ЖИВОЈИН СТАНОЈЧИЋ е ЉУБОМИР ПОПОВИЋ

ГРАМАТИКА
СРПСКОГ А ЈЕЗИКА
УЏБЕНИК ЗА I, П, III и IV РАЗРЕД
СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

ДРУГО, ПРЕРАЋЕНО ИЗДАЊЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ ~
И НАСТАВНА СРЕДСТВА ~
[i]
ffl.ffi
ЗАВОД
ЗА ИЗДАВАЉЕ УЏБЕНИКА
БЕОГРАД Will НОВИ САД
1992.
 РЕЧ УНАПРЕД

Рађен 1989. по наставном програму предмета Срйскохрватски језик и култура

изражавања, и сада допуљен по новом Програму (Службени гласник Србије- Про­
светни гласник, 5, 16. VIII 1990, стр . 7-8 и XL - 3, 31 . V 1991 , стр. 1-5), овај
уџбеник морао је бити писан као кратка граматика кљижевног језика, те и носи
назив Граматика срйскоlа језика.
Као што је уобичајено, и ова lpaмaiilикa у уводном делу дефинише наш кљижев­
ни језик, љегов историјски и садашљи аспекат, љегов однос према наречјима (и дија­
лектима) народног језика, свој предмет и начела правописа. При томе, у овоме, дру­
гом издаљу одређени делови градива, на основу захтева просветних органа који доносе
програме наставних предмета, морали су се скратити, одн. сажети док су се други

морали допунити, па су треће и четврто поглавље Увоgа (т. 18-52) добили нови вид
У- поглављу ФонеШика са основама фонолоlије и .морфофонолоlије дат је опис
lласовноl система књижевног језика, с љеговим битним одликама, као и понашаље
чланова тог система у облицима и творби речи . При томе, у основама фонолошког
описа пошло се од у науци дате констатације да је већ сам lласовни cиciile.м тога језика,
словима обележен, заправо - љегов фонолошки сисШе.м, јер је резултат Вукове "пра­
вилно изведене анализе гласовног система нашег језика" (П . Ивић, Поlовор Вуковом
Срйско.м рјечнику из 1818. у фототипском издаљу Просвете- Београд, 1966, стр . 64) .
Зато што се, другим речима, гласовни систем нашег кљижевног језика углавном
поклапа са фонолошким системом, било је могућно да се изостави, за фонолоrију
иначе неопходан, опис оних артикулационо-акустичких особина гласова које су без
експерименталнофонетске лабораторије тешко разумљиве ( грависност: негрависност,
дифузност: компактност гласова итд ..). Тако су у нашој фонетици са основама фоноло­
гије описане оне битне гласовне особине које су лако уочљиве и обичним опажаљем,
па се ученици неће оптерећивати захтевом да напамет (само из текста уџбеника) уче
она дистинктивна обележја гласова која се могу заиста схватити само у лабораторији.
Фонетско-фонолошки чиниоци гласовног система који су облички и творбено важни
описани су у делу Морфофонолоlија, који је узет као природна веза између области
фонологије и морфологије са творбом речи.
У поглављу Морфолоlија и Шворба речи облички и творбени системи описани
су методом уобичајеном у граматикама уопште . Обрасце промена и творбе треба схва­
тити као схе.ме у којИма се виде граматичке основе и граматички наставци, односно
творбене основе и творбени афикси, а не као грађу коју треба учити . И морфологију
и творбу олакшали смо изостављаљем прегледа акцената по врстама речи и типовима
творбе (с тим што смо основна правила акцентоваља дали у ФонеШици). Тамо где је
било најпотребније, наводили смо у овим поглављима фонетске промене које се појав·­
љују у промени облика и у творби речи, а које се, иначе, системски описују у морфо­
фонологији. О речи као јединици именоваља говори се у поглављу Лексиколоlија.
У СинШакси градиво је обрађено тако да се уочи синтаксички с и с Ш е .м , и то
као ф у н к ц и о н а л н и систем на основу кога се реченице формирају не само као
граматичке него и као комуникативне јединице. Зато се тежило да све јединице и
конструкције буду описане систематски, доследно и интегрално, да се покажу везе и

з
сличности међу деловима синтаксичкоr система и да се, макар укратко, обраде и појаве
везане за реализацију синтаксичких јединица у комуникацији (информативна актуали­
зација, комуникативна кохезија) . При том је било неизбежно да се одступи од тради­
ционалног распореда синтаксичког градива, да се терминологија понегде прецизира,
осавремени и допуни и да се уведу дијаграми и табеле, који су неопходно средство
сваке систематске синтаксичке анализе.

Аутори су се држали начела да не треба мешати ойис језика са учење.м језика.

Реч је, наиме, о граматици м а т е р љ е г језика, дакЈiе- језика који ученици з н а­
ј у Зато су пре света полазили од чиљенице да се са разумевањем ойиса унапређује
ученикова способност за анализу језичке грађе матерљег језика . Наравно, не треба
заборавити, са дидактичке стране, да је та способност неопходна и за усавршавање
своlа и за учење gpylиx језика. Исто је начела и у основи упуlшваља читаЈiаца да се у
учељу правила писаља служе Правойисом из 1960. године (и љеговим сталним школ­
ским издаљима), важећим у јавној употреби, као и актуелним правописним приручни­
цима.

Треба напоменути да се неки делови наставног програма - због љихове природе

- у овој граматици или садрже као најопштије дефиниције у уводном делу, или су
остављени за обраду наставној пракси . Другим речима, програмски садржаји као што
су равнойравносШ језика, језичка толеранција и слични имплицитно се садрже у уџбе­
нику (в Увод), аЈiи се могу у ч и т и само у школској и друштвеној пр а к си С
друге стране, у уџбенику се налази материја која чини и н т е г р а л н е де JI о в е
наше језичке материје, а новијим променама у наставном програму се редукује. Таква
материја у уџбенику је штампана у у в у ч е н и м од е љ ц и м а, п е т и т о м Тиме
ЈОЈ .Је дат ранг н а п о м е н е Такав је случај са одељцима Чакавско наречје (т. 6),
Кајкавско наречје (т. 7), Терийlоријално-варијанйlно раслојавање (т . 46, 47), чиме су
они изједначени са низом других, за боље разумеваље градива потребних, напомена
Оних, наиме, чије тумачеље залази било у и с т о р и ј у језика (нпр напомене о паЈiа­
тализацијама, т . 106; јотоваљима, т. 110---112; превоју вокала, т 121; непостојаном а,
т. 123; промени л у о, т . 126; о двојини, т . 168 и др . ), било у материју коју обрађује
пр ав о п ис (нпр . т . 97, 201) с циљем да се боље схвате неки од система у савреме­
ном језику, описани у овој, по основној концепцији- де с к р и п т и в н о ј грамаги­
ци
Најзад, иако се то подразумева, треба истаћи да уџбеник писан као граматика
никако не значи потребу да се из љега уче све чињенице . Језичка грађа, која чини
чиљенице, заправо је иЈiустрација оних језичких йравила која су изложена у Уводу, у
Фонетици (са фонологијом и морфофоноЈiогијом), МорфоЈiоrији, Творби речи, Лекси­
кологији и Синтакси Ако је у неким случајевима има више, го је само зато да се
ученику пружи веhи избор zpaf)e помоћу које he разумети изложено правило . И, нарав­
но, применити то правило у својој анализи нове језичке грађе, односно у својој језич­
кој пракси Такође, такав уџбеник oмoryhyje и наставников слободан однос према
програмском садржају и разреду. Он ће из уџбеника моhи да узме оно што сматра да
је коме ученику потребно и да на тај начин оствари једно од значајнијих начела наста­
ве - индивидуаЈiизацију, примереност личности ученика.
Држеhи се наставног програма, аутори се, наравно, нису могли одреhи и најнуж­
нијег понављаља, па и извесног вишка информација. Сматрамо, управо, да они олак­
шавају ученику уочавање најважнијеl, а не обавезују га да с в е из уџбеника обавезно
и зна.

Аутори, на овом месту, изражавају своју захваЈiност свим рецензентима јер су

љихове примедбе знатно побољшале текст уџбеника. Они су, исто тако, захваЈiни и
свим својим колегама - наставницима овог предмета у средљој школи за све сугестије
које су им дали, после провере у наставној пракси, коју сваки уџбеник, природно, мора
имати.

АУТОРИ

4
ГРАМАТИКА СРПСКОГА ЈЕЗИКА

1. УВОД

1. Г р а м а т и к а је наука која описује структуру језика, утврђујући

љегове гласовне, обличке, творбене и реченичне особине. Граматика се обично
дели на фонеrику (са фонологијом), тј . на науку о гласовима, на
м о р ф о л о г и ј у- науку о облицима речи, на т в о р б у р е ч и- науку
о настанку нових речи и на с и н т а к с у - науку о реченици. Као таква,
граматика је пре свега о п и с н а (дескриптивна) наука. Осим тога, граматика
је и с к у п п р а в и л а о језичким јединицама (о гласовима, о облицима, о
речима, о реченицама и љиховим деловима), па нас учи и правилности језика.

2. Језик је систем знакова К()ји је (говорио и писано) с р ед с т в о

о п ш r е љ а, споразумеваља међу људима. Језиком човек саопштава своје
мисли и осећаља другим људима. А то значи да је језик др у ш r в е н а по­
јава, да је његов постанак веЗан за постанак и раз~ој људскога друштва .
Као најсавршеније средство споразумеваља он је везан за мисао, па су миш­
љење, свест и језик у сталном јединству. Са усавршавањем мисли, усавршава
се и језик и, природно, са усавршаваљем језика развија се и мишљеље.
Као с р е д с т в о општења, језик врши к о м у н и к а т и в н у функцију
(од лат . communicatio- саопштавање, општење) . При томе, пошто је језик
систем знакова који преноси з н а ч е њ а (мисли, осеhања, поруке) међу људи­
ма, љегова друштвена функција је и с а з н а ј н а, к о г н и т и в н а (од лат .
cognitio- сазнање) или з н а ч е њ с к и и з р а ж а ј н а , е к с п р е с и в н а (од
лат . expressia - израз) А пошто се језиком преносе искуства и знања из једне
генерације у другу, језик има и а к у м у л а т и в н у функцију (од лат. accumu-
latio - нагомилаваље), тј.. прибира и чува у себи традиционалне културне и
цивилизацијске вредности заједнице која тим језиком говори. Ове три функције
су основне када је реч о било којем природном језику као оруђу општења у
једној заједници.
3. Од р е ђ е н у ј е з и ч к у з а ј ед н и ц у чине сви они људи К()ји у
свој()ј свести и у своме говору (у језичком споразумевању) имају заједничке све
делове једног језичког система (састава), тј. сви људи који у своме говору имају
исти гласовни, речнички (лексички), облички и синтаксичt<и систем. Будући
да су људи и њихова друштва настајали на многим местима Земље, природно
је што су, у давним временима, настајали различити првобитни језици (пра­
језици) и њихове групе . Међу многим различитим језицима, једну групу чинили
су и нд о е в р о п с к и језици, породица језика која је у даљем развитку дала
словенске, германске, романске, многе индијске и друге језике. Словенски је­
зици имају многе заједничке особине које и данас показују да су сва словенска
племена у преисторијској епоси живела у заједници, како наука мисли, између
река Одре и Лабе на западу и реке Волге на истоку . Словенска језичка зајед­
ница у каснијем развитку распала се на три скупине: јужну, западну и источну
па смо тако добили три словенске језичке групе. Ј у ж н о с л о в е н с к у ј е­
з и ч к у r р у п у чине: словеначки, срйско.хрваiйски, макеgонски и буiарски
језик, као и некадашљи сiйарословенски језик; з а п ад н о с л о в е н с к у ј е­
з и ч к у групу чине: йо.ьски с кашуиским (и сювињским), чешки, словачки и
1Zужичкосрйски језик; и с т о ч н о с л о в е н с к у ј е з и ч к у групу чине: руски,
белорvски и украјински језик.

5
 -
1. ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ

4. Пре него што су се доселили на Балкан, они Словени који ће у исто·­

рији бити познати под на~ивом Јужни Словени живели су у заједници,одво­
јени од друге две групе Словена (Западних и Источних), и чинили су једну
језичку заједницу која је оставила видних заједничкнх трагова у гласовном,
обличком и синтаксичком систему. У току историјског развитка у кругу јуж­
нословенске заједнице фор:У!ирала се з а п ад н а језичка заједница-, из које
су се разви.ли с.,юващчкu и срйско.хрвтйскu је ш к. и ис т о ч н а језичка за­
једница, ю које су се развили макеgонскu, буiарскu и некаДапiњи сШарословен­
ски језик. Уз изузетак старословенског, који је био први књижевни језик свих
словенских народа, заснован на једном јужнословенском (македонском) дија­
лекту у околини Солуна, а који је престао бити живи језик, наведени језици су
језици словенских народа који живе на Балкану.

2. СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК

5. У јужнословенским земљама, српскохрватским језиком, који, зависно

од средине, има видове и називе: српски језик и хрватски језик, народним и
књижевним (=стандардним) данас се говори у Србији, Хрватској, Босни и
Херцеговини и у Црној Гори. Народни српскохрватски језик чине три нареч­
ја: ш т о к а в с к о , ч а к а в с к о и к а ј к а в с к о . Наречја су нази­
ве добила по упитној заменици за ствари, која у највеhем деnу српско­
хрватског језика гласи шйlо, а у друга два знатно мања дела - ча и кај.. Ова
разлика је врло стара. Остале се разnичне језичке црте појављују касније,
постепено, и то највише у средњем веку, у време постојања феудаnних држа­
ва, чије су границе доприносиле томе . С друге стране, каснији велики покрети
становништва, још од краја XIV века, доводили су до ширења штокавског
наречја на рачун чакавског и кајкавског, али и до мешања језичких црта сва
три наречја .
Међу разликама које су биле значајне за поделу на наречја (и њих на ди­
јалекте) нарочито се истичу разлике у деклинацији (промени именских речи),
у акценту и, посебно, разлике у изгово ру старога гласа "ја т", који је био на­
слеђен из прасловенског језика.
Изговор старога гласа "јат" (који се у ћирилици обележавао словом t,
а у латиници словом е) омогућио је, током историјског разв~ја, у савреме-·
н им српскохрватским говорима замену {1) гласом е.: млеко, .месШо, (2) гла­
совним групама uje и је:· млијеко, мјесшо и (3) гласом u .· .млuко, .мuсшо.

А) ЧАКАВСКО НАРЕЧЈЕ

б. Чакавско наречје сада се говори у средљој и источној Истри, у Хрватском при­

морју и даље на копну до Картювца, а на југу до испод Огочца. Затим, говори се на
Кварнерским острвима, на далмагинским острвима до Ластова и Корчуле и на далматин­
ској обали око Задра, у делу Шибеника, у Трогиру. у околини Сплита и на западном
делу полуострва Пељешца Наставши на земљишту прве хрватске средљовековне држа­
ве, чакавско наречје је током исгорије обухватала област до река Уне и Цетине, па
можда и нешто исгочније од љих На северу је захватапо области до Купе и Саве, прела­
зеhи и северније од Купе. Ово је наречје и делова хрватског народа који живе у неким
областима Аустрије и Мађарске
Први писани споменици на чакавском потичу из XII века (ИсШарски развоg, Bu-
liogoлcкu сШаШуШ), а од XV века на чакавском се развила богата кљижевност (Мару­
лиh, Хекторовиh, Луциh, Зораниh)
В а ж н и ј е о со б и н е - Поред заменице ча, посебне особине овога наречја
чине: акценатски систем од три акцента (два силазна: pi'ma, iiptiвga, и једног, посебног
узлазне природе - чакавског акута: сШрiiжа), изговор сутласника lj као ј у примерима
као: .меја (у шток, .меЬа), Шуји (у шток, ШуЬи), чуваље сгаре групе чр- чpli (у шток

б
 црн), изговор сугласника ј место љ јуgи (за шrок . љуgи), чуваље сугласничке групе шћ
gворишhе (у шток . gворишiйе); чуваље сонанта л на крају слога: йейел, рекал (за шток.
йейео, рекао), прелаз некадашљих самогласничких р и л у неким говорима у слогове ар
и ер. йapciii, берз (у шток йpciii, брз); чуваље старих падежних облика множине; жен,
сел (у шток жена, села), номинатив множине једносложних именица м. р без -ов-/ев-:
сини, краљи (у шток, синови, краљеви)
. Типични чакавски говори чувају се на кварнерским осгрвима, у Хрватском при­
морју и Истри, док се веh далматински чакавски говор меша са шгокавским По изговору
старога rласа ја г (е) чакавско се наречје дели на ј е к а в с к и говор: gјеца (острво Ласто­
во), и к а в с к и: gица (далмагинска обала и северније ка копну), е к а в с к и: gеца
(Кварнерска осгрва, Хрв. приморје и Истра) и и к а в с к о- е к а в с к и: gица / gеца (од
Рщеке на север)

Б) КАЈКАВСКО НАРЕЧЈЕ

7 Кајкавско наречје је у прошлости било много више распростраљено него данас

Њиме се говорило у прекосавској Хрватској, између река Купе и Саве на југу и реке
Драве на северу, и у веhем делу Славоније. Данас се овим наречјем говори у северозапад­
нам делу Хрватске са Горским котаром, дакле- у вараждинском, загребачком и, дели­
мично, крижевачко-бјеловарском крају На западу достиже до границе Хрвагске иСло­
веније Ту има заједничких црта са словеначким језиком. На југу се кајкавски шири пре­
ко реке Купе, потискујуhи rоком историје чакавско наречјс и мешајуhи се с љим. На
северу се хрватским кајкавским наречјем говори у Међимурју, а североисточно- и у
Мађарској, уз границу Кајкавско наречје се дели обично на три говора: источни (близак
штокавском), југозападни- пригорски (близак чакавском) и северозападни- загорски
(близак словеначком језику)
В а жн и ј е о с о б и н е - Поред заменице кај, посебне особине овог наречја
чине: акценатски систем од rри акцента (два силазна: лuйа, блi'ilo, и један посебне приро­
де- акут: ййшем), самоrласник е уместо старог пш;уrласника: gен, .меiла (уместо што­
кавскоr и чакавскоr gан, маiла), у неким говорима сугласници ч, џ и ј уместо ћ и 1ј који
су у штокавском: свеча, меџа, .меја (у шгокавском свеhа, .ме/ја), почегна група ву-уместо
-у у примерима типа: вучиiйељ, вулица (у шток учитељ, улица), стари облик rенитива
множине именица: жен, леШ,јајец, чуваље л на крају слога: gал, gелал {према шток gao,
gелао), футур с обликом бум, буш. + радни rл. придев: бум йисал (умесго штокав­
скоr ја ћу йисаiйи), непостојаље имперфекта и аориста.
У прошлости је кајкавско наречје било и кљижевни језик. У другој половини XVI
века појављују се прва кљижевна дела писана тим језиком (М. Бучиh, И. Пергошиh, А
Врамец) У XVII веку љиме пишу: Ј. Хабделиh И Белостенец, па и писци који су рође­
ни чакавци: Ф К Франкопан и П. Ритер Витезовиh. У ХХ веку нека своја дела писали
су и на кајкавском А Г Матош и М КрЈЈежа (Балаgе Пеiйрице Керемйуха)

В) ШТОКАВСКО НАРЕЧ.ЈЕ
8. Штокавско наречје заузима највеhи део српскохрватске језичке терито­
рије . Оно се простире у целој Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и у
великом делу Хрватске, источно и југоисточно од њених чакавских и кајкав­
ских наречја . Северозападну и северну границу штокавског наречја чини линија
од Јадранског мора до Драве: Нови Винодол- Огу.лин- Карловац- Сисак
- Бје.ловар - Вировитица, где се ово наречје додирује са чакавским и кајкав­
ским . Од те линије штокавско наречје испуњава сав простор ка истоку између
јадран ск е обале ( остављајуhи чакавском само узани појас на делу обале од
Задра до Омиша и половине Пељешца, као и острва до Мљета и Дубровачког
приморја) и државних граница са Мађарском, Румунијом, Бугарском, границе
са македонским језиком и државне границе са Албанијом . Овим наречјем говоре
и српске, одн хрватске националне мањине у Мађарској, Румунији и Италији .
Према томе којим је гласовима замењен стари глас. јат, штокавско на­
речје се дели на е к а в с к и, (и) ј е к а в с к и и и к а в с к и и з г о в о р, а
према развитку акцента и облика - на с 1: а р и ј е ш r о к а в с к е ди ј а­
лекте и млађе штокц,вске дијалекте (новоштокавске).

7
 а) ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ ЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА

СШарији шшокавски gијалекШи

9. (l) Призренско-Шимочки gијалекаШ заузима простор у Србији између

Призрена на југу и Тимока на северу. Источна граница иде јужно од Зајечара
државном границом са Бугарском, јужна границом између Србије и Македони­
је, ка Призрену и Ђаковици а западна и северозападна - од границе са Алба­
нијом, испод Дечана и Вучитрна према Сталаћу. Северна граница налази му
се на Ртњу и Тимоку .

В а ж н и ј е о с о б и н е. - Овај дијалекат у неким свој им говорима

чува стари полугласник који се у свим друrим штокавским дијалектима развио
у а: gьн, Шьньк (у књижевном језику gан, Шанак). Вокално л је дало у једном
делу овог дијалекта лу.: йлун, gлyi, слунце, слуза, док је у другом делу остало
без промене: йлн, gлi, слнце, слза (у књиж. йун, gyi, сунце, суза). У једном делу
овоr дијалекта ћ и ђ се изговарају као ч и џ:· куча, меџа (у књижевном кућа,
међа). Неки говори овог д:ијалекта чувају л на крају речи: казал (за књ. казао),
док се у некима оно замењује са -ја: казаја (у књиж. казао). Промена падежа
је врло упрошћена- јављају се, углавном, два падежа: номинатив и ажузатив
(gошьл сас снау =дошао са- снахом; разiовщ}а о geiйe =
разгоnара о детету).
Суrласника х нема (сШраоШа за књиж. сШрахоШа, само уво, а не и ухо). Облик
инфинитива је нестао, футур l се гради са ћу, ћеш, ће +
презент: ће pagu (за
књиж.. он ће ра!Ј.иЩи). Има само један акценат.

10. (2) Косовско-ресавски gијалекШ је заступљен у централном подручју

Србије, простИрући се правцем јуrозапад-североисток. Захвата земљиште од
Метохије преко Косова и Копаоника, североисточну Србију, прелазећи дели­
мично и преко Дунава у Банат. Западна граница овоr дијалекта иде према
северу, лево низ реку Ибар, до његовоr утока у Западну Мораву. Даље се
овэ,ј дијалекат простире преко Крагујевца, на .fачу Краrујевачку, Смедеревску
Паланку и Смедерево, укључујући североисточни део Баната.

В~жније особ~-tне.- Његов систем акценаrа обично има само

два с~лазна акцент~, дуги и кратки:: јунак, gевдјка, .мойlйка (тзв . непренесену
старију акцентуацију уместо књижевнојезичке, пренесене - нове јунак, gев6ј­
ка, м?Шика), али се у новије време јавља и дугоузлазни (рука, zлава). Стари
глас Јат доследно се замељује вокалом е, чак и у облицима падежа: ноl.е,
земље, руке уместо књижевнојезичког: нози, земљи, руци; Ше, Ше.ма, gобрема
уместо. књиж Ших, Шима, gобрима; .муgреј, зgравеј уместо књиж .муgрији,
зgравщи; сугласника х нема (рана уместо књиж. храна). Често је компаратив
на -ши. новши, црнши (место књиж новији, црњи) . Футур I се гради по
обрасцу: he ga раgи или he йише .

11. (3) Славонски шШокавски guja.iteкaШ екавскоi usioвopa захвата део

Хрватске, на северу Славоније, почињући нешто исrочније од Ви{ювиrице,
иде поред Драве до Доњег Михољца и јужније до близу Осијека. То је хрватски
дијалекат којим говори становништво и у јуrоисточној Славонији, западно и
југозападно од Винковаца.

В а ж н иј е о с о б и н е . - Акцентуацијаје најстаријег штокавскоr типа

(три акцента: л," и тзв. акут ~):ручак, воgа, gйм). Деклинација има старих об­
.лика: волов, волбм (уместо књиж. волова, воловима). Нема па,латализације:
руки (уместо књиж. руци).
 Млађи шШокавски ( новошШокавски Ј
12. (4) Шумаgијско-војвођански gијалекаШ је заступљен у највећем делу
северозападне Србије, у Срему, Шумадији, највећем делу Бачке и Баната (осим
крајње северозападног дела Бачке, где се говори икавски и крајњег југоисточ­
ноr дела Баната, који је захваћен косовско-ресавским дијалектом) . Овим ди­
јалектом говоре и Срби у Мађарској и Румунији .

В а ж ниј е о с о б и н е. - Важније особине које овај дијалекат одва­

јају од старијих штокавских дијалеката екавскоr изговора су: четвороакце­
натски систем (йдс, йевам; йећ, раgнйк; вдgа, кайеШан; рука, йрескакаШи) у
којем дуги неакцеllтовани вокали могу долазити само посЛе акцентованих
слогова (jjJflaк, ptigйм), и нова деклинација, тј . промена са гениrивом множине
на -а (ђака, кућа) и са једним обликом за дат ив, инструментал и л ока т ив мно­
жине на -.ма (ђацима, кућама). Некадашљи r.П:ас јаШ замељен је са е, уз више
недоследности, па има облике муgрији, новији.: н.исам, ниси (а не муgреји, новеји,
несам, неси); јаШ је дало и и у падежним облицима као: жени, мени, овим,
оним. Гласа х углавном нема у овом дијалекту (рана, леб уместо књижевно­
језичког храна, хлеб).. Група -ао сажима се у о.: йево (уместо књиж. йевао ) .
Говори који чине овај дијалекат имају и својих посебних црта, па се он
дели на говоре (поддијалекте) северносрбијански и војвођански (овај други
садржи сремске, бачке и банатске говоре). Разлике међу љима, међутим не
утичу на целину дијалекта.
У целини својој (новоштокавски) ш у м ад и ј с к о-в о ј в о ђ а н с к Е
д и ј а л е -к- а т Постао је основа српског кљижевног језика екавског
изrовора, и то у прво време у некадашљој Угарској (највећим делом у В~јво­
дини), а затим и у северној Србији.

б) ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ (И)ЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА

13. Штокавским наречјем (и)јекавског изговора говори се на великом

подручју српскохрватског језика у целој Црној Гори, већим деловима Босне
и Херцеговине, једном делу Хрватске и западном делу Србије . Према раз­
витку акцента и облика, дели се на- с т а р иј и ш т о к а iз с к и ди ј а­
л е к а т и м л а 1:) и ш т о к а в с к и (н о в о ш т о к а в с к и).

СШарији шШокавски gијалекаШ

14. (1) ЗеШско-јужносанџачки gијалекаШ заузима простор који на југу и

југозападу почиље од Јадранског мора (Пераст - Улциљ), на југоистоку од
границе Југославије и Албаније, обухвата велики део Црне Горе (Зету и преде­
ле североисточно до иза Бијелог Поља) и захвата јужни Санџак у ~рбији
В а ж н иј е о с о б и н е. -- Поред ијекавске замене староrа јаша· cнu­
jei, сњеiови, овај дијалекат има акцентуацију старијег типа, дуги силазни и
·кратки силазни акценат, који се могу јавиги и на унутрашљим слоговима, па и
на крају речи: Шравд, ливаgа, уШорнйк, мада се у неким љегови~ rовори:-ш
акценти и преносе без тонске промене ( ceciiipa, Шрава ) . Врши се .Јекавско ЈО­
товање па се уз љето, њежан јавља ђевојка, ћерам, чак и йљесма, вљера (за кљи­
жевнојезичко gјевојка, Шјерам, йјесма, вјера). Не разликују се локатив, односно
инструменгал уз rлаголе мироваља и акузатив уз глаrоле кретаља: Живим на
ЦеШиње и Иgем на ЦеШиње; Сеgим йреg школом и Дођи йреg школом ). Раши­
рена је употреба инфинитива без -и:· iлegaйl, йричаШ, gоћ, рећ . .У неким од ље­
гових говора чува се глас х. Аорисг и имперфекат су у ЖИВО) употреби .

9
 Млађи шШокавски (новошШокавски)

15. (2) ИсШочнохерцеiовачки gијалекаш је штокавски дијаЈiекаi (и)јекав­

ског юговора. Њиме се не говори само у источн~ј Херцеговини (по којој је
назван), него и у северозападној Црн~ј Гори, западном делу Санџака и у за­
паднрј Србији . Овом дијалекту припадају и сви штокавски говори Босне, као
и сви ијекавски штокавски говори у Хрватској, укључујуhи и дубровачкИ ·говор
(с његовим посебним особинама) . На западу се простире све до чакавског и
кајкавског наречја (на неким местима и до Словеније), а на северу- до грани­
це с Мађарском.

В а ж н и ј е о с о б и н е. -- Међу важније особине овога дијалекта иде

нова, че1вороакценатска система од два силазна и два· узлазна акцента, са

дугим слоговима који могу бити само иза акценrованих: йјевiiм, раgйм, сјеgйм,
раgиШи,јунакii. Овај дијалекат има и развијену, нову деклинацију, Ij. промену
са новим настанком -ii за генитив множине (ђакii, кућii) и са једним обликом
за датив, инструментал и локаiив множине: ђацима, к.:Ућама. Јат је замењен
са ије и је.:· йјесма, вјера; млијеко, gијеШе, али и са -е.: бреiови (од бријеi), и
-и.:· волио (од вољеШи ) . Углавном је раширено јекавско јотовање: ђевојка, ће­
раШи, али се у говору Дубровника и Муслимана у градовима оно ~е налази:
gјевојка, Шјераши. У највећем делу дИјалекта нема гласа х, али се налази у
језику Дубровника и муслиманског становнишiва: љеб (хљеб), рана (хра­
на), дра ( драх ). Група -ао сажима се у -б.: йјевао >
йјево. Завршетак инфи­
нитива је -Ши (-ћи) или -Ш (-ћ): чиШаШи (goћu), чишаш (gоћ). Има сачуван
аорист, док се имперфекат на:nази у јужнијим и исiочни:јим зонама, а идући
ка северу се губи.

16. Овај новошгокавски дијалекат ијекавског из.rовора, к~ји је још од

крцја XV и почетк<Ј XVI века у Дубровнику био основа тадашњег књижевног
језика, и који има на њему изванредну народну поезију, заслугом Вука Ст.
Караџића, његових присталица и хрватских илираца, у току XIX века постао
је основа зцједничког књижевi:Юг језика, којим данаq rовор"!{МО и пишемо,
као једним од изговора књижевног језика.

в) ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ ИКАВСКОГ ИЗГОВОРА

17. Шrокавско наречје икавског изговора народни је говор Муслимана

и Хрвата штокаваца углавном на западу од река Босне и Неретве, као и Хрва­
та уз Саву и Купу и јужно од њих. Може се подели• и на три дијалекrа.,
(1) Посавски икавски gијалекаШ се говори у СлавонијИ, -дуж реке Са­
ве од Градишке до линије Винковци - Сава, где се граничи са сремским
говорима . Овим дијалектом говоре и нека насеља у северној Славонији, у
северној Босни и у Бачкој. Спада у старИје дијалеце, јер се одликује чува­
њем старе акцентуације од Три акцента, међу којима је и акут. Према књиЖев­
нојезичком шШ,жg у њему је шћ,жђ.:· шћай, можђани (за књиж. шШай, можgа·­
ни);· л на крцју речи може остати: йисал, кисел, нема сугласника х-; инструмент ал
једи. именица ж. р . на сугласник је на -ом: са йамећом (књиж. с йамећу или
с йамеШи). Инфинишв је са завршетком -Ш (-ћ)..· раgиШ, наћ (ако јШ даје ћ,
иначе најШ). Имперфекаr је ишчезао, аорист се употреб.Тf?Зва .
(2) Млађи икавски gцјалекаШ говори се на простору између чакавског на­
речја, односно јадранске !обале и североисточних обронака Велебиiа. На се­
веру допире до кајкавског наречја у сливу Купе, а најцеловитија обласi млађег

10
икавског дијалекта налази се у западној Херцеговини, са далматинским коп­
ном и деловима западне и централне Босне. Ш токавски икавци су Х р ва ти и
М~ ~лимани (од којих се први налазе и у Бачк()ј -- Буњевци).
Одликује се новоштокавс.ком акцентуацијом, јаШ даје и· млuко, cнUi,
gitвojкa, ййс.ма, група -ал даје -ii.: йuвii (у књиж. йевао, йјевао) йойија (у књиж .
йойио). Уместо а појављује се е у речима: вребаи, и ресла (м. врабаи, и расла).
У једном делу ових говора чува се група шћ: оiњишће; уместо ђ јавља се и ј:
Шуји, млаји (м. Шуђu, млађи), уместо љ налазимо;. земја, јуgи (уместо земља,
љуgи). Глас х изговарају Муслимани, ређе и Хрвати. Групајg углавном дцје
ђ: gођем, али се и чува неизмењена у неким деловима тога дијалекта: gojgeм.
Падежни наставци су углавном као у новоштокавском ијекавском, али често
без -а: јунацим (м. јунацима). Имперфекат се ретко користи, док се аорисr
употребљава .

(3) ИсШарски икавски gијалекаШ штокавског наречја је говор Хрвата у

јужној и западној Истри, као и у једној групи штокавских икавских насеља на

Табела 1- Српскохрватски језик, његова наречја и српски књижевни језик

L---,--- српскохрватски језик

Ј
.-------~-'-----.------'t'-------o-------------t---------~
чакавско кајкавско штокавско
наречје наречје наречје

