 ( ; )

Važi:

(prva jednakost važi jer je AD bisektrisa ugla BAC, a druga jer su uglovi dAC i dBD
uglovi nad istim lukom)
i uglovi kod temena D i C su oba pravi (uglovi nad prečnikom).
Sledi da su trouglovi ADB, BDd i ACd slični.

Stoga: AD : BD = BD : Dd = AB : Bd
= (AB + AC) : (Bd + Cd) = (AB + AC) : BC
važi i: AD : BD = BD : Dd = AC : Cd

ili (BA + AC) : BC = AD : DB.

Dakle:
AD : DB < 2911 : 780. (1)
iz AB : BC = 2 : 1
dobijamo:

Prema tome:
. (2)
zbog

dobijamo: ;

kako je

dobijamo: )

Kako je AE bisektrisa ugla BAD važi:

AE : EB < 5924 3/4 : 780 = 1823 : 240. (3)

isto kao i kod(1) dobijamo:

Stoga:

20
 . (4)
isto kao kod (2) imamo da
iz
sledi:
;

kako je

dobijamo: )

AF je bisektrisa ugla BAE, pa je stoga:

.
(5)
iz (3) i (4):

Dakle:
.
(6)
iz
slično kao ranije:

Kako je AG bisektrisa ugla BAF i seče krug u G, iz (5) i (6) dobijamo:

,
Stoga:
. (7)
iz
slično kao ranije:

21
rezultat dobijamo opet aproksimacijom kvadratnih korenova.
BG je stranica upisanog pravilnog 96-ostranog poligona.
(Ugao BAC smo polovili 4 puta, pa je ugao BAG ugla BAC, odnosno

pravog ugla. Odavde je centralni ugao BOG pravog ugla, tj. punog kruga.)

Iz (7) sledi:
.
u stvari:

obim kruga obim poligona

> >
prečnik kruga prečnik kruga

Važi i .

Dakle dokazali smo da važi tvrđenje: << .

Prema Heronu, Arhimed je uradio još preciznije aproksimacije broja .

Račun s peščanim zrncima

Za izračunaanje Sunčevog prečnika pronašao je posebnu spravu, čiji je detaljan opis

dao u knjizi „Račun s peščanim zrncima“.
„U tački A vertikalno postavljene prečage L utvrđuje se u visini očiju horizontalan
lenjir koji ima podeoke; duž njega može da klizi lestvica S za koju je čvrsto utvrđen
okrugli kotur K, koji stoga pri kretanju letvice ostaje uvek na istoj visini sa A. Ako rano
ujutru, kada se Sunce nalazi još na horizontu i nije toliko jako da se na njega ne može
gledati, stavimo oko u tačku A, a kotur K dovedemo na takvo rastojanje da on potpuno
zaklanja pred okom Sunčev kotur, onda, znajući prečnik kotura K i rastojanje AK,
može se odmah naći i prividni prečnik Sunca “.

22
 Slika 9.
Rezultat koji je dobio bio je bliži Aristarhovom (koji je za prečnik Sunca dobio
vrednost od 1/720 Zodijaka) nego očevom rezultatu. Prema Fidiju Sunčev prečnik ima
veličinu od 1/1080. Za gornju granicu dobio je 1/656 (0 32' 9''), a za donju 1/800
Zodijaka (0 27') što je izvanredno tačno (stvarne granice su 32' 5'' i 31' 5'').
Baveći se astronomijom Arhimed je ispoljio svoju veliku ljubav ka složenim
izračunavanjima. Određivao je daljinu od Zemlje do Sunca, od Zemlje do Meseca, od
Meseca do Venere, od Venere do Merkura, od Merekura do Sunca, od Sunca do Marsa,
od Marska do Jupitera, od Jupitera do Saturna i od Saturna do sfere zvezda nekretnica,
kao i prečnik Meseca.

Ipak u ovoj oblasti nije dao neka istaknuta otkrića. Osim toga utvrđeno je da je u svojim
izračunavanjima napravio i dosta grešaka: obim Zemljinog ekvatora je procenio 12 puta
većim od stvarnog, odnos prečnika Sunca i Meseca 10 puta manjim, zatim daljinu od
Zemlje do Sunca, kao i trjanje sunčane godine.

Na osnovu svega može se zaključiti da se Arhimed bavio astronomijom u najranijem

svom periodu, pod uticajem oca koji je očigledno želeo da ima nastavljača i spremao je
sina za bavljanje astronomijom (pri tome je bavljenje geometrijom bilo samo pomoćno
sredstvo).