t
дија.тiекти
екавскоi (и)јекавскоi UJ(at/CKOi
изrовора изговора изговора

г--;-;;;рен;;о- 1
L_ __:_тимочки _ l

~неки]
~~ск и

~~~~~-----, зетско-јужно­ ~ca"i~

-ресавск~ санџачки
L~_ка~
шумадијско­ ИСТОЧНО·· млађи ј
-војвођански херцеrовачки икавс~

~~ски Ј
L~ски

српски књижевни језик

северу (Ћићарија, између Трста и Ријеке) . ' Говори овог дијалекта имају стару
акцентуацију (при чему је некадашњи акут замењен дугосилазним акцентом).
Замена ја та је икавска (уз понеки екавизам: сено, бре за}: млико, вриме, guШe.

11
Група gj овде даје ж . млажи (м. кљ . млађи), Шј даје ч .· нече (м. кљиж. неће)..
Чује се изговор шiй, жg . · оiњишiйе, можgани. Сугласник х се чува: Muxo . Им­
перфекат и аорис·т нису у систему облика.
Треба истаћи да границе међу дијалектима у на речју, као и границе изме­
ђу различитих наречја, нису чврсто одређене. Тако им се у међусобном додиру
и меш~ју љихове црте, па се може говорити и о тзв. прелазним говорима по-
јединих дијалеката. ·

3. СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК

18. Кљижевност, и уопште писана делатност (наука, публицистика, струч­

на литература из разних области), до XIX века писала се на сва три наречја
српскохрва.тскоr језика.. Основе данашљем кљижевном језику постављене су
и у1Врђене у XIX веку. За љеrову основу узето је најрасnростраљеније наречје
- ш т о к а в с к о, и то не сви његови дијалеюи, нето само н о в о ш т о­
к а в с к и д и ј а л е к т и и ј е к а в с к о r и е к а в с к о r и з г о в о р а. На
темељу народног језика који се простире на највећем делу ове дијалекатске
територије настао је општи, заједнички к љ и ж е в н и (с т а нд а рдни)
ј е з и к.. По дефиницији која важи и за друге такве језике, и ср п ск и
к љ и ж е в н и ј е з и к је rоворни и писани језик којим се чланови српске
језичке заједнице служе као општим у свакодневном комуницираљу, у школи,
науци, публицистици, раду- у култури уопште, а који је заснован на утврђе­
ним донетским, морфолошким и синтаксичким обрасцима . Ти обрасци чине
н о р м у кљижевног језика . Норма је укупност правила која су обавезна за
све оне који тим језиком говоре и пишу. Постављен на народне основе,
српски кљижевни језик представља велику културну тековину, чије је ствара­
ље започео, и у великој мери завршио Вук Стефановић Караџић и уз љега,
у Хрватској, представници илирског покрета, које је предводио Људевит Гај.

Увођељу новоr кљижевноr језика у XIX веку, природно, nретходила је

дуга културна историја у којој се развијала кљижевност и уопште писана де­
ла т ност на старијим и старим кљижевним језицима народа који говоре срn­
скохрватски м јеЗиком. А и само ствараље новог кљижевноr језика на основу
народних новоштокавских дијалеката у XIX веку део је културне истор~је на­
ших народа .

А) СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ДО XIX ВЕКА И СТВАРАЊЕ

МОДЕРНОГ ЈЕЗИКА У XIX ВЕКУ

19. (Џ У раном средљем веку, као и код свих словенских народа, кљижевност
код Срба Је била првенствено црквена, писана на књижевном језику насталом
на с т а р о с л о в е н с к о м ј е з и к у
, с првим писмом - г л а г о љ и ц о м
која је касније замељена ћ и р и л и ц о м . На тај су језик први словенски пра'­
светитељи, Ћирило и Методије, у IX веку, превели са грчког језика црквене
књиге. И Срби су, са хришћанством, примили старословенски као кљижевни
језик.. Током времена уносили су у тај језик понеку особину народног језика .
Тиме је настао најстарији српски кљижевни језик, познат у науци као сfilаро­
словенск:и у срйск:ој реgак:цији (или срйск:ословенск:и језик) .

12
 Тим кљижевним језиком писана су црквена и световна дела од краја
ХП века (из кога је времена чувено Мирослављево јеванђеље), па све до прве
половине XVIП века (када је тим језиком писао још Гаврило Стефановић
Венцловић).
Српскословенски језик је имао више народних језичких особина у де­
лима правне садржине, у разним повељама, даровницама, уговорима и пи­

смима средљовековних владара. А понекад је чак језик таквих дела у основи

био народни са примесама старословенскоr .

То се може видети у једном примеру из Законика цара Душана (XIV

век):
И кои властелинь оузме владыкоу по силt, да моу се обt роуке
отсtкоу, и нось оуреже; ако ли себьр-ь оузме по силt владикоу, да се
обtси; ако ли свою дроуrоу оузме по сил1>, да моу се обt роуке отсtкоу
и нось оуреже.

20. Развитак српскословенскоr језика у правцу кљижевноr језика са више

црта народног, па и могућно увођеље народног језика у кљижевност, међу­
тим, потпуно су спречени падом српских средљовековних држава под турско

роnство. После XV века кљижевни рад био је скоро потпуно ограничен на

црквене потребе, па се тако код Срба писало и даље на старословенском језику
српске редакције.

Крајем ХVП века, после учешћа у рату Аустрије против Турске, велики
део српског свештенства, с народом, морао је избећи на север преко Саве и
Дунава, у rадашљу Угарску. Предвођени патријархом Арсенијем Ш Чарно­
јевићем, калуђери и свештеници пренели су и кљиге за црквене потребе, и на­
ставили свој кљижевни рад у јужној Угарској (данашљој Војводини и делу
Мађарске). По традицији, они су преписивали црквене кљиге и писали српско­
словенским језиком. Али су у новим, друкчијим условима друштвеног живота
почели писати и оригинална своја дела, највише религиозно-поучног карак­
тера .
Међу српским писцима у јужној Угарској током XVIII века било је и оних
који су, у одређеним приликама (каДа су се верским и поучним беседама обра­
ћали народу, када су писал~ песме и друга дела), писали и народним језиком .
Међу љима су најпознатији Гаврило Стефановић Венцловић, Јован Рајић
(писац епа Бој з.маја с орлови) и Захарија Орфелин . Могло се очекивати да ће
.
народни Језик све више улазити у кљижевност.
\

21. Међутим, друштвене прилике нису биле повољне за такав правац

развитка кљижевног језика . Аустрија и Мађарска нису испуљавале обећаља
о правима којима су Србе, као опробане ратнике, хтеле да привуку за одбрану
својих граница од Турске . Срри су у аустријском царству били юложени по­
литичк.им, верск.им » културним притисцима » да би се љ.има одупрли, сачу­
вали од покатоличеља и унијаћеља, они се обраћају православној Русији за
помоћ у црквеним кљитама. На позив српског митрополита; 1726 . године
долази руски учитељ Максим Суворов и у Карловцима отвара .,Славјанску
школу", која је радила пет година . За тим долази ( 17.3.3) Е ману ил Козачински
с неколико руских учитеља, с к~јима оснива "Латинску школу'' -и спрема
свештенике и учитеље за српске школе .
Тако се у првој половини ХVШ века у нашим крајевима ствара школа у
којој се негује р у с к о с л о в е н с к и ц р к в ен и ј е з и к, који је, заправо,
био руска редакција старословенског језика. Пред ~рај прве половине XVIII
века овај језик у служби. кљижевног језика Срба потискује дотадашљи српско-

13
словенски језик. Чак и писац као што је Ј о в а н Р а ј и ћ, који.је, како смо
видели, имао и дела писана народним језиком, сада пt~ше рускословенским,
па и ондашљим р у с к и м к љ и ж е в н и м ј е з и к о м.

То се може видети у једном одломку из љегове ИсШорије разних славен­

Сl<UХ нароgов (1794):
Хотя убо Славянъ слава и процвЋтала побtдоноснъмъ ихъ ору­
жiемъ распространяема на Bocroцt, и Западt и СЋвЋрЋ; однакъ прежде
неже Римскiя Провинцiи напаствовати начали, въ семъ имени несвЋ­
домы были. Первый Прокопiй Кесарiскiй У стинiана императора времена
и войни описуя, въ бранехъ Готовъ воспоминанiе творитъ славенскоrо
Имене .

Тако се у цркви и кљижевности писало рускословенским и ондашљим

руским кљижевним језиком (овим другим углавном дела у области историје),
к~ји су највећем делу народа били неразумљиви.

22. Жеља да се пише народу разумљивим језиком учинила је Да поје­

дини писци рускословенски језик (а често и руски кљижевни) почну мешати
са српским народним језиком, па тако око средине XVIII века настаје, и по­
степено се у кљ1•жевности устаљује, мешавина назвала с л а в е н о с р п с к и
ј е з и к.

Први је овим језиком почео писати З а х а р и ј а О р ф е л и н , који је

1768. rодине објавио свој Славеносербски ма/азин, са текстовима и на славено­
српс"!Сом језику, а њиме се највише писало у последље две деценије XVIII века.

Један одломак из Орфелиновоr Славеносрйскоi маiазина показује да је

то био језик са већим делом рускословенских речи, са фонетиком и облицима
ондашљег руског кљижевног језика и са речима и љиховим облицима из срп­
ског народног језика:

Весъма бы мени прискорбно и печалъно было, ако бы я кадгодь

чуо, чrо rы, мой сыне, упао у пiанство, роскошъ, безчинiе, и непотребное
житiе. Ове страсти младыхь людей есу наиопаснЋйшiе, и отъ нъихь
весъма мноriе губетсе. Того ради удалявайсе отъ таковых компанiяхь,
кое тебе у ове опасности поставити, пощенъя, доброrъ имена, здравiя и
щастiя лишити, и сверху свега тога временную и вЋчную кашrигу Бо­
жiю на 'Iебе навести могутъ.

(М. Сrевановић, Савремени срйскохрваiiiски језик, 1, Беоrрад- Научна књиrа

1981, 33)

Тим језиком су писали просветитељски писци с краја XVIII и почетка

XIX века, чак и они међу њима који су захтевали да се, ради просвећиваља
народа, пише народним језиком. Уз Орфелина, такви су били писци Е. Јан­
ковић, П. Соларић, и, нарочито, Досит~ј Обрадовић.

23. Ипак, најистакнутији представници просветитеља све су више исти­

цали да за народ треба писати-- народним језиком, па су неки од љих по тој
ид е ј и и прави претходници Вука Ст. Караџића. Тако се Д о с и т е ј О б­
рад о в и ћ (рођен око 1739 ·-умро 1811) у својим делима залаже за употребу
народноr језика, иако ни он сам св~ј језик није могао ослободити рускослове­
низама. Отуда се у целини за љегов језик не може рећи да није славеносрпски,
али је, свакако, мноrо ближи народном изразу .

14
 24. (2) Вук Стефановић Караџић (1787-1864), велики српски реформатор
кљижевног језика и nравописа, први је остварио идеју о увођељу народног. је­
зика у кљижевност. Оствареље те идеје започео је издаваљем свота Срйскоi
рјечника (у Бечу 1818), првог значајног кљижевноr дела које је било написано
народним језиком и фонетским правописом . Као реформатор, Вук је захте­
вао да кљижевнијезик буде језик обичног народа, онај којим су тада говорили
српски сељаци, ора чи и пастири, а којим је и сам Вук говорио и писао. У томе,
Вук је био изразити представник српске револуције од 1804. године, започете
првим српским устанком против Турске, револуције к~ја је радикално изме­
нила и национални, и друштвени положај српског народа у XIX веку.

После привременог пораза устаничке Србије 1813. године, Вук је, са мно­
гим избеглицама, дошао у Беч, r де се спрЩа reЉ!'fO са Словенце м Ј е р н е ј о м
К о п и т а р о м (1780--1844), угледним славистом, цензором и кустосом
бечке дворске библиотеке. На Копитаров подстицај и уз љегову стручну по­
моћ, Вук је почео да прикупља народне умотворине, да пише граматику на­
родног језика (коју је већ 1814. издао у Бечу, под називом Писменица сербскоtа
iезика) и да пише први српски речник са rрамаrиком, к~ји је издао 1818. Већ
познати слависта, Копитар је Вуку био и учитељ и човек који му је својим
утицајем код многих европских научника и кљижевника омоrућио да уђе у
европска средишта културе. Подршка к~ју је тамо нашао ПОЈ\:4ОГла је српском
реформатору да !юведе борбу за измену књижевноr језика код Срба.

25. Стаље у томе језику било је хаотично. Кљижевниц.и су писали без

одређених језичких правила. Готово сваки писац имао је свој језик . У таквим
околностима Вук је написао, реформисаном ћирилицом С а в е М р к а љ а
(1783--1833), своју прву граматику, коју је, како смо већ рекли, назвао Писме­
ница сербскоiа 'iезика. Она је писана по узору на Словенску iрамаiйику Аврама
Мразовића и није имала онај значај који су 1818. имали Вуков Рјечник и Срйска
iрамаiйика, али их је наrовештавала. У љој је Вук, иако ју је штампао Мрка­
љевом азбуком, већ дао визију својих решеља, заснованих на Аделунrовом
(Johann Christoph Adelung, 1732-1806, немачки филолог) принципу- лиши
као што говориш.

Мркаљева реформа олакшала је Вуку коначну реформу српске ћирилице.

Завршни Вукови реформаторски потези огледају се у томе што је уместо Мрка­
љевих решеља Шь, gь, ль, нь, i увео у српску ћирилицу, ћ, ђ, .љ, њ, ј (ово послед­
ље - из латинице), а слово џ из неких старих рукописа. Своју нову азбуку
Вук први пут употребљава у Срйском рјечнику, који је, з~једно са Срйском
iрамаiйико.м, објавио 1818. године у Бечу.

26. У Рјечнику и Срйској iрамаiйици Вук је дефинисао систем модерног

српског кљижевног језика, заснованог на народном, а целокупном св~јом спи­
саrељском делатношћу утврђивао је щј језик у кљижевности и науци. Он је
та дела написао језиком свог родног Тршића, а то значи источ:нохерцеговач­
ким дијалектом, ијекавског изговора. Била је то далековида одлука јер се
rовори овога дијалекта простиру на највећем делу земљишrа које заузима
штокавско наречје, па је тако народна основа књижевноr језика постала врло
широка . Осим тога, на овом дијалекту постојала је богата народна кљижев­
ност, као и богата дубровачка уметничка кљижевност. Првобитну основицу
свога кљижевног језика Вук је проширио после 1836. године, када је rлз.совни
систем књижевноr језика употпунио увођељем сугласника х (из говора Ду­
бровника и југозаnадне Црне Горе): .хљеб, xuiilap, орах - ораха (м. тршићког
љеб, иШар, ора- ораа), односно када је (од 1839) одустао од јекавског јото··

15
о<1Ња сугласника g, Ш и почео писати: gјевојка, gјеца, Шјешиши, ШјераШи, како
је чуо у Дубровнику и код муслиманског становнишrва у Босни и Xepцerq.
виии.

27 . Вук је примером свога језика у списима најразнонрсније природе, а

нарочито примером језика народних песама, потпуно доказао да се народним
језиком могу изражава ти мисли и осећања. Вуков језик и правопис постепено
су били прихватани у кљижевности и једино је моћ митрополита Стратими­
ровића, којом су се користили противници увођења народног језика у кљи­
жевност у Војводини, и кнеза Милоша, њиховог савезника у Србији, админи­
стративно спречавала њихово коначно прихваrање.

28. Готово истовремено са Вуковом делатношћу присталице илирскоr

покрета у Хрватској, предвођени Љ уд е в и r о м Г а ј е м, напушrају кај­
кавско наречје у функцији х р ва т ског књижевноr језика и узимају шrокавско
наречје ијекавског изговора. На тај начин илирци и Вук су уrрли пут будућем
заједничком књижевном језику. К њ и ж е в н и м д о r о в о р о м у Бечу
1850. године, илирци Д.. Демеrер, И. Кукуљевић, И. Мажуранић и други, за­
једно са Вуко м, Ђ. Даничићем и Ф. Миклошчем, позвали су хрватске и српске
писце да пишу новим типом књижевног језика . Млади нараштаји људи који
су деловали у култури прихватили су овај позив, те се током целог преоста­
лог дела XIX века заједнички књижевни језик развијао на идејама Вука и или­
раца.

29. Ђура Даничић (1825-1882) . - Посебан значај, међу многима, у утвр­

ђиваљу и развитку књижевног језика вуковскоr типа имао је рад Ђуре Дани­
чића, који се као врло млад научник придружио Вуку Караџићу у њеrовој бор­
би са противницима народног језИка у кљижевности. Он је тумачењемВуко­
вог дела, писањем многих чланака, критика и nолемика на Вуковом језику
задао и последњи ударац Вуковим nротивницима. После полемичке расправе
PaiU за-срuошјезик и йравойис (1847), Даничић је написао Малу срйску iра.ма­
Щику (1850), Рјечник из књижевних сi"йарина срйских (1863-1864), ИсШорију
облика (1874) и друга дела значајна за српску филологију. У Јуrославенској
академији знаности и умјетности у Загребу nокренуо је израду великог Рјеч­
ника хрваi"йскоlа или срйскоiа језика (1880). Вуку је непосредно nомагао у из­
ради другог издања Срйскоi рјечника, које је штампано 1852.

30. Даничићев РаШ .за срйски језик и йравойис је, као научио дело писано
народним језиком, имало изванредан значај у стварању новог књижевноr је­
зика код Срба. Било је то дело представника нове генерације научника, који
је на н а у ,ч н о ј о с н о в и образложио Вукову реформу, а образложеље на­
писао н а р од н и м језиком. А као што се 1847 . године појавило то Дани­
чићево дело, тако су се исте године појавиле Песме Бранка Радичевића и Горски
вијенац ПетраII Петровића Њеrоша, поеrска дела писана н а р од н и м је­
зиком (Његошево дело, истина, старим правописом, али ипак народним јези­
ком) . Најзад, re године објављен је и Вуков превод Новоiа завјеШа, дело ре­
лигиозно-песничког садржаја, које је и самом том чињен.ицом било од вели­
ког значаја за реформу књижевног језика .

Нове генерације књижевника, одмах за Даничићем, Његошем и Радиче­

вићем, пишу на народном језику који је уведен као књижевни језик у културу.
Већина српских писаца касније пише е к а в с к и м и з г о в о р о м ново­
штокавског (шумадијско-војвођанског) дијалекта, који је у свему, осим у ИЗIО­
вору старога гласа јаш, једнак са Вуковим језиком, осим, наравно, оних који
су са новоштокавског (и)јекавског изговорног подручја.

16
Б) ЈЕЗИК ДУБРОВА ЧКЕ КЉИЖЕВНОСТИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК У
БОСНИ ДО XIX ВЕКА
31. Крајем XV века, јавља се и дубровачка кљижевност на народном
језику . Њена прозна дела су писана на штокавском наречју херцеговачког
типа, који је и иначе био локални дијалекат. Дела у стиху су писана, у почет­
ку, мешавином штокавских и чакавских језичких елемената. Њена најпозна­
тија имена су: Шишко Менчетиh и Џоре Држиh (XV век), Марин Држиh (XVI
век) и Иван Гундулиh (XVII) . Развијала се скоро три века, дајуhи дела врло
високог уметничког нивоа.
---

· · .Језик Марина Држића (1508-1567), у једном свом одломку, показаће

нам неке особине овог типа кљижевног језика:
Јеli se ikada, о luzi, vidil
pod nebom do sada od ove Ijepsa vil?
Rumeno nje licce priziva sunacce.
О svitla danice, ustav se za mal cas,
vilinja stf'azice, ter pozr'i na obraz
od ove, ka је cvit svih vila na saj svit;
i vi ine svitlost"i poZI'ite za milos
I'OVojzi mladosti jedinu na lipos,
ke ures i dika visnja је prilika .
(Pjesni razlike)
Мноrо касније, у XIX веку, савршеност дубровачке кљижевности и у
љој изграђен језик, поред осталог, утицаhе и на Хрвате да за кљижевни језик
узму дијалекат к~јим је ова кљижевност писана.
- 32. И каснија босанска кљижевност XVII века писана је народним јези­
ком штокавског наречја ијекавског и икавског изговора . Имала је религиозну
садржину и била намељена католичкој пропаганди и поучаваљу људи. Карак­
теристичан за љу је Матија Дивковиh (1563-1631) . Он је, заправо, и први
босански писац који пише народним језиком, а писао је противреформску
прозу, песме, беседе, често - кад је то била поезија - по угледу на далма­
тинске и дубровачке писце
Народни карактер Дивковиhевог језика и стилске црте које подсеhају
на дубровачке узоре виде се у одломку из љегове песме:

"Proslavimo оса boga,

Ki nam posla sina svoga;
Sinom svoiem nas poljubl
Da nas gresne ne pogubl;
Ne moze nam vece dati
Nego sina nam poslati.
Zato, braco, boga pojmo
1 veselo prid njim stojmo . "
(Pjesan od Bozica)

В) ДРУГИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ ШТОКАВСКОГ НАРЕЧЈА

ДО XIX ВЕКА

-33. Исто тако, осамнаести век био је обележени далматинским писцима

верско-пропагандног правца, међу којима се истиче Андрија Качиh Миошиh
(1704--1760), који своје познато дело Раз'lовор yzogнu нароgа словинско'lа
(1756--1759) пише народним језиком, као љегов претеча, такође штокавац,

17
Филип Грабовац (1697 . или 1698-1749), који пише народним језиком Далма­
тинске Загоре.
34. У XVIII веку се на северу, у Славонији, такође јавља књижевност на
народном језику ш т о к а в с к о r н а р е ч ј а и к а в с к о г и з г о в о р а,
са Ангуном Канижлићем (1699--1777), који је писао под утицајем 'дубровач­
ких песника ( СвеШа Рожалија йанормиШанска guвuu,a), и Матијом Антун ом
Рељковићем (1732-1798), преводиоцем, писцем граматике и дидактичкоr спе­
ва Caiiiup илиiйи guвju човик (1762).
35. Са јачањем грађанске ютасе, крајем XVIII и у првој половини XIX
века, у Хрватској се јавља национално-политички и културни покрет, чији је
циљ био окупљање свих јужних Словена, у првој половини XIX в . од његових
присталица назван илирским йокрешом .
36. Покрет је добио име по називу И лирија, који се употребљавао за покрајине
настапе од јужносповенских земаља које је Аустрија 1809 г. уступипа Француској. а које
су коначно обухватапе: Корушку, Крањску, Истру, цивилну Хрватску, Далмацију, Ду­
бровник и Војну крајину. Апи се термин илирски у називима језика, речника, па играма­
тика, употребљава веh давно пре - током XVII и XVIII в

У првој половини XIX века најважнији део илирског књижевно-култур­

37.
ног програма је била борба за јединствен књижевни језик и правопис, заједнички
за Србе и Хрвате. Тај језик би био основа и за стварање заједничке јужносло­
венске књижевности . 1836 . године они су за књижевни језик узели најраспро­
страњеније ш т о к а в с к о н а р е ч ј е и ј е к а в с к о г и з г о в о р а , које је
као књижевни језик већ било потврђено у богатој дубровачкој књижевности.
38. Вођа илирског покрета, књижевник Љ уд е в и т Г а ј (1809-1872),
сам рођени кајкавац, већ од 1836. године своје "Новине хрватске", које су
дотада излазиле на кајкавском, почиње штампати на штокавском . Бавећи се
језиком и правописом, он је још 1830 . предложио поједностављивање хрват­
ске латинице (Kpaillкa основа хорваillско-словенскоlа йравойисања), а упор­
ним радом стекао бројне присталице и следбенике (В Бабукиh, А Мажура­
нић, И. Кукуљевић, И . Мажуранић и др.), који су учинили да се нови књи­
жевни језик споји са традицијом и тако постане општи књижевни језик Хрва­
та, којим су они заменили своје раније књижевне језике, заснован~ на чакав­
ском и кајкавском наречју, одн. на штокавском наречју икавског изговора, и
који се од друге половине XIX века код њих називао и хрваillскџ или срйски
језик .

4. СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК У XIX И ХХ ВЕКУ

39. Од В у к о в е р е ф о р м е и и л и р с к о г п о к р е т а наш
књижевни језик се заснива на народним говорима новоштокавских дијале­
ката ијекавског и екавског изговора, који захватају највећи део језичке тери­
торије . У другој половини XIX века нови, заједнички књижевни језик учвр­
шћивао се делатношћу књижевника и филолога, језичком праксом и теориј­
ским разматрањима (в т . 24--30) Како је између оснивача тога језика,
Вука Караџића и илираца, у схватању књижевноr језика било разлика,
разумљиво је што се у ц е л и н и тога књижевног језика развијају и
извесне п о с е б н о с т и, које зависе од историјског и културног раз­
воја. Иако се књижевни језик развијао на истој основи, хрватски
илирци били су за то да основа за његово богаћење, осим народног, буде и
језик ИЗ прошлости, пре свега језик дубровачке књижевност XV-XVIII века
(в . т. 35-38) . Вук Караџић' је ту основу видео само у народном језику и у
језику народних умотворина. Те разлике, међутим, не мењају структуру (са­
став) тога језика . Оне су углавном виде у лексици (речнику), а разумљиве су
с обзиром на врло различну културну историју народа који говоре српскохр-

18
ватским језиком . Затим, постоје разлике у односу према страним речима: с
обзиром на историју, код Срба има више турцизама, а код Хрвата више позај­
мица из словенских језика, нарочито бохемизама (позајмица из чешког~језика).
У другој половини XIX века у хрватској кљижевности има много понаро­
ђиваља страних и ствараља нових речи, док се код Срба за исте појмове више
употребљавају стране речи (из немачког, француског итд.).

40. Крај XIX и почетак ХХ века донели су појачане везе међу срnским и
хрватским писцима И јавним радницима, па тако и међу љиховим културама
у целини, чиме се заједнички кљижевни језик богатио из разноврсних извора
са целе територије на којој се говори срnскохрватским језиком. Томе је до­
принео и живот у заједничкој држави, Југославији, насталој после I светског
рата, као и заједнички живот и културни развој после П светског рата у феде­
ралној држави, која је осигурапа несметан развитак и свим другим језицима
који се у љој говоре .

41. Са гледишта науке о језику, по љеговој структури [(саставу)- фоне­

тици, граматичким облицима, синтакси, творби речи и највећем делу речника
- српскохрватски кљижевни језик у XIX и ХХ веку је један исти језик
свугде где се љиме· говори и пише, Он је екавског и ијекавскоr изговора и има
два писма- ћирилицу и латиницу . Од 1960. године у употреби је и заједнички
Правойис срйскохрваШскоiа ( оgн.осно хрваШскосрйскоiа) књижевноi језика, који
прописује равноправну употребу двају кљижевнојезичких изговора и двају
писама. У појединим културним областима широм српскохрватске језиЧке те­
риторије, зависно од преовлађујућег изговора пре свега, кљижевни језик ће
бити или екавски (у највећем делу Србије), или ијекавски (у Црној гори, дело­
вима Србије, Хрватској и Босни и Херцеговини). Такође ће, зависно од тра­
диције, негде преовлађивати као писмо латиница (у Хрватској), негде ћирили­
ца (у Србији, Црној Гори), а негде ће се подједнако често употребљавати и
једно и друго писмо (у Босни и Херцеговини) . Природно, избор изговора (е­
кавског или ијекавског) и писма (ћирилице или латинице) остављен је слобод­
ној вољи поједиl!ца

42. Српски кљижевни (или стандардни) језик, као општи језик при­
падника наше језичке заједнице, заснован је на утврђеним фонетским, мор­
фолошким, творбеним и синтаксичким обрасцима. Ти обрасцu чине н о р м у
к љ и ж е в н о Г -Ј е з и к а, систем nравила обавезних за све оне који тим .fe:..
зиком говоре и пишу и према којима се оцељује йравилносШ или нейравилн.осш
језичког израза. Тако је фонеШска норма прописала начин изговараља (и пи­
саља) гласова, па ће неправилни бити они облици у којима се уместо пропи-·
саних јављају други гласови, на пример, неправилно ће бити ћарайа уместо
чарайа, лаgан уместо .хлаgан, pagujo уместо раgио. Морфолошка норма је као
облике кљижевног језика, на пример, утврдила облике З. лица множине пре··
зента: йеку, воле, page, па ће неправилни бити облици йечу, волу, pagиgy, који
се налазе у појединим народним говорима, као што ће неправилни бити-облици:
датива gaj мене; gao сам Шебе, који представљају дијалекrизме према кљижев-·
нојезичким облицима. СинШаксичка норма је утврдила да стандардни облик
изражаваља радље која се врши напоредо с временом говореља може бити
само презент глагола несвршеног вида, на пример, -Долазим', те ће у тој
ситуацији презент глагола свршеног вида
- ДоЬем/ бити огрешеље о норму
Огрешеље о синтаксичку норму биће и локатив типа Био сам у школу уместо
Био сам у школи .

43. Колико је норма нашег кљижевног језика строга када су у питаљу

фонетски (и правописни), морфолошки и синтаксички системи језика, толико

2. ]9
је еластична у даваљу правила за у п о т р е б у р е ч и, у тзв. лексичком нор­
мирању. То је и nриродно, с обзиро~(на то да се општим кљижевним језиком
rовори и о св:1кодневним пословима, и о мноrим научним, техничким, друшrве­

ним и природним темама, као што се тај језик користи у прози или поезији
уметничке кљижевности. Избор речи зависиће од тога да ли је reкcr припове­
дачке или песничке природе, да ли је ro умеrничко или, научио, односно струч­
но саопштеље иrд. С обзиром на ro, разумљиво је шrо су у речнику (лексици)
књижевног језика допуштене и стране речи и речи из појединих народних
говора (дијалеката), као и архаизми, али наравно, с мером коју сам писац
одређује, богатеhи свој и општи језички израз.

44. Раслојавање језика. - Као што се језичка ц е л и н а коју називамо

српскохрватски н а р о д н и ј е з и к током многих векова, деловаљем мигра­
ција, ограничавањем контаката због феудалних nодела, геофизичким препре­
кама (неnроходне планине, кланци, реке и сл . ) nоделила- раслојила- на
н а р е ч ј а, а ова на ди ј а л е к т е и г о в о р е као ситније делове (в. т. 5-
17), тако се и у кљижевном језику, који је почев од половине XIX века добијен
стандардизацијом (дефинисаљем и утврђиваљем норме), ј е з и ч к а ц е л и н а
остварује у више видова . По законима који вреде за сваки природни језик, и
наш књижевни језик се р а с л о ј а в а, тј. у љему се стварају ј е­
зички сло ј еви , који егзистирају једновремено са целином, у њеним окви­
рима.

За разлику од раслојаваља целине народног језика на наречја и дијалекте,

ово раслојаваље засновано је на п о с е б н и м у с л о в и м а оствариваља це­
ловитог кљижевног језика на о д р е l) е н о ј т е р и т о р и ј и са специфичним
савременим културно-историјским развојем, затим- на употреби општег кљи­
жевног језика у одређеним р а з л и ч и т и м д р у ш т в е н и м с л о ј е в и м а
и, најзад, на уnотреби кљижевног језика п р е м а п р ед м е т у и м е т од у
м и ш љ е њ а С обзиром на ове три групе услова, узима се да су најзначајније
категорије раслојаваља и нашег кљижевног језика: (1) територијално
раслојаваље, са своја два вида - дијалекатским и варијантним; (2) социјално
раслојаваље, које даје разне с о ц и о л е к т е и (3) функционално раслојаваље,
које даје разне функционалне стилове кљижевног језика.

45. (1) Т е р и т о р иј а л н о р а с л ој а в а љ е . - (а) Т е р и т о р и­

ј а л н о - д и ј а л е к а т с к о р а с л о ј а в а љ е је оствариваље општег кљи­
жевноr језика на појединим дијалекатским подручјима . Оно се огледа највише
у фонетици (фонологији), нпр., у изговору гласова, у акцентоваљу речи, одсу­
ству фонема или у љиховом замењиваљу . Тако he рецимо речи .млеко, Бедiраg,
уредити и друге с фонемом е у љима доста различито изговарати говорници с
подручја Ниша, Београда и Суботице. Кљижевнојезичко е у љима артикулиса­
hе се од затвореног е до средље отвореног, па и до врло отвореног е". Или he,
рецимо, говорници из Вуковог Тршиhа морати да врло пажљиво мотре на из­
говор сугласника х, јер у своме народном говору те фонеме немају и теже да
књижевнојезичке облике храна, gдбрйх, .мдјй.х изговоре као рана, gдбрй, .мдјй.
Исто тако, говорници кљижевног језика у Сарајеву, или Загребу мо­
раhе да обрате пажљу на фонеме ч и h, да би их изговарали у позици­
јама које вреде за целину кљижевног језика, као што he говорници из дијале­
ката и говора без четвороакценатске системе морати да воде рачуна о акценту
речи, или he их изговарати са својим, некњижевним, акцентом.
Територијално-дијалекатско раслојаваље ошеда се и у морфологији,
творби речи и синтакси, као и у речнику (лексици). Тако, територијално-дија­
лекатски слој уноси у кљижевни језик и посебне р е г и о н а л н е црте, и спон­
тано, случајно унете, али и намерно. То можемо показати на примерима Ћ .

20
Јакшиhа, Ј. Ј Змаја, С . Сремца, Б. Станковиhа, Б. Ћопиhа, М. Беhковиhа,
М . Крлеже, Вл . Назора, Д. Михаиловиhа, Зв. Мајдака и др. Па и писаца као
што је Иво Андриh . При томе, с обзиром на развитак друштва, територијално­
-дијалекатски слој има и сеоске (руралне), и градске (урбане) посебности . На
пример, поређењем лексике, облика речи и синтаксичких конструкција у про­
зи, на пример, Д. Поповиhа и М . Капора одлике ова два последња поменута
слоја лако he се уочити.
У веhим целинама посматрано, територијално-дијалекатско раслојавање
даје књижевнојезичке изразе, или типове књижевног језика, који су карактери­
стични за језик реализован око в е л и к и х културних средишта као што су
на српскохрватском језичком подручју Београд са Новим Садом, Сарајево, За­
греб, Подгорица, али и друга таква средишта, регионалне природе.

46. (б) Терий1оријално-варијанй1но раслојавање је оствариваље општет српскохрват­

ског кљижевног (стандардног) језика, говорнот и писаног, са оним посебностима које су ве­
зане за различит историјски развој н а род а који таворе ис гим језиком и чији је заједнич­
ки кљижевни језик заснован на народним говорима новоштокавских дијалеката од Вукове
реформе и илирског покрета (в. т. 39--42) до данас С обзиром на то (на посебне друштве­
но-политичке, верске, националне и друге услове, на језичка окружеља других народа),
српскохрватски кљижевни језик дели се на две варијанте или вида, одн. на два стандардна
(књижевна) језика - с р п с к и и х р в а т с к и . Различитости међу њима, наравно,
налазимо и у ф о н е т и ц и ( ф о н о л о r и ј и ) : мува - .муха; gуван - gухан; ciiio -
сйlол, ойшйlина- ойhина, хе.мија- келщја; варварски- барбарски, касейlа- казейlа
и сл.; и у м о р ф ол о г и ј и с а т во р б о м р е ч и: gийло.маша - gийломаш;
фронйl - фронйlа; йрофесорка - йрофесорица; сй1уgенй1киња- сШуgенШица; орlанизо­
вайlи - орlанизирайlи, абленgовайlи - аблен.,gайlи, савременик - сувре.меник и сл.; и у
с и н т а к с и: Ја hy ga gо~ем и Ја hy gohи- (само)Ја hy gohи, Зиgа се куhа- Зцgа се
куhу

47. Разпике, кад је реч о ф о н е т и ц и , м о р ф о л о г иј и , т во р б и р е-

ч и и с и н т а к с и врло су мале, што није ни необично ни неочекивано, јер је реч о
ј ед н о м ј езич ком с и с т е м у. Исто вреди и за п р а в о п и с (који је, уосталом,
од 1960 г доскора био заједнички, в т 51). Веће разлике налазимо само у р е ч н и к у,
(лексици), што Је разумљиво управо с обзиром на границе култура, религија и држава
које су се протезале овим просторима током више векова То ће се, тако, огледати у
чиљеници да се исти појмови у разпичитим срединама означавају или сасвим различитим,
или различно грађеним речима (лексемама), на пример: айойlека - љекарна, Шелеlрам
- брзојав; иносй1рансй1во - иноземсйlво; фабрика - Шворница; шйlамйа - Шисак; уШи­
сак - gојам; .машина - сйlрој, завера - уройlа; йонављаШи - ойейlоваШи; .музика -
lлазба; iоgишњица - обљейlница; йреgузеhе - йоgузеhе

48. (2) С о ц и о л е к т, или с о ц иј а л н и ди ј а л е к а т, оства-

рење је опште г књижевног (стандардног) језика засновано на посебно­
стима појединих слојева друштва који, иначе, говоре општим књижевним
(стандардним) језиком. Ти слојеви формирају се према образовању, професији,
према полу, према начину живота припадника тих ужих заједница људи . Нека
њихова језичка остварења позната су у науци о језику и као жарl.они, језици
чак доста удаљени од стандардног језика (посебно у лексици) .
Општа карактеристика с о ц и о л е к т а јесте да је то језик који преузи­
ма из књижевног језика потпуну фон етику, морфологију и синтаксу, без деви­
јација, али на л е к с и ч к о м н и в о у се раслојава у више слојева. Тако he
образовани људи, зависно од својих ужих, најчешhе професионалних, средина,
неговати језички израз тако строго да и у свакодневној њиховој комуникацији
има одлике одговарајуhег функционалног стила (в . т. 49) . С друге стране, и у
томе слоју - зависно од узраста, поделе на старије и млађе и од многих других
чинилаца - имаhемо и слободнији однос према употреби речи (према лексич-

21
кој норми) . Уопште узевши, налазићемо социолекте у којима на лексичком
нивоу имамо и великих, па и крајљих слобода . Оне се огледају, на пример, у
даваљу речима значеља која оне немају иначе у нашем језику (страшна пред­
става = "оgлична представа"; уШабали су га = "ilреШукли су га") . Или се
огледају у творби калкова, одн . у увођељу у исказ страних речи у облику који
није својствен нашем језику (нпр., Били смо у шо.м g и с к а h у . С у il е р смо
се ilровели = "Били смо у шо.м g и с к о - к л у б у . Ди в н о смо се ilровели") .
Познатији су социолекти лекара, адвоката, војника, рудара и, уопште,
група припадника појединих професија. Међу љима, по слободи односа према
употреби речи и љиховом значељу, и жаргон ђака и студената (Учили смо у
њеювој i а ј б и =
"Учили смо у њеюво.м с ш а н у "; О ч u с ш и о с а .м ilpвy
iоgину = "Положио сам све исilише са I юgине сШуgија").

49. (3) Ф у н к ц и о н а л н о р а с л о ј а в а љ е. Књижевни

српски језик се, најзад, остварује и у тзв. ф у нк ц и о н ал н и м с т и л о­
в и м а , који се одређују најчешће према предмету и методу мишљеља, и којих
има више врста.

Међу функционалним стиловима обично се разликују:

(1) Р а з г о в о р н и ј е з и к, који је средство свакодневног споразуме­

ваља и који се одликује ужим избором лексике (обично је она везана за свако­
дневне животне ситуације), поједностављеном синтаксом реченице, изговором
гласова који се не мора подударати са оним који је утврђен за књижевни језик
(и који је обично заснован на изговору уже језичке средине којој говорник
припада); i,
(2) ад м ин истр ат ив ни (к а н!-!: е л а р и ј с к и или ур е д с ки )
с т и л -оствареље језика које се одликује употребом устаљеног реда речи,
устаљених реченица и израза,, избором речи који је ограничен делатношћу оних
који комуницирају, односно предметом саопштеља;
(3) пу бл ици ст ич ки (н о в и н а р с к и) сти л , - језички израз
с кратком реченицом и избором речи које су познате ширем кругу читалаца
(и слушалаца) различитог образоваља;
(4) н а у ч н и (з н а н с т в е н и) с т и л, који се одликује реченицом по­
дређеном логичном размишљаљу, лишеном осећајности, и избором речи који
зависи од предмета саопштеља, с тим што је велики број њихов из терминоло­
гије дате научне, односно стручне области;
(.5) к љиж е в но -уметн ичк и стил ,- сложено оствареље језика,
карактеристично по томе што спаја више типова оствареља општег језика са
индивидуалним стилом говорниковим (пишчевим); при чему говорник (писац)
своју поруку изражава језичким средствима која ће слушаоцу (читаоцу) најупе­
чатљивије приказати предмет поруке. Томе задатку подређени су избор речи,
структура реченице и израза. Обично се овај стил дели на п е с н и ч к и
(поетски) и приповедачки (наративни).

50. Општи кљижевни српски језик, најзад, има и своје н е-

с т а нд а р дне в а р и ј е т е т е (подврсте) . Ови варијетути кљижевногјезика
немају оштру границу ни према општем кљижевном (стандардном) језику, ни
према територијално-дијалекатском слоју тога језика . Пqјављују се, пре свега,
у р а з г о в о р н о м језику, што значи да их ствара п о ji ед и н а ц у различи­
тим ситуацијама.
На пример, на часу историје, на професорово питаље "Који су облик
влаgавине Грци називали ш и р а н и ј о .м?"- ученик А he одговарати тако
што ће се трудити да говори реченицама и речима које је пре тога чуо од
професора, одн . прочитао у уџбенику.

22
 А: "Грци су ширанијо.м називали систем владавине једне личности, то
јест онакву владавину какву је завео Соло нов рођак Пизистрат, када је петсто
шездесете године пре нове ере дошао на власт . "
При томе, он he се трудити и да му интонација реченице, изговор и акце­
нат речи буду у што веhој сагласности са правилима књижевног језика.
С друге стране, исти ученик А, у ситуацији када на исто питање, пред
час, одговара своме другу, ученику Б вероватно he то исто исказати друкчије,
рецимо у форми:
А "Па, gобро ge, знаш веh: тиранија, Шо је власт једног Шиuа, једног
човека, оноl Солоновог рођака, оноl Пизистрата, који је uесшо шесеШе пре
нове ере ддшо на власт . "
Изреhи he, дакле, исказом који има уметнутих речи и речца (ua, gobpo
ge), са паузом иза Ширанија и са непотребном показном заменицом шо, тј. са
непотребно удвојеним субјектом реченице ("Тиранија, шо је власт једног чове­
ка .... "), са сувишним показним заменицама (оноl), са жаргонском именицом
Шиu у значељу "човек" . Најзад, изреhи he ове реченице локалним дијалекат­
ским изговором: uесшо шесеше (године) место књижевнојезичким uешсШо
шезgесётё (године), gдшо место gдшао, како прописује норма и сл.

51. Нестандардни варијетети књижевног језика, дакле, укључују и утицај

ди ј а л е к т а (посебно у изговору и акценту), али садрже и језичке елементе
који се распростиру и по ш и р е м п р о с т р а н с т в у српскога јези­
ка . И то посебно у употреби речи (у л е к с и ц и) . У ванстандардном варијете­
ту тако hемо чути: браон м. смеЬ, -а, -е; с призвуком вулгарности - оgаuеШи
м. умреШи (или свечаног uреминуши); слободније употребљено фигуративно:
збрисаШи м . uобеhи, .мазнуши м . уgариши, upehи некоiа м . uревариши некоiа;
наhи hемо, затим, неумерену употребу страних лексема: Е с к и в и р а о је су­
среш м. Избеlао је сусрет; к р е а ш у р а м . наказа, као и употребу других
варваризма: Шоuлификација (с немогуhом комбинацијом "домаhи придев" +
страни суфикс), Молим јеgан колач з а u о н е ш и и слично .

Нестандардни варијетети језика, било да су са преовлађујуhим локалним

дијалекатским (руралним или урбаним) елементима, било да у њима преовла­
ђује професионални или какав други елеменат, карактеристични прво за г о -
в о р е н и језик, улазе и у п и с а н и језик, у књижевна дела, прозна и песнич­
ка . Када је то с!Лучај, ти варијетети се утврђују и у ф у н к ц и о н а л н и м
с т и л о в и м а, онима који обухватају белетристику .
Велики део питања у вези са раслојавањем, уколико се говори о употре·­
би речи (лексема) у језику, обрађује се у поглављу Л е к сик о л о г иј а
(посебно т. 378-390) .

52. У Југославији, као вишенационалној заједници, у употреби је српски

књижевни језик, хрватски као и језици народности ( = националних·мањина,
по међународној терминологији) које живе у њој - ал б ански , бу г ар -
ски, мађарски, румунски, русински, словачки и тур­
с к и , одн . етничких група ( р о м с к и ) .
У упоrреои и развоју свих ових књижевних језика огледа се слободан
разв~ј националних индивидуалности, било да <;е дотичним језиком служи
један народ, било да се једним језиком служи више народа . Службену употре­
бу (и службене називе) језика одређују закони појединих република у којима
се дотичним језиком говори Исто вреди и за писмо (hирилицу и латиницу,
кад је реч о српском језику) . У Савезној Републици Југославији службени
језик је српски екавског и ијекавског изговора, а службено писмо hирилица

23
 5. ПРЕДМЕТ ГРАМАТИКЕ СРПСКОГА
КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

53. Граматика српскога кљижевног језика проучава и описуЈе утвр­

ђени кљижевни (стандардни) језик, који је с р ед с т в о о п ш т е љ а у свим
областима живота, у свакодневној комуникацији, у разним делатностима: прои­
зводљи материјалних, научних, културних добара . Како је наш кљижевни језик
заснован на врло широкој дијалекатској народној основи, љегова граматика је
и инструмент везиваља језика свих културних делатности са том широком је­
зичком основом и инструмент развијаља и усавршаваља језичког израза .
Откривајућ.и и утврђујућ.и језичка правила, граматика се бави свим је­
зичким јединицам;t . Она проучава основну јединицу којом се износи или тражи
обавештење - реченицу, љене делове и структуру по којој се ти дел.ови укла­
пају у њу. Граматика утврђује и структуру мањих говори их јединицз ---речи,
љихове облике, функцију у реченнци и језику у целини, структуру речи, nравила
творбе речи, као и правила стварања гласова и Љихове службе као језичких
јединица у општењу (комуникацији) међу саговорницима. С обзиром на пред­
мет у целини, и наша граматика има уобичајене области: фонетику (са фоно­
логијом и морфофонологијом), морфологију, творбу речи и синтаксу, у који­
ма проучава одговарајуhе језичке јединице.

6. ГРАМАТИКЕ И РЕЧНИЦИ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

54. Нормативна граматика се бави дефинисаљем ЩЈавила ј_езика као

средства за споразумевање свих чланова да те језичке заједнице . Тим тер­
мином се зове свака граматика која, на основу довољно исцрпног описа са­
временог језичког стања, описује правила књижевног (стандардног) језика-.
Отуда су, nочев од Вука Ст . Караџић.а и илираца, и граматике намењене тко­
лама заправо у функцији нормативне граматике. Природно, оне се ослањају
на нормативне граматике научне nрироде, са најпошунијим дефиницијама
правила и анализама језичке грађе са што је могућ.но ширег језичког подручја
на којем се говори и пише српскохрватским језиком. У ХХ веку,
на пример, најпознатије такве граматике су: Гр а м а ти к а и с т и­
л и с т и к а х р в а т с к о г а и л и с р п с к о г а ј е з и к а Т. Маретић.а, на­
стала на Вуковом и Даничићевом језичком материјалу, која представља је­
зички систем љихове епохе до краја XlX века, изашла 1899 . у Загребу (прво
издање, затим 1931 . друго и 1963- треће издање), актуелна све до данас; за­
гим' велика граматика М. Сrевановића С а в р е м е н и с р п с к о х р в а т­
ск и језик- Граматички системи и кљижевнојезичка
н о р м а I (Београд 1964, I - Х+629) и Н, С и н т а к с а (Београд 1969, I-
-·VШ+ 1-902), која у другој половини нашега века делује дефиницијама и
анализама граматичких категорија изведених из језичке грађе целог српско­
хрвагског језичког подручја .

Осим ових граматика, зависно од средине, у употреби су и

школске граматике: М . Стевановиh, Г р а м а т и к а с р п с к о х р в а т с к о г
ј е з и к а за средље школе (Цетиље), 199011 ; Ј . Вуковиh- М . Шипка, Г р а­
м а т и к а с р п с к о х р в а т с к о г ј е з и к а (Сарајево), 1966; Брабец-Хра­
сте-Живковиh, Г р а м а т и к а х р в а т с к о с р п с к о г а ј е з и к а (За­
греб), 1961,1965,1970, Приручна граматика хрватскога к љи-

24
ж е в н о г ј е з и к а (Загреб) 1979, (као и веће посебне граматике С.. Бабића,
Творба ријечи у хрвайlском књижевном језику и Р Катичића, Синйlакса хрвайl­
ско[ књижевноf језика (Загреб), 1986); М . Ковачевић, М . Окука и др., Наш
језик, I-IV (Сарајево) 1990--1991.
55. Важну улогу у нормираљу и изграђиваљу кљижевног језика
имају и р е ч н и ц и , и то посебно они који обрађују грађу савре­
меног заједничког језика . Међу љима је велики Р ј е ч н и к х р в а т с к о­
г а и л и с р п с к о г а ј е з и к а Југославенске академије знаности и умјетно­
ски (Загреб 1880--1976), који је информативан речник за старија раздобља јези­
ка (до XIX века), али и нормативан за период од Вука до Даничића и даље,
дакле и у нашем веку, и који својим садржајем, изворима и средствима пружа
могућности оствариваља континуитета, тј.. повезиваља старијих епоха нашег
језика са савременом епохом.
Истог је значаја, само грађен на материјалу савременог заједничкоr је­
зика (од Вука и илираца надаље), и велики Р е ч н и к с р п с к о х р в а т с к о г
књижевног и народног језика Српске академије наука и умет­
ности, чија је I кљига изашла 1959 . године и чија израда још траје (у 1989
-ГодинИ изаШЈiа]е XIV кљига, од преко 30 предвиђених кљига), који је и ин­
формативан (с подацима и из дијалеката, и из старијих епоха савременог јези­
ка) и нормативан, са грађом из целог српскохрватског подручја .
Уз наведене, нормираљу језика доприносе и старији речници, нпр. Ву­
ков С р п с к и р ј е ч н и к (који се појавио у више издаља, 1818, 1852,
1898, 1966, 1986), Р ј е ч н и к х р в а т с к о г а ј е з и к а Ф Ивековића и
И. Броза (1901) и др Посебно је у наше доба актуелан Р е ч н и к
с р п с к о х р в а т с к о г а к љ и ж е в н о г ј е з и к а Матице српске, 1-VI
(Нови Сад 1967-1976) и Матице хрватске (I-11, Загреб, 1967), рађен модер­
ним лексикографским поступком, описног и нормативног карактера, са при­
мерима из целог српско-хрватског културног подручја .
56. Неговаљу кљижевног језика доприносе много и р е ч н и ц и с т р а­
н и х речи . Најпознатији код нас су: Л е к с и к о н с т р а н и х р е ч и и и з ..
р а з а Милана Вујаклије (Београд 1980, 1991 4) и В е л и к и р ј е ч н и к
стр а н и х р и ј е ч и Братољуба Клаића (Загреб, само до 1968-4 издаља)
Област правописа (ортографије) обрађују правописни речници (в . т. 59). Од
етимолошких речника најпознатији је П. Скока Е т и м о л о г иј с к и
рј ечник хрв атско г или српског а ј ез ик а (1-IV, За­
греб, 1971-1974), а за фразеологију Ј . Матешића, Ф р а з е о л о ш к и
р ј е ч н и к х р в а т с к о г и 11 и ср п с к о г ј е з и к а (Загреб, 1982)

7. ПРАВОПИС

57. Под називом п р а в о п и с (ортографија) најчешће се подразумева

систем правила у писању којима се прописују једнообразни начини употребе
писмених (графијских) знакова- слова (графема), интерпункцијских знако­
ва, скраћеница и др. Осим тога, исти термин може значити и сам начин писа­
ља. Правопис може бити етимолошки и фонетски.
а) Е т и м о л о шк и (к о р е н с к и) п р а в о п и с своја правила за­
снива на начелу чувања порекла речи, пре свега корена (најмаље језичке једи­
нице која нешто значи) а онда и других делова речи (наставака за облик, на­
ставака за творбу речи, предметака). Ово своје начело етимолошки правопис
спроводи и у писању разних облика једне исте речи и у писаљу речи које на­
стају творбом . На пример, он прописује да се у промени облика nридева слаgiж

25
мора писати: слаgка, слаgко, слаgкu.м, слаgки, слаgких .... , да би се сачувао
корен слаg- . Етимолошки правопис, такође, прописује у творби речи писаље:
uзШеiйаiйu, йogiшcaiйu, йловuiйба, сбраiйи~ ради чуваља предлога (префикса)
ю, йоg, с, односно основног дела глагола йловuiйu у изведеници која је добијена
додаваљем суфикса -ба. ·
Већ од краја XIX века овај се правопис ни у једном делу нашег књижев­
ног језика не примењује . Међутим, примењују се у ф о н е т с к о м правопи­
су неки од његових елемената- они који у неким изузецима обезбеђују чува­
ње значења речи (в . под б) .
б) Ф о н е т с к и п р а в о п и с своја правила писања заснива на начелу
да сваком гласу у говору одговара посебан знак у писму, те да се у писаљу
обележава глас који с е ч у ј е у изговору речи, а не он~ј који с е з а м и ш љ а
у вези са пореклом речи или дела речи . Такво обележавање гласа он прописује
и у промени облика, и у творби речи. Тако, фонетски правопис утврђује да се
у промени речи слаgак мора писати: слаiйка, слаШко, слаШки.м, слаiйки, cлaiii­
кux .... , јер се тако чује у изтовору, пошто се звучно g испред безвучног к
претвара у Ш . У творби речи, слагаљем и извођељем, по правилима фонетскоr
правописа писаће се: ишеШаiйи, йоШйисаiйu, йловugба, збраiйи, јер се при сла­
гаљу предлога из, йоg и с, који су у сложеници префикси, са шеШаiйи, йucaiйu,
браiйu, односно при додавању суфикса -ба на творбену основу йловиiй- у свим
случ~јевима врше гласовне промене једначеља, које у резултату д~ју друге
гласове или доводе до губљења гласова (поg + писати> поШписати, пловиШ­
+ -ба > п.ловиgба, одн. из +шеrати > ис-шетати > иш-шеrати > ишетати).
У српскоме књижевном језику фонетски правопис примењује се,
углавном, од времена Вука Стеф. Караџића, односно од краја XIX века. Ње­
rова правила се односе на писаЉе г.лассtва у границама речи . Т о значи да се
неће примељивати за писаље гласова који се чују у изговору двеју речи иако
се у изrовору завршни сугласник прве једначи по звучносrи с првим гласом
друге речи . Писаће се: коg куће, og йријаШе.ља, с браiйо.м иако се чује: коШ куће,
ой.i йрuјаiйеља, з браiйом.

Осим тога правопис српскога књижевног језика садржи и елемен­

те етимолошког правописа, који су уведени ради чувања значења речи .
Тако у сложеним речима прописује писаље: йреgШурски, йоgiйексШ, йосШgийло.м­
ски, субйайиларан, аg.херенШан,јурuсgикција; или у властитим именицама стра­
ног порекла: Ренiйiен, ВашuнiШон, односно домаћим: Каgчuћ (за разлику од
А.. Качића), Забрgца (3абрgац). Нека од таквих одступања, којима је задржан
елеменат етимолошког правописа, утврђена су и због тежље да се очува тра­
диција неких подручја заједничког књижевноr језика (писање g и испред безвуч­
них с, ш . · lpagcкu, йреgсеgнuк, йреgшколски) .
Осим правила о начину обележаваља гласова, о врстама писма, право­
пис садржи и правила о писаљу великих и малих слова, о састављеном и ра­

стављеном писању речи, о интерпункцијским знаковима, о писању скраће­

ница, о изговору и писаљу имена из других језика.

58. П р а в о п и с с р п с к о х р в а т с к о г к њ и ж е в н о г ј е з и к а
издат 1960 . године у два једнака издања, ћириличком у Новом Саду и лати­
ничком у Загребу, важећи је правопис и основа каснијих правописних прируч­
ника, упутстава за писање, правописних речника и сл. Он има и своја школска
издања. П р а в о п и с као равноправна писма заједничког језика утврђује
ћирилицу и латиницу, два изговора- екавски и ијекавски, равноправност лек-

26
сичких посебнш:ти које происrичу из различитих културноисторијских услова
(хлеб- крух, хљеб- крух; уШисак- gојам, йозоришШе- кащлишШе, шШамйа
- Шисак), облnчких и rласовних посебности (paguћy - paguШ ћу, хе.мија -
кемuја, Кийар- Цийар), писања страних имена и назива на транскрибовани
начин: Шексйир, Иiо, ВашuнiШон, и - ауrентично (изворно, онако како
се пише у дотичном језику): Shakespeare, йugo, Washington, уопшrава нека
традиционална решења, као што је писање g испред безвучних суrласника с и
ш.: йреgсеgник, ogcjaj, йоgшuшаши, йреgшколски, писање ј у придевима изведе­
ним наставком -ски од именица на -uja.: шумаgијски, исШорuјски (хисШоријски)
и др. Такође, уопшrена је лоrичка инrерпункција за цело језичко подручје и
уједначени су мноrи rраматички термини . З~једнички Правойuс састоји се од
Правойисних йравила (стр. 11-164), Правойисне Шерминолоiије (стр. 165-170)
и Правойисноi речник а (crp . 171-829), за који је значајно да у нормирању ак­
цента даје много дублета (нпр. вућu и вућu, йрочиШао и йрочitШао), чиме отва­
ра моrућности врло еластичн()ј (и стварној) норми. То одговара природи на­
шеr књижевног језика, који је заснован на врло широкој подлози народних
говора новоштокавских дијалеката, екавског и ијекавског изговора (в . т . 12, 16).

59. На начелима овог Правописа засновани су многи други језички при­

ручници, с тим што сваки од њих има својих одлика, посебности, с обзиром
на варијантну условљеност, те различитих тумачења појединих начела општеr
правописа. Осим наведеноr П р а в о п и с а ср п с к о х р в а т с к о r од­
носно х р в а т с к о с р п с к о r ј е з и к а из 1960. године (са његовим ка­
снијим издањима и школским издањима), у употреби су најчешhе и правопи­
сни приручници, као што су: Информатор о савременом
к њ и ж е в н о м ј е з и к у с а р е ч н и к о м А . Пеце и М. Пешикана
(Београд 1967), П р а в о п и с н и пр и р у ч н и к с р п с к о х р в а т­
с к о r х р в а т ск о ср п с к о г ј е з и к а Св . Марковиhа, М . Ајано­
виhа, 3 . Диклиhа (Сарајево 1972), Правописни приручник хр­
ват с к о г а и л и ср п с к о г а ј е з и к а В . Аниhа и Ј . Силиhа (Загреб
1986), П р и л о з и П р а в о п и с у групе лингвиста из Новог Сада, Бео­
града, Никшиhа, Сарајева (Матица српска- Нови Сад, 1989).
Стручни прилози правописним питањима објављују се и у линrвисrичким
часописима, намењеним неговању језичке културе, какви су: "Наш језик",
Беоrрад, "Језик", Заrреб, "Књижевни језик", Сар~јево.

27
 ФОН ЕТИКА
СА ОСНОВАМА ФОНОЛОГИЈЕ И МОРФОФОНОЛОГИЈЕ

ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА

60. Фонетика (према грчком рhбnё) део је науке о језику који проучава
г л а с о в е И њихове промене. Сваки глас је производ рада говорних органа,
па фонетика описује рад тих органа. За њу се стога може рећи да је ф и з и о­
л о ш к а фонеrика. Како покрете говорних орrана прати трепер.::ње ваздушне
струје, гласови су и ф и з и ч к а појава, са физичким, тј. акусшчким щ~јавама
(везаним за звук). Фонетикаје, дакле, физиолошка наука зато што описује гла­
сове као производ рада одређених орlана човечјеi Шела, а физичка зато што
се ваздушна струја која ствара гласове понаша по законима к~ји важе за ме­
ханичка Шела, као при појави свакоr другоr звука у природи.

61. Г о в о р н И о р г а н и човечјег тела деле се на три скупине:

1) Плуhа, шрбушни .мишиhи и gujaфpalмa l! gушник, који се у говор ни апа­
рат укључују тиме што служе за скупљаiье ваздуха (плућа), за ИС'Iискивање ваз­
духа (трбушни мишићи и дијафрагма) и за спровођеље ваздуха (душник);
2) iласне Жице, језик, заgње и йреgње нейце, алвеоле, .зуби и усне, тј. они
који производе гласове покретом (гласне жице, језик, усне), или на којима се
стварају гласови (непца, алвеоле, зуби);
.3) жgреона, усна и носна gуйља, к~је појачавају гласове и дају им посе­
бан тон и боју, ij. које имају улогу резонатора.
62. Пошто се радом трбушних мишиhа и дијафрагме ваздух потисне
из плућа, душником доспева до органа правог говорног апарата где произ­
води звук, који се у фонетици назива lлас. У фонетици се rлас описује као
производ друге и треће скупине rоворних органа·, и то посматрањем рада
покретних говорних органа (rласних жица, смештених у гркљану, језика и
усана, као и задњеr, меког непца) према непокретним органима (предњем
непцу, алвеолама н зубима) и посматрањем проласка ваздушне струје кроз
органе који имају улогу резонатора.

63. Како глас настаје механички, преношењем треперења делова говор­

ног апарата кроз ваздух, што се сазнаје путем чула слуха, у сваком гласу се
разликују три саставна дела (елемента): јачина, висина и боја.
а) Јачина iласа зависи од снаге или јачине подстицаја који покреће тре­
переће тело, што значи да зависи од амплитуде (раздаљине између нормалног
положаја треперећеr тела и најдаље тачке до к~је оно у треперењу стиже). Уко­
лико је амплитуда већа, утолико је глас јачи.
б) Висина iласа зависи од брзине којом трепереће тело трепер.и; уколико
је већи број трепrаја у јединици времена, утолико је глас виши.
в) Боја iласа одређена је обликом резонатора (ждреона дупља, уста, нос).
Сваки rлас има посебну боју јер је облик главноr резонатора, тј. уста при из­
говору сваког rласа друкчији, што важи за сваког говорника. Сваки човек,
уз то, има и св~ју посебну боју гласа јер је облик rоворних резона тора код сва­
ког појединца различит (индивидуалан).

64. Фонетика описује гласове посматрајући обе њихове стране: физио­

лоШку и физuчку (акусШичку).. То значи да се са прве њихове стране одређују
тако што се за сваки rлас прате рад и положај говорних орrана при њеrовом
изrовору (при арШикулацији гласа), а са друге, акустичке стране- тако што
се констатују њихове особине важне за чуло слуха (нпр. звучност, висина и др.).

29
 г

Сл. 1 - Говорни органи (битни за оnис арти­

кулације); 1 - усна дуnља, 11 - ждрело,
111 - носна дуnља, У, - горња усна, Yz -
доња усна, С 1 - горњи секуrићи, Cz- доњи
секуrићи, А - алвеоле, ТН - тврдо неnце,
МН- меко неnце (MHt- сnушrено, MHz-
уздиrнуто), Р 1 - ресица сnуштена, Pz -- ре-·
сица уздигнута, ВЈ- врх језика, ПЈ- nредњи
део језика, СЈ 2 - средњи део језика, ЗЈ -
задњи део језика, КЈ - корен језика, ГП -
rласнички nоклоnац, Г - rркљан, ГЖ -
гласне жице, ШХ- штитаста хрсlСавица, Д­
душник, Ј - једњаlС.
(Б. Милетић - Основи фонеШuке, Београд,
1952, стр . 3)

Сл, 2 - ПресеlС усне дупље; У - rорња и до­

ња усна, l - алвеоле, На llб- тврдо неnце,
IIIa IПб- меlСо неnце, Р- ресица, а- врх
језика, 5 - предњи део језика, в -- средњи
део језика, г - задњи део је:зика, д -- корен
језика
(Б. Милетић - Изiовор срискохрваtискuх i.ш­
сова, Београд, 1933, стр. 21)

Кз
Кз

к4 к4
б
к4
а
--III-
б

в
Сл. 3 -- Пр~јеlСција неnца; Iа,б,в - алве­ Сл . 4 - Пр~јекција језика; 1 врх језика,
оле; lla,б- тврдо (nредње) неnце, Ilfa,б 1r - nредњи део језика, 111 - средњи део
- меко (задње) неnце, Р--- ресица; с- се­ језика,- IV - задњи део језика, с, о, к - зуби
кутићи, о- очњаци, к - lСутњаци (зуби) (секуrићи, очњаци, кутњаци)
(Б, Милетић - Изiовор cpucкoxp8fliUcкux ии­
сова, Београд, 1933, стр" 17, 19)

30
 2. ГЛАСОВИ СРПСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

65. Природа гласова зависи од положаја који поједини делови говорног

апарата заузимају при артикулацији (стварању) гласова. Зато се на основу
положаја товорних органа сви гласови српскохрватског језика деле на три
групе: самоiласнике, сонанШе и суiласнике .

1. САМОГ ЛАСНИЦИ (ВОКАЛИ)

66. Са.моlласници су гласови при чијем изговору ваздух из плућа пролази

кроз душник и у гркљану покреће гласне жице, затим слободно тече кроз
усну дупљу и излази у простор око говорника. Треперење т ласних жица пре­
носи се на ваздушне честице, које због тога И саме равномерно трепере . Како
ваздушна струја не наилази на препреке, самогласници се чују као чисти, звуч­
ни тонови. У нашем књижевном језику има пет самогласника (вокала): и, е,
а, о и у.

а) Самоiласници йреgњеiа pega су и и е. Оба се изговарају тако што се

врх језика ослања на секутиће (доње), језик се покреће у правцу предњег дела
усне дупље, издижући се према тврдом непцу, и то при изговору вокала и
- високо, а при изrовору вокала е- до средње висине . Зато се и назива ви­
соким, а е- средњим вокалом предњеr реда. Усне су при изговору и мало
развучене и растављене, док су при изговору е отворене, али скоро непокретне.

Вокал и је заШворени вокал, јер је размак између вилица при његовом изговору
врло мали, а вокал е је среgње оШвореносШи, јер је размак између горње и доње
вилице средњи (уста су мало отворена).
б) Самоiласници заgњеiа pega су а, о и у, јер се при њиховом изrовору
је3ик креће према задњем делу усне дупље . При томе, а је ниски вокал задњег
реда, јер језик остаје ниско на дну усне дупље, во кал о је cpegњu вокал задњеr
реда, јер се језик - повлачећи се уназад - подиже до средње висине према

Табела 1. -- Самоrласници
(начин rворбе, битни акустички утисак)

'
По положају
Предњи део Дно Задњи део
Гпасне жице језика у усној
дупљи + ....... усне дупље усне дупље
усне дупље

високи и у
затеrнуrе r---· ~-------- '---
средњи е о
т репере

звучни ниски а

неутрални
предњи задњи
ка задњем

непцима, и вокал у је високи вокал задњеr реда, јер се језик издиже високо
према непцима . Према величини угла који чине горња и доња вилица, то јест
према томе колико су уста отворена, одређује се најотворенији вокал (а), сред­
ње отворен (о) и затворени вокал (у). У изrовору вокала задњеr реда види се
.ца су усне при изговору а отворене и скоро непокретне, да при изговору о до-

31
бијају елипсасr облик, док се при изговору вокала у истурају напред и заокру­
жују.

67. Сви самогласници су звучни гласови, чисти тонови и сви су носиоци

слога, јер се због Љиховог тонског караюера могу изговарати у јеДном арти­
кулационом захвату, у којем може, али и не мора, бити неки други глас из
групе сонанаrа, или сугласника.

2. СОНАНТИ (ГЛАСНИЦИ)

68. Сонанши су гласови при чијем стварању ваздушна струја, која је по­
кренула гласне жице у гркљану, пролази неометано и упркос препрекама које
представљају делови говорног апарата. Неометани проток струје, уз звучно~т,
главна је црга која их чини у извесном смислу сличним самогласницима (во­
калима) . Сонанти српскога књижевног језика ·су гласови: в, р, ј, л, љ, н, њ
и .м.. Пошто пређе преко затегнутих гласних жица и изазове треперење
ваздушних чесџща, ваздушна струја наилази на друге делове- гово~ног апа­
рата, пролази између њих и ствара различите сонанrе.

69. а) Уснено-зубни сонанш в настаје тако што ваздушна струја пролази

сразмерно слободно поред препреке к~ју чине .rорњи секутићи са влажним
делом доње усне.

б) Алвеоларнu сонаншu р, л и н изговарају се тако што се врх језика на­

лази на алвео.Лама rорњих секутића, а ваздушна струја има различите пуrове.
При изговору сонанта р ваздушна струја вибрирајући (треперећи) излази преко
врха језика, к~ји и изазива ro rреперење; при изговору сонанта л ваздушна
струја пролази боковима језика, док при изrовору сонанrа н ваздушна струја
излази у две фазе: прво кроз нос, јер се меко непце спушта да јој отвори пут
кроз нос, а за r:Им кроз уста, када се врх језика уклони са алвеола.

Сва rри алвеоларна сонанrа моrу бити у књижевном језику носиоци слога, и то
најчешће сонанr р: 1) када је у срецини речи између два суrласника (йрсШ, крв, ШрчаШи);
2') када је на почетку речи пред неким суrласником (pШ,pђaiiiu,pвaiiiu се); З) када је иза
самоrласника у сложеницама rипа зарђаШи, йорваШи се (за-р-ђа-rи, по-р-ва-ти) и
4) испред о које је постало од л: oliipo (оШрла, оШрло ), зaciiipo (зaciiipлa, засШрло), ipou,e
(из народне песме према савременом tрлце) . Друrа два алвеоларна сонанrа, л и н,
моrу 5иrи носиоци слога у властитим rеоrрафским именима из наших дијалека·rа:
СШлй (Cryil), Влча iлава (Вучја rлава), ж;те, или из сrраних језика: ВлШава, Плзен
и сл., па и не само у геоrрафским именима: Иgн, Ибн-Са,уg (енr леска, однос.1ю арап~а
и друга имена лица), бицикл

в) Преgњонейчани сонанши ј, љ и њ изговарају се тако што је врх језика

притиснут на доње секуrиће, а rорња површина језика уз предње (тврдо) неп­
це, при чему ваздуuiна струја има различит пут. При изrовору сонантај струја
пролази кроз удубљени средњи део језика, слично као при изrовору вокала и,
којем је зато врло близак (нпр. када се изговори чији према чија, прва реч се
изговара скоро као чии или чu), при изrовору сонанта љ она пролази по боко­
вима језика, а при изrовору сонанrа њ, као и код н, пролази у две фазе: прво
кроз нос, а затим кроз ycra.
r) Уснени сонанш м изговара се тако што се усне целом својом дужином
щжљубљују једна уз другу, стварају преrраду а ваздушна струја почиње да
пролази кроз нос, јер се задње (мек о) непце спушта и то омогућује. У другој
фази усне се растављају, па преостали део ваздуха излази и кроз уста. По
месту и начину изговора сонант м је, дакле, двоуснени поени cyr ласник.

32
 3.СУГЛАСНИЦИ(КОНСОНАНТИ)

70. Суi.ласници чине групу гласова који се стварају настајаљем препрека

у устима Или на уснама, при чему ваздушна струја нема друг?г пута о~им
савладаваља те препреке . Према деловима говорног апарата КОЈИ учествуЈу У
љиховој артикулацији, српски кљижевни језик има следеће групе сугласника.

а) Уснени (лабијални): б, й и ф, од којих се прва два артикулишу тако што

се усне прибијају једна уз другу, стварајући потпуну преграду ваздуху, затим
се преграда уклаља (усне се растављају) и ваздух нагло излази, уз прасак, па
се ова два гласа називају, по том акустичком утиску праска, ексйлозивни.м су­
гласницима, од којих је б звучни (јер су гласне жице затегнуте и трепере), а й
безвучни (јер су гласне жице опуштене и не трепере). Трећи сугласник је, за­
право, уснено-зу6ни, јер настаје као производ треља ваздушне струје кроз
шеснац к~ји чине горљи секутићи и унутрашља влажна страна доље усне; ф
је безвучан сугласник (јер гласне жице нису затегнуте).

б) Зубни (gеншални).: g, Ш, з, с и ц, од којих се g и Ш стварају тако што

се врх језика налази на секутићима, ваздушна струја се гомила иза препреке
и при наглом отклаљаљу препреке излази из уста, такође уз прасак; g је звуч­
но, Ш безвучно (према треперељуfнетреперељу гласних жица у гркљЗну). Су­
гласници з и с настају на истом месту, тако што ваздушна струја пролази кроз
теснац при чему се таре о зидове теснаца и тако производи пискав звук, звуч­

но з. (уз трепереље г ласних жица), односно безвучно с (без трепереља гласних

жица). Због тога се називају и Шесначним сугласницима. Сугласник ц настаје на
препреци к~ју ваздушној струји ·~ине секу'Iићи и врх језика, и то тако што се
пошуна преrрада, у две фазе, претвара у теснац кроз који проструји ваздух
дајући пискави, сливени суrласник (африка'Iу) ц .

в) Преgњонейчани (йалаШални): ђ, ћ, ч, џ, ж и ш. Њих чине две подгрупе:

сливени сугласници (африка те) -ђ, ћ, џ и ч и с'Iрујни (фрикативни) -·ж и ш.
Први се стварају тако што препрека ваздушној струји насщје од предљеr
(тврдог) непца и горље површине језика. При изrовору ђ и ћ врх језика је на
дољим секутићима, а горља површина језика приљубљена уз непце, цела, па
су зато 'IO (акустички) меки сугласници. При изrовору џ и ч препреку чине
предље (тврдо) непце и врх језика са делом горље површине, па су то (аку­
сшчки) тврди суrласници. Од љих су ђ и џ звучни (трепереље rласних жица), а
ћ и ч безвуч6И сугласници (гласне жице не трепере). Трећи пар, ж и ш, од
којихје први звучни а други безвучни, настаје '!ако што се боковијезика опиру
о стране задљег и прещьеr непца, врх језика је на тврдом непцу а ваздушна
струја се пробија кроз теснац између тврдог непца и језика. Они су шуштави
струјни суrласници .

г) Заgњонейчани (веларни): i, к и х, који ·се стварцју тако што ваздушна

струја наилази на препреку створену помоћу задљет дела језика и задљег (ме­
ког) непца. Сугласници i и к су праскави (експ.лозивни) јер настају тако што
се препрека нагло отклони, па ваздух нагло излази кроз уста; први је звучан
а други безвучан (треперељеfне'Iрепереље гласних жица). Сугласник х је струј­
ни (фрикативни), јер настаје трељем ваздуха кроз теснац који чине задњи део
језика и задње (меко) непце, а безвучан је јер гласне жице нису затегнуте. те
не трепере .

33
 Табела 2. - Суrласници и сонанти

(место, начин творбе, битни акусrички утисак)

Артикулација Предњо-
место -+
Уснени Задњо-
Зубни Алвеолар. непчани
начин непчани

~ дво усне ни усн -зуб rврди меки

звучи. б д r
експлоз
безвуч п т к

звучи. џ ђ
африка те
безвуч ц ч ћ

звучи. з ж

фрикативни
безвуч. ф с ш х

звучи. м н њ

на зали

звучи. л љ
латералии
безвуч.

звучи р

вибраити
безвуч

звучи в ј
nолувокал -
безвуч.

4. АРТИКУ ЛАЦИОНЕ И АКУСТИЧКЕ ОСОБИНЕ Г ЛА СОВА

ВАЖНЕ ЗА ПОСМАТРАЉЕ ГЛАСОВНОГ СИСТЕМА
СРПСКОГ А КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

а) ЛОКАЛИЗОВАНОСТ/НЕЛОКАЛИЗОВАНОСТ ГЛАСОВА

71. Према томе да ли ваздушна струја пролази слободно (неометано),

сразмерно слободно или уз препреке, које чине делови говорног апарата,
стварајући гласове, сви гласови српскога језика се деле на:
а) вокале: и, е, а, о и у,
б) сонанте: .м, н, њ, р, л, љ, ј и в и
в) консонанrе: 6, й, i, к, g, Ш, ж, ш, џ, ч, ф, х, ц, ћ, ђ, з и с
При изговору вокала (самоiласника) ваздушна струја слободно пролази
кроз уста, претходно покренувши затеrнуте r ласне жице, па се они сматрају
нелокализованим гласовима. Извесно локализовање (одређивање по месту
изтовора) врши се узимањем у обзир положаја језика у устима, па се само­
гласници деле на оне йреgњеt (и и е) и заgњеi реда (а, о и у); ниске (а),
средње (е и о) и високе (и и у) ..

72. Сонанши ( гласници) и консонанши (сугласници) према могу:lшости

локализовања чине једну групу.
Они се сматрају локализованим гласовима, па се по месту изговора и
деле на:

34
 а) уснене (лабијалне): б, й, в, ф и м,
б) зубне (денгалне) g, Ш, з, с и ц;
в) предњонепча~е (палаrалне): ј, ђ, ћ, ж, ш, љ, њ, ч и џ;
г) алвеоларне: р, л и н;
д) задњонепчане (веларне): i, к и .х.
Пошто прИ изговору сугласника н, њ и м део ваздушне струје пролази
кроз нос, н се одређује још и као алвеоларно-носни, њ као предњонепчано-нос­
ни и м као уснено-носни суrласник.

НАПОМЕНА.- Суrласник н, који nрипада сонантима и који је по месту творбе

алвеоларно-носни cyr ласннк, има нестабилан адвеоларни део артикулације . Наиме,
у речима нека, Ана, нишШа, мени, иносШранu, иниiе. 1екШ- врх језика је заисrа на алвео-
11ама rорњих секутића, na је ro алвеоларни сонанt . Али у речима као што су Анка,
банка, анiина, uapкuнi, тј . када се налази испред к и i, н је сонант задњонепчано-носне
артикулације.

б) ЗВУЧНОСf/БЕЗВУЧНОСf ГЛАСОВА

73. Треперење или нетреперење гласних жица у гркљану основа је фи­

зиолошко-акустичке особине гласова која се назива звучносШ или безвучносШ.
Када је rреперење шасних ж:ица саставни део изговора (артикулације) гласа,
добија се звучни глас, а када су гласне жице опуштене, па ваздух пролази из­
међу њих не изазивајућ.и треперење, добија се безвучни глас.
Звучни гласови су сви вока.ли (самоrласници) и сви сонанти (гласници).
У групи сугласника (консонаната), међутим, има два низа:
- звучни сугласници: б, i, g, ђ, ж, .з, џ,
- безвучни сугласници: й, к, Ш, ћ, ш, с, ч, ф, х, ц.
Прави суrласници (консонанти) имају седам пари гласова у к~јима је
један глас звучан а други безвучан (б/п, гfк, д/r, ђ/ћ, ж/щ зјс, џјч) и три
безвучна суrласника: ф, х и ц, којима не одговара ниједан звучни суrласни:к.

в) МЕКОЋА ГЛАСОВА

74. У књижевном језику о мекоhи гласова говори се само у вези са

сугласницима, односно гласницима (сонантима). У нашем језику има .5
меких сугласника - два права сугласника: Ь и h, и три сонанта: ј, љ и њ,
за чију је артикулацију карактеристичан физиолошко-акустички утисак
мекоће. Физиолошки, мекоћа се заснива на сужавању ваздушног пролаза под
тврдим (предњим) непцем, к~је иде од делимичног сужавања (при изговору
сонантај), до пошуног приљубљивања rорње површине предњег дела језика
уз тврдо непце (при изговору ђ, ћ, .љ и њ). Акустички, мекоћ.а се огледа у ви­
соким тоновима тих гласова. У опису система ова појава је важна нарочито
када је реч о ђ и ћ, јер се у неким областима наше rоворне територије ч из­
' овара као ћ и обрнуто (ћаша уместо чаша 1 йеч уместо ·"иећ), те се условно
употребљавају термини меко ћ и меко ђ, чиме се упућује да их треба ра>ли­
:ковати од ч и џ (ђак: џак; ћар: чар).

35
 r

3. СЛОГ И ПОДЕЛА РЕЧИ НА СЛОГОВЕ

75. Слог је гласовна језичка јединица која се остварује једним изговор­

ним (артикулационим) захватом. Може га чинити и један гЛас, под условом да
.ieто самогласник. На прцмер, у предлозима се моrу наћи они слоrови који
се састоје од само једног rласа: у /градуј, јговоримf о (граду/ и сл. Ове речи
(nредлози) састоје се само од једног слоrа, и то само једног гласа - вокала.
У речима од више гласова, суrласника и самогласника, носилац слога може
бити само вокал, одн . сонант р, поцекад и л и н (в . т . 69б), било сам било са
једним или са више сугласника, а граница слога у речи је иза самогласника, а
испред сугласника:

а-ви-он, а-ви-о-ни, а-ви-о-ни-.ма, ба-ба, ge-ga, .ма-.ма, Ша-Ша, ли-ва-gа, ра­

·gи-Ши, чи-Ша-Ши, о-ва-ко, ни-ка-ко итд.

76. Према завршетку слога, он може бити отворен: .ма-.ма, а-ви-о-ни, када
се завршава вокалом, и затворен: оШ-вор, ии-ва-лиg, слом-љен, када се завр­
шава суг.nасником.

Уз опште правило да граница слоrа долази иза самогласника, треба

·знати још и следеће:
а) Када се у средини речи нађе више сугласника од којих је на првом месту
неки струјни или сливени, rраница слога ће бити ucйpeg те групе сугласника:
ла-сша, по-шша, гро-жђе, зве-зgа, у-са-хну-ти, на-фша, во-ћка, ма1-чка
че-шћи, у-з.ми-те и сл.;
б) -исп-ред сугласничке групе биће граница слога и ако се у групи сугла­
сника у средини речи на другом месту налази неки од сонаната в,,;, р, л или љ,
а испред њега било који други сугласник сем сонанта:
то-ила, то-йло-та, све-ШлосШ, то-йљен, до-бра, пре-бра-нац;

в) ако групу сугласника у речи чине два сонанта, граница слога долази
између њих, па један припада претходном, а други следећем слогу:
Шра.м-вај, gи.м-љив, ло.м-љен, .мар-ва, .мар-љив, ав-ли-ја, ин-ва-лид;

г) ако групу суrласника чине праскави суrласник на првом месту и неки

други суrласник осим сонаната ј, в, л, љ и р, граница слога долази између
сугласника: _ __ _____ _ _ _ __ _ ___ _
лей-Шир, лой-Ша, среg-сШво, при-по-веШ-kа, ве-риg-ба, jag-нu;

д) ако је у групи од два сонанта на другом месту сонант ј из је које у ре­

чима ијекавског изrовора одrовара екавскоме е, граница сло1·а долази испред
те групе: _ ___ _ _
.чо-вјек, жи-tiје-ти, у-.мје-ти, у-вје-рен, го-рје-ти.

77. Дата подела речи на сл о гове заснована је на природи слога и сугла­

сника. Граница међу слоговима зависи од те природе и она је г л а с о в н а
(ф о н е т с к а). Слогове једне речи, међутим, може условљавати и з н а ч е­
њ е. Граница слога коју је условило значеље не мора се поклапа ти са оном
гласовном. Таква граница се назива с е м а н т и ч к о м или п с и х о л о ш­
к о м, а најчешће се види у сложеним речима. Тако ће, на пример, у сложеним
глаголима с префиксом разљуШиШи, оgузеШи, исШераШи граница првог слоrа
(а) уместо фонетске: ра-зљу-ти-ти, о-ду-зе-ти, и-сте-рати, бити
(б) психолошка: раз-љу-ти-ти, од-у-зе-ти, ис-те-ра-ти.

36
 Томе је разлог чиљеница да се префикси раз-, од-, из(с)- осећају као
посебни делови сложених речи, који имају своје значеље.
Правила поделе речи на слогове дата у фонетици само су о п и с с л о г а
к а о r л а с о в н е ј ед и н и ц е у јеЗику, дакле љегове гласовне и комуни­
кацијске (фонолошке) природе и не треба их мешати са правилима која даје
правопис. Правопис, природно, узима у обзир природу гласова и слога опи­
сану у фонетици. Али како писаље (и нарочито штампаље текста) зависи од
техничких моrућносrи, П р а в о п и с с р п с к о х р в а т с к о r ј е з и к а из
1960. rодине (са шко.лским издаљима) за поделу речи на слоrове и преношеље
делова речи у следећи ред даје много слободнија решеља.

Задатак. - Поделите, nрема фонетским правилима, речи на слогове у

следећем тексту:
Бледи и узбуђени људи на капији стадоше насред моста, лицем према
официрима који су наилазили. Један од млађих официра npиrepa· коља до nу­
ковника и нешто му рече. Сви ycnopиme ход. На неколико корака nред "зако­
ношама" Пуковник нагло заустави и сјаха, то исто учинише и официри иза
њеrа, као на знак. Дотрчаше војнмци који nрихватише коње и nоведоше неколи­
ко корака уназад.

(И. Андрић, НаДри1Ш ћyiipuja, Просвета, Београд, 1981, 158).

4. ФОНОЛОГИЈА- ФОНЕМА И ГЛАС

78. -Ф о н о л о г и ј а је део науке о језику који проучава гласове као

rоворне јединице за обележаваље разлике у значељу. Глас с том функцијом
у језику зове се ф о н е м а. Наш кљижевни језик има 30 фонема, што значи
да сви у љеговој фонеrици описани rласови, супротстављени (стављени у опо­
зицију један према другом у најмаље два скупа гласова који чине речи) --
служе за разликоваље значеља.

На пример, ако би у речи шаша уместо првоrа вокала а био изговорен

вокал е, добила би се реч ШеШа, дакле - скуп гласова који значи нешто друrо,
а не оно што значи скуп гласова шаша. Тако ће избор фонема у опозицији а: е
дати, у одређеном распореду, или йлан или йлен, избор фонема у опозицији
а: и ће дати или йаљење, или йиљење, избор између е и у, у комбинацији са
й и Ш, даће или йeiii, или йуШ.

79~ Исто је и са сонантама и консонантима . Именице, на пример, ваза

и Лаза разликују се у почетној фонеми, прва је са в, друга са л, сув и еур разли­
кују се у завршној фонеми, прва је са в, друrа са р. Именице той и пой разли­
кују се у првој фонеми, слама и слава у претпоследљој (м : в) итд. У истом
распореду фонема (с-л-а-м-а), уношеље друrе фонеме (с-ЈЈ-а-в-а) даје и разлику
у значељу. Наравно, и друкчији распоред фонема доноси друкчије значеље,
на пример: сив- вис -- сви; ipag- gpai; iуша -- шуiа; йуШ- Шуй.

80. Фонолошки систем (састав) нашег књижевног језика утврђен је фи­

зиолошко-акусrичким (фонетским) описом 30 гласоВа којима он располаже.
Свака утврђена фонема се у највећем броју случајева јавља изговорена
увек на исхи начин.

37
 Једино фонема н има два начина изrовора и они зависе од фонеме :која
долази после ље. Тако је н у речи нана, нена, нећу, нисам- алвеоларно·носна,
а у речима банка и йаркинi, тј. испред к и i - задљонепчано-носна фонема
што је за љену функцију обележаваља значења без утицаја . Зато се и каже да н
има две позиционе варијанте.

81. Дијалекатске или индивидуалне варијанте неких других фонема, на

пример, употреба џ(тврдоr) уместо ђ (меког), моrу довести до ометаља у ра­
зумеваљу значеља ("џак" уместо "ђак" = "ученик"), па различите ф о н е 'У­
с к е вредности треба добро уочити и схва1ити као вредности :к~је су одлу­
чујуће за разликоваље значеља речи .

82. Фонема обележава разлике међу речима својом ц е л и н о м, тј . свим

деловима артикулације и акустичкоr утиска, или де л о м своје артикулације.
На пример, у односу двеју речи роб - боб поче1но р у nрвој речи је сонант
који се пошуно, у свим елементима артикулације, разликује од nочетноr е:кс­
плозивноr усненоr б у другој речи . С друге стране, између речи rag - каg раз­
лика је само у звучносШи прве фонеме, тј. i и f< имају све артикулационе еле­
менте једнаке, осим звучности (i је звучно, а к безвучно).

83. Д ист и н ктив н а (р аз л и ко в н а ) о б ел ежј а ф о н е м а

заснована су на артикулационо-акус'Iичким особинама rласова. За фонеме
српскога књижевног језика битне су а р т и к ул а ц и о н е особине (одре­
ђене по начину и месту изговора), з в у ч н о с т 1б е з в у ч н о с т гла­
сова и м е к о ћ а 1т в р до ћ а rласова. С обзиром на то, фонеме се ,у по"I­
пуносш разликују (на пример, б и к ·-јер је б ексnлозивни, двоуснеии звучни
суrласник, док је к експлозивни, задљонеnчани безвучни суrласни:к), или се
разликују најмаље у једној артикулационо-акустич:к~ј особини (на пример и
б и й - су експлозивни, двоуснени суrласници, различити само у елементу
звучности - први је звучни, а друrи безвучни.
84. Као и на примерима са сугласничким фонемима, исто се може уочитИ
и на самоrласницима. Целином самоrласничке фонеме разлихују се речи, на
пример, каg и куg, јер је у првој а- ниски вокал задњеr реда, акустички отво­
рен, а у друrој је у- високи вокал задњеrа реда, а:кустички затворен. Када
су вокали у питаљу, треба рећи д~ и а к ц е н а т и к в а н т и т е т вокала
(дужина и краткоћа њихова) имају службу означавања разлике у значењу речи.
Рецимо, збоr различиrоr акцента ipag и ipiig су различите речи (прва значи
"rуча", "лед из облака", друrа значи "насељено место"), тако исто gocaga
("досадност") - gдcaga (прилоr) cegeillu ·- cegeШu. Збоr различитоr к:ВаН'IИ­
тета вокала е у наставку, различити су облици куће (номинатив·-акузатив мно­
жине) и кућё (rен.итив једнине); у првом случају е је кратко, у друrом је дуrо.
Може се рећи да су акценат и дужина, односно крат:коћа код вокала дистинж:­
тивно обележ:је, често и оно минимално. Д.ијалекатске и појединачне (индиви­
дуалне) разлике у изrовору појединих во:кала (нпр., за1воренији или отворе­
нији изrовор самоrласника е) у кљижевном јези:ку се не узимају у обзвр.

38
 МОРФОФОНОЛОГИЈА

85. М о р ф о ф о н о л о г и ј а (или м о р ф о н о л о г и ј а) је део грама­

тике који проучава и описује г л а с о в н и ( ф о н о л о ш к и ) с а с т а в р е -
ч и и и п о н а ш а љ е г л а с о в а ( ф о н е м а ) у промени о б л и к а р е ч и
и у т в о р б и р е ч и . Сам термин .морфофонолоlија настао је као сложена
реч од термина .морфолоlија и фонолоlија, а као део граматике п р и р о д н о
повезује фонетику (и фонологију) са деловима који описују промену облика
речи (морфологију) и творбу речи .
У поглављима 5 - 11 овог дела граматике (морфофонологије) система­
тисано је: понашаље акцентованих слогова у речи, понашаље гласова ( фонема)
у системима гласовних алтер нација ( сугласника, самогласника, сонанта л и во­
кала о), алтернација а: Ф, асимилација и дисимилација, губљеље сугласника,
покретни вокали, понашаље сонанта ј и х у кљижевном језику, као и правила
везана за некадашљи глас t (јат) у кљижевном језику, -све то, природно,
везано за п р о м е н у о б л и к а , односно за т в о р б у р е ч и .

5. ПРОЗОДИЈА (АКЦЕНАТ И КВАНТИТЕТ)

СРПСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

86. Нарочито истицаље јачине и висине једног слога у речи или једно­
сложне речи у реченици назива се а к ц е н а ттих речи. Ово јаче наглашаваље
или акценат има три елемента: јачину, висину и трајаље . И узимајући то у
обзир, при изговору, на пример, речи: йесма, слобдgа, сунце, iлriвa налазимо
да се у свакој од љих по један слог нарочито истиче, а да се то истицаље у сва
четири случаја разликује.
У речи йесма изговор слогаје кратак и тонски нагло пада; у речи слобдgа
изговор слога који се истиче је кратак, али тонски расте; у речи сунце изговор
натлашеног слога је дуг и тонски пада; у речи iлава изговор наглашеног слога
је дуг, али тонски расте . Дакле, по дужини изговора слога прва два акцента
су кратки, а друга два дуги, пь висини тона акценти у uесма и сунце су сuлазнu,
а у слобдgа и iЛriвa- узлазнu, први зато што тонски падају, а други зато што
тонски расту .
87. Сваки од ових акценат а има свој назив и знак којим се бележи када
је то потребно, па тако у нашем кљижевном језику постоје четири акпента:
краШкосuлазнu, који се означава знаком " (йес.ма),
краШкоузлазни, који се означава знаком ' (слобдgа),
gyiocuлaзнu, који се означава знаком " (с,унце),
gуiоузлазтщ, који се означава знаком ' (iлriвa) .
Краткосилазни акценат имају речи: йiic, лав, кЈп 'а, йоље, piigocш, йевiiм,
ждлосШан, uciiiuнa, йрuјаШељ .
Краткоузлазни акценат имају речи: ндiа, вдgа, кайеШiiн, ширИна, ittpaiiiu,
развеселиШи, шд.рен, .мене, Шелефон .

39
 Дугосилазни акценат имају речи: йећ, к6сш, йравgа, раgнйк, с,уша, кажём,
лейй, бел~, Шу:исан.
ДугоузлаЗНИ акценат ИМ'lју речи: iлава, рука, слейа, iлаgан, iенерацuја,
сељаци, gоказuваШи, gосађuваШи, paguШu.
88. У вези са јачином, висином тона и трајаљем наглашеног слога,
може се закључити следеће:
1) слог са краткосилазним акцентом изговара се кратко, јачина и висина
тона нагло и једновремено падају: йас, кућа, йрйјашељ;
2) слог са дугосилазним акцентом изговара се дуго, тон је у почетку ви­
сок, а затим се, једновремено са јачином изговора, упадљиво спушта, пада;
йећ, йравgа, раgнйк; ·
З) слог за краткоузлазним акцентом изговара• се кратко, висина тона
расте, а јачина изговора опада пре завршетка изговора тако наrлашеноr сло­
га: ндiа, вдgа, кайеШiiн;
4) слог са дугоузлазним акцентом изговара се дуго, висина тона стално
расте и то тако да га јачина изговора готово не може пратити (дах се готово
губи): iлава, рука, раgиШи, ieнeptiцuja.
89. Као што акцентоване једносложне речи и акцентовани слогови у ви­
шесложним речима по трајању (квантитету) могу бити кратки и дуги, тако и
неакцентовани слогови у нашем језику могу бити кратки и дуги. Кратак може
бити сваки слог испред акцентованог слога или иза њега: 'iенерација, шелефо­
нuраши, uесма, кдсац, сенка и сл. Дуги слог, међутим, може се налазити само
иза акцентованог слога: певам, кажем, јунак, клечй.м . Дуги неакцентовани сла­
гови су и стално обележје неких речи и неких облика речи (на пример, облика
генитива множине свих именица: /много/ ученйкii, /много/ лuвiigii, /много/ jega-
pii, /много/ сшварй; облика одређеног вида придева: gобрй, goбpii, gобро и
др . ) . Зато је дужина слога део облика, па припада и морфологији . Укупан овај
систем: т о н (узлазни и силазни), ј а ч и н а и з г о в о р а, дуж и н а или
к р а т к о ћ а с л о г о в а (акцентованих и неакцентованих) у речи и реченици
- чини пр о з о д иј у српскога књижевног језика .

90. Главна правила акцентовања речи српскога књижевног језика су

следећа:

а) једносложне наглашене речи могу имати само силазне акценте, дуге

или кратке:

зуб, зug, вез, век, лйсш, крај, iac, йлuн, знам, йuј, броg, .мој, свој, ја, ши,
он, лей, слёй, gap, gaj, знај, gан, снеi; наш, ваш, йас, лав, браШ, Шой, .мuш,
кош, лош, нов, коњ, сав, сва, све, вј';Ш, врх, вођ, већ, кј)ш, cag, йј)сШ, раШ,
Шйх, сной;

б) вишесложне речи могу има ти било који од наша четири акцента, с тим
што силазни акценти могу бити само на првом слогу тих речи:

з,уби, раgнйци, раgй.мо, йuше.мо; жалосшан, йевii.м, нИкакав; а узлазни ак­

центи могу бити на било к~јем слогу вишесложних речи, осим на nоследљем
љиховом слогу;

сељак, кайеШан, развеселиШи; paguШu, ШеШuва, iенерација.

Ова правила акцентовања nоказаћемо на једном кратком одломку из

Андрићевог романа На Дрини ћуйрија:

Крњ месёц, нарiiнџастё бОЈе, плйвао је у дну видИка. ДИ:зао се

прохладан ветар. Шум водё у дубИни постао је гласнији. Мйлан је опи-

40
 пао пажљиво кwён на коме седй, настојёћи да .се пр:Иберё и раз~на где
је и шrа је то са њйм, :Щ.тйм се тешко дйгао и као на туђйм нощма кре­
нуо кући на Околишrа.
Јечёћи и пасрћући једва је стйгао до пред кућу, ry је пао као ра­
њенйк, ударйвши тупо телом о враrа. ПрОбуђени укућани су га унели
у постељу (Сабрана gела, 1, Просвета, Београд, 1981, стр. 182).

91. П р о к л и т и к е и е н к л и т и к е . - Као што се у наведеном

одломку види, поред речи к~је имају своје акценте у нашем језцку има
речц које су без икаквог акцента. Такве су у датом тексту: је, у, се, на,
ga, и, као, go, о, ~у, ia. Т~ речи чине а к ц е н а т с к у ц е л и н у или са
речима испред себе, или са речима иза себе.

Речи које немају свога акцента већ чине акценатс:ку целину са речју иза
себе су п р о к л и т и к е: у gну, у gyбuнu, о вpaiiia.

Када такве речи стоје уз речи са силазним а:кцентима (", л), оне често
могу превући на себе тај акценат, и то било као крат.косилазни ("),било као
:крат:коузлазни ( ') акценат:

.У gну (од у gну), дg кућё (од og кућё), .међ.У њи.ма (.међу њU.ма); у зору
(од у зору), на воgу (од на воgу), .У ipiig (од у ipag), uз giiнa (од из gана)
~

и сл.

Узлазни дуrи акценти никада се не преносе на про:клитике.

Е н :к Л и т и к е су реЧи :које немају cQora акцента а у говору чине изго­
ворну целину са речју испред себе. У наведеном Андрићевом тексту ·ro су це­
лине: йлuвао Је, guзao се, са речима Је и се као ен:клитикама у њима. Обично
су то ненаrлашенИ облици Личн.Их и nовратних заменица (чулИ смо ia, предао
се, пИсали смо јој) затим краћи облици помоћних rлаrолајесам и хоћу (радио
са.м, радили ciiie, д6ћи ће.мо).
П р о кл и т и к е су обично предлози, речце (партикуле) и везници.

Задатак. - Обележите знацима наr:лашене с:лоrове, као _и дуге ненагла­

шене слогове у следећем reкcry:
За време грађења nруге, свет је nрви nyr осе·rио да ·ro није више она
лака, сигурна и безбрижна зарада из nрвих година nосле окуnације . Већ неко­
лико nоследљих rодина скачу цене роби и свакодневним nотребама. Скачу, а
никад се не враћају, неrо nосле краћеr или дужеr времена скачу nоново ..... То
је нека луда и nодмукла иrра, која све већем броју људи све чешће заrорчава
живоr, али nr п ив које се не може нишrа ....

(И. Андрић, НаДршш ћуйрија, Просвета, Београд, 1981, 261).

92. И наведени n р о з о д и ј с к и чинио ци (акценат и квантитет, тј.. ду­

жина или краткоћа самогласника) у нашем књижевном језику морфофоноло­
шке су nрироде, део су гласовног састава речи, одн. део су промене облика
речи и творбе речи . Као такви, ти прозодијски чиниоци и ф о н о л о ш к и су
битни -имају дистиЈiктивну (разликовну) функцију . Тако, на пример, скуп
фонема lpag значи "!fасељено место", а lpag - "лед из облака"; влаgа значи
"орган државне власти", а влagii је облик 3 . л . јд . презента глагола влаgаши;
жена је облик номиш~тива јд . , а жена- облик генинтива множине исте имени­
це, као што је женё генитив јд . , а жене- номин .
- акуз . множине те именице;
скуп фонема - реч соли је генитив - датив - инструментал - ло1(атив јд .
именице чији је ОС!fОВНИ облик (номинатив) сд, док је реч сдлй - 3. л. јд.
презента глагола сдлиши; реч село је именица са значељем "мање насеље чији

41
су становници претежно земљорадници", а реч село - именица са значењем
"седељка, забава" .
. Те, и многе друге такве, парове речи морфофонолошки и значењски раз­
ликуЈе само акценат, односно квантитет ненаглашеног слога .

6. ГЛАСОВНЕ АЛТЕРНАЦИЈЕ

93. Посматрају:lш речи вдјник, војниче, војнИке, војнИцима, које су разни

облици (падежи) једне исте речи, или речи рука, рј;чица, ручеШина, рј;чурgа,
за к~је је очигледно да су последље три направљен е од прве (рука) наставцима
за творбу речи (-ица, -ешина, -ypga), запажамо да се сугласник к из љиховог
основног облика (в~јник, рука) у другим љиховим облицима, или у речима
од њих насталим, некад замељује сугласницима ч и ц. Таква замена се за­
пажа и у односу речи: gpyi- gpfжe- gрјжина -- gpfжuwu се,· зagpyia- за­
gрузи- заgружнй- .заgружан, йuсаши - йuшём; резаши -- режём; врабац -
врайци; развеселиши се- ражџилuшаши се, где се сугласник i замељује су­
гласником ж, сугласник с-сугласником ш, суrласник з сугласником ж (раз- .·
раж-), сугласник б- суrласником й.
И код самогласника се Често налази замена. Кажемо да именице село
и йоље припадају једној врсти јер имају исту деклинацију (село - села --
селу , .. : йоље -- йоља - йољу . .. ), али се разликују у томе што се прва у
номинативу завршава вокалом -о, а друга вокалом -е,· глаголски корен двају
глагола скдчиши и скtiкаши, који имају у основи исто значење, у првом има о
у другом а; речи Ш'ёћи и Шок, које су у очиr.ледној значењс:кој вези, показују
однос вокала е : о у св~јим коренима.

94. Овакво смењивање гласова у речи при промени њеног облика или при
творби назива се г л а с о в н о м а л т е р н а ц и ј о м (према латинском
alternatio -· смеi;Ьиваље, мељаље). Гласови :к~ји учествују у таквом смељи­
ваљу су алrернаюи (заменици). Ова алтернација се остварује у промени облика
(морфолог:ији) и у творби речи. Једне од тих алтернација настају и у сада вид­
љивим гласовним променама. Таква је алтернација б: й у облицима врабац
и врайци; звучно б испред безвучноr ц замељено је безвучним парљаком й
(једначељем по звучности). Таква је и алrернац:ија з :ж у префиксу раз-, који
ће пред сонантом в, у разl[еселиШи се, остати непромељен (са з), док ће се щ:ед
предљонепчаним џ, у џилиШаШи се, изменити у ж: раж-· (једначељем по месту
творбе): ражџилиШаШи се. Друге од алтернација настале су у 'IО:Ку развитка
нашег језика, давно, као производ некадашњих гласовних промена и као такве
се очувале у данашљим облицима речи. Таква је, рецимо, алтернација о: а
у речима скдчиШи: скакаши, или е:· о у речима Шёћи: Шок;· затим алтерн~щија
завршетака -о : -е у речима село.: йоље. Такве је природе и ал1:ернац:ија к:
:ч:ц у различитим обЛицима именице вдјнйк, у вокативу -во}ниче, номинативу
множине - војнИци, да шву-инс1:румен1:алу-локативу ·- војнИцима. Пред­
њонепчани сугласник ч (у вока1:иву) и зубни суrласник ц резултат су промене
задљонепчаног к к~је се у поменутим падежима нашло испред самогласника
предљег реда (е и и). То је била врста прилагођаваља изговора суrласника к

42
вокалима иза љега, помераље артикулације са задљег непца на предље, са
претвараљем у предљонепчани суг ласник ч, односно зубни ц·- палатализација.
Палатализација је гласовна промена која се вршила у давној прошлости на­
шег језика. Производ тога процеса, међутим, пренео се до данашљег нашег
језика у облицима, или у творби речи (јунак - јуначuна - јуначиши се), било
као ч, како се види у примерима у загради, било као ц.: јунак ·- јунацй -ју­
нацима .
Описаних и сличних алтернација гласова има више и о љима ће се гово­
рити у сле~ећим поглављима која описују најважније морфофонолошке појаве
у српском Језику

А. АЛТЕРНАЦИЈЕ СУГЛАСНИ:КА

1. АЛТЕРНАЦИЈЕ ЗВУЧНИХ И БЕЗВУЧНИХ СУГЛАСНИКА

(.ЈЕДНА ЧЕЊЕ ПО ЗВУЧНОСТИ)

95. Гласовна појава прилагођаваља сугласника другим сугласницима у

оном елементу артикулације к~ји чини љихова з в у ч н о с т, односно б е­
з в у ч н о с т назива се јеgначење.м суiласнuка йо звучносШu. Када се у речи
нађу у додиру два nрава сугласника различите звучности, први од љих се
прилагођава другоме . За то ће се, на пример, звучно б из основног облика
именице врабац, кобац, жgребац, када се у облику rенитива нађе пред безвуч­
ним ц, заменити такође безвучним суrласником u; врайца, койца, жgрейца .
Исто тако ће се безвучно u
nретварати у звучно б када се нађе исnред неког
звучног сугласника: Шой са суфиксом ·-џuја даће именицу Шобџuја, r де је звучни
сугласник б уместо безвучног й. Други суrласник од два у неnосредном додиру
својом артикулацијом утиче на nрви, na се зато ово једначеље назива реiре­
сивна аси.милацuја йо звучносШu .
Прави сугласници, no артикулационом елем е н гу звучност 1безвучност (в.
т. 73), nодељени су у парове чији се чланови артикулационо разликују само
по звучности:

-- звучни: б, i, g, ђ, ж, з, џ,
- безвучни:
.
й. К, iii, ћ, Ш, С, Ч, ф, Х, Ц,

при чему су ф, х и ц без својих звучних парљака. При једначељу; сваки од љих
претвара се у свој звучни! безвучни парљак . Последља три безвучна остају не­
измељени, јер немају парљака. Тако се добијају

алтер нације у примерима

б 1 й, и 1б врабац - врайца; той - тобџија

1 / К, /1. / f бе1 - бекство; буре.к - буреiџија
g Ј Ш; ш Ј g назаgак ·- назашка; свайi - сваgба
ђ 1 ћ; ћ 1 ђ жеђ -- жећuа
ж 1 ш; ш lж дЈ)жак - дршка;
з / с; с / з излетети -- истрчати; сјединити - здружити;
џ 1 ч; ч 1џ наручити - наруџбина

Безвучни сугласници ф, .х и ц испред звучних остају непромељени (јер не­

мају св~јих звучних парљака): Врхбосна, Салихбеiовuћ.. Наравно, они сами

43
утичу на артикулацију звучних сугласника који се нађу исnред њих, па се 'FИ
су.шасници једначе према ~има, дајући своје безвучне парљаке: поgлетети -
поШхранити; ра.злетети се- расформирати; и1вући ·- исцурети.
Испред сонаната (гласника), х~ји су звучни, суrласници н~ мељају своју
звучносr, односно безвучност: измрвитИ, и1леrеrи, сјединити, смрвити, слика,
св~јсШво, Шворба, Шврдиrи, Шрести. Сонанти (гласници), такође, не мељају
св~ју звучносr када се нађу испред безвучних сугласника: крст, Р!• Јанко шам­
паљ, цинк, талк, странка, сламка, nољски.

96. Алтернације сугласника по звучности условљене су положајем (по­

зицијом) тих rласова. Они се мељају због разлИIСе у артикулационом састојку
звучност ј безвучност, и то тако што други по реду суrласник намеће своју
артикулацију nрвом. У изrовору се ово једначеље врши увек у једн~ј речи, па
чак и на граници између речи. На nример, ми реченицу: Славко је к о g к у ћ е
и с g р у i о м pagu 1аgаШке, тако написану, заправо изговарамо: Славко је
коШ куће и 3 gpyioм ради задатке, тј. са Ш умесrо g у nредлогу коg(јер је испред
безвучноr к у кућа), и са 1 уместо с (јер је предлог с испред звучног g у именици
gpyl ). Међуrим, у п'исаљу се једначеље сугласника обележава само кад се врши
у границама једне речи, и то доследно, са тачно утврђеним изузецима.

97. Наш правоnис предвиђа следеће изузетке:

1) У писаљу g остаје неизмењено у положају испред безвучних с и ш, и

ro у свим положајима у речи: дgсусШво, йреgсеgник, сроgсйiво~ iраgскй; йреg­
школскй, оgшешаши, йоgшuшаши;

2) у писаљу ђ остаје неизмељено испред наставка -с:Шво: вођсйiво;

З) у писаљу неизмељени остају звучни сугласниuи пред безвучним и,

обрнуто, када се налазе на крају префикса, или речи у сложеницама, па би
промена утицала на значеље: йреgйiурска (времена), йдgШексШ; аgхеренйiан,
йосйiguйломски, јурисguкција;

4) у писаљу сугласници остају неизмељени, што се звучности и безвуч­

ности тиче, у неким страним именима и придевима од љих изведеним: Ва­
шинiШон, вашинlйiонскй, Хабсбурi, Хабсбурlовци, Пийiсбурi.
Наглашавамо "у писаљу" -јер rоворна норма овде одступа од писане,
тј. оgсусШво, у ствари, изговарамо као оШсусШво.

НАПОМЕНА. - Детаљна упутства види у Правоuису.

Задаtак. - Издвојrе у два низа које ћеrе означити са "(а) извршено.
јеgначење uo звучносШи:" и са "(5) није извршено јеgначење uo звучносШи:" -
следеhе речи:

распасrи се, врапца, размотрити, безбрижан, натприродни, надмеrапr

се, безнађе, беспрекоран, доласка, лашца, поrпоручник, председник,
предсказаrи, дредшколски, косидба, приповеrка, одмери·rи, открити,
кадшrо, гристи (гризох), кризни.

2. АЛТЕРНАЦИЈЕ С. Ш, З: Ж, Н: М

(ЈЕДНАЧЕЊЕ ПО МЕСТУ ИЛИ НАЧИНУ АРТИКУЛАЦиЈЕ)

98. 1) Када се у облицима или у творби речи струјни gубни сугласници

с и 1 нађу пред предљонепчаним сугласницима ђ, ћ, џ, ч, љ, џ., ш иж, претва­
рају се у предњонепчане сугласнике ш и ж:

44
 замислити- замишљен; сносити- сношљив; (с+чистити)- шчисти­
rи; (с+ћућурЈ!ТИ се)- шћућурити се; мисли- мишљу;
пазиrи -пажљив; казнити - кажњив; (и'i+ђикати) - ижђиlt'ати;
(раз-+ џилитати се)- ражџилитати се.

Алтернације с: ш и з :ж настале су тако што је друrи члан љихов (ш

и ж) производ преношеља артикулације с и з на предље непце, чиме се они
једначе са предљонеnчаним сугласницима ш и ж.

99. Због једначеља по звучности, природно је што су често у случају ових

ашернаЦија заступљене и алтернације с: fшf :ж и з: fжf: ш. То значИ да ће,
на пример, у настанку са префиксом сложеног rлаrола бити овакав низ:

из+ чупати ~ исчупати -+ ишчупати

раз+ чистити ---+ расчистити---+ рашчистити

Прво се звучно з из префикса изједначило по звучности са безвучним

nредљонеnчаним ч пред к~јим: се нашла, тј. прешло у безвучно с, а затим се
асИмилацијом по месту 1ворбе претворило у предњонеnчано ш.

100. Зубни сугласници с и з испред прељонепчаних сонаната љ и њ неће

се мељати у предљонепчане ш и JIC у два сл~чаја:

а) у сложеницама када се љима завршава први део сложенице, а други

почиље сонантима љ и њ:

разљутиrи се, изљубити, изљихати се, сљуби1:и се, сљуштити

због психолошке (значељске) границе између првог и другог дела слаже­

нице, која узрокује и извесну паузу у изrовору; и

б) када се с и з налазе испред љ и њ насталих од л и н и сугласника ј

из је које је настало од старога гласајаш (k), наравно, у (и)јекавском изговору:

посљедљи (екавски йослеgњи), насљедник (ек. наслеgник),

сљеме (ек. слеме); сњежан (ек. снежан), сљежаница.

101. Алтернација н.: м настаје тако што се њен други члан (..it) добија
када у творби речи н дође nред двоуснене сугласнике б и й. Сонант н, на при­
мер, к~ји се налази у речима йрехрана, сШан, зелен, хиниши пред наставцима
за творбу -ба, -бен(и), -баћ замељује се двоусненим назалним сонантом м,
који има исто место творбе као и двоуснени суrласник б у тим наставцима:
прехрамбени, стамбени, зелембаћ, химба.
'
У примерима: сШранйуШица, јеgанйуШ, црвенйёрка, воgенбуба, ванброgскй,
који су, за разлику од наведених~ изведених речи, с л ожени ц е, психолош­
ка (значељска) граница између првог и другог дела сложенице у извесној мери
спречава промену н у м и у изговору. Зато у писаљу ово н остаје:

3. АЛТЕРНАЦИЈЕ К, Г, Х: Ч, Ж, Ш и К, Г, Х: Ц, З, С

{ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА И СИБИЛАРИЗАЦИЈА)

102. 1) Алтернације к .· ч, i ; ж и х ; ш, тј смељиваље задљонепчанИi су­

гласника к, i и х љиховим предњонепчаним заменицима (алтернантима) ч,
ж, ш, налазе се у следећим обличким и 1:ворбеним положајима:

45
 а) У вокативу једнине именица мушког рода, када се к, l и х нађу испреД
наставка -е: војниче (од војник), gруже (од gpyi), gуше (од gyx);
б) у презентским облицима rлаrола чија се инфинитивна основа завршава
на задњонепчани суrласник, када се они нађу nред -е из наставка за презентску
основу: вучем, вучеш . . . (од вући, чија је инфинитивна основа видљива из
аориста вук-о-х), сiйрижем, сiйрижеш (од сiйрићи, сiйриi-о-х), вршем, вршеш ...
(од .врћи, врх-о-х); треће липе множине тих rлаrола (у којем нема -е) rласи:
они вуку, ciйpuiy, врху;

в) у презентским облицима глаrола са инфинитивном основом на -а,

када се к, i и х нађу испред е. · вичем, вичеш ... (од викаШи), сШружем, сiйру·
жеш ... (од ciUpyiaШи), машем, машеш ... (махати); код ових глагола и у
Iрећем лицу множине презента постоје предњонепчани алтернанти: они вичу,
сШружу, машу,·

r) у компараrиву и суперлаrиву придева, када се к, i и х нађу испред

-и, -а, -е ... (од некадашњеr наставка -ји, -ја, -је ... за компаратив): јачи (од
јак ),јача,јаче; gyжu (од gyi), gужа, gуже, Шиши (Ших) итд ... са суперлативима
наравно, најјачи, најgужи; најШиши;·

д) у облицима множине именица Ol<:o и ухо . · очи - очију - очима; уши

·-- ушију - ушима;

ђ) у изведеним речима, када се задњонеnчани суrласници к, i и х нађу

пред наставцима за пюрбу; тако ће, на пример, задњонепчани суrласник
- к из речи момак у изведеници с наставком -е бити замењен предњонепча­
ним ч: момче (gевојка -- gевојче; ђак -· ђаче);·
- i из речи gpyi у изведеници с наставком -ина бити замењен предњонеnча­
ним ж.: gружина (poi - рожина);·
- х из речи ilpax у изведеници с наставком -ииа, или ·-и-(Ши) бити замењен
предњонепчаним ш.:· йрашина, одн. йрашити.

Предњонепчани алrернанти ч,ж, ш за к, i, х налазе се пред мноrим на­

ставцима за творбу речи, па је оваалrернација (задњонепчани fпредњонепчани)
заступљена у многим примерима, као што су:

зрак- зрачак, gax- gашак, бреi- брежак {дакле, испред -ак),·

мрак-- мрачан, czupa.x- сШрашан, gyi- gужан (испред -ан);
вук-- вучић, боi -- божић, gax- gашић (испред -ић);
вук- вучица, ноiа- ножица, .муха- мушица (испред -ица)

и мноrе друrе речи изведене наставцима: -ац (poi ·-- рожац), -ски (момак -
момачки), -ина (вук - вучина), -ишше (рок ·- рочишiUе), -ypga (ноiа - но­
журgа ), -и-( ти) (gyi - gужиши, йрах -- йрашиiйи).

103. 2) Алтернације к: ц, l .:·з и х .:·с, тј . смењивања задњонепчаних к, l

и х њиховим зубним заменицима (алтернантима) ц, з и с налазе се у следећим
облицима:

а) У промени именица, када се задњонепчани сугласници к, l и х нађу

пред и у наставцима за облике: руци (датив - локатив јд. од рука), нози (да­
т ив ·- локатив јд. од ноlа), ораси, орасима (номинатив мн. и дат. - инст. -
-лок. мн. од орах);·

б) у им пера rиву r ла гола чија се основа завршава на задњонепчани су­

гласник: йеци, йецuмо, йeцuiUe (од rлаrола йећи -- йекох- йеку), сШризи, сШри-

46
зимо, сШризиШе (од гл . сШрићи- сШриiох- сШриiу), врси, врсимо, врсиШе (од
гл. врћи- врхох- врху), чији је облик врШи у савременом језику обичнији;
в) у имперфекту истих тих глагола: йецијах, сйlризијах, врсијах.

104. У нашем књижевном језику позициона алтернација к, l, х · ц, з, с

ипак није заступљена у следећим случајевима:
а) Када се задњонепчани сугласници нађу у личним именима: Заlа- Заlи,
Јованка ~ Јованк:и, Лука - Луки;
б) када се задњонепчани сугласници нађу у групама зi, цк, ех, чк, ћк у
именицама: мазiа - мазiи, коцка - коцки, йасха - йасхи, мачка - мачки,
ираћка - uраћки;
в) када се задњонепчани сугласник к нађе у групи Шк, а реч је о дво­
сложним именицама: ШеШка ·- ШеШки, моШка- моШки, чеШка- чешки (ма­
да има и гаквих именица у којима је алтернација заступљена: биШка- у би­
ци ..:--- биШци +- биШкu).
r) када се задњонепчани суrласник налази сам у речима од мање слогова
(не у групи са другим сугласником), а у којима би замена зубним сугласником
довела до нејасноће у значењу: бiжа- бiжи (а не баци), сека- секи (а не сеци),
клИка - клuки (ане клйци): g6ia - g6iи (а не g6зи), лuia- лuiи (а не лuзи).

105. Ни алтернација к, 1., х : ч, ж, ш није увек заступљена, па постоје сле­

дећи случајеви изузимаља од замене задњонепчаних суrласника предњонеп­
чаним ч, ж, ш испред наставака с вокалима е и и.

а) У придевима и заменицама:
gyiu- gyiuм- gyiux- gyluмa, јаки­
јаким -јаких -јакима; Шихи - Шихим - Шихих- Шихима; неки, колики,
коликих - коликим, Шолики - iliоликим - iliоликих -·- Шоликuма;

б) у облицима именица, испред насгавка -е; војнике, слуiе, снахе,

в) у изведеним придевима, испред наставка -ин за њихову творбу од име­
ница: Анкин од Анка, Заiин од Заiа, снахин од снаха.

106. НАПОМЕНА.- Све описане алrернације производ су промена које су се

вршиле у далекој прошлости нашег језика (још у прасловенском периоду), а чији су се
ре1улта ги сачували у о б л и ц и м а и у и з в о ђ е њ у речи. Те промене биле су
асимилационоr rарактера Наиме задњонепчани суrласници л, i, х прилаrођавали су
своју артикулацију према артикулацији cyr ласника ј и према вокалима предњеr реда
(тада су то били е, и, полугласник предњеr реда ь, јат -1;, носни самоrласник ~).
преносили је напред- на тврдо непце, умекшавајући л·, i, .х, к~ји су rако дали два
низа сугласника: ч, ж, ш и ц, з, с Први ии1 'fИИе предњонепчани, йалатални суrласни·
ци, па је процес њиховоr добијања од 1<, r, .х у историји језика назван n а л а I а л и з а­
ц и ј а Други низ чине зуб ии сибиланти (пискави) з и с и зубна африката (сливени
суrласник, са пискавим састојком) ц, па је процес њиховоr добијања од л, i, .х назван
с и б и л а р и з а и и ј а.

Током времена rласовна промена пала1ализација (сибиларизација) је престала,

а и за време њеноr трајања на местима r де се данас налазе вокали е, и у наставцима
били су у неким случајевима други вокали, који нису узроковали палатализацију.
Отуда данас постоје неизмељени задњонепчани суrласници у многим примерима:
Kr11<e (лично име, rен. јд.), Мике, лuie, мухе, бухе, руке, ноiе, јуна1<иња, кнеiиња, монахи­
ња, рулица (поред ручица), ноiица (поред ножица), с11а.хица (поред с11ашица) и сл.

Задаrах.- (а) Промените по облицима именице: вој11ик, йеша1<, раgник,

gpyi, враi, }(рчаi, шuupai;· сиромах, орах, йреgах;· зagpyia, снаха, читатељl<а - и
ошачите алтернације суrласника које сте заnазили .
(б) Од именица: uешак, сиромах, gpyi, књиiа, upax, вазgух, рука, ја[fука,
об,lак, poi - наставцима за rворбу ре'fи (нпр. -и-·rи, -ан итд ..) начините друrе
речи (rлаrоле, придеве, друrе имеиице) и означите алтернације суrласника I(Oje
·запажаrе.

47
 4. АЛТЕРНАЦИЈЕ НЕНЕПЧАНИХ СА ПРЕДЊОНЕПЧАНИМ
. СУГЛАСНИЦИМА

(ЈОТОВАЊЕ)

107. При посматраљу основног облика придева брз, брза, брзо, и љеговог
компаратива бржи, бржа, брже, запажа се да је з .из основноr облика замељо.!о
суrласникомж. Први rлас је сrрујни зубни, дакле- н е н е п ч а н и- (не из­
говара се на непцима), друrи r л ас је струјни п р ед њ о н е п ч а н и суrласник
(изrовара се на предљем тврдом непцу). Тако је и у односу обл.ика: Шврg -
Шврђи (rj. ненепчано g: предљонепчано ђ), љуШ - Љ.Јlћu (ненепчано ш: пред­
љонепчано ћ), носиШи - ношен (ненепчано с: предљонепчано ш), молиШи -
.мољен (ненепчано л: предљонепчано љ), затим и у промени имеюша: iлag
- iлађу (g: ђ), .млаgосШ -· млаgошћу (Ш: ћ), и у творби речи: (чиrати --+ ј чи­
Шан - чиШање (н.: њ), йруШ - йрЈ·ће (Ш: ћ). Поређеље ненепчаних сугла­
сника у о с н о в н и м облицима са предљонепчаним к~ји се на љиховом ме­
сту јављају у о б л и ц и м а тих речи, или у и з в е де н и м речима од тих
основних, показује да у нашем кљижевном језику постоје алтернације

- ненепчаних
cyr ласника: зсgШлн
·-са

-- предљонепчаним
cyr ласницима жшђћљњ

108. У истим тим облицима или пред истим наставницима за творбу речи

- уснени ненепчани
cyr ласници: б il м в
- алтернираће са
--- групама: бљ йљ мљ вљ

па ће, на пример, бити: љубити ·- љуб.љен, куйиrи -- куйљен, ломити- ло­

.мљен, славити -слављен; груб·-- rруб.љи, rлуй ·-- rлуйљи, сув- сувљи.

109. У српскоме кљижевном језику предљонепчани а.лтернанти не­

непчаних сугласника јављају се у следе:lшм случајевима.
а) У облицима
- l) компаратива придева: - 2) презента rлаrола:

з.:ж брз- бржи з:ж везаши -· веже м

с; ш- висок- виши с; ш йисаШи -- йишем
g:ђ Шврg- Шврђи g .: ђ iлоgаШи - i~10ђем
ш; ћ љуШ ·- љући ш: ћ .меШаШи - мећем
л; .љ бео (белоi) - бе.,ьи л.:љ млейlи - .мељем
н; њ црн-- црњи н:·њ jжeiitu/* -жањем

б;бљ iруб -- iрубљи б:б.љ зобайlи- зоб.љем

й:йљ Шуй- Шуйљи й: йљ кайаШи -- кай.ље.м
в : вљ сув - сувљи; м : мљ храмайlи ·- .храмље.м

- 3) трпноr придева rлаrола:

роgиШи -- рођен; млайlийlи - .млаћен; волейlи -- вољен; хранийlи -
- .храњен; славиШи - слављен; мазийiи - мажен;· носиШи - ношен;

* ОД Старог ЖО\'Т'Н (zt(ti - ze"ti), Ж~Hii\\, Ж~Н!ЕШН, Ж~Н!Е'Т'Ъ- Ж~HIEIIIЪ, Ж~Н!Е'Т'f, Ж~Нii\\'Т'Ъ

48
 4) .имперфекта глагола:

ipaguШu -- tрађах; млашиши -- млаћах; йазиШи йажах; носиши

- ношах;· йалиши- йаља.х; славиШи- слављах;

5) инструменrала једнине именица женскоr рода на суrласник:

iлag -- tлађу; смрШ- смрћу; со (соли)- сољу; зелён - зелёњу;

зоб - зобљу; кай - кайљу; крв - крвљу.

б) У rворби речи

- ненепчани сугласник из основне речи пред мноrим наставцима за твор­

бу речи замељен је предњонепчаним суrласником, на пример, у творби име­

ница: йруШ - йруће, корен- кореље, tрм - lрмље, (певати-~) йеван- йевање;
придева: ioвego -- iовеђи, йиле (йилеШа) - йилећи, блеg - блеђан; rлаrола:
изiраg-и-ти - изiрађ-ива-rи, исхран-и-rи -- исхрањ-ива-ти, йониз~и-ти -
йониж-ава-ти, йреШйлаШ-и-ти- йреШйлаћ-ива-ти.

110. НАПОМЕНА. - Алтернације ненепчаних сугласника са предњонепчаним

производ су и некадашњих асимилационих промена ар'IИЈсулаци;је ненепчаних
суrласника у вези са палаталним меким сонанrом ј. Наиме, у разним ранијим перио­
дима развиtка нашег језика, зубни сугласници з, с, g и Ш испред сонанrа ј преносиЛи
су своју арrикулацијусазуба на rврдо непце,шхоје rлавни елеменатизrовора и сонанrа
ј (в. т . 69 в, 74), при чему је добијено од сј-ш, од зј-ж од gj-'t), од Шј-ћ; алвео­
ларни л и н са ј давми су љ и њ и уснени 5, й, м и iJ дали су гласовне rрупе бљ, йљ, мљ и
вљ. Та промена назива се јоШовање .
У току ис·rорије српскохрваrскоr језика било је у различитим временима неко­
лико јотовања. НајСiарије је оно које је схворило алtернације у облицима п р о м е н е
(везаши -- вежем, роgиШи - рођен) и у многим и з в ед е н и м речима (ipaguШu -
iрађа). Млађе је, или ново,јотован.е у мноrим изведеним речима, као шrо су именице
изведене насrавком -је, када се јотују (преrварају у предњонепчане суrласнике) g,
Ш, н и л (iрожђе од rpoзg-je) йруће од пруШ~је; iрање од гран-је, зеље од зел~је), док се
з и с не мењају пред ј (брезје од брез~је, класје од клас-је), или придеви изведени са -ји:
iовеђи (од rовеg-ји), йилећи (Qд пилеш~ји),јесењи (од јесен-ји), бивољи (од бивол~ји), док
з и ј са истим насrавком -ји octajy неизмељени: козји (од коз-ји), йасји (од пас-ји).
Најмлађе је rзв . јекавско јоrовање, промена ненепчаних суrласника испред је наста­
лог од сгарог кратког - гласа јаШ-t.. У српскоме књижевном језику ијекавскоr
изrовора по овом- јотовању мt:њсiју се само сонанти л и н.: љeilio (за екав. лейlо),
љейойlа (за екав. лейойlа), њеiовайlи (за екав. неlовайlи), њежан (за екав . нежан),
док сугласници остају неизмељени: gјевојка, виgјейlи, йljepaйlu, сјекира, изјесйlи.

111. Исто гако, у књижевном српскоме ијекавскоr изговора не joryjy

се уснени суrласинци испред је од ctapor краrкоr jara:
бјежаШи, йјеваши, йјесма, мјера, вјера .
112. У књижевном језику се не јотују ни завршни ненепчани сугласници префикса
који се при слаrању речи нађу испред предњонепчаноr сонан'Iа ј:
разјеgиниШи (од раз-јединиrи), сјеgиниШи (од с-јединиrи), наgјачаШи (од наg~ја­
ча:rи), каШјон (у физици), конјуiација, објавиШи, објеgиниШи.
Томе доприноси психолошка (значењска) rраница међу деловима речи, која доприноси
и стварању извесне паузе у изrовору између делова х их речи, или сtрано порекло речи
(ин;јекција, конјуrација) .

113. Група сШ у глаголима йусшиши,- крсшиши, сйусШиШи, rосшиши, у

оним: облицима где се у rлаrолима poguШu (рођен), млаШийiи (млаћен), йла­
ШиШи (йлаћен .. .) налазе јоrовани алrернанrи ђ и ћ (имперфекат, трпни придев,
изведени rлаголи), алrернира или са шйi, или са шћ; йусШиШи - йушШен --
йушШа.х -- йушШаШи, одн. iосШиШи - iошћен - iошћах уiосШиШи - уiошћен 1
- уiошћаваши. У неким случајевима налази се и дв~јако (дублетно): крсШиШи
- кршШен 1
кршћен -(али само:) кршћах __;_ кршШаваШи 1кршћаваШи; уврсШ-
f
иШи - увршшен увршћен -- увршШаваши Ј увршћаваши.

49
 Јадагак. --(а) Од основних придева: љуШ, gpai, б..teg, Ших, јак, бео (бела, бело),
висок, низак, iорак, бесан -·начинИте оБлике комnара-rива и означи-rе алтерна­
ције суrласника к~је запажаrе.
(5) Означите ал·rернације сугласника које видите у паровима:
1) nисаrи - пишем; реза-rи - режем; слетати -· слећем;
2) дуБок - дуБљи; туп - тупљи; жив - живљи;
.3) дим ~ ДliМЉнв; црв - црвљив; риБа - риБљи;
4) крв - крвљу; љубав - љуБављу;
5) rлад - rлађу; смрт- смрћу;
6) снијег - сњежан: лијеп -љеnота.

Б. АЛТЕРНАЦИЈЕ САМОГЛАСНИКА

114. У нашем језику има више самогласничких алтернација, а како су

оне резултат некадашњих гласовних процеса, асимилационих или процеса у
самим в о к а л и м а, па у једном случају и у с о н а н т у л (мислилац --
мислиоца), те алrернације се Деле по гласовним процесима који су их проуз­
роковали, а посматрамо их у облицима (морфологији) и творби речи, дакле­
као морфофонолошки битне састојке речи .

1. ПРОМЕНА О У Е И УМЕКШАНОСТ СУГЛАСНИКА

115. Посматрањем облика промене речи које припадају истој врсти, на

пример, номинативаједнине именица село и йоље, или инструменталаједнине
именица gpyio.м и йрuјаШеље.м, раgнuком и млаguћем, или облика множ:ине
именица t.pag и йањ - ipagoвu и йањевu, уочава се да у њиховим наставцима
за облике алтернирају о и е. У првом случају, те именице разликују се у но­
минативу једнине (·о: -е) и у инструменталу једнине (-ом: -ем), у другом у
инструмснталу једнине (-о.м: -ем), у трећем- у инфиксу (уметку) -ов-: -ев-.
Поређење и само по два облика показује алтернацију вокала задњп реда о са
вокалом предњеr реда е. Ова садашња алrернација (о: е) nроизвод је не:ка­
дашње асимилације (једначења) вокала задњег реда (тврдоr) о према артику­
лацији меких суrласника (палаталних) када се налазио иза њих. Бокал о је
тада прелазио у свој парњак предњег реда е, који се артикулисао издизањем
језика према nредљем непцу, где се арт:Икулишу сви предњонепчани сугласници
(ј, Љ, Њ, ћ, /ј, Ч, Ж, Ш).
116. Пошто се основа речи могла завршавати ненепчаним (тврдим) или
предњонепчаним (некада меким) сугласницима, добијени су низови облика
са о - када је наставак, тј. о из њега, био иза тврдих ненепчаних суrласника,
и низови облика са е -- када је наставак био иза предњонепчаних (меких) су­
гласника. Заrо, на пример, инструментал једнине именица м:ушког рода има
облике са -ом и -е.м: браШо.м - млаgиће.м, војником - мачем, gpyioм ·-· йањем;
или облици множине именица мушког рода облике са -ов- и -ев-: ipagoвu
·- крајеви, вукови - мuшеви, часовu ·- .маљеви; вокатив именица "сенског
рода на -а облике са -о и -е: жено - презимена на -ић изведе­
gpyiapuu,e;
на од присвqјног придева - облика са -ов и -ев: Милановић - Ковачевић.
117. Осим предњонепчаних сугласника, који су некада сви били умекша­
ни, некада су меки сугласници били и сонант р у неким случајевима, зубна
африката ц, као и суrласничке групе шш ижg. Зато се и иза њихјавља -е: море,
морем, йисаре.м, лице, лице.м, йuсцем, бојишШем. У току развиiка нашег језика,
међутим, р, ц, исто као и ч, ж, ш, џ и групе шш и жg, очврсли су, па су у са­
временом језику у упоrреби и облици са о иза њих: .млuиаров и млинарев, ме­
сецом и месеце.м, йаgежо.м, ковачом и коваче.м, йрuшШом, вожgом.

50
 Посебно ће у .књижевном језику бити прихваћени облици са -ом када је
у претходном слогу самогласник е. Тада је: Бечо.м, йаgежом, луйежом.

118. Меки су у нашем језику остали само сугласници Ь, h, љ, њ и ј, иза

којих се у наведеним обЛицима увек налази е (Ђорђем, млаguћем, 1<раљем, йа­
њем, крајем итд ..), уколико у непосредно претходном слогу није е, када може
доћи до дисимилације (ра~једначавања), тј. до замене вокалом о.: 1<ејом, ке­
љом, Сењом, посебно кад су то речи са мање од три слога.

2. ПРЕВОЈ ВОКАЛА

119. Речи ilлeciliu (ilлеше.м, йлеШох .... ..) и ilлoili, Шehu (шекох . . .) и шок
значењски су сродне речи. Оне су сродне, очигледно, и по саставу: йлеiй- из
облика аориста глагола йлесiйи и именица йлоiй имају исте све фонеме (гласо­
ве) и у истом распореду, а разликују се само у томе што прва између л и Ш
има е, док друга има о. Исто тако је и са речима Шеко.х (Шећи) и Шок чије се
основе Шек- и Шок- разликују у вокалском састојку - е :о . Оваква вокалска
алтернација производ је врло давних промена у самим самогласницима, које
су настајале, вероватно, услед акценатских промена и промене кван"Титета
(дужине изговора) самогласника. У науци о језику ова промена се назива п р е­
в о ј во кала. Алтернацију може чини'ТИ и више од два во кала, нпр.: е;· о.: и
(плетох : плот : преплитати) . Може је чинити и с а м о г л а с н и к и такозвани
н у л т и алтернаю (е>), на пример, према облику презента берем, са е у корену
(бер-) стоји облик инфинитива браШи, у којем између суг.ласника корена (бра-)
нема никаквог самоrласника . То значи да је алтернација е .:е> (бер-.:· бе>р-).
120. Самогласничке алтернације најчешhе су у промени глагола, односно
у творби речи к~ја је везана за глаголе. Уз наведене, такви су примери

- алтернације 0 :е
праШи .: п~рё.м, (пра-: пер-)

- алтернац.ије .0 : о
звiiши .: зовём (зва-: зов-)

- алтернације о :а
хром .' .xpfwaшu (хром:: храм-), р()gиши: рађаши (род-: рађ-)

-- алтернац_ије а: и
маћu .: МНЦОiйU (маК-ОХ: МИЦ-аТИ) ИIД.
121. У неким случајевима превој вокала огледа се само у промени кван­
титета (дужине): лећи (лег-ох): леiаШи, зайеваШи: зайеваШи, itзмислиШи: из­
мuшљаШu, са алтернацијама е: е, е: е, и.: u.
НАПОМЕНА. - Историја језика даЈе нам податак да је на месту данашњеr 0
(нулrоr) ашернанrа, ~ј . између суrласника у корену речи некада био п о л у г л ас и и к
(тј. йра-rи - йьра-ти; зва-ти - зьва-т·и итд.). Полуrласници су у давној прошлости
нашег језика били врло кратки (краћи од кратких) самоrласници, нарочите напреrнуrе
артикулације Било их је два: један који се у стар<)словенскомјезику бележио словом
~ (дебеf!о јер), и друrи који се бележио словом ь (танко јер). У току развитка нашег
језика они су се изједначили, и то тако што су се у једним дијалектима свели на ь, а у
другима на ь . Као такви (или ь, или ь), полуr ласнiщи ·су се у једним положајима у речи
губили, а у другима су давали пуке самоrласнике а и е (вокалиювали се) . Тако, на
пример, у новоштокавским дијалекrима који су у основи књижевн:оr језика полуrласнu
у јаком положају дао је а, док се у слабом rубио; Шlс-<-- йьсь, gан-<-- gьнь, iieiiiaк-<-­
IieliiЬ!iЬ и сл. У кајкавском дијале:кту полуrласник се вокализовао као е, па наведе~~
штокавске именице r ласе: йес, !Jfll, йеШек. , 1 1'5-~;: .... -.
//
4" "'
~· i
~\
4;

--~-\
 З. НЕПОСТОЈАНО А

122. Промена облика именице лдвац: ловца, л6вцу, л6вцем, л6вцу, у јед­
нини и: лдвци, лoвiiцii, л6вцима, у множини - показује да се самогласник а
к~ји се налази у основном облику (номинативу једнине) губи у већини облика,
те да се осим у номинативу једнине појављује још у генитиву множине (ло­
вацii), у положају између сугласника основе. Дакле, при поређељу облика
лдвац, ловаца са свим осталим облицима (ловац: ловц-а, -у, -ем -и, -има) 1
заnажа се алтернација коју приказујемо као а :· еЈ. Као у описан ој именици, ово
а, које се у граматици назива н е n о с т о ј а н и м а, појављује се

а) у облицима номинатива једнине и гениrива множине и многих других

именица '1. р.:

1
ЛОI!ац -- лонаца (лонц-а, у, -ем лонц-и, -има), врабац ·-врабаца(: врайц-а . ..
(врайц-и, -има), йисац - йисаца (.: йисц-а -у . ./ йисц-и, -има), йас -
- йаса (:' йс-а, -у, -ом 1 йс-и, -и-ма), завршешак- завршешака (:заврше­
Шк-а . .. 1завршец-и, -има од завршеШц-и, -има);

б) у генитиву мн. именица ср. и ж. р. са основом коју чине многе групе

cyr ласника:
сеgло - сеgала, койље - койаља, jegpo -.jegapa;
Шачка - Шачака, gевојка - gевојака, биШка - биШака;
в) у номинативу једнине м. р. неодређеног вида придева:
gобар ( goбpu, gобра, gобро . ), iорак( iopкu, iорка, iорко), јаgан (:јадна,
јадну, јадним 1 јадни, јадна, јадно ... );
г) у разним глаголским облицима, на пример:
рекао (:рекла, рекло 1рекли, рекле, рекла), ciiiuiao (: ciiiuiлa, сШиiло),
јесам (:јесмо);

д) у творби речи, нпр., код сложених са префиксом глагола:

изаШкаШи (: исШаћи од из-таћи), изаiнаШи (: изiониШи), изаслаши (: из'Ае­
ШеШи), разазнаши (: разјуриШи) и сл .

- у којима се види да један префикс из- даје једном иза-, када се додаје гла­
голима који почињу групом сугласника (из- + Шкати), а други пут остаје без
тога а, када је пред глаголом који почиње једним сугласником (из- iонити); +
ђ) у неким предлозима уз поједине облике:

са Сунце.м, са женом, са зимскоi оgмора; ка кайији, ка ipagy; низа сШра­

ну, у.за зиg, кроза зиg, са мном

- у којима се непост~јано а јавља у предлогу који стоји уз именску реч к~ја

почиње било групом сугласника (са мном), било каквим сrрујним сугласни­
ком (са сунцем, саженом, кроза зиg), или неким другим (ка н:ући, 1ш ipagy)
који је једнак са сугласником у предлогу, или сличан њему .

Алrернација а :0: наравно, уочава се када се са наведеним предлозима

упореде исти предлози без непостојан ог а у примерима:

с gpyioм, с браШом, с Шобом, с расйусШа; к лекару, к небу, к овцама;·

низ йоШок, уз gрво, кроз ipag.
123. У нашем књижевном језику, осим обавезне употребе непостојаног а
у предлогу са када он ст~ји с инсrрументалом јд. личне заменице ја- са мном
и у случајевима када се тај предлог употребљава уз именску реч која почиње
сличним суrласником: са женом, са зuga, односно уз именску реч која почиље

52
истим тим сугласником: са сунцем, са сином, односно када се предлог к (ка)
налази испред ~менских речи са к: ка кући, ка клавиру предлози са непос'!оја­
ним а и без њеrа сразмерно слободно се употребљавају. Јавља се, дакле, на­
поредна употреба:
с Шобом Ј са Шобом, с браШом Ј са браШом, с овцама 1 са овцама, к
ливаgи 1 ка ливаgи, кроз зиg Ј кроза зиg, уз зиg Ј уза зиg, с исШином Ј
1 Са исШuНОМ.

НАПОМЕНА.- АлrернаЩ!ја а :0 такође је производ некадашњих фонетских

промена у нашем језику . Наиме, неnосrојано а постало је вокализацијом некадашњеr
полугласника (ъ) у јаком положају . Тако је данашњи облик именице ловац у давној
прошлости гласио ловьць . Завршни полуrласник, ц.ашавши се у опюреном слогу
(у слабом положају), губио се, а онај први се нашао у заiВореном слогу (у
јаком положају) и прегворио у вокал а: ловац (ловац.,._ ловьц .,._ ловьць).. У зави­
сним падежима: ловьца, ловьцу .. ., нашавши се на крају слога (у слабом nоложају)
полуг ласник се губио, па ти облици сада г ла се: ловца, ловцу ... У генитиву множине
полуrласник се такође налазио у јаком положају јер је сrари облик тоrа падежа гласио
ловьць, што је дало ловац у време вокализације полугласника (XIII-XIV век), да би
rек касније тај облик добио нови наставак rени·тива множине -а.

Задатак. - (а) Ових неколико именица завршавају се сличним завршет­

ком (-ак и -ак): nочетак, оспiтак, ј:унак, леrак, додатак, rодишњiiк, рйбњiiк,
шестак. Промените их по шщежима и одредите к~је од њих садрже неnосrо­
јано а, а које не.
(б) Предлоге с( а), низ( а), уз( а), кроз( а) упоrре5иrе у реченици са одго­
варајућим nадежним обликом именица: огац, мајка, брат, сестра, син, жена,
зет, друг, Милан, Славко; обала, бреr, зид. Опишиге облике са којима се пред­
лози јављају

4. ПРОМЕНА СОНАНТА Л У БОКАЛ О

124. У промени речи као што су именице geo, ileileo, драо, чији су други
облици gела, gелу, gелом - gелови, geлoвii, gеловима, или придеви весео (ве­
селбi, веселом ..... , весела, весело), цео ~целбi, целом ... ), или rлаrолски при­
деви радни чuШао (чйШала, чuШало ... ,), йuсао (йuсала, йuсало .. .) п~јављује
се сонан'I л к~јеrа нема у основном облику '!ИХ речи, у номина'Iиву једнине м~
р., где се уместо тога сонанrа налази вокал о. Реч је о алтернацији л: о, која
је настала у прошлости нашег језика rласовном (фонетском)променом сонан­
та л у вокал о . Наиме, пред крај XIV века у новоштокавским говорима
српскога језика сонант л који се налазио на крају слога мењао се у самоглас­
ник 0.

Резултати промене л у о на крају слога сачувани су у облицима и у твор­

би речи савременог нашег језика.
Самоrласник о ће увек бити уместо л на крају слога ·-
а) у облику јд . м. р. радног глаголског придева:
чиШао, йевао, йисао, леiао, йекао;·

б) у именицама које су изведене од радног глаrолскоr придева настав­

ком -ница:

чиШаоница, учиоиица, раgионица, .

в) у облицима именица изведених суфиксом -ац од радног глагол ског
придева (осим у номин. једнине и у тен. множине):

чишаоца, чиШаоцу (:читалац), мислиоца, мислиоцу (:мислилац),

жеШеоца, жеШеоцу, жеШеоцем - жеШеоци, жеШеоцuма (: же'!елац);

.53
 r) у речима изведеним наставком -ба:
gеоба (:делити), сеоба (: селюи).
125. С обзиром на то да је фонетска промена л у о сразмерно кратко
трајала, у нашем књижевном језику има много речи у којима се сонант л на­
лази на крају слога а није замењен вокалом о.

а) Тако ће и међу именицама изведеним наставком -ац од радноr rла­

rолског придева у свима онима које имају ду r и в о к а л у слогу исnред
наставка, тј. испред л са краја слога, ro л остати:
зналац- зналца (знал-ца), йрелац- йрелца {nрел-ца),
йоiорелац - йоiорелца (поrорел-ца), неваљалац ·- неваљалца
(веваљал-ца); ·
б) затим ће ту бити речи домаћеr порекла а разноликоr акцента, и дyror
али и кратког, које су nод утицајем наведених узеле облике са непроме­
љеним л:

сШОЛНU, -ii, -6, сUЛНU, -й, -ii, молба, :Жалба, мдлбенu, жалбенu, ШКОЛ­
СКЙ, -ii, -о;

в) домаће речи као што су:

бијел (: екавски бео), цијел, разgјел, йреgјел, жgрал, вал;
r) одомаћене речи страноr порекла као што су:
ieнepiiл, мдршiiл, бдкiiл, кд.нdл, конзул, журнdл, ФУgбал, дйd.л, меШiiл.
126. Осим тога, у нашем књижевном језику постоји више двојаких об­
лика (дублеrа), на пример: сб и еол, во и вол, сшо и сШол, соко и сокол, Шойао
и шойал, који се подједнако употребљавају, чинеЈш морфофонолошке дублете
у књижевном језику .

НАПОМЕНА.- Историја језика тумачи промену л на крају слоrа у о као фо­

нетски (rласовни) процес вокализације (претвараља сонанта у самоrласник); која је
nоследица rубљења полуrласника (ь) у слабом положају: gаль--?- gao, йраШильца ___,.
___,. йраШилца -~ йраШиоца . После rубљења nолуrласника, наиме, сонанr л (који као и сви
сонанrи има ар·rикулационе сличности са самоrласницима) дужио се и још више при­
ближио вокалима, 1ј. вокалу о .

Задаrак. - (а) Промените по падежима именице: читалац, мислилац,

носилац, бранилац . Који се rлас у неким од rих облика п~јављУ,је уместо rласа л?
У којим облицима се л замењује другим r ласом, а у којима остаје непромењено?
(б) Да ли се л мења (замењује другим неким rласом) у различИЈим обли­
цима именица: сШрелац, йрелац, йоiорелт,, невдљалац'l
(в) НаведИ1е још неке именице у којима се сонанr л на крају слоrа не
мења .
(r) Наnишите облике радноr rлаrолскоr nредива rлаrола: iiipecШu, go·
ћи, чишаши, раgиШи у мушком, женском и средњем роду једнине. Обележиrе
rласовну алrернацију коју заnажате.

7. АСИМИЛАЦИЈА И ДИСИМИЛАЦИЈА ГЛАСОВА

127. Говорећи о алтернацијама гласова, рекли смо да су многе од њих

настале у прошлости, као nроизвод промена rласова у непосредном додиру
(в . т. 93 и даље). Те промене проузроковане су прилагођаваљем изговора
(артикулације) једног rласа према другом или rубљењем сувишних састојака

54
артикулације (в . т. 130--131) када се два иста или слична гласа нађу у непосред­
ној близини . Прва гласовна појава, како смо рекли, уједначавање је, делимИ'Чно
или потпуно, артикулације гласова различитих по неком од њених елемената,
па тиме и и~једначавање гласова, и у науци о језику назива се а с и м и л а­
ц и ј а (ј ед н а ч е њ е). Друга тласовна појава је промена гласова из тежње
да се избегне нагомилаваље више истих или сродних тласова у непосредној
близини, и у науци се назива дисимилација (разједиачавање) .
Дисимилационе промене с у г л а с н и к а огледају се у губљењу сутласника
и упрошћаваЊу сугласничких група, при чему им могу претходити и асимила­
ционе промене сугласника које су описане као једначења сугласни:ка (в. т.
95-99)

1. АСИМИЛАЦИЈА САМОГЛАСНИКА

128. У нашем књижевном језику употребљавају се, као једнако правилни,

на пример, два низа облика речи као што су:
а) низ: коiа Шв{па коме Швбме моiа моме gвoia и
б) низ: којеiа Швојеiа Ј<Ојему Швојему мојеiа мојему gвojeia итд.
У гим облицима вокалу о који се налази у првом низу (а) одговара скуп оје
из другог нюа (б) . С обзиром на то да су то грамаrички исти облици, треба
објаснити у каквом односу стоје кдiа и кдјеtа, Швоiа и Швдјеiа. Кажемо да је
облик кдiа, Швоiа, тј. онај са о, добијен тако што су облици l<'дjeia, "швдјеiа,
из којих је испао сонанr ј, дали облике иоеiа, Швоеiа. У њима се изтовор
самог.iшсника е прилагодио изговору претходног самогласника о, дајући о, па·
су добијени облици кооiа, Швооiа , . . Извршено је једначење самоrласника е
према самоrласнику о, потпуном nроменом е у о, потпуном асимилацијом.

129. После тога извршио се процес с а ж и м а њ а двоструког самогла­

сника у један: кооz:а, Швооiа ... дало је кдiа, Швбiа.. Тако су добијени и сви
остали облици навещни у низу (а)..· кд.ме, Швоме, моме, gв6ia и мноти друrи у
језику.
У описаним случајевима rласовној појави сажимања претходио је про­
цес асимилац1~је (једначења) . Самог сажимања, међутим, има и у друrим слу­
чајевима независно од асимилације, када се два иста самоrласника нађу у
непосредном додиру у речи . Тако су, после прелажења л на крају слога у о од
сокол, сШол, еол, вол добијени облици тих речи соко, сШо, со, во (од со:коо, стоо,
соо, воо).
У књижевном језику сажимање два иста самотласника у речи неће се
вршити у оним сложеним речима у к~јима се први део сложенице завршава
вокалом о и други њен део почиње њиме: нароgноослобдgилачкй, црндока, йo­
Ogмahu, йoogpagUйlu, йодсШајаШи, иоочим, као и у позајмљеницама из стра­
них језика: зооло'iија, зоолошки, реексйорШ, йрееiзисШенција.

2. ДИСИМИЛАЦИЈА САМОГЛАСНИКА

130. У тежњи да се избегне нагомилаваље више истих самогласника, на­

стаје и разједначавање самог ласника. Ово ра~једначавање, на пример, даје у
rраматички истим облицима инструменrала једнине именица м . р. два настав­
ка: -ом и -ем иза предњонепчаних суrласника, где бисмо очекивали само један
(-ем):

55
 а) Гочем, Милошем, крајем, ножем и
б) Бечом, Тиквешом, кејом, јежом.

У низу (б) због присуства вокала е у непосредно претходном слогу, у процесу

разједначаваља, употребљен је наставак -ом, док је тај наставак у низу (а)
остао -ем. Исто се догађа и у расподели покретних самоrласника:

моме (са е у завршетку), а моје.му (са у у завршетку)

Швоме (са е у завршетку) а Швоје.му (са у у завршетку)
лейоме (са е у завршетку), а Шуђему (са у у завршетку)

- зато што се у првим облицима, у слоrу испред покретноr вокала, налази

о, а у друrим облицима на томе је месту ·- вокал е. Исто се оrледа у распо­
дели множинскоr уметка (инфикса) -ов-ј-ев-, када се иза меких предљонепча-·
них суrласника налази -ев- .· крајеви, сШројевu, сйојевu, бојевu, да би се појавили
облици са -ов-: кејовu, сйрејови - јер се у непосредно претходном слоrу на­
лази вокал е.

3. ДИСИМИЛАЦИЈА И ГУБЉЕЉЕ СУГЛАСНИКА

131. Дисимилација (разједначаваље) сугласника је фонетска промена на­

стала из тежље да се избегне нагомилаваље истих или сличних сугласника у
непосредном додиру. Када у промени речи, на пример, експлозивни зубни
суrласник Ш дође уз зубне сливене сугласнике ц, ч, чија прва фаза артикулације
(док се не заврши струјаљем) има и експлозивни део, дакле, као и артику­
лација сугласника Ш, он ће се изгубити као сувишак експлозивног елемента .
Тако ће облици промене именице оШац гласити:

оШац < i - - - - - - - - - - - - "о-т-а-Шс"

оца +---- оrца ~--- "о-т-Шс-а"
оцу +---- оrцу + - - - - "о-т-Шс-у"
оче +----- отче ..;----- ,,о-т-Шш-е"

Исто се догађа и у творби речи, на пример, када два иста суrласника дођу
у непосредни додир:

безубни +--- беззубни +------ без-+зубни

Маљи део упрошћавања сугласничких група (жалосна, жалосно од жа­

лосШна, жалосШно. м . р . жалосШан, где група -сШн- даје групу -ен) проузроко­
ван је тежљом да се олакша изговор, што се, уосталом, налази и у основи ди­
симилације суrласника.

132. Губљеље сугласника, засновано на дисимилацији (којој може прет­

ходити и асимилација), доводи до упрошћавања сугласничких група и има од­
ређена правила у књижевном језику.
1) Један удвојени сугласник, или два сугласника од којих је први по реду
добијен једначељем, па је исти као други своде се на један (један се губи) и
тако се изговарају и пишу:

беззакоње --?- безакоље

оggелнти --?- оgелити

изситнити ·-+ ИСИТНИТИ

пешgесет -- --?- пеgесет

56
 русски ------+ руски

безжични -------+ бежични

изшарати -----·-~ ишарати.

Уколико се код удвојених истих суrласника (без-закоње) ради о rубљењу

сувишног истог елемента, што иде у дисимилационе процесе, утолико се при

додиру различитих по звучности или по месту творб,е гласова ради прво о

асимилацији (из-шарати) -+ ис-шарати ·-+ иш-шарати), а онда о губљењу јед­
ног од њих (и-шарати).

Од с т у п а њ е од овог правила дозвољено је у два случаја:

а) У суперлативу придева који почиљу сугласником ј, када се пише удво­

јено ј (јер се суперлативна речца нај- њиме завршава):

најјачи, најјаснији, најјаднији, најјевтинији;

б) у сложеницама, када треба сачувати значење речи које их чине:

поggијалекат, преggржавни (период), наggијалекатски.

133. 2) Праскави зубни сугласници g и ш када се нађу испред африката

(сливених) сугласника ц, ч, ђ, ћ и џ, чији изговор садржи и зубне артикула­
.ционе састојке, rубе се, па се тако добијају облици:

почеци, почецима ( +- почетци, почетцима :почетак)

инаџија ( +- инаg-џија -('-- инайi + -џија)

писаћу ( +- писат + ћу).

134. Одступаља од овог правила допуштају се у следећим случајевима:
а) код власrиrих имена и њихових придева: Каgчић, Каgчићев (за разлику
од имена Качић);
б) у именима места: Забрgац - Забрgца -- Забрgцу;
в) у речима сложеним са префиксом који се завршава сугласником g
1
(односно, после једначења по звучности, њеrовим звучним алтернаН1ом т):
наgџилишати, ошцейиШи, йоШцениШи, йоШчинити, отћушнути;
. г) у облицима футура Ј-ог, кад није дошло до стварања сложене речи:
йисаш ћу, ка.зат ћу, чишаш ћу.

135. 3) fiраскави зубни сугласници губе се и у положају испред групе шйl.

Тако, поред облика йоgшШайати се у језику се налази и облик йошШайати се.
Осим тога, ови се сугласници rубе и из група у којима се испред њих на­
лазе фрикативни сугласници з, с,ж и ш а иза њих суrласници б, к, л, љ, м, н
и њ. У промени облика и у творби

- према речима: (преко) -- ст~је облици 1речи:

листак (листка, лисШку ... ) лuска, лuску ...
радостан (радосшна, радосшно) раgосна, раgосно

позориште (позоришт-ни) йо.зоришни

расти (раст-ла, раст-ло) расла, расло

болесш (болесШ-.љив) болешљив.

136. Одступаља од ове промене заступљена су у неким нашим речима:

йойустљив, йройусШљив; код придева изведених од страних речи нашим на­
ставком -ни: азбестни, йроШесшни; код именица изведених нашим наставком
-к:иња . 'iимна.зисйlк:иња, аншифашисйlк:uња, gенйluсйlк:иња.

57
 137. 4) Зубни сугласник с у положају иза африката губи се у изговору и
писању придева и прилога изведених наставком -ски:

.млаgићки је добијено од младић- + -ски

височки је добијено -бд височ- + -ски (ово од именице Високо).
Одсгупа се од овог правила при додавању наставка -сйiво у творби име­
ница: йокућсШво, моiућсШво, йреимућсШво.

138. 5) Сугласник с из творбених наставака -ски и -сШво губи се и у по-

ложају иза сугласника ш и ж, па је тако:

луйешки добијено од луйешски (а ово од лупеж- + -ски)

луйешШво добијено од луйешсШво (а ово од лупеж- + -ство).
139. 6) Сугласник с из творбеноr наставка -сшво губи се у положају иза
африка те ч, а Ч се упрошћава rубљењем праска вог дела артикулације, при чему
даје фрикативни (сrрујни) сугласник ш:

gевојашйiво је добијено од gевојачШво, а ово од дев~јач- + -сшво

јунашшво је добијено од јуначШво, а овр од јуна ч- + -сШво.
Задатак. - (а) Посмю:рајте разне облике именица: изузетак, iipegaк·,
метак, осШаШак, iiрийовеШка, gобиШак- и уrврдиrе у к~јим се облицима уместо,
к из основног облика јавља суrласник ~~-- Опиши·rе артикулацију суrласника ц.
Шта се дешава са суrласником ш?
(б) Како гласе облици женскоr и средњеr родаједнине придева: корисшан,
болестан, cвeciiia1l, раgосШан, жалосщан? Коју фонетску промену cre уочили'?
Можете ли извесrи правило из уочене појаве? ·-
(в) Зашто пишемо: азбесшни, йроШесШни, сШуgенШкиња, браШсШво, со­
лисШкиња, суgсШво, оШцейиШи, iiogcШaћu, йоiuцениШи, оШћушнуШи, йреgШурски,
йосiйgийломски, ciiiygemucкu'1

8. ПОКРЕТНИ САМОГЛАСНИЦИ

140. У књижевном језику потпуно су равноправни двојаки облици при­

лога Шаg и Шаgа, придева goбpoi и goбpoia па и rројаки: gобром -- gоброме -
gобро.му, у којима се re речи, или њихови облици, завршавају различито: без
вокала или са вокалима а, е и у. Присуство ових вокала у наведеним облицима
обавезно, њихово nрисуство или одсуство не мења ништа у значењу и
грамi." '11':!КИМ категоријама речи. Зато што се у употреби некад јављају а некад
не, .У , 1Јамаrици се називају п о к р е т н и м в о к а л и м а. У књижевном је­
зику то су а, е и у .
Јављају се у прилозима (cag- caga, каg - каgа), у облицима придева
(.11\YйiOi- .lf\Yйioia; жуШо.м- жуШо.ме- жуШому), заменица (Швоi- Швоiа;
Швом - Швоме - Швому;· коi- коiа; ком - коме - ко.му; којеi - којеiа; н.оје.м
-- којему), бројева (jegнoi - jegнoia; јеgiюм - јеgноме) .

.58
 9. СУГЛАСНИК ј У КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ

141. Сугласник (сонант) ј меки је предњонепчани глас, по артикулацији

врло близак самогласнику и (в . т. 69 в) . Из љегових артикулационих особина
произлази више последица у изrовору и писању п~јединих речи и љихових
облика у нашем књиже-вном језику.
а) Пошто се изговор суrласника ј већ садржи у изговору меких (пала­
талних) сугласника ђ, ћ, љ и њ, суrласник ј се иза њих не може изговарати,
па ни писати. Зато, на пример, облик инструментала једнине именица ж. р.
на суr.пасник има два наставка , тј. он је

-- са наставком :iY и са наставком -у

сшварју, речју и чађу, ноћу

(од ствар~ју, реч-~ју) (од чађ~ју, ноћ-ју):

или облик придева изведених суфиксом -ји има два облика:

-са ·:iu и са "U

човечјu, вражјu, и gеШињи, ocuњu
.мишјu
(од човеч~ји а то (од детињ-ји ... )
од човек-ји ... ).
б) Због сличности њеrове артикулације са артикулаuијом самогласника и,
сонант ј уз вокал и може и нестати. То се може nоказати у творби неких речи.
Тако је, на пример, од именице суgија, преко nридева cygujuн а додаваљем
суфикса -ица, добијена именица женс.коr рода c.}·guнuцa (= "судиј:rша супруга").
Јер cygujuн +
-ица је дало CJ'gujuнuu,a, r де се ј стопила са вокалима и, претво­
рило у и, а з~тим се то удвостручено ии сажело у једно. Тако је постало
име места Kaguнa Лука ( <
кадиина лука < кадијина лука), презимена Илйћ
( < Илиић < Илијић), Милић ( < Милиић < Мил:ијић).
142. У положају између и и других самогласника сонант ј се делимично
одређеније изговара, али :и ry јаче :или слабије, па грамат:ика даје прав:ила :када
ће се он п:исати, а када неће.

в) Сонантј се сасвим одређено чује :када је у полож~ју између и на првом

месту и а, е, у на другом (и+i+аЈеју) па се тако и пише:

-uja-
gujaлoi, _qијдлекаш, gијаманШ, сои,ијалitзам, gйјафилм;
-uje-
gujeШa, сервt(јеша, йцјеШеШ, клitјенШ;
-ujy-
uйjp<, цйјук, алумИнијум, ойију.м, вitjyi(l.

Сонант ј се овде nојавио r ласовн:им процесом у додиру и са а, е и у, прво

као међуrлас сличан врло кратком и: gи'!алоi, gи'!еШа, алумини'!ум, а онда
као ј, сасв:им одређене ајникулац:ије .
г) Ако је у таквим случајевима иза и долазио самогласних о, у r·овору
се чује једно врло слабо ј: ви'!олина, gи'!ойШрија, cou,u'!oлoiuja, и!!оле, ки!!оск,
ави'!он, па се у положају и+о сонант ј никако не пише: вiюлuна, gидйШрија,
СОЦ/10 IOiuia, Иоле. KUOCI<', авuон, раgио.

59
 д) При обрнутом реду самогласника (ajejofy+u) у говору ће се такође
чути врло неизражајан прелазни глас Ј!, па се између са~огласника ј никако
не пише: каиш, каишариШи, Каиро, сеuзмички, аШеuсШа; gдисШа, коинu,иgенција,
pJtuнa, руинuраши.
ђ) Без обзира на ред самогласника, ако је сонант ј на крају основе, он је
тада сугласник основе и чува се и у изговору, и у писаљу при додаваљу наста­

вака за облик или за творбу речи:

и+.ј+а!е/о/уји '
змија, змије, змијо, змију, змији; змијин;

ајеfо/уfи+.ј+и
мдји, мдјима, мдјих, кдји, кдјих, Раји, Рајић, боји (датив од боја),
з,ујйм, :з,ујйш, ceju (даrив од сеја, сесШра), рдјиШи се.

е) Када се од именица са завршетком -ија, на пример: Шумдgија, Белiија,

армија, мuлиција, cyguja, наставком -скй граде придеви, сонант ј је део основе
за творбу, па се ј пише испред тога наставка: шумаgйјскй, белiйјскй, армйјскй,
милuцйјскй, суgйјскй.

10. СУГЛАСНИК Х У КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ

143. Речи као што су ухо и уво, к:ухаши и к:уваши, к:ихаши и к:ujaiilu, које
се међу собом разликују по томе што се у љима измељују .х и в, осносно х и ј,
указују на то да има колебаља у употреби гласа х. И једни и други наведе­
ни облици у кљижевном језику су правилни. Облици речи у паровима су
дублеrи. Они са х узети су из новоштокавских говора у којима се глас х из­
говара, облици са в и ј су из оних новоштокавских говора у којима се х не
изговара. И једни, и други облици речи одавно су у народном језику, па су
отуда узети и у хњижевни, као и облици многих других речи у којима се
напоредо са х употребљава глас в или ј: муха- мува, буха- бува, леха­
леја (ијех. само лије.ха), lлух - iлув, gухаШи - gуваши, gухан -- gуван, хи­
сШорија (.хисШорuчар, хисШоријски) - исШорија (исШоричар, uсШоријски). То
могу биrи домаће речи, као и позајмљенице из других језика.
Неке речи, међутим, сасвим су се уобичајиле у облицима са в и ј, ла
неће имати своје дублете са х: зеваШи, марва, исмеваШи, йроја, tl,)/(gaja, йромаја.

144. Наведени примери кљижевнојезичке употребе х и љегових заменика

в и ј, међутим, мали су део речи у којима се глас х јавља (.или замељује са
в и ј). Фонетика нашег кљижевног језика уопштила је употребу сугласника
х, па тај rлас треба изговарати и ш1сати тамо где му је по пореклу (ет.имо­
логији) место у речима и њиховим облицима.
Тако ће се изговарати и писати: хлеб, храна, хШеШи, хоћу, Хвар; снаха,
кухиња, ма'!СаШи, йреgахнуШи, сШреха; gyx, орах, смех, Ших; затим у настав­
цима облика генитива множине придева, придевских заменипа, броје.еа: зе­
лених, лейих, мојих, својих, gpylиx, Шрећих; у наставцима 1. липа једнине им­
перфекта и аориста; чиШах, iоворах; виgех, gођох итд.

60
 11. ФОНЕТСКЕ ВРЕДНОСТИ НЕКАДАШЊЕГ ВОКАЛА
1i (ЈАТ) У КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ

145. У новоштокавским дијалектима на којима је заснован наш књижевни

језик стари глас Ћ (јат) различито се изговарао, штd значи да се у току исто­
рије изговорио (артикулационо) изменио и дао различи1е гласове и гласовне
скупове. У једним говорима тај глас је дао е (дуго и кратко): gеШе, век, ра­
З,умем и gеца, в'ёчан, раз,умеШи. Они се због тога називају е к а в с к и м г о­
в о р и м а. У другима је исти глас дао два скупа гласова
- uje и је: gujeШe,
вйјек, разумијем и gјеца, вјечан, разумјеШи зб'ог чега се називају и ј е к а в­
с к и м г о в о р и м а. У трећима Ћ (ја1) је дало самогласник и (дуго и крат­
ко): guШe, вйк, разумйм и guu,a, вuчан, раз,умиШи, па се називају и к а в с к и м
г о в о р и м а.

У кљижевни српски језик узета су само прва два изговора, екавски

и ијекавски (в . Увод).

146. У кљижевном језику е к а в с к о г и з г о в о р а самогласник е је

типична замена некадашњег Ћ, нпр.: gеШе, geu,a, млеко, млекара, · с ено, сенд­
кос, лейо, лейдШа, бело, белuна, раз.умем, раз,умеШи, а само у неколико случа­
јева у њему, уместо очекиваног е налази се самогласник и.

Изузетно, дакле, самогласник и се налази:

а) У облицима компаратива придева: ндвији, cillapuju, йа.мешнији, зеле­
нији итд. (а не: новеји, стар~ји ... како је у неким дијалектима);
б) у облицима имперфекта глагола: Шресијах, йлеШијах, йеи,ијах;
в) у одричном облику глагола јесам: нuсам, нuси, нuје --· нuсмо, нuсше,
нuсу (а не: неса.м, неси ... како је у неким д:ијалеКЈима);
г) у појединим речима (лексички случајеви), као што су, на пример, гда­
голи белиШи, и,рниши, црвениши, који значе "чинити неш1о белим, црним,
црвеним ... ", а К()ји -стqје према rлаголима са е: белеШи, црнеши, црвенеши,
друкчијег значеља - "постајати бео, црн, црвен ... "
147. У кљижевном језику и ј е к а в с к о г и з г о в о р а некадашљи глас
Ћ (јат) дао је два гласовна скупа -.-двосложни скуп ије и једносложни скупје.
Основно правило је у следећем:
а) Према дугоме е у екавском изговору кљижевноr језика, К()је је, на
пример, у речима: gеШе, век, реч, раз.умем, .Рмем, цениши, млеко, река, време
- у књижевном језику ијекавскоr изговора је двосложно uje.:
guji!Шe, вuјек, рйјеч, разумијем, умијем, цијениШи, млијеко, ријека, ври­
јеме.

б) Према краткоме е у екавском изговору књижевнш· језика, које је, на

пример, у речима: gеца, в'ёчан, раз,умеши, йеваши, gевојка~ белuна, gело, човек,
вероваши, бесеgа
-- у књижевном језику ијекавског изговрра је једносложно је:
gјеца, вј'ёчан, раз.умјеШи, йјеваши, gјевојка, бјелiта, gјело, човјек, вјеро­
ваши, бесјеgа.

148. Ово основно правило ијекавског кљижевног изговора допуљује се

п рав или ма о и з у з е ц и м а, која се јављају у неким случајевима из­
говора је уместо очекиваног ије, и изговора и уместо очекиваног је.

61
 а) У примерима облика неких речи са дугим е у екавском изrовору:
А
1 месша,
-- А
.мера,
- А
вера,
\11.
неgеља,
- - '' - '\ - -
вugевши, слешевши,
А
зgела
-

- у ијекавском изговору налази се једносложна замена јата са дугим јё:

мјесШа, мјера, вјера, неgјёља, вugјёвши, слеШјёвшu, зgјела.

б) У примерима творбе речи са дугим е у екавском изговору, на пример:

засеgаШи (од засесШи), замераШи (од .замерuШи)
- у ијекавском изrовору налази се једносложна замена јата, са дугим јё:
засјеgаШи (од засјесШи), замјераШи (од замјериШи).

в) На месту испред гласова ј, љ и о у ијекавском књижевном изговору

уместо сrарога гласа Ћ (јат) налази се самоrласник u.: ,
вйјаШи, вuјавuца; смuјаШu се (: екав. вејаШи, вејавица, смејаШи се); бuље­
жиШи, бuљежница (екав. бележиШи, бележница); вuguo, желuо, Шрйио
(: екав. вйgео, желео, Шрйео); gидба, цuо (: екав. gедба, цео) итд.
НАПОМЕНА. - 1) Остали облици радноr глаrолског придева (вuguo, желио,
Шрйио), у ијекавском правилно rласе: вйgјела, -о, -и, ··е, -а, жељела, -о, -и, -е, -а.
2) Облици имперфекта с наставком -ијах: Шресијах, йлеШијах, йецијах... једнаки су у
ијекавском и екавском изrовору.

149. Осим ових изузетака, ијекавски књижевни изговор има и неких стал­
них екавизама. Тако ће уместо кратког је бити кратко е:
а) увек када би требало да је дође после сугласника р испред кога се
налази неки сугласник:

бреiови (од брйјеi), iрешнйк (од ipujex), вреgнији (од вријеgан), йре­
йuсаши (према йријейис), .:Увреgа (према увријеgиШи), Шрезнијu (од:
Шријезан) и

б) у неким речима (појединачним), што се назива лексичким случајевима:

неко (неШко), неШШо, .зеница, некй-ii.-о.

150. Иначе, као што показују примери: рјечиш ( одрuјеч), рјечнu:(од ријека),
р_јечнйк, рјечничкй (од рuјеч), корјенчuћ (од коријен), iдрјеШи, ако се р налази
на почетку речи или се испред њеrа налази неки самогласник, иза њега ће се
изговарати и писати опет је. Исто ће биrи и ако се nред тим р налази суrлас­
сник к~јим се завршава први део сложенице: разрјешаваши (одра.з-рјешаваши),
јер је ту осетна пауза која долази као последица психолошке границе између
двеју речи које се стапају у сложеницу.

Задаrак. - 'напишИiе ијекавски облик речи: млеко, вера, белац, лек,

веран, звезда, прбмена, мноrо промёна, месец, Левu, вёроваrи, снеr, снёжан,
бележница, увёк, решити, реч, речник, пре (подне), дете, дечји, после, дечак,
волети, волео бих, хлеб, нёr де, лётњи, хтео бих разумети. слез. мешати, осетљив .

151. М о р ф о ф о н о л о ш к и о п и с , дат у горе наведеним системима

(поглавља 5--11), заступљен је и у наредним главама граматике- М о р ф о­
л о г и ј а и Т в о р б а р е ч и- по потреби. Наиме, онда када се у облицима
и у творби констатује фонетска (фонолошка) алтернација у додиру граматичке
основе и граматичког наставка (рук-а : руц-и), у промени облика, дакле, одн.
када се описује понашање гласова који чине творбену основу и творбени пре­
фикс или суфикс (рук-а : руч-етина; безболан : бескрван; момак .· момачки;
рдgити: ра!)ати и др.). Налазеhи се и у области фонологије, и у области мор­
фологије с творбом, морфонологија ове две области спаја, иако је неки грама­
тички сматрају делом морфологије, а не равноправним делом граматике, ка­
кви су фонетика (са фонологијом), морфологија, творба речи и синтакса .

62
 МОРФОЛОГИЈА И ТВОРБА РЕЧИ

152. Морфологија (грч. morphe - облик и logos - наука, реч, говор) са

творбом речи део је науке о језику који се "бави р е ч и м а - љиховим врс­
тама, облицима и -rворбом (грађељем). Она одређује речи полазећи од љИхо­
вог гласовног сасгава, од љиховог значеља и од љихове службе (фующије) у
језику и у реченици. Термином морфологија назива се и систем облиi<а једног
језика.

12. РЕЧ И МОРФЕМА

153. Кад се чује, на пример, скуп гласова п-а-с, или т-р-а-в-а, или т-р-ч-а­
-т-и, замишља се домаћа живо-rиња, сродна вуку, која служи човеку за чуваље
куће, за лов и др., односно замишља се зелена једногодишља биљка, с -rан­
ким сгаблом, и у трећем случају ·- брзо кретање. Наведени стални, утврђени
скупови гласова кад год су изречени, изазивају исте представе, а уколико би
распоред појединачних гласова у љима био друкчији, они нам не би ништа
значили, или би у нама изазивали неку друrу предсТаву (нпр. а-с-п или р-т-а­
-в-а- нам ништа не значе, док би гласови из т-р-а-в-а распоређени друкчије,
нпр. в-а-т-р-а, под условом да једно од два а буде са " акцентом, значили
нешто сасвим друго).
154. Такви утврђени гласовни скупови (уз наведене и: браш, сесшра, 'ipag,
река, ПеШар, црвен, рџgиШи, брзо, СубоШица, она, књижевнuк итд.), па и поје­
~иначни гласови (у: Живим у Београду; о: Говоримо о Марку; с: Говоримо с
друговима итд.), јесу јези.вке јединице које осим значеља имају и с::инrаксичку
службу (функцију), а називају се р е ч и.
Свака реч има своје п~јединачно значеље. Тако на пример, реч йас значи:
"домаћа животиља, сродна :вуку ... ", реч Шрава значи: "зељаста једноrо-
дишља биљка, с танким стаблом ... ",реч Шрчаши значи: "кретати се врло
брзо" итд. Као такве, речи су о з н а к е разних појмова, па појединачно улазе
у р е ч н и ч к и (л е к с и ч к и) ф о н д нашег језика, налазе се у речннцима
и називају (осим речима) и лексе.ме. Њихова значења описује л е к с и к о­
г-р а ф и ј а , лингвистичка струка која ствара р е ч н и к е , а теоријски се њи­
ховим значењима и употребом у језику бави л е к с и к о л о г и ј а (в . поглав­
ље Лексикологија).
Речи имају и заједничка (општа) значеља. Тако, на пример, иако речи
uac и Шрава имају свака своје посебно значеље (без икакве међусобне везе),
оне имају и једно опшrе (заједничко) значеље- обе речи значе нежакве n р ед­
м е r е с т в а р н о с т н, природе, значе бића или ствари. У "Iоме су једнаке
с безбројним другим речима, као што су: gеШе, кућа,жена, ученик, ipag, сено,
м.узёј, сшвар, лењйр, xpiicш, река, йойлава итд., од којих свака има и своје по-

63
јединачно значење, али и опште значење неког бића, предмета, појаве у при­
роди. Исто тако је и са речју Шрчаши, која уз своје појединачно значење, има
и опшrе "вршити одређену радњу'\ заједно с безброј других речи, као што су
чuшаши, раgиШи, йеваши, g6ћи, iовдриШи, йuсаши итд. Тако и лексички (реч­
нички) различите речи брз, сйор, .зелен, црвен, cШlip, gобар, сув (сух), зл/lШан
итд.- повезује заједничко (опште) значеље: "особина коју неки предмет Или
биће има''.
Заједничка (општа) значеља називају се г р а м а т и ч к а значеља. Она
се везују не само за различит гласовни (фонемски) облик речи (нџр. кућа, куће,
кући ... према раgиШи, раgим, раgиш, раgи ... раgих, раgисмо итд.), него и за
различиту службу у реченици (за синтаксич:ке функције), па р е ч и преко овог
последљег улазе у синтаксич:ки, односно г р а м а т и ч к и с и с т е м нашег

језика (в. Синтаtсса). Тако се наведене речи йас, Шрава, ШрчаШи, осим у речнику,
јављају у реченицама: Пас Шрчи Шравом. --Пас Шрчи кроз
Ш р а в у. - Т р ч а Ш и кроз Ш р а в у занимљиво је за й с а. - Пс и су
Ш р ч а л и кроз Ш р а в у итд. Наравно - са различитим синтаксичким фун­
Iщијама, па и са различитим облицима (йас- йса- йси; Шрчаши - Шрчи -
је Шрчао; Шрава - Шраву), који означавају различите односе у које ступају речи
у реченици, односно различита граматичка значеља (йас =граматичка једни­
на, йси = граматичка множина и сл.).

1. МОРФЕМЕ (КОРЕН И АФИКСИ)

155. Речи се састоје од једне или више м о р ф е м а, а морфеме су нај­

маље језичке јединице које су носиоци значеља или граматичке службе у рече­
ници: Тако се речи:

на, о, јуче, већ, caga састоје од по је.n.не морфеме;

кућ-а (кућ-е), сел-о (сел-а), из-наg од по две морфеме;
куй-и-ши, куй-и-м, кућ-н-и, кућ-н-а од по три морфеме;
йоg-вез-а-Ши, йоg-веж-е-м, йар-о-броg-Ј25 од по четири морфеме;
ошШр-о-ум-н-и, ошШр-о-ум-н-а се састоји од по пет морфема.
Морфеме су:
1) К о р е н (коренска морфема)- најмања језичка јединица која је но­
силац појединачног (лексичког) значеља, недељива на маље делове који би
имали значеља, нпр. кућ- у свим облицима промене: кућ-а, кућ-е, кућ~и, кућ;..
-ама, односно у речима од ње начињеним: кућ-ни, кућ-ан-ица, кућ-ишт-е, о-кућ-
-и-ти, о-кућ-и-м; и

2) а ф и к с и (афиксалне морфеме) - најмаље несамосталне (везане) је­

зичке јединице које су носиоци значеља, односно функције у реченици, који се
јављају у 4 облика-

(а) као п р е ф и к с и (префиксалне морфеме, предмеци) -· несамосталне

морфеме које долазе испред корена уносећи ново значеље у речи: йоg-зид,
йоШ-поручник, на-глув (глух), за-ронити, у-ронити, йро-читати, наg-вожљак;

(б) као с у ф и к с и (суфиксалне морфеме, домеци)- несамосталне мор­

феме које долазе иза корена, или иза других морфема, уносећи ново значеље,
односно означавајући нову функцију речи на чији се део додају: зид-ић, соб-еШи­
на; црн-ац, слеп-ац;· пис-ар, писар-ка; писар-ов 14;, -а -о/; писарк-ин 1-Ф-а, -о/;
зев-0 (од зеваШи), упис-0 (од уйисаШи), пис-кара (-ти), пис-кара Ј-м, ш, ·0);
цар-ова (-ти), школ-ова (-ти);

64
 (в) као и н ф и к с и (инфиксалне морфеме, умеци)- несамосталне мор-·
феме које долазе иза корена, односно друi"их наставака а испред наставака за
облик (или друшх морфема): град-ов-и, краљ-ев-и; север-о-исток ... - ; и
(г) као н а с т а в ц и з а о б л и к-- несамосrалне морфеме к~је се налазе
иза корена речи и означавају разне граматичке односе у које ступају речи у
реченици, односно обележавају разна I"раматичка значења: соб-а ( = ном. јд.
именице ж. р.), соб-е ( = ген. јд. именице ж. р.), соб-ама (дат., инстр . , лок.
множ. именице ж. р.), ради-Ши (инфинитив глагола), ради-м, -ш, -!Z5 (1., 2, и З.
п.јд. презеюа rл. раgиШи), рад-и-/-ТИf, рад-и- (-м, -ш, -!Z5/ (инфинитивна и nре­
зентска основа глагола раgиШи) .
156. К о р е н с к а м о р ф е м а (корен) изражена •је увек најмање јед­
ним rласом (Живимо у Беоrраду), односно са више њих (нnр. кућ- у речима:
кућа, куће, кућни; окућиШи), а међу а ф и к с и м а исту особину имају п р е­
ф и к с и (нпр . : о-, йро- у речима: о.мален, йросеg) . С у ф и к с и и н а с т а в­
ц и з а о б л и к, међутим, јављају се или изражени најмаље једним гласом
(нпр . : добр- + -и, -а, -о), или са више њих (нnр.: добр- + -oia, ·-оме, -ој), али
и изражени такозваним "нултим суф:иксом'\ који се у науци о језику обележава
знаком-СЈ (нпр.: леп . . + -125 човек према леп-а жена, леп-о дете; он уради-+ -й
nрема ја уради .. + -х, ми уради- + -смо).
Афиксалне морфеме (префикси ,суфикси, инфикси и наставци за облик)
зову се в е з а н и м (несамосталним) м о р ф е м а м а зато што само са
својим творбеним и rраматичким основама имају значење.

2. ТВОРБЕНЕ МОРФЕМЕ

157. У т в о р б и р е ч и (делу граматике који описује добијање једних

речи од друrих) м о р ф е м е се деле на творбене основе и афиксе.

(1) Тв ор бе не о с но ве (морфеме творбених основа) моrу бити:

(а) Коренске морфеме (корени) речи- делови речи који носе лексичко
значење а не могу се даље делити на мање делове који би били носиоци зна··
..
чења: йuс- у речима йuс а-ти, йис-ар, за-йис-125; вug- у речима виg-е .. ти, вug-0,
пре-виg- <LJ : и

(б) rрама тичке основе речи, као на пример основа йисар- у речима йисар­
-ица, йисар-н-ица, йuсар-ка или основа кућ-, соб- у речима кућ-ица, соб-ица;
кућ-н/-и, -а, -о), соб-я /-и, -а, -о/, када се граматичка основа поклапа са кореном,
или, на nример, основа pogu- у rлаголу poguiliu од којег је изведена суфиксом
-Шељ именица poguiiieљ, када се граматичка основа не поклапа са коре­
ном

(2) А ф и к с и (афиксалне морфеме) су везане морфеме у виду п р е­

ф и к с а (йре-скочити, gо-дати, йоg-зид, на-кисео, йоШ-поручник), односно у
виду с у ф и к с а (пис-ар, коn-ач, зид-ић, rлав . ·еШина) и и н ф и к с а (јуr-о­
·ИСТ'ОК, оц-е-убица) .
Следећа схема приказује функционисаље т во р бен и х м о р фе м а
у образоваљу речи чија је nолазна (мотивиШ:ућа/мотивна) реч:

(а) имениuа йрефикс + Шворбена + суфикс + ј наставак за ј

основа облик
gан дан·· ~и ј-ти; >gаниши
пре­ дан­ . и /-т иј> йреgаниши
о б­ дан­ ··ИШТ' ј-еј>обgанuшше
о б- дан- -с >обgан

65
(б) rлаrол

йёваши пев- -а ч Ј·>О 1>uевач

пре­ пев- -а ј-тиј>йрейеваши
пре­ nев- -а ва 1- ти;> йрейеваваiйи
пре- nев- -!О >йрейев
певан- -је >йевање

(в) придев

црн црн- -ац ј-!0 Ј> црнац

црн- -киља >црнкиња
црн- -е ј-тиј>црнеШи
црн-· -ило >цјтило
по- црн- -е /-rиј>йоцрнеши

Тако су од именице gан добијена два rлаrола (gаниши, йреgаниши), једна

именица ср. р. (обgанишШе), један прилоr (обgан), од rлаrола йеваШи- три
именице (йевач, йрейев, йевање) и два rлаrола (йрейеваши, йрейеваваШи) и од
придева црн- три именице (црнац, црнкиња, црнило) и два глаrола (црнеШи,
йоцрнеШи).. Све новодобијеие речи уобличеие су {rраматичким) н а с т а в :к ом
з а о б л и к (-Ши за облик иифиииiива, -!0 за ознаку м . р. именица у номин.
једнине, -е ј -о за ознаку ср. р.), који је овде дат у уrластим заrрадама.

НАПОМЕНА - У rворби речи моrу учествоваrи и две и више rвор5ених

основа (било да су то корени, било да су rрамаrичке основе, када се rовори о сложе­
ницама: Бeoipag, йлавокоса, сеции:еса, йлавокос-0, -а, -о, сiйармали, -а, -о, jyiouciйox
Оне су уобличене суфиксом (нулrим или rласовно израженим) и rрамаrичким настав­
ком за облик (в. т. 325-327, 330, 342-345)

З. ГРАМАТИЧ~Е МОРФЕМЕ

158. У м о р ф о л о г иј и (делу граматике који описује промену облика

једне речи зависну од функције у реченици, односно од rраматичког значеља)
м о р ф е м е се деле на rраматичке основе, наставке за облик и инфиксе.
\ ' ··-
(!); [Ra м а т ичк е о с н о в е (морфеме rраматичких основа) су мор­
феме к6је~чуватУ.везу·са~тf'екёйчким fп~јединачним) значељем речи (са значељем
њеноr корена): кућ-а ( = номин . једнине именице ж . р.), кућ-е ( = rен . јед. име­
нице ж. р.), кућ-и, к:f;ћ-а, кућ-·ама; йисар-!0, йuсар-а, йисар-ом, йuсар-у; ураgи-ти,
ypagu-м, -ш, -0, али и са граматичком категоријом дотичне речи. ·
. ~~~2)1-:!f.!.~-!'!Ј~:Ц . ~ . ~-'!.,~§Љ.:!!!:. (морфеме облика) су везане морфеме
КОЈе означаваЈУ односе у КОЈе ступаЈУ речи у реченици, односно rрама1ичка

значења: кућ-а ( = номин. јд. именице ж р.), кућ-е ( = rен. јд. именице ж. р.),
кућ-и, кућ-а.Јщ, уради-Ши ( = инфинитив), уради- . и, -ш, .-!0 (облици nрезента).

({'з~)~~!~.ФЈ! ~ с.и.. (умl'тнуте морфеме)' су 'юрфеме које учест,вују у творби

неки'х· бб:лик<> са граматичким значењима, нпр. облика множине тиnа rрад­
-ов-и, краљ-еь-и (од ipag. краљ).

Следећа схема приказује функциониса1ьс r р ама т и чких м о р ф е­

м а у образоваљу разних облика неких речи, на пример:

66
(а) именице iрамаШичка + uнфикс + наставак
основа за облик
номин. јд. именице
ipflg град- -с > ipflg
ген. јд. именице
град- -а > lpaga
да т. јд. именице
град- -у > ipagy
ном . множ. именице

град­ -ов­ -и > ipagoвu

\
град- ·-ов- -има > дат ., инстр. лок.

множ. именице

ipagoвuмa

(б) придева м. р. ж. р . ср. р.

jflк јак- -!7> -а -о > jflк, јака, ј(ищ

'-ја ~јё јачй, јача, јачё
јак- ·-јИ >
(в) глагола презенrа

1. л . ј.. 2. л. ј. 3. л. ј.
ypaguшu уради- -м -ш -0 > j;piigйм
урадйш
урадй
аориста

л. ј.. 2. л. ј. з. л. ј.
уради·· -х -<25 -!7! > урадих
уради
уради

Грамаrичка основа може се подудараrи са кореном (нпр.: кућ-а, -е, -и),

али и не мора (нпр . йис-а-ти), јер, као што се у датим примерима види, грама­
тичка основа именице кућа - морфема кућ- не може се разложити на мање
делове који би имали значење, док се граматичка основа глагола uucaшu мо­
же разложити на делове: iluc- и -а-, од којих се први може наhи у другим
речима йис-ар (именица), йис-мо (именица), uис-мен (придев), као део који
даје значење свим тим речима, а други део (-а-)- граматички је наставак за
инфинитивну/аористну основу, исти онакав какав се налази и у другим глаголима
(скак-а-ти, пев-а-ти), чинеhи с тим коренима њихове граматичке основе .

Задатак. - Подели·rе на м о р ф еме следеће речи:

(а) p~guiiiu, paguм, paguш; зелен, зе.1ена, зелено; најлейши, најлейша, нај­
qейше; (у) лейом ipagy;
(б) кућни, кућна, кућно; кућерина, кућица; окуhт«и; бpaiiioв, ыaiiiaн;
риболовац, goiiipчaiiiu, накисео .
Ищвојиrе у добијеним морфемама:
-- морфеме rрамаrичких основа (грамаl"ичке основе);
- морфеме rраматичких насl"авака (наставке за облике):
- морфеме rворбених основа (tворбене основе)
-- морфеме rворбених афикса (tворбене афиксе).

67
 МОРФОЛОГИЈА

13. ВРСТЕ РЕЧИ

159. У језику се речи јављају у реченицама, па посматрањем једног ис­

каза који се састоји од неколико њих може се уочити да су речи на различит
начин укључене у реченицу. Тако, у једном одломку из Андрићевог романа