23
NEKOLIKO ZANIMLJIVIH PRIČA O ARHIMEDU

Jednom je kralj Hiero dao određenu kojičinu zlata nekom zlataru koji mu je
trebao napraviti zlatnu krunu. Nakon što je ovaj izradio krunu, kralj je posumnjao da
zlatar nije iskoristio svo zlato koje mu je Hiero dao. Naime, mislio je da je zlatar
zadržao za sebe deo zlata, a u krunu stavio srebro da bi nadomestio ukradeno zlato.
Hiero je zadao Arhimedu da otkrije da li je kruna izradena od čistog zlata ili ne, bez da
je ošteti. Jedne večeri Arhimed je odlučio da se okupa. Napunio je kadu do vrha i ušavši
u nju uzrokovao izlivanje vode preko ivice kade. Rešio je problem! Legenda dalje kaže
da je Arhimed istrčao go na ulice Sirakuze i poceo da vice: „Eureka!!! “, što na grckom
znaci „Našao sam!“. Eksperiment je bio vrlo jednostavan. Na jedan krak vage Arhimed
je stavio krunu, a s druge strane grumen zlata iste mase. Vaga je bila u ravnoteži. Zatim
je pažljivo uronio vagu u vodu i uočio da pod vodom njeni kraci više nisu u ravnoteži.
Naime, prevagnuo je krak sa grumenom zlata. To je značilo da je težina grumena zlata
bila veća od krune, tj. da kruna nije bila izradena od čistog zlata. Naravno, zlatar je bio
vrlo brzo obezglavljen...

„Dajte mi oslonac i ja ću podići Zemlju!“ Plutarh piše: „Jednom je Arhimed

napisao sirakuskom kralju Hieronu II, svom zemljaku i rođaku, da se određenom silom
može pokrenuti bilo koji predmet. Zanesen snagom svojih dokaza, on je dodao, da bi
mogao pokrenuti i samu Zemlju, kada bi mogao naći dobar oslonac.“
Arhimed je dobro znao da ne postoji takav teret koji se ne može podići i najslabijom
silom, samo ako se iskoristi poluga: dovoljno je delovati tom malom silom na jedan
krak veoma dugačke poluge i pustiti da onaj drugi, kratki krak, deluje na teret. Zato je
bio siguran da bi on mogao snagom svoje ruke, a pritiskajući na jako dugačak krak neke
poluge, podići čak i takav teret čija je masa jednaka masi naše Zemlje .

24
Međutim, da je znao kolika je masa naše planete, čak bi se i veliki mozak kakav je bio
Arhimed, morao zamisliti. Zamislimo da smo bogovi sa Olimpa i da smo mu dali sve
što je tražio: i oslonac i polugu. Čak i tada bi mu za takvu radnju – podizanje Zemlje za
makar 1 cm trebalo trideset hiljada biliona godina (3 x 10 16 godina)! Mnogo čak i za
nas, bogove.

Slika 10.

Stvar je u sledećem. Masa Zemlje se zna: 6.000.000.000.000.000.000.000.000 kg . Ako

čovek može da podigne jednom rukom samo 60 kg, onda bi mu, da „podigne Zemlju”
bilo potrebno da pritisne na duži krak poluge koji je duži od onog kraćeg kraka
100.000.000.000.000.000.000.000.000 puta.

Prost račun će nam pokazati da bi za podizanje kraćeg kraka za samo 1 cm, duži krak
mora da opiše u vasioni ogroman luk od 1.000.000.000.000.000.000.000 km.
Kakav neshvatljiv put bi morala da pređe Arhimedova ruka da bi podigla Zemlju za
samo 1 cm. Ako uzmemo da Arhimed može podići 60 kg na visinu od 1 m za 1
sekundu (to je jedna konjska snaga!), onda mu je za podizanje Zemlje na visinu od 1
cm potrebno 1.000.000.000.000.000.000.000.000 sekundi ili tačno 30.000. biliona
godina. Za ceo život jadni Arhimed ne bi uspeo da Zemlju pomeri ni za dlaku. Kada bi
čak i uspeo da brzinu svoje ruke poveća do brzine svetlosti, 300.000 km/sec, podigao bi
Zemlju za 1 cm tek za 10.000.000 godina.

Da su stari Grci voleli sport, dobro je poznato. Da su voleli igru nalik puzzlama,
koju su nazivali stomahijon, a koju su od njih preuzeli Rimljani pod nazivom
„Arhimedova kutija“ manje je poznato. Pa ipak, rešena je tajna ove igre, a donekle i
njena veza s najvećim grčkim matematičarom i fizičarom Arhimedom. Igra se sastoji u
tome, što treba složiti 14 pločica - geometrijskih likova od slonove kosti, tako da one u
celini obrazuju kvadrat. Naravno, to se moglo postići na razne načine. Arhimed je, u
skladu s grčkom filozofskom tradicijom, bio zainteresovan za čistu misao, a njena ga
upotrebna vrednost ni malo nije zanimala. Ipak, u nekoliko je navrata demonstrirao
praktičnu korisnost svoje teorije. Kada je pred kraljem svog rodnog grada Sirakuze,
Hijeronimom, tvrdio da mala sila može pokrenuti bilo koji teret, ovaj je tražio da to
pokaže. Arhimed je to spektakularno učinio, izvukavši sam, uz pomoć užadi i kolotura,
brod Sirakuza iz njegovog suvog doka. Taj je brod bio toliki da je na njegovu izgradnju