На Дрини ћуйрија (Просвета- Београд, 1981, 182), који гласи:
"Поред њега странац је чекао.
И тада, одједном, закукурика петао негде на обали, танко и г ласовито
једном, па одмах и други пут .... Крњ месец, наранџасте боје, пливао је у дну
видика. Дизао се прохладан ветар. Милан је опипао пажљиво камен на коме
седи, настојећи да се прибере и разазна где је и шта је то с њим, затим се
гешко дигао и као на туђим ногама кренуо кући на Околишта .
Јечећи и посрћући једва је стигао до пред кућу, ту је пао као рањеник,
уда.ривши тупо rелом о врата. Пробуђени укућани су га унели у постељу.
Два месеца је лежао у грозници и бунилу.''

-"-- могу се издвојити:

1) Речи: сШранац, йeillao, обали, .месец, бојё, gну, вuguкa, вeillap, МИлан,
камен, ндiама, к:ући, Околишша, к:),ћу, рањеник, Шелом, враШа, .месеца, iрдзници,
бјтилу - за ~оје се може закључити да су облици речи којима се и м е н у ј у
б· и ћ а, п р ед м е r и, м е с т а, п о ј а в е и да су и у овоме тексту уочени
као променљиве речи (месец.: два месеца, кући: кућу ), а ако не у њему, онда
сигурно у другим исказима, односно у језику уопште, знајући да ће, на при­
мер, сШранац из наведене реченице С Ш р а н а ц је чекао у другим реченицама
-- Милан је чекао с Ш р а н ц а.. - Милан је разiоварао са с Ш р а н ц е м. -
Милан је iоворио о с Ш р а н ц у. -- Милан је чуо о с Ш р а н ц и м а . -има­
ти и друге облике: сШранца, сШранцем, сШрq.нцу, сШранцима;

2) речи: крњ, наранџасшё, йрдхлаgан, ЩУђйм- за које се може закључити

да стоје уз речи претходне врсте (крњ месец, наранџасШё боје, йрдхлаgан ве­
тар, ШУђйм ногама) означавајући једну од о с о б и н а појмова које речи
претходне врсте (месец, боја, веШар, ноiе) значе, слажући се у роду, броју и
падежу са речима уз које стоје;

3) речи: њеiа, њuм, ia - к~је з а м е њ у ју именицу Милан, јављајући

се као падежни облици личне заменице он (Он је седео. Поред њеiа странац је
чекао);

4) речи: је чекао, закукурuка, йлuвао је, guзao се, је дйийiiо, насШојёћи,

йриберё, разазнii, је, gйiao, кренуо, јечёћи, йдсрћ,ући, је cШuiao, је йао, уgаривши,
су, унели, је лежао -које означавају да сШранац, йеШао, месец, веШар, Милан,
укућани в р ш е н е к у рад њ у, или :се налазе у неком с т а њ у за одре­
ђено време, и које су такође променљиве ( СШранац чека . - Странац је чекао .

68
-- Чекајућu, странац је ослушкивао);
5) речи: нeige, йЈ]:тко, iласдвийlо, јеgнО.м, оg.мах, йд:жљиво, йlешко, jeg6a,
Шуйо- к~је ст~је уз речи што означавају радље (нeige захукурика петао, Шаgа,
оgјеgном закукурика петао), одређујући м е с т о, в р е м е и н а ч и н врше­
ња тих радљи, а које су непроменљиве;
6) речи: йореg, на, у, go, йреg, о - које означавају неку од страна појма
уз чије име стоји (Милана, уз чију заменипу стоји: йореg љега; сбале, уз чије
име стоји: Закукурика петао на обали; куће, уз чије име стоји: Стигао је йреg
кућу), и које такође не мељају свој облик;
7) речи: и, ga, йа- које повезују речи (Закукурика петао, танко и rласо­
вито) и реченице (Затим се дигао и кренуо кући; Настојећи ga се прибере и
разазна ige је), и које су непроменљиве јер се увек јављају у истом облику;
8) реч gва -- која означава к о л ик о чеrа има (gва месеца) и која се
може јавити и у друтим облицима (gвају - gвама,· gве - gвеју).

160. У разлагаљу (анализи) датих реченица на р е ч и полазили смо од

уоченоr гласовноr (фонемског) облика речи, од љихових rраматичких облика
од љихове службе (функције) у језику и реченици и од љиховог rраматичког
(најопштијеr) значеља. Полазећи од тих чинилаца, rраматичари све речи на­
шега језика деле на десет врста. То су:

(1) именице (6) прилози

(2) прндеви (7) предлози
(3) заменице (8) везнипи
(4) бр~јеви (9) речце
(5) глаrоли (10) узвици.
У тексту из Андрићевоr романа издв~јили смо, прво, и м е н и ц е (сШра­
нац, йеШао, обала .... ), затим n р ид е в е (крњ, наранџасШ, йрохлаgан .. . ),
з а м е н и ц е (он), г л а r о л е (чекаши, йливаши . .. ), n р и л о г е (нeige, Шан­
ко, оgмах . ... ), n р ед л о г е (йореg, на, у . .. ), в е з н и к е (и, ga, йа . .. )
и б р о ј е в е ( gва ). Тај кратки текст је приповедачево саоцшпље о једне м
догађају, без љегових коментара, па у љему нисмо нашли и ·наведене две nо­
следље врсте речи-- р е ч ц е и у з в и к е. Али се оне лако могу наћи тамо
где се даје реч ликовима у роману, у љиховом rовору:

- Дабоtме, кад вас човјек слуша, могао би помислити да су сва

nитања сретно ријешена .. . - Е йа, кад баш хоћеш да знаш, тако је.
(И. Андрић, На Дрини ћуйрија, Београд, 1981, 312, 313)
·- г де су истакнуте речи- р е ч ц е (п а р т и к у л е). У тексту:
- Коме би допао Ушћуп? .... - Србији . - Ух.!
- А чији је Селаник? --Грчки . ·- У.х.! Ух!
(И. Андрић, На Дрипи ћуйрија, Београд, 1981, 285)
истакнуте речи nрипадају врсти речи које се зову у з в и ц и.

161. Именице, придеви, заменице и бројеви јеgан, gва, шри и чешири чине
групу п р о м е н љ и в и х речи, које се зову и м е н с к е р е ч и. Њихове
обличке особине заснивају се на rраматичким ка теrоријама р о да (мушко т,
женског и средњег), б р о ј а (једнина и множина) и п ад е ж а (различ.t;. их
облика за означавање односа међу nојмовима које значе).
Гл:trоли су груnа nр о м е н .љ и в и х речи чије се обличке особине за­
снивају на rраматичкИм категоријама л и п а (rоворноr, саговсрниl'а и не-

69
присутног лица), в р е м е н а (одмереног према тренутку говоrа), н а ч и н а
(одређеног по ставу говорног лица ~рема радљи), г л а r о л с к о r в ид а
(сагледаваља радље по трајаљу), ~:.лаголског рода (сагледаваља од­
носа вршиоца радље и предмета радње), r р а м а т и ч к о r род а (мушкоr,
женског и средљег) и г р а м а т и ч к о г б р о ј а (једнина и множина).

П р и л о з и (осим у елементу поређеља), бројеви од йеШ надаље (осим

кад нису именице као сШоШина, хиљаgа, милион), п р е д л о з и, в е з н и ц и,
р е ч ц е и у з в и ц и чине групу н е п р о м е н љ и в и х р е ч и .

ИМЕНСКЕ РЕЧИ

162. Именским речима заједничке категорије р о д а , б р о ј а и п а д е­

ж а, у свакој од врста које их чине, изража~ју се одређеним наставцима за
облик. Тако у свим именским врстама постоје облици за род, као категорија
заснована на разлици пола у природи (мушки, женски, средљи), облици за
б р ој, као категорија заснована на уочаваљу јединке и већег броја једин:ки
(једнина, множина) и облици за п а де ж е, засновани на функцијама које
именске речи имају у реченици .

Српски књижевни језик разликује следеће падеже.

1. Н о м и н а т и в - облик именских речи којим се означава ко је врши­
лац радље, или коме 1чему се приписује стаље, особина: Мој gpylje отnутовао
на одмор, па је њеiов сwан стално затворен;

2. г е ни т и в - облик именских речи којим се означава og коiа ј og

чеl-а шта потиче, og чеl-а се узима део или коме 1 че.му нешто йрийаgа.: Бојао
се исйиШа. - Попио је чашу млека. - Нашао сам :књигу њеноi браШа;

3. да т и в- облик именских речи к~јим се означава коме чему је нешто 1

намељено или управљена: Славко је обећао своме gpyiy кљигу и пошао је
њеiовој кући да .му кљигу да;

4.. а к у за ти в - облик именских речи који означава коiа 1 шша обу­

хвата глаголска радља: Разrледали су манасшире СШуgении,у и Жичу;

5. в о к а т и в - облик именских речи који служи за дозиваље, скретаље

пажње, обраћање: Поручниче, вод је постројен за смотру;

6. и н с гр у м е н I а л - облик именских речи који означава чи:м се

радља врши (оруђе) и с ким/ с чим је што у заједници: ЛойаШом сам брзо
очистио снег радећи са својим сусеgом;

7. л о к а т и в - облик именских речи који означава о коме о чему се !

говори, или ige се што врши или налази: Говорили смо о љиховом новом на­
сшавнику.- Живели су ујеgном gалеко.м ipagy.
Номинаrив и вокаtив су н е з а в и с н и падежи, а остали су з а в и с н и.
Систем падежних облика једнине и множине једне именске речи назива се.
љеном п р о м е н о м (де к л и н а ц и ј о м) .

70
 -~
1

14. ИМЕНИЦЕ

163. Именице су променљиве речи које означавају неко биће, предмет или
појаву, појам уопште, као скуп особина. Тако, именица сiйранац означава лс:
јам: "човека који није овдашњи, који је из другог ме:ста", имеюша обала зР.ачи
"земљиште поред реке, мора, језера, које може бити rавно, ш:соко, ниско,
стрмо". И без обзира на могућне разлике међу много rих nојмоЕа, ове две
речи су имена сваког појма који има у основи исте особине . Такве су Ј:СЧУ.:
оiйац, син, браШ, мајка; ученик, ученица, војник; йас, крава, Шеле, вук, сiйена,
йуiй, йоље, село; йойлава, снеi; ноћ, gан.
Значење, спужба у језику и служба у реченици одређују српским име­
ницама граматичке категорије рода, броја и падежа.

164. Гр а м ат и ч к а к ат е го р иј а р о д а именица изражена је

разликама заснованим на разликоваљу полова бића у природи. Тако су:

а) именице: оiйац, син, браiй, geg, учиШељ; коњ, вук, лав- мушкога рода,
јер означавају бића мушког пола;

б) именице: жена, .мајка, сесiйра, баба, учиiйељица; вучица, крава, кокошка

- женског а рода, јер означавају бића женског nола;

в) именице: geiйe, Шеле, йиле, .маче, чеgо- средњег рода, јер означавају
млада бића, која -·- према глобалном утиску -- немају уочљиво развијене од­
лике мушкогrженског пола.

165. Значење природног рода углавном се везала за одвојене наставке,

ла се

а) највећи број именица мушког рода завршава на сугласник (или, ако

се raj сугласник у номинаrиву схваrи као део основе, на -125, тј. на "нулти на­
ставак''): .син-в, учишељ-в, вук-·в;

б) нај в~ћи број именица женског рода завршава се на -а: жен-а, учиiйељиц-а,
вучиц-а и

в) највећи број именица средњег рода завршава на -е 1-о: geiйe, йlеле ј

чеgо .
166. Именице са значењем предмета и појава имају ознаке рода према
наставку којим се у своме основном облику (номинативу једнине) завршавају
Међу њима

а) именице сз. зз.врш::тком -125: зug-6, ка.мен-125, .xpaciй-rJ- мушкоr су рода

јер се завршавају и мењају као именице син, учиiйељ, вук;

б) именице са завршетком -а: шрав-а,куh-а, сшен-а - женског су рода,

јер се завршавају и мењају као именице: жена, учиШељица, вучица;

в) именице са завршеrком ~ef-o: gyi.мe, и.мејйоље село - средњег су 1

рода, јер се у номинаrиву завршавцју и мењају као именице geiйe, мо.мче, чеgо.

Пошто свој род добијају по угледу на о б л и к е именица природног м.,

ж. и ср. рода, њихов род се назива г р а м а т и ч к и р од. Као и уз именице
природног рода, придеви који уз ове именице croje имцју облик м., ж. и ср .
рода: в и с о к храсШ као в и с о к син; в и с о к а Шрава као в и с о к а жена
л е п о село као л е п о geiйe.

71
 167. Овај модел изражаваља граматичкоr рода, међутим, у нашем језику
није доследно спроведен, па се за многе именице каже да су по обл.иuима про­
мене једног рода, док су по а трибуту уз љих друго т рода .

а) Именице као што су: шаша, gega, влаgика, cyguja, aia - имају промену
именица са завршеrком -а, дакле, граматичког су женског рода (као именице
кућа,жена), али су природног мушког рода, јер је атрибут уз љих као атрибут
уз именице човек, учитељ: д о б а р Шаiйа .

б) Именице као што су: сШрико, Марко, Иво, Перо ј Pagoje, Миле, Сйа­
соје- имају промену имен~ца м. р. на -125 ("нулти завршетак") и природног су
мушког рода, јер је атрибут уз љих као атрибут уз именице човек, учиiйељ:
g обар сiйрико, Марко је до б а р.

в) Именице као што су: ноћ, сiйвар, љубав, pagociii- имају промену чији
је номинаrив са завршетком -125 а зависни падежи с посебним наставц:има (ноћ
- ноћи, ноћи, ноћу .. .), док атрибут уз њих показује да су граматичког жеН··
ског рода: л е п а ноћ, као л е п а жена, л е п а кућа.
На исти начин одређен је и род именица маiйи и кћи.

168. Г р а м а т и ч к а к а т е г о р и ј а б р о ј а именица изражена је нас­

тавцима који означавају разликоваље јединке прtма више јединки појмова које
означавају. Уколико означава јединку, именица ће бити у облику ј ед н и н е,
нпр.: ученик, ученица, йо.ље, име, ноћ. Уколико означава више јединки, имени­
ца у односу на први може имати посебан облик м н о ж и н е: ученици, учени­
це, iloљa, имена, нohu.. То значи да српски језик има два граматичка броја
- једнину и множину.
НАПОМЕНА - У ранијим фазама своје исrорије наш језик имао је и посебне
облике за означавање gве јединке, тзв. дво ј и н у (дуал) . У савременом језику остали
су само неки од њених облика, и то само код неких именица, при чему з н а ч е мио-·
жину . Реч је о именицама око, ухо, рука, ноiа, слуiа, чији гениiив множине гласи: очију,
ушију, руку, ноју, слују, тј . нема завршетак -ii, као највећи број именица rих врс·та
(/много/ села, кућii).

169. Г р а м а т и ч к а к а т е г о р и ј а п ад е ж а именица изражена је

различитим наставцима исте именице који означавају различите односе у које
именица ступа у реченици. По односу тих наставака и траматичке основе једне
именице она се сврстава у једну од врста промене (деклинације).

У морфологији именице се разврсrавају и описују према љиховом з н а­

ч е љ у и према особинама њихове п р о м е н е (деклинације), што значи да
се у опису узимају значењски (семантички) и облички (формални) критеријуми.

1. ПОДЕЛА ИМЕНИЦА ПРЕМА ЗНАЧЕЊУ

170. Према љиховоме значељу, 11 то значи према особинама онога што

се љима означава (именује), у српскоме језику именице се деле на пет
скупина.

1) В л а с т и т е (о с о б н е) и м е н и ц е су посебна имена појединих

бића и предмета, при чему појам предмета треба схватити врло широко . Тако
у овој скупини имамо

а) имена људи: Славко, Зорица, Михаило, Пеiйар, Никола, Иван;

б) имена животиња: Јаблан, Жgралии, Боби, Џекu, Сивко;

72
 в) имена земаља, rрадова, области, река, планина и уопште rеографсю1.х
појмова: Јуiославија, Бeoipag, Далмација, Дунав, Авала, Брусница, Босанfка
крајина;

г) имена небеских тела: Земља, Ј1есец, Сунце, СаШурн.

По правилу, овакве именице означавају појмове који се узимају као је­
дини, па из тога проистиче правило да немају rраматичку катеrорију мнсжине.

Ипак, ако се нађу два или више појмова с истим именом, мнсжьнсi<и
облици биће сасвим нормални: Америке су везане Пана.мским каналом.-- Обе
Мораве се сасiйају коg СШалаћа и сШварају Велику Мораву. Исто гако, ако се
лично име употреби са пренесеним значељем, моrућна је њетсва упот:rеfа и
са обликом множине: У нашој исiйорији билоје мноiо Miiлбшii (тј. било је много
љygu храбрих као Милош Обилић).

171. 2) З а ј ед н и ч к е (о п ш т е ) и м е н и ц е су имена бића, предме-

та, појава са заједничким особинама:

ученик, cecuipa, браiй, оiйац, мајка, син; коњ, крава, Шеле; ~лисiй, ка­
мен, књиtа, йщ:мо, авион, броg,· река, море, йланина, йойлава, йлима,
веШар, олуја, кошава.

По правилу ове именице имају оба граматичка броја: једнину и мно­

жину, а љихови облици множине могу бити правилни (или системски), нпр.
рченик - .r·ченици, сесiйра -- сесiйре, .море - .мора.... , или неправилни (су­
п.летивни- допунски) нпр.: човек - .љygu, браiй ·- браћа, Шеле - Шелаg (и
Шелићи).

172. 3) З б и р н е (к о л е к т и в н е) и м е н и ц е су оне именице које

означавају више бића или предмета исте. врсте узетих скуnа, у неодређеном
збиру или у природној целини:

лишће, gрв.ље, камење, цвеће, Шелаg, мо.мчаg, gеца, iocйoga

Њихова најважнија особина је у томе да обликом једнине (Шо лишће - iйoi

лишћа -- Шом лишћу .... , Ша gеца- Ше gеце- Шој gеци .. . ) означавају мно­
жину.

173. 4) Град и в н е и м е н и ц е су оне именице којима се означава

било целина, било нека количина материје (rрађе):

воgа, камен, жиiйо, .масiй, олово, злаiйо, .млеко, вино, уiаљ, нафiйа,
йесак, снеi, уље, мермер (мрамор ), земља .

И љихова најважнија особина је да обликом једнине означавају сваку коли­

чину материје, па кalla то значе, немају облике множине (један .литар вдgё
-- сто литара вдgё). У облицима множине биће употребљене онда када оз­
начавају различите в р с т е иначе исте материје (В о g е с у н а g о ш л е
збоt кише-· мисли се на разне врсте воде: оне из потока, река, језера, по­
плаве и сл.).

174. Неке именице (plшalia tantum) облицима множине означавају

појединачне предмете састављене од најмаље два дела:

усiйа, враiйа, боiиње, осйе, Paiйapu, Сiйраiари, Вреоци, наочари, виле,

неgра, Карловци

На Пример, боiиње су име јеgне болести, карактеристичне по множинu пликова

по телу, Карловци су имејеgноi града добијено по .миожини становника . Вреоци
су име jegнoi насеља добијено по множини извора воде ( врелаца).

73
 175. 5) А п с т р а к т н е (м и с л е н е) и м е н и ц е су оне именице које
означавају нешто неопипљиво, што се замишља или осећа, односно уочава
као а) осећање, нпр.: Шуiа, раgосШ, чежња, бол, сШрах, бpuia, наgа, б) особина,
нпр.: млаgосШ, лейоШа, снаiа, слабосШ, cillapocill, брзина, свежина, gаљина;
в) радња или стање, нпр.: йисање, йевање, чиШање, 1<ойање, вожња, сеоба, бо­
ловање, сШарење.

У овом свом значењу апстракrне именице немају облике множине Уколико се,
међутим, њихова значења вежу за нешто конкретно- за сrвари, поступке и сл., оне
ће има rи и облике множине, нпр . : Уживали смо у йрироgним л е й о Ш а м а Ше земље
Бо 1 о в и су Би. 111 нейоgношљиви . - Почеле су с е о Б е йШица у Шойле краЈеве

Задаrак. - Из дaror текста испишиrе све именице и разврсrајrе их по

њиховом значењу:

Кавана под платанима на mеталишrу била је већ отворена . Била је re

ноћи некаква доброrворна забава и све је воњало по поливеном вину и укисе-
љеномјелу, а једна је rрбава старица дизала облак прашине скупљајући ...... зrужва-
ни станиол, pacrpraнe серпентине, косrи и ос·таrке јела и чикова . Филип је на­
ручио чашу млијека.
(М. Крлежа, ПовраШак Филийа ЛаШиновића, Просвета, Београд 19б8, 38).

2. ВРСТЕ ПРОМЕНЕ ИМЕНИЦА

ШОДЕЛА ИМЕНИЦА ПРЕМА ГРАМАТИЧКИМ КАТЕГОРИЈАМА)

176. У реченици именице се остварују у облицима промене, који се утвр­

ђују према наведеним rрамаrичким катеrоријама бр~ја, рода и падежа, и ко­
јих има више. М. Сrевановић (Савремени срйс~<охрвайlскu језик, I, Беоrрад
1964) утврђује четири врсте промена именица, у које се моrу сврстати све име­
нице српског књижевног језика.

А. ПРОМЕНА ИМЕНИЦА I ВРСТЕ

177. По првој именичкој врсти мењају се именице мушког рода чији се

основни облик (номинативједнине) завршава на -6, -о и -е и именице средњеr
рода чији се номинатив једнине завршава на -о и -е и чија основа у свим па­
дежима остаје неизмељена. Образац њихове промене је:

(а) именице мушкоi poga

јед нина
живо не живо

1. ученйк-0 Славк-о Павл-е прозор-0

2. ученик-а Славк-а Павл-а прозор-а
.3 ученик-у Славк-у Павл-у прозор-у
4. ученик-а Славк-а Павл-а прозор-0
5. ученич-е Славк-о Павл-е прозор-е
б. ученик .. ом Славк-о м Павл-ом прозор-ом
7. ученик-у Славк-у Павл-у прозор-у

множина

1. учениц-и прозор-и
2. ученйк-а прозор-а
З учениц-има прозор-има
4 ученик-е nрозор-е
5 учениц-и nрозор-и
б. учеl{иц-яма nрозор-има
7. учениц-има прозор..има

74
 (б) именице lpegњel poga
једни на множина

1. сел-о пољ-е 1. сел-а пољ-а

2. сел-а пољ-а 2. сел-а пбљ-а
.3 . сел-у пољ-у .3. сел-има пољ-има
4. сел-о пољ-е 4. сел-а пољ-а
5. сел-о пољ-е 5. сел-а пољ-а
6. сел-ом пољ-ем 6. сел-има пољ-има
7. сел-у пољ-у 7. сел-има пољ-има

178. Бfј"тне обличке особине именица I врсте су у следећем.

(а) Именице средњеr рода разликују се од именица мушкоr рода у об­

лицима номинатива, акузаrива и вокатива оба rраматичка броја, оне им~ју за
наведене падеже исте наставке, за једнину -о Ј -е (I, 4, 5. село, йоље), за мно­
ж:ину -а (1, 4, 5. села, йоља).
(б) Именице мушкоr рода које су у номинашву једнине са завршет.ксм
-о и -е (Славко, Павле, сШрuко, меgо, gego) имају вокатив једнак са номина­
тивом. Ове именице, чак и када су з~једничке, немају облике мнсжине.
(в) Именице мушкоr рода с номинаrивом на -о са дуrоузлазним акцен­
том, осим прве промене (Перо, Пера, Перу .... ), моrу имаrи у зависним па­
дежима и промену по IП врсти именица: Перо, Перё, Пери . ...

(r) А к у з а т и в ј ед н и н е именица мушкоr рода код именица које

означавају б и ћ а (каrеrорија "живо") има наставак који је једнак са настав­
ком rениrива једнине -а: човек·а, вука, ученика, војнИка,
Славка, Павла, кдња,
док је исrи облик именица са значељем п р ед м е т а (катеrорија "не жи­
во") једнак са номинаrивом, тј . има наставак -й: йр63ор, зilg, gрум, камен,
ауШдбус. Тако ће у служби о~јекта у реченици с прелазним rлаrолсм, зависно
од категорије живо - неживо, именице м. р. I вrсте имати акузатив једн:ине
или са -а, или са -й: Виgели смо к о њ а и Виgели смо з и g.
Од овога правила у кљижевном језику има изузетака:

(1) Акузаrив једнине збирних именица м. р. које означав~ју б и ћ а који

има завршетак једнак номинативу: Виgели смо ч о й б р ј вукова ј . - Виgели
смо ogpeg (баШаљон, ескаgрон . .. ) јвојникај.
(2) Акузатив једнине именица м. р. које су имена предмета, стваrи до­
бијена по љиховим проналазачима, и која су као таква прешла у rрупу з~јед­
цичких (опшrих) именица, који има облик акузаrива једнак нсминаrиву: Ку­
Цили ~у р е н gi е н. - Виgели су ц е й е л и н. Исто правило вреди и за такве
~менице (имена бића) које су називи месrа (rеоrрафских), листова и др.: ОШй.!­
Шовали су у С в е Ш и С Ш е ф а н, ipag на Јаgрану. - Они реgовно чиШају
Ј е ж, .хуморисШички часойис с gyioм Шраgицијо.м.
(З) Акузашв једнине именица м. р. које су имена (називи) уметничк:их
дела, дакле - предмета, ствари, а носе та имена по именима бића, који има
завршеrак једнак завршетку rенишва једнине, тј . -а: Чиiйали смо Ш ћ е й а н а
М а л о i. - Виgели смо П о б е g н и к а, йознаШ вајарски pag на Калемеigану.

179. (д) В о к а т и в ј ед н и н е именица м . р. има следеће битне мор­

фолошке особине .
(1) Именице чија се основа завршава ненепчаним суrласником у облику
вокаrива једнине имају наставак -е: јелене, браiйе, ipage, Мuлане; када је за­
вршни cyr ласник из реда задљонепчаних суrласника к:, i и х, щј cyr ласник
основе испред наставка -е биће замељен св~јим предљонепчаним алтернан-

7.5
том ч, ж и ш: од именице во.~ник во.Јниче, од именице gpyt - gруже, од
именице сиромах - сирдмаше; завршни основински суг ласници ц и з испред
вокаrивскоr наставка -е биће замељени предњонепчаним ч и ж: од именице
сШрелац - сШрелче, сШрСщ - сшрuче,· ОД именице кнез - кнеже, вuШез ·- вй­
Шеже.

(2) Именице м . р . чија се основа завршава предњонепчаним сугласницима

у облику вокатива једнине имају наставак -у ..млaguhy, з.мају, Мuлошу (али и
Милоше), возачу, коњу, ilpujaшeљy.
(З) Именице м. р. чија се основа завршава сонанrом р у облику вока-·
т ива једнине могу имати или -е, или -у, што значи да су књижевнојезички об­
лици: и рйбаре и рйбару, tocйogape и tocйogapy, йошшаре и йошШару.
(4) С обзиром на rорња правила, у књижевйом језику је и један број
речи које узимају један од ова два наставка и по другим критеријумима.

(а) Тако ће неке именице на сонант р имати само наставак -е у вокативу

једнине: u,lipe, Лазаре, док ће неке именице на суrласнике ц и з имати само -у.:
коњйцу, Французу. Исто тако, само -у у вокашву једнине имаће именице са
завршеrком -ак (с непосrојаним а) ако се испред њеrа налазе сугласници ч,
ћ, Ш, g; с, з, ш и ж.: .мiiчку, йiiШк.у, йрейlку, i.ficкy (од .мачак, uаШак, йреgак,
iусак)..

б) Неке именице имаће у вокативу једнине облик номинатива једнине .

Осим наведених у т . 178 б, такав вокатив имају и именице: шешак, брашац .

180. Ф о н о л о ш к е а л т е р н а ц Иј е у вокативу једнине именица 1 врсте.

(а) Задњонепчане сугласнике к, i и х испред наставка -е замењују њихови nред­
њонепчани ашернанrи ч, ж и ш: ,ученик -- учениче, gpYf- gp,)iжe и U.Yx- gуше. Исто
и ц и з: ciiipuц - cilipiiчe, кнез -· кнеже.
(б) Код многих именица акценаr је у вокативу силазне инrонације: краrкосилаЗ··
ни (возiiчу : вдзiiч; bpiiчy: дрiiч, орdча) или дугосилазни (мд.мче: .мд.мак, .мд.мка)
(в) Непостојане а се rуби из основе (алтернира са 0 вокалом): ловче (од ловац).
uc.Y (од uiic).
(r) Сонанr л на крају слоrа прелази у о: чйiiiаоче (од чuiiiaлaц), iлёgаоче (од iлеgа­
лац), о::им ако н~ долри иза дугог слога: ciiipeлчe (од ciilpeлaц), зшiлче (од зндлац).
(д) Алrернације добијене по једначењу cyr ласника јавиће се после испадања
непосrојаноr а: вptitiчe (од врабац), кошче (од косац) и сл. примерима rде уочавамо
(у првом случају) асимилацију сугласника по звучносrи (б: ii), односно (у другом слу­
чају) и асимилацију суrласника по месту rворбе (ш: с)

НАПОМЕНА. - Да би се избегле гласовне nромене, вокаrив једнине имена

страноr nорекла у многим случајевима остаје једнак номинаrиву: Ба.х, Џек, Абgулах,
Барух, или се rради .t:юдавањем наставка -у: Ба.ху, Џеку, Абgулаху, Баруху

181. И н с т р у м е н т а л ј е д н и н е именица I врсте има наставак

за који је карактеристична алrернација во кала о :е, па је тај наставак или -ом,
или -ем .
(а) Код именица средњеr рода вокал у наставку инструментала једни не
увек је једнак вокалу к~јије завршетак номинатива једнине, па је од село,језеро,
крило, ребра инструментал - селом, језеро.м, крuло.м., ребро.м, а од йоље,
.море, йролеhе, йруhе инструментал - uољем, .морем, йролеhе.м., йруhем .
(б) Код именица м. р. расподела -ом и -е.м је сложенија. По щ:аl!илу
-наставак именица чија се основа завршава ненепчаним сугласником
биће ··ом: ученик - учеником, ipag - ipago.м, Шой - Шойом, орман ·-
ор.маном, сунцокрейl -сунцокреШо.м, зуб - зубом, gpyi - gpyioм и
·- наставак имениuа чија се основа завршава предњонепчаним cyr лас­
ником биће -ем.: учиШељем, крајем, млаgићем, ножем, Милоше.м, возачем.

76
 182. Ова расподела, међутим, постаје сложенија деловаљем дисимилације
(разједначавања) самоrласника, па су облици инстр. једнине са -ом иза п р ед­
њ о н е п ч а н и х суrласника основе:

Сењом, јежом, кељом, хмељом, Прењом, кејом, йаgежом, кречом

Бечом, вешом

-· јер се у слоrу к~ји неnосредно nретходи наставку налази вокал е.

Иза nредњонепчаних суrласника основе у именицама увек ће бити на·
сrавак -ем.

ножем, Гочем, Милошем, Њеiошем, Раgошем

- јер се у слогу који се налази непосредно испред наставка налази вокал о

183. Најзад, основе на тврде предњонепчане сугласнике (ч, ж, ш), на групе

шйl, жg, на сонант р, као и основе са више од три слога, -без обзира на то
што се завршавају и меким предњонепчаним суrласником, па :й без обзира
на то што се у слоrу исnред наставка налази Ј!ОКал е, могу имати као на­
ставак инструментала једнине и -ом и -ем, дајући тако тзв. м о р ф о л о ш к е
ду б л е т е у књижевном језику:

возачем ј возачом, бичем 1

бичом, кошаркашем Ј кошаркашом,
йужем Ј йужом, йришШем 1
йришШом, вожgем Ј вожgом, секреШарем
Ј секреШаром, йасШирем Ј йасШиром, учиШељем 1 учиШељом, нейрија­
Шеље.м 1 нейријаШељом.
Такве дублете допуштају и неке основе на ц (сШрицем 1 сШрицом), на з
(мразем 1.мразом) уколико принцип щ симилације не наметне само један на­
ставак (оцем, зецом).

184. Именице м. р . на -е, у инстр . јд . , имају -е.м уколико им се основа

завршава предњонепчаним суrласником: Милоје-·- Милојем, а наставак -ом
уколико им се основа завршава ненепчаним суrласником: Павле -· Павлом,
Page - Раgом.
Именице м. р. на ··о имаће у инстр. јд. наставак ·-ом, беЗ обзира на то
који им је основински суrласник: сШрИко - ciiipuкoм, Војо - Војом.

185. Н о м и н а ти в мн о жи н е именица м. р . на сугласник добија

се rраматичким наставком -и, с тим што су видљива два тиnа:

(1) Тип са уметком -ов-· илИ -ев- између основе и наставка, на пример:
tpag ~- ipagoвu, цвeiii - цвешови, сшан -- сшанови;
йањ --- йањеви, м_уж - м:ужеви, кљ_уч -- кљfчеви

-- са уметком ··ов- иза ненепчаних суrласника, односно са -ев- иза nредњо­

непчаних cyr ласника, као и иза суr.ласника с, з, ц: носеви, мра.зеви, вицеви (иза
којих је и инфикс -ов-у многим другим случајевима, нпр.: воз- возови, клас
- клdсови),

(2) тип без уметка, на пример:

мрав ·- мрави, йрсШ -- йрсШи, ловац- ловци, учиШељ ·- учиiiiељи,

војиик -- војници, ученик --- ученици, йрозор -- йрозори.

186. Многе именице _имају дублетне облике, тј могу се употебљавати са

уметком -ов-ј-ев--, или без њеrа:

вукови и вУци, знакови и знаци, мuшеви и мuши, й«укови и iЩуци,

лйшајеви и лйшаји .

77
 187. Именице са основним обликом на -ин: Србин', Бедiрађанин, Новд­
сађанин, Заiрейчанин, чдбанин - облике множине граде додаваљем граматич­
ких наставака на окрљену основу, која се добија одбациваљем слога -ин.: Срби,
Бедiрађанu, Новдсађани, Јаiрейчани, чдбани .

188. Ф о н ол о w к е а л т е р н а u и ј е које се у номинативу множине налазе

у следећем су:

(а) задњонепчани сугласници основе к, 1 и х исnред наставка -и замсњују се

својим зубним алrернантима ц, з и с
ученик- учеиици, ковчеi- ковчези, орах- ораси;

(5)у обличком уметку који долази испред граматичких наставака множине

алтернира.iу о и е, зависно од суrласника основе
зцg - зцgови и .муж -мужеви;

(в) основе с непостојаним а алтернирају с основама 0-or вокала, тј. губе то а

. юваt{- . ювци и .шкаШ-,--- лакШови;

(г) у основама к~је испред непостојаног а имају сонант л у номинаrиву множине

се овај сонант замењује вокiшом о
.
чиШа 1ац- чиШаои,и, мислилац- мислиоци,

- уколико се то л не налази иза дуrих самоrласника

сШрелац- ийрелцц, иеваља.шц- неваљii. щu.

189. Г е н и т и в м н о ж и не именица и м. и ср. рода гради се на­

ставком ··а (дугим вокалом ii), а карактеристика им је дуr претходни слог:
ученйкii -- ceлii - йољii .

(а) Именице м. р . с непостојаним а у основи: борац, борца .... , чиша­

лац, чuШаоца .... , које се губи у већини зависних падежа, у rениrиву множине
су поново с њим: бopiiцii, чuшaлiiцii.
Уколико проширују основу умеrком -ов-Ј-ев-, неnостојано а се у rени­
тиву множине не јавља nоново: веШар - веШра - веШру. . . -- веШровii.

190. Генитив множине с неnостојаним а имају и именице страног порекла

с групом суrласника на крају основе:
- дбјекаШ, дбјекша, дбјекшу ... - дбјекiiШii
- йаШенШ, йд.ШенШа, йаШенШу . - йд.шенаша,

ако на крају те груnе ст~ји суrласник Ш. Уколико се rpyna суrласни.ка завr;шава

неким другим суrласником, суrласничка rpyna се неће раздвајати непссrоја­
ним а.:

- суфuкс, суфикса', суфиксу. . . - с,уфйкса

-- йдркинi, йдркuнiа, йаркинiу . . - йдркйнiа
191. Најзад, један број именица м . р . има и друкчије облике генитива
множине:

- именица љ,ygu, која је доnунски облик множине за именицу човек,

има облик љf;gй;
- именице йрсШ, нокаШ, iосш имају облике: йјЈСШију, ндкШију, iдcwujy
(уз ређе: йрсШа, iocШii, нокаШii);
-- именица: месец, мuн,уШ, саш, секунg имају облике: .месецй, сашй, мu­
нуШй, секунgй (поред rora што имају и облике на -ii).

192. (б) Именице ср. р. са основом која се завршава групом од два су­
гласника, као шrо су: јуШро, jegpo, сеgло, кл,уйко, ребро . .. -- имају rенюив
множине с непост~јаним а између та два суrласника:

jyШiipa, jegapii, cegaлii, клубакii, peбapii,

78
ако ту групу не чини сrрујни сугласник на vрвом, а праскави или сливени су­
гласник на другом месту:

.месшо - .месша, iнезgо - iнезgа, iв6жђе - tв6жђа .

193. Један број и.меница ср . р , као и именице м р., има и друкчије об­
лике rениrива множине, нпр.:

-именице око и ухо (ном., акуз. и воiс мн. очи и .УШИ) имају облике:
дчuју и .Ршиј,у;

- именица йлеће има облике йлећйјр и йлећй (поред йлећа),

- именица йрса има облик: йрсијУ,
- именица .Ycilla има и облик усшију (поред облика са -а: усша), ТЈ.
имају некадашње облике двојине (в. т. 168) .

Б. ПРQМЕНА Ј!МЕНИЦА Н ВРСТЕ

194. По другој именичкој врсти мењају се именице средњег рода чији се

основни облик (номинатив јеД:Нине) завршава вокалом е, а чија се основа у
зависним падежима, осим у номинативу и вокативу једнине, проширује сугла­
сницима н, Ш . Образац њихове промене је:

једнина

1. йме 1 кубе
2. Имен-а 2 кубет-а
.3. Имен-у з кубе т-у
4.'йме 4 кубе
5 . ii:мe 5 кубе
б Имен-ом б кубе г-ом
7. Имен-у 7 кубет-у

множина

1 имен-а 1 кубет-а
2 имен-а 2 кубет-а
3 имен-има з кубе г-има
4 имен-а 4 кубет-а
5 имен-а 5 кубеr-а
б имен-има б кубе т-има
7 имен-има 7. кубеr-има

195. По овом обрасцу мењају се многе именице, уз наведене: време, йле.ме,

Ше.ме, gу!ме~ ра.ме, .УЖе. Међутим, код именица чија се основа проширује
сугласником Ш падежи множине јављају се са две парадиrме (промене).
(а) Многе именице са значељем ствари уз множину по датом обрасцу
(к,убеШа, кубёШii, кубёШи.ма, кубеШа . .. ) им~ју и множину у облику именица
ж. р. на сугласник (на наставак -0):

1 (та) бурад
2 (re) бурадi;i
.3 (roj) 5)\ради
4 (ту} 5урад
5.
б. (том) буради
7. (тој) 5уради

- шrо значи да за значење множине имају облике једнине збирних имею·uа

IV врсrе, који тако чине допунску (суплеrивну) промену.
(б) Само суплеrивну множину имају именице П врсте које означавају
млада жива бић<t, као шrо су: gеШе, жgребе, Шеле, jliiњe, ййле. И то именица

79
gеШе (geuieiiia, gеШеШу .... ) -облике једнине именица ж. р. Ш вr;сте: 1. јтај
gеца, 2. јте; gеце, 3. ;тој; gеци, 4. јту; gецу, 5. ;та; gецо, 6 . ;том; gецом, 7.
јтојј gеци, а ове друrе - или промену збирних именица IV вrсте: 1. јтај
жgребаg, 2. јтеј жgpeбiigй . .... , или промену множине именица м. р. I врсте:
1. (тиј йuлићи, 2. јтихј йuлйћii, 3. ;тим; йuлићима.
По П врсrи мења се "и неколико именица чији се номинаrив једнине завршава на -о
1 -е, а основа проширује сугласницима -с- 1 -р чуgо - чуgеса - чуgесима, 11ебо - 11ебеса
- ~tебесима, одн вече - вечера - вечеру Именице с проширењем на -с- употребљавщу
се само у облицима множине. Иначе, у једнини се мељају по промени I врсте, по којој
најчешhе имају и множину

196. У облику генитива и системске и суплетивне множине последња

два слоrа су дуга: јмноrоЈ именii, ;мноrој кубеШii, јмноrојжgребiigй. јмноrој
йuлйћii.
В. ПРОМЕНА ИМЕНИЦА Ш ВРСТЕ
197. По треlюј именичкој врсти мењају-се Именице које се у номинативу
једнине завршавају на -а . Као што показује конrруентни атрибут уз њих (gо­
бра жена - gобар суgија), оне су ж . и м. рода, али без обзира на разлику у
(природном) роду, имају исти образац промене:
једнина
ж.р . м. р.

1. жена \. судија
2. жен-е 2. судиј-е
3. жен-и 3. судиј-и
4. жен-у 4. судиј-у
5. жен-о 5. судиј-·о/судиј-а
6. жен-ом 6. судиј-ом
7. жен-и 7. судиј-и

множина

жр м . р.

1. жен-е 1 судиј-е
2. жен-а 2. cyдi;ij-a
3. жен-ама 3. судиј-ама
4. жен-е 4, судиј-е
5. жен.. е 5. судиј-е
6. жен-ама 6 . судиј-ама
7 жен-ама 7. судиј ..ама
198. В о к а т и в ј е д н и н е неких именица III врсте има и друкчије за­
вршетке .
(а) Вишесложне именице на -ица уместо наставка -о имају наставак -е:

учuше.љица - учиШељице, насШавница -- насшавнице, gруiарица --

gруiарице; сесШрица - сесШрице, Зорица-- Зорице,

разликујући се од двосложних са истим заврше т ком у номина ти ву, које имају

наставак -о.:· йШuцо, мацо .
(б) Вишесложна лична имена, па и мноrа двосложна, било женска било
мушка, најчешће имају облик номинатива једнине у служби вокатива:

Марија - Марија, Јованка - Јованка; Никола - Никола,

разликујући се од двосложних личних имена, која најчешће имају наставак ··о.

Зара -- Зоро, Cuuiнa - СШiiно; Божа -- Божо, Љ:уба - Љубо,

иако има таквих имена и са обликом који је једнак номинативу (Брiiюш

Бранка).
(в) Именице као што су Хрватска, Енiлеска, Рашка и сл., постале од при-·
дева, имају облик вокатива једнак са номинативом.

80
 (r) Именице природног м . р . на -а са значељем имаоца занимаља или
зваља имају дублетни облик вокатива, са -а и са -о .
cv,quja и cvgujo, влдguка и влаgико, буреiџија и буреiџијо.

(д) Именице са значељем сродника, мушко г или женског, у вокативу

имају дублетни облик, rj . и са -а и са -о

.мама и мiiмо, сшрuна и cШpuuo; баба и бдбо; шаша и шашо и сл.,

с тим што се у граматикама констатује претежна употреба првог облика.

199. Г е н ити в м н о ж и н е именица III врсте има следеhе облике:

(а) са наставком -·а који се додаје на основу која се завршава једним су­
rласником:

жена, учиШе.љйцii, кЈћа, баруШана, с_уgйја, йШuца;

(б) са наставком -а који се додаје на основу која се завршава групом су­

гласника а она се у генитиву множине разбија непостојаним а:·

gевојка - gевојака, земља - земаља, овца --- овацii, бйШка --- бii­
iiiiiкii, йрilйовёШка -- йpiliювegiiкii, чййка - чuйака;

(в) са наставком -ii који се додаје на основу која се завршава rpynoм су­
гласника сш, зg, шШ, шћ, жђ, ш ч ижџ, који се не разбијају неnостојани м а;

ласzйа- ласШii, звезgа -- звезgii, башШа- башШа, iдшћа --- ioшћii;

(r) са наставком -й који се додаје на основу која се завршава групом су­

гласника:

uреiйња -- йреiйњй, pdgњa -- рdgњй, лойШа - лойШй, молба -- мдлбй,

дловка ·--- дловкй, кднзёрва ·- кдюёрвй.

Многе од ових именица јављају се И са дублеrним наставцима генн'Iива

множине, тј . :

креШња и креiйњii, смеШњii и смеШњii: бiliйiiкii и бйШкii, дловiiкii и

дловкй,

(д) са наставком -у к~ји се додаје на основу само трију имениuа:

рfжа ·-- руку, ндiа - нi)(ii, cлf>ta - слv(у

и који је, у ствари, некадашљи наставак облика двојине.

200. Гласовна промена палатапизације (сибипаризације), rj преласка задњо­

непчаних cyr ласника к, i и х у зуб не ц, з и с уочава се у облику да тива и локатива јед-
н ине:

1. РУК··а 1. ног-а 1. снах-а

3. руц-и 3 НОЗ··И 3. снас-и
7. руЦ··И 7. Н03··И 7 снас-и, [али и: снахи]

rj. у датим облицима х, 1 и х из основног облика замењени су одговарајућим зубним

алтернанiом 1{, з и с.

Од ове аЛ1ернације О!!Сrупа се

(а) у личним имен:има:

Јдвiiш:а --- Јдван!iи, Зtiia- Зtitu, Лf;lia -Лухи, Мехо- Mexu;

(б) у именицама чија се осн:ова завршава суrласничким групама а мали број
слоr ова (или једносложност њихове основе) допушта превелику промену облика која
би довела до промене значења речи:

.щ:lзiа -- . \tG3ill, кдцха- iiiщ~<u, мачка-· мiiчки, uiicxa- uiicx·u;

81
 (в) у именицама чија се основа завршава једним суrласником, а мали број
слогова, односно једносложност њихове основе или страно порекло допушrа нејасност
у значењу:

Бака- баки, а!ка- секи, 1<лйка -клйкu; aia- aiu, лuia -· лuiu.
Што се акцента и квантитета вокала тиче, све именице
201. III врсте одликују
се следеhим:
(а) у инструменталу једнине падежни наставак, тј. њеrов вокал је дуr: женом,
gруiарицом, с.'ruиј6м;
(б) у rениrиву множине последља два слога већине именица су дуrа: жена,
gpytdpйцa, cygйjii;
(в) у rенитиву једн:ине, наставак за облик свих именица је дуr: женё, gpyidpuцё,
cvgujё итд, што овај облик разликУ,је од облика номинатива, акузаrива и вокатива
множине истих именица

НАПОМЕНА -Детаљна правила о ашернацији к, t, х :ц, з, с и о одступањима

од ње у именицама III врсте прописује Правоuис срйскохрваШскоz језика, Нови Сад, 1960
језш:.а.

Г. ПРОМЕНА ИМЕНИЦА IV ВРСТЕ

202. По четвртој именичкој врсти мењају се именице ж. р . које се у но­

минашву једнине завршавају наставком -iZJ (тј. као видљив, им~ју сугласнич:ки
завршетак). Образац њихове nромене је:

једни на множина

1. сrвар-0 1. сrвар-и
2. ствар··И 2. сrвЗ.р-й
3 ствар-и .1. ствар-има
4 сrвар-0 4. ствар-и
5 ствар-и 5. ствар-и
6. СТВар-ју (СТВар··И) 6. сrвар ..има
7 ствар-и 7. ствар-има

По овој nромени мењају се све именице с номинативом једнине на су­

гласник уз к~је конrруентни а три бут стоји у облику ж. р . : ;лепа/ ноћ, ј.лепеј
ноћu, (лепојј ноћu . . . љубав, млаgосШ, йамеШ, чађ.

203. И н с т р у м е н т а л ј е д н и н е ових именица има могућност упо­

требе два наставка:
(а) насшвка -ју, чије ј joryje ненепчане сугласнике основе, односно rуби
се ако је сугласник основе меки nредњонепчани сугласник:

сшвар - сшварју
йа.меш - йiiмећу; млаgосш - млiigошћу; љубав - љубављу
чађ - чliђу: йећ - йећу,

(б} наставка ··и.:

сШвliр - cШвlipu
иамеш - uамеши.· .млiigосШ - млаgосШu. љ.vбав -- љубави
чаЬ- чtфи; ueh- uehu .
Уколико се именица употребљава без атрибута, обично се би.rа облик
с наставком -ју. Радили су свој посао с pagoшhy . Са употребом атрибута уз
именицу повећава се моrућност појаве и облика с настанком -u.: Радили су
свој посао с в е л и к о м pa,qocШu.

204. Неколико именица јавља се са делимично друкчијом променом .

Тако именице ж. р . кокоzп, косШ и ваш у г е н и т и в у м н о жи не имају

82
облике (старе двојине): кокдшијУ, кдсШијУ, вашщ:У, поред сисп:мск.их облv ка
са -й . Именица кћu само се овим обликом одваја од системске промене ( 1
кћu, 2 . кћери, 3.. кћери . .. ), док промена именице мiiШи иде по ПI именичксј
врсти: 1. мiiШu, 2 . м~Шерё, 3. мiiШepu (4. маШерј, 5. J.!iiШu, 6. маШером, 7. мii­
Шepu, у једнини, и 1:
-4. -5.. мiiШере, 2 . мilШёpii, 3. -6. -7. .маШерама, у множини,
припадајући IV врсти само у облику номинатива и акузатива (и вокатива)
једнине.

Фуиищија именица. - Основна служба именица је означавање бића, предмета

или појава, појмова уопште, као скупова најважнијих њихових особина Као такве,
именице су самостаnне речи. Међутим, оне моrу биrи употребљене и у несамосталној
служби, и то у одредбеној функцији коју најчешће врши п р ид е в. У примерима као
што су:

ж i ољ а чобанин, мајка с Ш а р и ц а, јабука ,g и в љ а к а, син је g и н а ц,

змија о йi р о в н и ц а и сл.
- именице жiоља, сйiарица, gивљака, јеgипац, оШровница означавају особине појмова
уз чија имена стоје, као што их означавају прИ:деви од К()јих су доrичне именице изве­
дене: ж1-о . ъав, сШара, gивља, јеgини, оШровна

На rаююм уочавању ј ед н е о с о б и н е појма који се означава имениuом

челик, каме11, звер, јаiње заснивају се примери који се у Iраматикама наводе:
Чика Лука је био челик.. човек. - Та звер-жена је била ухапшена ноћу у њеном
сыну . - Ти си камен. - Ово дете је јаiње
(М . Стевановић, ГрамаШика срйскохрваiiiскоiјезика, IX издање, Цеrиње)
- у којима су именице употребљене са значењем п р ид е в а чвpciii (као једне од
особина челика), суров (као једне од особина звери), неосеШљив (као једне од особина
камена) и миран (као једне од особина jaiњeiiia) .

15. ПРИДЕВИ

205. Придеви су несамосталне одредбене речи које се стављају уз име­

нице да означе особине бића, предмета и ш~јава означених дотичним имени­
цама: млаg човек, млаgа жена, лейо дете; зелен. аутомобил, висока nланина; лейо
време, велика олуја. Исту службу одређиваља, на друrи начин наравно, им~ју
и када означавзју особину која се оrкрива у појму помоћу предиката: Овај
човек је млаg, Време је лейо, Планина је висока.

1. ПОДЕЛА ПРИДЕВА ПО ЗНАЧЕЊУ

206. У датој дефиницији придева истакнута је њихова функција, која је

одредбена у односу на именицу, и истакнуто је њихово најопшщје значеље -
о с о б и н а ш>јма означенот именицом. То најопштије значење, међутим, врло
је разноврсно, па се према нешто посебнијим значењима сви придеви деле на
следеће rрупе:
(1) О п и с н е (к в а л и т а т и в н е) придеве- који означавају особине
појмова уз чија нмена стоје, односну каквоћу: йлiiв, црвен, нов, вuсок, gобар,
храбар, йоносан;

83
 (2) п р и с в ој н е (п о с е с и в н е) п р ид е в е --- који означавају при­
падаље: дчев, .мајчuн, cec!Iipuн, Марков, школскй, човечјu;
(3) г рад и в н е п р ид е в е- који означавају састав, од чега је појам
уз чије име стоје: зла!Iiан, йешчанй, gрвен, оловнй, свuлен, земљан,
(4) придеве в р е м е н с к о г од н о с а - који означавају време на које
се односи појам означен именицом уз коју придев стоји: gднашњй, вечёрљй,
днgашњй, ле/Iiошњй, йрошлоiдguшњй,
(5) придеве п р о с т о р н о г о д н о;: а - који означавају на које се
место односи појам означен именицом уз коју придеs стоји: gоњй, iорњй, Ша­
.мошњй, gеснй, двgашњй,
(6) придеве других од~оса (н а м е н е, нпр.): с/Iiочна (пијаца), жu!Iiнй
(трг), зgравс!Iiвенй (картон)

2. РОД, БРОЈ И ПАДЕЖ КОД ПРИДЕВА

207. Као несамосталне речи, придеви добијају ознаке рода, броја и па­
дежа зависно од именица уз које стоје . Тако је у номинативу једнине: храбар
младић, храбра дев~јка, храбро дете; у rенюиву једнине: храбра (или храброi Ј
младића, .храбрё (или храбрё) девојке, .храбра (или храбрбi) детета ... ; у но­
минативу множине: храбри (или храбрй) младићи, храбре(или храбрё) де­
војке; у rенитиву множине: .xpdбpux (или храбрйх) младића, .xpdбpux (или
храбрИх) девојака .... итд. Без обзира на то којој значењској групи припада,
сваки придев има облике за три рода (мушки, женски и средњи), за два броја
(једнину и множину) и облике за означаваље падежа, исто онолико колико и
именица.

З. КРАЋИ И ДУЖИ ОБЛИЦИ ПРИДЕВА

(НЕОДРЕЂЕНИ И ОДРЕЂЕНИ ВИД)

208. Већина придева остварује се у два низа облика: к р а ћ и м и д у­

ж и м о б л и ц и м а, названим тако према облику номинаiива једюше м. р.,
који може бити

(а) са наставком -0 ("краћи" облик):

храбар, йлав, црвен, вйсок (младић);

(б) са наставком -й ("дужи" облик):

храбрИ, йлавИ, црвенИ, вИсокИ јмладићј .

Разлика је била заснована на разликоваљу неодређености (непознатссти)

и одређеносrи (познатости) појма уз чије име придев стоји, као што је, на
пример, у тексту:

Међу штрајфкорима који су се смељивали· на капији био је

један млаg човек, Рус из источне Галиције, по имену Грегор Фе-
дун ...... Онда скиде своју пушку, напуни је тешким јединим мет-
ком . . . и окину. . . Тако је .млаgu човек, који је погрешио на ка·­
пији, остао заувек у касаби.
(И. Андрић, На Дрини ћyupuja, Беоrрад. 1981, 191, 205---7)

- у којем придев .млаg означава особину дотада непознатот неодређеног

човека, да би се иста особина, после приповедачког обавештења о томе чо­
веку, у даљем тексту означила обликом одређеног придевскоr вида .млаgИ.

84
 4. ПРОМЕНА ПРИДЕВА

209. Највећи број описних и градивних придева има следеће обрасце про-
мене.

!)Мушки род
(а) Облици неодређеног вида (б) Облици одређеног вида
једнина 1" леп-0, бео (пут) 1 леп-јЈ, белiј (пут)
2 леп-а, бел-а (пута) 2. леп-оr. бел-бг (пута)
3. леп-у, бел-у (путу) 3 леп-бм(е), бел-ом(е) (путу)
4 леп-0, бео (пут) 4 леп-iј, оел-iј (пут)
леП··а, бел-а (коња) лen-or ,бел-оr (коња)
5. леп-{i, оел-iј (коњу)! 5. леп-јЈ, оел-iј (коњу)
6. леп-i:{м, бел-Им (путем) 6. лen-i;iм, оел-i;.м (путем)
7. леп-у, бел-у (путу) 7 леп-бм(е), бел-бм(е) (пуrу)
множина 1' леп-и, бел-и (пуtеви) Ј лen-iJ, ОеЛ··iЈ (путеви)
2 леп-{iх, бел-i;iх (путева) 2. леп-i;iх, oeл-i;ix (путева)
3 ш~п-йм(а), бел-йм(а) (путевима) 3. леп-йм(а), бел-йм(а) (путевима)
4. леп-е, бел-е (путеве) 4. леп-е, бел-ё (путеве)
5. пеп-i;i, бел-i;i (путевп) 5. леп-iј, бёл-iЈ {путеви)
6. леп-i;iм, бел-iјм(а) (путевима) 6. леп-јЈм(а), бел-iјм(а) (путевима)
7. леп-iјм{а), бел-{iм(а) (путевима) 7 леп-i;iм(а), бёл-iјм(а) (путевима)

210. У једнини облици неодређеног вида разликују се од облика одре­

ђеног вида у номинативу (1), генитиву (2), дативу (3), акузативу (4) и локативу
(7). Први облици имају наставке и м е н и ч к е промене: -!О (l), -а (2), -у (3),
-е! ј-а (4) и -у (7), а други наставке п р ид е в с к е промене: -й (Ј), -бг(а) (2),
-бм(е) (3), -бг(а) (4) и -бм(е) (7).

У инструменталу је у облицима оба вида наставак -йм, али се код мно­

гих придева разликује акценат. У вокативу се употребљава само облик одре­
ђеног вида: Mлtigй човече, слушај ме!

У највећем броју падежа множине нема разлике у наставцима међу при­

девима неодређеног и одређенот вида. Разликују се само номина ти в и аку­
затив: придеви неодређеног вида су са наставцима -и (Ј) и -е (4), а придеви
одређеног вида са -й (1) и -ё (4) .
НАПОМЕНА. ·- АкуЈатив јед нин е се јавља у два облика. Једнак је номина ти ву
кад именица уз кqју придев стоји означава неживо: Видим бео пут (неодр . в.) /Видим
белй пут (одр. в.), односно једнак је гениrиву кад именица уз коју придев стоји
о~н:!чава живо (биће): Видим бе. ю коња (неодр . в.)(Видим белоi коња (одр . в.)

211. 2) Ср ед њ и род
(а) Облици неодређеног вида (5) Облици одређеног вида
Једнина 1 широк--о (поље) Ј. шИрок-о (поље)
2 широк-а (поља) 2 шИрок-оr(а) (поља)
3. широк . у (пољу) 3. шИрок-бм(е) (пољу)
4 широк-о (поље) 4. шИрок-о (поље)
5. шИрок-о (поље) 5. шИ:рок-б (поље)
6. широк-~м (пољем) 6. шИрок-i;iм (пољем)
7.. широк-у (пољу) 7 шИрок-ом(е) (пољу)

множина 1. широк-а (поља) Ј шИрок-а (поља)

2. широк-i;iх (поља) 2. шИрок-iјх (поља)
3. широк-i;iм (пољима) 3 шИрок-iјм(а) (пољима)
4. широк-а (поља) 4 шИрок-а (поља)
5. шИрок-а (поља) 5 шИрок-а (поља)
6. широк-i;iм(а} (пољима) 6 шИрок-iјм(а) (пољима)
7.. широк-i;iм(а) (nољима) 7 шИрок-i;iм(а) (пољима)

У једнини номинатив (\), rенитив (2), датив (3), акузатив (4) и локапш
(7) неодређенот вида имају наставке и м е н и: ч к е промене: -о (1), -а (2), -у

85
(3),-о (4) и -у (7), док исти падежи придева одређеног вида имају наставке
п р ид е в с к е промене: -6 (I), -6г(а) (2), -ом( е) (3), -6 (4) и -6м(е) (7). И један
и други вид у инструменталу имају исти наставак (приде:вске промене) -йм,
са могућном разликом у акценту. Исто тако и у вокативу: -6, с rим што се
за њеrа узима облик одређеног вида, како се то види по акценту .

У множини је једина разлика између две промене у томе што придеви

неодређеног вида у номинативу и акузаrиву имају кратак наставак -а, а при­
деви одређеног вида дуги наставак -а, као и у могућној разлици у акценrу.
Сви остали наставци, и у неодређеном и у одређеном виду, придева су дуги.

212. 3) Женски род

(а) Облици неодређеног вида (б) Облици одређеноr вида

јед нина 1 широк-а (улица) Ј. шИрок-а (улица)

2. ширi>к-ё (улице) 2. шИрок-ё (улице)
З.широк-ој (улици) 3. шИрок-~ј (улици)
4. широк-у (улицу) 4. шИрок-у (уЈiицу}
5. шИрок-а (улице) 5. шИрок-а (уiiице)
6. ШИрОК-ОМ (улицом) 6. шИрок-ом (улицом)
7. широк-ој (улици) 7 шИрок-ој (улици)

множина широк-е (улице) 1. шИрок-е (улице)

2.. широк-i}х (улица) 2 . шИрок-i}х (улица)
3. широк-i}м(а) (улицама) 3. шИрок-iјм(а) (улицама)
4. широк-е (улице) 4 . шИрок-ё (улице)
5. шИрок-ё (улице) 5 . шИрок-ё (улице)
6. шир(Јк-iјм(а) (улицама) 6. шИрок·{!М(а) (улицама)
7 широк . јјм(а) (улицама) 7. шИрок-i;i.м(а) (улицама)

Разлика између двеју промена само је у томе што номинатив и акузати.в

оба броја у промени придева неодређеног вида имају кратке наставхе -а и -у
(ширiжа улица, ширiжу улицу), односно -е (ширдке улице), а у промени при­
дева одређеног вида-- дуге наставке -а и -у ( шupoкii улица, шuрок,у улицу).
односно -ё (шйрок.ё улице . ) Осим тога, могуhна је и разлика у акценту, тамо
rде облици и иначе немају исти акценат у краћим и дужим облицима промене .

213. Основни облик (номинатив једнине) у облику неодређеног и одре­

ђеноr вида, углавном, имају само описни и rрадивни придеви: црн - и,рнй
зелен-· зеленй, йрUјаШан- йрUјаШнй, млаg- млаgй, злаШан- злаШнй, gрвен,
- gрвенй. Па и међу њима неки придеви имају само облике одређеноr вида,
нпр.: малй, јаркй, жаркй, бојнй.

Остали придеви имају или само (а) облике неодређеноr вида придева
(пре свеrа у основном облику- номинативу једнине); такви су присвојни при­
деви на -ов, -ев и -ин.: брiiШов, gpyioв, војтlков, .млаguћев, Славков, Мйлошев;
сесШрйн,женйн и др.; или само (б) облике одређеноr вида; такви су присвојни
придеви на -скй, -чк.й, -шкй, -нй и ~јй: йлднйнскй, школскй, вдјнйчкй, .мднашкй,
gржiiвнй, нароgнй, човечјй и сл . , као и придеви који означавају месни или вре­
менски однос: gоњй, gеснй; јужнй, gанашњй, леШошњй.

По правилу, придеви који су у основном облику (номинаrиву једнине м . р . ) са­

мо одређеноr вида (дужи), уrлавном ће се мењаrи по придевској
промени (школскй рад, школсю5i рада, школскбм раду..... ) али се моrу наћи и примери
употребе ових придева са и м е н и ч к о м променом, нпр. у народним песмама: А 1и
мушка чеда не родила .
Придеви који у основном облику имају само облик н е од р е ђ е н о r вида (кра··
ћи) имаће, међуrим, обе промене . На пример, у реченицама: Ове речи нашли смо у

86
 Вукову Рјечнику и Ове речи нашли смо у Всуково.и Рјечнику, придев Всfков у оба своја
облика rраматички ј,е исправан

НАПОМЕНА. -И последњи, а и сви други придеви, посебно огшсни, који имају

облике о б а в ид а, са краћим обликом (као неодређени) употребљавају се обавезно
само у предикату и службама везаним за предикат (Петар је уморан. - Уморан и
йокисао, Петар се одмарао) У атрибутско.Ј служби придеви који имају оба вида, уЈ
њихову књижевнојезичку једнакост, претежно се употребљавају са облицима одре­
ђеног вида (дужим): Дошао је из једног giiлeкoi града . - Живели су у неком gii . teкoм
граду . - Гледао је рајску башrу и у њој девојку лiiкoi корака и необичноi изгледа иrд.
Искључиво дужи облик имаће придеви у сас·rаву имена и термина: Н6вй Cag, Цfjui'i
Гдра, бёлй бор, слёйii мйш.

5. ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА (КОМПАРАЦИЈА)

214. Поређеље придева је промена описних придева заснована на степену

заступљености особине која се придевом означава. Систем облиУа ПОЈ:Сђења
састоји се од:

1) п о з и т и в а (основноr придева), којим се означава особива псјма

уз чије име придев сн>ји, као присутна, постојећа (позитивна): Петар је .мдрљив
ученик;

2) к о м п а р а т и в а (првоr ступља поређеља), којим се означава осо­

бина у вишем степену од оне означене позитивом придева: Марко је .мар­
љuвијй ученик од Петра;

З) с у п е р л а r и в а (другоr степена поређеља), којим се означава ссо·­

бина у највишем степену (између свих појмова са којима се дотични nојам
са датом особином пореди): Александар је нај.марљивијй ученик у rазџду.

215. Облици компаратива добијају се додаваљем наставка за компаратив

на основу придева .
(а) Наставак -иј (са наставцима за м. р. -й, за ж р. -а и за ср . р . -ё) до­
даје се на основу вишесложних придева:

храбар
-й јученикј
храбр·- + -иј- + -а јученицај
-ё /дете;

слободан, слободна, -о -й ј т рад ј

слобдgн- + -иј- + -а ј земља/
-ё ;село;

-на основуједносложних придева с кратким самогласником у основи:

нов, -а, -о -й Ј град/

нд в·· + . . иј- + ··а Ј земља/
-ё ј село;

- на основу неких једносложних придева с дугим самог ласником у ос­

нови:

слан, слан-а, -о -й ;хлеб;

слан- + -иј- + -а јпогачај
-ё ј месо ј.

87
По овоме типу добијцју се облици комnаратива: .заgовдљнијй, сйре.мнијй, бо­
tаШији, сиромаuтијй, uравијй, јаgнuјй, вuШкијй, крдШкијй, сйШијй, сШаријй.
(б) Некадашњи наставак -ј који јотује cyr ласник основе (па се грама­
тички наставци рода, nадежа, броја -й, -а, -ё. . . налазе иза јотованих одгова­
ра:јућих суrласника) додаје се
- на основу једносложних nридева са дугим самогласниксм у сснови:

млад, млад-а, -о -й ј град/

млаg- ++ млађ~ + -а ј земља;
-ё Ј село;

жИв, жИв-а, -о ·Й trpaд/

жив-
++ жuвљ- + -а ;земља/
-ё fceлof

јак, јак, -а, -о -й Ј град;

јак- ++ јач- + -а ј земља;
-ё јселој

-на основу неких једносложних nридева са кратким вокалом у !Основи:

д)т, -а, -о
-й јпутј
gyi- -ј- +
g}•ж- -а ;улица; +
··ё fПОЉеf

- на основу неких двосложних nридева, додавањем наставка за комnа­

ратив на основу која се добија одбацивањем завршетка основних облика:

вИсок, -а, -о -й {х раст 1

ви с- + -ј- вйш- + -а ;јела/
-ё ЈдрвоЈ
По овом rипу добијамо облике компаратива: бржй, чешћй, црњй, iрубљй,
~ушћй, Шврђй, сШрожй, Шuшй, gубљй, нйжй, слађи, gдљй.
(в) Наставак -ш (са граматичким наставцима рода, тщежа, броја -й, -а,
-ё ... ) додаје се

- на основе само три придева лдк, лей и мек.:

лак, -а, -о -й јчамацј

лдк- + -ш- + -а (барка;
-ё (једро/

216. Неколико придева у српско ме језику има допунске ( суплетив­

не) облике компаратива, тј . за њих се узимају облици од речи других основа,
па

за gобар, gобра, gобро имамо комnара т ив бољй, боља, бољё

за зао, зла, зло имамо компараrив iорй, iopa, iорё
за малй, -а, -б имамо компараrиве .мдњй, ··ii, -ё
за велик, -а, -о имамо компара т иве већй, ..д, -ё
.За њих се каже да имају неправилну компарацију.

217. Облици с у п е р л а т и в а добијају се додавањем предметка (nре­

фикса) нај- на облике компаратива и правилне и неправилне .комnаrаuије:

нiiјхрабриЈй, нiiјслобоgниЈй, најновији, најсланијй, нiiјмлаЬй, нiiјgаљй,

нiiјлейшй, нiiјбољй, најiорй.

88
 218. Облици компаратива и суперлатива имају само приде веку промену,
тЈ облике одређеног придевског вида (дуже) (в . т . 209).
НАПОМЕНА -Градивни придеви, употребљени са својим основним значељем (од
чега је шrо), као и придеви са значељем потпуног одсуства /присуства нечега, rj . придеви
типа з . uiuiaн, gјЈвен, односно бос, io, ж uв, мpiiiaв, немају облике компаратива и супер­
лат ива . Уколико се, међутим, употребе метафорски (са преносним значењем), они те
облике могу имати:
Нисмо видели злдiiiНијё дете од љега (тј. Боље деrе)
Он је нdјзлаiiшијё дете К()је смо видели (тј. најбоље дете)
Петар је нdјживљё дете у разреду (тј. најнемириије дете)
Они су Бдсијй и iдлијй од било коrа (rj.. сиро.машт(iи)
Осим тога, комnаратив не мора увек бити употребљен за поређење У приме­
рима као што су:

Ових дана nале су јiiчё кише. - Није било веnёi снеrа ове rодине . - Пеrар је
међу Бољйм ђацима у раэреду - облици компараrива означавају само виши степен
датих особина.

219. Придеви имају од р ед б е н у с JI у ж б у (ф у н к ц и ј у) Они одређују

именице на два начина: 1) када croje непосредно уз именицу, љихова је служба
атрибуrска: g о б а р човек, н о в о оgело, ш 11. о .. z с к а зipaga, g р в е 11 а oipaga
g а н а ш њ е новине, ј у Ш а р њ е сунце итд . и 2) придеви се употребљавају предика­
тивно, као именски део предиката: Пeiiiap је .х р а б а р, или као допуна rлаrолу:
Пе/Uра су cмaiiipaлu л р а Б р и м, или апозитивно, односно атрибутско-прилошки:
.Ум о р а н u i .1 а g а н, Пeiiiap се cйycilitю на кpeвetll, ДирекШор је љ)' iй 11 т ciliajao
110 ciiieйeнuumly.
Осим са овом функцијом, придеви се у реченици употребљавају и са функцијом
самосталне речи, тј. оном коју као основну имају именице.

1) Тако се уnотребљава сваки придев за који се подразумева да СП)ји уз именицу

која се не изриче:
У кући обешеиоiа не говори се о конопу. - Cmu ilagнoмe не верује .
2) Такође и придев који се поименичио и не подра·зумева и обавезну именицу:
Очекивали су долазак Плавоi (rj. човека с надимком Плави). ·-- Mлahu су имали
та•шо одређене дужн:ости, а о њима су одлучивали ciii.apuju .
.3) Мн:оrи придеви су постали именице, поименичили се, па тако дали:
(а) заједничке (опште) именице ср, р.:
gобро, б.1аiо, зло
··-које имају само именичку промену када значе имање, бqtаШсiйво и несрећа (Раде на
поrьопривредном .iЈобру, Поделили су бttaio, Велико зло их је снашло);
(б) щједничке опште именице ж р.:
млiiga, сШрйна, ујна
од којих прва има и придевску промену, а друге само именичку;
(в) лична имена и презимена, rеоrрафска имена месrа, покрајина и земаља:
Дpdiii, Дpdiii, Зрuњскu, Га!;днскii, Веселitнов, Мйљанов; &iњcкii, Бачкii,
ХјЈвiiШска, Eui.tecкa, Гiitџш, Косово
-од кqјих их је највише сачувало придевску промену, кад је реч о м, и ж. роду ( Зpuњc,;tl
- og Зрињскоtа- Зриљско.ме .. /Xpвaiiic,;a -- Xpвaiiicкe
-- Xpвaiiicкoj.. .... ), док је у ср . р .
већина њих узела именичку промену (Косово ·- Косова - Косову .. Ј, са понеким при­
мером и придевске промене ( Вишко - 111 Bucoкoi ·- у Високом).

Задатак. -· Из датог текста испишиrе све придеве, разврстајте их по

значењу и особинама, одредите оне који имају компарацију:
Већим и јачим rащама долази сељак на ноrе., Газда-Сантина маrаза је
једна од највиших и најтврђих у вишеrрадској чаршији . Зидана је од тврдог
камена, са дебелим зидовима и подом од камених плоча. Тешка вра·rа и капци
на прозорима од кованог су rвожђа, а на високим и уским прозорима дебеле
и густе решетке

Предњи део маrазе служи као дућан По зидовима су дубоки дрвени

рафови пуня емајлираноr посуђа .

(И Андрић, Но Дрини ћyupuja, Просвеrа, Београд, 1981, 336)

89
 16. ЗАМЕНИЦЕ

220. Заменице су врста речи чија је главна служба у језику упућивање на ·

лица, ствари и особине, односно на речи које те појмове означавају. Тако се
заменичким речима jii, Шй - мй, вй упућује на лица која учествују у говору
као говорник и као онај коме се говор намењује, заменицама он, днii, дно --
днй, днё, дна упућује се на лица која не учествују у товору; заменицама .мој,
Шв~ј; њеiов итд. - на припадност појма уз чије име стоје 1·-ом, 2-ом и З-ем
лицу; за меница ма овiшав, онакав ~ на особину која је као нека особина која
се налази изван предмета уз чије име заменица стоји итд. Према свој~ј служби
у реченици (тј,. према томе да ли замељују именице или придеве), све заменице
се деле на uменuчке и на йрugевске.

1) Имеиичке замеиице у реченици су самосталне, као и именице, односно

не зависе од других речи, неrо се- напротив - друrе речи на њих наслањају
и од њих зависе . То су: личне заменице, лична заменица свакоi лица с е б е, с е,
уйиШна заменица за лица и сШвари к о (Ш к о) и ш Ш о (ш Ш а) и неоgређене,
односно оgричне заменице сложене с а к о (Ш к о) и ш Ш о (ш Ш а): неко (неШ­
ко), нешшо (нешша), нико (нийlк:о), нишша и опште: свако, .ма ко, било к:о .
Де к л и н а ц иј а (п р о м е н а) и м е ни ч к и х з а м е н и ц а. -
1) Л и ч н е з а м е н и ц е имају следећу промену:

једн 1. лице 2 лиuе МНОЖ Ј. ЛИЦе 2. лице

ја пl 1. мИ вИ
2., мене, ме тебе, re 2. нас, нас вас, вас
3. мени, ми теби, rи 3. нама, нам вама, вам
4. мене, ме rебе, те 4. нас, нас вас, вас
5. тИ 5 вИ
б мном( е) тобом б. нама вама
7 мени теби 7. нама вама

јед н 3. лиuе множ. 3. лице

м. р ср. р. ж.р . м р. ср . р. ж . р.

....
1. бн оно она 1. они она оне
2. њега, га ње, је њйх, их
3 њему, му њбј, јој 3.. њйма, им
4 њеrа, га, њ њу, је, ју 4 њИх, их
5. 5.
б. њИм њбм б. њйма
7 њему њбј 7 њйма

221. Личне заменице 1.. и 2. лица имају посебну промену, само њима
својствену, док заменица 3. лица, која има облике за сва три рода, у св~јој
промени има облике већине п р ид е в с к и х замени ца. У rенитиву, дативу
и акузативу оба броја личне заменице сва три лица имају дв~јаке облике: дуже
(акценаrске) и краће (енклитичке).

222. 2) Л ич н а з аме ни ц а св а ко г л и ц а себе, се има следећу

промену:
1
2. себе (себе)
3. себи (себи)
4. себе (себе), се
5.
6. собом
7. себи (себи).

90
 Одликује се одсуством номинатива, јер се не употр~бљава са службом
субјекта у реченици. Исти облик употребљава се и за једнину, и за множину:
Он је раgио за с е б е и Они су раgили за с е б е.
3) Упитна ~аменица за лица и ствари (којШко и шШој
шйlа) и именичке неодређене, односно именичке одричне заменице (неко 1
неШко, односно нико ј ниШко) мељају се као придевске заменице (в. даље).

223. 2) Придевске заменице у реченици имају службу придева, употреб­

љавају се уз самосталне речи, утлавном уз именице, које одређују . Сnадајући
у одредбене, зависне (несамосталне) речи, оне, као и придеви, имају облике
сва три рода (тзв. моцију рода), облике једнине и облике множине: наш rрад
- наша земља- наше село; наши rрадови -наше земље -наша села ....
итд., зависно од именица уз које стоје .
Према томе по чему одређују именице уз које стоје, nридевске заменице
деле се на следеће врсте.
l) П р и с в ој н е (п о с е с и в н е) з а м е н и ц е: .мој, моја, моје; Швој,
швоја, Швоје;· њеiов, њеiова, њеiово; њен, њена, њено," наш, наша, наше;· ваш,
ваша, ваше; њихов, њихова, њихово; свој, -а, -е.. . . , којима се означава при­
падаље 1-ом, 2-ом и Ј-ем, односно сваком лицу.
2) Показне (демонстративне) заменице: овај, ова, ово;
онај, она, оно;· Шај, Ша, Шо;· овакав, оваква, овакво,-. оволики, оволика, оволико,
онолики, Шолики, којима се упућује на лице или предмет, односно неке љихове
особине који су у близини (просторној или временској) rоворног лица (овај,
оволики и сл.), или лица којему се говори (Шај, Шолики), илИ трећег, неnри..
сутноr лица (онај, онолики )..
Поред упућивања на предмет (биће), ове заменице упућују на особину,
одређујући појмове уз чија имена стоје по каквоћи, димензији и сл . који су
изван тих појмова: Ваши очеви су били храбри, а и ви ћете бити шакви, или
по количини која је изван тих појмова: Мој брат је оволики (тј . као неко у
близини говорног лица) .
З) Од н о с н о-у п и г н е з а м е н и ц е: који, чији, какав, колик . итд.,
које се употребљавају у упитним реченицама: Чија је то кљиrа?, али и у за­
висним реченицама у функцији везника: Пред земуницом је стајао сто, чије
су ноте биле побијене у земљу.
4) Н е од р е ђ е н с з а м е н и ц е: неки, некакав; нечији, неколик итд.,
које упућују на неодређене појмове: Неко дете плачући тражи мајку . ---Неки
војници су дошли у село .
5) Од р и ч н е з а м е н и ц е: никоји, никакав, ничији итд., којима се
означава одрицаље: Никакве вести о томе нису сrиrле .
6) О п ш r е и л и од р е ђ е н е з а м е н и ц е: сваки, који iog, ма који,
свакакав, свакаква, свакакво, какав iog итд., које упућују на одређене појмове,
које се rичу више одређених појмова или једног од њих: Хоће да буде сваком
лонцу поклопац.

224. Д е кл ин а ц иј а ( пр о м ен а ) пр и д е в с ки х з а м е н и ц а .
Придевске заменице имају двојаку промену - придевску и заменичку.

(а) Приgевска йромена

једнина м р . ср . р . ж.. р .
1 свак-јј свак-б свак..а
2. свак-оr(а) свак-ё
3. свак-ом(е) свак-ој
4. свак ..и свак-б свак-у
свак-бr(а)
5.
6. свак-Џм свак-ом
7. свак-бм(е) свiiк-~ј

91
 множина 1 свак-О свак-ii с11ак-е
2 свак-йх
3. свак-~м(а)
4 свак-е cвiiк-ii свак-ё
5
б. свак-i;iм(а)
7. cвiiк-i;iм(a)

По придевској промени мењају се: сваки, неки, Шакви, онакви, оволики и

сл. заменице

(б} Замеиичка (йроио.минална) йромена

једнина м . р с р ж.. р.

1 oв-iij о в-б oв-ii

2. ов-оr(а) ов-ё
3. ов-ом( е/у) ов-бј
4. oв-iij о в-б ов-у
ов-оr(а)
5.
б. ов-i;iм ов-бм
7 ов-ом( е/у) ов-qј

множина 1. oв-i;i oв-ii ов-ё

2. oв~i;ix
3 ов-им( а)
4. ОВ··ё oв-ii ов-ё
5
б. ов-им( а)
7. ов-им( а)

По заменичкој (прономиналној) промени мењају се: овај, Шај, онај, сав,

сва, све и сл. заменице.

Разлика између придевске и заменичке промене је у томе што је у nрвој

(придевској) вокал у наставку rенитива и датива једнине дуr (cвiiкoia, сва­
коме), док је у заменичкој тај вокал кратак (двоiа, двоме).

И по придевској и по заменичкој nромени мењају се заменице: .м~ј, Шв~ј,

ндш, ваш, кдјй, чuјй, НUЧИјй (м~јёiа И M~jeia, М~јёму И М~јему) ИТД.

225. По заменичкој промени мењају се и неке и м е н и ч к е заменице .

(а) Лична заменица 3-ег лица

једни на м р ср . Р ж.р

1. он-0 он-б oн-ii

2. њ-i:ra њ-е
3 њ-ёму њ-бј
4. њ-ёга њ-у
5.
б. њ-Им(е)/њйме њ-бм(е)/њ-6ме
7. њ-ему њ-бј

множина м . р . ср. р . ж. р.

1. oн-i;i oн-ii он-ё

2. њ-Их
3. њ-Има
4 њ-Их
5.
б. њ-Има
7. њ-Има

92
г

(б) Упитне (и односне) заменице за лица и ствари ко (Шко) и шiiio (шiiia},

чији су облици:
1 ко што {шта)
2. к-оrа (коr) ч-еrа (чеr ), uпii
3. к-оме (кому) ч-ему
4. к-оrа (коr) што (шrii)
5.
6. к-Име (кИм) ч-Име (чИм)
7. к-оме (ком) ч-ему {чем)

Наведени облици упиrних (и односних) заменица служе за оба бр()ја, тј.

као одговор на питање "Које дошао?" мо ту доћи одrовор1 : 1) "Он је дошао"
(једнина) и 2) "Они су дошли" (множина). Као ни све досад rrаведене заменице,
и оне немају облике вокатива .

226. Замениr ~ .мој, швој, свој и кдјй имају у зависним падежима једнине
два лика:
(А) Н. м~ј (Б) Н . мој

.
г мој-еr(а) Г . м-бr(а)
Д. м~ј-ем(у) Д. м-бм(е/у)
А мбјјмој-еrа А мбј/мбr(а)
В.- В.-
И. мој-им И . мој-им
л мој-ем(у) Л. м-бм(е/у)

Облици rенитива, датива и локатива у другом лику промене (Б) добијени

су као резултат испадања i између о и е, којем су следили асимилаШ!ја и са­
жимање вокала: м~ieia > моега > моога > мбiа .
227. У облицима генитива, датива и локатива једнине м . и ср . рода,
као и код придева, стални самоrласни:к у наставку је о или е (-oia j-eia,
-оме 1 -е.му) . Који he од њих бити, зависи од завршног сугласника основе
па заменипе с основом на неки предњонепчани суrласник имају наставке -eia,
-емр: мој-ега, мој-ему; наш-ега, наш-ему; ч . ·ега, ·ч-ему
Остале заменипе (сем сав, св-еiа, св,ему) су са наставцима -oia, ··ом( е ју):·
ш-оrа, Ш-ом(еју); свак-оr(а), свак-ом(еју); оволик-ог-(а), оволик-ом(еју) итд.

228. Гр ам атич к а к ат е го р и ј а р о д а и б р ој а з ам ени ц а .

- Дати обрасци промене показују следеће.
1) У групи и м е н и ч к и х з а м е н и ц а:
а) личне заменице 1-or и 2-ог лица имају облике једнине и множине и
no један облик за сва три рода, из других делова реченице види се да ли је
говорник, односно саговорник мушког или женског рода:

Ја сам говорио Ја сам rоворила

Ти си говорио Ти си говорила

односно из говорне ситуације К()ју говорник и саговорник знају и у коју иде

и свест о свом и саговорниковом полу:

Петар: "Ја говорим, а ши не слушаш".

Марија: .,Ја слушам, само Ши товори";

б) лична заменица 3-ег лица има различите облике за сва три рода. Када
замењује именицу м . рода, има облик он (Петар говори --+ Он rовори), када
замењује именицу ж.. рода има облик дна (Марија rовори -+ Она говори) и
када замењује именицу ср. рода, има облик дно (Дете товори -+ Оно говори):
в) лична заменица свакоr лица себе уnотребљава се са датом променом
ш сва шща и оба броја (Ја сам радио за себе·-- Ти си радио за себе --Он је
радио за себе-- Ми смо радили за себе), као и за сва 1ри рода;

93
 r) остале именичке заменице: упитне за лица 1 ствари (ко, шШо ј шШа)
неодређене и опште (неко 1 нешто, ико 1 ишШа, свако ј свашта), као и од­
ричне (нико ј ништа) - не разликују род и немају облике множине .
Овим се заменицама пита за непозната лицајствари (Ко је дошао? ј Шта
је пало са стола?), односно упућује на неодређено лице ј предмет (Неко је
дошао / НешШоје пало) или на сва лица/, предмете (Свако је дужан да ради;
Купују свашта)

229. 2) У групи п р и д е в с к и х з а м е н и ц а све заменице се пона­

шају као придеви, зависе од речи уз које стоје, па пошто стоје уз именице сва
три рода и оба граматичка броја, остварују се са наставцима м, ж.. и ср. рода
једнине и множине:

једнина м. р . ср. р . ж. р .
.мој-[3 град мдје село .мдја земља .
какав-'25 град какво село каква земља ...
множина

м~јй градови мдјii села мдјё земље

каквй градови кдквii села кd:квё земље ...

Уз основну службу коју у језику имају, и личне и придевске заменице упо­
230.
треБљавају се и у другим службама, мењајући nри -том значење и nрелазећи у друге
qрсте речи

а) Тако ће у групи и м е н и ч к и х заменица

- упитна заменица за лице /Ш моћи да има функцију везника:
Оби'!но се јавља онај ~;о зна
-упитне заменице за лица и ствари ко и сшiю моћи да имају службу неодређе­
них замениuа (са речцом юg):
Да ли кoiog зна одговор? - Можда му је ииiююg остало
- упитна замениuа за ствари tишо моћи да има функцију везника (када се у
зависним падежима употребљава заједно са ен кл и тичким обликом личне замениuе
3-ег лица):
Била је то лепа шума шйlо се наднела над селом

Скочио је у чамац Шli/0 ia брод вуче за собом

--- упитна заменица за лицајствари моћи да има функцију неодређене ·заменице
(сама):

Може ~;о сазнати и пријавити -- Много је потрошио шию на храну, шiiю на

књиге .
--- упитна заменица шiиа ће моћи да има функпију прилога за количину (ве-
лику):

Шша је света дошло!

- обично са узвичном интонацијом, кад значи колu/iо;
5) У групи п р ид е в с к и х >аменица, исто тако,
- упитне замениuе ~;oju, чији моrу имати служБу везника:
То је био први луксузни фијакер који је Т равни к видео -Још не долази конзул,
о чијем доласку се говорило;
·-- упитне замениuе за каквоћу ~;а~;ав, ка~; ва, ~;ак1ю моrу имати функцију везника:
А око уста је играо смијешак какав је само у људи свјесних своје душевне
премоћи;
- упитне заменице за количину 1 величину колик, колика, колико могу имати
везничку функцију:

Још ником нисам своју љубав дала ј liO 1Ш<У Бих могла и l<OШI<Y хтела;
-- присвојна заменица сваког лица свој, -а, -е, која означава припадање појму
субјекта реченице (Понео је с вају књиrу), може имаrи и значења придева:
Друго ти је, Брате, с воја жена, свој друг. - Дух тражи увек ново и хоће да буде
свој..- То су оне чудне куће, где је неко свој постао туђ, или неко туђ постао свој,
идући од првоr примера - сойсйiвени (влaciilшiiи), роћени, независан, ориiuналан,
{i IUJGI(, itpucaн. сроgан.

94
 17. БРОЈЕВИ

231. Бројеви су несамосталне, одредбене речи које означавају колико има

онога што значи именица уз коју стоје или у којем се реду.међу другим појмо­
вима налази тај појам . Бројеви се деле на основне, редне и збирне.

1. Основни (прости, главни, кардинални) бројеви означавају колико има

појединачно узетих појмова означених именицом уз коју cr< >је, на пример: gва
јчовекаf, ilipu јсестреј, йeili јпрстијуј, йeiliнaecili јкућај, йеgесёШ шecili јуче­
ника/, шезgесёiй ;села;, ilipucilia осамgесёШ ;година;, ji!gaн јученик;.
Бројеви ji~gaн gва, Шрu и чеШири променљиви су . Остали бројеви, йeili
и надаље, спадају 1 непроменљиве речи, с тим што су бројеви cilioiйuнa, xu-
љaga (Шйсућа), милИон и мuлujapga у овој врсти речи само по служби (функ­
цији). По осталим особинама они су и м е н и ц е и имају промену именица
I и IП врсте (.милион -милиона -милиоН}' . .. , .x.uљaga- xuљage- xuљagu .. .).
а) Број јеgан има облике за сва три рода и заменичко-uридевску
232.
промену, чији је образац:
м р, ср. р. ж.. р.

1 један једно једна

2 једноr(а) једн-ё
3. једн-ом(е(у) једн-ој
4. један једн-о једн-у
једн-ог( а)
5. - (. номинативу)
6 једн-им једн-ом
7 једн-ом једн-ој

Нема облика множине, осим када се употребљава уз именице које У..Мају

само множину а означавају један појам (pluralia tr ntum): jegнu наочари,
јеgне гусле, јеgна врата .

233. б) Број gва остварује се у том облику уз именице м . и ср. рода и у

облику gве уз именице ж рода и мења се uo промени некадашње двојине:
м . и ср . р. ж.. р,

1 два две ијек. двйје

2. два-ју двеју двИју
3. два-ма две.. ма двијема
4. два две двйје
5. два две двйје
6. два-ма две-ма двијема
7. два-ма две-ма двијема

По истој промени мења се и број оба, обе (ијек.: обје) .

234. в) Бројеви шрй и четири мењају се uo истој промени (некадашње

дво ј ине) и имају исти облик уз именице сва три рода:
трИ ;града трИ јсела/ трИ јземљеј
трИ-ју градова; трИ-ју ;села/ трИ~ју ;земаља/ .
Облици датива, инструментала и локатива броја чешuри граде се дода­
ваљем наставка -ма на основу чеiйир- (а не чeiйupu~: чеiйир-.ма .
НАПОМЕНА - У савременом језику бројеви gва, йipu и чеtйири, а посебно
овај последњи, углавном се упоrребљавају са основним обликом за све падеже: Ишао
је са gва друга (: Ишао је са gвама друговима) . Али: Писао је gвама друговима (уко­
лико се не замени бројном имениЦом: Писао је gвојици другова).

95
 235. 2. Збирни бројеви означавају тачан број појмова који су означени име­
ницама са значељем младог бића уз које сгоје, односно тачан број бића разли­
чи гог рода: gвоје Ј јагљадиј, Шроје Јпрасад:иЈ, шесшоро јдецеј, осморо јуче­
ника[, gвeciiia йеgесеш шесшоро frоведиј. Осим тога, збирни бројеви употреб­
љени у облику множине одређују по броју и збир предмета који значе неку
целину: йеШора врата итд .
Када су збирни бр~јеви састављени од више чланова у облику збирног
бр~ја је само последљи члан: gвeciiia йegeceiii шесШоро, а остали чланови су у
облику основних бројева.
Збирни бројеви имају следећу промену:
а) уједнини
1. двоје чёгворо
2. двбrа 1двојега четв6рrа
3. дв?,~ 1двбме 1двојему чеов6рма fчетвор6ме;.-а
4. двоЈе чеrворо
5. двоје чётворо
6. дв6ма четв6рма
7. дв6ма 1дв6ме 1двојему че твбрма /четвор6ме
б) у множини
м. р . ср. Р ж. р .
1. дв~ји дв~ја двоје
2. дв0јi1х
3 двојiјм
4. двоје двоја двоје
5.
6.. двојi1м
7. двојi1м

НАПОМЕНА.- И збирни бројеви се у савременом језику yr лавном уnотребља­

вају са непромењеним обликом за све падеже: ОШишли су на море са Шроје gеце, по­
себно када су то падежИ са предлозима. Уколико су без предлога, већа је моrућносr
употребе променљивоr падежног облика: Писали смо њима gвома.

236. 3. Редни бројеви (ордннални) означавају у коме се реду налази појам

означен именицом уз коју стоје: йрви јчовекf, gpyia /награда/, ceg.мu fразре;дј,
gваgесеШ gевеШо fместој, gвесша ше1gесеШ йрвu јкилометарf . У вишечланим
редним бројевима само је последљи члан редни број, док су остали ссновни
бр~јеви.
Редни бројеви имају облике за сва три грамаrичка рода и за оба грама­
тичка броја (једнину Ј1. множину):
једнина м. р . ср. р. ж.р

!. девётй /rрад/ девётб јселој девёта /река/

2.. девёт-бr девет-е .
множина

l. девёт-й /градови/ девёт-а /села/ девёт-ё јрекеј

2. девёт-йх
и мељају се по промени придева одређеног вида (в . т . 209, 211, 212) .
237. Бр~јеви се, осим у осиовној служби, могу јављаrи и са службом других
врста речи, при чему често мењају и своје основно значење. Тако се, као и придеви,
могу употребљавати у служби именица: Он је upвu у разреду. -Сваки Шрећuје одличан
Или у служби придева: Дошао јејеgан човек и пита за тебе . - Jegнu ученици су одлични,
а gpyiu врло добри и добри и сл., када имају зкачење придевске неодређене замениuе
неки, односно придева остали . Број јеgан може имати и значење ucйlu, јеgнак: Они су
jegнux година, jegнoia раста и јеgне памети (М . Стевановић, ГрамаШu~>.а, IX изд, Uе­
тиње, 351).

НАПОМЕНА - У језику се у служби осковних Бројева од 2 до 99 при означа­

вању rачноr броја мушких лица, често употребљавају б р ој н е и м е н и и е на -ица:
gвojuu,a, iiipojrщa, (еgморица, 1iipugeceiii mecilioprщa

96
 18. Г ЛАГОЛИ

238. Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају радње,

стања или збивања: чuШаШu, дgлазuШи, g6ћu. ж_уШеШи, дйаgаШи, венуШu, на­
облачuйlu се, заiр.меШu, севаШи. У основној јединици језичкоr оnштења (кому­
ницирања) - у реченици, глаrоли се јављају са различитим о б л и ц и м а,
зависно од службе коју у њој имају.
Глаголски облици су (1) н е л и ч н и: инфиниrив, г лаrолски придеви
(радни и трпни), rлаrолски прилози (садашњи и прошли), и (2) л и ч н й:
времена-- аорист, имперфекаr, перфекат, плусквамперфекат, пџзснт, футур I,
и начини - императив, потенцијал и футур П.
Глаголски облици у речениuи откривају своја граматичка значсња, која
се састоје од два низа граматичких категорија:
(а) од rраматичких категорија
- rлаголског вида:

-- г.лаголскоr рода и

- глаrолског лица, времена и начина;

(б) од ка теrорија
- граматичкоr броја и
--- граматичког рода

Први низ грамаrичких категорија (а) припада само rлаголским речима

(осим категорије лица, коју имају и личне заменице и приев~јне замеюще које
овима одговарају). Други низ (б) повезује глаrоле са именским речима, јер и
они имају облике једнине и множине, а неки љихови облици (rлаголски при­
деви) ·- граматичке наставке за означаваље м , ж. и ср. рода .

1. ГРАМАТИЧКА КАТЕГОРИЈА ГЛАГОЛСКОГ ВИДА

239. Глаголски вид је ознака (кпасификациона) разлике у трајању радње,

стања или збивања које глаголи као лексичке речи означавају . Српски глагопи
углавном се деле на три велике групе: на имперфективне (несвршене), перфек­
тивне (свршене) и двовидске глаголе.

1) Имперфективни (несвршени) rлаголи означавају рад­

ње, стања или збивања неограниченог трајаља. Такви су iлаголи: шешаши,
куцк:аши, јављаШи се, јесШи, сумњаши, йрибојаваши се, који се са различитим
својим облицима јављају у реченицама. На пример:

Шешао ;е по чаршији, куцкао својом дугом сабљом дискретно

по калдрми, и свакоме се јављао љубазно и сигурно, као човек који
jege царски хлеб и нити сумња у себе нити има шта да се йрuбојава
од других .
(И Анпрић, На Дртш ћ}ирија, Просвета, Беоrрап, 1981, 275\
Иако су сви ови глаголи по виду у основи једнаки, јер сви означавају
радње, стање или збиваља која су по трајању неограничена, они се деле на два
типа (видска лика):
(а) на ду р а т и в н е (трајне) глаrоле: шейlаШи, јесШu, сумњаuщ
имаши, који значе, дуже или краће, н е п р е к ид н о вршеље радње или
стања; и

7
97
 (б) на и rе р а r и в не (у ч е с т а л е) глаголе: куцкаши, јављаши се,
йрибојавайlи се, који значе више пуга понављане радље или стаља, који се врше
неограничено али с п р е к ид и м а.

2) П е р ф е к г и в н и (с в р ш е н и) г л а г о л и означавају радље,
стања или збивања чије је rрајање ограничено на један свршени тrенутак. Такви
су г.паголи: goћu, уйиШаШu се, сесШи, йойиШи, искорuсШиШи, йоШражиШи, чији
се различити облици јављају у реченицама. На пример:

Кад је гај Мухамедбег gошао и хоџи на дућан, уйиШао се

с њим за здравље и сео да йойије кафу, искористио је Алихоџа при­
лику да од њега као од царског човека К()ји живи далеко од касабе
йоШражи објашљеље за бригу која га мори.

(На Дрющ ћуйрија, Београд, 1981, 275-276)

Сви они означавају свршени 1"ренугак радље о којој је реч, а пошто тај
свршени тренутак може би ги различит, глаголи перфективног (свршеноr) вида
деле се на неколико видских ликова. Тако међу љима пос1"оје:

а) Тренутно-свршени глаголи: cecйlu, uacйlu, куцнуШи, ШрейнуШи, луйийlи,

који означавају радњу која се цела изврши у једном тренутку;

б) почетно-свршени глатоли: йоШражиШи, зайеваШи, зайлакаШи, йроiо­

вориШи, зaurpaйlu, који значе свршени почетак радље, иза којет радља може
т раја ти и неоrраничено;

в) завршно-свршени глаrоли: йойийlи, йоорайlи, йрочиШаШu, goћu, изiоре­

Ши, искорисШuШи, К()ји значе свршетак радље, пре којета је rадља могла тrа­
јаrи и неоrраничено:

г) неодређено-свршени глаголи: заiрисШи, развикаши се, йосвираШи, йо­

лежаши, йойлакайlи, заиiраШи се, који значе свршени 1"ренутак радље и извесно,
дуже или краће, вршење да те радље, стаља или збиваља.

НАПОМЕНА. -- У великом броју случај ева з н а ч е њ с к и л и к перфекrив­

ноr rлаrола биће одређен п р е ф и к с о м (заиrраrи "" ,.почети играти''; йроrовориrи
= "почети говорити", .ooopшiiu = ,;завршити орање").

3) Дво в ид с к и г л а г о л и су они којима се означава или несвршена

или свршена радња. Да ли су првоr или дpyror вида, показује се само у рече­
ници (контексту). То су rлаrоди као: чуШи, вugeШu, ручаШи, вечераШи, Шеле­
фонираШи, Шелеiрафuсайlи (ШелеiрафuраШи). У реченици: Ево, седим и ручам
-глагол ручайlи је несвршеног вида (имперфективан), док у реченици: Чим
ручам, отићи ћу у школу - исти глагол је сврше н ог вида (перфектиFан).

НАПОМЕНА. - Глаrолски вид (rраматичка категорија разликовања нео­

граииченосrи, односно оrраниченосrи rрајања rлаголом означене радње, сrања или
збиваља) одлика је свих словенских језика, па и српскоrа. Глаголски вид -у нај­
већем броју случај ева везан је за саму л е к с и ч к у о с н о в у rлаrола. Тако је
основца подела на имперфепивне и перфективне глаголе остварена nосrојањсм n а­
р о в а rлаrола "имперфекrивни- перфективни": uagaШu- ilacШu, cegeШu - сесШи,
йtlcaШu - нauucaШu, жалиШи --· зажалиШи. Двовидски rлаголи имају исту лексичку
основу (и исти облик) за оба вида, па им се они могу тачно одредити само у реченици.
У rоме је српски језик сличан несловенским језицима (енглеском, француском, не­
мачком и др.), док га постојаље различитих лексичких основа (различитих rлаrол­
ских речи) за два различита вида разликује од тих језика .
На пример, за енгл . to fall у нашем језику налазе се два rлаrола: йiicШu (nерф.)
и u(igaшu (имперф . ), а за to lunch налази се .iедан rлаrол: Р.Јiчаши (перф. и имnерф.).

98
 2. ГРАМАТИЧКА КАТЕГОРИЈА ГЛАГОЛСКОГ РОДА

240. 1) Однос бића, одн . ствари и радње, стања или збивања који им се
приписују глаголским речима је тројак:
а) Бића чија се имена налазе у субјекту реченице могу својом вољом
вршиrи радњу:

Славко чиша. --Пас је gоШрчао.- Она ће оgнешu писмо;

б) бићима и стварима чија се имена налазе у субјекту реченице дешава

се стање које се означава глаголом, без икакве њихове вољне активности:
Петар је осШарео, - Мајка ће се забринуШи ако не дођемо. - Дете
је йало и йовреgило се.-- У јесен лишће вене, а трава се суши.- Сунце је
рано изашло, а касно зашло;

в) бића и сrвари чија се имена налазе у су~јекrу реченице трпе радњу

коју неко други врши на њима:

У рату су многи градови йорушенu од непријатеља.- Тек што је

посао око поправке моста био свршен, йочели су радови на водоводу.­
За добар рад наши ученици су били йо.хваљени. - Андрићеви романи се
чишају са задовољством.

У првом случају (а) глаrоли су а к т и в н и и, иако је ro одређено само

у реченици, за велики број rлаrола се каже да су активни: чишаши, йеваШи,
койаШи, iраgиШи, носиШи, Шрчаши, ићи, скочиши - јер се најчешће употребља­
вају са субјектима у којима се налазе имена бића, која моту свесно вршити
радње.

У другом случају (б) глаrоли су м ед иј а л н и и, иако је и то одређено

само реченицом, за велики број глагола к.аже се да су медијални: осШареШи,
увенуШи, боловаШи, йасши, бринуШи се, волеши, раgоваши се, живешu, умреши
-·- јер озиачавају стања у којима се налазе појмови чија су имена у субјекту
реченице, без икаквоr учешћа воље Iих nојмова.

У трећем случају (в) rлаrоли су п а с и в н и, а од прва два разликују се

тиме што су употребљени у облику посебне конструкције, којом се означава
да биће (ю1и предмет) чије је име у су~је:rпу речеиице -- трпи радњу, да је
обухваћено радњом као предмет (О в а к њ и т а је чиШана на прошлом часу.
- О в а к њ и г а се чиша данас).
Разликоваље описаних о д н о с а n о ј м а с и м е н о м у с у б ј е к а т­
с к о м де л у р е ч е н и ц е и р а д њ е, с т а њ а или з б и в а њ а назива
~ rлаrолским родом у ужем смислу или тлаголским
с т а њ е м (трч. diathesis).
241. Разликовање глагола према томе да ли захтевају употребу п р а в о г
о б ј е к т а (најчешће облика акузатива без предлога) као обавезне допуне (ко­
ја се или изриче или само подразумева), или не захтевају- чини г л а г о л­
ски род у ширем смислу .
Према томе се глаголи деле на три rрупе: на прелазне, :непрелазне и по­
врау:не.

а) П р е л а з н и (т р а н з и I и в и г л: а г о л и су они који захтевају

објекат у облику акузатива без предлоrа oдHOICFH). у неким случајевима, у сб­
лику rеюпива без предлога): йисаШu f'!..Г.i:Ы1Т,;, uзipaguШu гкућуf, сећи јдрвај
умиши /лице/, бацuши fлошуf, чишаши волеШu јсина" односно йиШи
,воде 1 , куйиШи (Хлебаf, немашu јбраrај.

99
 б) Н е п р с л а з н и (и н т р а н з и т и в н и) г . '1 а r о л и су они којн нс
заХiевају објекат у облику акузаrива без предлога: ceciuu, сеgеШи, ићи, л(жайщ
ilagaillu, uacillu, блegeillu, illpчaillu, ilлaкaillu, црвенейlи, боловайlи .

в) Повраrни глаголи (рефлексивни) су они који се као

лексеме (речи у речнику) појављују с обавезном речцом се . Деле се на три
групе .
l) П р а ви п о в р а т н и г л а г о .п и: чещљаи!и се, у..лtuеаши се, 1\у­
иаши се, сйремиiйи и', исиравиши а. uouezliu се, наiтШи се- означавају радње
које појам чије је име у субјекrу реченице врши сам на себи; у њима се речца
се тумачи као акузатив замениuе сваког лица себе,; Петар се JMUfщ =' .,Петар
с е б е у.мива" .

2) У з а ј а м н о-п о в р а т н и г л а г о л и (р е ц и п р о ч н и): рвтии

се, iйуlш се, збрайiи,.,шUiи се, ( ilpujaiйe.'Ыillllf се -- озн~чавају радље које врше
најмаље два вршиоца један на другом .

Као што неки од глагола IB прве групе могу бити и реципрочни, зависно
од броја вршилаца (Мајка и iilш с е ч е ш ,ь а у ·=- "једна дру.rу чеш.љају"),i
1ако и неки из друге групе могу бити прави повраrни г.лаголи (Пе~iюр le
tif Ј' ч е = "Петар туче себе·' f руком по колену().

3) Нс прави повратни rлиrоли: белейlи се, црвенеши се, нa­

-~Jauiu <'е, ч)•yuum <е, . ь;·шuiuu (е, боја Ши се. баiйрiаШи а, ,qoчeй.aiiiu се, goyвallшli.iu
<е -- означавају радње, стања и.1и збиваља уз чије се глаголе повrатна речца
се не може rумачити као ак)За1ив rебе.

НАПОМЕНА. - Неки rпаrо:ЈИ се јавъају и с повратном речном U' и без ње

задржавајуlш исто значеље: бринуйlи се и бринуйlи, ogмapaйlu се и ogмapaйlu, шейlайlи се
И UiClr' 1 Glllll,

242. Прелазни (транзитивни) глаголи у реченици могу се појављивати у

два об.пика ---акт ш;но:-.Ј н шtсивном ( 1 рпном) Тако ће на пример. r пагол чи­
tЉzит (књиг'у) И\1а 1н акт ивнt: облнке: Сгудсш чиша књиг;: С1удент ће чuШай/и
књшу: Сту;ruн /1' чий.то 1-.iыtry \ЈдНО(НО пасивне (трпне): Књиrа и' чита (од
студента); Књиrа ће vuuш чишшш (од сrудента): Књша је чиШсша (од '.:1удента) .
За изражавање паснвног (трпноr) стан.а у;.отребъазају се пасивне конструкuије .

3. ГРЛ.l\1АТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ ЛИЦА, ВРЕЈ\1ЕНА

И НЛЛИНА, ГРАl\1АТИЧКОГ БРОЈА И fP\!\'IATИЧKOf РОДА

243. Глаголи су променљиве речи, али се, они, за разлику од именица,

пр11Леза, заненщщ а бpojt:B<t, кој н се мељају по падежима, мењаi~ rJl) л 11 ц и . .
~Ј а . в р с ~1с н н,, а и на ч и н 11 м а. Њ•1хова промена назива и: к о н i ) . .
г а 11 и ј а

1) 3aвi!L'' '''·'Ј нн а. да ,;,и се радња, с1<:tње ини збивањс 11ГЈЈШ1' '•ј) rовор
ti0\1 :ншу. :Ji!"' ,:~t који\1 ct: ru<:юrш н.:ш неком (нечем) трећсм кој.и fiJIJO) је 11 Ј
ван нчюршн.а 11 сагuвоrннка г.:шrолскн o6Jil1liИ обично И:О.1ај:;. i'<Нлнчи r;:
швршеr~>с:

ПИШl' .. \1 Ш! ШС-И/ пише-

(['t . IЊ) вршнч ја (радњу вршиш ( ра;ЈЊ} !Ј ј) ШН 011, IJI/11 '0110

"''111 ! овори~1) йш -- мој саго­ --- који, ·il ... с је и _шан
ворник) говор н rља н ('<Н nвt•рн rња)

100
г

Та лица се називају Ј-им, 2-им и З-им лицем глагола, а јављају се у об­

лицима једнине и множине (пише-м.: пише-мо,. пише-ш: пише-Ше ... ).
Зависно од тога да ли се радља, односно сгаље приписује некоме или
2)
нечему за време у прошлости, садашљости или будућности, г лаголски обли­
ци ће имати различите завршетке. Рецимо, ако се радља глагола йисаШи при­
писује говорном лицу као вршена п р е в р е м е н а г о в о р е љ а о љој, у
прошлости, имаће облик йuсао сам; ако се приписује томе лицу у в р е м е
када се о тој радљи говори, у садашљости, имаће облик йuшём,
док ће као радља која ће се врши ти п о с л е в р е м е н а т о в о р е љ а о
њој имати облик йuсаћу (илија ћу йuсаши). Зато се каже да се глаголи мељају
п о в р е м е н и м а.

3) За означавање става говорног лица према још неоствареној радљи,

односно стаљу/ употребљавају се тлаголски облици који се називају н а ч и­
ним а (модусима).. То су у српскоме језику облици: императива (за
глагол йисаши, нпр.: йиши, йишимо, йишиШе), потенцијала (за йисаШи: йисао
бих, йисали бисмо, йисали бисШе) и футура П (ако буgем йисао, ако буgемо йи­
сали), па се каже да се г лагали мењају и по н а ч и н и м а.

244. Глаголску промену (конјугацију), за коју су карактеристичне кате­

горије л и ц а, в р е м е н а и н а ч и н а, са именском променом везују две
rраматичке категорије: категорија г р а м а т и ч к о г б р о ј а једнине и мно­
жине (Ученик је gошао: Ученици !СУ gошли) и категорија г р а м а 'I и ч к о г
р о да мушког, женског и средљег (Ученик је gошао.: Ученица је gошла: Дете
је gошло). Ова друга категорија израженаје само код неких глаголских облика
(код радног и трпног придева: чиШао, чиШала, чиШало ... ј чиШан, чиШана,
чишано).

4. ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ И ВРСТЕ ПРОМЕНЕ

245. У реченици се глаголи остварују, као и именске речи (в. т. 162 ид . ),

у различитим облицима. За разлику од облика именских речи, облици глагсла
(конјугација) добијају се не од једне, него од две ј у г р а м а т и ч к и х о с­
н о в а: (а) од инфинитивне (или аористне) и (б) од презентске основе.

(а) ИнфинитЙвна (аористна) основа се код глагола издваја на два начина:

1) Код глагола чији се основни облик (инфинитив) завршава на -Ши ис­
пред којег је вокшт, добија се одбијаљем инфинитивног наставка: йиса- (-ти),
ора-(-ти), ileвa- (-ти);

2) код глагола чији се основни облик (инфинитив) завршава на -ћи и

оних у чијем се :инфинитиву испред -Ши налази сугласник с (-сши;, добија се
одбијаљем заврше тка -ох у 1. лицу једнине а о р и с т а: лећu; леi- (-ох); йећи:
йек- {-ох); оврћu .: оврх- (-ох); йлесШи .· йлеШ- (-ох); сесШи: ceg- (-ох); ШресШи:
Шрес- (-ох); ићu .· иg- (-ох); gоћи : gођ- (-ох).

б) Презентска основа издваја се код глагола тако што се у 1. лицу мно­

жине п р е з е н т а одбије лични наставак -мо.: носи- (-мо), раgи- (--мо), чиша­
(-мо), чује- (-мо), йлeiile- (-мо), gође- (-мо).

Код неких глагола инфинитивна и презенrска основа су једнаке. На

пример, глагол носиiiiи имаће инфинитивну основу носи- (-ти) и презентску
основу носи- (-мо), чuiiiaiiiи такође: чиша .. (-ти) и чиша- (-мо), као и мноrи други.
Код већине rлагола, међутим, те основе ће бити различите, нпр . глагол йи-

101
саши има презенrску основу йише- (-мо), а инфинитивну йиса- (-ти), gржаШи
има презентску основу gpжu- (-мо), а инфинишвну gржа-(-ти), Uipeciiiu има
презентску основу Шресе-(-мо), а инфинитивну Шрес-(-ти) итд .

Задаrак. - У наведеном тексту нађите rлаголске облике, ставите их у

основни облик (инфинитив) и одредите њихове rраматичке основе- презентСkу
н инфинитивну (аористну)
Младић се тек тада пренуо . Стајао је на истом месту и у истом ставу у
коме је био у тренутку кад је прошла поред њеrа . Трrнувши се, опипао је пушку,
огледао се око себе са осећањем човека који је нешто пропустио . На варљивом
мартовском сунцу дремао је Сrеван. Младићу се учини да су обојица у некој
кривици и да је вод војске могао поред њих проћи за ово време за које ни сам не
би моrао да одреди ни колико је по дужини трајања ни какво је по значењу које
има за њеrа и за остали свет . Засtидевши се, он са претераном ревношћу про­
буди Сrевана, и обојица насrавише да сrраже до смене .

(И . Андрић, На Дрини ћуйрија, Просвета, Беоrрад, 1981, 194)

246. Од наведених двеју граматичких основа глагола (инфинитивне и

презентске), додавањем наставака за облике (наставака за лице, време, односно
начин) добијају се сви r лаголски облици - л и ч н и и н е л и ч н и.

а) Л и ч н и r л а г о л с к и о б л и ц и су они из којих се види које лице

(прво, друrо или rреће) врши глаrолску радњу или се о том лицу нешто друrо
саопштава (чита-.м, чита-ш, чита-0 .... ; чита··о са.м, чита-ла сам ... ).
б) Н е л и ч н и r л а г о л с к и о б л и ц и јесу они из којих се не види
на које се од три грама тичка лица односе ( чuiiiaiiiu, чиШајући, чиШао, чuiiia­
лa ... , чишан, чишана ... итд.).
У нашем књижевном језику у л и ч н е r л а г о л с к е о б л и к е иду:
I, имперфекат, аорист, плусквамперфекат, футур П,
презент, перфекаr, футур
императив, потенцијал. Н е л и ч н и r л а r о л с к и о б л и ц и у њему су:
инфинитив, rлаrолски прилог садашњи, r лаrолски прилот прошли, r лаrолски
придев радни и rлаrолски придев трпни.

247. Према томе које се граматичке основе инфинитива и презента ком­

бинују, rраматичари све rлаrоле у нашем језику деле ва т л а г о л с к е в р с­
т е, групишући у оквиру сваке од њих све облике по томе да ли се граде од
презентске или од инфинитивне (аористне) основе. При томе различити rра­
матичари дају своје промене (врсте). Ми ћемо овде, као и за именице (в. т.
176-204), навести све глаголске облике у прегледу врста глагола које је од­
редио М. Стевановић, један од познатих новијих нащих граматичара. Он
даје следеће промене са њиховим обрасцима .

А. r В Р СТ А

248. По I глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа

завршава вокалом ё, а инфинитивна на сугласник (Шресё- · Шрес-)

Презенu1 ИифиниШив
тресём тресёмо трести
тресёш т рес~ те
тресё тресу

Имиераuшв АорисШ

т ресимо tpeCOX ТреСОСМО

т реси ТреСИiе тресе тресосrе
(нека rресё) (нека тресу) rpece тресоше

102
 Имйерфекаш
тресијах 1rpecax 1
rресијасмо rресасмо
тресијаше 1 rpeciiшe 1
rpecиjacre rресасте
rресијаше 1 тресаше тресијаху 1тресаху

Глаiолски йрилоi Глаiолски йрилоi

саgашњи йрошли

тресући rресавши 1 rресав

Трйни iлаiолски Pagнu iлаtолскu
йриgев йриgев

rресен, тресена; тресено тресао, ·rресла, тресло

тресени, ·rресене, rресена rресди, тресле, ·тресла

Б. П В Р С Т А

249. По П глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа

завршава во кал ом ё, а инфинитивна основа вокалом а ( орё-, йuшё- : дра-, uu-
ca-). Као што показују примери орём: драШи, йuшём: йUсаШи, ненепчани су­
гласници из лексичке основе rлаrола (нпр., с у йисаши, з у казаШи, Ш у Шрей­
Шаши, м у хра.маши итд . ) испред е у презентској основи замењују се својим јо­
тованим алrернанrима (пишем, кажем, rрепћем, х:rамљем).

ПрезенШ ИнфиниШив
орём, пИшём орёмо, пИшёмо ора ти, пйса·rи
орёш, пИшёш орё'Iе, пкшёте
орё, пИшё ору, пИшу

ИмйераШuв Aopuciu
оримо, пйшимо орах,пйсах орасмо, пйсасмо
ори, пйши орите, пИшите ора, пИса opacre, пй:сасrе
(нека (нека (нека (нека ора, пИса ораше, пй:саше
орё) пИшё) ору) пИшу)

Имйерфехаш
орах, пИсах орасмо, пИсасмо
ораше, пИсаше opacre, пИсасrе
ораше, пксiiше ораху, пИсаху

Глаiолскu йрилоi Г.юiолсхи йрилоi

саgашљи йрошли

орући, пйшући tпо)оравши 1(по)орав, (на)пйсавши 1

(на)пй:сав
Pagнu iлaioлcxu йриgев
орао,орала,орало пй:сао,пй:сала,пйсало
орiiли,орале,орала пй:сали,пйсале,пйсала

Трйни iлаiолски йрugев

оран,орана,орано пИсан, пИсана, пИсано
орани,орiiне,орана пИсани, пИсане, пИсана

В. Ш ВРСТА

250. По IП глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа

завршава на -не, а инфинитивна основа на -ну.

ПрезенШ ИнфиниШив
5рйнём 5рйнёмо брИнути
5рйнёш 5рИнёrе
5рйнё 5рйну

103
 ИмйераШив Aopuciu
брИнимо брИнух брИнусмо
брИни брИните брИну брИнусrе
(нека брИнё) (нека брИну) брИну брИну ше

И.ийерфекайi
брИњах брИњасмо
брнњаше брИњiiсrе
брИњiiше брИњiiху

Гюiолски upu.1oi Глаtолски йри.юi

саgашљи iipoшлu

5рИнући (за)бринувши 1(за)бринув

Pagнu i ~аiолскu
upugeв

5рИнуо,брйнула,брИнуло
5рИнули,брИнуле,брИнула

Трйни i.1аiолсю1
йриgев

(за)бринут, (за)бринута, (за)бринуrо

(за)бринути, (за)бринуте, (за)бринуrа

Г.. IV ВРСТА

251. По IV глаголској врсти мењају се (А) глаголи с презентском основом

на -је, а инфинитивном основом без наставка и (Б) rлаголи са презенrском
основом на ~је, а основом инфинитива на а:

А
Презенш Инфитиiтв

чујём чујёмо чути

чујёш чујёте
чујё чују

Имйераuтв Аорисш

чуј мо чу смо
чуј чујrе qусте

(нека чујё) (нека чују) чу ше

Имйерфекаiit
чуј ах чујiiсмо
чујiiше чујасте
чујаше чуј ах у

Г.шiолски ilpuлut Г IШO..lCKU йрUЛОI

cagmuљu
йрошш

чујући чувши 1 чув

Paguu /,/aiO-UKII upugea
чуо, ч)'ла, чуло
чу.:ш, чуле, чула

Трйни i.ta/0 . /CKU upџgetl

чувен, чувена, чувено

чувени, чувене, •tувена

Б
Презеиi11 Иифиииitшв

кујёмо коваrи
кујём
кујёш кујё-rе
кујё куј,у

104
 Имuepaliiuн Аорисш
кујмо ковах ко вас мо
куј куј'rе кова ковасте
(нека кује) (нека кују) кова кова ше

ИмиерфеNаш
ковах ковасмо
ко ваше ковасте
ко ваше коваху

Г 1010./CIOIUpliЛOi CU,QOЩIЬ/1 Г taioлcкu upuл01 upoш .. 1u

кујући (с)ковавши 1(с)ковав
Раgни tлаiолскu upugeн
ковао,ковала,ковало
ковали, ковале ковала

Трйни iлаiолски йриgев

кован,кована,ковано
ковани,коване,кована

Д. У ВРСТА

252. По V глаголској врсти мењају се глаголи с презентском основом

на дуго а (а) или дуго е (ё), а инфинитивном основом на кратко а (а) или крат­
ко е (е):

Презенш ИнфиниШи«
пёвам пёвамо пёвати
пёваш пёвате
пёва пёвају

Ицuераш11н Аорисш
пёвајмо пёвах пёвасмо
пёвiiј пёвајrе пёва пёвасте
(нека пёвй) (нека пёвају) пёва пёваше

Имйерфекаiu
пёвах пёвасмо
пёваше пёвасте
пёваше пёваху

Г юю 1иш tipu юi с agaullьll Г..taiO.,/CKU Upll.!Oi ltpOШ/11

пёвај,Ући (1а)певавши f (за)певiiв
Pagнu ыаiолски upugeн
пёвао,пёвала, пёвало
пёвали, пёвале, пёвала

Трини ilaio,/CIШ upugeн

пёван, пёвана, пёвано
пёвани, пёване, пёвана

НАПОМЕНА. -:- М Стевановић у датом прегледу врсrа r:1aro.~a истиче аа

r :r;но.,,а
с односом основа ё ('.у презент:> и е (у инфинитиву) има вр.10 мало и наводи
само rри: '\/е\1 -·
'нi'ши, i не11 - i tteuш и разi•мёtt - paзi'.\teшu

Ђ Vl ВРСТА

253. По VI глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа

завршава дугим й, а инфинитивна основа кратким и или вокалом е:

105
 Презенш ИнфиниШив
носИм, вйднм носИмо, вйдймо носити, вИдети
нОсИш, вйдИш носИте,вii:дИте
нОсИ, вИдИ нВсе,вИде

ИмйераШив Aopucйi
-, носимо, вИдимо насих, вii:дех носисмо, вйдесмо
наси, вИдИ носите, вИдите нВсИ,вйде насисте,вйдесrе
(нека носй, нека вИди) (нека нбсё, нека вИдё) носй, вйде носише, вИдеше

ИмйерфекаШ
ношах, вйђах ношасмо, вйђасмо
ношаше, вйђаше ношасrе, вйђасте
ношаше, вiiђаше ношаху, вйђiху

Глаiолски йрилоi саgашњи Глаiолскu йрилоi upoш . ru

н3сећи, вИдећи НОс~ВШИ 1HOcijB вИдевши 1вйдев
Pagнu iлаiолски йриgев
насио,наскnа,насило вйдео, вИдела, вйдело
НОсИЛИ, НОсИЛе, НОсИЛа вйдели,вйделе,вИдела

Трйни tлаiолски йриgев

ношен, иошена, ношено вИђен, вИђена, вйђено
ношени, иошене, ношена вИђени, вйђене, вИђена

Е. VП ВРСТА
254. По VII глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска ос­
нова завршава во.калом и, а инфинитивна основа вокалом а;·

Презенш Инфинишив
држйм дрЖИмо држати
држИш држИте
држИ држе

ИмйераШив Аорисш
држимо држах држасмо
држи држите држа држасrе
(нека држiј) (нека држе) држа држаше

Имйерфекаш
држах држасмо
држаше држасrе
држаше држаху

Глаiолски йрилоi саgашњи Г;шiолски upuлot йрошлu

'жећи (држеhи) (о)државши 1(о)држав
Pagнu tлаtолски upugeв
држао,држала,држало
држiли,држале,држала

Трини l:latO .• !cкu йриgев

држан,држана,држано
држани,држане,држана

255. Облици наведени у табели од I до VII глаголске врсте јесу п р о с­

т и г л а г о л с к и о б л и ц и. Они се саст~је од једне речи. Осим њих, у
употреби су и с л о ж е н и r л а r о л с к и о б л и ц и. Они се састоје од
најмаље две речи, од којихјеједиа неки од простих rлагслских облика, а друга
неки од облика п о м о ћ и и х r л а r о л а, који имају своју посебну про­
мену.

106
 5. ПРОСТИ ГЛАГОЈIС:КИ ОБЛИЦИ

256. Прости глаголски облици се граде од презентске или од инфинитивне

(аористне) основе додаваљем на те основе наставака за о б л и к (време, одн.
начин) и лице.

(а) Од презентске основе граде се:

1) П р е з е н т, додаваљем само личних наставака на ту основу

једи. 1. -м множ. Ј. -мо

2. -ш 2. -те

З. -525 З. -у -ју -е
.....---.... ,_.....___
1-IV v VI, VП
врсте врста врсте

2) и м п е р а г и в, од облика З. лица множине презента одбациваљем

љеговог насгавка и додаваљем наставака за облик императива и наставака
за лице:

једи. 1.
2. -и -525 -ј -525 -ји -525

I, П, Ш, IV А~Б v неки гл.

VI, VII IVБ и VI
врсте врсте врсте

1 з. ·--Ј
'---v---' '----v---./ '---v-__/
множ. l. -и -мо -ј -мо -:iи -мо
2. -и -ге -ј -те ~ји -те
1 з. --Ј

НАПОМЕНА.. - За прво лице једиине нема облика императива. За 3. лице

једнине и множине употребљава се консrрукција која се сасiоји од речце нека и .3. лица
једнине, односно множине презенrа rлаrола који се мења .
Зависно од rлаrолске врсiе, rрамаrички наставци за облик императива су,
дакле, -и, -ји -ји, а rрамаrички насrавци за лица су: -0 (за 2. лицеједнине), -мо (за 1. лице
множине) и -Ше (за 2 . лице множине).

З) г л а г о л с к и п р и л о r с а да ш њ и, од пуног облика З. лица

множине презента додавањем грамаrичког наставка за тај облик -ћи, што
вреди за све (I-VП) глаголске врсте:

презент

З. л. множ. тресу + -ћ.и ~ тресући

држе + -ћи -+ држећи игд.
(б) Од презентске, односно од инфи;нитивне основе граде се:

1) И м п е р ф е к а т, и то

- од презентске основе одбијаљем љеног крајљег вокала и додаваљем

на тако окрљену основу наставака за облик и наставака за лице:

једнина l. -иј ах -525 Ј -ах -0

2. -ијаш -е -аш -е
З. ијаш -е -аш -е

107
множина 1. -иј ас -мо 1 -ас ·МО

2. -ијас -те 1 -ас -те

Ј -ијах -у 1 -·ах -у
~ ~
r ПI, IV А• Vl
врста врсте

НАПОМЕНА. -Испред -ах0, -аше. код rлaro:1a 111 и Yl врсте сугласниuи се

јотују (бpiiњiix, вiiђiix од бриие.м, fUlg/1\t).

- од инфинитивне основе, додаваљем обличких наставака за имперфе­

кат на пуну ову основу:

једнина 1. -ах -\.1 множина 1' -ас -мо

2. -аш -е 2. .. ас -те

3- -аш -е 3. -ах -у
- . -
П, IV Б v, VII
врсте

НАПОМЕНА - Вокал а из наставка за обпик имnерфекта заједно са вока;юм

а из иифинитивне основе сажима се у један дуги вокал ii:
инфинитив йеваiiш

осн.: uева- + -ах0, -а ше. -+ nеваах0 ~ nёвах

2) т р п н и г л а г о лс к и п р и де в, и то
од презентске основе, додаваљем на њу обличкоr наставка -ен (са
граматичким наставцима рода, за м . р . .. !Zi, за ж. р. -а, за ср. р . .. о једи., и мно­
жине -- -u, -е, -а):

/през.. основа ј + -ен ј. 95, -а, -о .. 1

I, IV А• Vl
врсте

НАПОМЕНА - Када се основа завршава на -11 или -је, долази до јотовања

(виgи-м: виђен), или до nојаве в, односно ј (лије-м: ливен, nије-м: nијен).

- од инфинитивне основе, додаваљем наставака за облик rpnнor rла­

rолскоr придева (са rраматичким ознакама м , ж., ср. рода и броја, једн. и
множине), и то:

;инф . основа; + -н /-О, -а, -о .. ·1

П, IVБ, V, VП
врсте

(нпр.: opiiнa' opiiнa .. ' од дра-ти, йuciiнY', йuciiнa' ' gржан( , gpжiiнa .
односно:

јинф. основа; + -iii (·УЈ, -а, -о ... 1

Ш и неки гл. V
врсте

Тако се добијају трпни глаrолски придеви: забрuнуШУ!Ј, забрuнЈйю, забринЈИю,

забринуШu, забринуШе .... , uокренуШ, али и йроgаШ, уйознаШ. ЈgаШа, први од
глагола забрину-ти, забрине-м ... (Ш врста), други од r лаrола йроgа-ти, йро­
gа-м (V врста) .

108
 (в) Од инфиниrивне (аористне) осно~:~е граде се:

1) И Н ф И Н И Т И В, И ТО

-код глагола П, III, IV А-Б· V, VI, VII врсте додаваљем обличкоr на­
ставка за инфинитив -Ши на љихову основу која се завршава на вокал: ора- +
+ +-
+ -rи, йиса- -ти, брину- -.1-- -rи, чу- -ти, кова- + - rи, йева- -ти, fюси---'- -ти, +
виgе- + -ти, qржа- + -rи:
- код гдаг0.ла [ врсте јавља се у два вида:

(а) са обличким наставком -Ши испред којег се налази сугласник -с-. шре­
сШи, мусШи, красши, йлесШи, чије се инфиниrивне основе (аористне) завршавају
на -с, -з, -g, -ш· Шрес- (-ох), муз-(-ох), краg-(-ох), йлеШ-(-ох); и

(б) са обличким наставком -ћи, у Чијем се сутласнику ћ налази и завршни

сугласник аористне основе и Ш из инфиниrивног наставка -Ши:· реhи (постало
од рек-Ши, аорисr: рек-;-ох;), лећи (nостало од леi-Ши, аорист: лei-joxf), врћи
(постало од врх-Ши) и сл.

НАПОМЕНА -- Промена групе -зш- у -сш- (муз-ох: мус .. ти) резултат је аси ..
милације ло зв)чности, а nромене груnа -gfu .. , -LiiШ- у -сiй- (крад-ох: xp~g-iiш, iиеш-ох:
и reiй-ulи->- красти, ллести), -юn .. , -fш .. у ћ (рек-ох: рек-iiш-+ рећи, леr-ох: .1ei-iuu-+ ле/ш)
резултат су фонеrских nромена ювршених у давној прошлости нашег језика . Фо­
нетским nроменама добијене груnе су сачуван е у облицима инфиниrива чија је аорисrна
основа на суrласник. Резулта:r сличних nромена је и инфиниrив глагола ићи и свих
сложених с њим (йоћи, goћu, иаићи . ), с тим што су неке од њих (код ових сложених
глагола) много ближе нашем времену од nрвих наведених.
Такође фонетским nроменама у nрошлости добијени су инфиниrиви фeitcшu
(аорисr: iреб-ох, аор . оси. iреб- +
-iШl), зеuсши (аорист: зеб-ох, аор. осн. зеб- -um), +
у којима се између усненоr суrласника Б из основе и и/ ЈН инфинитивноr наставка -liш
у Изговору јавио сугласник с

2) А о р и с т' и ТО

код rлаrола l врсте додаваљем на инфинитивну (аорисrну) основу на­

ставака за облик и лице

једи. 1. -ОХ-0 множ . 1 -ос- -мо

2. -0 -е 2. -ос --те

3. -0 -е 3. -о ш -е

НАПОМЕНА -У 1 једнине и у 1-3 . л. множине наставак за облик аориста,

са r ледишта историје језика, јесте х, који се у томе об-лику сачувао само у 1. лицу јед­
ниliе, док су у MliOЖИiiИ сада видљиви алтернанrи с и ш добијени фонеrским nроме­
нама. Наставци за лице су -СГ(у 1. л. ј'д . ), -.мо (у 1. л. мн.), -Ше (у 2. л. множ ), и -е (у 2.
И 3. лицу једliИНе 11 у .3. ЛИЦУ МliОЖИНе)

- код глагола свих осталих врсrа (П-УП) на инфинипiвну основу до­

дају се наставuи за облик аориста и за лица:

једн . 1. -х -о множ. 1. -с ·-МО

2. -)О -[ј 1 2. -с -те

3. -(ј -р 3. -ш -е

НАПОМЕНА ·- Наставци '3а облик аориста у 1 лицу једнине и 1-3 . л. мно­

жине јављају се као -х, -с и -ш, што зliачи да је наставак за аорист -х, које у множиliи,
ю историјскофонетских рашоrа, алтернира са с, односно ш . У сва три лица једliине
ових r лагола личюi наставак је -0 (нулти), а у множини -мо, -iiie и -е.

109
 3) Рад н и гл а r о л с к и п р ид е в гради се додаваљем наставака на
.1нфинитивну основу, и ro
код r лаrола l врсте, наставцима:
једнина fИНфин . основаt -а- -о за мушки род (трес-а-о)
Јинфин . основа/ -ла, -ло за ж.. и ср. род (Шрес-ла, -ло)

множина tинфин. основа 1 -ли, -ле, -ла за м . , ж., ср . р. (Шрес-ли, -ле, -ла)

НАПОМЕНА. -Код rлаrола I врсте између основе и насrавка -о за м . р . јед­

кине јавља се непостојано а: трес-а-о, леr-а-о, рек-а-о.

-код глагола свих осталих врста (П-VП), код којих се инфинитивна

основа завршава на вокал, наставци за облик додају се подједнако непосред­
но на инфинитивну основу:

једнина fИНфИН. OCHOEaf -О, -ла, -ЛО (орао, орала, орало .... )
множина јинфин. основа/ -ли, -ле, -ла (орали, орале, орала .... ).
4) Г л а г о лс к и п р ил о r п р о ш л и гради се додаваљем наставка
за тај облик -вши или -в на основу инфинитива (аориста), и то
- код r лагола 1 врсте између сугласника основе и наставка јавља се
вокал а (дуго а):

;инфин. основа/ -а- ··вши Ј -в (отресавши 1 отресав)

- код r лаrола осталих врста (П-VП) насгавак за облик -вши или -в

додаје се непосредно на основу:

јинфин. основа/ -вши 1 -в (проч:Итавши 1 прочйтав, кренувши ј

кренув ... )

6. Г ЛАГОЛС:КИ ОБЛИЦИ НЕПРАВИЛНОГ ГРАЋЕЊА

257. Уз сваку од седам датих врста глагола и уз просте облике глагола

у љиховом оквиру граматика српскога језика наводи и један број н е­
п р а в и л н и х г л а т о л ~- Неправилност њихове промене је само у друкчи­
јем односу инфинишвне (аористне) и презентске основе од датог, из чега про­
истичу и неки облици к~ји се разликују од облика са правилним rрађењем.
Тако се у књижевном језику налазе г л а г о л с к и о б л и ц и н е п р а в и л­
но г грађења:

- 1врс I е, међу којима су:

(а) инфинитив глагола чија се аорисrна основа завршава било КОЈИМ зад­
њонепчаним суrласником: вућu, сећи, gићи, врћи; глагола с том основом на
g, Ш.: красШи, .месШи, йлесШи;· глагола с том основом на б.: iрейсШи, зейсШи;

(б) радни придев r лаrола красШи, месши, йлесШи . ... - крао, мео, йлео,
крала, йлела, мела (место: краg-а-о, краg-ла, краg-ло);

(в) имперфекаi глагола ићи ·-- иђах, иђаше, uђаше; uђасмо, иђасШе, иђаху;

(r) радни придев иc·roi' глагола: ишао, ишла, ишло;·

(д) 1. лице једнине презента глагола моћи - моiу;

(е) презенi глагола сесШи, који има облике ПI врсте: сеgнем, сеgне, сеg­
не.мо, сеgнеШе, сеgну;

110
 - П в р с те, међу к~јима су:
(а) промена глагола берем -- браШи, зовем - .зваши, жањем - жеШи,
мељем - млеШи, који су неправилни само зато што у основама имају разли­
чите корене (лексичке морфеме): бер- : бра-; зов- .: зва-;

(б) трпни придев глагола млеШи ижеШи - млевен нжњевен, који су на­
прављени по IVА Стевановићевој врсти:
- Ш в р с т е, међу којима су:

(а) облици глагола кунем- клеШи, йочне.м- йочеши, йойнем - йойеШи ...
који се граде од инфинюивне основе, јер је та основа окрљена, без наставка
-ну: клеШи (инфин.)- I<'Ле.х (аорисr), клевши, клео, клела (rл. прилог прошли,
радни гл. придев);

(б) облици аорис·rа и радноr rл. придева глагола саiнуШи, ШрlнуШи, уйреi­
нуШи, јер се граде и од окрњене основе, без -ну, дакле, по пром~ни rлаrола I
врсте: cai-ox, саж-е ... - cat-a-o, саi-ла;· Шрi-ох, Шрж-е ... - Шрi-а-о, Шрi­
-ла . .. ;
- IV в р с т е, међу којима су

(а) радни гл. придев geo, ogeo, наgео;·

(б) трпни гл. придев оgевен, саgевен

тј. глаголи других врста (I врсте) који ове облике rраде по обрасцу IV А
врсте;

- V в р с т е, међу којима су

(а) З. лице множине презента r лаrола gаШи, које о..:им gajY има и облик
gau.:Y:
(б) аорисг истог глагола gaшu, који најчешће има промену по обрасцу
I врсте: gi'igox, gi'ige, gi'ige ·-
gi'igocмo, gagocшe, gligoшe;

(в) презент и аорист глагола зн.аши, имаши, који осим правилних облика
по V врсти (зшlм, знаш. . , uмiiм, uмiiш .. .) имају и облике по I врсти: зтi­
gём -- знi'igo.x, имаgем, Uмago.x .... ;
- VI в р с т е, међу којима су

(а) З. лице множине презент а r лаrола вреши и зреши: вру и зру;

(б) глаrолски прилог садашњи: врући, зрући (према правилним других

глагола облицима: носећи, виgећи) и

- VП в р с т е, у које спадају

(а) облици презента глагола засйаЩи - .засййм, к~ји се уместо са осно­

винским вокалом ii испред личних наставака -м, -ш, -0; -мо, -те, -е, често упо­
требљавају са е испред тих наставака: зi'iсйё.м, засйёш, засйё,. засйёмо, засйёШе,
засйјi.

Може се узети да у неправилне глатоле иду и помоћни тлаrоли јесам,

ьuши и хШеШи, који имају посебне промене и посебну функцију у морфологији,
односно у конјугацији (в . т . 258 ид . ) .

Задатак. - У гексту из Андриhевоr романа (у г 245) нађите све глаголске

облике и одредите којим rлаrолским врстама припадају. Одвојте rлаrоле не·
правилног rрађења од rлагола правилноr rрађења (правилног односа презентске
и инфинитивне основе).

111
 7. ПРОМЕНА ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА

258. Помоћним глаголима зову се они глаголи помоћу којих се граде

сложени глаголскн о61иuи (перфекат, плусквамперфекат, футур l, футур П,
потенција.:!). У нашеr-.1 књнжевном језику помоћни глаrоли су: јесам, бuшu и
xllielliu, који имају. посебне облике промене.
(а) Поr-юtши r лагол )<'ra\1 има само облике п р е 1 е н т а: •
једнина нуне обЈiикс краће (енклитичке) облике
1 јесам сам

2 јеси си

јёст(е) је

\1НОХИ1Нl јесмо смо

2 . .iссте сте

3. јесу су

~ одричним облицима одрична ре'!ца не спаја се са глаrолом щlјући облике:

једни не нИсам множине 1 нИсмо

2 нйси 2. нИсrе
3 нИје 3. нИсу

()) Помоћни rлaro.1 бiiuiu има све облике осим трпноr rлаrолског nридева:

Презиии Инфинтiiив
јешшна 1 будём множина 1 будёмо бИти
2. б);деш 2. оудёте
.з будё 3. буду

Имисраишв Aopucйt
јл 1 множ будймо 1. бйх 1. бйсмо
2 буди 2 будйге 2 бй 2. бИсте
3. (нека б)\дё) 3 (нека буду) 3 бй 3. бйше

Г tat йpu . roi 'аgащњи Гюt . йриюi iipotu . tu

булући (и б1•gући) бИвши /бйв

Pagmt i.lai . iipugeв

бИо, бИла, бИло
бИли, бИле, бИла

Имitepфeкaiti
1. бёјii.х, бёх 1. бејасмо, оесмо
2. бёјiiше, бёше 2. бёј:iсте, бесrе
3. бејаше, беше 3. 5ејаху, 5ёху

!в) Помоћни глагол ниёши има све облике осим rpnнor придева:

Презенш Иифштtuив
јд 1' хоћу, ћу мн ј' хоћемо, ћемо хтёти
2. хоћёш, ћеш 2 хоћете, ћете
3. хоћё, ће 3. хоће, ће
Имиераiiшв Aopuctit
Ј . хтёднимо 1. хтёх, хтёдох 1. хтёсмо, хтёдосмо
2 хrёдни 2. Хiёдните 2 хтё, хтёде 2 хтёсте, хтёдосте
3 (нека хоћё) 3. (нека хоћё) .3 хrё, хrеде 3 хтёше, хтедоше
Г tai. iipuюt сарашњи Гrai . upu. юi iipoш 111
хотећи хтёвши / хтёв
Имiiерфекаiи Pagнu uat. upugeв

хоћ:iх 1' хоћ:iсмо хтёо,хrёла,хтёло

2. хоћ:iше 2. xoћ:icre хтёли,хтёле,хтела
3 хоћ:iше .3 хоћ:iху

112
 Презент rлаrола хшеши (хоћу, .хоћеш ... ) има пуне (акцентоване) и
краће (енклитичке) облике, који су даrи у наведеном обрасцу. У од р и ч­
и о м облику речца не спаја се са облицима презента дајући једну реч: нећу
нећеш, неће; неће.мо, нећеше, неће.

8. СЛОЖЕНИ Г ЛАГОЛС:КИ ОБЛИЦИ

259. Сложени глаголски облици јесу они глаголски облици који се са­
стоје од помоћноr глагола (.јесам, сам . . . бuiйu или .хШейiu) у личном гла­
rолском облику (обично енклитичком) и од одrоварајућеr rлаголскоr придева,
односно инфинитива. У нашем књижевном језику има пет сложених r лаrол­
ских облика.
1) П е р ф е к а т ( п р о ш л о в р е м е ) је систем глагол ских облика ко­
ји се граде од свих глагола везом облика презента помоћног гл . јесам и радног
глаголског придева глагола КОЈИ се мења:
јд.. м . р. ж. р. ср. р.

1. ја сам певао ја сам певала

2. rи си певао 1:и си певала

3. он је певао она је певала оно је певало

ми. 1. ми смо певали ми смо певале

2. ви сте певалИ ви cre певале

3. они су певали оне су певале она су певала

Када се употребљава без именице или без личне заменице, енклитички

облик помоћног rлаrола долази после радног придева: йевао са.м, йевала са.м,
йевали с.мо, йевале с.мо итд .

2) П л у с к в а м п е р ф е к т (д а в н о п р о ш л о в р е м е) је систем
глаголских облика к~ји се граде од:
а) облика имперфекта помоћног глагола бuйiu (беја.х .. .) -и радног гла­
rолског придева глагола к~ји се мења:

једи.. 1. 1
бёјах бёх пёвао множ 1
б~јасмо бёсмо пёвали
2. бёјаше 1бёше пёвао 1
бејасте бёсте певали
З. б~јаше 1бёше пёвао 1
б~јаху бёху певали
или:
б) од облика перфекта помоћног глагола бйши (бИо сам ..... ) и радног
глаг. придева глагола који се мења:
једи.. 1. бИо сам певао миож. бИли смо певали
2 .. бИо си певао бИли сте пёвали
3. бИо је пёвао бИли су певали

Наравно, радни rлаrолски придев је у мушком, женском или сред­

љем роду (Петар б~јаше йевао: Марија бејаше йевала: Дете бејаше йевало).

3) Ф у т у р I ( б у д у h е в р е м е ) је систем глаголских облика који се

граде од облика презента глагола хшеши (hy, hеш, he, hе.мо, hеше, he) и инфи­
нитива глагола који се мења . Јавља се у два лика:

(а) као сложени глаголски облик

једи 1 ја ћу пёвати миож. 1. мИ ћемо пёваи
2 тii ћеш пёвати 2 .. вii ћете певати

3. ;:а} ће пёва rи З . ;::} ће пёваrи

оно она

113
 (6) као прост глаголски облик
једи. 1 певаћу множ.. 1. певаћемо
2. пёваћеш 2. певаћете
.3 . певаће .3. пёваће

Прост облик футура 1-ог настао је додаваљем енклитичких облика пом.

глагола ћу, ћеш, ће .. . на о к р њ е н и инфинитив йеваШ-: певаr- ћу, пе­ +
ват- +ћеш ... . __", йеваћу, йеваћеш ... , при чему је суrласник Ш из окрњенеr
инфинитива испао јер се већ. садржи у артикулацији африкате ћ .
Футур Ije увек сложен глаrолски облик када се rради од глагола чији се
иифиниrив завршава на -ћи, дакле:

једи. 1. ја ћ.у рећ.и и једи. 1. рећи ћу

2. rй ћ.еш рећи 2. рећи ћеш
• • • •• ИТД. ••.•• И'ЈД •

НАПОМЕНА . -- Када је реч о писању фуџра l од rлаrола са инфиниrивом

на ··ТИ (ueвaiiiu, paguiiiu) у случају када се raj облик rради од окрњеноr инфини1ива
(певаr·, радиr-) и енклитика hy, hеш, he . , правопис нашег књижевног је­
зика сматра правилним обе форме- и форму п р о с т о г фуrура I: paguћy, йеваћу ..... ,
раgићеш, йеваћеш ... , и форму сложеноr фу1ура 1: paguШ ћу, йеваш ћу ... , paguiil ћеш,
йеваш ћеш ...... Једино оrраничење је да се у једном rексту не мешају.

4) Ф у т у р П (п р ед б уд у ћ е в р е м е) је систем глаголских об­

лика к~ји се rраде од облика презента помоћног глагола бuiйu и радног
глаголскоr придева r лагола к~ји се мења:

једи. 1. 1 кад/ будем радио множ. 1. јкадј будемо радили

2. будеш радио 2. будете радили
3. буде радио 3.. буду радиЛи

-- наравно, са радним придевом м., ж. или ср. рода (/кад/ Петар буде paguo:
Јкад/ Марија буде paguлa: јкад/ дете буде paguлo).
5) П о У е н ц и ј а л (м о г у ћ н и н а ч и н) је систем rлаголских об­
лика који се rраде од облика аориста помоћног rлаrола бuйiи и радног rла­
rолскоr придева rлаrола који се мења:

једи. l. ја бих радио множ. 1. мИ бисмо радили

2. тИ би радио 2. вИ бисте радили
3. он би радио 3. они би радили

У З. л. множине не употребљава се одrоварајући облик аориста бuше

него исти онај који је у 3. л. једнине (би). Природно, помоћни глаrол може
доћ.и и иза радног придева: раgио бих, paguo би ... . , раgили бисмо ...
Уз облик поrенцијала иде и :конструкција п о т е н ц и ј а л а n р о ш­
л о г, која се rради помоћу потенцијала помоћноr rлаrсла биrи (био бих,
била бих . , био би, била би . ..) и радног глаголског придева глагола који
се мења:

једи. 1. ја бих био радио множ Ј. ми бисмо били радили

2. ти би био радио 2. ви бисте били радили
.3. он би био радио 3. они би били радили

Наравно, .3. лице има облике за сва 'Iри rраматичка рода: уз наведене
за м. р . , облике за ж. и ср. р. -она би била раgила и оно би било paguлo. Треба
напоменути да се ова конструкција доста ретко употребљава.

114
 Задатак. - У датом тексту nодвуците сложене глаголске облике.
(1) Аранђел Исакович храбрио се, и по стоти пут, м~~~~:лима да нико неће
сазна·rи. Био је уверен да ће и она ћутати .. Напољу је 'Завијао ветар, nун лавежа
паса, и шумелаје вода ... И она се уплашено nокри душеком, као да јој на nосте­
љу беше скоч.!"о пас ..... Да јој је дошао муж, она би му била рекла зашто је то
учинила. Рекла би му била да је то учинила зато што је онако осрамоти nред
светом, nри растанку, не Qпростив се у реду од ње ..... А и тај муж, к~ји је сад
беше оставио, и живот с њим, чинио јој се као једна дубока несрећа ... Ни за
каква блаr а овог света, ..... не би се била одрекла тог човека и његовоr чу дно г
осмеха .....
(М. Црљански, Сеобе I, Просвета, Београд, 1983, 73, 74, 76---77)
(11) ДО КОПЕНХАГЕНА КОПНОМ, МОСТОВИМА И ТУНЕЛОМ
Копенхаrен, 18. марта
Бродом "Kara" дошли смо до острва Сщ)о-rо-на којем се налаЗи отвор­
rрадилиште новог тунела који ће бити дуr осам километара и спајаће Силанд
и ово мало острво Нови тунел има две цеви да би се саобраћај одвијао
несметано . Тунелске цеви удаљене су једна од друге 25 метара и сваких 250
метара су спојене због циркулације ваздуха . Петер Ленrерер, генерални дирек­
тор данских железница, рекао је да вредност овоr пројекта износи три милијарде
долара . Највећи део средстава обезбедила је држава, а постоје и други учесници
у финансирању
(Политика, 19. Ш 1992,4)

Који сложени rлаrолски облици су употребљени у тексrу (1), а који у

тексту (П)? Колико има више различитих облика у првом тексту? КQјих облика
које сте нашли у првом, нема у другом reкcry?

9. ОБЛИЦИ ПАСИВА (ТРПНОГ СТАЊА)

260. Облици пасива (трпног стања) су заправо конструкције које оз­

начавају да се радња врши на субјекту као на о~јекту. У њима се јављају само
прелазни (транзитивни) тлаrоли, а таквим се конструкцијама означава да рад­
њу врши какав спољни {извансу~јекаЈски), познати или неnознати вршилац.
Тако у рече ници Ј а б у к а је обрана њен субјека r (који је означе н номина­
rивом)јабука "трпи" радњу коју је неко (из)вршио онако као што бије, даје
употребљена активна реченица, "трпео" објекат (означен акузативом без пред­
лога): (Домаћин) је обрао ј а б у 1< у. Пасивном конструкцијом име nојма
које би било у реченици објекат представља се као средиште речеюще и тако
постаје r р а м а т и ч к и с у б ј е к а I, изражен номинативом.
У српскоме књижевном језику постоје следеhи о б л и ци п аси в а
(трпног стања)

261. а) Од т р п н о г гл аго л ско г п р ид е в а и облика помоhних

глагола бuши и јесам за:
- инфинитив: биши хваљен, биШи йохваљен
- перфекат: хваљен сам, йо.хваљен сам
- плусквамперфекат: био сам (или бејах) :хваљен, био сам йохваљен (или
бејах йохваљен) 1 бејах био :хваљен
- фуrур I: бићу хваљен, бићу йохваљен
- фуrур П: Јкадј буgе.м хваљен, јкадј буgем йохваљен
- имперфекат: бејах хваљен,- Јсамо од имперфективних глагола/
императив: бygu хваљен, буgи йохваљен
--· потенцијал: био бих хваљен, био бих йохваљен
- ~rорист: бих хваљен, бих йохваљен ...

115
 262. б) Од трпног глаголског придева и облика глаголских прилога по-
моћноr глагола биШи за:
- глаг.. прилог садашњи: буgући .х-ваљеп, буgуhи иохваљен.
- глаг. прилог прошли: бивши .хваљен, бивиш iюхваљен ..
263. в) Од активног облика глагола који се мења са повратном речцом
(партикулом) се за
- презент: хвалим се, похвалим се

Трпни придеви у датим пасивним конструкцијама имају ознаке гра­

264.
матичкоr броја (једнине и множине: ученик је йохваљен - учениuи су йохва­
љени) односно ознаке граматичкоr рода (м , ж. и ср . р.: ученик је йохваљен
ј ученици су йохваљени : учениuа је йохваљена 1 уч~ниuе су йохва љене : дете је
uохваљено ).
НАПОМЕНА. ·- (а) П а с и в н и n р е з е н т у савременом књижевном језику
је наведена конструкција mшuumu об ш~> -ј le: Ових дана (е т а ј у ч е н и к доста
хва.ш као добар.- Селенићеви романи (е чutitajy са интересовањем
- Кад се lю.хващм, обично боље учим
(б) П а с и в н и n р е з е н т у виду конструкције бивам, биваш -+ трnни
Г ЛаГОЛСКИ Придев уnотребљава Се реТКО, И ТО само За ОЗНачавање радЊИ КОје Се ПО­
нављају: бивам йохваљен, биваш йохваљен, бива йохваљен, бивамо йохваљени
(в) Поред nасива nрезента означеног а к т и в о м с р е ч ц о м се (Та књша
( е ч и ш а ових gана у Бeoipagy), и за остала времена и начине, уместо конструкција са
rрnним придевом и помоћним глаголима, све је чешћа употреба активног облика
одговарајућег дотичном времену, односно начину, са речцом се: Та хњта с е ч и йt а л а
ироши ioguнe у Бeotpagy (место: Та мыtiа i е ч и ш а н а ирош.те ioguнe у Београду),
Та ~>њиiа ћ е l е ч и ш а ui 11 ug_1•ћe ioguue (место: Та юьша 1т е б u tit и ч u iu а 11 а иg\·­
lle юguue)

3адаrак. - Употребите у пасиву глаrолске облике следећих реченица:

1 Они ће предати писма на пошту. - 2 . Госте су исnраћали после поноћи
-- 3 . У свету су много писали о значају "источне желешице" . ·- 4. Говорили су
сељацима много о аrрарној реформи - 5. У касаби би читали све новине које
Би добијали у току дана

256. Одрични (негирани) шаголски облици граде се на следећи начин:

( 1) Код простих облика додавањем одричне речце не испред дотичног
облика (йдшём- н е йишем.., ilucax- н е ilucax, йuши- н е йuши);
(2) код сложених облика са помоћним глаголом биши, буgем - додава­
њем одричне речце не пред помоћне глаголе (ја бих gошао -ја н е бих gошао;
ако буgем gошао -а к о н е буgем gошао);
(3) код сложених глаголских облика с помоћним глаголима јесам и хоћу
- одрични облици граде се помоћу одричних облика тих помоћних глагола (ја
сам gошао- ја н и с а .м gошао; ја ћу gоћи- ја н е ћ у gohu).
Ово правило примењује се, на одговарајући им начин, и на активне обли­
ке и на пасивне облике (Данас љуgи н е чишају ову књигу; Прошле гоgине
љуgи н и с у чишали ову књигу - Данас се ова књига н е чиша, Прошле
гоgине ова књига н иј е чишана).

19. СУПЛЕТИВИЗАМ У ПРОМЕНИ ОБЛИКА РЕЧИ

266. У већини прегледаних врста променљивих речи, граматички об­

лици се добијају додавањем н а с т а в а к а з а о б л и к (именсt<и, гла­
rолски) на r р а м а т и ч к е о с н о в е. Код именица, придева, заменица,

116
неких бројева (iegaн, gва, iйpu, чеiйири) облички наставци се додају на ј ед­
и у основу, код глагола се облички и лични наставци додају на д в е основе
- презентску и инфинитивну (аористну) . И у највећем броју случајева то је
за сваку врсту промене и с т а основа (једна одн. две). Такво образоваље
облика назива се с и с т е м с к и м (или п р а в и л н и м) .
Међутим, неки облици у наведеним променљивим речима добијају се
и друкчије - допуљаваљем, употребом различитих облика који се некад де­
л и м и ч н о, а некад и п о т п у н о разликују од системских облика. Такво
образоваље назива се с у п л е т и в и з а м
(ла1: . supplere -допунити, заме­
нити), а огледа се у појави суплетивних (допунских) облика у промени речи.

267. Суплетивизам је основан на значењским односима, тј. повезују се

у је.шо'\1 заједничком, лексичком значељу два различита скупа гласова (фо··
не\Ы) на пример: човек (=једи.) и љygu ( = множ . ), у категорији именица, или
goc!ap ( = позитив) и бољи ( = компаратив), у категорији придева, или биiйи
( = ннфинитив) и iеса.м_ ( = презент), у категорији глагола . Сваки члан у овим
паровима има с о п с т в е н у n р о м е н у, иако су везани ис1:им основним

11ексичким значењем.

У нашем језику суnлетивизам се појављује у два вида .

( 1) Суплетивне речи, односно облици су потпуно различитих корена (и
основа) од речи с којима чине да ту промену. Такви су на пример, облици
множине имеНИI\е човек." љygu, љуgй, .љуgи.ма, облици за презент који озна­
чава да се радља коју значи глагол бйiйu врши у време када се о љој обавеш·
тава: iеса.м, јеси, јесiй(е). (Ја са.м ученик), док је за друге ситуације облик
nрезента буgе.м, буgеш, буgе (Кад буgе.м студент, живећу у Београду). Такви
су, даље. облици зависних падежа личне заменице 1-or лица ја, мu; мене,
мени, ј са ј мном, одн. нас, нама . . : за тим облици компара ти ва придева gобар,
зао. бо . ьи, iopu, облик имперфективноr rлaroл<t iоворuiйи према перфективном
рећи (Петар ie юворио: Петар ie рекао), који значећи исту радљу. показују
разлику само у граматичкој категорији вида.
(2) Суплетивни облици су и речи истог корена којег и облици с којима
чине· дату промену, али су то 6блици који припадају другим (различитим) врс­
тама промене. Такви су, на пример, облищ1 множине за именице: браiй, geiйe,
шие, iйеле, за које се упо1:ребљава:ју збирне именице: браћа, gеца, йuлаg, iйелаg.
Код љих је корен једнак са кореном једнине, али док једнина припада I и 11
врсти именичке промене (браiй, браШа . ... , geiйe, geiйeiйa .... ), множина nри­
nада Ш и IV врсти (браћа, браће ..... , Шелаg, шслаgи ..... ). Осим тога, об­
лици множине приnадају значељској групи збирних именица, док облици јед­
нине припадају значељској групи зајеgничких именица.
До суплстивизма може доћи и фонетским променама . Тако се сигурно
разликује основа НО!\tинатива једи. именице суgац од основе генитива исте
именице: суц-а, датива суц-у итд. Наиме, суgц-а, суgц-у .. је фонетски дало:
суШц-а, сушц·у . . , а ови облици: суц-а, суц-у . . , јер се Ш изгубило испред
африкате ц . Али облике lygaц и суц- у истом систему чува јединство значења .
Због тога се зна да је реч о и с I о м појму у двема реченицама: Фуgбалски
су g а ц је уiйрчао на iйерсн . Навијачи су бурно йозgравили с у ц а, који је iю­
ЗJtaiii као објекiйиван -једном у облику номинатива једнине, други пут у об­
лику акузативаједнине, који као облици показују различите синтаксичке функ­
ције именице чији је основни облик суgац.

117
 20. ПРИЛОЗИ

268. Прилози (адверби) су речи које стоје уз глаголе, придеве, именице

и друге nрилоге одређујући их по неком од њихових сталних nратилачких
елемената . У највећем броју, они су неnроменљиви, осим што неки од њих
имају облик комnарације (в. ниже)

а) Прилози који стоје уз г лаголе одређују сталне пратилачке елементе

r лагола, а то су место, време и начин вршења радње, односно стања или зби­
вања, или неки други елеменат (нпр . узрок) .
Тако су nрилози за место: овgе, онgе, овамо, онамо, ige, куgа, камо, gоле,
юре, uaupeg, иозаgи, ва11, близу, gесно, gалеко, nрилози за време су: јуче, gанас,
суШра, ујуШру, увече, ilpe, иос.Је, лане, каg(а), cag(a), некаgа, никаgа, Шек, већ;
nрилози за начин су: gобро, леио, како, овако, Шако, брзо, изврсно, cuopo, не­
li.ШШ, никако, .. ьуgски, еюлески; nрилози за узрок су: зaiilo, ciiloia; прилози за
количину: ма.с~о, .мноiо, ,qосШа, неколико, још .
б) Прилози који стоје уз nридеве и прилоге одређују степен особине која
се придевима и прилозима означава, на пример, (Ј) уз п р ид е в е: Он је
в р .. t о вреgан . - Имала је IШ себи в р л о лейу .хаљину . - ПеШар је био н е о­
о и ч н о јак; (2) уз n р и л о г е: То си с а с в и м Шачно рекао . - В р л о pago
ћ"· йоћи с ilioбo.м. Такви су истакнути nрилози: врло, необично, сасвим.
в) Прилози који ст~је уз именице одређују количину онога што значи
именица, нпр . : Понеiш су н е ш Ш о новца са собом. - Пойили су .м а л о мпе·-
ка и l.юјели ..w н о i о .хлеба.. ·
269. У оквирима морфолошке особине непроменљивости, треба истаћи
да су прилози за начин, количину и неки прилози за место, и то најчешће они
који имају исти облик као nридеви средњег рода (gобро, леио, мало, мноiо)
- и променљиве речи, у елементу поређеља (компарације).. Дакле, биће: Он
с .11 а б о чиша . - Марија с л а б и ј е чиша, а ПеШар чиШа 11 а ј с л а б и ј е;
- ПеШар има м 11 о 1 о ·gpyloвa. - Марко има в и ш е gpyioвa неiо Пeiilap; -
А.wерика је g а л е к о, али је Aycilipaлuja g а љ е.

270. По својој служби у реченици (функционално), посебно м~:сто међу

прило·зима имају они тиnа бар, баш, чак, ево eiilo, Шек, већ, који служе или
за истицање других речи: Дошао је б а ш он (а не неко други) -- Дошао је
ч а к Пе/.йар ПеШровић (= којем се нисмо надали) . - Тај сат кoшiita ч ак
,qесеШ хиљаgа guнapa, или за обавештавање о читавој ситуацији означеној
датом реченицом: Пеiilровић ј о щ није gошао (а чекамо га већ неко време).
ПеШровић је в е ћ gошао и сл. (в . и под Речце).

271. Прави прилози су речи које са гледишта нашег језичког осећања:

нису настале од других речи: јрче, ра11о, йре, Близу, чeciito и сл. Неправи при­
лози су они к~ји су постали од других врста речи, нnр . од разних падежних
облика именица: зи.ми, леШи, краgом, кришо.м, ноћу, или од нек.адашњих ску­
nова речи: синоћ, gанас, јесенас, односно од изведених речи: овgе, онgе, овамо .
Прилози й начин и количину најчешће су постали од придева и имају облик
придева средњег рода: gобро, леио, занимљиво, ма по, мноiо, или облике придева
на -ски (али са кратким и за разлику од придева одређеног вида): ПociitJ•йuo
ј е uр иј а ш е љ с к и . - Ј у н а ч к и је uogнeo .муке . - Разlоварали су е н -
t .. 1 е с к и, ila их нисмо разумели .
Што се њихове службе у реченици тиче (функционално), између правих
и неправих прилога нема никакве разлике .

118
 Јадатак. -- У овде датим nримерима иађите nрилоге, nокажите које
речи и по чему они одређују.
Дуго је тако киша тукла о nрозоре и свијећа је nуuкетала и ура туцкала
на дасuи од стола . -- Заnали о је uиrарету и бацио је одмах . Прошао .ie неколико
пута по соби и опет је клонуо на диван. - Дошла сам да те nитам, остајеш ли
дома на вечери? Пресвијетли је доље! Имамо зеuа с кнедлима . -Не, најљепша
хвала! Вечера т ћу вани!·- А ламnу да ти заnалим, дијете? Овдјеје сасвим тамно!
-Није nотребно, мама! .Ја и онако одла·зим за неколико минута!- Задња два
мјесеца ниси се никада вратио nрије зоре: онда спаваш, а ноћу ја спавам ...
О, мама, мама, с тим вашим ламnама и разговорима, како је све то досадно!
·--
Ус1ао је и прешао неколико nута собом ... - Већ сам хиљаду nута молио да
ми се nошта донесе овамо горе!

(М. Крлежа, Повраuiак Фи.шuа Лаtiiиновића, Просвета, Београд, 1968,

\8.3--184)

21. ПРЕДЛОЗИ

272. Предлози су непроменљиве помоhне речи које стоје испред одре­

ђених падежних облика самосталних речи и служе за означаваље љиховог од­
носа према другим речима у реченици, као и за ближе одређиваље (прецизи­
раље) тога односа. Ти односи моrу биш врло различиш, па тако пост~је:
(а) П р о с т о р н и од н о с- однос по месту: П р е g куhо.м је расло
велико дрво. - Н а g куhо.м се вио беличаст дим. -Бели голуб је долетео
н а g к у ћ у и стрелов;.по слетео н а к р о в.. - У ipagy је било необично
живо.-- Брод је кренуо из л у к е. - Авион се подигао с а йисШе;
(б) в р е м е н с к и од н о с -- однос по времену: Ласте се враћају у
йролеће.- Радио је неуморно оgјуШра go мрака.-· О g ране младости желео
је да буде пилот;
(в) од н о с и у з р о к а, п о р е ђ е љ а, з а ј ед н и ц е, ц и љ а, н а м е­
н е и други: - Није дошао у школу з б о i болести . - Нема бољег ученика
о g њеiа. - Цео дан игра се с а својим gруiовима. -- Живели су р а g и своје
gеце. - Радници су довозили камен з а .мосШ који ће сп~јити две обале.
Предлози прецизирају значеља падежних облика, па различити предлози
с истим" падежом прецизно одвајају onшra значеља 'Iога падежа. Тако је једно
ОД значеља f е Н И I И В а, на пример, И значеље да се НеШТО одваја ОД n~јма
с именом у генитиву, али се разним nредлозима прецизно означава да је то
одвајање: (1) од ц е л и н е - Петар је отишао о g куће, или (2) од у н y-
'I р а ш њ о с т и - Петар је отишао из к у ћ е; или (3) од г о р њ е п о в р­
ши не - Голуб је полетео с а куће, или (4) са с т р а н е: Прошли смо
к р а ј куhе итд.

273. Са rледишта морфологије, прави предлози су скупови фонема или

фонеме као што су: og, go, на, у, уз, из, за, к(а), йоg, наg, йреg, йри, док су
неправи предлози постали од других врста речи, од п р и л о г а: близу, више,
ниже, йре, йосле, око, йреко; од и м е н и ц а: врх, gно, чело, gуж, йуШ. И
1
једни и други могу бити просте речи (og, go, уз, низ врх, чело, gуж . .. ), али
и сложене речи (изнаg, исйоg, йовише 1
узgуж .. . ) . Функционално, без обзира
на састав, сви предлози су исти .
Такође морфолошки узето, неки предлози који се завршавају на cyr ла­
сник јављају се у две варијанте: са непостојаним а на крају или без њега: ка

119
граду: к лекару; са сестром .: с мајком; низа зид: низ поље. Појава непосто­
јаног а условљена је гласом којим почиње реч с којом се предлог употре­
оЉава. Ако је тај Глас јеДнак или сличан гласу којим се предлог завршава, у
највише случајева предлози се завршавају с непостојаним а.
Задаrак. - у датом тексту обележите све предлоге. одредите њихов
састав и однос који означавају:
Вукашин се наслони на зид поред пећи. Црне птице бешумно налећу на
прозор, играју по евенкама .. Безглаве зверке мрака чуче под креветом и по
угловима, спремне да скоче на њеrа . Изнад кревета, његова велика фотогра­
фија из Париза истопила се у суву, велику мрљу. Воштана свећа, заборављена
на пећи, и·згорела: ваздух оrужно мирише на смрт. По Вукашину се хитро стврд­
ла језа . Он се брзо скиде и баци у кревет . У грудима кип и не_шrо горко и врело
Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, баца Је у ватру
(Д Ћосић. Корени, "Отокар Кершовани", Ријека, 1982, 91)

22. ВЕЗНИЦИ

274. Везници су непроменљиве речи које у језику служе за означавање

везе међу п~јединим речима у реченици, као и везе међу реченицама. Функ­
ционално повезани у посебну врсту речи, везници не означавају само везу
међу речима (и реченищiма), него и врсту везе, односно врсту односа. Тако
везник као и означава поређеље, 'везници но, али и а супротност, јер- узрок,
или означава истоветност (Доћи ће Петар или Павле), везник каg - време и
ређе - узрок, како - поређеље .
Са гледишта морфологије (која укључује и rворбу речи), п р а в и вез­
ници су: или, али, и, йа, Ше, ga, gок, јер, ако, а н е п р а в и: каgа, већ, само,
gокле, йошшо, како, који. Ови други су и прилози, односно облици заменица
(упиншх, односних).

275. Функција и значење везника се посматрају заједно, и без обзира

на њихов састав. Они се према томе које реченице везују могу поделити на:
(а) н а п о р ед н е (саставне, раставне, супротне, закључне) и (б) на з а в и с­
н е (намерне, временске начинске, односно поредбене, изричне, узрочне, по­
следичне, погодбене, допусне). Први повезују и речи у реченици и реченице
у сложеној реченици: П е т а р и М а р иј а су дошли 1 Петар ј е ду г о
и ш а о и з а у с т а в и о с е у п а р к у. Други повезују само зависне рече­
нице са њиховим управним реченицама, нпр.: Н а с та в и л и с у п у т иако
с у б и л и у м о р н и . Али - упркос таквој подели - може се рећи да се
многи везници употребљавају и у независно и у зависно сложеним реченицама.
Поред тога, неки везници служе и као средство за иtrицање. Такви су везници
и, а, Ше. Тачна значења везника, односно њихове функције одређују се у син­
такси реченице, као и у речницима, r де се дају као лексеме.
Задаrак. - У датом тексту означите везнике, одредите их са гледишта
морфологије (прави: неправи) и са гледишта функције .
Преста да плаче и сва задрхта, кад се сети како брзо прођоше те лепе
године, чим он први пут оде у рат, а она први пут роди. Из рата се био вратио
угојен и ћудљив. Нису више ишли на игранке у тврђаву, нити је више онако често
јахао са њом... У неизмерној досади те године, док је дојила дете, она први

120
 пут осети да је гледа као и неку ствар у кући, као постељу, пећ Када оде и 3
војске, као бајаги болестан, и nоче трговати, њен живот nостаде сасвим узалу­
дан . Остављаше је свуд саму. , нити је nитао што кад би се враћао Поживеше
кратко време врло весело, али је 1атим остави, одлазећи и по други nут.

(М Uрњански, СеоБе l, Просвета, Београ.::!, 1983, 78)

23. РЕЧЦЕ (ПАРТИКУЛЕ)

276. Речце (партикуле) чине посебну врсту речи по своме значењу, од­
носно функцији у реченипи . Морфолошки, оне су прилози или везниuи, али,
за разлику од њих, речце се употребљавају за означавање л и ч н о г с т а в а
говорног лица према ономе што се износи реченицсм . Речце, дак.r.е, нмсу од­
редбе глагола или знаци везе међу речима (појмовима које сне означавају),
него језички з н а ц и к ој и с е од н о с е н а ц е л у р е ч е н и u у и то
а) за истицање супротности -- .међуz:Uим, uак.:

Звали су га, међуiйим, он није хтео да дође -- Звучи убедљиво, што,

ilaк, не мора бити истина;

б) за посебно истицање - баш, бар, и:

Е па, кад хоћеш баш, да знаш, тако је! - То бар један од вас мора
знати . - Јер, колико знам, ·ти си поред тога и говорник, и агитатор,
u пјесник, и љубавник;

в) за истиuање личног става (модалне речце) - ,qa, gакако, уu(йiину, за-

иста, 1шйошiiю, вероваШио, ваљgа, збиља, . ножgа:
Он је, gакако, у праву. -Суд је, наравно, мјеродаван, али Пуба има
исrо тако право . - Уосша.ю.м, имаш право.- Он ће, ваљgа, доћи.­
- Шйiавише, њему је у интересу да дође:

г) за показивање - ево, еШо, ено:

Ево вам аутобуса . - Ево нас, другови . - Ейю видиш, да студираш.

ти би видео:

д) за питање -- зар, ga ли:

Зар нисте служили војску?- Како, Мишковићу, зар ниси ратовао?­

Да .ш је дошао Петровић?

ђ) за п6тврђивање и одрицање - ga и пе:

Ви рекосте нешто Гркиње?- Да, то је наша српска слабост. -Имате
право. -- Не, ја кажем нешто друго

24. УЗВИЦИ

277. Узвици (интерјекције) су поједини гласови или скупови гласова који

се у језику употреб.љавају да означе лична осећања и расположења, однссно
стања: ах. ох, јао. хај. а. о, ој . У3виuима се спонтано одговара на утиске
спољњег света (па је често узвик каква нова комбинација гласова) или се

121
истим скупоr-.t г;шсова у различитим околностима изражавају rа"Зличига 'ЗНа­
чења (осећања) На пример . ах може "Значити и радост и бол. и протест и сла­
гање.

Но, и поред спонтаности у ствараљу узвика, у свакој језичкој заједници

извесни узвици се устаљују, бющју прихваћени од већине чланова језичке за­
једнице као везани за одређена значеља. Тако се добијају, маље-више, уста­
љени узвици: 6, ој, li.x, ,ух, јао, jlioj, о.хо - за изражаваље ужаса, страха,
бола, жалости, изненађеља; затим узвици: lijc, iuu,, ilш, шilц ·- за вабљеље
или тераље стоке; узвици: gу.м, ~)•.м, фйју, кврu,, Шрас и сл . - за подражаваље
·звукова у природи.

278. Узвици су у с л о в н и језички знаци, релативно слабо устаљени

иако их има који то јесу (в. rope), али могу служити и као језички материјал
за ствараље правих речи, нпр. о н о м а I о п е ј а (од фuју - глагол: фију­
каши, односно именица фијук, од кврu.- rл. кврцнуШи итд.).

122
 ТВОРБА РЕЧИ

25. ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ТВОРБЕ

279. У свакој од у морфологији наведених врста речи, велики део чине

п р о с r е речи. Такве су међу именицама: син, браШ, сесШра,жена; међу при­
дев~ма: црн, бео, gобар, чврсШ; међу заменицама: ја, Ши, он; међу бројевима:
jegqн, gва, Шри; међу глаrолима: рећи, чекаши, йасши, знаШи; међу прилозима
cag«,каgа; међу предлозима: у, наg, йоg, йо, о, за; међу везницима: и, а;
међу речцама (парrикулама): йа, йак, Шек, баш. То су речи К()је се, по наш~;м
језичком осећању, не могу расrавиrи на мање делове који би :имали значfњ­
ску или обличку везу са другим речима, К()је би постале од друrих речи, од­
носно биле м о т и в и с а н е другим речима. У rраматици се оне размач~а­
ју само са rледишга морфологије, или као речи К()је су грађа за творбу дру­
гих речи, у исrој или у друrој врсти.

280. У наведеним врстама речи налази се још више њих као што су, на
пример: синовац, браШанац, йолусесШра, ipag, йароброg, црнац;· беличасш, зла­
шан, gрвен, Ша.мносив; upopeћu, сачекаши, сачекиваши, gознаши;· оgЈиах, брзо;
изнаg, ucйog, йоврх; йокоји, нечији. То су и з в ед е н е и с л о жене речи
свих врста, којима се rрамаrика бави јер су то речи које се умножавају, К()је
су продукrивне, а r и п о в и њиховог образоваља су п р ед в ид љ и в и.
Граматика одређује re rипове, оnисује их, а део њен (и науке о језику) К()јИ
nроучава nравила творбе речи и процесе сrварања нових речи назива се т в о р­
б а р е ч и. Осим rora, r и м т е р м и н о м назива ее и с а м о с т в а р а­
њ е н о в и х р е ч и, које се осгварује срасrањем двеју или више речи у јед­
ну, односно срастањем творбене основе (гворбене основинске мо:r;фt:ме) јед­
них речи са истим rим делом друrих или са везаним творбеним морфемама
(префиксима и суфиксима).

281. Најобичнији начини творбе речи у српскохрватском језику јес.у: из­

вођеље речи и слаrање речи.
Ј. Извођење (ил-. дерuација) је rворба речи помоћу додавања суфикса,
наставака за творбу речи. Они се додају на т в о р б е н у о с н о в у, К()ја чини
заједнички (оnшiи) део речи од које нова реч настаје и речи К()ја се суфиксом
од ње добија. Пошто нова реч остаје у значењској и обличкој вези са речју
од чијег основног дела насщје, она је мотивисана (образложена)
реч. Реч чији се део налази у rворбеној основи нове речи назива се м о т и в­
н о м речју. Тако, на пример, од

а) м о т и в н е и ме н ице - с уф ик си м а ·- добијају се
мотивисане речи

-ић именица: лисrић

ЛИСI -а- [-ти] rлаrол: лисrаrи

-н- [-и, -а, -о] придев: лисни, -а, -о

123
б) м о т и в н о г пр и д е в а - суфиксима - добијају се м о т и в и с а н е
речи:

именица: црнац
~-----_""--- -ац
црн -е-ј-и- [-ти] глаrоли: црнети ј црнити

-касШ [-С', -а, -о] придев: црнкаст

в) м о т и в н о r гла r о л а -суфиксима ~добијају се м о т и в и са н е р е ч и:

-ац именица: ловац

ловити~ именица: лов

-к ара [-ти] глагол: пискарати

~ именица: писац
пи~ти~
-ац

-ар именица: писар

-мо именица: писмо

-м-ен [-0, -а, -о] придев: писмен

-ћ [-и, -а, -е] придев: писаћи, -а, -е

r) м о г и в н о r б р ој а- суфиксима- добијају се м о т и в и с а н е р е ч и:

-ак именица: Шfсrак

шест ________.--:- -ор [-0, -а, -о] придев: шесrор, -а, -о

-ора збирни број: шесrоро

итд. Образложене (мотивисане) речи, настале од друтих наведенЈ!м суфиксvма,

уобличене су rраматичким наставцима (који су овде приказани у уrластим
заrрадама).
Део мотивне речи који учествује у творби мотивисане речи може се са­
стојати из r р а м а т и ч к е о с н о в е те речИ (за лисш = ген. јд. лисш-а, тј.
морфема која остаје одбијаљем наставка -а, за ло виШи = 1. лице јд. презента
лови-мо, тј. презенrска основа, или йиса-rи, тј. инфинитивна оснс:еа), или из
к о р е н а речи (за ловиШи = лов-, йисаши = йис-). У много случајева твор­
бена основа може бити и о к р љ е н а г р а м а т и ч к а основа.

282. Спадајући у везане морфеме (в. т . 144 и 145), суфикси су носиоци

значеља само у вези са rворбеном основом . То значи да, на пример, међу
наведеним примерима суфикс -ац само са творбеном основинсксм морфемом
йис-, лов- значи "човек који пише", "човек који лови", односно са основом
сШар-, црн- значи "стар човек", "црн човек":
Како суфикси могу биrи именички, придевски, rлаrолски, прилошки, они
додаваљем на творбену основу моrивних речи преводе те речи из љихове врсте
у врсту именица, придева, глагола, прилога (гл. йисаШu: творб. основа йис- +
+ -ац > йuсац;· творб. оси. йис- -мен + >
придев йис.мен; именица лисш.:· творб .
основа лисш- +
-а /-rи/ >
глагол лисШаШи итд.). Или их само модификују,
тј. делимично мељају значеље остављајући их у истој врсти речи (именица
лисШ. творб. основа лисШ- + ић >именица лисШиh "мали лист"; глагол уйи­
саШи. творб . основа уйис- + -ива /-ти! > имперфективни гл . уйисиваШи).
283. На граници творбене основе, тј . између гласова те основе и гла­
сова суфикса, долази често до фонетских процеса чији су резултат разне су­
г ласничке алтернације. Тако ће у творби деминуrива са -ић мотивна реч вук:
бити са к- у творбеној основи а мо·тивисана реч вучић - са ч- испред суфикса

124
-иh. У исrом односу је бреi · бреж·иh. У творби изведених глагола помоћу су­
фикса -а ј -rиј- мотивни глагол poguШu (pogu-) и мотивисани глагол рађаши
показују алrернацију g :·ђ, враШиШи: враћаши- Ш.:· ћ и сл. Наравно, у многим
другим контактима до ствараља ових алтернација не долази (лuciii .: лисШuћ,
ucйucaйiu : ucйucuвaziш).

284. Са суфиксалном творбом (деривацијом) врло је често везана тзв.

у н у т р а ш њ а т в о р б а речи, rj. она чије је средство п р о м е н а г л а с а
(вокалска алтернација) или п р о м е н а а к ц е н т а. Тако се, нпр . , од и м е­
н и ц е нокаШ, нoкilla, нокШу . . . променом акцента и облика добио придев
ндкаill, ндкаillа, ндкаШо ( = "који има нокте"), или од г л а г о л с к е и м е­
н и ц е йёчёље, опет променом акцента, добила, се с т в а р н а (к о н к р е т­
н а) и м е н и ц а йеч6ье . Од г ла г о ла зеваШu, нултим суфиксом (е) и про­
меном акцента, добијена је именица зев, од кдваШu - ков, а од т латола йлe­
cillu (основа инф. је йлет-ох) вокалском алтернацијом е:· о и нултим суфик­
сом (-о) добијена је именица йлоШ. Ова врста творбе најмаље је заступљена
у нашем језику, а многе тако настале речи за наше језичко сссћање су п р о~
с т е (немотивисане) речи јер не видимо ни значењску, а ни обличку воу њи­
хову са мотивним речима (нпр., itлoйl, млаз).

285. 2 . Слагање (или композиција) је творба речи помоhу срастаља двеју

или више посебних rечи, односно љихових творбених основа у једну реч:
JYiдuciiюк (одјуi и исток), ciiiдp.мiiлu (од сiйар и мали), йлавдкоса (од йлава
1\(ICa), Бедiраg (од бео и ipag), gднiубuШu (од gан и ryбuшu), сЈ•нцокреШ (од CJ.'!fU,e
и xp<'uiatTm), йароброg (од йара и броg), goiйjщaйiu (од go и iiipчaiuu) . Слю·ањем
по;~тају речи које се зову с л ожени ц е, а оно се остварује на два начина:
а) простим срасrањем речи: gанitноћ (име једног цвета), cйliipмaлu, Ьедiраg,
Бања,t_f·ка, сецикеса, йд.миiивек, свезналuu,а, gaнiyбuШu, найuсойiu, нaцp1liazuu; и
б) срастањем са спојним вокалом (оје): јуiдзайаg (југ-о-запад), iлухднем
(rлух-о-нем), рукойис (рук-о-пис- + -6 ). с)•нцокреiй (сунц-о-креr- + -УЈ), iолд­
iлав (ГОЛ-0-ГЛаВ- +
-6, -а, ···О), очевugац (оч-е--ВИД-+ ·"ац).
Посебно продуктивни тип ових сложеница су оне које су добијене од
п р е ф н к с а и речи главних Rрста (именица, придева, глагола): найuсайiи
(од на- + писати), goioвдpuiiiu се (од _qo- + rоllорити), ,qдвраiйак (од go·- -+
вра1а + -ак) бёзбрижан (од без-+ брижан), йоgјезuчни (од tiog·" --!- јсзични) .

286. 3 . Комбинована творба речи.- Слагање (композиција), којим се до­

бијају нове спожене речи (сложснице) повезано је често са извођењем (дери­
вацијом), којим се добијају изведене реУи (изведешще). Тако се Iовори и о
к о м б н н о в а н о .i
т в о р б и р е ч и. Многе речи, тако, заправо су и сла­
жене и извелене. јер:

upeфuxc или Са OCI/OIJUIICI\OM uiвopoei/OM и суфихсом лаје реч

осно8 ..норфс.ма .wорфемом

без- бр иг-- (-е) /брига/ ··(Ј Н безбрижан

до- врат- (-э) 1врзта; довратак

[спој нн вокал]
п.пав· (а) О·· кос- -(е) ;коса; -а плаво коса

рнб- (а) -о- .'1ОВ- ("·иfти)јловити; -·И риболов

раз- гран- (.-с) /грана/ -а /··ТИ/ разграюп и.

287. Изведеним и сложеним речима сматрају се оне у којима су делови

који их чине видљиви, јасни за наше језичко осећање. Такве су речи Ј\"! о т и-·

125
в и с а н е (образложене) и према љима се могу стварати нове. Зато се за љих
каже да су п роД у к т и в н е (плодне), па и да су суфикси, ако се говори о
изведеницама, односно префикси, ако се говори о сложеним с љима речима ·-
продуктивни. Рецимо, по типу односа йисаШи, мислиШи: йисац, .мислилац ства­
ра се безброј девербативних (од r лаrола) именица: кдсац, ловац, сШрелац, бо­
рац, куйац, носилац, .хранилац, .молилац. Или по rипу ipaguwu : йоiраgиШи сrвара
се много других r лаrола с префиксом йо-: йocegawu, йоусШајаШи, йозиgаШи,
йоузu.маши.

288. 4 . Творба претвараљем. - Осим што настају изво!)ељем и слаrаљем,

речи у свим наведеним врстама граде се и претвараљем речи једне врсте у
речи друге врсте. Тако долази до п о J:t м е н и ч а в а љ а (супстантивизације),
тј. претвараља, нпр., придева (описних, присвојних, глаrолских) у именице:
пољопривредно gобро (од gобар, gобра, gобро), млаgа ( = невеста, од придева
.млаg, -а, -о), Енiлёскii (ид придева енiлески, -а, -о). Исто тако долази до n о­
п р ид е в љ а в а љ а (адјективизације) - претвараља глаголских прилога и
rлаrолских придева у придеве: свеШлећа реклама, леШећа бригада, бивши пред­
седник; Лечили су оболеле људе; више лепо йовезаних кљига. Овим се начи­
ном творбе добијају и друге врсте речи, нпр. п р и л о з и наи.зi.леg (Он је
наизiлеg добро : Он пази на uзiлeg), n р ед л о з и: У врх стола 1
или врх сто­
ла 1 седели су почасни гости (од именице врх, односно од синтагме у врх).

289. При овом претвараљу (које би се због примера као што су у врх~
-+ уврх и сл. мог ло назваrи и л е к с и к а л и з а ц и ј о м, тј. добијањем нових
речи q;:једиљаваљем граматичких морфема у једну реч), новодобијене речи
узимају граматичке ознаке врсте у коју ступају. На пример, rлатолски прилоr
садашњи, који у својој глаrолској служби има непроменљив облик на -ћи (Гра­
ната је свешлећи јарко прелеrела преко неба ·- Пројектил је свеШ.лећи јарко
прелетео преко неба), попридевљен, употребљаваће се са обликом rраматич
коr рода, броја и nадежа именице уз коју стоји: СвеШ.лећи часовник показивас
је тачно време; На свеШлеће.м часовнику видело се тачно време; Псиавили
су свешлећу рекламу; Било је много свеiiiлећих реклама.. Исто ће бити са
глаrолским придевима (радним и rрпним) који су постали прави придеви,
као и са неким именицама које су постале од придева (gобро, зло), које
ће имати nромену именица. Али ће многи други поименичени придеви чувати
своју придевску · деклинацију (Entлёcкii, Енiлёскё, Енiлёској .... , XpвiiШcкii,
ХрвiiШскё, ХрвiiШској .. . ), док ће се њихова именичка каrеrорија видети из
функција које у реченици имају .

26. ТВОРБА РЕЧИ И ПОЗАЈМИЦЕ ИЗ ДРУГИХ ЈЕЗИКА

290. Нове се речи у нашем кљижевном језику стварају и позајмљиваљем

(преузимаљем) из других, словенских и несловенских, језика . При томе оне
су скупови фонема (гласова) који се прилагођавају творбеним и морфолош.ким
моделима нашег језика, и то у пuтпуности. За њихово преузимаље постоје
углавном два начина: (а) позајмица основног облика и (б) значељска позајмица .

126
 а) Позајмица основног облика је преузимање речи у њеном основном
облику као скупа гласова који се прилагођава нашем изговору и
прима српску промену облика. Тако је, на пример, од енглеске име­
нице tank добијена "наша" реч тенк, која је ушла у именице I граматичке
врсте (тенк, тенк-а, Шенк-у . ... - Шенк-ов-и, тенк-ов-а ... ,); од француске
речи соире добијена је "наша" реч к,уйе, која је ушла такође у I врсту именица,
при чему се основни облик схватио као основа на к~ју се додају падежни на­
сrавци (куйе, куйе-а, куйе-у, куйе-ом .. .).
Друге врсте речи - придеви, глаголи, прилози - само у својым о с н о­
в а м а задржавају позајмљени елеменат, дакле н е и у своме о с н о в н о м
о б л и к у (номинативу једнине хад су у питању именске речи, инфинитиву
кад је реч о глаголима и сл.). Тако ће, на пример, француски придев sporadiqиe
(sporadik) бити само творбена основа за "наш" придев сйораgичан, сйораgична,
-но, јер је на ту основу додат домаћи суфикс -(а)и са граматичким наставцима
за м. род -0, за ж. род -а ср. род -о. Тако he, нпр , и француски глагол
construire (лат. construere) (фонет.: koпstruir) послужити као творбена
основа за српски глагол образован било суфиксом -ира-, било суфик­
сом -иса- ( +
инфин. наставак -Ши): консШрЈтрати 1
консШруuсаШи итд.
Фонд речи, пре свега, именица, али и придева, прилога, глагола, доби­
јен оваквом творбом врло је развијен. И у најопштијој употреби, и одавно, у
нас је много речи из романских језика (лат., франц., итал.), нпр.: йалаша, јар­
бол, йлажа, шарм, ниво, бифе,. из грчког: gрум, монокл, калgрма,. из щмачког:
ваiа, йеiла, шШруgла; из енглеског: ко.мбајн, фуgбал, фарма, сйорШ, gок, вш<енg,
бифШек, gеШерџенШ," из руског: зайеШа, услеg, воgиШељ, реgиШељ; из чешког:
сйис, улоiа, Шлак,. из турског: боја, чамац, Шой, буреiџија; из мађарсхог: ашов,
лойов, варош.

Разумљиво је да се, по описаним правилима одомаћивања, ту налазе

и глаго.ли (ексйлоgираШи, шШа.мйаШи, iuucoвamu 1
iuйcupaШu, Шелефонuрати,
{ileлeipaфupaШu / Шелеiрафuсаши, ойерисаши Ј ойерuраШи), као и придеви (сйо­
раgичан, opguнapнu, кqрgинални, коронарни), односно прилози (сйораgично,
евентуално).

291. Велики број позајмљеница (посуђеница) налази се у лексици посебних

струка и наука, чинећи саставни део њихових терминологија. То су, најчешће,
интернационализми, засновани на грчком и латинском језику: анаШо.мија,
анаШо.м, йcuxoлoiuja, йсихолоi, йолитика, йолиШиколоi, ieoipaфuja, xupypi, xu-
pypiuja;· склероза, клима, gрама, бронхиШис, gоза, gесШилаШор, gесШилисаШи, gе­
сШиловаШи, gесШилираШи. Тим речничким фондом наш књижевни језик не
одваја се од других европских језика.

292. б) Други је начин у оквиру преузимаља речи из других језика к а л к

- позајмица семантичке (значењске) природе, при чему је само образац (схема)
узет из дpyror језика, док га испуњава домаћа лексика . Тако се узима да срп­
ска именица уШисак стоји према француској именици impression, јер је у осно­
ви наше именице сложена изведеница у-Шис-(нути)-ак, са префик­
сом - предлогом у и глаголом ШиснуШи, што одговара француском
глаголу impresser (in +
presser +"утиснути"). Исто тако, именица йрuручнuк
(за књигу) одговара немачком Handbuch ( =
"приручна књиrа"), наше само­
влашће одговара француском (лат.) autocratie ИIД. Таквог су типа и позај­
мице часойис, йовоg из чешког и сл . У утврђиваљу, међутим, да је нека од так­
вих речи калк моiЩју се користити сигурна лингвистичка средства испитиваља,
јер свака сличносi са моделима у другим језицима не мора указивати на по­
зајмљивање. Пошто је реч, углавном, о индоевропским језицима, исти модели
се могу и самостално јавити у више језика.

127
 293. в) У преузимаљу речи из других језика у наш, било ди р е к т н о м,
које је овде описано под (а), било к а л к о м, овде под (б), речи се одомаћују
српским творбеним средствима: уобличавањем фонетским и граматичким
према нашој речи tнпр.. енгл. tank добија наш облик и промену: Шенк,
тенк-а, тенк-у. , тенк-ов-и итд . ), одн. префиксима (нпр . , ilpи- ручник +
> ilриручник) и суфиксима (нпр . , грч . sporadikбs- франц. sporadique: ех сilо­
раgичан, сilораgична, сilораgично < спорадич- /а/н < спорадик- + /а/н) . Ти
префикси и суфикси могу бити такође позајмљени и одомаћени (са страним
или нашим основама), па тако међу њима имамо суфиксе: -изам, -исШ(а), -ер,
-ација, -ор (моgернизам, телефонист/а/, .минер, електрификација, gестила­
тор) одн. префиксе: а-, анти-, ре-, ge-, архи- и друге (алоzичан, антиgржавни,
реанимација, рекреација, реизбор, gеблокаgа, архиgобар) .
А уз њих се у нашем књижевном језику појављују као средство творбе
и п р е ф и к с о ид и -везане морфеме с л и ч н е префиксима, тј. стварно
о с н о в е р е ч и из грчког, одн. латинског језика које се у д а т о м облику
налазе с а м о у сложеницама: аеро-, ауто-, хиgро-, .макро-, .микро-, агро-,

нпр . , у речима као што су аероgором, аероgинамика, аерофотmрафија, ауШо­

сугесШија, хиgрограgња, хиgроgинамика, .макроеконо.мија, .микроат.мосфера,
агроинgустрија, агроilроизвоgи .
Исто тако, као творбене морфеме јављају се и с у ф и к с о ид и -веза­
не морфеме с л и ч н е суфиксима, тј.. с т в а р н о о с н о в е грчких, одн . ла­
тинских р е ч и, као што су: -бус, -gро.м, -фил, -фоб, -лm, -тека, -иg и др . у
позајмљеницима типа: ауШобус, омнибус, тролебјус, аероgро.м, xиilogpo.м, би­
блиофил, англофоб, филолог, антроilолог, библиотека, виgеотека, gаШо­
Шека, ромбоиg, хуман.оиg и сл .
И у једном и у другом случају, обе основе у таквим речима имају своја
значења (нпр . аеро- "ваздух, ваздушни, који је у вези са ваздухом" + -gро.м
=
= грч. dr6mos "путања"), али као сложеница дају и ново значење које је у вези
са значењима делова сложенице (аероgро.м = "место где стоје, одакле полазе
и где се спуштају ваздухоплови") . Осим што се тумаче у речницама српских
речи, јер су потпуно одомаћене, ове речи се тумаче и у речницима страних
речи (в . т . 56).
Задатак. - У датим одломцима издвојrе све речи у одговарајуће им
врсrе (именице, придеве, rлаrоле иrд.) а заrим одредите да ли су: а) просте,
б) сложене, в) изведене, r) сложено-изведене.

(l)
Лоrика је уморна, али не оним блаrословеним и слатким умором од
мноrоr посла и велике зараде, који је некад наrонио да у овој исrој соби тражи
одмора и предаха . Стиrла сrарост и наишла времена која нису добра ..... Кад је
она, пре rридесет rодина, дошла у Босну и оrпочела рад, живоr је изrледао као
да је из једног комада . Сви су ишли у истом правцу у коме и она: за послом
и са породицом.... А сада се све померило и исnремешrало . Људи се деле и
издвајају, и то, како њој изгледа, без реда и видљивоr смисла. Закон добиrка и
rубиrка, дивни закон кqји је увек управљао људским nоступцима као да више
не важи .
(И Андрић, На Дрини ћуйрија, Просвета, Беоrрад, 1981, 323)
(Il)
(::једи Филип у сутону (у сламнаrом наслоњачу пред верандом), rледа у
предвечерљем зеленилу ласrавице како круже око крова сrрмим и смионим
кривуљама, и мисли о rоме, како је живот заправо крволочан и окруrан кри­
минал .
"И ra најидиличнија и људима rако драга пшца, чије rнијездо доноси
људима легендарну срећу, а дјеца већ по пучкошколским писанкама пишу о
њој залосне цјесме, та мала црно крила пrица ...... не разликује се заправо ни по
чему од МО!::~;коr пса ... (::једи rако Филип у суrону ..... Круже слике око њеrа као

128
 птице и око његова погребног расположеља и унуrарњих потишrености, и
око виноrрада и ораница.

(М. Крлежа, ПовраШак Филийа Лашиновића, Нолит-Просвета, Беоrрад,

1968, 91, 92)

27. ТВОРБА ИМЕНИЦА

1. ТВОРБА ИМЕНИЦА ИЗВОЋЕЊЕМ (ДЕРИВАЦИЈА)

294. Изведеном именицом назива се именица која настаје од творбене

основе мотивне речи додаваљем творбеног нас'Iавка (суфикса). :Мо'Iивне речи
за творбу ових именица моrу би'Iи друге именице (nросте, изведене, сложене),
као и речи других врста (nридеви, глаrоли, заменице, бројеви и др.). Тако се,
у слеДећој схеми, nрема:

моШивној речи - од које је Шворбена - са суфиксом налази извеgена

основа именица

-----ар кљижар

кљиrа књиr- -ица кљижица

------....:, -урина кљижурина

--ац слеn ац

слеn, -а, -о слеп-~-;;:=::=::=. -оћа слеnоћа

~-ило слеnило
--....._ -ић слеnић
-----ац ловац
.ПОВИ ТИ ЛОВ-~----- -ица ловиuа

------17 лов

свој, -а, -е свој- - - - - - -та свој та

-·и на својина

-а к петак
пет пет------- -и на петина

Изведене именице у значељској су вези са мотивним речима, па тако

књuжар означава особу која се бави књиiом (издаје кљиге, продаје кљиге), књи­
жица означава "малу књиrу", књижурина - "велику дебелу :кљиrу"; слейац
има значење "слеп човек", слеuоћа значи стање некога ко је слеп, слейић је
rмизавац за којег се верује да је слеп.

295. У српскоме језику творба именица суфиксима је врло жива,

а овде су дати продуктивнији суфикси, rруписани по значељима која носе у
комбинацији са ТЈtорбеном основом мотивних речи.

А. ИМЕНИЦЕ СА ЗНАЧЕЊЕМ ЛИЦА (ОСОБЕ)

Мушка лица

296. Продуктивнији суфикси за творбу именица са значељем мушког

лица једновремено носе и информацију која је у вези са творбеном основом,
дакле са мотивном речју, па тюю постоји неколико значељских група у њима.

129
 а) И3ведене именице са значељем вршиоца радље, имаоца занимаља,
(,; гвараоца, које с1 ој е према

мотивним речима: односно њиховим - са суфиксом:

основама:

1) r.1аrопима

писа1 и п ис­ -а ц (писац) (а)

мислити мисли­ - •l а ц (мислилац)' (б)
певати пева­ -а ч (певаq) (в)
чувати чува­ -ар (чувар) (г)
учити учи- ··UI е љ (учитељ) (д)

Сви ови uаставшt спадају у nродуктивне наставке (суфиксе), па се no овоме

моде.:~у rрад11 велики број именица: (а) uисац, косаt(, "ювm(, iitрювац; (5) и/аси.юц, uo·
C/i IIIU,, '11/li/Ц.liЩ, /UHU.I<Щ; (В) КОtЮЧ, fiUJUЧ, НОСОЧ, /iJ611KllflQ~; (Г) l>j'fiOp. ЗЦ,Quр, UC"-Op;
(д) PЩJIII/Ie.h, peq/IШC Ь, ЧU/1/lШ/С.Ь.

1) и м е н и uа м а

KfbliЛi књиг- -ар (књижар)

Оюt '' <.е .:уфиксом rr:џe ~шого5р()јне именице као што су: Бачвар, арашар, ioв~gap,
Oii'IOfJ, .. :mше . наиiичар, </iищчар, rиammap, ouuniitшap

мurемагнка \!а тема rик .. (математик)

Овим .:е !f'a.Ie именине каl' што c.r: бощшш~<, физtљ., tpa.ltшйu.,, синони\tНС: са имени·­
на~.tа на -<IJI

3) п р и де в и м а
пути и пути- -и к (пуrник)

Овим се суфиксом rраде именице као што су, уз иаведену: заручнuк, оgмешник, gо­
биШник, iубишник, у којима -· упркос rоме што су изведене од придевске rворбене
основе - ипак преовлађује ·значење в р ш и о ц а р а д њ е (заручити се, одметнути
се, добити, rубити).

297 б) Изведене именице са значељем имаоца особине, носиоца стаља,

које сн~је према

моrивним речима: -односно љиховим творбеним- са суфиксом:

основама:

1) гл а голим а трпни rл. придев

мучиrи мучен- -и к (мученик) (а)

2) п р и де в и м а

дивљи дивљ­ -а н (дивљан) (б)

бео, бела ... бел­ -а ц (белац) (в)
rлуп, -а, -о глуп- -о к (r лупак) (г)

Овим се суфиксима rраде именице типа: ушоиљеник, .храњеиик, осуђеник (а); риђан,
gебељан (б); црнац, йлашљивац, краgљивац (в); вешШtiк, левак (r)

298. в) Изведене именице са значељем становника, припадника народа,

вероисповести, које croje према

130
 мотивним речима: - односно љиховим ·- са суфиксом:
творбеним основама:
l)именицама
Атина Атин­ ~i а н и н (Атињанин) (а)