25
utrošeno drva kao za šezdeset normalnih brodova. Izvori ne navode dimenzije ovog
monstruoznog broda, ali one su bile tolike da ga je samo jedna jedina luka trgovačkih
partnera Sirakuze na Mediteranu mogla primiti. Hijeronim je to, nažalost, shvatio tek
nakon što je brod dovršen. Arhimedova su otkrića imala i svoju vojnu primenu. Iako
uopšte nije bio zainteresovan za vojnu tehnologiju, tako je opremio Sirakuzu za obranu,
da je rimska vojska koja ju je napala tokom Drugog punskog rata bila potpuno
razbijena, na kopnu i na moru. Kada bi se udubio u neki, Arhimed nije želeo prekidati
razmišljanje, pa su ga prijatelji morali doslovno odvlačiti na kupanje, jer bi se sasvim
zapustio. Teško je zamisliti ga kako se igra slažući puzzle. Kakva je dakle njegova veza
sa stomahionom, odnosno „Arhimedovom kutijom”?

Danski istoričar matematike Johan Ludvig Heiberg pronašao je 1899. godine u

samostanskoj biblioteci u Istanbulu srednjovekovni pergament na kojem su se nalazili
prepisi Arhimedovih dela, koji su uključivali i dva ranije nepoznata spisa. Na čuđenje
matematičara, jedna od rasprava sadržavala je ključne ideje infinitezimalnog računa,
koji je razvijen dve hiljade godina kasnije, što je izazvalo senzaciju. Druga je rasprava
zbunila matematičare, jer se bavila stomachionom. Pitali su se zašto bi Arhimed trošio
vrijeme na nešto tako trivijalno? Na odgovor je trebalo čekati više od sto godina.
Pergament na kojem se nalazila ova rasprava verovatno je napisan u Konstantinopolu u
10 st.

Bio je to palimpsest - dokument kome je izvorni tekst sastrugan kako bi se pergament

ponovo koristio. Redovnici su učinili najbolje što su mogli da izbrišu Arhimedova dela
kako bi pergament reciklirali u molitvenik. Samo su početne stranice stomachiona
upotrijebljene za novu knjigu i na tim je stranicama donji matematički tekst bio slab i
težak za čitanje. Heiberg je obnovio velik dio palimpsesta. Ali pre nego su drugi
znanstvenici mogli pročitati bledi rukopis i otkriti je li mu što promaklo, rukopis je
ukraden. Pojavio se nakon više od osam decenija, 1998., na aukciji u Christie su Nigel
Wilson sa Sveučilišta u Oxfordu zajedno s Revielom Netzom sa Sveučilišta Stanford
proučavali su palimpsest. Njihov je posao bio teži od Heibergova jer se stanje rukopisa
pogoršalo tokom godina nakon njegove krađe. Ne samo što je mastilo izbledelo, a
plesan pojela delove rukopisa, već je neko naslikao lažne srednjovekovne iluminacije
na pojedinim stranama rukopisa, verovatno zato da mu podigne cenu.

Digitalna tehnologija otkrila je one delove teksta koji su izbegli Heibergu.

Netz i Wilson smatraju da Arhimed nije bio koncentrisan na različite oblike koji se
mogu načiniti od puzzla, već na to na koliko se različitih načina puzzle mogu složiti
kako bi činile kvadrat. Ako su u pravu, Arhimed se zanimao kombinatorikom, koja je
svoj stvarni razvitak doživela tek poslednjih pola stoleća.

Je li Arhimed mogao nabrojati sve moguće kombinacije? Netz je upitao Stanfordske

matematičare Percija Diaconisa i Susan Holmes koliko je taj problem težak. Oni su
počeli proučavati model stomachiona verujući da će problem rešiti za dan-dva, ali su
uvideli da je previše složen. Nakon nekoliko meseci zaključili su da se puzzle mogu
složiti na 268 različitih načina da čine kvadrat. U novembru 2003. kompjuterski
stručnjak Bill Cutler otkrio je da se komadi u kvadratu mogu presložiti na 536 različitih

26
načina. Je li se Arhimed doista bavio kombinatorikom nije dokazano, ali je verovatno.
Spis Stomachion toliko je fragmentaran da ne nudi mogućnost konačnog odgovora, ali
je verovatnije da je ovaj genije iz Sirakuze, čiji je život okončao mač rimskog vojnika,
još jednom bio hiljadama godina ispred svoga vremena, nego da je skraćivao vreme
slažući puzzle.