Задар Задр­ -а н и н (Задранин) (б)
Срби С рб- -и н (Србин) (в)
Овим се суфиксима rраде именице као: (а) Еiuйћанин, Норвежанин; (б) Чачании, Мач­
вании; (в) Буiарин, Арайин, односно именице као; муслимании, .хришћанин.

Ваљево Ваљев­ -а ц (Ваљевац) (г)

Америка Америк­ -а н а ц (Американац)(д)
Пирот Пирот- -ј а н а ц (Пироћанац) (ђ)
Овим се суфиксима rраде именице као: Примораt(, Зајечарац, Новосе. 1ац (r) Бел­
iијаиац (ђ) .

299. Међу творбеним наставцима за творбу именица мушких лица по­

себно треба навести суфиксе страног порекла:
(а) -исШ(а), који је врло продуктиван у творби именица са значељем
имаоца занимаља: арабисiй, iерманисiй, слависiй, лаiйииисiй (које значе струч­
њаке који се баве науком о народу чије је име мотивна реч за љих); iйаксисiй,
Шелеiрафисiй, ЖЈ'рналисiй; присталице и припаднике учеља, праваца, идеоло­
гија: реалисiй, моgериисiй, марксисiй, сiйрукiйуралисШ;

(б) -ло'i, који се сматра суфиксоидом (в . т. 293) и који је продуктиван као

назив за стучљаке: археолог., филолоz, биолог., сшо.машолоz, које стоје према
именицима на -ија: apxeoлozuja, филолоzија, биолоzија, сшомаШолоzија (па се
може узети да су и изведенице од љих помоћу одбациваља -uja и додаваља
нултог суфикса -Ф);

(в) -џ иј а, к~ји се задржао у ограниченом броју речи: бојаџија, башшоваи­

џија, меigанџија, кавiаџија буреiџија и сличним турцизмима.

НАПОМЕНА - У додиру rворбене основе са суфиксом -ак у творби од при­

дева gecнu, iopcк!f суrласници основе дају јотоване алтернанrе: gешњак, iоршШак,
исто и са -јанин: АШина- АШињанин, односно -јанац: ПироШ - Пироћанац. Задњо­
непчани суrласници к, i и х с краја творбене основе испред суфикса -ар замењују се
предњонепчаним, ч, ж и ш. gаска - gашчар, књиiа- књижар, чинеhи битне морфофоно­
лошке састојке ових изведеница.

Женска лица

300. Поред тога што суфикси за творбу именица са значељем женског

лица носе информ~цију која је у вези са творбеном основом, због чега су и
овде основна значеља вршцоца радње, носиоца стаља и друга, многи од щ::о­
дуктивнијих суфикса једновремено су ознака за женски род. Тако је овде за­
ступљена више творбених група.

а) Изведене именице са;значељем женског лица- вршиоца радље, имаоца

занимаља и сл., које стоје према

мо тивним. речима: - односно љиховим -са суфиксом:

творбеним основама:
1) г л а г о л и м а
прати пра­ -љ а (праља) (а)
грабити граб­ -у љ а (грабуља) {б}
молити моли- -ш е љ к а (молитељка) (в)

131
 врача ти врач­ -ара (врачара) (r)
удавати се удав­ -а ч а (удавача) (д)
брбља.ти брбљ- -у ш а (брбљуша) (ђ)

По овом се моделу граде изведене именице као што су: (а) белиља, везиља, йреља;
(б) че.хуља; (в) Шужиiiiељка, чиШаШељка, роgиШељка, сйасиШељка; (r) iaiiiapa; (д) на­
рикача, алайача; (ђ) блебеШуша, Шорокуша, од којих је највеће nродуктивносrи тиn са
-Шељка .

2) и м е н и ц а м а
млинар млина р­ -к а (млинарка) _ (а)
учитељ учитељ- -и ц а (учитељица) (б)

По овом се моделу rраде бројне именице као што су: (а) брашнарка, йрофесорка, йе­
карка, злаШарка, минисШарка; (б) учишељица, йрофесорица, берачица, васйиШачица,
иiрачица и сличне именице, које имају исто значење као и именице м . р . KQje су им мо­
rивне речи, уз информацију да је реч о жени - вршиоцу радње, односно имаоцу за­
нимаља .

301. б) Изведене именице са значењем жене - носиоца стања, особине

и сличне, к~је стоје према

моrивним речима: -односно њиховим творбеним - са суфиксом:

основама:

1) тлаголима трпни rл. придев

мучи ти мучен- -и ц а (мученица)

Такве су: ученица, хайшеница, осуђеница и сл. KQje одrоварају именицама м . р . на -·ик
(ученик и сл.).

2) п р иде в и ма
плав, -а, -о плав­ -к а (плавка) (а)
rрешни, -а, -о греши- -ица (rрешница) (б)

По овом се моделу rраде именице: (а) бе.љ:а, црнка, јаловка, машорliа; (б) li .. tашљивица,
смуiiiљивица, iубавица и сл . , као што су: најамница, йомоћница, раgница, службеница,
које м'оrу имаrи и друrе значењске нијансе (вршилац радње - жена), или: мајоровица,
беiовица, йашиница, које су од присвQјних nридева (мајоров- .... ..) и имају значење "су­
пруга" мајора, беiа, йаше.

302. в) Изведене именице са значењем припаднице народа, вероисповести,

сrановнице и сличноr, које стоје према

мотивним речима: -односно њиховим творбеним ·-са суфиксом:

основама:

l)именицама
Ваљ-ево Ваљев­ -к а (Ваљевка) (а)
Хрватјскај Хрваr­ -и ц а (Хрватица) (б)
Србјинјија Ср б- -к и њ а (Српкиња) (в)

То су суфикси КQји се моrу узети и само као ознаке за лица женскоr рода {nрема име­
ницама које значе лица м . р.), али КQји су и носилац значења "сrановница", "приnад­
ница народа": (а) Босанка, Варажgинка, Беоiрађанка, Заiрейчанка, сељанк·а, хришћанка;
Американка; (б) Хрватица; (в) Енiлескиња, Бечкиња, йроШесiiiанШкиња, Пољакиња,
заiоркиња, йриморкиња.

2) и мени цама на -исШ-(а), -доi

слави ст славист­ -к и њ а (слависткиња)
стоматолоr стоматолог- -к и њ а (стоматолошкиња)
-и и. а (славистица)

132
 Ови суфикси означавају жене - вршиоце радњи, занимања, што значи да су
моционот карактера (означавају разлику у роду). У додиру i из завршетка -лоi и су­
фикса -киња, суrласник i се замењује сугласником ш: стоматолоi: стомаrолошкиња)

Мушка и женска лица

303. Именице са значељем и мушког и женског лица изведене су према

мотивним речима

1) г л а г о л и м а: - односно од њихове - суфиксом:

творбене основе:

јкрвјпити јкрвјпи­ -иј а (крвопија) (а)

пискарати пискара­ -л о (пискарало) (б)
пропасти пропа- -л и ц а (пропалица) (в)
звати зван- (трп. прид.) -ица (званица) (г)

То је модел који даје брqјне именице: (а) iочобuја, винойија; (б) злойамшило, закерало,
наклайало, чанiризало, йецкало; (в) луiiiалица, избеiлица, незналица; (r) званица; уgворица,
улизица .
2) n р и де в и м а
nијан, -а, -о nијан- -и ц а (пијаница) (а)

То је модел који даје именице: (а) йијаница, сiiiрашивица, кукав!ЩQ.

3) и ме н и ца м а
издаја издај- -и ца (издајица) (а)

То је модел мале продуктивности, који, даје примере: (а) изgајица, йисарuца.

Ове именице, углавном, значе мушкарце и жене врш.йоце радљи или

имаоце особина и често су погрдног (пејоративног) значеља (йискарало, йиса­
рuца).

Млада мушка и женска лица

304. Изведене именице са значељем младих мушких и женских лица мо­

тивисане су именицама на чију се творбену основу додаје суфикс -че.: йасШорче,
йасШирче, Срйче, Сарајевче, нахоче (од нахоg), ройче (од роб), к~ји се као
суфикс образовао у савременом језичком осећаљу.

И ме на и ii IJ;:e'З'J:f. м ett1 а
305. Када је реч о творби именица са значељем лица (особе), са г ледишта
извођеља речи треба споменути и продуктивније суфиксе којима се творе
л и ч н а и м е н а. Тако су наставци за женска имена: (а) граматички наста­
вак за ж. р. -а- Драiана, Драiа, Злаша (којима су мотивне речи мушка име­
на, или разне именице, придеви); (б) суфикс -ана, који је настао од поменутог
rраматичкоr наставка и завршетка неке именице м. р. - Горgана, Божана,
Љиљана, Мирјана, СШојана; (в) суфикс -ија - 3лаШија, Миланија, Миленија,
Хајрија, (r) суфикс -ица- Милица, Драiица, Зорица, Верица (који је најчешће
био прво деминутивно-хипокористични суфикс); (д) суфикс -ка - Душанка,
Миланка, Милојка, Перка (од мотивних мушких имена Душан, Милан).
За мушка имена продуктивнији је суфикс -ко: Славко, Миљенко, Мирко,
Винко, Жарко, Живко; затим -ој(е)..· Милој(е), Миливој(е), Раgивој(е).

306. Продуктивнији суфикс за образоваље п р е з и м е н а је суфикс при­

својних придева -овf-ев, -ин, -ски, којим од тих придева (поименичаваљем) по-

133
стају презимена: Миљанов, Веселинов, Бошков, Милин, Емин, Црљански, Га­
ђански и сл . Такође је врло продуктиван суфикс -ић, к~јим се добијају прези­
мена било од присвојних придева, било од самих личних имена: Пеiiiровић,
Ковачевић, Војиновић, Божић, Мишић, Сiiiанић итд.

Б. ИМЕНИЦЕ СА ЗНАЧЕЊЕМ ЖИВОТИЊА И БИЉАКА

307. Изведене именице са значељем ж и в о т и љ а граде се тако што се

за творбену основу узимају речи које најчешће означавају неку особину по
изгледу (придеви), или по понашаљу (глаголи). Међу продуктивније суфиксе
иду:

-а ц: белац, шарац, сивац (кољ, магарац) -о в: шаров, жyilioв (пас)

-оња: шароња, сивоља (во) -лица: крешiliалица (птица)
-у љ а: шаруља, сивуља, кусуља (крава) -љ а: носиља (кокош)
-к а: белка, црнка (крава, коза, овца), шарка (змија).

Суфикс -ица употребљава се и као моциони суфикс - за деривацијску

творбу именица са .значељем женке: вучица, Шиiрица, лавица (према мотивним
речима вук, iliиiap, лав), као што се суфикси -ац и -ак употребљавају за rворбу
имена мужјака према именицама са значељем (врсте и) женке: жабац, йaiiiaк
(према мотивним жаба, йашка).

308. Изведене именице са значељем б и љ к е као продуктивније суфиксе

имају:
-в а ..мрква, ройlква, блиШва, коарива (које пре иду у просте речи),
-а к а: gивљака, воgењака (крушка),
-и ц а: цвеiliница ј бесцвеiliница, жиШарица, млаgица, йузавица,
-а ц: йребранац (пасуљ), каучуковац, какаовац (дрво),
-и к· а: оморика, Щрсiliика, зеленика, млечика,
-а к: маслачак, gренак, сйоменак (цвет), шийак.

3адаrак

(1) Према мотивним iлаiолима: суфиксацијом начините имениц~ са

значељем особа:
читати мушкараu жена

орати

носити

васпитати

Одредите творбену основу, суфикс и значење изведених именица.

(11) Са гледишта творбе речи, значења и порекла опишиrе следеће именице:

странац ски·rниuа родитељ покојник

Милан коuкар бестија синовица
противник потурчењак Туркиња социјалиста
Јеврејин жандарм учиrељица пијанисткиња
синоваu ДОКIОр докторка бјелица /риба/
Јеврејка Ужичанин Ристић Стан ој ка

В . ИМЕНI1ЦЕ ЗА ОЗНАЧАВАЊЕ ПРЕДМЕТА

309. У творби именица са значељем предмета (ствари) најпродуктивнији

су они њихови модели к~ји дају именице са значељем п р е дм е т а н а м е­
њ е н и х в р ш е њ у рад њ е . Зато ће љихове мотивне речи бити најчешће
глаголи . Такви су типови именица са суфиксима:

134
 -ii ч: бацач (минобацач), койач, оШирач, йрекиgач, окиgач, носач,
-а ч а: gрљача, Цовезача, йоgмеШача,

-љ к а: баца.љка, казаљка, воза.љка, носи.љка,

-а љ к· а: црйаљка, Шресаљка,

-л и ц а: вршалица, iрејалица, gробилица, мазалица, йрскалица,

-л о: цеgило, сШрашило, gизало, йојачало, ренgисало, бројило,
-е ж: боgеж.

Осим овакве творбе од r лаrола (девербативна творба), именице са зна­

чељем разних предмета добијају се и од друrих врс1а речи (придева, именица,
збирних бројева, трпноr r лаголскоr придева и др.), помоћу других суфикса, као
на пример:

-а ц: резанци, жiанци, рибанац, сШойарац, хлебац,

-и ц а: шљивовица, йрейеченица, йеgесеШица; разiлеgница, исйисница,

-а ч а: јабуковача, крушковача, лозовача; брезовача,

-и н а: ШелеШина, јаiњеШина, iовеgина," боровина, .храсШовина,
-а р к а: сШоШинарка, хиљаgарка,

-а ч: бакрач, жарач, колач,

-л о: белило, црнило итд.;

-- тј. именице које означавају најразличит:ије с"Iвари, у разним стањима, по-

чев од нечеrа што је добијено у резултату вршења радње, нпр . резанци, преко
течности (шљивовица), до предмета од онога што значи мотивна именица
(бакрач) и материја за прераду (ШелеШина = месо телеће), бојење (белило).

НАПОМЕНА. - Гласовна алrернација јавља се испред суфикс~ (сложеноr)

.. е Ш и н а: овчеШина (од овца), тј. ч :ц, зечеШина (: зец).

Г. ИМЕНИЦЕ ЗА ОЗНАЧАВАЊЕ МЕСТА (ПРОСТОРА)

310. Продуктивнији суфикси налазе се у изведеним именицама трију гру­

па са основним значењем м е с т а (п р о с т о р а).
(а) Месго на којем се врши радња r лаrола који мо"Iивише изведену име­
ницу, или место на к~јем се проводи време, означавају именице са суфиксима:

(1) -й ш Ш е: ловишШе, йрисШанишШе, йасишШе, йојишШе, сеgишШе; йозоришШе

-л й ш Ш е: йливалишШе, ка.залишШе, клизалишШе, шеШалишШе

{2) gанишше 1 обgанишШе, ноћишШе 1 йреноћишше, леШишШе, зимо­

вишШе;
лешовалишШе, зимовалишше.

Будући да су и једне и друге именице од глаrола, rреба рећи да су ове

под (2) од глагола који су и сами изведени од именица (gан, ноћ: gанишше,
ноћишШе).
Мање су продуктивности у овој rрупи изведених именица оне изведене
насrавком -ло: йојило (од п~јити), солило (од солюи), јаiњило (од јаrњити),
са значењем места где се стока uoju, где јој се даје со, где се јаiње овце.

311. (б) Место или просторију (отворену или затворену) где се налазе
ствари к~јима се послује (ради), просторију у којој се што ради, производи и
сл. означавају именице које се изводе суфиксима:

135
 -н и ц а: месница, књижница, йивница,
-а р н и ц а: месарница, књижарница, .мле1шрница,
-о н и ц а: учионица, йреgионица, йерионица, шШеgионица,
-а н а: баруШана, кречана, циrлана, елекШрана, шеhерана,
r
~

-а р а: gрвара, црейара, йивара, хлебара.

312. (в) Земљишне просторе на којима се налази оно што значи мотивна
именица означавају изведене именице које се rраде суфиксима:

-и ј' а: висија, низuја,

-ii к: воћњак, сењак, Шрњак,
-й к: буквик, бре:шк, церик, борик, шљивик, кесшеник,
-ii р: шљивар, јабучар,
-й ш Ш е: куйусишШе, кромйиришШе, реЏишШе, ланишШе, сШрњишше, бо-·
сШанишШе.

Овим последњим суфиксом граде се и именице које уопште значе место

где се налази нешто: оiњишШе (од оiањ), сШейенuшШе (од сйlейенице), или r де
је нешто било:.кућишШе, црквишiйе (место где је била кућа, црква).

313. У нај шире м смислу, овој категорији значења припадају и именице

ж. р. на суфикс -иј а са значењем земаља, области,· покрајина: Србија, Иша­
лија, Аусiйрија, Далмација, Макеgонија, Словенија, Либија, АусШралија; затим
подруч;ја: кайеШанија, нахија,жуйанија. У највећем броју случајева ту је суфикс
-ија латинскоr порекла давно одомаћен.

НАПОМЕНА . - Земљишне npocrope rде се нешто налази значе и именице

изведене суфиксом -ј е: йрибрежје, йоречје, заtорје, забрђе, од кqјих мноrе постају
имена rеоrрафских nојмова: Заtорје, Забрђе, Поgунавље, Поgриње . Исnред -ј е ненепчани
суrласници'се јотују (за+брg- +~је >забрдје>забрђе) . Исто rако, nростор испуњен
оним шrо значи мотивна именица значе изведене именице са суфиксом -л у к (rypcкora
порекла): кујунџилук (=крај града у којем су кујунџије), абаџиЛук (крцј у којем су аба­
џије), босШанлук (земљишни простор са босшаном).

Д. ГЛАГОЛСКЕ И АПСТРАКТНЕ ИМЕНИЦЕ

314. 1) Г л а г о л с к е и м е н и ц е су изведене именице чија је мотивна

реч r л а r о.~, а означавају радње, стања или збивања.

(а) Типичне rлаrолске именице су оне које се граде од прелазнихr.лаrола,

односно од њихове творбене основе коју чини т р п н и п р и д е в на -н и -Ш,
додавањем суфикса -ј е, па према мотивним глю:олима

чишаши (књигу) од чиiйан- додавањем -ј е имамо чиiйање

ораши оран- -је ораЊе
расйеiйu расйеiй- -је расйеће.

Сугласници -н и -ш из творбене основе јотују се са ј из наставка, дајући њ

и ћ. Од сваког трпног придева имперфективних (и прелазних) глагола може
се тако начини ти именица, па је овај модел творбе именица врло продуктиван
(йевање, кошење, низање, йрављење).

(б) Исте именице од непрелазних тлаrола граде се додавањем суфикса

-њ е и -ћ е на творбену основу к~ју чини rраматичка основа: Шрчаiйи- Шрча­
ј-rиј > Шрча- +
-ње > Шрчање; свану-јтиf+ -ћ е > свануће.
Тако су добијене именице: леiйење, б.ilисшање, сuјање, свануће, ускрснуће,
боловање, обољење .

136
 Највише је, у обе групе, именица од несвршених глагола (имперфектив­
них), али их има и од перфективних (свршених): оболеillи- обољење, pacйe­
illи - расйеhе .

315. Осим наведеним суфиксима, глаголске именице творе се и другим,

мање продуктивним суфиксима, па се тако према могивној глаrолској речи
(rлаголу) налазе именице са суфиксима:

-б а.: борба, берба,журба, Шужба, йореgба, чија је творбена основа окрњена

rраматичка основа глагола (бори-ти, бор-и-м, бра-rи, бер-е-м), односно име­
нице: жениgба, косиgба, йловиgба, чија је rворбена основа окрњени инфинигив
(жениШ-и +-б а), при чему се Ш из тако добијеног инфинитива по звучности
ј~дначи са б из суфикса -ба, д~јући g (жениgба),

-в а: жейlва, сеШва, клешва,

·-њ а в а: ломњава, gерњава, кукњава,

-е ж: йалеж, iрабеж, сврабеж, Шрйеж,

-а ј: изgисај, уgисај, размешШај, ойрошШај,
-а к: излазак, gолазак, оgлазак, йочеШак, gобийlак,
-љ а в а: ломљава, gремљава,

-0: лов, зов, изазов, зев, уйис, извоз, увоз, беl, gре.м,
-њ а: вожња, ipagњa, изiраgња .
НАПОМЕНА. - Многе од глаrолских именица, уз rлавно њихово значење
радње, стања или збивања моrу имати и значење времена (берба, жeiiiвa), па и друrа
значења (предмета, нпр.: рщйеће, улеiнуће, орање).

316. А п с т р а к т н е и м е н и ц е (м и с л е н е) творбено су сродне са

глаголским именицама, посебно када се граде од глагола који значе какво
осећање. Такве су именице са суфиксима:

-ај: осећај, наgражај (нервни),

-е!: изазов (која је и глаголска, наравно) .
Или оне које се граде од глагола који значе добијање неког сгања, долажење
у неко стање, као код именица са суфиксом:

-л о: руменило, блеguло, беснuло, луgило

- које су добијене према изведеним r лаrолима руменейlи, блеgеШu, беснеШu,

луgеШи, од њихове презентске основе (руменu-м, одбациваљем личног наставка
-м и додавањем суфикса -л о: руменuло = "стање када је неко румен").

317. Највећи број изведених апстрактних именица означава особине, а

продуктивнији суфикси за творбу су:

-6 с uc iopgocШ, йлашљивосШ, блuскосШ, храбросйl, gушевносш

-којим се гради врло велики број именица, које знатно увећавају IV грама-
тичку врсту именица (тип сшвар, ноћ, љубав);

-о й1 а.· gобройlа, лейойlа, чисШойlа, guвоШа, iлухоШа, йросШоШа,

-о ћ а . . iлувоћа, слейоћа, хлаgноћа, чврсШоћа, скуйоћа, .мирноћа.

-од којих се неке моrу међусобно замењивати (чuсйlойlа 1 чисШоћа, слейоШа

1 слейоћа);
-с й1 в о .· ii.умсШво, браШсШво, јеguнсшво, iрубuјансШво, сиромашйlво
- са значењем особине, али и стања, док многе од њих могу значити и ак-
тивности: новинарсйlво, iрађевинарсйlво, вајарсйlво, сликарсШво, па и скупове

137
људи: бpaiiiciiiвo, iрађансШво, сељашiйво, риgнишШво, Срйсiйво, Xpвaiiiciiiвo, Му­
слимансШво;

-и н а.· Шишина, белина, црнина, висина, брзина.

318. Посебно продуктиван међу суфиксима за творбу апстрактних име­

ница је суфикс -и з а м, страног порекла, у име~:~ицама к~је значе:
-правац у филозофији, кљижевности, уметности или науци: иgеализам,
реализам, романШизам, кубизам, сШрук:Шурализам; или
- правац у политици: gемокраШизам, социјализам, арисiйокраШизам, gес­
йоШизам, марксизам (к~ји иде и у прву категорију :именица);
- стање, склоност и сл.: варваризам, аванШуризам, хероизам.

319. Такође велике продуктивности је у апстрактним именицама :и име­

ницама страног порекла заврше так -иј а за означавање наука, струка, области
људских делатности: хемцја, Шехнолоiија, анаШомија, хирурiија, аgминисiйрација.
Од њих је управо са тим суфиксом много и глаголских именица: информација
(=информисаље/ информирање), iраgација ( = степеновање), нивелација ( = ни­
велисање ј ниве.лирање), комасација .
НАПОМЕНА - Гласовне алrернације у додиру творбене основе и наставка
за творбу виде се код суфикса -с Ш в о: к, i, х из основе за rворбу дају ч, ж, ш, што се
све своди на ш: gевојачки (gевојачк- + -с Ш в о > gевојачч-сrво > gевојач-сrво >)
gевојашшво; убоi (убоi- +-с Ш в о> убож-сrво > убош-ство > ):убошШво; сиромах:
(сирома.х-+ -с Ш в о > сиромаш ..ство > ): сиромашШво. Ис'Iо тако и код суфикса -и н а:
gyi (gyi-+ -и н а > gуж-ина > ): gужuна; Ш их (Ши.х- +-и н а > Шиш-ина > ): Шишина.

320. Описаним извођењем речи (деривацијом), код свих ових именица

добијају се изведене именице којима су моrивне речи и именице, и придеви, и
глаголи. Мотивне речи таквим изведеницама могу бити и речи других врста.
Тако се од
-- присвојне заменице сваког лица свој, -а, -е добија именица cвojiiia,
- основних бр~јева се добијају именице: йeiiiiiк, йеШuна,
-- збирних бројева - именице: gвојица, iйројица, йеШорица, и
- од одричних заменица за ствари и лица нишша, ниiйко - именице:
нишШак, ниШков.

Пошто се у овој творби од мотивн:их других врста речи (придева, гла­

гола, бројева) граде и м е н и ц е, јасно је да су мотивне речи (тј. њихов:и
делови који учествују у творби)- од р ед б е онога што значи суфикс (осо­
бе, предмета, простора). Описаним начином :извођеља преводе се те друге
врсте речи у именице. Зато се ти суфикси у rраматици називају с т р у к­
т у р н и м. Они, наиме, мењају структуру карактеристичну за дату врсту: оД
п р ид е в а бео, бела, -о суфиксом -а ц добијена је и м е н и ц а белац, суфик­
сом -и н а - именица белина; од r л а r о л а йливаiйи суфиксом -а ч добијена
је и м е н и ц а йливач, суфиксом -л и ш Ш е - именица йливалишiйе.
Када се таквим суфиксима изведене именице граде од именица, мотивна
именица (тј. њен део који учествује у творби) долази у ф у н к ц иј у од р ед­
б е онога што значи сам суфикс. На пример, суфикс -а р значи "радник", "врши­
лац радње", а творбена основа књиж- (од :именице књиiа) ra одређује, па
именица књижар значи "књижни радник", "радник с књиiо.м". Таквим одно­
сом творбене основе и суфикса и ове изведене именице су у категорији именица
са структурним суфиксима.

Ђ . ИМЕНИЦЕ СУБЈЕКТИВНЕ ОЦЕНЕ

По односу творбене основне и суфикса, други тип изведених именица
321.
чине оне као што су: лисШић, кућица, Шеленце; лисШина, кућерина. Према тим

138
изведеним именицама ст~је као мотивне речи искључиво и м е н и ц е, што
значи да се те изведенице граде одређеним суфиксима од именичких rворбених
основа. Ти суфикси, дакле, не преводе друге врсте речи у именице, они само
уносе у значеље мотивне именице извесну измену значеља, најчешће према
говорниковој оцени. Зато се ти суфикси називају с у ф и к с и с у б ј е к т и в­
н е о ц е н е, па и саме тако добијене именице - именице су{)јективне оцене.
Показано на примеру, који смо дали, именица лисШић значи .мали лисШ, име­
ница кућица значи мала кућа, кућерина значи велика (или ружна) кућа.
1) Тако изведене именице значељски се деле на две групе.
а) Прву чине ауrментат.иви (са пејоративима) -име­
нице са значељем увећаног појма који означава мотивна именица, и с тим
у вези понекад и погрдног значеља, са продуктивнијим суфиксима:

-·и н а: iласина, комаgина, об.лачина, волина, коњина, Atecuнa, лончина, љу­

gина, мо.мчина, војничина;
-е Ш и н а; -у р и н а, -у ш Ш и н а.: tлавеШина, ножеШина, жабеШина, ручеШи­
на, Шравуљина, ножурина, ручурина, .маiлушШин.а, барушШина:
-ч и н а: буgалчина, лажовчина, жанgарчина, официрчина .

То су изведенице којима су моrивне речи именице и м. н ж. рода (комаg

ко.маgина, iлава : iлавеШина), као и именице ср. рода (месо : месина) .
б) Другу групу чине де м и н у т и в и (са х и п о к о р и с т и ц и м а) -
именице са значељем умаљеног појма који означава мотивна именица, и с
тим у вези каткад осећајно пристрасног (одмила) значеља, са продуктивнијим
суфиксима:

-а к: каменак, йрозорак, цвеШак, облачак, синак,

-и ћ 1 -ч и ћ: каменчић, зубић, зиgић, сШолић, авиончић, ирозорчић, бра-
iiiић, синчић,
-а ц: браШац, хлебац, изворац, језичац,
-и ц а: Шравица, б,убица, кућица, шу.мица, иiлица, сукњица, ручица и рукица,
ножица и ноiица,

-ц е: gрвце, йерце, коленце, осШрвце, йиса.мце,

-а н ц е 1 -е н ц е, -а ш ц е 1 -е ш ц е: йсешанце, брашанце, gеШенце, јарен-

це; сунашце, јаiњешце.

309. М_орфофонопошки rледано, на саставу творбене основе И суфикса rласов­

не аптернациЈе су к, i, х · ч, ж, ш пред суфиксом -и н а · војник : војничина, poi :
рожина, дух : душина, пред префиксом -е iil и н а : рука : ручетина, ноiа : ножетина,
пред префиксом -ур ина : ноiа : но.журина. Иста је алтернација и испред деминутив­
но-хипокористичких наставака -а к, - и ћ, -а ц, -и ц а · облак : облачак, poi : ро­
.жак, дах : дашак; вук · вучиh; рука- ручица, ноlа, - ножица . Пред овим последњим
суфиксом (-ица) сугласник к,l, х може остати и непромењен (рукица, ноiица, снахица).

Е . ИМЕНИЦЕ ИЗВЕДЕНЕ ГРАМАТИЧКИМ СУФИКСИМА

322. Уколико се укаже потреба да се од именице природног или грама­

тичког м., ж. или средљег рода изведе именица супротног rраматичкоr (или
природног) рода, у језику се то чини посебним суфиксима, који се називају
м о ц и о н и с у ф и к с и. Тако када се именицом вук именује врста животиље,
подразумева се да та врста има м у жј а к е и ж е н к е. Именица која озна­
чава мужјака дате врсте је вук, док ће се за означавање женке исте врсте од
мотивне речи вук начини ти изведена именица помоћу суфикса -и ц а: вучица.

139
Обрнуто, од именице жаба, која је име врсте и име женке, суфиксом ··а ц добиЈа
се именица са значењем мужјака те врсте: жабац. Такви су и суфикси:

-и ц а: лавица (од лав), маiарица (од магарац), жgребица (од жgребе), јуница
(од јуне),
-а ц: лисац (од лисица),жgребац (од жgребе), јунац (одјуне) .

323. Овај начин творбе продуктиван је и у творби именица за означавање

женских особа к~је се баве истим пословима којима и мушке особе, означене
именицама (природног и грамаrичког) мушког рода:

-и ц а: йрофесориu,а (од йрофесор), учиШељица (од учиШељ), раgница (од

раgник), блаiајница (од блаiајник), сШуgенШица (сШуgенШ),
-к а: йрофесорка (од йрофесор), конgукШерка (од конgукШер), кочнuчарка
(од кочничар), министарка (од .минисШар),
-к и њ а: сШуgенШкиња (од сШуgенШ), айсолвенШкuња (од айсолвенШ) .

НАПОМЕНА.. - Може се узети да именице с овим последњим суфиксом оз­

начавају п р и п ад н и ц е народа у односу на п р и п ад н и к е (ж. р . : м . р . ): Енiле­
скиња : Енiлез, Рускиња : Рус, Срйкиња : Србин, као што то исто значе суфикси -и ц а и
-к а: ХрваШица : ХрваШ, Муслиманка : Муслиман, Американка : Американац, иако су
већ наведене да стоје и као именице за значењем припадница, сrановница и другог
према именицама са знач:ењем народа, земаља, о5ласrи, rрадова .

324. Таквим, г р а м а т и ч к и м , могу се сматрати и суфикси који према

мотивној речи - именици са значеЉем јединке учествују у творби о блика
м н о ж и н е: једи . йиле: множ. йu.лаg, стварајући тако з б и р н е и м е н и ц е
(различитих грамаrичких врста) које служе као суплетивна множина за мотив­
не именице. То су суфикси:
-а g: Шелаg (од Шеле), jaiњag (од јаtње), бураg (од буре), унучаg (од унуче),
-ј е: gрвеће (од gрво), лишће (од лисШ), iрање (од iрана), Шрње (од Шрн),
цвеће (од цвеШ) .

Сличне природе је суфикс -сшво:/радник : радници :јраgнuшшво; Ј сељак

:сељаци :јсе.љашШво, па и суфикс -u ћ и; пиле : пилад:/ йuлuћu, јагње ј: јаrњад:
ј јаiњuћи, с тим шrо овај последљи суфикс нема значеља збира (скупа).

2. ТВОРБА ИМЕНИЦА СЛАГ АЊЕМ '>(КОМПОЗИЦИЈА)

325. Сложена именица је она која је настала срастањем дате именице са

друrим речима (именицама, придевимз., предлозима), односно са њиховим
творбеним основама, или са префиксима. При томе је носилаu свих грама­
rичких {морфолошких) особина имениuе управо именица у друrом делу сла­
женице. Именица к~ја се налази у другом делу сложенице може бити и проста
реч и Изведена реч . Тако су, на пример, именице Бeoipag и велеiраg сложене
од придева бео и веле (тј . старог облика придева велик) и п р о с r е и м е­
н и ч к е речи tptig. Именице воgойаg и iлавобоља сложене су од именица у
првом делу (спојног вокала о) и и з в еД е н е именичке речи йtig (нултим
суфиксом -СЈ од глагола йасШu, йаgаШu) односно од изведене именице боља
(према мотивном глаголу болеШu, суфиксом -ја).

326. Именичке сложенице имају један акценат (Бедr..раg, велеr..раg, воgо­

йаg, iлавдбо.ља), а настају -

140
 а) обичним срасrањем делова који их чине (а то су именице, придеви, г ла-
голи, бројеви, предлози, hрефикси), са именицом у другом делу:

Бедiраg, Бањал..Јка, кромйирчорба; блiiigaн, бубашiра, йазикућа, Bupйaзiip,

Дани.ловiраg, и вaн{piig, йрабаба, йамiliивек, злоiliвор, свезналица, йоili­
йоручник, шigзорник, йogзug(a), йоgвожњак, нeйpujailieљ, нечовек; и

б) срастањем помоћу спој но г во кала -о-/ -е-, који се налази између твор­
бених основа именица, придева, глагола, бројева и именица са којима они
чине сложену именицу:

ceвepдucilioк, јуiдзайаg, воgойаg, iлавдбоља, белдшљива, йiipoбpog, рукд­

Швор, йушкдмеili, коњдкраgица, риђдкоса, йисмдноша, виндйија, чуgоШво­
рац, оцеубuца, gвоброј, Шроброј..

327. Међу сложеницама са спојним во кал ом -о- посебно су продуктивне

именице у чијем се првом делу налази префикс, одн. префиксоид страног поре­
кла, који сложеној именици даје битно значењско обележје јер има значење
именице . Такве су сложене именице: реilро.машеријал ( = материјал за peilpo-
gyкцujy), eлeкillpoiloшpoutњa ( = потрошња елекшрике); или сложене имени­
це као: хиgроавион, xugpo'iлucep, хиgро.мешереолоlија, у којима први део сла­
женице има значење придева ( = "водени", или одредбе "у вези с водом").

328. Врсту сложених именица чине и с к р а h е ниц е ( аб р е в иј ату -

р е) вишечланих назива. Овај тип сложене именице настаје на два начина:

а) Први начин је слагање п о ч е т н и х г л а с о в а (с л о в а) речи у

сложеном називу: СКЗ (Српска књижевна задруга), НИН (Недељне инфор­
мативне новине), НОБ (народноослободилачка борба) . Када је такав скуп
гласова изговорљив (НОБ, НИН), он постаје права именица, са свим морфо­
лошким одликама (мења се по падежима: Авној, Авноја, Авноју, Авно­
јем . . , од ње се изводе друге речи: Авнојев, авнојски, авнојевск:и). Ако скуп
гласова није изговорљив (СКЗ, СРЈ), он се такође може мењати, али само
п и с а н о ( г р а ф и ј с к и ) - додаваљем цртице и падежног наставка:
СКЗ-0, СКЗ-а, СКЗ-у итд .

б) Други је начин сrварања ових речи слагање п о ч е т н и х с л о r о в а

речи које су чланови назива, или к о м б и н о в а н о слагање слогова и по­
четних гласова (слова): Hoлuili ("Нова лuiliepaтypa"), Нама ("Народни мага­
зин"), Танјуi (Телеграфска агенција нове Југославије), Genex -- Генекс ("Gene··
ra! Ехршt") . И ове именице улазе у граматичку врсту која им одговара по
основном облику (номинативу једнине), па се, нпр., Hoлuili мења по I врсти,
Нама по IП врсти итд., служе за творбу других речи, нпр.,, НолиШове (књиге)
нолuiliовац ("човек који ради у Нолиту").

З. ИМЕНИЧКЕ ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ

329. Као и у другим врстама речи, и и м е н и ч к е п о л у с л о ж е н и ц е

су речи посн.ле срастањем двеју И.ЈЈИ више синтаксички' и семантички чврсто
повезаних речи, али тако да њихови п о с е б н и д е л о в и ч у в а ј у с в о ј е
а к ц е н т е. Први део такве именице се не мења по падежима, остаје непро­
мељен, док се други мења, а као знак њихове чврсте везе (и непроменљивости
првог дела) употребљава се правописни знак цpiliuцa:

141
 Херцеi-Новй (из Херцеi-Новоi, у Херцеi-Новом .. .)
pfigиo-aйд.piiШ (из рfigио-айараШа, у pfigиo-aйapaiily . .... )
сйомен-йлоча (из сйомен-йлоче, на сйомен-йлочи .. . )
Смд.ил-аiа (од Смаил-аiё, Смд.ил-д.iи, са Смаил-а/ом . ... ) .
Код неких устаљених група именица у основном облику (номинативу)
нема срастаља у полусложеницу: Xfijgyк Вељко, кнез Михаило, хаџи Омер, али
у зависним падежима, кад први део остаје непроменљив а други се меља; до­
бија се именичка полусложеница: Xfi.iu.rк-Beљкa, кнез-Михаила, кнез-Михд.и­
лом итд.

4. КОМБИНОВАНА ТВОРБА ИМЕНИЦА

330. Како се и из показаних начина творбе именица може видети, ве­

лики број именица постаје једновременим процесима слагаља (композиције)
и извођеља (деривације).
а) Нарочито су бројне међу љима оне које постају од n р ед л о r а и
и м е н и ц е, па се тако, на пример, оно што би се описно означило групом
речи (падежном синтагмом), означава именицом која се састоји од п р ед­
л о г а (сада у служби префикса), именичкоr творбеног дела (творбене основе)
и суфикса:

"оквир go врdШа" =+ -ак = gовраШак

до- врат-
"нешто на рамену" + -ак = нарамак
= на- рам-
"део йоg браgом" = под- брад- + -ак = йоgбраgак
"земља за iором" = за- гор- + ~је = заiорје
"биљка без коре" = без- кор- + -ка = бескорк·а
"одевни предме·т на рамену" = на- рамен- + -ице = нараменице .

б) Такође су продуктивна образоваља сложено-изведених именица од

именица и глагола, г де се може видети каква допунска (објекатска) служба
именице употребљене уз глагол од којег се прави изведена именица:

"ј човек који/ йије вино"= вин-о- пи-ј-ти/ +

-ја = виноища+
"јчовек који/ сребро љуби" = сребр-·о-љубј-итиt +
-ац- = среброљубац
("наука која/ ойисује земљу" = земљ-о- пис- +
-(25 = земљойис
"(оно што се 1
йише руком" = рук-о- + -пис- + -!?i = рукойис
"јоно што се/ Швори руком" = рук- -о- Швор- + -ина = рукоШворина
"(време кад cef месо jege" = мес- -о- -јед- + ~је = месојеђе .

в) Продуктивна су образоваља сложено-изведених именица и од осталих

врста речи и глагола које те речи одређују:

,,/ученика у ш колу ј у йисаШи" = у- -п ис- ··>? = уйис +

"јнешто у земљу f
у возиШи" = у- -воз- -!0 = увоз +
"/радља кад сеј сам убије" = сам- -о- уби- +
-ство = самоубисШво
" јчовек који се ј м.лаg жени" = млад- -о- жен- +
ја = млаgожења
" јчовек који/ рано рани" = ран- -о- -рани- + лац = раноранилац .

Суфикси у оваквој творби, наравно, припадају обема врстама: и онима

које су изражене гласовима (фонемама): -ак, -ја, -ка, -ац, -сШво, -ина, као и
онима које су изражене као -!25 (нулти суфикс, односно юiо "одсуство сваког
наставка"): рукойlвор (-(01), увоз(-!25). Природно, именице као што су уйис, исйис,
увоз, извоз, йоgвоз, нанос и сл. сврставају се и у именице добијене дериваци­
јом (извођељем) од глагола, односно љихове творбене основе додаваљем на­
ставка -: (увозиЩи.: увоз- + -(' > увоз) .

142
 331. Значења сложених именица у оквирима су значења која су наведена
и за изведене именице (мушка, женска лица, млада бића ·-особе, животиње,
биљке, предмети, места, простори, радње, стања, осећања итд . ). Ако је у
другом делу изведена именица, њено значење доминираће (преов.лађивати), док
ће је делови с којима је у вези ближе одређивати: с а р а g н и к је "р а д н и к са
којим се ради'', р и б оловац је "ловац на рибе", м и ш д л о в ка је "сйрава која
л ови м и ш е в е".

Задаrак

(\) Одредите састав и значења следећих именица:

адвокатовица бескућник волонтерка развалина коњоводац

адвока·тство бесмртник граматичар свилара коњић
ауто-пут блистање губитник свиларство коњче
Авној вијуrавост домар ка свињетина трозубац
уrљенокоп угљен-мон оксид угљевље столеliе
ст ручак стручњак цветача (цвјетача) не знана ц

Новљанка нов'одошлица мукотрпник носорог нафтовод

(11) Нека вам гл а r о л послужи као мотив на реч за добијање и м е­

кица

tлаiол: именщ(а са значењем

особе: uреgмеШа: места; upociuopuje

читати

бројати
мерити

(lll) У датом тексту подвуците и одредите п р о с т е, и з в ед е н е и

с л о ж е и е именице, као и имеиице с т р а н о r порекла .
(а) Настојница спрема у св~ј~ј кухињи вечеру за Бојка. Отац није ухапшсн
Горе, пред вратима стана на четвртом спрату дворишне зграде . два аrента
raчекају. . А још је требало додати слутње и преrпоставке -Чиме доказу­
јеш да не сматраш дезертерством сваки. Мушко-женски однос? Тишина,
напољу. У њему.
(0 . Давичо, Песма, Беоrрад, 1974, .342-.34.3)
(б) Бобочкаје била племкиња. У њеном тијелу шумиоје крвоrок прозирноплав.
као ШIО су били прозирни аквамарини њене оrрлице . Та бујна крв, љуби­
часта као тинта к~јом је писала своја фатална писма, тај њен чудесни тем­
перамена r ....
(М . Крлеж:t, ПовраШак Филийа Лашиновића, Београд, 1968, 108--9)
(IV) У датим речима издвојте и з в ед е н е, с л о ж е н е и с л о ж е н о­
-и з в ед е н е имее:ице, одредите њихове творбене основе, суфиксе и покажите
rласовне алтернације, тамо rде их има.

подлистак робље физичар пажња

упис Поморавље облачак пловидба
rрађење злопамтило брежић rуликожа

праћење власуољубље пуноrлавац биљојед

ручица бездушник надлактица стручњак

Наведиrе затим према којим м о т и вн и м речима стоје.

28. ТВОРБА ПРИДЕВА

1. ТВОРБА ПРИДЕВА ИЗВОЋЕЊЕМ (ДЕРИВАЦИЈА)

332. Изведени придев је онај придев који је настао додавањем суфикса

на творбену основу мотивних речи, простих, изведених и сложених . У изво­
ђењу придева одмах пада у очи да се деле у две велике групе, управо на основу

143
односа према мотивној речи. То су: 1) и з в ед е н и п р и с в о ј н и п р ид е­
ви и 2) и з в ед е н и о п и с н и и с р од н и"· љ и м а п р и де в и.

А. ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ

333. Изведени присвојни придеви граде се само од и м е н и ц а , а не и

од других врста речи. Тако, на пример, према мотивној имениuи браШ стоји
изведени придев браuюв, чија је творбена структура:

/творбена основа узета од именице:/ браШ- + /суфикс:/ -о в;

или према мотивн~ј имениuи школа ст~ји изведени придев школскu, чија је
rворбена структура:

/творбена основа узета од именице:/ школ- + /суфикс:/ -с к и .

Ови су придеви добили назив по првом, основном и најобичнијем зна­

чељу: они означавају да појам уз чије име стоје припада п~јму који је означен
мотивном именицом (бјЈаШова кљига, школско двориште). Међутим, љихова
значеља се не ограничавају само на значеље припадаља, већ обухватају и друге
односе. Тако, на пример, придев храсiйов (.храсШ- -ов) уз именицу лuсШ+
сигурно означава да лист и йрийаgа х р а с т у, али и да је то лисШ одређене
в р с т е, друкчији од друrих листова, или уз именицу сШолuца - х р а с т о­
в а сШолица, значи да је с т о л и ц а јначиљенај og храсШа (тј. љеговоr дрве­
та). По својој с л у ж б и, дакле, присвојни придеви моrу битиједнаки о п и с­
н и м придевима, без обзира на термин к~јим се називају .

334. Продуктивнијих суфикса којима се гради ова група изведених при­

дева има четири, а маље продуктивних три.

1) Суфикс -о в ј-е в: браrов, зетов, синов, Славков, Петров, војников,

младићев, стричев, краљев, Милошев, Драгићев

- чије је значеље право поседоваље, тј . појам уз чије име стоје ти придеви

припада, по било чему, ономе што значе мотивне именице (по власнишrву:
браШова кљига, по сродству: gpyioвa сестра, Мuлошева мајка итд.);

купусов, антимонов, хмељев, пиринчев, ражев,

храстов, грабов, боров, шљивов, трешњев

чије је значење п о р е к л о, тј. да је предмет од чијег се имена граде при­

деви г р а ђ а о д к о ј е је оно уз чије име такви придеви стоје, или од оне
врсте које је појам означен моrивном речју (лийов чај, нпр.) .

Суфикс -ов долази иза творбене основе која се завршава ненепчаним су­
гласником, а -ев долази иза предљонепчаних сугласника re основе (бpaiiioв :
.млаgићев).

2) Суфикс -о в .љ е в ;-е в .љ е в 1 -о в љ u ;-е в љ u: братовљев, синовљев, му­

жевљев; братовљи, синовљи, мужевљи

- чије је значење, првих - припадаље, других - квалитет (својство): братов­

љева књига - браШовља љубав.
З) Суфикс -ин.: сестрин, женин, Маријин, судијин, пашин, лавичин, земљин,
ружин, песмин, свастичин, материн

-којим се изводе придеви од именица на -а (ж. и м. рода), а могу означавати

пре света припадаље (Mapujuнa књиrа), али и све што значе описни придеви
(ружuно уље, земљина кора, Шрешњuн цвет)

144
 Ис~ред суф~кса -и н сугласници на крају творбене основе к, и ц алтернирају
са. ч: ма.]1<а -· ма~чин, банка-:- банчин; кртица- кртичин, иако се у многим слу­
чаЈевима допушта.Ју дублетни облици: банчин и банкин, шкољчин и Ш1<ољкuн; Зоричин и
Зорuс{ин, gpyiapuчuн и gруiарицин; неће се мењати ц у придевима са -ин: uiрачицин,
1<ројачицин, gевојчuцuн и сл , у којима се испред ц из основе налази и нека друга афри­
ката (ч, џ, ћ, ђ), осим у ретким пример~ма(gомаћuца- gомаћичuн); сугласник i <;краја
творбене основе уопште се не замењу)е: aiuн, слуiин, Грiин, зagpyiuн, као ни .х: сна нт,
Мехин, сШрехин.

4) Суфикс -с к и: школски, градски, општински, армијски, шумадијски,

кајкавски, плеб~јски, македонски, трачки, педагошки

-којим се изводе придеви од пуне основе (граматичке) именица као творбене:

школа- шко.л- + -с к u, или од окрљене (г рама тичке) основе као творбене:
Кајкавац - Кајкавц- ;минус ц/ - кајкав- + -с к u > кајкавскu. Означаваће при­
падност онда када значе припадаље појма уз чије име стоји тачно одређеном,
и нд и в ид у а л и з о в а н о м појму-; Изиђите, децо, у школско двориште
(= "у двориште које п р и п а да нашој школи") . Кад означавају друге од­
носе, или чак припадност целој врсти појмова, ови придеви означаваће исто
што и описни придеви (својство, квалитет, особину): школски pag, сеоски живо т,
ipagcкo понашаље.
НАПОМЕНА. - У додиру завршног сугласника творбене основе и суфикса
-с " и настају r ласовне алтернације: а) по звучности, нпр., роб- +
-с к и - ройсiiи;
б) по звучности и сажимањем суг ласника, нпр., порез- +
··с к 11 - 11орес- +
-с к u
-· йорес~<и; в) по правилима палатализације, тј. са алтернацијама к, 1, .х, ц: ч, ж, ш, ч и
са упрошћавањима суг ласника,. нпр., војник·· +
-с 1< и > војн11ч-ски > војнuч1<и: Пт­
+ -с к 11 > йаж-ски > йашк11; монах- +
-с к u > монаш-ски " монашкu; бо.1н11ц- -'
-с к и > бо . тн11ч-ски болнички

5) Суфикс -о в с к иј-е в с к u, -u н ск u.:· воловски, топовски, принчевски,

љегошевски; ма терински, хоџински, атински

-којим се граде придеви који означавају особине (њеiошевски стих), намену

(Шойовска граната) .
б) Суфикс ~ји (-ја, -је)ј -u ј(-и, -а, -е): мищји, мачји, жабљи, дечји, човечји
ј мишији, мачији, дечији
-којим се граде придеви са значељем припадности врсти,~па тиме и особине:
gечја с о б а је "соба за gецу", соба која има друкчије особине од gневне собе .

НАПОМЕНА - У додиру ненепчаних сугласника, као и задњонепчаних 1<, i, х,

са суфиксом -ј (-и, -а, -е) добијају се предњонепчани (јотовани) ашернанти rих суглас ..
ника: бuво.1- +-ј (-и, -а, -е) > бuвољ11, жаб- +
-ј (-и, -а, -е)> жабљ11; човек-+ -ј (-и,
-а, -е) > човечјu; враi- +
-ј (и, -а, -е) > вражји; иза тако добијених ч, ж, ш сонант ј из
суфикса остаје у изговору и писању. Са ненепчаним се суг ласницима ј слива (јоiујући
их): бивољи, односно са б, й, в, м- даје сонант љ: жабљи. Суrласници с и з се не мења­
ју испред овог наставка: козји, йасји

7) Суфикс -u њ u (-а, -е): детиљи, пчелиљи, rолубиљи, очиљи (од око)

којим се, пре свега, означавају особине (geiiiuњu плач)
Задаrак. - Нека вам следеће наведене именице послуже као мотивне
речи за творбу п р и с в ој н и х придева. Опишите затим њихова значења.
Рибар, капетан, јелен, бреза, хмељ, Америка, Јуrославија, Куба, бисер,
братаница, лисица, Милан, теле, Ибар, Заrорје, Пељешац, радник, про­
фесорка, професорица, јеж, мрав .

У тврдите у којим случаЈевима у тој творби има гласовних алrернација. У поглав­

љу М о р ф о ф о н о л о г и ј а потражите одговор у коју групу спадају

Б . ОПИСНИ И ЊИМА СРОДНИ ПРИДЕВИ

335. Изведени описни и љима сродни придеви граде се додаваљем су­

фикса на творбене основе мотивних речи, простих, сложених и изведених, свих

](Ј 14.5
врста - именица, глагола, заменица, бројева, збирних бројева и придева .
Тако, на пример, према мотивној именици зл{Шiо може стајати изведени при­
дев злаiйан, злаiйнu, чија је творбена структура:

/творбена основа узета од именице:/ злаш- + /суфикс:/ -(а)н

- који има значење описног придева, дакле значење особине, овде добијене
по томе што је предмет уз чије име такав придев стоји начињен од онога што
значи мотивна именица (злашан сат сат "og злаiйа")=
Према мотивном rлаголу toвopuiйu, на пример, може стајати изведени
придев tоворљив, чија је творбена структура:

/творбена основа узета од глагола:/ zовор- + /суфикс:/ -љ и в

- окрњена rрамат. основа

- са значењем особине коју има онај ко "много ioвopu" tоворљuв човек, ю-

ворљива жена.

336. Или према мотивном придеву uлав може стајати изведени придев
йлавичасiй, чија је творбена структура:

/творбена основа узета од придева:/ йлав- + /суфикс:/ -и ч а с Ш

-са значењем умањивања особине коју означава мотивни придев: uлавичасш
значи , ...мало йлав".

337. На исти начин граде се приде ви од сложених и изведених речи наве­

дених врста. На пример, од изведене именице воgеница ( "млин на воду") =
као мотивне, додавањем суфикса -(а)н на творбену основу воgениц-, добија се
изведени придев воgенични, -а, -о (воgенични камен) . Или на пример, од групе
речи, синтагме која служи као одредба именици: човек краiйкоi вuga - добија
се од сложенице к~ја садржи елементе

краiйк- + 1спојни вокалј-о- + вug- + јсуфикс:; - 0 или -( а)н

- додавањем, дакле, суфикса -!ZJ или -(а)н - изведени придев краiйковug,
-а, -о или краiйковиgан, краiйковиgна, краШковиgно.

338. Продуктивнији наставци за творбу ових придева јесу следећи.

1) Суфикс -(а) н f- н и, к~јим се граде најчешће према

(а) мотивним и м е н и ц а м а: бесан 1 бесни, видан 1 видни, вечан 1

вечни, источни, брижан 1 брижни, воденични, кућни, умни, страшан 1 стра­
шни, влажан 1 влажни, болестан 1 болесни;

(б) према мотивним г р у п а м а речи (с и н т а г м а м а):

злоћудан 1 злоћудни, безочан 1 безочни, безбрижан 1 безбрижни; великоду­
шан, дуговечан, бистроуман, благогласан;

(в) према мотивним г л а г о л и м а:

бујан Ј бујни, трајан 1 трајни, хитан / хитни;

(г) према мотивним п р и л о з и м а, п р ед л о з и м а и др . ;

изненадан 1 изненадни, хотимичан 1 хотимични; противан 1 противни .

146
 Овим се суфиксом граде придеви врло различитог значења: означавају да
појам уз чије име стоји такав придев има оно што значи мотивна реч, да је бо­
гат тиме: жишно поље, умни човек, влажно земљиште; даје намењен ономе што
значи мотивна именица: кућна врата, воgенични камен; да припада ономе што
значи мотивна именица: очни капак; да се одликује као особином оним што
даје вршење радње коју значи мотивни глагол: бујно растиње, бујна коса, Шрајни
напори.
НАПОМЕНА. - Суrласници к, 1, х и ц с краја твороене основе испред суфикса
-(а)н/-н и алтернирају са својим предњонепчаним парњацима ч, ж, ш: век - вечан веч­ 1
ни; влаiа - влажан/влажни; страх -· страшан/страшни; воденица - воденични

2) Суфикс -и в Ј -љ и в, којим се ови изведени придеви граде (а) према

и ме н и ц а м а:
жалостив, језив, димљив, сањив, болешљив, црвљив;
(б) према мотивним г л а r о л и м а:
лепљив, ломљив, грабљив, спојив, неспојив, описив, неопv.сив, незајазив,
незајажљив, властољубив, јестив, говорљив, читљив, нечитљив, кажњив,
опрост ив.

То је врло бројна група придева у нашем језику, што значи да је њихов

модел образовања (творбе) врло продуктиван . Имају најопштија значења:
(а) да п~јам уз чије име ст~ји тако изведен придев има оно што значи мотивна
именица (gимљива соба = "соба са gимом, пуна gима", црвљива јабука); и
(б) да се п~јам уз чије име ст~ји од глагола изведен придев одликује вршењем
дате радње као особином, да је може Ј не може вршити (iоворљив човек =
"човек који може много iовориiйи", несаiорива тканина = "тканина која не
може саiореiйи), да се (не) може на њему вршити радња (читљива књиrа не­ 1
чиiйљива књига) .
НАПОМЕНА. - Суфикс -и в углавном се употребљава у rворои r де се твор­
оена основа завршава на rрупе -ctii, -зg и -шШ: милосШив, ойросiiiив, неgойусiiiив, не­
унишiiiив, неоgМilзgив; затим·- на -ј или неки меки суrласник: несйојив, оgвојив, нео­
iiiуђив; на р испред којеr је још који суrласник: необоgрив, охрабрив . У друrим случа­
јевима је, уrлавном, моrућна наnоредна упоrреоа --и в и -љ и в: неусШрашив и неусiiiраш­
љив, незајазив и незајажљив, неgокучив и неgокучљив. Од rлаrола љубиiiiи (најчешће у
сложено-изведеним придевима) само је са суфиксом -и в: власiiiољубив, славољубив.

339. Осим наведених, у књижевном језику продуктивни су и још неки

суфикси .
3) Суфикс -а н 1 -а н и. уљани, ражани, циглани, земљан 1 земљани, срчан
1 срчани, новчан Ј новчани, rрожђан 1 rрожђани
-·којим се граде nридеви мотивисани именицама, са значењем имати оно што
значи основна именица, обиловати тиме, бити од тога (зе.мљана здела, iрож­
ђани сок).

f
4) Суфикс -е н -е н и:· бакрен(и), дрвен(и), стаклен(и), друштвен(и), воде­
н( и), свадбени, службен(и), црквени, изложбени
- којим се граде nридеви изведени од именица, са значењем да је п~јам
уз чије име такав nридев' ст~ји од онога што значи мотивна именица
(бакрен суд), да приnада ономе што значи мотивна именица (gрушшвена
средства), да је намењен томе (селugбени трошкови).

5) Суфикс -а в.: бодљикав, брашњав, варничав,ћелав, чађав; брбљав,јецав,

блистав, nенушав, клизав, треnерав
- којим се од именица и r лаrола граде nридев и са значењем - у првом слу­
чају, да nојам уз чије име nридев стоји има оно што значи моrивна именица,
односно - у другом случају, да дотични nојам може вршити радњу означену
мотивним глаголом (ћелав човек - блисiйава звеЗда);

147
 6) Суфикс -аш: рогаг, зубат, брадат, бркат, плећат, гранат
- којим се од именица граде придеви са значељем да појам уз који стоји та­
кав придев има оно што значи мотивна именица (роiаШа стока нпр . , за раз­
лику од стоке која нема рогове), или да се тиме нарочито истиче (йлећаШ човек,
гранашо дрво).

7) Су фикс -н а Ш: ли сна т, пер на т, месна т, т равна т

-·којим се од именица граде придеви са значељем имати оно што значи
мотивна именица, или бити од тога (лuснаШо дрво, йайuрнаша кеса).

8) Суфикс -а с Ш: јегуљаст, маслинаст, сабљаст, свиласт, бадемаст

- к~јим се од именица граде придеви са значељем да је појам уз чије име
стоји такав придев сличан ономе што значи именица у творбеној основи из­
веденоr придева (сабљасШ кљун = кљун као сабља, баgемасше очи = очи као
бадем).

9) Суфикс -и ш ј-о в и Ш каменит, бусенит, поносит, узори т, баровит, вет­

ровит, кишовит

- којим се од именица граде придеви са значељем да појам уз чије име такав

придев ст~ји има изражено оно што значи мотивна именица (кишовuШ дан
= дан с много кише) .

В . ПРИДЕВИ СУБЈЕКТИВНЕ ОЦЕНЕ

340. У творби придева помоћу суфикса граде се изведени придеви субјек­

тивне оцене . То су придеви чија је мотивна реч п р ид е в, а изведени су од
љегове творбене основе додаваљем суфикса који мења значеље основног
придева (моrивног).

Продуктивнији придевски суфикси субјективне оцене јесу:

-к а с Ш.: сивкаст, белкаст, црвенкаст, црнкаст, жућкаст (од сив, бео, бе-
ла ..... );
-а с Ш.: дрвенаст, сиваст, округласт, риђаст, жаркаст (од ,qрвен, сив ..... );
-и к а в: модрикав, плаветникав, розикав (од .моgар, ilлaвeillaн ..... );
-и ч а с Ш. беличаст, плавичаст (од бео, бела, йл.ав ... ) .
То су изведени придеви којима се означава нешто умањена особина означена
мотивним придевом. Такви су и други суфИкси, нешто мање продуктивности,
као: -а х а н (груб : грубахан, жив : живахан), који алтернира са -а ш а н. гру­
башан, малашан, слабашан, -у ш а с Ш, -у ш к а с Ш (лепушкаст), -.У њ а в.
бледуљав, слабуњав .
~а појачаваље особине коју означава мотивни придев узима се суфикс
-о в е Ш а н . · gуiовеШан (од gyi, -а, -о), uсшовеШан (од ucШu), односно -ц а Ш. це!l­
цаШ, iолцаШ, савцаШ, обично у изразима (цео целцат, го rолцат)

2. ПРИДЕВИ ДОБИЈЕНИ ПОПРИДЕВЉАВАЊЕМ

341. Прави описни придеви настају и попридевљаваљем глаголских обли­

ка, и то

а) т р п н о г r л а r о л с к о г п р ид е в а: читан, прочитан, купљен,

копан, ископан, увезен, извезен, рађен, урађен, уписан, исписан - од сваког
прелазног глагола, имперфективноr или перфективног вида подједнако;

148
 б) рад н о г г л а г о л с к о г п р ид е в а: зрела f сазрела (крушка),
врео, оболео (оболела, оболело,) погинуо (погинула, -ло), процветао (процве­
тала, -ло), увео (увела, -ло), залутао (залутала, -ло) - од непрелазних и ме­
дијалних глагола, свршеног (перфективног) вида (уз изузетак придева зрео,
врео, који су од несвршених глагола);

в) глаrолскоr nрилога садашњег: светл.ећи (-а, -е), дрш­

ћући (-а, -е) летећи (-а, -е), текући (-а, -е), моrући (-а, -е), висећи (-а, -е)
-од глагола који се вршиоцима приписују као сталне радње, које их као такве
квалификују, одређују (Шекућа вода је "вода којој је стална особина да т е­
ч е", "изворска, речна, поточна вода", која се разликује од воде у барама);
r) r л а r о л ск о г п р ил о г а п р о ш л о г: бивши, кад има проме­
љена значење - некаgашњи (бивши председник владе) .
Ови придеви имају све особине описних придева, морфолошке и значењ­
ске, тј, мељају се као и сви други придеви, и речи су за означаваље особина.

3. СЛОЖЕНО-ИЗВЕДЕНИ ПРИДЕВИ

342. Сложено-изведени придеви су они који настају од вишечланих група

речи (синтагми) у служби одређиваља именица. Већ смо их споменули (в . т
337)јер се љихови суфикси сматрају средством уобличаваља тих група речи и
љиховог превођеља у категорију придева.
Врло су чест и са нултим суфиксом (- !25 ): Белобраg, cegoбpag, сеgо­
кос, -а, -о, ~уШоноi, -а, -о, gуiовек, -а, ~о, gрволик, -а, -о, брзоноi, -а, -о, али,
су исто тако бројни и са другим суфиксима: -ан (йлавокрiЈан, бисШроуман
вuсокороgан), -асШ (iолошијасШ, iолобраgасШ), -ски (зайаgноафрички) и сл.
Одређују именице онако како би их одређивала група речи (синтагма),
па, нпр., cegoбpag човек значи "човек са сеgом браgом", зайаgноафрuчка пу­
стиља значи "пуст иља у зайаgној Африци".

4" ТВОРБА ПРИДЕВА СЛАГ АЊЕМ (КОМПОЗИЦИЈА)

343. Сви сложено-изведени придеви могу се сматрати и сложеним при­

девима, али се у групу типичних сл о ж е ни х п р ид е в а издвајају сле­
дећи:
а) придеви настали срастањем два придева који оба одређују именицу
уз коју стоје: cillap.мaлu, [лухонем, срuскохрваШски, сШароgреван, злехуg(ан),
звезgасШоuлав (звезgасШоuлава застава), од којих је највеhи број са спојним во­
калом -о-, док их је мало на;;талих простим срастаљем;
б) придеви настали срастаљем прилога и придева, у к~јима први nри­
лошки део одређује нијансу или интензитет (јачину) заступљености основне
особине коју казује придев у другом делу сложенице:мрко~уШ, сивойлав,јарко­
црвен (јаркоцрвена јабука = "јабука јарко црвене боје"), .мноiойошШованu;
в) придеви настали срастаљем префикса са мотивним nридевом, који се
могу сматра ти (кад је други део изведени придев) и сложен о-изведеним при­
девима: безноi, -а, -о, безбојан .
Уколико се посматра само однос префикса и придева, каже се да су про­
дуктивнији модели образоваља са префиксима:
а-.:· алогичан, аморалан, аполитичан, анационалан

149
- који је страног порекла, а у придев уноси значеље одсуства особине коју
означава основни придев;

а н Ш и-· антиалкохолни, ан·тиуметнички, антикљижевни

-,који је страног порекла, а у придев уноси значеље "супротан";

а р х и-.: архидобар, архизао, архипаметан

- к~ји је страног порекла, а у придев уноси значеље увећаваља особине коју
означава основни придев;

н е-: 11евесео, несрећан (несретан), нечист, нерад

- који је одрична речца не, а у основни придев уноси значеље одрицаља осо­
бине појма уз чије име стоји (несрећан човек : срећан човек)

344. Многи предлози се у творби ових сложених придева јављају са

службом (функцијом) префикса, као: без- (безб~јан, безбрад), go- (доратни,
донебан, доножни), за- (загорски, загробни, загорели); йо- (погранични), йоg­
(подземни, подводни).
345. Посебну групу у сложеним с префиксима придевима чине они који
се могу назвати п р ид е в и м а с у б ј е к т и в н е о ц е н е, са продуктив­
нијим префиксима:
на-: наглух (наглув), накрив, накисео, натруо
о-.. омален, о низак, осредљи

йо-: повелик, повисок, подугачак

йри··.: приглух (приглув), прилељ, пританак
йро-.:· просед, проћелав, прохладан
- који сви означавају умањену,_ублажену особину основног придева, односно
нијансу дате особине;
йре-: предобар, пресладак, прељут, предуг, предраг, прехладан
apxu-: архидобар, архизао . . . (и друrи, горе дати придеви)
улШра-.:· ултракратки, ултрамодеран, ултралеви, ултрасавремен

- који сви означавају у највећој мери заступљену особину означену основним

придевом; .
квази-.· квазиматериЈалан, квазинов
йсеуgо-.: псеудокласичан, псеудонаучни
-који сви означавају тобожљу, лажну особину изречену основним придевом;
йолу-: полусвестан, полусиро?, nолухладан, полутопао

- који означавају недовољну заступљеност особине означене основним при­

девом.

5. ПРИДЕВСКЕ ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ

346. Придеви у групи полусложеница настају од најмаље два придева

који чувају сваки свој акценат, и који сваки означава посебну особину појма
уз чије име стоје: црвено-йлава марама, тј. =
црвена и йлава марама, срйско­
-.хрваШски народни обичаји, тј. = срйски и хрвашски народни обич~ји, W,урско-
-рускй рат, тј . =
Шурски и руски рат (рат Турске и Русије једне против друге).
Придевске сложенице се могу сасн~јати и из више чланова: йлаво-бело-црвени
(йлаво-бело-црвена застава), што значи "плав, бео и црвен" и сл .
Први придев (или први придеви) у овој полусложеници завршава се
сп~јним вокалом -о-, а између свих чланова пише се цртица, која указује .да
су ги први делови срасли у полусложеницу, те да у промени не мељају свој
облик: девојка са црвено-йлаво.м марамом, купили смо црвено-йлаву мараму,
пример је из руско-срйскоlа речника.

150
 29. ТВОРБА ГЛАГОЛА

1. ТВОРБА ГЛАГОЛА ИЗВОЋЕЊЕМ (ДЕРИВАЦИЈА)

347. Глагол који је настао додаваљем суфикса на творбену основу до­

бијену од било које речи назива се изведеним rлаголом . Тако се по моделу:
јименичка творбена јсуфиксом:; добија изведени глагол:
основа:/ лисш- -а лисшаши
(што значи да према мотивној именици лисШ стоји изведени r лаrол лисiйаiйи)­
- може градиги неоrраничен број и3ведених глагола. При томе, суфиксом
се сматра м о р ф е м а између Шворбене основе и граматичког наставка за
инфинитив -Ши. Значеље изведеног глагола увек је у вези са мотивном речју,
па наведени глагол лисiйаiйи значи "добијати, развија ти лисiй, лишће ј код
биљке/", или "окретати лисiйјовеј у књизи".
У нашем језику се као мотивне речи изведених глагола моrу јавити речи
свих главних врста.

348. 1) Глаголи су изведени од творбене основе узете од и м е н и ц а

као мотивних речи продуктивнијим суфиксима
-а.: гласати (према lлас), класати (према клас), оружати (према оружје),
санкати се (према санке), корачати (према корак), гомилати (према
iомила), шибати (према шиба)

са општим значељем "врши ти радљу која је на различит начин у вези са

оним што значи мотивна именица";

-о в а.:· мом:ковати (према момак), робовати (према роб), болова ти (према

бол), зимовати (према зима), школовати (према школа), адресова ти
према agpeca)
са опшгим значељем "бити оно што значи мотивна именица", "проводи­
ти време означено мотивном именицом" итд.;

-ира.:· моделирати (према моgел), адресирати (према agpeca), лакирати

(према лак), паузирати (према йау.за), телефонирати (према Ше­
лефон);
-иса: каналисати" телеграфисати, малтерисати, мајсторисати, зборисати
(према именицама канал, Шелеlzраф, .малШер, .мајсШор, збор).
Последњи, и једни и друrи, имају опште знаЧење "вршити радњу у вези са оним
што значи основна именица" . Мноти се јављају као дублеiни (и триплетни) глагол и у
нашем језику; ·тј . заједно са глаrолима изйеденим суфиксом -о в а (ти): адресова­
1 1 1
rи адресирати; телефонирати телефонисати; rипсовати rипсираrи; старrати стар­ 1
'товати: -ова је словенски суфикс, док су -ира и -иса страног {лат../rрч . ) порекла .

-и.: биберити, бојиш, јагњити, бројити, бунити, шећерити, солити, су­

дити, данити, ноћити (према бибер, боја, јаiње ... . )

са општим значељем "вршиги радљу у вези с оним то значи мотивна

именица", од значења "посипати бибером" до "проводити ноћ", на пример.

349. 2) Глаголи су изведени од творбене основе узете од п р ид е в а

као мотивних речи продуктивнијим суфиксима:
-а: јачати, горчати, дебљати, брзати (према јак, iорак .. . )
- при чему они значе "постајати јак, rорак";

1.51
 --и.:· белити, дужити, кратити, ситнити, хладити, црвенити, киселити
(према бео, gy'i, краШак, сиШан, хлаgан, црвен, кисео, кисела)
са опшrим значељем "давати некоме особину означену мотивним приде­
вом";

-е (-је у ијекавском): белети (бијељети), жутети (жутјети), оживети (ожи­

вјети), модрети (према бео, жуШ, жив, .моgар)
са општим значељем "добити 1 добијати особину означену мотивним при­
девом";

-о в а.: лудовати, радовати (према луg, рдg)

350. 3) Глаголи изведени од творбених основа узетих од з а м е н и ц а,
б р о ј е в а, п р и л о г а као мотивних речи мање су продуктивности. Изводе
се суфиксима:

-и. својити, ништити (од заменица); gвојиШи ј оgвојиШи, издвојити (од

збирних бројева); противити се (од прилога)
-а 1-к о в а . девета ти ј издеветати; десеткова ти (од бројева)
-о в а.: напредовати, назадовати, опетовати (од нailpeg, назаg, оuеШ, тј:
прилога).
351. 4) Изведени глаголи од у з в и к а као мотивних речи су бројнији, а
њихови творбени суфикси су:

-а. шкљоцати, зујати, грувати (од узвика шкљоц.f, звука зу . •. )

-н у. куцнути, бућнути, лупнути (од узвика куц! . .. )
-к а.: куцка ти, крцкати, шљискати, шушкати (од звука крц .... )
који су ономатопејског карактера, а значе "производити звуке које означа­
вају дати узвици", а који могу бити природни или вештачки феномени.

352. 5) Изведени глаголи од творбених основа узетих од других гл а -

г о л а су значајна, као и прве групе, категорија у творби речи, а најпродук­
тивнији суфикси за њихову творбу јесу:
-а.:· враћати, рађати, јављати, лупати, седати, изједати
- којим се добијају глаголи који стоје према простим (или сложеним) гла-
голима враШиШи, роgиШи, јавити, сесШи, изјесШи ·-- п е р ф е к т и в ц о г вида,
што значи да се суфиксом -а обележава њихова имперфектизација, тј. да се
њиме добијају и м п е р ф е к т и в н и rлаголи.

НАПОМЕНА. - Када се суфикс -а(ти) додаје на основу К()ја се завршава на и

(враШи-(ти), роgи-(rи)), долази до јотовања ненепчаноr суrласника испред тога и,
односно суфикса -а(rи): враШиШи - враћаiiiи, роgиШи - рађаШи . Вокал о у основи
таквих глагола у изведеном глаголу је замењен вокалом а (рдд-и-rи: рађ-а-ти- скдч-и­
·ти: скdк-а-ти, в. у М о р ф о ф о н о л о г и ј и поглавље о алтернацијама вокала, т. 119--121)
-авај .. ева.:· задавати, заигравати, засмејавати, закључавати; доспевати,
захтевати, загревати

- којим се граде rлаголи који стоје према п е р ф е к т и в н и м глаголима

као својим мотивним речима: заgаши, засме;аши и у
. .. gосиеши, зтре;аши,
којима суфикси означавају промену rлаrолскоr вида у имперфективни вид
(најчешће итеративног лика);

НАПОМЕНА. - Када се суфикс -а в а(ти) додаје на основу са завршетком на и

(изрази-rи, исели-ти, казни-ти. ), ненепчани сугласник испред rora и се joryje: израж­
-ава-ти, исељ-ава-ти, кажњ-а в а-ти,

-и вај-иј а: скривати, заграђивати, задобива ти, замрачивати, залепљива­

ти; испијати, пребијати, савијати, добијати

152
- којим се граде rлаголи што стоје према мотивним (најчешће сложеним)
rлаголима п е р ф е к т и в н о г вида: скриiйи, зaipaguiйu ... ; исйиiйи, йре­
биiйи, а означавају према љима несвршене (имперфекгивне) глаголе;

НАПОМЕНА. - Испред суфикса -и в а (ти) у мноrим случцјевима ненепчани

сугласник из основе мотивног глагола се јотује: заrраgити - загра~-ива-ти; залейи-ти
- залейљ-ива-ти; заљубити се - заљубљивати се.

··к а ј-к ар а -у цк а.: говоркати, бирка ти, шеткати; пискарати, дремуцкати,

певуцкати

којим се граде глаrоли што стоје према могивним глаголима ioвopuiйu,

бupaiйu, шеiйаiйи, йucaiйu, gpeмaiйu, йеваШи, и у којима суфикс означава само
промену видскоr лика. Глаrоли са љима су итеративно-деминутивног значеља,
често са нијансом су~јективне оцене (нпр. йuскараiйи = "вршити радљу пи­
саља у ружном смислу").

353. Суфикси за извођеље (деривацију) глагола од глагола углавном слу­

же за ИtЧПерфектизацију (добијаље имперфективних глагола од перфективних).
Изузетак је суфикс -ну (ти), К()јим се од имперфективних добијају п е р ф е к­
т и в н и rлаголи: кайнуiйи (од кайаiйи), клизнуiйи (од клизаiйи), линуШи (од
лиШи), gовикнуiйи (од довикивати), севнуiйи (од севати).

2. ТВОРБА ГЛАГОЛА СЛАГАЊЕМ (КОМПОЗИЦИЈА)

354. Глаголска сложеница може бити од два типа . Један тип представљају
г.лаголи срасли од најмаље две речи - прве која припада некој другој врсти
речи и друге која мора бити глагол: gан~убиiйи, злосiйав.љаiйи, злоуйоШребља­
ваiйи, руковоgиiйи, чиноgејсiйвоваiйи, злойаiйиiйи се, блаiословиiйи. При томе
су ти делови најчешће спојени вокалом -о-. То је мало продуктиван rип у
творби глагола . Други тип глаrолске сложенице је онај у којем се на првом
месту налази п р е ф и к с, а на другом мотивни глагол: йрочиiйаiйи,gочиiйаЩи,
нaчuiiiaiilu се и сл . , који стоје према глаголу чuiiiaiilu, очито са предметком йро­
gо-, на-. То је врло продуктиван тип творбе сложених глагола.

З. ПРЕФИКСАЛНА ТВОРБА ГЛАГОЛА

355. Префикси (предмеци) су по своме пореклу најчешће предлози (неки

од љих и прилози), али су они у вези са rлаголом при творби в е з а н е м о р­
ф е м е, које најчешће мељају значеље глагола са К()јим срастају у сложеницу,
уносећи у значеље глагола оно значеље које би имали као предлози . Тако ће,
на пример, префикс из- са глаголом бацийiи да ти сложени глагол избаи,иiйи
који значи "извршити радљу глагола бaцuiilu тако што ће се тиме неко/нешто
покренути из унутрашљости ван".Ако се префикс из- (односно било који други)
дода и м п е р фе к т и в н о м глаголу, сложен са префиксом тај глагол по­
стаће п е р ф е к т и в а н: из- + .муiйиiйи> из.муiйиiйи, који значи "свршени
завршни iйренуiйак радље означене глаrолом муiйиiйи" .
У неким случајевима префикс ће мељати и глаголски род (по предмету
/објекту). На пример, од н е п р е л а з н о г глагола iйрчаiйи, ићи, слагаљем с
префиксом йре-, добиће се п р е л а з н и глагол: йреiйрчаiйи јулицуf, йрећи
fреку; .

153
 356. Префикса има врло много, а продуктивнији су међу љима:

go- .: дотрчати добежати, дошетати: дозидати, дописати, дохранити,

дозвати, досетити се

- са различитим значељима, које је спојено заједничким значељем "вршеље м

радње основног глагола довести некога;нешто до неког места, времена, фазе
у раду" итд.; и, наравно, с функцијом перфектизације онда када се као пре­
фиксална морфема додаје имперфективном глаголу;

за-: заrњуриги, закуцати, заковати, заштитити, забелети се, загрмеrи,

запевати, залајати, за свирати, за трести
- са значељем залажеља за нешгQ вршељем дате радље, приањања уз нешто

(завезаrи, закрпиш, залепити), и, наравно- с функцијом rрађеља перфектив­

них глагола (заrљуриrи: гљурити);

из-: избацити, изrорети, излечити, испунити, изубијати, исполаrати,

из:лепити, ископаги, иселиги се

-са значењем .вршеља дотичне радље кретаљем од унутрашљости, са нижеr

места према вишем, довршеља радље, извршеља радље на већем бр~ју о~јеката
(исйолаiаШи испите); и са функцијом перфектизо.ваља;

на-: написати, намотати, научити, наквасити, напунити, нахранити, на-

прснути, нагристи, најести се, нагледати се

- са значељем вршеља радње основног глаrола у вези с каквом површином,

стављањем на нешrо (налепити), вршеља у великој мери, и са значељем сврше­

ности дате радље (перфектизација);

йро-: прочита ти, пробушити, пробости, прода ти, проживети, прогово-

рити,

- са основним општим значељем пролажеља, вршељем основне радље, кроз

нешто, започиљаља радље или стаља (йроiовориШи), вршеља радље у великој
м~ри, са свршеношћу (перфектизација);

с( а)-:· ~једини ш, саставити, смешати, здружити;

слетети, сићи, сјурити, спасти

-са основна два опш1а значеља, у првом низу: извршеља радље које доводи
до окупљаља јединки, и у другом: извршеља радље одозrо наниже (Људи су
се сјеgинили: Авион је слеШео).

357. Своја посебна предлошка значеља уносе у сложене глагол е, тако,

и други префикси: og- (одјуриш, оду'IИIИ), йо- (позидати, попадати), йоg­
(подшишати, подлокаrи, подрити), йре- (претрчати, прегазити, прескочити,
презимити), йри- (приступити, прилепити, причувати), раз- (размотати, раста­
вити, разбуктати се), у- (уписати, улетети, ући).

30. ТВОРБА У ОСТАЛИМ ВРСТАМА РЕЧИ

358. У осталим врстама речи творба је углавном заступљена као про­

цес слагаља (композиције), и то много маље него код описаних главних врста
речи. Тако, поред простих речи дотичних врста (немотивисаних), у нашем
језику постоје:

154
 а) Сложене заменице: йокоји, йонеки, икакав, ико, ишша, којеко,
никакав, нико (нишко), кotog, шШоtоg и др., које постају од предлога, везника,
речца и самих заменица у друrом делу (придевских, именских);

б) с л о ж е н и б р о ј е в и: gваgесеШ, geвegeceiй, gвесiйа, gванаесш и др.,

који постају спајањем бројева (gвageceiй < два +
дес<:т) а од којих су неки
за наше језичко осећање већ просте речи (gванаесiй, Шрuнаесiй итд.).:

в) с л ожени п р и л о з и: узбрgо, увелико, увек, оgока, навелико,ујуШро

насуво и сл., к~ји насrају од прилошких израза у чијој се основи, заправо,
налазе одређени падежни облици с предлозима (оgока <од ока); +
г) с л о жене м од а л н е р е ч ц е (партикуле): gogyшe, можgа, ваљgа,
које настају исто као и наведени прилози;

д) с л ожени п р ед л о з и: исйоg, изнаg, ycpeg, увр.х, йовр.х, насуйроШ

и сл., који се добиј~ју или срастањем дв~ју предлоrа (из наg), или сраста­ +
њем предлоrа и именице (у +
врх), односно друrих речи (на суйроШ); +
ђ) с л ожени в е з н и ц и: каgли, камоли, некмоли, акамоли и сл., који
настају срастањем везника с речцом ли.. ·
Неке од ових речи насщју и од прост их облика (шщежних, без предлога),
на пример, модалне речце (срећом), прилози (кући), предлози (крајем, сре­
gино.м.: Ићи ћемо на распуст крајем јула, среgином августа), као што п р и л сr­
з и постају и од сваког п р ид е в а· у облику ср. р. једнине (мирно дете: Он
мuрно rовори) одређеног вИда, што се види по акценту.

Задаrак

{1) Од даrих речи, примењујући правила о извођењу придева, направиrе

придеве: јунак, ученик, ученица, чита·rи, rовориr·и, зајазиrи, Анка, Јовица,
творница, млин, плав, зелен; планина, река, производити, урадиrи .
(11) Од датих речи наnравиrе сложеН<:)-изведене nридеве: Северна Америка,
црна коса, блед лик, дуrо крило.

(111) Нека вам даrе речи послуже као моrивне за rворбу rлаrола: санке, црвен,
зелен, зима, леrо, књиrа, ·зарадиrи, чиrаrи, скочиrи, исrрчати, цеваrи.

Опишите све гласовне алтернације које сте запазили у творби у свакој rрупи.

(IV) У даrим одломцима обележиrе све изведене и сложене речи, одредите

којим врсrама речи припадају и оnишиrе начин љихове творбе. Посебно
одвојrе немошвисане (просrе) речи и поделиrе их по врстама речи.

(l) У дољи и на брду видела се цела варош, pacyra међу барушrинама и трс­
ком, а, даље, nрокрчене шуме и, дубље, широка река ... међу врбацима, из
којих се указа бескрајна раван ... Сунце је било страшно припекло, тако да
се кола, као усијаним rвожђем окована, баrрrала међу јаруrама и дрвећем,
праћена изнемоrлим псима, до воћњака епископа Ненадовича, који је то
лето био подиrао малу, дрвену црквицу, .... и окупио око себе неколико ка­
луђера, који беху драrовољно пристали да се одрекну nусrињачкоr и див-
љеr живота ...... Мислећи на снаху, он се решавао да измоли коrа од калуђе-
ра, .. само да би ућуткао онај њен rрозничави врисак и безумни шапа:т ...
(М. Црњански, Сеобе l, Просвета, Беоrрад, 1983, 178-179)

(2) "Човјек је животиња у својој појединачној осамљеносrи савршено тужна, ...

rотово депласирана! У стаду живећи већ прилично дуrо, човјек је човјеку
чо11јек, окруrнији наиме од сваке друге звијери . Бесrидна, лажљива, rлупа.
злобна и мајмунска зви;јер! Најс~јешнија међу живоrињским врсrама је
сиrурно врсrа мајмунска, а колико је мајмун ближи непосредном и лоrич­
ном животу од човјека? Та звијер је прождрљивија од хијене, јер хијена
преждерана стрвином може покрај смрдљивоi меса да заспи, док ЧО!Iјек,

1.55
 који се nреЖдерао толико; да му се од сюости диже утроба- још увијек
ждере, и nроматрајући око себе друrе гладне себи сличне животиње, обли­
зује се задовољно.'. "
(М . Крлежа, Поdраiйак ФилийаЛаШиновића, Просвета, Београд, 1968, 144)
(3) Субјективно, он се јавља као самодопадање . Дакле .... - Не. Ти бркаш
пријатност с допадљивошћу. Треба разликовати.. Тад nоче Ђорђе својим
обичним немарним а неумољивим rласом у коме је, поред стрпљења, ме­
коте, увек nрисутне неозбиљности, било и неке добродушне педаrошке
самосвести, искуства и знања, које је Петру импо,новало. Не само то знање
него и сам њеrов нач:ин rоворења: смирен, кроrак, rих, а неумољив ...
Новости! Бар за мене! - одврати Мића спремно - ми смо од данас,
дакле, равнодушни према моралу? .... Ја нисам социјалдемокраrа . Ја нисам
према субини света равнодушан. Јер ако ме се не тиче лични живоr дру­
гова, ...... не тиче ме се ни мој! Ја ћу се nропюи, ... а рад, а борба? Извини,.
али чини ми се, иако са:м млад уседелац са сrарофрајлинским схватањима, .
да је .... пријатније, безопасније и лакше nиrи вино и љубакаrи девојке, ..
но гинути ....
(0. Давичо, Песма, Нолиr, Беоrрад, 1974, 34, 35)

1.56
 ЛЕКСИКОЛОГИЈА

359. Л е к с и к о л о г и ј а (од грч . lexikon речник, logia наука) део је

науке о језику који проучава р е ч и . А р е ч је- како је већ казано (в . т.
154)- утврђени гласовни скуп, одн. најмање један глас, који има з н а ч е њ е
и с и н т а к с и ч к у с л у ж б у (функцију) . За разлику од реченице, која је
основна јединица комуникације, реч је основна јединица и м е н о в а њ а ства­
ри, радњи, појава, тј . - како кажемо- појмова уопште.
Да би такав скуп гласова могао бити р е ч , потребно је да се одликује
следећим минималним бројем особина:
- Да има гласовно (фонетско) обличје, које ће у писаном језику бити
означено словима, па ће се у том језику речју сматрати онај скуп гласова који
има графемско обличје (чдвек, раgиши и раgй.м, ја, дн, йлав, брзо, и, у, каg,
uрочишао са.м);
- да нема више од једног акцента (дн, gеше, чйшаши, кaжиilpciil, ilро­
чйшаши, изненаgиши);
- да има значење, тј . да се као знак везује за неки појам (кhмён =
"од­
ломљени део стене у облику компактне масе", ilp6зop = "отвор у зиду зграде
кроз који улази светлост и оквир са стаклом који тај отвор затвара", разбиши,
разбије.м =
"учинити да се што распрсне, разломи, сломи", сйв = "који је боје
пепела, боје која се добива мешање~ црне и беле боје"); и
- да има синтаксичку функцију, нпр.:

(1) Ка.мен је сив. (2) Нашли су сив ка.мен.

~
~r-r
/
субјекат именски део
предиката атрибут
глаголски део 1
предиката (копула) објекат

(З) Разбили су ка.мено.м ilpoзop .

---r--'
предикат
1 1
објекат
одредба
оруђа

Пошто српски језик припада флексивним језицима, речи у њему деле

се на променљиве и непроменљиве (в.т. 160--161) . Променљива реч оства­
рује се као с и с т е м о б л и к а ( У ч е н и к чиша.·· Виgели смо у ч е н и к а .·
Послали смо књигу у ч е н и к у) , па ће променљиве речи - пошто имају
више облика - имати један од тих облика као о с н о в н и о б л и к , док ће
сви остали бити од њега зависни. У примерима који су дати у загради наведена
су З облика речи (именице) ученик, од њих о с н о в н и облик је ученик, остали
(ученика, ученику) -јесу зависни (овде- падежни) њени облици. Основни
облик за и м е н с к е р е ч и је облик падежа номинатива једнине, за г л а -
г о л с к е речи- облик инфинитива (нпр . , за наведене речи у горљем приме­
ру: чиiila, виgели смо, ilослали смо основни облици су инфинитиви: чишаши,
виgеши, ilослаши). Појам р е ч, међутим, обухвата сваки од тих облика.
Н е п р о м е н љ и в а р е ч, дакако, остаје увек у једном истом облику
(в. т. 268-277).

157
 Лексика ( = све речи) српскога кљижевног језика проучава се у лекси­
кологији (1) са гледишта и нд и в ид у а л н и х з н а ч е љ а речи и (2) са
гледишта с а с т а в а л е к с и к е и с ф е р е у п о т р е б е речи.. Порекло
појединачних (индивидуалних) речи испитује посебна лингвистичка грана -
е т и м о л о г и ј а , упоређиваљем сличних речи у различитим језицима, свође­
љем речи на корен и сл. Етимолошка испитиваља дају е т и м о л о ш к е р е ч­
н и к е, какав је за наш језик Еши.молоlијски рјечник (I-IV) П.. Скока (в т.
56 . ) Као врло специфнчна грана, етимологија остаје иЗван лексикологије која
се даје са граматиком кљижевног језика .

31. ПОЈЕДИНАЧНО (ИНДИВИДУАЛНО) ЗНА ЧЕЊЕ

РЕЧИ

360. Посматрајући индивидуално значеље речи, пре свега говоримо о

основним т и п о в и м а значеља српских речи . Као и у свим природним јези­
цима, и у нашем р е ч је језички знак којим се означавају п р е д м е т и и
п о ј а в е с т в а р н о с т и . При томе, највећи број речи означава бића, пред­
мете, радље и стаља, особине (човек, лав, чишаши, боловаши, зелен, ueill,
брзо). Њих лексикологија назива п у н о з н а ч н и м р е ч и м а , а у граматици
смо их описали као: именице, придеве, глаголе, бројеве, заменице и прилоге.
Остале речи у језику јесу н е п у н о з н а ч н е , или п о м о ћ н е речи . Њихово
потпуно значење јасно је тек онда када су у реченици, а граматика их описује
као: предлоге, везнике, речце и узвике (Иде са братом у позориште . - Рекао
сам ga дођете. -Сутра ћемо, .можgа, отпутовати . - Ух, што си ме уплашио!).
Л е к с и к о л о г и ј а се, углавном, бави пунозначним речима, али ће р е ч­
н и ц и, л е к с и к о г р а ф и ј а (примељена лексикологија), наравно, описи­
вати значеља и употребу с в и х речи, па и непунозначних .

361. Тако ћемо, лексиколошки, један исказ Иве Андрића (Свеске, Сабра­
на дела, кљ . 17, Београд, 1981, стр. 128), који гласи:
"Инgускиња Ту.мач.
Глеgа.м како uuje воgу.. Сркуhе само gpжehu увек чашу са обе руке . Зашим
оgложи чашу и оба кажийрсша uришисне на влажне руке . "
- анализирати на следећи начин.
(1) Истакнуте речи у овим реченицама су пунозначне речи српскога је-
зика;

(2)има их 17 (2 речи се понављају: чаша, оба);

(З) од тих речи
- Инgускиња, шумач, воgа, чаша, руке, кажиuрсш и усне означавају
п р е д м е т е стварности: бића или ствари;
- йије (йиши), сркуhе (сркушаши), gpжehu (gpжaillu), оgложи (оgложи­
ши), йришисне (uришиснуши) означавају рад љ е;
- обе (оба) означава б р о ј јединки (руку, кажипрста);
- влажне (влажан, влажна, влажно) означава о с о б и н у појма уз чије
име стоји (усне).
Ако те речи, у љиховом основном облику, потражимо у Речнику српскох­
рватског књижевног и народног језика САНУ, видећемо да се за с в а к у од
њих даје и н д и в и д у а л н о значење . На пример: "Йндус м . припадник ет-

158
ничке групе народа индоевропско.г порекла, Индијац уопште", одакле је -
Ивдускиња - "припадница те етничке групе, Индијка уопште"; или: "вода
ж. . . 1. провидна безбојна течност, хемијско једињење вод о ника и кисеоника
(Н 2 0)"; или: "гледати гледам ••. 1. примати чулом вида светлосне утиске,
служити се чулом вида"; "влажан, влажна, влажно •.• 1.а . који садржи много
влаге" итд.
Исто тако, реч буhкаши у исказу једног другог писца:
"Сунце млако обасјава двориште и воденицу с црним, гломазним колеси­
ма, која лагано буhкају по води"
Речник САНУ ће објаснити: "бућкати, -ам несврш. оном/атопејски/1.а.
ударати, пљескати по води или по нечем житком производећи шум исп/ореди/
буh. "
362. (а) Мотивисане и немотивисане речи.- Поредећи истакнуте пуно­
значне речи у ова два кратка текста, тј . речи као што су буhкаши, буhка.м, из
другог текста, са осталим пунозначним речима и из истог (сунце, .млако, gвори­
шше и др ..), и из првог текста (воgа, чаша, усне, uришиснуши и др . ), долазимо
и до друге поделе међу речима.. Лексикологија, дакле, дели речи још и на
.моiilивисане и не.мошивисане.. Па кажемо да се, у најужем значењу ова два
термина, под м о т и в и с а н и м р е ч и м а подразумевају оне речи чији се
с к у п г л а с о в а може довести у н е п о с р е д н у в е з у са предметом или

појавом коју означавају . Тако је, дакле, мотивисана реч буhкаши -јер је
настала од комплекса гласова буh којим се имитира звук у природи, онај који
се добија ударом по води . Такве су и речи: куцаши, кукаши, кукавица (птица),
Uљуснуши, Uљусак, Uљескаши, Uљесак, буuнуши, ојкаши ("викати ој"), јаука­
Ши, јаук, шушшаши, фијук, фијукаши, цврчаши, цврчак, зунзара (мува).
Н е м о т и в и с а н е р е ч и јесу оне које су као ознаке појмова, предмета
и појава у природи, гласовни скупови слободни од тих појава, нису у непосред­
ној вези с њима. На пример, гласовни скуп воgа ни у једном свом елементу
није везан ни за коју особину "провидне безбојне течности" која се може јавити
у виду извора, потока, реке, кише. Тај комплекс гласова не имитира ни звук,
ни визуелне ефекте материје коју означава . Исто су тако слободни од предмета
скупови гласова: сунце, чаша, усне, uришиснуши, gворишше, .млак, -а, -о и дру­
ги . У српском е језику, као и у другим језицима, највише је оваквих- не моти­
висаних речи, било да су пунозначне, било да су помоћне: зе.мља, ошац, .мај­
ка, син, куhа, upyla, брgо, uлав, црвен, реhи, чишаши, сеgеши, мноlо, gобро,
брзо, gва, шри, у, на, коg, и, ако, ga.
Напомена. - У rраматици (творби речи) термин н е м о т и в и с а н е р е ч и
означава п р о с т е речи, оне које се састоје од гласовних скупова који не садрже
друге речи (син, uлав, чиillaillи), док термин м о т и в и с а н е р е ч и означава с л о­
жене и и з в ед е н е речи, тј . оне које садрже у себи основе других речи (Бeozpag
је реч која садржи бео- и -zpag, синов је реч која садржи син- и -ов, чиШач је реч која
осим суфикса -ач садржи чиШа- из глагола чиillaillи). В. т.. 279-287

363. (б) Полисемија. --И пунозначне и помоћне речи, оба типа (и оне
мотивисане, и оне немотивисане), имају свака своје, индивидуално, значење.
При томе, речи могу имати или само ј е д н о з н ач е ње , или могу имати
в и ш е з н а ч е њ а . У првом случају говоримо о м о н о с е м и ч н и м (једно­
значним) речима, какве су, на пример: зоб, сир, .миш, клавир, канай, брзо,
gва, шри, засшој, gоврашак, uреlовараши, зи.мски, казаљка.
У другом случају говоримо о п о л и с е м и ч н и м (вишезначним) речи­
ма. На Пример:
-За именицу глава, поред основног значења (1) "горњи део човечјег и
одговарајућн део животињског тела у коме је мозак", р е ч н и ц и ће навести

159
и значеља: (2) ум, разум, uaмew;
(3) живош ( . сuаси г л а в у!) ; (4) особа,
човек, uојеgинац, сшановник; (5) личносШ која руковоgи, уuравља, uоiлавар;
(6) uочешни, чеони geo, uреgњи geo нечеiа, uочешак; (7) uроширени или заgеб­
љали geo нечеiа (нпр . , ексера); (8) ко.маg некоi uрехрамбеноi uроизвоgа (нпр . ,
глава шећера); (9) iлавица (биљке: глава купуса); (10) geo књиiе или сuиса,
оgло.мак, uоiлавље; или
- за глагол делити, делИм, осим основног значеља (1) "рашчлаљавати,
одвајати на делове, комадати", р е ч н и ц и ће навести и значеља: (2) изнала­
зиши колико се неки број саgржи у gруюм броју, раgња cyupoillнa множењу
(у математици); (3) gaвaillи ко.ме шшо; (4) разgвајаши, расшављаши og коiа
или чеiа, оgвајаши.
Такве речи називамо полисемичним речима, а ту језичку појаву п о л и -
с е м и ј а (вишезначност) Она има велики значај за речничку страну језика.
Полисемија (вишезначност) једне реч и настаје зато што се појам који се
иначе означава неком другом речју п о н е к о ј с л и ч н о с т и доводи у везу
са појмом означеним употребљеном речју . На пример: З а g е б љ а л и g е о
ексера /по положају који има на ексеру/ сличан је 'i л а в и човека, зато је за
тај део ексера узета реч r л а в а . Другим речима: у синтагми l л а в а ексера,
реч iлава добила је значеље " з а g е б љ а л и g е о е к с е р а " , у реченици:
Пешар П Пешровиh Њеzош је био 'i л а в а gржаве и цркве - иста реч lлава
има значеље "личност која управља", у реченици: Прочиillали смо јуче шреhу
l л а в у ро.мана - реч 'iлава значи "део кљиге" .
Код полисемичне (вишезначне) речи св а з н а ч е љ а о ста ј у у
о к в и р у ј е д н е т е и с т е р е ч и , а полисемија се развија у контексту, у
реченици, што значи да је она резултат у в е ћ а в а љ а б р о ј а з н а ч е љ а
ј е д н е р е ч и . Описаним процесом, једна иста реч нашега језика добија,
поред основног, многа значеља . На пример:
- У очаваљем с л и ч н о с т и п о о б л и к у :
реч шiнац, уз основно значеље "низ металних карика" има и значеље
"венац" ("планински"): Вуче се л а н а ц високих 'iopa;·
реч корито, уз основно значеље "подужи суд начиљен од дрвета, камена,
метала или бетона", има и значеља: "труп лађе", "удубљеље којим тече или
је текла река, поток", "удубљеље испуљено морском или језерском водом";
-уочаваљем с л и ч н о с т и п о б о ј и :
реч црн,-а,-о, уз основно значеље "који је боје угљена или чађи" (Имала
је ц р н у хаљину а бео шал), има и значеља: "опаљен од сунца", "мрачан,
таман", "који је боје тамније, затвореније него нешто друго исте врсте ( ц р н
хлеб, ц р н о вино, ц р н а кафа)";
реч црнило, уз значеље "црна боја", има значеља: "материја, средство
којим се боји у црно" ( ц р н и л о за циuеле), "мастила" (Донесе uauиpa,
ц р н и л о и uepo);
реч црница, осим што значи "црна земља, хумус", има и значеља: "калу­
ђерица, монахиља" и "црнкиља";
- уочаваљем и преношељем значеља уопште по б и л о к о ј о ј с л и ч -
н о с т и (акцији, стаљу, јачини, акустичким и другим ефектима):
реч иосач, уз основно значеље "човек који носи", има и значеље "брод
који носи авионе", "греда која носи кровну конструкцију";
реч грмети, уз значеље "звучаље при пражљељу електрицитета у приро­
ди, има и значеље "врло јако викати";
реч црначкii, уз значеље "као код црнаца (ц р н а ч к а .музика), значи и
"тежак, напоран" (Ово је ц р н а ч к и pag);
реч кола- означава и запрежно саобраћајно средство, и аутомобил, и
железнички вагон .

160
 364. Избор с л и ч н о с т и међу појмовима је слободан и, како видимо,
врло разноврстан- по облику, по боји, по грађи, по унутрашљим особинама.
у полисемији реч је о различитим лексичким значељима вишезначних речи,
реч је о з н а ч е љ с к и м в а р и ј а н т а м а ј е д н е т е и с т е р е ч и , које
су омогућене уочаваљем с л и ч н о с т и по многим елементима, од којих смо
само неке навели . Полисемија је, пре свега, и појава најобичнијег, неутралног
језичког израза у језичкој заједници, која омогућује, како смо видели, да у
српскоме језику реч lлава значи и "део тела једног бића" (Пешра боли l л а­
в а), и "део предмета" ( l л а в а ексера, l л а в а шеhера, III l л а в а рома­
на), да реч ндlа означава појам који могу имати човек и живоШиња, али и
cilloи сшолица, да реч ручица може значити "мала, дечја рука", али и "део
предмета (алата, посуђа, машине, оружја и сл.) који се хвата руком" (р у ч и­
ц а мељача, р у ч и ц а лонца). Полисемија омогућује сасвим уобичајене иска­
зе: Т е ч е воgа (млеко, нафта . .) - Т е ч е живош; Т е ч е ра3lовор; и у -
н а чаша - и у н а слобоgа; и у н а увереносш. Али је ова способност речи
и основа бескрајних моћи говорника, па међу љима и празних и поетских
стваралаца да граде и нови, оригинални језички израз .
365. (в) Хомонимија.- Сваки говорник којем је српски матерљи језик
кад чује реченицу:
(1) Овај he хлаgни ветар 3 а .м р 3 н у т и Дунав .
- разумеће да она значи:
(1 •) "Овај he хлаgни вешар у ч и н и ш и g а се у ле g ир е т в ор и
Дунав"
Исто тако, кад чује реченицу:
(2) Наиуштена и сама, Марија је .морала 3 а .м р 3 н у ш и своје иросшо
оgело, тишину, самоhу..
- разумеће да она значи:
(2•) "Наиуштена и сама, Марија је .морала о с е ш и ш и .м р ж њ у ире­
.ма своме иростом оgелу, шишини, са.моhи."
Истакнуте речи у рече ници (1) - 3амр3нуши и у рече ници (2) замр3нуши,
потпуно једнаке по облику (фонетском и графемском), имају потпуно различи­
та значеља, значеља која се н и к а к о н е м о г у схватити као повезана:
(1) 3а.мр3нуши, 3амрзнём = "учинити да се нешто претвори у лед"
(2) 3д.мр3нуши, 3амр3нём = "осетити мржљу према коме/чему".
Говорећи о речима које стоје у таквом односу, говоримо о х о м о н и -
м и м а и о х о м о н и м и ј и , па кажемо да је хомонимија појава двеју или
више речи које су п о т п у н о ј е д н а к е по фонетском, графемском и грама­
тичком о б л и к у а које имају п о т п у н о р а з л и ч и т а з н а ч е љ а , зна­
чеља која н ису ни у к а квој в е зи , нити се могу изводити једна из
других.

Тако ће, на пример, српски језик имати хомонимски низ речи: кдса "дла­
ка на човечјој глави" (Расйусшила к дс е и йлаче)- кдса "пољопривредна
оруђе" (Забацише к дс е на раме и оgоше у ливаgу)- кдса "нагнута поБрши­
на брега" (Пасшири су ишли Планинском к дс 6 .м), затим парове хо­
монима као што су: тужиши, ш.ужйм "бацати кривицу на кога" -Шужиши,
Шужйм "осећати тугу, туговати"; кључ "метално оруђе за затвараље врата"
-кључ "млаз течности" или "врутак при врељу"; бар "маља кафана"- бар
"јединица атмосферског притиска"; йдл (мушки, женски)- йдл (северни, јуж­
ни); шруйа "већа војна јединица"- шруйа "паљ на којем се сече месо";шйй
"биљка 'шийак'" - шйй "балван пободен у воду, земљу као носач/ослонац
бране или моста"; цурак "танки млаз течности"- цурак "девојчица, цуретак";

11 161
чacfil (нпр . у реченици: Посеgовао је осеhање за ч а с ш . Указали су ми
ч а с fil и йошшовање) - часш ( у реченици: Делили су све на равне ч а с ш и
-"делове ") .
366. Хомонимију треба строго разликовати од полисемије јер х о м о н и -
м и су речи које н и с у н и у к а к в о ј з н а ч е љ с к о ј вези, речи које се
случајно (коинциденцијом), одн стицајем историјских промена разних речи,
или савременим фонетским променама, међусобно подударају по облику . Тако
се позајмљеница из латинског језика gradиs "степен", током историје, изједна­
чила се српском речју ipag "веће насељено место" - по облику, створ ив­
ши хомонимски пар ipag - ipag, у којем сваки члан има с в о ј е горе
описано значеље. Исто тако, у новије време, позајмљеница из енглеског језика
"притисак, услов који узрокује тешкоће, немир"), која је у
cfilpec (stress
наш језик узета са значељем "брза и јака реакција којом психофизички
организам настоји превладати неку изузетну ситуацију", изједначила се
облички са домаћом именицом сшрес, која значи "удар, потрес" (од глагола
сшресши, сшресём, одн . сfilреснуши) и с љом сачинила хомонимски пар, у
којем један члан, наравно, има своје посебно значеље, без везе са значењем
оног другог.

Као што се у описаном случају позајмљеница подударила са домаћом реч­

ју, тако се и домаће речи могу међусобно подударати . Рецимо, пар хомонима
цурак ("танки млаз течности")- цурак ("девојчица") настао је од две домаће
речи, различитих граматичких врста (од глагола цуриши "тећи у танком млазу"
и од именице цура "девојка"), додаваљем истог домаћег суфикса на творбене
основе тих речи, које се сасвим случајно, и без икакве значењске везе подуда­
раЈу:

цур- 1 (-и-ти)+ -ак "танки млаз течности"

цур-2 (-а) + -ак "девојчица"

Исто тако, творбом речи, и од две речи које припадаЈу истој

граматичкој врсти могу се добити хомоними:

ћут- 1 (-а-ти)+ -ља "неговорење"

ћутим
ћутња
/
)" ~
ћут- 2 (-е-ти)+ -ља "стаље кад се осећа"
ћутим

-- у чему учествују творбене основе узете од 2 глагола (hyшafilи "не говори­

ти" и hушеши "осећати чулима") и суфикс- -ња .

Речи које налазимо у описаном односу називамо п р а в и м х о м о н и ·-

м и м а јер је реч о најмаље две потпуно, у изговору, писању и граматичком
облику, једнаке речи, из и с т е г р а м а т и ч к е в р с т е , а различитих значе­
ља која нису ни у каквој вези .

367. Уз љих, а са истицаљем и разлике према љима, можемо навести: (а)

х о м о г р а ф е и (б) х о м о ф о р м е, речи које имају неке од особина хомо­
нима .

162
 (а) Х о м о г р а ф и су различите речи и с т о г г р а ф е м с к о г (слов­
ног) састава али р а з л и ч и т о г изговора. Наиме, у кљижевном језику, на
пример, скуп гласова - а-д у следеће две реченице:
г- р
(1) Горњи Милановац је z р а g иун зеленила.
(2) Cuнoh је шамо иаgао 2 р а g и ошшешио иаркове.
- писаће се на исти начин . У изговору, међутим, јасно је да су то две речи
које разликује акценат: у првој је zpag, у другој је zpag, прва реч значи "насе­
љено веће место", друга - "лед из облака, туча".
У српском кљижевном језику, дакле, х о м о гр а ф и су: реч
л.ук "врста поврћа" и реч лук "оружје за бацаље стрела"; .меснй "који је од
меса" (.меснй gоручак)- .меснй "који припада месту" (.меснй оgбор ); налаzаши
"напричати лажи"- налаzаши "стављати (дрва) на ватру"; дшок "острво"-­
оfПок "отечено место на телу"; Шрои (из грч . ) "реч са пренесеним значељем
у поетици"- Шрои "талог, комина"; йдшос (грч . ) "занос"- иашос "доља
површина у каквој просторији, од дасака . . ", увек, наравно, док се пишу
без ознаке акцента .
368. (б) Х о м о ф о р м и су речи које се по облику (распореду гласова)
поклапају само у понеком од љихових граматичких облика . На пример, из
реченица које се изговоре:
(1) Behu б р о ј шак.мичара је на сfПарfПу.
(2) Славко, б р ој go шри, иа крени!
- види се да су употребљене две једнаке речи: (1) број- и м е н и ц а м . р ,
која има своју промену кроз падеже (деклинацију), и (2) број- г л а г о л у
облику 2. лица једнине императива.. Оне су међусобно једнаке само д е л и -
м и ч н о , у наведеним облицима, док се у свим осталим разликују.
Такви су и парови хомоформа: леи "смеса од креча" -леи (-а, -о) придев;
gдбро именица (иољоиривреgно gобро)- gдбро прилог (ураgили су заgашак
gобро); каgар придев (Он је био каgар шо учиниши) - кtigap именица са
значељем "особље" (Школа има gобар каgар); шрдноz именица са значељем
"троножна столичица"- шрдноz (-а,- о) придев.
С обзиром на то да је и а к ц е н а т , управо као и г р а м а т и ч к и
о б л и к, разликовна (дистинктивна) језичка категорија, а и једним и другим
се чланови хомографског, одн. хомоформног пара (низа) разликују, разумљиво
је што их сматрамо н е п р а в и м хомонимима. За хомоформе ово је очиглед­
није утолико пре што прави хомоними морају бити речи исте граматичке врсте,
а чланови хомоформног низа то нису .
369. (г) Синоннмија.- Потпуно супротна хомонимији у језику, тј . појави
истих речи са различитим значељима, и у нашем језику је с и н о н и м и ј а .
Наиме, врло често ј ед а н т е и с т и предмет, особину, радљу, појаву уоп­
ште, можемо означити р а з л и ч и т и м .
р е ч и м а вашра - оzањ; иуш -
gрум - цесша; хлеб- крух; васиона- свемир; zap- чаЬ; гас- илин; храбар
- оgважан; бисшар- ировиgан; блаz - иишо.м- крошак; вериfПи (девојку)
- заручиfПи (девојку); овериши- верификоваши; брзо- хишро- тшzло .
Такве речи називамо с и н о н и м и м а (грч . synonimos- истоимени), а такву
језичку појаву, наиме - појаву различитих речи које означавају исти појам -
називамо с и н о н и м и ј а .
Однос међу речима које се сматрају синонимима, међутим, одликује се
тиме што у пару, или у низу, синонимних речи ни једна од љих ц е л о к у п ..
н и м с в о ј и м з н а ч е љ е м н и ј е и о ш и у н о ј е д н а к а са другом речју
у датоме пару или низу . Најчешће, ова делимична неједнакост значеља два
синонима, која и обезбеђује постојаље синонима у језику (јер апсолутна једна­
кост води потискиваљу једног од стране другог), долази из 4 разлога.

163
 (1) Речи у синонимском пару, или низу, означавају често један исти појам
виђен са различите тачке гледишта. На пример: iiоgозрив је придев са значе­
љем "који изазива сумљу, сумљив" и у томе је једнак са придевом сумњив "који
изазива сумљу, неповереље", али придев су.мњив има и значеље "непоуздан" и
"лош" (Kyiiuли су с у .м њ и в у робу) . Или именица украс значи "оно што
служи за улепшаваље или украшаваље", а именица накиш, значеhи и то, значи
и обавезно "украс од злата, драгог камеља, бисера и сличног". Реч је, дакле,
о делимичној неједнакости или, друкчије речено- о разликама у н и ј а н с а­
м а з н а ч е љ а Исто се може показати и на примерима синонимских низова
као што су: gохвашиши се - gочеuаши се; чезнуШи - жуgеШи; суЈ,юран -
шмуран- безвољан; благ - iiиi1lo.м -- кроШак; брзо - хишро- нагло и сл .
За такве разлике међу синонимним речима кажемо да су засноване на семан­
тичком (значељском) нивоу језика .
(2) Делимична различитост у значељу двају синонима долази и из с т и л­
с к и х ралога . Наиме, зависно од тога о којем ф у н к ц и о н а л н о м с т и л у
је реч, говорник (писац) he изабрати реч у синонимским низовима . Тако је, на
пример, вероватније да he се у језику кљижевног дела, песничком или прозном,
појављивати и вашра и оiањ, или и iiyш, и gрум, и цесШа, и џаgа, док he се
у језику неутралног саопштеља, у стандардно м језику, из првог пара употреби­
ти ваШра, а из другог низа - iiyш и цесша . Или he се глагол верификоваШи
употребити у језику законодавства ( верификоваши уiовор gвеју gржава у iiар­
ламеншу), школства ( верификоваши gиiiло.му), док he се у стандардном кљи­
жевном говору употребити љегов синоним овериШи ( овериши iipeiiиc gиiiломе
у оiiшШини). За ово је карактеристичан избор речи међу синонимима који
врше говорници у зависности од струке (професије).
(З) Отуда је разумљиво што he и с о ц и о л е к т и бити разлог за разrш­
чит избор синонима, па и за онај заснован на различитом виђељу исте ствари,
радље, појаве. Човек који се бави геологијом или географијом, или има нека
знаља о љима, употребиhе и реч сеgименш, и шалоi, речи које у целини значе
исто ("материја која настаје таложељем, наслага") . Али he прву, напоредо с
другом, употребљавати у стручном исказу: "Први с е g и .м е н i1l и 1 ш а л о­
з и uокривају и знашан geo gинарске брgске сисШе.ме", док he у свакодневном
разговору реhи само: "У овој кафи има goci1la i1l а л о i а" .
У оквиру српскога кљижевног језика, управо највише и а п с о­
л у т н и х с и н о н и м а ( л е к с и ч к и х д у б л е т а ) везано је за употребу
речи у језичком слоју који ствара професионална група говорника . Они на
располагаљу обично имају синонимске низове које чине позајмљенице из стра­
них језика са српским речима: ексiiерименш - olлeg - оiiиш; ексilери­
меншални - оiлеgни - ойишни; рециuрочан - узајамни; ексШре.миШеши -
уgови, оршоiрафија - iipaвouиc; консонанш - суiласник; leoipaфuja - зе.м­
.љоuис .

370. (4) Најзад, за наш кљижевни (стандардни) језик, као и

за друге језике који имају варијанте (нпр. за енглески, који има британску и
америчку варијанту), значајни су и синоними који су в а р и ј а н т н о о б е л е­
ж е н и . У паровима лексичких синонима, у којима обе речи имају апсолутно
исто значеље, као што су, на пример: аiiошека- љекарна; шелеiрам- брзо­
јав; Аtузика - iлазба; иносшрансшво - инозе.мсШво; иносшрани - иноземни,
лекар - лијечник;· оiiасносш - iiоiибељ, iiopogицa - обишељ; новчаник -
лисница; iiонављаши - оiiешоваши; оiiерираши - оiiерисаши и многим та­
квим - сваки просечни говорник српског кљижевног језика heпрепознати
прву реч као реч која припада лексичком фонду ср п с к о г књижевног је­
зика, а други као реч која је у лексици х р в а т с к о г с т а нд а р д а, засно-

164
ваног на истом новоштокавском дијалекту. Уз потпуну значељску једнакост
двеју речи у датом пару, различитост им је само припадност једноме од два
сродна стандардна језика .

Задаrак.- У нашој лексикоrрафији познат је речник синонима М . С. Лалевића,

Синоними и сроgне речи срйскохрвШскоi језика, Лексикон "Свезнање", 1, Београд,
19741 Потражите га у школској библиотеци и видите, за неке од речи које овде наво­
димо као чланове синонимских парова, опис који тај речник даје.

У лексикологији до сада смо, како видимо, описали: (а) моносемију, (б)

полисемију, (в) хомонимију и (г) синонимију. Стављајући ове категорије (поја­
ве) у односе (А) "1 реч: више речи", (В) "1 значеље: више значеља" и (С)
"више једнаких речи: више различитих речи", с х е м а т с к и приказано, опи­
сали смо:

појаве

(а) моносемија (б) полисемија

г
1 реч :1 значеље

Ј 1 реч : 2, 3, 4 . . значеља

(:)

(г) синонимија
l (:)

(в) хомонимија

2, з, 4. 2, 3, 4.
различите :1 значеље једнаке 2, 3, 4 .
речи речи значеља

Проучавајући ове језичке појаве, могли смо запазити да је у средишту

наше пажље о д н о с р е ч и и з н а ч е љ а .
371. (д) Антонимија. - И даље посматрајући о д н о с р е ч и и з н а -
ч е љ а, најзад, запазићемо да се, као што се у синонимији око 1 значења
"окупља" 2 или више речи, такође и 2 или више речи "окупља" око 2 изразишо
суйрошна значења, око два значеља, дакле, која су у м е l) у с о б н о м од н о с у

1
1

~
(д) антонимија

реч х реч у

значеље значеље
~" ~"
" "

по по изразитој супротности . Ова појава у језику назива се а н т о н и м и ј а,

а речи које су у вези по изразито супротним значељима називају се а н т о н и -

165
м и : црн - бео; gобар - зао, gобро - зло;· gаши - узеши; gан - ноh;
свешлосШ- шама;· живоШ- смрш, gohи- ошиhи и слични парови . Анто­
нимија је, дакле, појава најмаље две ј у р а з л и ч и т и х р е ч и сасвим с у­
протних значеља.

По своме саставу, антоними се могу поделити на две групе, које чине:

(1) Антоними различитих корена, каква је већина горе наведених: црн­
бео; gан - ноh; живош - смрш; раgосш - жалосШ; север - jyr; [оре - gоле;
шоuло - хлаgно, и
(2) антоними истих корена, какви су: gohи- оШиhи; uријашељ - неuри­
јашељ;· миран - не.миран; уhи - изаhи; .мере - uрошив.мере; велик - невелик;
рашни - анширашни; наgлешеШи - uоgлешеши .
У овим другим, који су резултат грађеља речи помоћу префикса, супрот­
но значеље добија се супротстављаљем з н а ч е љ а п р е ф и к с а значељу
саме речи којој се додаје, а не међусобним супротстављаљем значеља корена
речи (миран . · н е- +
-м и р а н) , или се добија супротстављаљем значеља
префикса (наg- +
леШеши. uog- +
лешеши) .

372. Иако се антоними јављају најчешће у п а р о в и м а , може се према

некој речи јавити и неколико антонима. На пример, као антоними речи чврсШ
могу се употребити: (1) реч мек (ч в р с ш као сшена.: м е к као uамук), (2)
реч шечан (ч в р с ш о а[ре1-ашно сшање.: i1l е ч н о а1-ре1-ашно сшање) и (3)
колебљив ( ч в р с Ш човек, ч в р с ш сшав.: к о л е б љ и в човек, к о л е б -
љ и в сшав).
Ова појава везана је и за полисемију (вишезначност), па he једна реч
према себи имати више антонима уколико сама има више значеља.

373. Метафорска и метонимијска значења.- Beh у опису појаве да једна

реч има више значеља (полисемије), запазили смо даје она основана на у о ч а­
в а љ у с л и ч н о с т и међу предметима, одн. појавама .
Реч коришо -- чије је основно значеље "подужи суд начиљен од дрвета,
метаЈiа или бетона за праље рубља, храљеље и напајаље стоке и за друге кућне
потребе"- на пример, у реченици:

Брод је у млазевима пропуштао воду у своје старо и зарђала коришо --

- употребљена је зато што је о д г о в а р а ј у h и д е о б р о д а (Шруu, носе­
hи geo,
носеhа консщрукција) с л и ч а н к о р и ш у , по облику и по другим
особинама. Исто тако, поређеље и уочаваље с л и ч н о с т и оног дела сшола,
сШолице, ормана којим се они ослаљају о подлогу ("стоје") са н о г о .м човека,
живошиње - омогућило је синтагме: н о Lа сшола, н о i а сШолице, н о [а
ормана . Отуда и кажемо: речи коришо и но[а имају поред основног још и једно
или више других значеља. У с т а љ е н о с т тих значеља даје полисемичне
(вишезначне) речи.
У основи ових речи увек можемо замислити двоје:
(1) п о р е ђ е љ е у којем р е ч са значељем п р ед м е т а (п ој а в е)
к о .ј и с е п о р е д и н и ј е и з р е ч е н а , као што н и ј е и з р е ч е н а ни
к о н с т р у к ц иј а п о р е ђ е љ а ("штоје к а о"), дакле- схемом приказа­
но:

["труп". .] БРОДА [. . "што је к а о"] КОРИТО

("осЈiонац" ...... ] СТОЛА (. . "што је к а о"] HOfA и

(2) п р е н о с з н а ч е љ а употребљене, изречене речи на онај п р е д ··

м е т (пој аву), с неизреченим именом, к о ј и с е п о р е д и , дакле -
схемом приказано:

166
г
[ ["труп.
" .] БРОДА [. ....... ] КОРИТО]
значеље "корито"

["ослонац " . ] СТОЛА [. . . . . . ... ] НОГА]

значеље "нога"

Пренос значеља заснован на уочаваљу сличности између два појма, доби­

јен поређељем, прИ којем се и м е п о ј м а к о ј и с е п о р ед и не изриче,
као што се не изриче ни конструкција поређеља, назива се м е т а ф о р а (грч.
metaphora- пренос) . За р е ч к ој а с е у п о т р е б љ а в а да означи н е п о­
м е н у т и п о ј а м н а к о ј и с е м и с л и (а који се пореди са оним што сама
та употребљена реч значи) кажемо да има м е т а ф о р с к о (п р е н е с е н о)
значеље

Осим полисемичких речи, које су у језику устаљене, и велики број других

речи може имати метафорско значеље. Тако се, природно, и у свакодневном
говору речи употребљавају

-и (а) са правим значељем: и (б) са пренесеним значељем:

јесши Деца су јела хлеб са џемом. Рђа је йојела метал .

йиши Жедни људи йију воду Сува земља йије воду .
зуб Боли га зуб. На тестери се сломио зуб .
зглоб Петар је ишчашио зглоб Покварио се зглоб осовине .
zрисши Пас zризе . Мраз гризе .
бакрен Купили смо бакрену џезву. Изнад нас је бакрено небо
(при заласку сунца).
злашан Он има злашан сат. злаШно класје,
злашно сунце,

злашно ( = добро) дете

У сваком од ових примера преноса значеља може се препознати конструк­

ција п о р е ђ е љ а којом се две ствари или две појаве доводе у везу п о с л и ч -
н о с т и, с тим што се могућно име п р в е од љих (1) не изриче, као што се
не изриче ни озf{ака поређеља (као), него се уместо љега изриче име др у г е
(2):
з л а ш н о класје <'- " б о ј е (IJ к а о з л а ш н а "< 2 Ј класје
рЬа ј е g е .мешал <'- рЬа "р а з л а ж е r 1 ! к а о g а ј е g е <2)" .меШал

374. Метафора је нарочито карактеристична за песнички језик, као сред­

ство повезиваља у свести разних појмова помоћу асоцијације по сличности, као
средство оживљаваља слике:

Још бакрено небо расйаљено сија,

И црвёнй река од вечерљег жара;
Још йоg.мукли пожар као да избија
Из црне шуме старих четинара . (Ј . Дучић)
Зато је, као стилска фигура великих могућности, метафора предмет проучава­
ља и теорије кљижевности.

Међутим, основана на поређељу двају појмова, метафора је појава уни­

верзалне природе у језику . Метафорско изражаваље, тј. употреба метафоре
свакодневна је појава у језику. Зато придев жив може бити и у исказима као
што је Док је жив, човек учи (основно значеље), али и у синтагмама: жив и
йесак, жив о сребро (= жива), жив о geflle (немирно), жив gyx, жив о

167
иншересовање - у којима има пренесено значеље. Или, на пример, придев
веgар- у в ед р о небо (основно значеље), али и- в е g р о чело, в е g р о
расilоложење (пренесено значеље), као што lорак може бити и чај, кафа, лек
(основно значеље), али и l о р а к живош, l о р к а лаж, l о р к и ilлач (мета­
фора) . Или, глагол ошвориши може бити употребљен са основним значељем:
о Ш в о р и ш и враша, о ш в о р и ш и кофер, али и са пренесеним: Јуче су
о ш в о р и л и нову ca.мoilocлyly ("пустили у рад"); Дозволише .ми ga о ш в о­
р и .м сеgницу савеша; ilишшаши значи "испуштати писак": Живина је ilo gво­
ришшу il и ш ш а л а (основно значење), али и .меШафорски значи "ilлакаши":
Нејако gеше il и ш ш и, и "фијукати": Вешар ј е il и ш ш а о неilријашно .
Врло често се терминологија п о с е б н и х области живота преноси на
о п ш т и ј е појмове . Рецимо, извештач са боксерског такмичеља употребио је
реч р у н g а са основним значељем када је рекао: "Почела је шреhа р у н­
g а ..... ", док је исту реч извештач са неке међународне дипломатске конфе-
ренције у реченици: "У Паризу је ilочела Шреhа р у н gа ilpeloвopa "
употребио метафорски.
Такође, врло често, речи с к о н к р е т н и м значељима употребљавају
се за означаваље а п с т р а к т н и х појмова: в и с о к (човек, брег)- в и с о­
к о .мишљење, в и с о к .морал; Ш о il л и (сенgвичи) - Шо il л и gочек, Шо -
il а о ilрије.м, Шо il л е речи; ш ир о к пут - ш ир о к и iloiлegи,.. с в е ш а о
(дан)- с в е ш л а буgуhносш, с в е ш а о ilolлeg;· о ш к р и Ш и (се, некога,
нешто) - о ш к р и ш и закон lравишације; о с в е Ш л и ш и (собу) -
о с в е Ш л и ш и ilробле.м и сл . , што све иде у метафорско изражавање, које,
практично, нема ограничеља . Зато се и сматра да метафора игра велику улогу
у ствараљу лексике и љеног богатства у сваком природном језику.

375. Исто тако, значајну улогу и универзалну заступљеност у језику има

и м е т о н и м и ј а (грч. metonymia - замена имена). Овим се термином у
науци о језику назива п р о м е н а з н а ч е љ а р е ч и ( и л и г р у п е р е ч и )
која је употребљена уместо неке друге речи с којом је
л о г и ч к и п о в е з а н а . Тако ће у реченици:

Пазите! Ври лонче ..

- упућеној домаћици која је приставила лонче с водом на штедљак да би госту
скувала кафу - реч ло н че имати значеље "вода", јер се именица ло н че налази,
у датој ситуацији, у логичној вези са воgо.м, која се у љ е м у н а л а з и ради
куваља .
Та реченица, дакле, може бити приказана у два облика:

- на језичком нивоу
(на нивоу знака): (а) Пазише! Ври лонче .
t t t
- на значељском r------, г---1 .---------------------~

нивоу: (б) "Пазите!" "Ври" "водаrхЈ" "у" "лончету(уЈ"·

t 1'

Уопште узевши, метонимија је језичка појава означаваља н е к о г п ој­

м а (х) речју којом се означава др у г и н е к и п о ј а м (у) који је у к а к в о ј
в е з и с првим (х).
Везе међу појмовима (стварима, појавама) су врло разноврсне, па се ме­
тонимијски пренос врши тако што се, на пример,
- р е ч која означава с р е д с т в о узима да означи р а д љ у која се
тим средством врши:

Он живи од својих руку = "Он се издржава pagehи сам, својим рукама"

168
 Храни мајка два нејака сина,
На uреслицу и gесницу руку (пар . песма) = "pagehи пресли-
цом ' "·
када ' је - другим речима - и ме с р е д с т в а употребљено уместо
имена радље;

- р е ч која означава какав с у д узима да се означи ље го в с а -

држај:
Ври лонче, кипи лонац = "ври воgа .... , кипи .млеко"
Поједе по који таљир и попије коју чашицу, па оде = ". који таљир
јела", . "чашицу вина";
- реч која означава .м а ш е р и ј у узима се да означи uр еg м е Ш који
је од ље направљен: ·
Купили су сребро за трпезарију = . . "сребрн uрибор за јело"
Читав оркан челика сручи се на непријатељске ровове = . . "fранаша
од челика";
- р е ч која означава рад љ у узима се да означи м е с т о где се до­
тична радља врши:

Наhи hемо се код улаза у позориште = . "код улазних враша";

- р е ч која означава рад љ у узима се да означи в р е м е када се
дотична радља врши:

За (време) жешве има много машина и људи на пољима= ... "у време
када се жаље";
- р е ч која означава р а д љ у узима се да означи р е з у л т а т те рад-
ље:

Ове године жешва је богата = . . "йлоgови убрани жетвом";

- р е ч која означава о р у ђ е узима се да означи л и ц а која раде тим
оружјем ј оруђем:
Скупило се сто uушака = . ,,љуgи с пушком", "војника"
Кад устане кука и моШика = .... ,,љуgи који раде куком и мотиком";-
- р е ч која означава д е о ц е л и н е узима се да означи д а т у ц е -
лин у:

Важно је имати кров над главом = .... "куhу"

Дошло је десет лица = " . особа";
- р е ч која означава неку у с т а н о в у узима се са значељем љ у д и
који раде у љој:
Он је добар друг. Цела школа га воли = . . "сви љуgи у школи";
- реч која означава н а с е љ е н о м е с т о узима се да означи с т а -
н о в н и к е тога места:

Бeozpag је изашао на улице = "Београђани су изашли .

На сеоском раскршhу се било слегло готово читаво село = . "слегли
се готово сви сељани".

376. Оваквих или сличних метономијских преноса има, наравно, и више,

теоријски без ограничеља . Исто тако, природно, осим именица, и друге врсте
пунозначних речи подлежу правилима метонимијског преноса . Тако hемо има­
ти, на пример, парове синтагми са п р ид е в о м: uамешан човек- йамешан
поступак, ilpeк човек - uрека опасност, храбар војник - храбар одговор и
сл., у којима је придев у другом члану пара метонимијски употребљен. Или he
у метонимијском односу бити глаголи у синтагмама: куваши дуље - куваши
слатко од дуља (јер слатко је в е h до б и ј е н о к у в а љ е м), коuаши земљу
(право значеље) - коuаши јаму (метонимија, јер ј а м а је веh до б и ј е н а
коuањем земље!), сликаши човека- сликаши портрет, јер увек је овде реч
о логички повезаним појавама.

169
 377. Најзад, треба реhи да се метонимија јавља и у виду с и н е г до х е
(synekdochё- грч. "заједничко узимање") . То је појава у п о т р е б е и м е н а
де л а неке целине за означавање те ц е л и н е и, обрнуто, употреба и м е н а
ц е л и н е за означавање нечег м а њ е г у тој целини . Такви су веh горе дати
примери: имати кров =
"имати куhу", "десет лица =
"десет љуgи", а посебно
је изражена када се
--:- употребљава име каквог п о с е б н о г п о ј м а који је у оквиру о п -
штиЈег:

Наступило је в р е .м е ж е ill в е за "Наступило је л е ш о ";

- употребљава име о п ш т е г појма да се означи п о с е б а н :
С .м р Ш н и ц и iреше за "Љ у g и iреше" (с.мршници је општији појам
јер нису смртни само људи, него биhа уопште);
- употребљава ј ед н и н а (граматичка) да се означи м н о ж и н а:
Златиборске пашњаке йрекрила је овца за . "йрекриле су овце";
На Сајму у Франкфурту отворена је изложба јуiословенске књиiе за
"јуiословенских књиiа".
Ова последња синегдоха, употреба граматичке једнине за множину, изла­
зи из оквира промене значења у индивидуалној речи, није, дакле, лексичко-се­
мантичка појава, веh улази у семантичко-синтаксичке појаве
Метафор а , м е т о 'н и м и ј а и њена подврста с и н е г д о х а , како
смо видели, универзалне су језичке појаве. Због њиховог нарочитог значаја за
индивидуално језичко оствареље, међутим, оне су и посебно предмет изучава­
ња и у т е о р и ј и к њ и ж е в н о с т и .

32. САСТАВ ЛЕКСИКЕ И СФЕРЕ УПОТРЕБЕ РЕЧИ

КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

378. Састав лексике српскога књижевног језика. - Наш књижев­

ни језик веh у тренутку свог настанка, тј. онда када је његово језгро засновао
на новоштокавском дијалекту народног језика Вук. Ст. Караџиh, имао је -
како наука каже - "ту једноставну и велику врлину да је био лак, њега је
просечан Србин з н а о , у главним цртама, самим тим што је знао- свој м а -
т е р њ и говор (П. Ивиh, Поговор Српском рјечнику (1818), Просвета, Бео­
град, 1966, 20)". Тај језик је био, значи, з а с н о в а н н а н а род н о м г о­
в о р у и такав је и остао. С тим, наравно, што то н е з н а ч и да је књижевни
језик једнак са свакодневним говором необразованог човека. Књижевни језик
је имао много р а з в и ј е н и ј и ф о нд р е ч и, и онда када је настао, а пого­
тову данас, после развитка од скоро два века

1. Када се у светлу горње тврдње посматра л е к с и к а (тј . све речи)

нашег језика, природно је што као о с н о в у р е ч н и ч к о г ф о н д а истиче­
мо ону која припада н ар о д н о м с р п ско м сл ој у језика:
зеленко, gораш, uланgишше, йрисШанишше, сир, клас, класаши, црн, црница,
йошок, йошочара, свечар, iвожђе, 'iвожђар, 'iвозgени, лекар, йошшар, шрiо­
вац, шр'iоваши, злaillap, војник, нароg, обавеза, o'ipaнuчuillu, 'iраница, йовесШ,
љубав, из.мислиши, раgосш, йошШење, уреgиши, уреgба, живнуШи, заборави­
ши, йоучиши, йокоран, свеgочансшво, с.мешња итд.
При томе, треба знати да у сл о ј с р п с к и х р е ч и књижев­
ног језика улазе све оне речи које се, и долазеhи као позјамљенице из

170
других језика, прилагођавају облику наших речи. Тако српском слоју
речи припадају и речи као шелефонираши, iиilcoвaillи - iиilсираши, вазgухо­
uлов, ilриручник, сшилисillика, сшилизоваillи, ко.мilјуillеризоваши и многе
сличне, било да у неком свом делу садрже неку страну реч (шелефон, сшил,
ко.мilјушер), било да садрже неку страну везану морфему, нпр., суфикс или
префикс који су се давно одомаћили и постали једнаки са домаћим (нпр . , су­
фикс -ира- у iиilсираши, који потпуно одговара домаћем -ова- и у iиilсоваши,
сшилизоваши, с позајмљеним творбеним основама, али и у вероваillи, лешова­
Ши, зимоваши- с домаћим творбеним основама; или префикс а-, ре- у речима
алоiичан, аморалан, реизабраши и др.), или да су добијене калкирањем, дома­
вим саставним деловима, по угледу на речи из других језика (нпр . : ilриручник,
вазgухоilлов, услеg) .
2.. П о з а ј м љ е н и ц е, како се већ и из горе реченог види, значајан су
слој нашег књижевног језика.. То су речи које је српски књижевни језик,
као уосталом и сви други језици с том функцијом, преузео из других језика и
које су постале саставни део речничког (лексичког) фонда тог језика .
У слови уласка страних речи и у наш језик су најчешће географског и
културноисторијског карактера; то су, наиме, најчешће географско суседства,
културни и уопште цивилизацијски контакти . Отуда и у народном, а посебно
у књижевном српском језику има доста позајмљеница из других европ­
ских језика, наравно о б л и ч к и (гласовно и граматички) п р и л а г о ђ е­
н и х нашим речима . Тако се у укупном лексичком фонду нашег књижевног
језика налазе:
Р о м ан и з м и - речи из роман ских језика, латинског, италијанског,
француског, шпанског: формула, акција, нација, лишерашура, gокшор; ille-
нop, oilepa, балкон; бaлeill, .машина, комilош, баillаљон, авенија, булевар; ка­
нибал, канибализам, xyнilla;·
г р ц и з м и -речи из грчког језика: xuљaga, gру.м, .монокл, iиilc, икона,
.манасillир, хор, хлор, библиошека, филолоi, обелиск, анђео;·
тур ци з ми - речи из турског језика (или оне које су преко турског
дошле из арапског и персијског): боја, чамац, illoil, буреiџија, кавiаџија,
.меigан, џилиш, џезва, кунgак, олук, калуil, чишлук, бакар, ерiела;
ге р м а ни з ми - речи из германских језика, пре свега из немачког
језика: ваiа, ileiлa, цех, бyillep, .маgрац, шраф, лајш.м:оillив, лозинка, .молер,
.мajcillop, фарба, фарбаши, шишлер, шалшер, шине, шлифоваillи, ш.минка;
б о х е ми з ми - речи из чешког језика: часоilис, iloвog, cilиc, улоiа,
illлaк,
русизми речи из руског језика: зailefila, услеg, бојеви (метак),
cilyillњик, кружок;
хун г а р и зми - речи из мађарског језика: соба, ашов, лоilов, варош,
циilеле, вашар, iулаш, салаш;.
а н г л и ц и з м и - речи из енглеског језика: cilopill, gок, шенк, шра.м­
вај, шpaкillop, џе.мilер, викенg, ilаркинi, фил.м, сквер, ко.м:бајн, бифшек, кo.м­
iljyillep, сшарш, сшаршоваши, ilрес-ценшар, виgео рикорgер, клуб.
Овакве позајмљенице, од којих су многе ушле одавно и у народни језик
(јарбол, ilалаша, xuљaga, gру.м, боја, чамац, ваiа, циilеле, варош) и као народне
у књижевни, чине интегрални део српског речничког фонда и њихово пре­
узимаље из других језика у наш најтешње је повезано са т в о р б о м р е­
ч и, која се проучава у граматици (в. поглавље 26, т. 290--292).

379. 3 . Исто тако интегрални део српске лексике чине ц р к в е н о­

сл о в е н ск е р е ч и, које су везане било за црквене потребе, било за
језик апстрактнијег расправљања о етичким и духовним питаЉима. Те речи

171
наука о језику одређује као (а) ц р к в е н о с л о в е н и з м е с р п с к о с л о­
в е н с к о г к а р а к т е р а : ойшти, ойштина, .мошти, свештеник, васиона,
Васкрс, Васкрсеније, васкрснути; и као (б) ц р к в е н о с л о в е н и з м е р у­
с к о с л о в е н с к о г к а р а к т е р а: gвери, чест (= часШ), љубовник, љу­
бовница, йравеgан, йравеgник, нишчи, односно као (в) речи које могу бити и
једног и другог овог карактера: бgеније, Боiојављеније и Боiојављење, йрика­
заније, Преображеније и Преображење.
И од ових речи, неки љихови типови предмет су проучаваља у граматици,
у љеном делу творбе речи (нпр., именице на суфикс -Шељ; сйаситељ, учиШе.љ;
на суфикс -ње/-hе.: .мољење, расйеhе, в . т. 296, 314), јер се јављају у облицима
који су одавно понарођени (Преображеније: Преображење, од којих друга реч
има завршетак -ње, баш као и народне речи орање, койање) .

380. Лексика српскога језика с обзиром на сферу употребе.

-Све речи нашег кљижевног (стандардног) језика остварују се у врло разли­
читим приликама, а када се те прилике уопште у извесне системе, можемо

реhи да лексика живи у одређеним сферама (областима) употребе и у одређе­

ним функционалним стиловима језика . Када се они узму у обзир, лексички
састав нашег кљижевног језика, уз наведене, имаhе још и категорије исШори­
зама, архаиза.ма, неолоzизама, gијалектизама (са реiионализ.мима) и Шер.ми­
на, које, дакако, улазе у горе описане елементе састава речничког фонда и у
кљижевни језик као целину.
1) И с т о р и з м и у кљижевном српском језику су оне речи које
су се п р е с т а л е употребљавати у савременом језику са п р е с т а н к о м
у п о т р е б е п р ед м е т а и п о ј а в а које су означавале.
Тако је, на пример, у XIX веку постојао порез (такса) на вино, па је у
кљижевном језику била у употреби реч винарина која је тај порез означавала .
Са нестанком тога пореза, нестала је и реч винарина . Тако су са нестанком
дотичних предмета и појава нестале из активне (и широке) употребе речи:
zазgалук, кнежина, к.меШ, йрњавор, абаџија, к.ириџија, симиџија, сврзибраgа,
нахија, оборкнез .
Овакве he се речи, наравно, као део наше лексике, употребити у тексто­
вима који се баве историјом, али не и у свакодневном комуницираљу .
2) А р х а и з м и у кљижевном (стандардном) српском језику су
оне речи које су се п р е с т а л е употребљавати у савременом језику зато што
су их з а м е н и л е др у г е р е ч и за означаваље истих предмета, појава,
особина .
Тако је реч терзија замељена речју кројач, па се сматра архаизмом, као
што су речи: чобанин, са.марџија, бојаџија, алас, крч.мар (и .механџија), виgар,
Анiлија, !Јенерал, шанац, самово.љац, hecap, йис.меница- данас, дакле, архаи­
зми - јер су замељене другим речима за исте појмове: йастир, сеgлар, .молер
(фарбар), рибар, уiоститељ, лекар, Енzлеска, iенерал, ров, gоброво.љац, цар,
iраматика .
Архаизми се, углавном, употребљавају у уметничкој кљижевности (про­
зи, поезији) као стилистичко средство евокације прошлих времена, какву има­
мо, на пример, онда кад писац (М . Црљански, Сеобе I) каже: " ... Морао је
да проводи вечери са писарима, што су спремали спискове Славонско-подрав­
ског йолка" (место йука), или: "Тако је, године 1744, у пролеhе, Вук Исакович
пошао на војну" (м . у рат).
3) Н е о л о г и з м и су нове речи којима се обично замељују позајмљени­
це (речи из других језика) или које се граде за означаваље нових предмета,
односно појава, а да при томе још нису ушле у најопштију употребу. Такве су,
на пример, речи: крајйуташ "надгробни споменик крај пута", крајобраз "пеј-

172
заж", белолиц, -а, -о "који има бело лице", ваШроноша "који носи ватру'~, са­
сшанчиши "одржавати састанке", сеgничиши "бити на седници", йолиШбиро
"политички биро", йолишком "политички комесар", .минисукња "врло кратка
сукља".
Неологизми у језику имају свој развој, неки од љих бивају прихваћени и
устаљују се, док други ишчезавају . Тако су својевремено били неологизми и
речи: йароброg, йриручник, вазgухойлов, йрироgословни, језикословац и сл . ,
које се данас сматрају устаљеним речима у језику. Други од љих (нпр., йолиш­
ком, сасшанчиши и сл . ) остају у уском кругу говорника и с временом се губе,
прелазећи - ако су били нешто општији - у категорију и с т о р и з а м а .
4) Ди ј а л е к т и з м и су речи ограничене на уже ]езичко подручје, нај­
чешће на дијалекат (говор) који не улази у кљижевнојезичку норму, или су Т(
речи ограничене на поједине говоре штокавског наречја који не улазе у основу
кљижевног језика. То чак могу бити и речи говора који се налази у најужој
основици стандардног језика, али које нису ушле у ширу употребу: зељуl, зељу­
lа ("свиља зекасте длаке"), клайаши ("брбљати"), која се, међутим, кад је са
префиксом на-, налази и у кљижевном језику (наклайаши), бичоша ("бик" ,)
виgајница ("лекарка"), l)!Чиши се ("грчити се").
У кљижевном језику дијалектизми се јављају, углавном, у две ситуације .
У г о в о р н о м ј е з и к у оствареном као говорни (разговорни) супстандард,
када су резултат језичког аутоматизма: матерљи језик се никад сасвим не поти­
скује, па he се понека таква реч спонтано јавити. И јавиће се у п и с а н о м
т е к с т у уметничке кљижевности, када се јавља као резултат свесног одбира
речи и облика за ствараље одређеног утиска у томе тексту.
Тако he, на пример, И. Андрић у приповеци уместо речи лешва употре­
бити реч дијалектизам жиока.: Гура ж и о к е у otpagи, као ga йроба ga ли су
gобро йриковане . Или he у два различита текста једном употребити кљижевно­
језички (стандардни) облик сав . ЗаlријаШи се нисам моlао, али сам с а в йреш­
рнуо og сШуgени и у неком јеgноличном болу засйао (Ех Ponto, 1920, 28), док
he други пут употребити дијалектизам (који је и архаизам) вас: Чим он зайјева,
освоји оgмах и занесе в а с хан (Ђерзелез у хану, КЈ III/3, 1918, 84) .
Таква употреба биће регулисана захтевима пишчеве замисли о природи
датог текста, па се сматра да су и дијалекти који не улазе у основицу стандар­
дног језика један од извора за богаћеље лексике кљижевног језика.
Многи дијалектизми (пример видимо у последљем датом- вас) једновре­
мено су и архаизми, као што су и - р е г и о н а л и з м и, тј. речи које се
употребљавају у ширим регионима, покрајинама а не само на подручју једног
дијалекта (у речницима се обележавају као покрајинске речи = йокр . ) Такве
су, несумљиво, речи валов "корита за храљеље свиља", врнgаљаШи "лутати",
боlар "сиромах", блазlарија "напричане глупости" . Врло често речи из групе
п о з а ј м љ е н и ц а спадају и у регионализме, па су такви, на пример, итали­
јанизми у приморским крајевима: йомиgор, йјаца, боцун, ошшарија; герм.ши­
зми - у северним крајевима: .малаши, шйацираши, куlлоф, шйишаљ, шйиц;
турцИзми - у средишљим и источним деловима српског језичког под­
ручја: йенџер, авлија, hумурџија, Шеферич, безбели, gувар.

381. 5) Т е р м и н и су речи које означавају са највеiюм тачношћу одре­

ђене појмове у науци, техници, уметности и уопште појмове у разним струкама .
У свакој струци говорници располажу многим посебним речима за предмете,
материје, радље, одн. појаве којима се они прецизно, без нејасноће, означавају.
Тако, на пример, х е м иј и припадају речи као што су: нашријум, калијум,
елекшролиш, киселина, база, молекул, хлор, хлориg, солвашација; ф и з и ц и
припадају речи: ротација, 'iравишација, eнepluja, ашом, векшори, инерција,

173
gина.мика, равношежа, .механика; г р а м а т и ц и припадају речи: акузашив,
uлурал, синzулар, gеклинација, фоне.ма, fлас, именица, ilpugeв, аgверб, ilpu.лoz;
и н ф о р м а т и ц и припадају термини: рачунар, кoмiljyiJlep, uнilyш, ilpuнiJl,
генерисаши, шабулација, м ед и ц и н и припадају речи: аншибиошици, ilени­
цилин, вазоgилашоран, xuilepшeнauja, xuiloшeнзuja, мускулашура, су.пфанила­
миgи, карgиоваскуларни; г е о г р а ф и ј и - речи: uзo.xuilca, кoiJla, сеgимен­
ши, fромаgне сшене, epyiliJluвнe сшене.
Скуп_ свих посебних (специфичних) речи једне струке назива се т е р м и­
н о л о г и Ј о м дотичне струке, а речник у коме се наводе такве речи- т е р­

м и н о л о ш к и р е ч н и к дотичне струке .

382. Терминологије појединих наука и струка садрже и домаhе, срп­

ске називе, и речи интерйационализме, засноване најчешhе на основама
грчког и латинског језика: различишосш - guвepзuiJleш; суfласници - консо­
нанши, ilpuлoi - аgверб, lлаfолски вug - асilекаш; шаложни - сеgименша­
ран; yбpuзiaiJlu- инјицираши . Међутим, врло велик број термина је одомаhе­
ни интернационализам: fалаксија, аш.мосфера, ашо.м, ашрофија, библиоiрафи­
ја, вијаgукш, gиiишални, екшоgерм, uзoшoil, инјекшор, кашализашор, лу.мба­
лан, ме!аволш, .музеј, неушрон, неушралан, ilараболичан, ilpoцec, семийер.меа­
билан, Шpuoga, gujazpaм, флуор, фосфор, xugpoleн, - на грчко-лаrинским
основама, али и на основама других језика, у другој половини ХХ века -
посебно на основама енглеског језика.
Карактеристика термина је пре свега ј ед н о з н а ч н о с т (моносемич­
ност), што је резултат тежље сваке науке, одн . струке да што тачније означи
појмове које проучава. Уз то, терминологија сваке науке тежи да утврди своју
терминологију у својим оквирима .
Наравно, има термина који припадају и већем броју наука, одн . струка,
али тада у свакој од љих такав he термин имати значеље које му даје дотична
наука, одн . струка. На пример, реч ilpoцec he у п р а в у означавати "судски
спор", "парницу", док he у м ед и ц и н и значити "ток (болести или лечеља)";
о п е р а ц и ј а he у м е д и ц и н и означава ти "лечеље хируршким путем", у
математици - "рачунску радљу", у а р м и ј и - "плански изведен покрет је­
диница" итд

383. Наведени елементи с а с т а в а речничког фонда српскога

к љ и ж е в н о г језика оствариваће се и у условима које стварају правила
р а с л о ј а в а љ а кљижевног језика, тј . категорије територијално-дијалекат­
ског слоја, територијално-варијантног слоја, социолекти и функционални сти­
лови (в . т. 44 - 49).

Задаrак.- (а) У Речнику cpflcкoxpвafllcкoi књижевноi језика, I - VI, Матица

српска, Нови Сад, 1967-1976, потражите неке од речи које смо као примере навели
у овом поrлављу и видите како су објашњене.
(б) Исто учините за речи које смо навели као примере п о з а ј м љ е н и ц а ,
прво у Речнику Матице српске, а онда у Лексикону cfllpallUX речи и израза М Вујакли­
је

33. ФРАЗЕОЛОГИЗМИ

384. Осим што проучава посебну (индивидуалну) р е ч као устаљену

основну језичку јединицу именоваља (в . т . 359), лексикологија проучава и
с л ожени ј у у с т а љ е н у језичку јединицу, у с т а љ е н и с к у п од две

174
и л и в и ш е р е ч и, који се назива ф р а з е о л о г и з а м (иcilog жиfila, go
gна, Ахилова ileшa, царски рез, обеhаваши злашна брgа и gолине, каg на врби
роgи lрожђе и сл.) .
За такве скупове речи, осим термина ф р а з е о л о г и з а м , код нас се
употребљавају и термини: фразеолошка јеgиница, фразе.м, усшаљени обрш,
израз, иgио.м и иgио.маfilски израз. Сви такви скупови речи чине ф р а з е о -
л о г и ј у српскога језика, а и део лексикологије који их проучава нази­
ва се ф р а з е о л о г и ј а (од грч. phrasis- "израз, говорни обрт" и logos-
"учеље ", "наука ") .
Као што нам показују примери иcilog жиша и каg на врби роgи 'iрожђе,
или било који други од горе наведених, такви у с т а љ е н и с к у п о в и р е ч и
одликују се (1) сл и ч н о ш hу са слободним с к у п о в и м а р е ч и као дело­
вима реченице - по томе што су то, најчешће, с и н т а г м е , групе речи с;
синтаксичком функцијом у реченици или, пак з а в и с н е р е ч е н и ц е (радF•­
ти ucilog жиша; каg на врби pogu lрожђе), одн . незавршене реченице (зauipahe
.мечка и ilpeg швоји.м вpafilu.мa), и (2) с л и ч н о ш h у са ј ед н о м р е ч и -
по томе што сваки такав скуп има јединствено значеље (радити ucilog1 жиша 2
= радити filajнo 1 ; каg 1 на2 врби 3 pogu 4 Ерожђе5 = никаg 1 ) . Зато љихова дефини­
ција, поред тога што садржи састојак у с т а љ е н о с т и, мора садржати и
састојак с т р у к т у р е (састава) и састојак з н а ч е љ а (семантике), па кажемо:
Фразеолоiиз.ми су у с ш а љ е н е језичке јеgинице с а с ш а в љ е н е о g
н а ј .м а њ е g в е р е ч и које имају ј е g и н с ш в е н о зр а ч е њ е .

Да би скуп речи, дакле, био фразеолошка јединица у језику- ф р а­

з е о л о г и з а м, мора задовољити три захтева: (1) мора бити у с т а љ е н,
што значи да мора бити употребљаван у истом распореду делова који чине
скуп; (2) мора имати сложену структуру, што значи да мора бити
састављен од најмаље две речи и (3) мора имати ј ед и н с т в е н о з н а ч е-
ље .
Тако he, на пример, Речник српскохрватског кљижевног језика Матице
српске (П, Нови Сад, 1967) под речју жито, пошто је прво дао дефиницију
основних значеља те речи (1 "заједнички назив за биљке од чијег се плода
меље брашно и прави хлеб; назив за пшеницу" и 2. "кувана пшеница која се
једе на даћи или слави, кољиво") и примере употребе као што су: На iloљy
gозријева ж и ш о шаласајуhи се на ilовјешарцу и Свешшеник излази ga oчu­
fila /.молишву! наg ж и ш о .м, -навести, испод наслова И з р . 1 а з и 1 и при­
мере:

и с п од жита (радити) кришом, ilошајно

б е л а ж и т а ilшеница, јечам, раж, овас
с т р м н а жита (ilшеница, јечам, раж, овас)
На исти начин протумачиће фразеологизме: Ахилова ilefila = cлaбocfil,
(искоренити) go gна = (искоренити) ilofililyнo, царски рез= oilepaцuja (врста),
каg на врби Ерожђе роgи= никаg и, наравно, многе друге фразеологизме . При
томе треба имати на уму чиљеницу да пунозначна реч у фразеологизму обично
има пренесено значеље, да је, дакле, ф р а з е о л о г и з а м о б и ч н о з а­
с н о в а н н а к о р и ш h е њ у м е т а ф о р е (обеhаваши з л а fil н а б р g а
и g ол и н е =
"обеhаваши .м н о 2 о " ; в у h и к о г а з а н о с = " в а р а -
fil и кога").

385. (а) По своме с а с т а в у (по т и п у с т р у к т у р е) фразеологизми

могу бити:
- Предлошко-падежне конструкције: (радити) иcilog жиша, (купити) uc-
ilog шезiе, (искоренити) go gна, (опљачкати) go Еоле каже;

175
 -- синтагме: Ахилова ileiila, алајбеzова слама, (урадити) og а go ш, алфа
и о.меiа, не.маши gлаке на језику, обеhаваши злашна брgа и gолине, iлegaiilи
као шеле у шарена враша, не зна ни gве унакрсш, навраhаши воgу на своју
воgеницу, очишаши лекцију;·
-зависне реченице (клаузе): каg на врби роgи iрож!Је (= "никад"), ige
је Боi рекао лаку ноh ( =
"далеко");
- реченице са незавршеном структуром: Заиiраhе .мечка и ilpeg њиховим
врашима. . ( ="и њима ће се нешто непријатно десити").
(б) По з н а ч е њ у (по с е м а н т и ч к о м т и п у) фразеолоrизми се
деле на два типа.

Први тип чине г л о б а л н и ф р а з е о л о г и з м и : сашераши у .мишју

pyily, боiу иза ле!Ја, очишаши лекцију, тј. они фразеологизми код којих постоји
узајамна зависност међу пунозначним речима које их чине . Само у целини (гло­
бално), на пример, фразеологизам сашераши у .мишју pyily значи "надвлада­
ти", "потпуно потиснути", боiу иза ле !Ја - "далеко", очишаши лекцију -
"изгрдити", "укорити" . На пример, да је уместо гл . сашераши употребљен
глагол ошиhи, леhи, завириши, већ не бисмо имали исто значење, као што би
то било и да је уз глагол сашераши употребљена нека друга синтагма (у ров,
у кршичину pyily) .
Други тип чине к о м п о н е н т н и ф р а з е о л о г и з м и : oбehaвaiilи
з л а ш н а бр g а и g о л и н е , не вреgи ни i1 р е б и ј е н е i1 а р е , iлеgа­
ши к р а ј е .м о к а , iовориши на с в а у с ii1 а , тј. они фразеологизми у ко­
јима је само један саставни део њихов (једна компонента) носилац фразеоло­
шког значења, и то тако што управо он има пренесено значење . У наведеним
примерима компонента злашна брgа и gолине има (пренесено, метафорско)
значење "све најлепше", "много", компонента ни йребијене ilape има значење
"нимало", компонента крајем ока има (пренесено) значење "овлаш", састојак
на сва усша има значеље "много", "јако", "не уздржавајући се" .

386. Што се е к с п р е с и в н е (и з р а ж а ј н е ) с т р а н е фразеологи­

зма тиче, сматра се да је она у томе што је фразеологија обележена природом
језичког слоја. Наиме, у књижевном (стандардном) српском језику и
фразеологија с е р а с л о ј а в а з а в и с н о о д ф у н к ц и о н а л н о г с т и -
л а . Зато нам лексикологија, углавном, даје шест типова фразеологије, као
најопштију поделу, додајући јој и једну условну, емоционалноекспресивну, по­
делу. Тако у стандарном језику постоје следеће фразеологије .
(1) М е ђ у с т и л с к а (и н т е р с т и л с к а) ф р а з е о л о г и ј а, неу­
трална фразеологија коју чине фразеологизми што се јављају у различитим
стиловима књижевног језика, прелазећи из једног у други и у свима њима при­
родни: .мршва шишина, иiраши улоiу, висиiilи у вазgуху, скинуши 1 навуhи
маску, guhu руке (од чега), изаhи на свешлосiil gана, ошвориши широм вpaiila
(чему), наhи зајеgнички језик (с ким), иiраши се вашро.м, gpжaiilи се злашне
среgине .
(2) К њ и ж е в н а ф р а з е о л о г и ј а из усмених и писаних извора -
коју чине фразеолошке јединице преузете из разноврсних списа или предања
и које чине традиционални део европске, али и специфичне народне традиције:
камен сйошицања, камен с.мушње, обеhана земља, iлас вайијуhеi у ilycшuњu,
оgвојиши жишо og кукоља, буре без gна, Горgијев чвор, из.ме!Ју Сциле и Ха­
рибgе биши, Дамоклов .мач 1
виси .му .мач наg iлаво.м, Арiусове очи, ilpegcilla-
вuiilи се у Гocilogy (свечано), йреселиши се у вечносш (иронично) .
(З) П р о ф е с и о н а л н а ф р а з е о л о г и ј а -коју чине фразеологи­
зми из различитих стручних делатности, спорта, саобраћаја, филма, позори­
шта, разних уметности, трговине, војне делатности, заната, школске праксе и

176
других, с примерима као што су: goбиillи Прелазну оцену, укњижиши боgове,
gобиши зелено cвeillлo, кренуши йуно.м йаром, йоgиhи завесу, gовесши go
усијања, биши йрва виолина, ошвориши вaillpy (йаљбу) на коlа, бациillи кой­
ље у шрње .
(4) Н а у ч н а ф р а з е о л о г иј а- коју чине фразеологизми у разли­
читим наукама: (ставити) знак jegнaкocillи, (дићи) на куб, зајеgнички имени­
illељ, неуралlична шачка, (дићи) на кваgраш, (имати) сйецифичну illежину,
царски рез, вишак вpegнocillи .
(5)Ад м и н и с т р а т и в н о- п р а в н а ф р а з е о л о г иј а- коју чи­
не фразеологизми стручних области које теже да у највећој мери прецизирају
односе у друштву, у држави: (платити) на име шаксе, сйровесши осшавински
йосшуйак, йраво goживoillнol уживања на куhи, у gисйозишиву решења, сша­
виши ag акша, сшавиши на gневни peg, извесши на ойшуженичку клуйу, ре­
шаваши за зеленим cilloлo.м .
(б) Р а з г о в о р н а ф р а з е о л о г и ј а --коју чине фразеологизми из
језика свакодневног комуницираља у различитим животним приликама . Ова је
фразеологија најчешће емоционално (осећајно) обојена, обележена је ставом
говорника - ироничним, шаљивим, добронамерним или злонамерним, или
сличним: .млашиши йразну сламу, йресийаillи из шуйљеl у йразно, cyшиillu
зубе ( = "гладовати"), луйаши lлавом о зug, биши боiу иза ле!уа, сшрйаши у
ucilly вреhу, намесшиши (коме) ребра ("изударати кога"), с неба йа у ребра
(="изненада") 'iлegaillu кроз ружичасше наочаре, gржаши језик за зубима, йро·
'iовориhе на лакаш (="никако не може ћутати"), йрави се луg (="претвара
се да не зна"), с .менё йа на ушшай ( = "врло ретко"), обраши бocillaн (
"зло проћи"), gаши (коме) йо њушци (="ударити по лицу").

387. Као што се види, ова подела фразеологије дата је на основу мерила
за поделу функционалних стилова, за које се најчешће узима о б л а с т у п о -
т р е б е ј е з и к а (наука, кљижевност, новинарство и публицистика, законо­
давство и администрација, разне струке, разговорне ситуације).
Уз ову функционалну стилску поделу, лексикологија даје и е м о ц и о­
н а л н о е к с п р е с и в н у поделу фразеологизама - према с л и к о в и т о -
с т и фразеологизама, па их - зависно од контекста, одн. говорне ситуације
-дели на:

(1) Фразеологизме с позитивном обојеношћу, који могу бити фамилијар­

ни, шаљиви, нежни, с изражаваљем поштоваља, одушевљеља, одобраваља: би­
Ши луg за ким (чим), биши gесна рука, љубим руке, биши чисших руку, свиillи
се (коме) око срца, свиши iнезgо; и
(2) фразеологизме с негативном обојеношћу, који могу бити иронични,
презриви, вулгарни, потцељивачки: не знаши ни gве унакрсш, зaбagaillи нос
у нечији йосао, соко из враниноi lнезgа (="особа без вредности"), намесшиши
(коме) ребра, завежи њушку ( = "умукни").

388. Посебно место у фразеологији стандардног језика имају фразеоло­

шке јединице т е р м и н о л о ш к о г к а р а к т е р а . То су, најчешће, по са­
ставу -- фразеологизми типа с и н т а г м е , вишечлани називи појмова у нау­
кама и струкама, али и у свакодневној комуникацији. Тако ћемо, на пример,
у медициони имати фразеологизме као што су: царски рез, крвни йриillисак,
анlина йекшорис, мале боlиње; у граматици: фрикаillивни суlласници, шачка
и зарез, у економији: вишак вреgносши, йолишичка економија, шржишна еко­
номија; у физици: шренуillно убрзање, йраволинијско кpeillaњe, инерцијална
сила итд.

12 177
 У свакодневном језику такви су многи сложени називи: gивља ружа, gив­
ља Шрешња (према: ружа, шрешња), gикино (царево) око (народни назив једне
врсте пољског цвећа), љyilla ilailpикa, ужички сир, .месни нарезак.
Овакви се фразеологизми, посебно они у научном стилу језика, врло че­
сто сматрају и само в и ш е ч л а н и м т е р м и н и м а , а не фразеологизмима.

389. Стереотипни изрази (клишеи).- У фразеологију нашег кљижевног

језика сврставају се и синтаксичке, фразеолошке и лексичке у с т а љ е н е ј е­
ди н и ц е (реченице, синтагме, фразеологизми и речи) које се врло учестало
употребљавају у одређеној врсти текста (или говорне ситуације), па се, зато,
од м а х препознају . Такве јединице називамо с т е р е о т и п н и м и з р а з и­
м а (ст е р е о т и п и м а или к л и ш е и м а ).
Посебно много стереотипни изрази заступљени су у административном
функционалном стилу и у новинарско-публицистичком стилу, где, када се уме­
рено употребљавају, имају оправдаља .
Оправданост стереотипног израза заснована је на потреби да читалац
, садржај израза, а то ће најлак­
ш т о б р ж е п р и х в ат и и н ф о р м а ц и ј у
ше бити онда када је изнета у љему ш т о п о з н а т и ј о ј ф о р м и . Тако
ће, на пример, у административном језику, на крају неке писмене одлуке, реше­
ља, пресуде и сличног читалац наћи у с т а љ е н у реченицу:
"Поука о правном леку: Против овог решеља радник може поднети за­
хтев Савету Школе у року од 30 дана од дана пријема решеља"
-која и сама садржи низ у с т а љ е н и х конструкција: у року og, og
gана ilријема, ilpoillив овоz решења.

У новинарском језику с т е р е о т и п н и и з р а з (клише) биће, рецимо,

на синтаксичком нивоу употреба крње'i ilерфекша у насловима чланака:

ЈЕЉЦИН З Б У Н И О БЕЈКЕРА

У Х В А Ћ Е Н А САМО ТРЕЋА ИСПОРУКА

- оправдан функцијом: поред тога што обавештава да је радља глагола (збу­

ниши, ухвашиши) извршена, обавештава читаоца да је то н о в о с т .
Стереотипни израз биће и елиilШична реченица употребљена уместо пуне
реченице, такође увек на одређеном месту текста - у насловима:

кА.I>Ингтон дАНАС У ЈУГОСЛАВИЈИ

ВАШИНГТОН ЗАДОВОЉАН ОДЛАГ АЊЕМ

СПОСОБАН ПРИВРЕДНИК, ЕФИКАСАН ШЕФ

- такође оправдан функцијом: на најупадљивијем месту кратко указује на ин- ' ··.
формацију из текста који је под насловом, представљајући најчешће понављаље
пуне рече нице сведене на елиптичну, при чему се обично пуна реченица налази
у тексту чланка.

390. Фразеолошки и лексички стереотипи (синтагме и речи), међутим,

постају и рђава страна стила, када се због превелике учесталости претварају
у изразе и речи које готово и немају значеља . Најчешће су такви стереотипи
фразеолошки изрази који се састоје од у с т а љ е н и х с к у п о в а р е ч и у
којима се и м е н и ц е употребљавају м е т а ф о р с к и (са пренесеним значе­
љем) .

178
 На пример, именица биШка из војне терминологије, а најчешће уз глаголе
воgиши, gобиШи, изlубиШи, преноси се у разне друге сфере људске активно­
сти: воgиши б и ш к у за сшабилизацију 1
за боље cyillpa 1
за ойсшанак за 1
goxogaк 1 за жешву 1 за хлеб 1
за alpap 1
за квалишеШ. Тако се тај израз
типизира, постаје једнак за сваку прилику, и постаје читаоцу (слушаоцу) доса­
дан Уз то неумесно тежи сликовитости (која проистиче из метафорске употре­
бе речи).. А у сваком од ових исказа била би пре на месту употреба речи са
основним љиховим значељем (без метафоре): р а g и ш и ga се сшабилизује
(привреда), в р е g н о р а g и ш и за бољи живош у буgуfнюсШи, ш р у g и­
Ши се ga зараgа буgе већа итд.
Исто је тако са фразеолошким стереотипима (клишеима) као што су:
заgаШи у g а р а ц инфлацији 1 1
йроiресу развишку (уместо бољег: заусшави­
ти, сйречиши инфлацију 1
йроlрес 1
развишак), чинити к о р а к найреg 1
назаg (уместо бољег: найреgоваши lназаgоваши); или са употребом именица
кайишулација, сшрој у спортским извештајима: Шреба очекивати к а й и­
т у л а ц и ј у йрошивника, избациши йрошивнички Шим из с ш р о ј а , или са
употребом лексике из саобраћаја: gобити з е л е н о с в е Ш л о уместо једно­
ставног- gобиши о g о б р е њ е, йрећи й у н у л и н и ју, уместо, опет јед­
ноставног и јасног - учиниши нешшо шшо је забрањено.
Једнако се језик типизира (шаблонизује) и употребом п о м од н и х и з­
р а з а - речи или конструкција за које се сматра да их је "модерно", тј . у
складу са (обично погрешно) замишљеном савременошћу, што више употреб­
љавати. Такво помодно типизирање огледа се и у с и н т а к с и , на пример,
када се непотребно замењује ф у т у р глагола виgеШи се, обликом п р е з е н­
т а : В и g и .м о с е у йонеgељак, уместо В и g е h е .м о с е у йонеgељак, при
- сресШи
чему се глагол вugeillи се употребљава уместо више других глагола
се, наћи се, сасшаши се, сигурно сиромашећи језик говорника.
Нарочито много се језик шаблонизује претераном употребом појединих
р е ч и и и з р а з а из терминологије разних стручних области - у језику сва­
кодневног општења: gијаl.ноза, йосшавиШи gијаiнозу (умес'Iо схвашање, схва­
Шиши о че.му је реч, рећи о че.му је реч), g е ж у р н и кривац (уместо сillални,
уобичајени кривац); или употребом описних к о н с т р у к ц и ј а р е ч и уместо
устаљених, у народу уобичајених речи, на пример: образовно-васйиШни цен­
Шар уместо школа; орlанизација уgруженоl paga уместо йреgузеће, установа,
ко.мйанија; раgна орlанизација за йро.меШ робе уместо Шрlовинско йреgузеће,
лични goxogaк уместо йлаШа.
Такви изрази, које с разлогом називамо помодним, и који се са губљељем
утицајних говорника који их намећу језичкој заједници и сами губе, такође су
врста стереотипа (клишеа) који нису од користи за књижевни језик.

Задатак. - У Речнику срйскохрваШскоl књижевноl језика, I - VI, Матица

српска, Нови Сад, 1967-1976, потражите речи: врана, lлава, lлас, зgрав, заlрисШи,
клий, куhа, леgен, овца, оlаравиШи, оШац, йеро, йрсШ, рука, свеШлосШ, слей, Шежак,
fllpyo, уље, усШаШи, чуШи и упознајте се са значењима неких од фразеолоrизама чији
су део те речи

12
179
 СИНТАКСА

34. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

1. ДЕФИНИЦИЈА СИНТАКСЕ

391. Синшакса је део граматике који изучава синшаксички сисше.м неког

језика, тј . принципе на основу којих се, формираљем и комбиновањем одгова­
рајућих језичких јединица, од речи формулишу реченице као целовите (заврше­
не) јединице усмене или писане комуникације.

Н а п о м е н а - Термин "синтакса" води порекло од староrрчке речи syntaxis

(читај: сиюаксис), к~ја је, између осrалог, означавала науку о грађењу речениuе од .
носио о слаrању и уређивању речи у речениuи (упореди и: syn = са, 3аједно; taxis
= ред, распоред).

2. СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ: КОМУНИКАТИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ, ПРЕ­

ДИКАТСКЕРЕЧЕНИЦЕ,СИНТАГМЕ,РЕЧИ

А. КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА (РЕЧЕНИЦА У ШИРЕМ СМИСЛУ)

392. У примеру:

(Пример 1) Време се пролепшало и разред је отишао ~ta изле·т

наведена је једна к о м у н и к а т и в н о ц е л о в и т а односно з а в р ш е н а

језичка јединица, састављена од речи српскога књижевног језика према
принципима српског синтаксичког система Ова језичка јединица напи­
сана је на посебан начин: са великим словом на почетку и са тачком на крају.
У усменој комуникацији, тј . у говору, оваква јединица се изриче са посебном
интонацијом ( = реченичном мелодијом), која обједињава све делове ове једи­
нице у целину и спуштањем гласа на крају јединице показује да је порука за­
вршена .
За овакву језичку јединицу употребљава се термин реченица.. А пошто
овај термин има и своје уже значење, оваква јединица се прецизније може
звати реченица у ширем смислу или комуникашивна реченица .
Комуникашивна реченица ( =
реченица у ширем смислу) јесте, дакле,
синтаксичко-комуникативна јединица којом се исказује целовита (одн . заврше­
на) порука. Ова јединица је састављена од речи, и то према принципима синтак­
сичког система; а изговара се односно пише на начин који показује њену кому­
никативну целовитост (завршеност) . (Дефиниција комуникативне реченице за­
снована на њеном саставу дата је у тачки 405.) .

Б. ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА (РЕЧЕНИЦА У УЖЕМ СМИСЛУ)

. 39~. Термином реченица употребљеним у у ж е м с м и с л у именује се

Језичка Јединица фор;мирана помоhу глагола у личном ( финитном) облику упо­
требљеног у функциЈИ предиката . Зато се таква јединица може звати uреgи­
кашск:ом (или финишно.м) реченицом.

181
 У примеру бр . 1 предикатске реченице су: време се йролейшало и разреg
је ofilишao на излеfil. У првој реченици централну реч, односно љено л е к­
с и ч к о ј е з г р о , представља глагол "пролепшати се", а у другој глагол "о­
тиhи". Зато се ове реченице могу означити као: предикатска реченица ( ==
предикатска реченица формирана од глагола "пролепшати се") и предикатска
реченица ( = предикатска реченица формирана од глагола "отиhи")
Предикатском реченицом означава се нека радља, збиваље, процес, ста­
ље и сл . У недостатку бољег термина који би обухватио сва ова значеља, у
лингвистици се као т е х н и ч к и т е р м и н (тј као реч која није употребљена
у свом свакодневном значељу) употребљава термин ситуација. Зато се може
реhи да је йреgикашска реченица (реченица у ужем смислу) језичка јединица
која је формирана помоhу предиката и која означава неку ситуацију .

Н а п о м е н а . - О специјалним типовима реченица у ужем смислу види у

rлави 48

В . ОДНОС ПРЕДИКАТСКИХ И КОМУНИКАТИВНИХ РЕЧЕНИЦА

394. За образоваље комуникативне реченице, тј. целовите поруке, по­

требно је да се искаже бар једна предикатска реченица, и то изговорена одре­
ђеном интонацијом односно написана са одговарајуhим завршним знаком ин­
терпункције (тачком, упитником или узвичником). Нпр . :

(Пр. 2) Време се пролепшало.

(Пр. З) Да ли се време пролепшало?

Но комуникативна реченица може имати у свом саставу и две или више преди­
катских реченица (уп . пример бр. 1, у коме постоји једна комуникативна, а две
предикатске рече нице).

Ако се комуникативна реченица састоји само од једне предикатске

реченищ: (уп. пр. 2 и 3) за љу се каже да је по свом с а с 1 а в у йросШа рече .
ница. А ако у састав комуникативне реченице улазе две или више предика"Iских
реченица (уп. бр . 1), каже се да је она сложена реченица.

Н а п о м е н а - 1. На питање "Колико има реченица у примеру бр . 1" могу

се :tати два тачна одговора: .,Једна реченица." и "Две реченице." Зашто? ·-- Зато
што постоји једна једttница која почиње великим словом и завршава се тачком и две
јединице образоване помоћу лредиката. То је илустрација двозначности термина "ре..
ченица". У ствари, исправна питања би била: "Колико има комуникативних реченица
(и.:ш реченица у ширем смислу)?" и "Колико има предикатских Р.ечен'иuа (или рече­
нина у ужем смислу)?"

2. За комуникативну реченицу употребљава се и термин и с к а з, а за преди­

катску реченицу термин к л а у з а .

Вежбе
1. Колико има комуникативних, а колико предикатских реченица у
примеру: Марко је 11уйио i<.apiiie и uозвао Ивана и Зорана, йа су зајеgно
оишшли ga tлegajy уШакмицу. Каква је комуникативна џченица по свс,м
саставу? Идентификуј предикатске реченице навођељfм одrоваrајућеr
глагола.

2. Зашто питаље: "Колико има реченица у наведеном примеру?"

није исправно постављено?

182
 Г. РЕЧ КАО СИНТАКСИЧКА ЈЕДИНИЦА

395. Комуникативна реченица је највећа ( = највиша, најшира) јединица

синтаксе. А најмаља ( =
најнижа, најужа) синтаксичка јединица је р е ч . За
синтаксу је то е л е м е н т а р н а , тј. проста, недељива, нерашчлаљива једини­
ца . (Рашчлаљаваљем речи бави се други део граматике-· морфологија).
Под термином "реч" не подразумева се увек иста појава.. То се може
показати на примеру:

(Пр 4) Рука руку мије

У једном смислу може се рећи да су у овој реченици употребљене две речи

различитог значеља: реч "рука", која означава одређени део тела, и реч "ми­
ти", која означава одређену радљу . Када се овако под термином "реч" подра­
зумева јединица р е ч н и к а (= лексике, лексичког фонда), уместо термина
"реч" користи се и термин лексе.ма . Дакле, у наведеном примеру двапут је
употребљена лексема "рука" и једном лексема "мити".

Н а п о м е н а ·-Променљиве лексеме се наводе у свом о с н о в н о м о б л и -

к у, и то: rпаголи- у инфинитиву, именице- у номинативу једнине, придеви ·-у
номинативу једнине мушког рода неодређеног вида позитива (ако придев нема неодре­
ђени вид, онда у одређеном виду) . '

Међутим, може се рећи и да су у примеру бр. 4 употребљене две именице

(прва у функцији субјекта, а друга у функцији правог објекта) и један глагол
(у функцији предиката) . Наиме, све речи, односно све лексеме, систематисане
су у одређене в р с т е р е ч и . Стога се под термином "реч" подразумева и
језичка јединица одређене врсте: именица, глагол, придев итд. То је од битног
значаја за синтаксу јер се принципи (правила) синтаксичког система не односе
на појединачне речи (лексеме), него на врсте речи; на пример, функцију преди­
ката врши глагол, а функцију субјекта именица .
Да би се повезале врсте речи и лексеме употребљене у датој реченици,
лексеме се (у свом основном облику) могу навести уз називе одговарајућих
врста речи: на пример, именица "рука", глагол "мити" . Зато се може рећи да
се реченица у примеру бр. 4 састоји од именице "рука" употребљене двапут и
глагола "мити".
Променљиве врсте речи се у реченици увек употребљавају у одређеном
граматичком облику који одговара синтаксичкој функцији и граматичком зна­
чељу које реч има у реченици: на пример, именица у функцији субјекта стоји
у облику номинатива, и то једнине или множине, а глагол у функцији предиката
стоји у личном облику, конгруентном са субјектом. Зато се термин "реч" упо­
требљава у још једном значељу: да означи лексему одређене врсте у од р е ђ е­
н о м г р а м а т и ч к о м о б л и к у , који је у вези са љеном употребом у ре­
ченици . Пошто се граматички облик речи тиче морфологије, а употреба тог
граматичког облика синтаксе, овде се говори о морфосиншаксичким речима.
Дакле, у примеру бр. 4 употребљене су три морфосинтаксичке речи: рука (и­
меница "рука" у номинативу једнине), .мије (глагол "мити" у трећем лицу једни­
не презента) и руку (именица "рука" у акузативу једнине).
Термин "морфосинтаксичка реч" не примељује се само на променљиве
речи, него на све речи посматране као одређена врста речи (у одређеном гра­
матичком облику- ако је променљива) употребљена за формираље неке син­
таксичке конструкције. Тако се у примеру бр. 1 може говорити о лексеми "на"
(као јединици речника) и о морфосинтакси:чкој речи на (предлогу "на" употреб­
љеном за формираље одређене предлошко-падежне конструкције).

183
 Д. ИДЕНТИФИКОВАЊЕ ГРАМАТИЧКОГ ОБЛИКА
МОРФОСИНТАКСИЧКИХ РЕЧИ

396. Граматички облик променљиве морфосинтаксичке речи чине кон­

кретне вредности њених морфолошких категорија (о морфолошким категори­
јама види у делу о морфологији) . Посматране по врстама речи, морфолошке
категорије изгледају овако:
И ме н и це имају две морфолошке категорије: йаgеж (са конкретним
вредностима: номuнаШuв, iениШив; gаШив итд.) и број (тј. јеgнuну и множuну),
с rим што неке именице имају само једнину или само множину .

Н апо м е н а -Код именица (за разлику од придева) pog је тзв к л а с и­

ф и к а ц и о н а к а те г о р иј а јер је свака именица одређеног рода (иnи мушког
иnи женског или средњег) . Другим речима, именице немају облике мушког, женског
и средњег рода, него се де л е на именице мушког, именице женског и именице сред­

њег рода.

П р ид е в и имају следеће морфолошке категорије: (1) pog (мушки, жен­

ски и среgњи), (2) број (јеgнuну и множину); (З) йаgеж (номинаШив, iениШив,
gaiйuв иrд.), (4) вug (неоgређени и оgређенu) и (5) сШейен йоређења (йозиШив,
комйараШuв и суйерлаШив), с тим што немају сви придеви оба вида нити се
сви они пореде.

Г л а г о л и И\.шју с.1сдећс морфо;юшкс катеrор11је: ( 1) uаю . 1скu об 1111\

(uрезетй, ti"РФ<'киш. фушур итд.). с ти:~-1 што се сви пr обшщи \-юrу сврстанt
у две велике груnе: ..шчие ( =Фшшйiщ•). тј. оне xojll раз:Н!Кују ,liiШl. а ТО су
времена и начини, и ue.tuчm! ( =tmфuнmi.iue), који не ра1.111кују ,111Шt. а то су
инфинитив, Ј')адюt 1t тртtи r.1аrо,1ски nр•tдев и садашњи и npow.111 r.1аrолски
npи~1or; (2) катеrор11ју umliвp/Jelm<иiu /ogpltчuoctйll (са конкретНit\1 вре.нюсти.,щ:
uошврgни облик и оgрични облик); ако су у личном облику, глаголи разликују
још и (З) лице (fipвo, gpyio и illpehe) и (4) број (јеgнину и .множину), а ако је
глаголски облик формиран од глаголског придева, радног или трпног, разлику­
ју и (5) pog (мушки, женски и среgњи); код прелазних глагола треба разлика ..
вати и (6) сшање (тј . акшив и fiасив).

Н а п о ме н а - Глаiолски вug (асйекаШ) је к n а с и ф и к а ц и о н а катего­

рија, тј. неки гnаголи су свршеног, а други несвршеног вида, с rим што постоје и
двовидски глаголи

Карактеристике морфосинтаксичких речи у примеру бр. 4 могу се табе­

ларно представити на следећи начин.

Табс:ла бр.
----··-
Морфосннтак- Врста речи Лексс:~.ш Гра:~.щ lltЧKII
При.,tер
CIIЧKC речи об;шк
-· --
f' . II\U И:~.leHIIU<l .. рука" HO\IIIHa 1118
je.1HIIH~
4 1'. 11\:.1' И\tCIHIIЩ .. р} Ка" 31\~JaТIIII

je.JHII:iC"
.\lllj<· Г .. ШГО.l "мити" norвp.lHII об;111К
3. .:111 ца j~.:IH 1\НС
пр~ Је н га а к 111Ва

184
 Ово се може nредставит11 и с.н.:дећи~• дltјаграмом.
Дијаграм бр 1 (la пр ~~

Преднкатска
речеtшuа .. ~tилt'"

1 1
и~tеюща И\tCHitШl Г,;шго.т
,.рука·· "рука·· .,ми ти"'
у номин_ат11ву у акущтиву у nот вр..:IНО\1 об;нњу
jeдHIIHC једtшне 3. лиuа Једtнtне
nре·зсн ra акпнш

рр.:у

Ђ. КОНСТИТУЕНТСКЕ И ПОМОЋНЕ РЕЧИ

397. За формираље и систематизацију синтаксичких јединица посебно је

важна подела речи на консшишуеншске и ilo.мoftнe речи.
КонсшиШуеншске речи су оне речи које означавају биhа, предмете, свој­
ства, ситуације и сл. и захваљујуhи томе представљају л е к с и ч к о ј е з г р о
конституената ( = делова, чланова) синтаксичких јединица. Такве речи су:
- именичке речи.· именице, именичке заменице (личне и неличне) и бро­
јеви са деклинацијом сличном деклинацији именица;
- ilриgевске речи. придеви, придевске заменице, редни бројеви и сви
други бројеви који имају деклинацију сличну деклинацији придева;
- ilрилошке речи. прилози и непроменљиви бројеви;
- LЛQLОЛи
Помоhне речи се употребљавају уз синтаксичке јединице да конкретизују
љихове функције и односе и обележе и истакну разна граматичка значеља.
Такве речи су:
- ilреgлози;
- везници (зависни и напоредни);
- речце (ilаршикуле)..

Е . ИМЕНИЧКЕ, ПРИДЕВСКЕ, ПРИЛОШКЕ И ГЛАГОЛСКЕ СИНТАГМЕ

398. Важна особина именица, придева, прилога и глагола јесте да љихово

значеље може бити допуљено или одређено значељем синтаксичких јединица
које се везују за љих . Тако настаје посебан тип синтаксичке јединице који се
назива синша[.ма.
Као примери за овакве јединице могу да послуже следеhе синтагме фор­
миране од именице "кљига":
(Пр. 5) а . занимљива књига
б. књига о шаху
в . занимљива књига о шаху

г једна занимљива књига о шаху

Све ове синтагме састоје се од два или више консшишуенаша (=чланова).
Централни конституент је именица "кљига" . То је, наиме, конституент који
представља л е к с и ч к о ј е з г р о синтагме (свуда је реч о кљизи) и на основу

185
кога се одређује врста синтагме (у овом случају: именичка синтагма) . Свака
наведена синтагма се зато може идентификовати као: именичка синтагма . За
централни конституент може се рећи да има функцију ГЛАВНОГ КОНСТИ­
ТУЕНТА синтагме, односно, пошто се увек ради о само једној речи- да има
функцију ГЛАВНЕ РЕЧИ синтагме.
Поред главне речи, у синтагми постоји и један или више ЗАВИСНИХ
КОНСТИТУЕНАТА, тј. конституената који се својом синтаксичком функци­
јом (као допуна или одредба) и својим значељем везују за главну реч синтагме .
У наведеним примерима функцију ЗАВИСНОГ КОНСТИТУЕНТА врше једи­
нице: јеgна, занимљива, о шаху.
Према томе, конституенти синтагми (=синтагматски конституенти) јесу:
ГЛАВНА РЕЧ и један или више ЗАВИСНИХ КОНСТИТУЕНАТА.
Зависно од тога да ли је главна реч именица, придев, прилог или глагол,
синтагме се деле на именичке, йриgевске, йрилошке и iлаiолске синшаi.ме . Упо­
реди:
(Пр 6) а књига (=именица "књиrа): занимљива књига
( = именичка синтаrма.,кн.иrа")
б. занимљив ( = придев "занимљив"): врло занимљив
( = придевска синтаrма.,занимљив")
в. пажљиво ( = прилоr "пажљиво"): врло пажљиво
( = прилоwка синiаrма"nаЈОUЬиво")
читати/читајући (= rлагол "читати"): пажљиво читати/чи:rајуhи књигу
r.
( = глаголска снн·rаrма"читати")
Именичке, придевске и прилошке речи употребљене саме и именичке,
придевске и прилошке синтагме могу се посматрати заједно као именичке, йри­
gевске и йрилошке јеgинице . На пример, може се рећи да је субјекат именичка
јединица, тј. именичка реч или именичка синтагма, у номинативу.

Напомена. -У сличном значењу се употребљава и термин ф р а з а (нпр . су­

бјекат је именичка фраза у номинативу).

Што се тиче глагола, ако је употребљен у личном облику, он служи за

образоваље предикатске реченице . А када стоји у неличном облику (инфини­
тиву или глаголском прилогу), он се употребљава за образоваље глагол ских
синтагми .
Врста, и лексичко језгро синтагме и граматички облик главне речи могу
се приказати помоћу табеле и помоћу дијаграма

Табела бр . 2
г-----------------

Пример Синтагма Врста синrагме

и лексичко језгро
-+---------
ба занимљива књиtа Именичка синтаr- номина rив једнине
ма"књиrа"

бб врло занимљив Придевска синтаr- номинатив једнине

ма,.занимљив" мушкоr рода не­
одређеног вида по­
зитива

бв врло йажљиво Прилошка

синтаr ма"пажљиво"

бг йаж.ьиво чиШаШи Глаголска потврдни облик

књиiу син·rаrма"читати" инфиниrива акrнва

186
 Дијаграм бр. 2 (за пр. ба) Дијаграм бр. 3 (за пр бв)

Именичка
синiаrма"књига" Прилошка
у ном. јд. синтагма "пажљиво"

~
занимљива књиiа
6 врло йажљиво

Н а п о м е н а. - Употребом троугла лингвисти показују да дата конструкција

није рашчлањена. У овом случају синтагме нису раurчлањене на главну реч и зависни
конституент .

Вежба
Помоћу табеле прикажи карактеристике синтагми у примерима: (а) Марко је испробао
свој нови бицикл. (б) Пут је био припично напоран . (в) Он станује врло дапеко.

3. НЕЗАВИСНЕ И КОНСТИТУЕНТСКЕ ЈЕДИНИЦЕ И ЊИХОВЕ

ФУНКЦИЈЕ

А. КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

399. У реченицама:
(Пр 7) Иван чека Марка.
(Пр. 8) Да ли Иван чека Марка?
(Пр.. 9) Kora чека Иван?
(Пр 10) Нека Иван чека Марка!
(Пр. 11) Чекај Марка!
употребом предикатске реченице "чекати" означена је одређена ситуација . Но
комуникативни циљ, односно ко.муникаiilивна функција, исказиваља дате си­
туације није исти у свИм овим примерима: првом реченицом (пр. 7) пружа се
ОБАВЕШТЕЊЕ, другом и треlюм (пр . 8 и 9) поставља се ПИТАЊЕ, а четвр­
том и петом (пр. 10 и 11) изриче се ЗАПОВЕСТ.. Ове комуникативне функције
омогућавају саговорнику да схвати не само садржај поруке него и циљ који
говорник жели да постигне исказивањем комуникативне реченице .
Комуникативне функције остварују се употребом одговарајућих вpciila
(типова) предикатских реченица и одговарајуће интонације односно интерпун·
кције . У овом случају употребљене су: обавештајна (или изјавна) реченица (пр.
7), упитне реченице (пр . 8 и 9) и заповедне (императивне) реченице (пр . 10 и
11). Пошто ове врсте предикатских реченица (а и жељне и узвичне реченице,
в . гл . 43) не само што означавају одређену ситуацију него показују и комуника­
тивну функцију, оне су довољне (уз употребу одговарајуће интонације односно
интерпункције) за исказиваље завршне поруке, тј . за формираље комуникатив­
не реченице . Другачије речено, овакве предикатске реченице могу да "стоје
саме". Зато се називају независним реченицама.
Свака врста независних реченица има свој посебан синшаксички облик.
Тај облик, зависно од врсте реченице, чине: глаголски облик (уп . императив
у пр . 11), речце (уп . ga ли и нека у пр. 8 и 10), упитне заменице (ко, шша,
који итд.) и упитни прилози (lge, каg, како, зaшiilo итд . ) . Међутим, одсуство
посебног обележја код само једне врсте независних реченица, а то су обаве­
штајне реченице, довољно је да се та врста разликује од осталих . (Зато се то
функционално одсуство обележја назива н у л т и м о б е л е ж ј е м . )

187
 Пошто постоји одређени број врста независних реченица са одређеним
комуникативним значењима и функцијама и одређеним обележјима, независне
рече нице чине посебан с и с т е м у оквиру синтаксичког система (о том систе­
му в . гл . 43) .
Однос комуникативне реченице и независне предикатске може се прика­
зати следећим дијаграмима.

Дијаграм бр. 4 Дијаграм бр . 5 Дијаграм бр. б

(за пр . 7) (за пр. 8) (за пр. 11)

Комуникативна Комуникативна Комуникативна

реченица Пр . 7 реченица Пр . 8 реченица Пр . 11
1 . 1
1
ОБАВЕШТЕЊЕ ПИТАЊЕ ЗАПОВЕСТ

Обавештајна Упитна Заповедна

реченица"чекати" +. реченица"чекати" +? реченица"чекати" +!