Jedan odlomak koji je došao do nas, posvećen je dokazu da je odnos površine svake od
14 pločica „stomahijona“ prema površini celog kvadrata racionalan.

Živeći u isto vreme kada i veliki matematičar Apolonije iz Perge, poznat po

svojim radovima iz područja konusnih preseka, Arhimed je koristio svaki trenutak kako
bi pecnuo svog savremenika koga nije podnosio. Netrpeljivost je, uostalom, bila
obostrana. Paradirajući na naslov Arhimedovog spisa Merenja kruga i dostignuća u
njemu Apolonije je objavio delo s naslovom Sredstvo za ubrzavanje porođaja. Arhimed
mu nije ostao dužan nego je u jednom zadatku koji je uputio Eratostenu, napisanom
savršenim epskim jezikom, apostrofirao Apolonija. Problem koji je postavio Arhimed -
vezan uz broj bikova na ispaši, zaista je za ondašnje vreme bio gotovo nerešiv jer
upućuje na ogromne brojeve. Arhimed piše:

Koliko u Sunca krava i bikova ima, izračunaj stranče,

Napregnuvši um, ako ti je zaista svojstvena mudrost.
Ako izračunaš koliko je tamo svega bilo stoke,
Koliko je na livadama paslo mesnatih bikova,
Koliko krava muzara i koliko od svake boje,
Nitko te više neće nazvati neznalicom,
Ali i u mudrace te neće ubrojiti,
Ako uz to ne izračunaš i različite navike bikova:
Ako se pomješaju crni bikovi s bijelim stadom,
Oni će u polju zauzeti pravi kvadrat
Širine jednake dužini, i ova bezbrojna masa
Popuniće čitavo polje Trinakije.
Ako se pak pokupe zajedno svi mrki i šareni
(A ostali će zasebno pasti,
Ili je isto ako im dođu i svi ostali),
Tako da u prednjem redu stane jedan, a zatim
U svakom daljem redu sve više, imaće figura,
Koju svi oni popunjuju, tri strane:
Umiješ li sve to naći i duhovnim pogledom
Obuhvatiti veličinu stada i drugima prenijeti,
Gordo koračaj naprijed, kiteći se velikom pobjedom:
Znaj da si, prevazivši druge, po mudrosti prvi ti.

Naravno, problem je složen, i izražen u savremenim oznakama izgleda:

t2 - 4.729.494 u2 = 1, a rešenje daje broj od 206.545 decimala, za čije bi zapisivanje bilo
potrebno 60 stranica petita.
petit (franc.malen) - Tipografsko pismo od osam tačaka

27
ZAKLJUČAK

Prirodno je da u istoriji ili legendi više pričaju o njegovim dostignućima u mehanici,

nego matematici. Njegove su mašine veoma uspešno korišćene protiv rimljana u opsadi
Sirakuze. Smatra se da je njegov genijalno konstruisan katapult podjednako dobro radio
i na blizinu i na daljinu.

Arhimed je živeo za matematiku i od matematike. Odigrao je ogromnu ulogu u istoriji

matematike i u jelinističko-rimskoj epohi (Gemin, Heron, Pap), i u srednjem veku
(arabljanski matematičari), i u XVII beku, u jednom od najsnajnijih perioda burnog
procvata matematike.

Koncentracija genija je tako velika da on u tim trenucima nevidi ništa drugo, njegov se
duh ugnezdio u stvar koju posmatra, da bi je video iznutra, on je ispituje deo po deo, i
ne postoji ni za šta drugo, on nije čak ni u svom telu.

Arhimed je odveo matematiku u svet iza zamislivog, omogućujući brojevima da rade

neverovatne stvari. On kao prvi zlatan list matematike, uticao je na formiranje Isak
Njutna (1643. – 1727.), drugog savremenog lista matematike i Karl Fridrih Gausa
(1777. – 1855.), trećeg lista matematike.

28
LITERATURA:

1. S. J. Lurije, Arhimed,
Prosveta , Beograd 1952. godina

2. Ranko Risojević, Veliki matematičari,

Nolit, Beograd, 1991. godina

3. Dirk J. Strojk, Kratak pregled istorije matematike,

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.

4. Lanselot Hogben, Stvaranje matematike,

IP Vuk Karadžić, Beograd, 1972.

5. Mala enciklopedija prosveta,

Prosveta, Beograd, 1986.

6. http://seky.www6.50megs.com/arhimed.htm
(Biografija, njegovi matematički problemi, Plutarhova teorija o njegovoj smrti, glavna
dela)

7. http://aleph0.clarku.edu/~djoyce/java/elements.html
(Euklidovi Elementi)

29
8. ttp://itech.fgcu.edu/faculty/clindsey/mhf4404/archimedes/archimedes.html
(Aproksimacija broja )

30