~~~Иван чека Марка. Да ли Иван чека Марка? Чекај Марка/

(Види и дијаграме бр. 20, 21, 22)

Вежба

Направи дијаrраме за следеће реченице: (а) Тања зове Јасну . (б)

Зашrо Тања зове Јасну? (в) Нека Тања зове Јасну!

В. КОНСТИТУЕНТСКЕ ЈЕДИНИЦЕ И КОНСТИТУЕНТСКЕ ФУНКЦИЈЕ

400. Поред комуникативних функција (које се реализују независним реченица­

ма), постоје и консшиillуеншске функције . Оне се јављају у оквиру предикат­
ских реченица и синтагми, а реализују се (1) именичким, придевским, прило­
шким и глаголским речима и синтагмама у одговарајућем облику и (2) зависним
реченицама

Однос конституентских јединица и конституентских функција у п р е д и­

к а т с к о ј р е ч е н и ц и показаћемо на следећим примерима и на примеру бр .
17:
(Пр . 13) Авион није полетеб
(Пр. 14) Авион није полетео због невремена
(Пр. 15) Наш авион није полеrео збоr великог невремена
(Пр . 16) Авион није nолетео јер је било невреме .

Наведени примери илуструју о с н о в н и т и п српске предикатске ре­

ченице, а то су субјекашско-йреgикашска реченица, тј . реченица која има
два ГЛАВНА КОНСТИТУЕНТА- СУБЈЕКАТ и ПРЕДИКАТ. СУБЈЕ­
КАТ именује носиоца ситуације означене реченицом, а по свом саставу је име­
ница (уп . пр . 13, 14 и 16) или именичка заменица (лична или нелична) или
именичка синтагма (уп . пр . 1.5) у номинативу. У неким случајевима функцију
субјекта врше и зависне реченице и глагол у облику инфинитива. ПРЕДИКА­
ТОМ се дата ситуација именује, конкретизује (у наведеним примерима се показу­
је да је то прошла ситуација која се није реализовала) и приписује субјекатском

188
појму Зато је тиnични облик предиката глагол (именоваље ситуације) у неком
личном облИку ( конкретизоваље) конгруентном са субјектом у лицу, броју и, ако
глаголски облик разликује род, у роду (приписиваље ) . У наведеним реченицама
суt>Јекти су именица "авион" односно именичка синтагма"авион" у номина·­
тиву, а предикат је глагол "полетети" и одричним облИку З. лица једнине муш­
коr рода перфекта.

Као што показује пример 13, субјекат и nредикат могу бити довољни за
образоваље субјекатско-предикатске реченице . Међутим, многи глаголи захте­
вају ДОПУНЕ, без којих реченично значеље не би било потпуно; упореди
реченицу:

(Пр . 17) Јасна ј1: написала писмо.

у којој се поред С~ БЈЕКТА (Јасна) и ПРЕДИКАТА (Је найисала) мора упо­

требити као ДОП'!НА конституент који има функцију ПРАВОГ ОБЈЕКТА,
тј. Именичка јединица у акузативу tьез предлога) којом· се означава појам на
који се односи ситуација именована глаголом . У овој реченици то је именица
"nисмо" у акузативу.
Дакле, поред ГЛАВНИХ РЕЧЕНИЧНИХ КОНСТИТУЕНАТА- СУ­
БЈЕКТА и ПРЕДИКАТА, у реченици се јављају и ЗАВИСНИ КОНСТИ­
ТУЕНТИ. Они могу бити разне ДОПУНЕ (ОБЈЕКТИ и др . ) или ОДРЕДБЕ
rj . конституенти којима се пружа додатна информација о месту, времену, на­
чину, узроку итд . реализоваља ситуације означене реченицом. У примерима
14--16 употребљена је ОДРЕДБА УЗРОКА, исказана именицом "невреме" у
генитиву с предлогом .због (пр. 14), именичком синтагмом "невреме" у генити­
ву с предлогом .због (пр . 15) и узрочном реченицом (пр . 16), тј . једном врстом
зависних реченица, односно реченица које служе за формираље ширих преди­
катских реченица, а и за формираље синтагми (в . пр. 20).

В . СИНТАКСИЧКИ ОБЛИК КОНСТИТУЕНТСКИХ ЈЕДИНИЦА

401. Синтаксички облик конституентске јединице, тј. показатељ љене

функције (и значеља), представља љен консшишуеншски облик. Тај облик
чине (1) граматички облик лексичког језгра и (2) помоћне речи и друге речи
које су везане за употребу конституентских јединица, нпр . предлози код име­
ничких јединица, а зависни везници и односне и упитне заменице и прилози
код зависних реченица .
Код именичкихјеgиница конституентски облик чини: (1) ilageж именичке
речи, и то независни падеж или зависни падеж без предлога; (2) ilpegлoшкo-ila­
geжнa консшрукција, тј . комбинација предлога и одговарајућег зависног паде­
жа; нпр. о књи.зи је именица "кљига" употребљена у оквиру предлошко-падеж­
не конструкције о +
локатив, а о зани.мљивој књи.зи је именичка синтагма
употребљена у оквиру исте предлошко-падежне конструкције .
Код п р и д е в с к и х ј е д и н и ц а је битан конiруеншни облик придев­
ских речи, тј . љихов род, број и падеж; а у неким случајевима је важан и
йриgевски виg.
Код г л а г о л а је најважнији iлаiолски облик (лични облик или неки од
неличних облика) . А код глагола у личном (=финитном) облику важна је кон­
iруенција (=слагаље) са субјектом у лицу и броју (и роду) . Сем тога, за све
глаголске облике је важно и да ли глагол стоји у ilошврgном или оgричном
облику..
Код п р и л о г а и п р и л о ш к и х с и н т а г м и нема посебног консти­
туентског облика, него је важна врста прилога (за место, време, начин и сл.).

189
 Код з а в и с н и х р е ч е н и ц а најбитније обележје су тзв . суборgина­
шори, тј. речи и изрази који имају функцију показатеља типа зависне речени­
це . То су зависни везници и везнички изрази, односне и упитне заменице и
прилози и неке речце . Поред тога, значајно је и у ком iлаiголском облику стоји
глагол у предикату.

Г.. ПРИКАЗИВАЉЕ КОНСТИТУЕНТСКИХ .ЈЕДИНИЦА

402. Конституентске јединице и конституентске функције у примерима

13-17 приказане су следеhом табелом.
Табела бр. 3
-
Пример ~-К?нституент скз Тип и лексичко Конституент- Конститу-
Јединица језrр о консти- ски облик ентска

туеюс кејединице функција

-----
13, 14, 16 авион Име н ица "авион" ном. јд. СУБЈЕКАТ
у предикат-

ској речени-
ЦИ"nолетеiи''

15 наш aвuon Име н ичка

синта rма"авион" ном. јд. ·-- --·
"
13--16 није йолеШео Глаrо л одрИЧЈ!И ПРЕДИКАТ
"по летети" облик у речени-

3. Л.Јд. м. р. ЦИ"поле-
перфекта т·е·ти"fо

14 збоi невремена Име н ица"не- збоi +ген ОДРЕДБА

в ре м е" УЗРОКА у
рече ни-

ци "полетети"

15 збоi велик:оi не- Име н и ч ка

времена син та rма"невре- збоi+rен.
ме"
"
16 јер је било ве- Уз р о чна рече- јер+ ...
лuко невреме ни ца, ,бити"
"
----·--
Јасна Имен ица "Јасна" но м. јд. СУБЈЕКАТ
у nреди­

катској рече-
НИЦИ"на ..

17 је найиса,щ Глагол "напи­ nотврдни об­ ПРЕДИ­

са·ти" лик 3. л . јд. 3. КАТ у ре­
р. nерфекта ченици"на-
писати"

йисмо Именица акуз. јд. ПРАВИ

,,nисмо н ОБЈЕКАТ
у реченици

-------'---·------- Ј -----·-~-------1
,,написати''

190
 Конструкције наведених реченица представљене су следеhим дијаграмима.

Дијаграм бр. 7 (за пр. 13) Дијаграм бр . 8 (за пр. 14)

Предикатска Предикатска
реченица,,полетети'' реченица,,полетети"

г------1 г ~
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОДРЕДБА УЗРОКА

Им<:ница Глагол Именица Глагол Именица

"авион" "пслеrети" ,,авион" "nолетети" збоi + "невреме"
у НОМ. јд. у ОД[. ИЧНОМ у ном. јд. у одричном у rен. јд.
обли11у Ј л.јд. облику 3. л. јд.
м. р. м . р.

перфекта перфекта

atrtюn m~je tio.иiiieo авион није йолеШео збоi невремена

Дијаграм бр 9 (за пр. 15)

П редикатска реченица"полетети"

~
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОДРЕДБА УЗРОКА

И мени ч ка Г лаrол"полетеrи" Именичка

синтагма,,авион" у одричном облику збоi + синтагма"не­
у НОМ. јд. 3.. л јд. м. р . време''

nерфекта у rен. јд.

наш авuо11 није иолеШео збоi

~ великоi невремена

Дијаграм бр . 10 (за пр 16)

Предикатска реченица"nолетети"

т--·----+ -----·---.
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОДРЕДБА УЗРОКА
----·-------
И меница"авион" Глаrол"полетеrи" Узрочна
у ном . јд. у одричном облику реченица,,бити"
3.. л. јд. м. р.

авион нцје uoлeiueo

2S:
јер је било невреме

191
 Дијаграм бр. 11 (за пр. 17)
Предика тска реченица,.написати"

~ 1
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ

Именица Глагол Имеlщца

"Јасна" "написаiи'' "писмо"
у ном. јд . у 3. л.јд. ж. р. у акуз. јд.
перфекта

Јасна је найисала йисмо

Што се тиче с и н т а г м и , функцију ГЛАВНЕ РЕЧИ врше консти­

туентске речи, а као ЗАВИСНИ КОНСТИТУЕНТИ, тј . различите ОДРЕД­
БЕ и ДОПУНЕ, јављају се: пуне речи (саме или с неком помоhном речи),
уже синтагме и - нешто мање - зависне реченице. Употребу конституент­
ских јединица за формираље синтагми илуструју следеhи примери и одговара­
јуhи дијаграми.
(Пр. 18) Иванов школски друr
(Пр. 19) Иваdов друr из основне школе
(Пр. 20) неки друr с којим је Иван ишао у основну iuколу

У свим овим синтаrмама зависним члановима се пружа информација о појму

означено м и меницом, те они имају функцију А ТРИ БУТ А.

Дијаграм бр. 12 (за пр. 18) Дијаграм бр 13 (за пр . 19)

Именичка синrагма,.друr" Именичка синtаrма"друr"
г--- . -----1 1 1 1
АТРИБУТ АТРИБУТ ГЛАВНА АТРИБУТ Г ЛАВ НА АТРИБУТ
РЕЧ РЕЧ

Придев Придев Именица Придев Именица Именичка

"Иванов" "школски" "друr" "Иванов" "друг" из+ синтагма

у ном.јд. у ном.јд. у ном.јд. у ном. јд. у ном. јд. "школа~'

м. р. м. р. м. р. у ген . јд.

Иванов ш колски gpyi Иванов gpyi из основне школе

Дијаграм бр . 14 (за пр 20)

Именичка синrагма,.друr"
---,
АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ АТРИБУТ

Заменица Именица Односна

"неки" "друг" реченица"ићи"
у ном. јд. м. р. у ном. јд. (са заменицом који)

неки gpyi са којим је Иван ишао у основну

ш колу

192
 Вежбе
l. Анализирај помоћу табеле и дијаграма конструкцију следећих ре­
ченица (синтагме и зависну реченицу не треба рашчлањавати): (а) Иван је
завршио задатак. (б) Концертна дворана се врло брзо напунила. (в) Дру­
гови су обилазили Марка док је био болестан.
2. Анализирај помоћу табеле и дијаграма конструкцију следећих
синтагми: (а) лепо време; (б) небо без облака; (в) нова плоча класичне
музике.

Д. НЕЗАВИСНЕ И ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

403. За независне предикатске реченице већ је речено да образују с и -

с т е м јер се деле на врсте од којих свака има одређено значење и функцију
и одговарајућа обележја. Исто се може рећи и за зависне реченице. Наиме, да
би се садржај зависне реченице на одговарајући начин повезао са значењем
више јединице чији је зависна реченица конституент, зависне рече нице су т и -
п и з и р а н е односно систематисане у врсте . Главне врсте су: изричне, одно­
сне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, поредбене и после­
дичне реченице. Свака врста има своје одређено значење и с њим повезане
конституентске функције, као и посебна обележја, у која улазе: зависни везни­
ци (и речце), упитно-односне заменице и прилози и глаголски облици.

Пошто су и независне и зависне реченице врсте предикатских реченица,

оне у ствари све заједно чине један комплексни систем - сисше.м uреgикаш­
ских реченица. Ово ћемо илустровати навођењем неких врста реченица фор­
мирних од предикатске реченице "чекати" Иван чека Марка.:·

Табела бр. 4
Независне реченице

Обавештајна - Иван чека Марка(.)

У пит на Да ли Иван чека Марка (?)
Заповедна Нека Иван чека Марка (!)
..
..__
••• о •

-----
Зависне реченице

Изрична ga Иван чека Марка

Временска gок Иван чека Марка

Узрочна јер Иван чека Марка

Условна ако Иван чека Марка
Допусна иако Иван чека Марка
•••••• о.

Вежба

Начини неколико врста независних и зависних реченица од следеће

предикатске реченице: Јасна телефонира Мири.

13 193
 Ћ. ФУНКЦИОНАЛНИ СИСТЕМ СИНТАКСИЧКИХ ЈЕДИНИЦА

404. Синтаксич ки систе м српскохрватског књижевног ,језика

обухвата следеће синшаксичке јеgинице:

1. ко.муникаШивне рече11ице (реченице у ширем смислу), које су истовре-

1\iСНО и синтаксичке једИнице и јединице комуникације,;
2. йреgикаШске реченице (реченице у ужем смислу), к~је могу бити:

а) независне (обавештајне, упитне, заповедне, жељне и узвичне):

б) зависне (изричне, односне, месне, временске, узрочне, условне,

допусне, намерне, поредбене и последичне);

З. синШаi.ме (именичке, придевске, прилошке и глаголске);

4. речи, које могу бити:

а) консшишуеншске (именичке, придевске, прилошке и глаголске речn);

б) йо.моћне (предлози. везници и речце).

Синшаксичке функције могу бити:

а) комуникаШивне (ОБАВЕШТЕЊЕ, ПИТАЊЕ, ЗАПОВЕСТ итд.),
које се изричу н е з а в и с н и м р е ч е н и ц а м а:
б) консШиШуенШске (СУБЈЕКАТ, ПРЕДИКАТ, ОБЈЕКАТ. АТРИ­
БУТ итд . ), које се изричу речима или синтагмама и зави­
сним реченицама:

По типу функције синтаксичке јединице се моГу систематизовати на сле­

дећи начин.

1. К о м у н и к а т и в не р е ч е н и це - исказују комуникативно це­

ловиту (завршену) поруку.

2. Н е з а в и с не (n р ед и к а т с к е) р е ч е н и це - имају комуни­
кативне функције и служе за реализовање комуника:тивних реченица:

3. Ко н сти т уе н т с к е ј еди н и це - им~ју конституентске функ­

ције и служе за образовање предикатских реченица и синтагми. То су:

а) к о н с т и т у е н т с к е р е ч и и с и н т а г м е
б) зависне реченице .

4.НАПОРЕДНИ(КООРДИНАТИВНИ)ОДНОСМЕЋУФУНКЦИОНАЛНО
.qАРАЛЕЛНИМ СИНТАКСИЧКИМ ЈЕДИНИЦАМА

405. Кад се у оквиру неке шире јединице јаве две или више јединица са
йаралелно.м односно наиореgном фунКIIЈiјом. ·rакве јединице се међусобно ко­
орgинирају, односно повезују нauopegiiiiAI (коорgинашивним) синшаксичким оg­
носом. Као пример могу да nослуже реченице:

(Пр. 21) Иван чека Марка и Јасну

(Пр . 22) Иван чека Марка или Јасну.
(Пр. 23 . ) Иван не чека Марка, него Јасну.

194
У овим синтаксичким јединицама јављају се по два објекта уз исти глагол,
што значи да су јединице (именице) којима су ти о~јекти изречени употребљене
с паралелном (напоредном) синтаксичitом функцијом. У таквом случају син­
таксички систем захтева следеће:

-- напоредне јединице морају се к:оординирати, тј. повезати неким на­

поредним односом: с а с т а в н и м, р а с та в н и м, с у п р о т н и м итд.

(в. гл . 43);
- да би саговорник (читалац) мо.-ао тачно разумети како су напоредне
јединице координиране, мора се обележити врста напоредноr односа. Најваж­
нији начин обележавања је употреба н а n о р ед н и.х (к о о р ди н а т и в­
н и х) в е з н и к а, (уп . и, или, неl-о у пр. 21-23), али су у говору важне и
интонација и паузе, а у писању - зарез.

Структура предикатске реченице у примерима 21, 22 и 23 не обухвата,

дакле, само синтаксичке функције (субјекат, предикат и два објекта) него и
координативни однос међу напоредним објектима, (саставни, раставни, супрот­
ни) . То показују следећи дијаграми.

Дијаграм бр. 15 (за пр . 21)

Предика rска реченица"чекати..

г----+ 1
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ саставни однос ОБЈЕКАТ
Именица Глат о л Именица и --- Именица
"Иван" "чека·rи" ,.Марко .. "Јасна"
у HI)M. јд . у конrруентном у акуз. јд. · у акуз јд.
личном облику

Иван чеl\а Марка и Јасну

Дијаrрам бр . 16 (за пр. 22)

Предикатска реченица "чекати"

оБЈЕкАт О~ЈЕКАТ
СУБЈЕКАТ

Именица
"Иван"
ПРЕДИКАТ

Глаrол
"чекаrи"
Именица
"Марко"
- раставни однос

или Именица
"Јасна"
у пом. јд. у конrруенrном у акуз. јд. у акуз. јд.
личном облику

Иван чека Марка или Јасну

13'
195
 Дијаграм бр. 17 (за пр . 23)

П редикатска _реченица"чекати"

СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ супротни однос ОБЈЕКАТ

Именица Глагол Именица неiо Именица

"Иван" "чека'! и" "Марко" "Јасна"
у ном. јд. у одричном у акуз. јд. у акуз. јд.
конrруентном личном
облику

Иван не чека Марка неiо Јасну

Као напоредне конституентске ј е д и н и ц е јављају се:

- речи и синтагме;

- зависне реченице .
Примери за први случај су:

(Пр . 24) Иван чека Марка, Јасну и Тању. (=три речи с функцијом објекта) .
(Пр. 25) Иван чека Марка, Јасну и Тањину cecfilpy.. (=две речи и једна синтагма
с функцијом објекта)

(Пр . 26) Иван чека Марковоl бpafila и Тањину cecfilpy. (=две синтагме с фун­
кцијом објекта)

За други случај, тј. за координираље зависних реч~ница, биће . наведени

примери изричних реченица с функцијом објекта и односних реченица с функ­
цијом атрибута:

(Пр . 27) Мира каже ga Иван чека Марка и ga Тања Шелефонира Јасни.
(Пр . 28) младић који uознаје Ивана и који се gружи с Mapкo.t.t

Дијаграми структуре предикатске реченице у пр. 27 и именичке синтагме

у пр . 28 изгледају овако:

Дијаграм бр . 18 (за пр . 27)

Предикатска реченица"казати"

ОБЈ~КАТ
СУБЈЕКАТ
Именица
"Мира"
ПРЕДИКАТ

Глаrол
"казати"
ОБЈЕКАТ
------
Изрична ---
саставни

реченица" чека ги"

и
однос

Изрична ре-
ченица"теле-
фонирати"
у ном. јд . у конrруентном

личном облику

Мира каже
6ga Иван чека
~
ga Трња Шеле-
Марка и фонира Јасни

196
 Дијаграм бр 19 (за пр . 28)

Именичка синтаrма"младић"

ГЛАВНА РЕЧ АТРИБУТ саставни однос АТРИБУТ

Именица Односна рече- и Односна ре-

"младић" н ица"по·знават и'' ченица"дру-
жити се"
у ном . јд.

млаgић
~
који йознаје Ивана и
~
који се gружи с
Марком

И н е з а в и с н е р е ч е н и ц е могу стајати у напоредним односима.

Наиме, у једној комуникативној реченици могу да се искажу два или више
обавештења, питања, заповести и сл .. Тада се независне реченице којима се
реализују ове паралелне комуникативне функције морају коорgинираши, одно­
сно повезати одговарајућим найореgним (=координативним) синтаксичким од­
носом. Дакле, координирају се не само конституентске јединице са паралелним
конституентским функцијама него и независне предикатске реченице које се
јаве у оквиру исте комуникативне реченице.
Као примере за координиране независне предикатске реченице са напо­
редним комуникативним функцијама у оквиру исте комуникативне реченице
навешћемо следеће реченице и дијаграме.

(Пр. 29) Иван чека Марка, а Тања Шелефонира Јасни.

(Пр. 30) Да ли Иван чека Марка и ga ли Тања Шелефонира Јасни?
(Пр. 31) Нека Иван чека Марка и нека Тања Шелефонира Јасни!

Дијаграм бр. 20 (за пр . 29)

Комуникативна реченица Пр. 29

г- __ј __________
· ------.

ОБАВЕШТЕЊЕ супротни ОБАВЕШТЕЊЕ

однос

Обавештајна ---
а
--- Обавештајна +о
реченица"чекаrи'' реченица" rелефонира rи"

Иван чека Марка а Тања Шелефонира Јасни

Дијаграм бр. 21 (за пр . 30)

Комуникативна реченица Пр. 30

~АЊЕ
ПИТАЊЕ
Упитна
реченица"чека rи"
- ---------
саставни

и
однос

Упитна
реченица"телефонирати"
f ?

Да ли Иван чека Марка и ga

/~
ли Тања Шелефоиира Јасни ?

197
 Дијаграм бр . 22 (за пр. 31)
Комуникативна реченица Пр . 31

ЗАПОВЕСТ

Заповедна
1

реченица" чека ти"

-------
саставни

и
однос ЗАПОВЕСТ

Заповедна
реченица"телефонирати"
+

Нека Иван чека Марка и

~
нека Тања Шелефонира Јасни

Дакле, комуникаfilивна реченица се може дефинисати овако: синтаксич­

ко-комуникативна јединица коју чини или једна независна реченица или спој
две или више међусобно напоредних независних реченица и која се изговара
са одговарају:lюм реченичном интонацијом односно пише се почетним великим
словом и са одговарајућим завршним знаком интерпункције.
Напоредне (координативне) конструкције у пр. 21-31 могу се описати и
табеларно.

Табела бр. 5

Напоредне Тип, лексичко Напоредне Врста Обележје

Пример јединице језrро и облик функције нап о ред- нап о ред··

напореднихједи- ноr ноr од-

ни ца односа носа

Марка Именица "Марко" ОБЈЕКТИ у

у акуз. јд. обавештај-
ној рече- rаставни .... и ...
21 Јасну Именица ници,, чека тј___
"Јасна" у акуз. јд.

198
 -··--··-··------- - -.----,г------t
Тип, лексичко Врсте Ьбележје
П риме р Напоредне језгро и облик Напоредне напоред- наn о ред-

јешшице напоредних функције ноr ног

јединица односа односа

----+------ ---------- -------- f------
22 - ., - раставни ... u..m . ..
-----f------+-------~--t---· -· -----1------+------ј
23 суnротни .. , ueio ..
" "
·-----+-------+-·---------+---- ·-·-------!----+------\
Марка Именица .,Марко'
у акуз. јд .
24 Jacuy Именица .,Јасна" саставни .... и ...
у акуз . јд.
(и) Таљу Именица .,Тања"
у акуз. јд.
1----~------+--------~----------г--------r----
Марка Именица ,,Марко"
у акуз. јд .

25 Јасщ· Именица "Јасна" саставни .. , и ...

у акуз . јд.

(и) Таљииу Именичка синтаr­

сесШру ма .. сестра" у а ку з. јд .
----- - ---- --+-----+-----4
Марковоi Именичка синтаr··
браша ма"браr" у акуз. јд - .. - саставни ... и ...
26 Таљииу Именичка синтаг­
сесшю· ма.,сестра" у акуз ..јд
----~г--------r--------~-+-------+------r-------1
ga Иваи Изрична речени­ ОБЈЕКТИ
ЧL'I>.'Q ца"чекати" у обавеш­
Марка тајној рече­
ници,.ка за-

ти" саставни ... и ..

27 (и) ga Таља И~рична речени-
Шелефоиира ца"тепефонирати"
Ја с ии
-----1------+----------+-------+-------+--------ј
који uошаје ОДносна речени- АТРИБУ­
28 Иваиа ца.,пошавати" ТИ у име-
ничкој син- саставни ... и ...
..
таrми мла-
дић"

(и) који се Односна речени-

gружи ца"дружити се•·
с Марко.м

Иван чека Обавештајна рече- ОБАВЕШ­

Марка ница"чекати" ТЕЊА у
комуника­

29 тивној ре-
(а) Таља Обавештајна рече- ченици Пр. 29 суnротни ... а . ..
Шелефонира пица ,,-rелефони-
Јасии рап•"
l
199
Пример Напоредне
1
јединице
Тип, лексичко
језгро и облик
напоредних
Напоредне
функције
Врста
напоред-

НОГ
QбелеЖје
напоред-

но г

јединица односа односа

------~----------~---------·-----~------------~--------~------~
Да ли Иван Упитна речени­ ПИТАЊА
чека Марка ца"чекати" у комуника-

тивној рече-
30 ници Пр . 30 саставни ... и ...
1
(и) ga .ш 1 Упитна речени-
: Тања Ше- Ј ца" телеqхтирати" 1
'

~~~::ира ~- -·--------------i---
··-·

Нек:а Иван Заповедна рече­

чека Марка ница"чекати" ЗАПОВЕ-
СТИ у ко-
муникапшс

31 (и) нека Заповедна рече- ној речени- саставни ..... и ....

Тања Ше- ница"телефонирати• ци Пр 31
лефонирџ 1
1
Јасни Ј.
-------'----·----------------- - - - - - - - - - - - '--·- --------------

Вежбе

1. Направи дијагRаме за следеће синтагме: (а) добра и занимљива

кљига; (б) добра и врло занимљива кљига; (в) врло Добра и занимљива
књиrа .
(Рашчлани све синтагме до краја) .
2. Направи дијаграм за реченицу:
Марко мисли да се Иван наљутио и да неће доћи. (Изричне ре­
ченице не треба рашчлањавати.)
3. Направи дијаграм за синтагму: човек кога сам срео у возу и који
познаје Ивана. (Односне реченице не треба рашчлањавати.)
4. Направи дијаграм за следеће комуникативне реченице: (а) Марко
седи у библиотеци и чита књиrу. (б) Иди у библиотеку и плати члана­
рину! (Независне синтаксичке реченице не треба рашчлањавати.)
5. Опиши помоћу т~беле напоредне конструкције из задатака 1---4
(уп. табелу 5) .

5. ДОДАТАК: ТРИ ПРИМЕРА АНАЛИЗЕ СИНТАКСИЧКЕ

СТРУКТУРЕ

406. Као илустрација структурираља реченица на основу синтаксичког си­

стема српског књижевног језика биhе дата анализа (помоhу дијаграма и табела)
следеhе три реченице:

(Пр. 32) Иван и његов друr из основне школе играју шах.

(Пр 33) Иван грди Марка, а Тања и Јасна га бране .
(Пр. 34) Иван ће доћи кад купи карте и кад позове Марка.

200
 реченица пр. 32
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна
реченица"иrрати" +
1
г~ 1
СУБЈЕКАТ
саставни
однос
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ
Именица -<,--- ~ Именичка Прелазни глагол Именица
"Иван" и синтагма"друr" "играти" "шах"
у ном. јд. 1 у З. л. мн. у акуз. јд.
1 презента
АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ АТРИБУТ
Заменица Именица из + Именичка
"љегов" "друг" синтагма,,пnсола"

у ном. јд•.м. р. у ном..јд. у ген. јд.

Ј

АТР:ЙБУТ
Ј
ГЛАВНА РЕЧ
из + Придев Именица
"основни" "школа"
у ген. јд. ж. р. у ген. јд.

Иван и њеiов gpyi из основне ш к оле иiрају ш ах

 s
Дијаграм бр. 24 (за пр. 33)
Комуникативна реченица Пр. 33
- --1 - - -- ---- ~-

r супротни
ОБАВЕШТЕЊЕ однос ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна .. , а - Обавештајна +
реченица,,rрдити" реченица"браиити••

r- r
1 саставни 1 1----l
СУБЈЕКАТ
именица
ПРЕДИКАТ
----~-

Прелазни
ОБЈЕКАТ
Именица
СУБЈЕКАТ
Именица
. однос
и
... СУБЈЕКАТ
Именица
ОБЈЕКАТ
Лична
ПРЕДИКАТ
Прелазни
,,Иван" глагол "Марко" .,Тања" "Јасиа" заменица глагол

у ном. јд "грдити" у акуз. јд. у ном. јд. у ном. јд. "он" ,,бранити''
у 3. л. јд. у акуз. јд. у 3. л. ми.
п резе н та (енклитички презента

облик)

Иван Марка, а Тања и Јасна

ipgu ia бране

l
 Дијаграм бр. 25 (за пр. 34)

Комуникативна
реченица Пр. 34
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна-­
реченица "доћи" +.
---- 1
г
1 Ј сас-rавни
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ однос ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ
..... ~

Именица Непрелазни Временска и Временска

-"Иван" глагол реченица "купити" реченица "позвати"
у ном.јд. "доћи" (са везником каg) (са везником каg)
у з. л. јд. г-
Ј
-- --~--~Ј
Ј
1
футура
каg
+ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ СУБЈЕКАТ
каg+--~-
ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ
Прелазни Именица [он] Прелазни Именица
[он] глагол "карта" гл~гол ,,Марко"
"купити" у акуз. мн "позвати" у акуз. јд.
у з. л. јд. у з. л. јд.
презента п резе н та

'

Иван ће gоћи каg куйи кapiiie и каg йозове Марка

Напомена. - Неизречени заменички субјекат представљен је са: [он] (употре­

бом уrластих заrрада показује се даје тексту додато нешто што у њему ниЈе исказано)_.

~
(.;.)
 Табела бр . б (за пр. 32)

Синтаксичке Тип и лексичко Синrаксички Синтаксичка функција

јединице језгро јединице облик јединице
јединице

Иван и њеiов gpyi Обавештајна нулти ОБАВЕШТЕЊЕ

из основне школе реченица"иrрати'' у оквиру комуникативне

иiрају шах реченицеnр 72

Именица ном. јд. СУБЈЕКАТ

Иван "Иван" у обавешrајној
реченици"иrра rи' ·

њеiов gpyi из Именичка ном јд.

основне школе синтагма"друr''

иiрају Прелазни з. л. јд. ПРЕДИКАТ

глагол презента у обавештајној
"игра rи" реченици"иrрати"

ш ах Именица акуз. јд. ОБЈЕКАТ

"шах" у обавешrајној
реченици"иrра ти"

љеiов Заменица ном.јд. м . р. АТРИБУТ

"њеrов" у именичкој
синтагми"друr"

gpyi Именица ном . јд . ГЛАВНА РЕЧ

"друг" у именичкој
синтагми,,друr"

Именичка АТРИБУТ
из основне школе синтагма"шко- из + ген. у именичкој
ла•'
синrагми"друr''

Придев ген . јд . ж. р . АТРИБУТ

основне "основни" у именичкој
синтагми,,школа•·

Именица ГЛАВНА РЕЧ

ш ко ле "школа" ген. јд . у именичкој
синтагми,,школа"

Табела бр. 7 (за пр. 33)

Обавештајна ОБАВЕШТЕ.ЊЕ
Иван ipgи Марка реченица"rрди- нулти у оквиру комуникативне
ти'~
реченице Пр. 33
а Тања и Јасна Обаве штајна
ia бране реченица"бра- нулти
нити''

Иван Именица СУБЈЕКАТ

"Иван" ном . јл. у обавештајној
реченици"гр.аити·•

204
 Прелазни з. л. јд. ПРЕДИКАТ
ipgu глагол презенrа у обавешrајној
"rрдити" реченици,,rрдиrи''

Марка Именица акуз. јд. ОБЈЕКАТ

"Марко" у реченици"rрдити"

Тања Именица ном. јд. СУБЈЕКАТ

"Тања" у обавешrајној
реченици,,браниrи"
Јасна Именица
"Јасна" ном. јд. - ·-
"
Лична заме- акуз. јд. ОБЈЕКАТ
ia ница "он" (енклитички у обавешrајној
облик) реченици"брани rи"

Прелазни з. л, мн. ПРЕДИКАТ

бране rлагол презент а у обавештајној реченици
,,бранити'' "бранити"

Табела бр. 8 (за пр . 34)

- --
Иван ће goћu каg Обавештајна ОБАВЕШТЕЊЕ
куйи карШе и каg реченица,,доћи'' нулти у оквиру комуникативне

йозове Марка реченице Пр. 34

Именица СУБЈЕКАТ
Иван "Иван" ном. јд. у обавештајној
реченици,.доћи''

Не прелазни з. л. јд. ПРЕДИКАТ

ће gоћи глагол "доћи" футура у обавештајној
реченици"доћи' •
Временска ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ
каg куйи карШе реченица,.купи- каg + ... у обавештајн~ј
ти" реченици,,доћи''

каg йозове Марка Временска

реченица"щ>-
звати"
каg + ... - . ·-··

куйи Прелазни з. л. јд. ПРЕДИКАТ

глагол презента у временској
"купити" реченици"купити''

карШе Именица акуз. мн. ОБЈЕКАТ

"карта" у временској
реченици,,купити••

йозове Прелазни з. л. јд. ПРЕДИКАТ

глагол презента у временској рече-
"позвати" ници,,позвати''

Именица ОБЈЕКАТ
Марка "Марко" ахуз. јд. у временској рече-
ници,,позвати''
·--

205
 Табела бр . 9
Напоредне (координативне) конструкције у примерима 32-34
--~---- г---------~г---~---·-----,----

Пример Напоредне Тип и лексичко Напоредне Врста Обележј е

јединице језrро напоред- функције напоредно напоре д­

них јединица односа ноr одн о-

са
-
Именица СУБЈЕКТИ
Иван "Иван" обавештајне
у ном. јд. речени- саставни ... и ..
це"иrра1и"
32 (и) њеiов Именичка син-
gpyi из ос- таrма"друr"
повне школе у ном. јд.
-
Обавештајна
Иван ipgи речени-
ОБАВЕШТЕ-
Марк·а ца"rрди'Iи"
ЊА у оквиру
(а) Тања и Обавештајна комуникатив- супротни ... ,а ..
Јасна ia бране речени- не речени-

33 ца"браниrи" це Пр . 33
Тања Именица
"Тања" у СУБЈЕКТИ
1 ном. јд. у обавеш-_
тајној рече- саставни ... и ..
(и) Јасна Именица
ници,,брани·rи•
"Јасна" у
ном. јд
-----
каg куйи Временска
34 карШе ре':iени- ОДРЕДБЕ саставни . .. и ..
ца"купиrи" ЗА ВРЕМЕ
у обавешуај-
(и) каg йо- Временска
ној рече-
зове Марка речени-
НИЦИ,,доћи"
ца "позва rи"

35. СУБЈЕКАТСКО-ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА

1. ТИПОЛОГИЈА РЕЧЕНИЦА У УЖЕМ СМИСЛУ

407. Реченица у ужем смислу је таква синтаксичка јединица којом се

означава одређена ситуација.. Типичан облик српске реченице у ужем сми­
слу јесте йреgюсашска реченица, тј . реченица формирана помоћу глагола у
личном (=финитном) облику употребљеног с функцијом предиката. Захваљу­
јући глаголу у личном облику могуће је именовати ситуацију и конкретизовати

206
је на временско-модалном плану, тј . одредити време реализације те ситуације
или показати њен модални карактер (в.т. 413) и приписати је субјекатском
појму . Предикатска реченица се може употребљавати с различитим функција­
ма, и комуникативним (независним) и конституенским (зависним).

Постоје, међутим, и сuецијалне независне реченице, које немају предикат

и које су специјализоване за неке посебне комуникативне функције и за посебне
услове употребе . Ево једног примера:

(Пр . 1) Ево аутобуса!

Ова реченица се може упоредити са реченицом:

(Пр ..2) Долази аутобус!

Док је у овој другој реченици ситуација именована (долазак), приписана субје­

катском п~јму и конкретизована као садашња (глагол је у hрезенту), у првој
реченици се само наводи битни именички појам (аутобус) и скреће се пажња на
њеrово појављивање (речцом "ево") . Дакле, конструкција прве реченице је све­
дена на битно, а употреба је сужена само на ситуацију где се може указати
на појам који се појављује. Ипак, и то је реченица у ужем смислу, јер означава.
.одређену <;итуацију и има посебну синтаксичку конструкцију, Та конструкција
се може изразити моделом:

Модел бр. 1

Специјална реченица Именица или

за указивање на појаву
е~о}
ешо + именичка синтаrма
неког појма ено у генитиву

У оквиру предикатске реченице такође се могу разликовати два типа.

Основни (базични) тип је субјекашско-uреgикашска реченица, тј. реченица у
којој постоји један синтаксички независни именички конституент с функцијом
субјекта, односно означавања појма коме се приписује садржај предиката; уп.
реченицу:

(Пр. 3) дан је свануо

Други, споредни -тип је безлична (имйерсонална) реченица, у којој нема субјекта;

нпр.:

(Пр . 4) свануло је

И у једној и у другој реченици поСlоји предикат, односно глагол стоји у не­

ком личном(= финитном) облику, тј. времену или начину. Међутим, у субјекат­
ско-предикатској реченици глагол је употребљен у конгруентном облику, да
би се обележило приписивање ситуације субјекатском појму (уп. З. лице јд.
мушког рода, јер је субјекат именица "дан"). У безличној реченици, пошто
нема су~јекrа, нема ни конгруенције, нето ту rлагол стоји у неутралном об­
лику (који се обично зове безлични или имперсонални облик), а то је З . лиде
једнине средњсг рода (уп. свануло је).

Типологија српских _Ееченица у ужем смислу изгледа, дакле, -овако:

1. предикатске реченице
а) субјекатско..:предикатске речеНЈЩ~
б) безличне (или имперсоналне) реченице
2. специјалне независне реченице

207
 У овој глави биће речи само о основном типу српске реченице,
тј. о субјекатско-предикатској реченици, и то о њеним гшшним типовима.
У следећој глави ће бити обрађена безлична реченица и неке посебне вари­
јанте и типови субјекатско-предикатске реченице . Специјалне независне ре­
ченице биће описане у глави 48.
Н а п о м е н а - Пошто у овој глави нема опасности од мешања појмова ре­
ченице у ширем и ужем смислу, уместо термина "реченица у ужем смисау·· даље ће
бити употребљаван само термин "реченица"'

2. ОСНОВНЕ РЕЧЕНИЧНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

(РЕЧЕНИЧНИ МОДЕЛИ)

408. За све субјекатско-предикатске реченице карактеристични су субје­

каiй и йреgикаш, који представљају њихове iлавне реченичне консiuиiйуен!Пе
( чланове). Међутим, и у оквиру субјекатско-предикатских реченица постоје
различити реченични типови. Неколико њих илуструју следећи примери:

(Пр . 5) Јасна се шета

(Пр. 6) Јасна је паметна
(Пр. 7) Јасна је купила књиrу
(Пр . 8) ~асиа је ставила књиrу на полицу

Чиме се разликују ове реченице? - Најпре, у прве две реченице употреб­

љени су само субјекат и предикат, а у друге две постоје н други реченични кон­
стиrуенти . Затим, у првој реченици (пр. 5) nредикат је само глагол у личном
облику, тј. употребљен је iлаiолскu йpegш:aili, а у другој реченици (пр. 6) пре­
дикат има два дела: пошто се ради о nриписивању особине, она је изречена
придевом, а веза су~јекатског појма и особине прецизирана је глагол ом ..јесам­
-бити" у личном облику . Овај глагол, дакле, повезује садржај придева са субјек­
том, односно представља ciloнy или коuулу. Зато се такав предикат може на­
звати коilулашивни.м uреgикашом.

У друге две реченице (пр . 7 и 8) су~јекат и предикат нису довољни за оз­

~;~ачавање датих ситуација; наиме, реченице:

(Пр. 7 а) Јасна је купила

(Пр. 8а) .Јасна је ставила

нису потnуне (целовите, завршене). Ту је, дакле, потребно да се значење гЛа­

гола допуни другим конституентима, који се зову tлaioAcJ.:e gойуне . Најпшич­
нија глаголска доnунаје објекаiй (уп . именицу "књиrа", одн . књиiу у пр. 7 и 8) .
Међутим, некада су потребне и две допуне, као у npиl\tepy 8, где је неопходно
да се поред о~јекта употреби и gойуна за JH'cllio . Наиме, реченица:

(Пр . 8 о) Јасна је ставила књигу

није потпуна јер није означено место завршетка кретања објекатског ПОЈМа

Из наведених примера види се да субјекатско-предикатска реченица

има различите конструкције: некад је довољна само субјекатско-nредикатска
конструкција (са глаrолским или копулативним предикатом). а некад су nо­
требне једна или две допуне. Од чега то зависи'? - Од т и п а с и т у а u и ј е
означење реченицом: некада је то радња, nроцес, стање и сл .. који се могу
сами приписати субјекатском појму, некада је то карактеристика, која захтева
да се употреби придевски, именички или прилошки израз повезан копулом са
субјекrом, некада је потребно показати однос (релацију), између два именичка
п~јма и зато предикат допуниrи објехтом, а некадје потребна још нека допуна.

208
 Типови реченичних конструкција регулисани су синШак:сичк:им сисше­
.мо.м, односно реченичним .моgелима (обрасцима) које он садржи. Зато је веома
важно схватити природу оваквих модела.

Као пример за објашљаваље природе реченичног модела може да послу­

жи реченична конструкција са прелазним глаголом, тј . конструкција коју илу­
струју реченице бр . 7 и 8 . Погледајмо најпре реченицу у примеру 7 . Пошто се
ситуација именује глагол ом, за идентификацију (одређиваље) типа ситуације
битан је се.маншичк:и (= значењск:и) ший 1-лаl-ола који се употребљавају у та­
квим реченицама. У овом случају то су глаголи који показују однос (релацију)
између два именичка појма, тј . йрелазни (шранзишивни) глаголи . Зато ће цен­
трални део датог модела изгледати овако:

Реченица прелазни ПРЕДИКАТ

глагол
Прелазни
глагол

у конгруентном

личном облику

Пошто се ради о релацији, потребна су и два именичка конституента -

субјекат и објекат. Та два конституента су повезана преко глагола, тј. глагол
"окупља" око себе и повезује друге реченичне конституенте и на тај начин
организује реченичну структуру. Зато се често говори о валенци глагола, тј.
о љеговом својству да уза се "веже" друге реченичне чланове. У овом случају,
реч је о gвоваленшним глаголима, јер се уз љих јављају још два конституента
(субјекат и објекат) . Што се тиче глагола који су не само прелазни него имају
и месно значеље (прелазни глаголи с месним значељем), као што је глагол
"ставити", уз љих ће се јавити још три конституента (субјекат, објакат и допуна
за место); они су, дакле, шроваленшни (уп . пр. 8) . Глаголи уз које се јавља
само субјекат (уп . пр. 5) имају једну валенцу, односно представљају јеgновален­
Шни тип глагола.

Реченични конституенти који се јављају уз глагол не разликују се само

по својој синтаксичкој функцији (нпр. субјекат, објекат, допуна за место) него
и по својој улози у формираљу реченичне йерсйек:шиве . Наиме, да би се лакше
схватио смисао поруке која се изриче реченицом, реченични конституенти се
обично распоређују тако (1) да се садржај реченице исказује постепено (прогре­
сивно) и (2) да конституенти који су смисаоно тешље повезани стоје један уз
други. У српскоме језику за реченичну перспективу је нарочито важан
распоред реченичних конституената у односу на глагол: да би се показало да
се информација исказана реченицом везује за одређени именички појам, рече­
нични конституент којим се овај појам означава распоређује се испред глагола
("лево" од љега), а чланови који се семантички и информативно надовезују на
глагол распоређују се иза љега ("десно"). Зато је уобичајено да се говори о
левој и gесној валенци . У субјекатско-предикатским реченицама типичан (иако
не једини!) случај је да леву валенцу представља субјекат, а десну (ако је има)
-допуне (уп. пр . 7 и 8) . Ако постоје две допуне, обично је једна тешље везана
с глаголом (уп . објекат у пр . 8), а друга се надовезује и на глагол и на претходну
допуну (уп. допуну за место у пр. 8, која се надовезује на глагол и објекат) .

14
209
 Сада се могу направити и модели за реченице какве су оне у примерима
7 и 8:
Модел бр. 2

ПРАВИ
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ
Реченица nрелазни Именица Прелазни Именица
rлаrол
или именичка глагол или именичка

синтагма у конгруентном синтагма

у номинативу личном облику у акузативу

Модел бр . .Ј

ПРАВИ ДОПУНА
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ ЗА МЕСТО
Реченица прелазни= Именица Прелазни Именица Реч или
rлаrол или именичка г ла гол или именичка синтагма са !1
с месним
синтагма са значељем синтагма значељем
значењем 1

кретаља у номинативу кретаља у акузативу места

у конгруентном
завршетка
личном облику
кретаља
..Ј

Да би реченица била потпуна, допуне се најчешће морају изрећи.

Ипак, има глагола који се употребљав~ју с допуном, али могу стајати и без
ље; уп.:

(Пр.. 9) Јасна чита књигу.

(Пр . 10) Јасна чита

Обе реченице пружају обавештеље о томе шта ради Јасна. Међутим, реченицом
у примеру бр. 9 се прецизира и појам који се чюа (книга), док се у примеру 10
постојаље таквог П()јма подразумева, али природа тог П()јма није прецизирана.
Другим речима, уз прелазне,rлаголе као што је "читати" о~јекат може, али не
мора бити изречен. За допуне које се морају употребити каже се да су обавезне
gойуне, а оне чИја употреба нИје обавезна зову се фак:улшашивне (= необаве­
зне) gойуне . При представљаљу модела, факултативност се показује ставља­
љем датог реченичног члана у заграде, уп .:

Модел бр. 4

ПРАВИ
Реченица факултативно СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ
nр:лазни Именица Факултативно Именица
глагол
или именичка прелазни или именичка
синтагма глагол синта1ма

у номинативу у конгруентном у акузативу

личном облику

На nо ме на. - Конструкцију субјекатско-nредикатске реченице треба по­

везати и са конструкuијом rлаголских синrагми формираних од исrих глагола {од­
носно типова r ла гола) од кцјих су формиране и речениuе. Наиме, иако се субјекаr

210
 и rлагол у личном облику јављају само у реченици, тј. само као реченични кон~ти­
туенти, остали конституенти се јављају и у глаголским синтаrмама, односно уз г ла­
голе употребљене у облику инфинитива или глаголског прилога . То је и разумљиво
јер су предикатска реченица и глаголске синтагме iлаiолске јеgинице, односно синтак­
сичке јединице формиране помоћу глагола . Упореди глаголске синтагме које одгова­
рају реченицама у примерима бр . б, 7 и 8:
а) синтагче са r лаголом у инфини:rиву (инфинитивне ~интагме): бити паметан
(уп . пр. 6), купити књигу (уп . пр . 7), ставити књигу на полицу (уп . пр . 8);
б) синтагме с глаголом у облику глаголског прилога: купивши књигу, ставивши
књигу на палицу.

У оваквим синтагмама носилац ситуације није иЈречен, тј.. не псстоји субје­

кат, а глагол није употребљен у личном (финитном) облику него у неличном (ин­
финитном), и то у инфинитиву или у облику глаголског прилога (у наведеним ..:ин­
таrмама то је прошли глаголски прилог) .

Вежбе

Ј. Направи моделе за следеће речениuе: а) Зоран спава. б) Зоран

решава задатак. в) Зоран пише писмо. r) Зоран пише. д) Зоран је убацио
лопту у кош. (Тип глагола који може да стоји сам означи као "глагол без
допуне .. ).

Н а п о м е н а . -Десна рекција се обично наводи стављаљем уз глагол у инфи­

нитиву неодређене именичке заменице или неодређеног прилога; нпр . купити нешто,
ставити нешто ueige, читати uешто

2. Направи по једну реченицу према сваком од модела из вежбе

бр. 1.

З. ПРОШИРИВАЊЕ ОСНОВНЕ РЕЧЕНИЧНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

(ОДРЕДБЕНИ КОНСТИТУЕНТИ)

409. Поред главних реченичних конституената (субјекта и предиката) и до­

пуна, тј. поред реченичних конституената чија је употреба регулисана мо­
делима валенце, у реченици се могу јави·ти и ogpegбe . То су конституен1и ко­
јима се пружа додатна, и зато необавезна, информација о месту, времену, на­
чину, узроку, циљу и сл. реализовања ситуације означене речеющсм . Зато се
свака таква одредба може окарактерисати по свом значењу као ogpegбa за
.месШо, ogpegбa за време, ogpegбa за начин итд.Посебан тип одредбе је акшуелни
квалификаiiiив (аШрибуШско-йрилошка ogp~gбa), којим се износи карактеристцка
субјекатског или објекатског појма актуелна у ситуацији означеној реченицом.

Пошто одредбе нису обавезне, него представљају додатну информа­

цију, за њих се може рећи да n р о ш и р у ј у реченичну конструкцију односно
да се њима могу проширити синтаксички модели на основу којих се формирају
реченице.

Н а п о ме на -Као и допуне, одредбе се јављају и у глаголским синтаrмама.

Вежбе

Стављањем у заграде покажи који су конституенти следећих рече­

ница факултативни (необавезни) и покушај да преuизираш њ:Ихово од­
редбено значење: а) Напољу nада киша. б) Тања је брзо прочитала писмо.
в) Иван је јуче због прехладе остао код куће.

14"
211
 4. ГЛАВНИ Л ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ КОНСТИТУЕНТИ

410. Оно што је заједничко допунама и одредбама јесте и то да су оне

зависни к:онсшишуенши реченице (и глаголске синтагме). Наиме, предикат,
као централни конституент реченице, и субјекат, као љен независни консти­
туент, iлавни су реченични к:онсшишуенши и образују субјек:ашск:о-ilреgик:аШ­
ск:у к:онсшрук:цију. Они се јављају у свим субјекатско-предикатским реченицама
и могу и сами образовати потпуну реченицу одређеног типа . Допуне и одредбе
јављају се само уз главне конституенте и ослаљају се на љих, односно зависе
од глагола у предикату или од субјекатско-предикатске конструкције.

Према томе, реченични конституенти јесу:

1- главни реченични конституенти
а) субјекат,
б) предика1 (rлаголски или копулативни);
2 - Зависни реченични конtrитуенти (чланови)
а) допуне,
б) одредбе .

Н а п о м е н а. - У школској пракси се под н е п р о ш и р е н о м простом

реченицом подразумева реченица као што је: Сунце сија., тј реченица која се састоји
само од субјекта и предиката, и то юречених само по једном речју . Реченица у ко­
јој има и других чланова, односно више речи, назива се п р о ш и р е н о м простом
реченицом .

5. СУБЈЕКАТСКО-ПРЕДИКАТСКА КОНСТРУКЦИЈА

А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ

411. Субјекат и предикат служе да се искаже п р и п и с а н а ситуација,

и то конкретизована на временско-модалном плану и

н а п л а н у п о т в р д н о с т и ј о д р и ч н о с т и . За исказиваље овакве си­

туације, потребни су дакле, СУБЈЕКАТ, тј . независна именичка јединица којом
се означава носилац ситуације, и ПРЕДИКАТ, тј . глагол којим се именује си­
туација и чијим се обликом она конкретизује и приписује носиоцу, односно
субјекатском појму. Они образују субјек:ашск:о-ilреgик:ашск:у к:онсшрук:цију и
представљају f л а в н е к:онсшиШуенше субјекатско-предикатског типа речени­
це.

Напомена . У овој тачки ће бити речи само о глаголском предикату, а о копула­

тивном предикату, који поред глаголског има и именски или прилошки део, биће речи
у следећој тачки.

Б. СУБЈЕКАТ

412. Функција .· субјекат је независни именички конституент којим се

означава носилац ситуације именоване и приписане предикатом .

212
 Тий консшишуеншске јеgинице.: то је И: м е н и ч к а јеДИНЈЩа, тј. именица,
именичка синтагма или лична или нелична именичка заменица, с тим што се
лична заменица може и само п6дразумевати.

КонсШиШуенШски облик . · именичка јединица је у н о м и н а т и в у. 'Ij.

независном падежу.

Важност субјекта за формираље реченице и за организоваље садржаЈа

поруке исказане реченицом огледа се у следеhем:
1. Глагол у предикату слаже се (конrруира) са субјектом.
Делови реченице који упућују на п~јам означен субјекrом јављају се
2.
у облику п о в р а т н е ( =
р е ф л е к с и в н е) з а м е н и ц е (себе, свој);
упореди примере 16 и 17 и 18 и 19;
(Пр . 16) Марко прича о Ивану..
(Пр . 17) Марко прича о себи.
(Пр. 18) Марко је дошао са Иванови . 11 братом.
(Пр. 19) Марко је дошао са (свој11.11) братом.

(Заменица свој не мора увек бити исказана.)

3. Субјекат је најчешhе носилац реченичне перспективе .

Дефиниција субјекша.: Субјект је један од два главна реченична консти­

туента; то је именичка јединиn;а у номинативу којом се означава носилац ситуа-
ције именоване и приписане предикатом. - -
н а п о м е н а' о субјекту исказаном зависним реченицама и инфинитивом в' т . 506
и 520
В . Г ЛАГОЛСКИ ПРЕДИКА Т
Функција.: глаголским предикатом се именује, конкретизује и припи­
413.
сује ситуација означена реченицом.
КонсШиШуенШска јеgиница: глагол.
КонсШиШуенШски облик.: глагол је у л и ч н о м ( = ф и н и т н о м)облику,
п о т в р дно м или од р и ч н о м и к о н r р у е н т н о м са субјект ом.
Личним обликом, тј. неким rлаголским временом или начином, или
се (1) конкретизује в р е м е реалне ситуације, нпр.:

(Пр. 21) Иван трчи 1је трчао 1 ће трчати .

где се rлаголским обликом означава садашња, прошла или будућа радња; или
се (2) показује м од а л н и карактер ситуације, тј. ситуација се не исказује
као стварна односно остварена, него се показује однос говорника или носиоца
ситуације према њеној реализацији . На пример, показује се да говорник за­
хтева извршење радње:

(Пр . 22) Дођи!

или да је уверен у неминовност осrварења ситуације:

(Пр. 2.3) Пропали смо!

(Пр. 24) Поrибосмо!

(где се перфекrом и аористом ситуација не исказује као чињеница смешт~на

у прошлост, него као ситуација која као да је веh реализована, иако ПИЈ.~),.
Или се означава да је су~јекатски појам способан да реализује дату ситуацију,
нпр.:

(Пр. 25) Тања би то боље урадила .

213
или да намерава да изврши радњу:

(Пр. 26) Иван је отишао у rрад [= реална радња] да би куйио речник [= намера.
вана радња].

Или се пак ради о замишљеним (претпостављеним, хипотегичним) ситуаци­

јама, нпр.:

(Пр. 27) Да си пожурио, не би закаснио на воз.

(Саговорник је у стварности закаснио, а две наведене ситуације су само хипо­

тезе повезане условним односом.)

Н а п о м е н а. - О временским и модалним функцијама rлаголских облика

в. гл. 50.

Потврдним односно одричним обликом глагола у предикату показује се

да ли се говори о реализацији ситуације или се та реализација пориче. Нпр . :

(Пр. 28) Иван трчи /је трчао/ ће трчаrи.

(Пр. 29) Иван не трчи /није трчао/ неће rрчаrи.

Избором лица и броја (и рода) показује се да ли се ситуација приписује

говорнику, саговорнику или неком појму ван комуникације, и то једном или
више њих . А истовремено се конгруенцијом (слагањем) са субјектом показује
да му се приписује садржај глагола.. ·
Дефиниција 'iла'iолско'i йpegикaflla.: глаголски предикат је један од два главна
реченична конституента; то је глагол у конгруентном потврдном или одричном
личном облику којим се именује, конкретизује и приписује ситуација означена
реченицом .

Г . ПРОСТИ СУБЈЕКАТСКО-ПРЕДИКАТСКИ МОДЕЛ

414. Многи глаголи могу сами да означе ситуацију која се приписује субје­
катском појму, тј . нису им потребне допуне. Зато се глаголи овога типа могу
назвати г л а г о л и " б е з до п у н е ", (или једновалентни глаголи), а са њи­
ма образовани модел - йросши субјекашско-йреgикашски .моgел.. Такви гпа­
голи су: сеgеши, сшајаши, шрчаши, шешаши се, йасши, ycшafllи (нa)cмejaillu
се, (за)йлакаши, иiраши се, сйаваши, йливаши, лешеши, pacfllи и многи дру­
ги .
Формула простог субјекатско-предикатског модела је:

Модел бр. 5

Реченицаrлаrол СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ

"без допуне"
Именичка Глагол "без
јединица допуне"
у номинативу у конгруенгном

личном облику

Примери:

(Пр. 30) Температура је порасла.

(Пр . 31) Мали дечак се иrра.
(Пр. 32) Ја одлазим.
(Пр. 33) Неко је дошао.

214
 Анализа помоћу дијаграма:

Дијаграм бр. l (за пр. ЗО) Дијаграм бр 2 (за пр. Зl)

Реченица,,порасти" РеченИ.ца"иrрати се"

СУБЈЕКАТ ~ЕДИКАТ СУБЈЕkАт ПРЕДИКАТ

1

Именица Глаrол Именичка Глагол

"темпера·rура" "порасти" синтагма"дечак" "иrрати се"
у номинативу у З. л. јд. ж. р. у номинативу у з. л. јд.
перфекта презент а

йiе.мйерайiура је йорасла мали gечак се uipa

Дијаграм бр. З (за пр. 32) Дијаграм бр. 4 (за пр. 33)
Реченица"одлаЗити•' Реченица"доћи"

г-
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ

Лична заменица Глагол Именичка Глаrол

ја" "одлазити" замени ца "доћи"
"·
у номинативу у l. л. јд . "неко" у 3. л. јд. м. р.
презент а у номинативу перфекта

ја оgлазим неко је gошао

Представљена табелом, анализа наведених примера изr леда овако:

Табела бр.. 2

Конституеюска Тип јединице Конституентски Синтаксичка

Пр. јединица и њено лексичко облик функција
језrро

йiемйерайiура Именица номинатив СУБЈЕКАТ

"температура" у речени-

ЦИ"порасrи"

зо је йорасла Глагол 3. л. јд. ж . р. ПРЕДИКАТ

,,порасти'' перфекта у речени-

ци,,порасТ'и''

мали gечак Именичка номинатив СУБЈЕКАТ

синrаrма у речени-

Зl ,,дечак" UИ"иrраrи се"

се uipa Глагол з. л. јд . ПРЕДИКАТ

,.играти се" презенrа у речени-

ЦИ"иrраrи се"

215
 Ја Лична заменица номинатив СУБЈЕКАТ
"ја" у речени-

32 ци, одлаtити"

оgлази.м Глагол 1. л. јд. ПРЕДИКАТ

"одлазити" nрезента у речени-
I{И.,ошrаlИТИ"

неко Именичиа заме- номинатив 'СУБЈЕКАТ

ница ,.неко" у речени-

ци.,доћи••

33 је gошао Глагол ,.доћи'' .3. л. јд. м . р. ПРЕДИКАТ

перфекта у речени-

L(И.,доћи·•

Вежбе

1. Анализирај помоћу дијаrрама реченице: а) Наши nријатељи су

стигли. б) Ти се шалиш!
2. Анализирај помоћу табеле рсчснице: а) Сую1е сија. б) Шта се
десило?
3. Направи три реченице по моделу бр. 5.

6. ИМЕНСКА КОПУЛАТИВНА КОНСТРУКЦИЈА

(ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ)

А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ

415. Када субјектском појму треба приписати неко својство (квалифика­

цију) које се исказује придевском или именичком речју или кад субјекатски
појам треба идентификовати, уnотребљава се тзв. ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ (у
овом значењу термин "име" означава реч са деклинацијом, тј . именичку или
придевску реч); Примери:
(Пр. 34а) Иван је вреgан.
(Пр. 34б) Иван је био вреgан .) ченш•.
(Пр ...35) Иван је онај вреgни ученик.

За садржај именског предиката битан је ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА, а то

је придевска или именичка јединица (уп . вреgан, вреgан ученик) . ГЛАГОЛСКИ
ДЕО ПРЕДИКАТА чини глагол јесам/биши (уп . је, је био), који нема посебно
значење него само п о в е з у ј е именски део предиката и субјекат и конкрети­
зује реализацију приписиваља (време/начин, потврдност/одричност). Зато се за
глаголски део предиката каже да врши функцију КОПУЛЕ (СПОНЕ), док се
за функцију именског дела предиката употребљава назив ПРЕДИКАТИВ, или
прецизније: именски КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВ . Функционална струк­
тура именског предиката изгледа, дакле, овако:

ИМЕНСКИ ПРЕДЙКАТ = КОПУЛА (СПОНА)+ ИМЕНСКИ КОПУЛА­

ТИВНИ ПРЕДИКАТИВ

Н а п о м е н а. - Копулативна конс1рукција (копу ла + nредика г ив) уnотре5·

љава се и у синтаr-мама са г лаrо.тiом у облику инфини rива; уп : бти и вреgин, бmu u
вfЈеgан ученик.

216
 Б. КОПУЛА (СПОНА)

416. Функција: то је део предиката (копулативне конструкције) који

п о в е з уј е предикатив и субјекат и конкретизује то приписивање на времен­
ско-модалном плану и на плану потврдносrијодричности.
Тип конституеюске јединице: као копула употребљава се к о п у л а­
т и в н и г л а г о л јесам! биiЈlи.

Н а п о м е н а. - Овај r лаrол не треба мешати са помоћним r лаrолима, rj

с rлаrолима упоrребљеним за образовање сложених облика од rлавноr rлаrола
(у пр. 35 је бИо је копулагивни глагол биШи у облику перфекrа, rj. сложеноr облИка, а је је
помоhни rлагол)

КонсШиШуенШски облик: као и код rлаrолског предиката, и овде r лагол

у предикаrу сrоји у конгруентном потврдном или одричном личном (финю­
ном) облику. Треба, међутим, додати да потврдни облик презента о9ично има
енклитички облик (уп. је у пр. 34) .

В . ИМЕНСКИ КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВ

417. Функција. именским копулативним предикативом се означава садр­

жај који се приписује субјекту:
Тий консШиШуенШске јеgинице и консШиШуенШски облик: овде се јављају
три случаја. То су:

1. П р ид е в с к е ј ед И н и ц е (придеви, придевске синтагме, придевске

заменице, ред ни бр~јеви), које стоје у н о м и н а т и в у и к о н r р у и р а ј у у
роду и броју са субјектом. А ак~ разликује вид, придев стоји у н е од р е­
ђеном виду; уп.:

(Пр 36) Иван је вреgан(*вреgни.

где облик вреgни није исправан, ш т о се обележава з в е з ди ц о м (астерис­

ком).
2.. И м е н и ч к е ј ед и н и ц е (именице, именичке синтагме, именичке
заменице), које ст~је у облику н о м и н а т и в а. Овде је важно уочити да
именичкајединица може да послужи и за квалификовање и за идентификоваље
субјекта. Разлику показују примери:

(Пр 37) Марко је ученик .

(Пр. 38) Марко је онај ученик у й.швом џемйеру.

У првом случају (квалификација) поставља се питање: ШШа је Марко?, а у

другом (идентификација): Ко је Марко? (У овим упитним реченицама и за­
менице шШа и ко имају функцију именскоr предикатива.)

3.. И м е н и ч к е ј ед и н и ц е у неком падежу (обично с предлогом)

који има квалификативно значењ е, нпр.:

(Пр. 39) То пиrање је og оiромне важносйiи .

(Пр 40) Тај филм је у боји .

Г. ДЕФИНИЦИЈА ИМЕНСКОГ ПРЕДИКАТА

418. Именски предикат је предикат састављен од копуле (споне) и имен­

ског предикатива, којим се су~јекту приписује нека квалификација или се он
идентификује.

217
 Д. ИМЕНСКИ КОПУЛАТИВНИ МОДЕЛ

419. Његова формула је:

Модел бр. 6

ИМЕНСКИ
Реченица именски СУБЈЕКАТ КОПУ ЛА ПРЕДИКАТИВ
предикат
Именичка Коnула:rивни 1. Конгруентна
јединица ~глагол nридевска

у номинативу "јесам /бити" јединица

у конrруентном у номинативу

личном облику (у неодр. виду)

2. Именичка је­
диница у номн­

на:rиву

Н а п о ме н а .- Овакве реченице се зову и 1: о п у л а r и в не реченице .

Примери:

(Пр . 41) Јасна је била болесна.

(Пр . 42) Београд је гпавни rрад наше земље
(Пр . 43) Марко је љуr на Iању.
(Пр. 44) Ово је моја сестра.

Дијаграм 5 (за пр. 41)

Реченица именски предикаr "болестан"

СУБЈЕКАТ
г
КОПУ ЛА
l ИМЕНСКИ
1
ПРЕДИКАТИВ

Именица Коnула:rивни Придев

"Јасна" r лагол "бити" "болестан"
у номинативу у з. л. јд. ж. р. у ном.јд.ж.р.
nерфекта неодр. вида

Јасна је била болесна

Дијаграм 6 (за пр. 42)

Реченицаименски предикаr "град"

СУБЈЕКАТ
г т
КО ПУЛА
ИМЕНСКИ
ПРЕДИКАТИВ
Именица Коnулативни Именичка
"Београд" глагол "јесам" синтагма "rрад"

у номинативу у З. л. јд. презента у номинативу

(енклитички облик)

Бeoipag је ~лавни fpag наше зе.мље

218
 Табела бр. З (за пр. 4З и 44)
.------
Пример Конституенrска Тип јединице / Конституен тек Синтаксичка
јединица и њено лексичко облик функција
језгро

Марко Именица номинатив СУБЈЕКАТ

"Марко" у речениципр. 43
43
је Копулативни з. л. јд . КОПУ ЛА
глагол "јесам" презент а у речениципр. 43
(енклитичк и
облик)

љyiii на Тању Придевска 1 ном. јд. м . р. ИМЕНСКИ

синтагма "љут'" неодређено r ПРЕДИКАТИВ
вида 43
у речениципр.
--+---------·
ово Поименична ном.јд. с. р СУБЈЕКАТ
придевска за- у речениципр. 44
меница "овај"
44
је Копулаrивни з. л. јд. КОПУ ЛА
глагол "јесам" презенrа у речениципр 44
(енклитичк и
облик)
ИМЕНСКИ
моја ceciiipa Именичка номинаrив ПРЕДИКАТИВ
синтагма у речениципр 44
"сестра"
1 --'-------

Вежбе

1. Анализирај помоћу дијаграма реченице: (а) Ми смо веома заузети.

(б) Зима је била блага.
2. Анализирај помоћу табеле реченице: (а) Овај ресторан је врло
скуп. (б) Тања је најбоља ученица.
З. Направи четири реченице са именским предикатом.

7. ПРИЛОШКА КОПУЛАТИВНА КОНСТРУКЦИЈА

. (ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТ)

А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ

420. Овакву конструкцију илуструју примери:

(Пр. 45) Станица је gалеко .

(Пр . 46) Иван је у школи.
(Пр. 47) Иванов брат је био на зимовању.
(Пр. 48) Предаваље је суШра.

У оваквим реченицама копулативном кон<..трукцијом се субјекатском појму

приписује неки п р ило шк и (ад в е р б иј а л н и) садржај: локализација

219
(место где се налази), неко стање (ситуација) или- ако се ради о неком дога­
ђају и сл . - време реализације . Зато оваква конструкција поред КОПУЛЕ има
ПРИЛОШКИ ДЕО ПРЕДИКАТА, односно ПРИЛОШКИ ( =
АДВЕРБИЈАЛ­
НИ) КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТ, тј. јединицу ад в е р б и ј а л н о г
( п р и л о ш к о г ) з н а ч е њ а чији се садржај приписује носиоцу ситуације.

Б. КОПУЛА

421. Карактеристике копуле су изнете у претходној тачки .

В. ПРИЛОШКИ КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВ

422. Функција.: прилошким копулативним предикативом, односно прило­

шким делом предиката, означава се м е с н а , с и т у а ц и о н а и л и в р е­

м е н с к а к в а л и ф и к а ц и ј а која се приписује субјекту .

Тий консШиШуенШскејеgинии,е и консШиШуенШски облик: то је или (Ј) п р и­

л о ш к а ј ед и н и ц а {прилог или прилошка синтаrма) за место, начин (ста­
ње) или време; или (2) и м е н и ч к а ј ед и н и ц а у таквом зависном падежу
или - чешће - у таквој предлошко-пад~жној конструкцији који му дају месно,
ситуациона юш временско значење, дакле, и м е н и ч к а ј е ди н и ц а са
п р и л о ш к и м (ад в е р б иј а л н и м) з н,а ч е њ е м.

Г. ДЕФИНИЦИЈА ПРИЛОШКОГ ПРЕДИКАТА

423. Прилошки предикат је предикат састављен од копуле и прилошког

предикатива (прилошког дела предиката) којим се субјекту приписује локали­
зација (место), стање (ситуација) или време његове реализације .

Д. ПРИЛОШКИ КОПУ ЛАТИВНИ МОДЕЛ

424. Његова формула је:

Модел бр . 7

ПРИЛОШКИ
Реченица nрилошки == СУБЈЕКАТ КО ПУЛА ПРЕДИКАТИВ
nредика r Именичка Копулативни 1. Прилошка јединица
јединица rлагол за месrо, начин или

у номинативу "јесам/бити" време

у конгруентном 2. Именичка јединица
личном облику у зависном падежу
или предлошко-па­

дежној конструкцији
са месним, ситуаuио­
ним или временским
значењем

220
 Примери
(Пр. 49) Где је библиотека?
(Пр. 50) Библиотека је врло близу
(Пр. 51) Јасна је била у шетњи.
(Пр. 52) Када је концерт?

Дијаграм бр. 7 (за пр. 49)

ПРИЛОШКИ
ПРЕДИКАТИВ КОПУ ЛА СУБЈЕКАТ
Упитни прилог Копулативни rлаrол Именица
за место ,,јесам" ,,библиоте·са"
"rде" у 3. л. јд. презен'Iа у номинативу

(енклИ'Iички облик)

ige је библиоШека

Дијаграм бр. 8 (за пр. 50)

Речениli.априлошки предика т "близу"

ПРИЛОШКИ
СУБЈЕКАТ КОПУ ЛА ПРЕДИКАТИВ
----- Прилошка
Именица Копулативни rлаrол
,,библиотека" "јесам" син'I аrма"близу"
у номинативу у 3. л. јд. презеюа за место
(енклиrички облик)

библиоШека је врло близу

Табела бр. 4 (за пр. 51 и 52)

Пример КонсrитуеН'Јска Тип јединице Конституентски Синтаксичка

јединица и њено лексичко облик функција
језrро

Јасна Именица номинатив СУБЈЕКАТ у

"Јасна" речениципр. Sl

51 је била Копулативии 3.л. јд. ж. р. КОПУЛА у

rлаrол "бити" перфекта речениципр. '1
ПРИЛОШКИ
у шеШњи Именица у + локатив ПРЕДИКАТИВ
"шетња" у речениципр. 51

221
 ПРИЛОШКИ
каgа Упитни пр~лог - ПРЕДИКАТИВ
за вf>еме у речениципр. 52
"кад(а)"
52 је Копулативни з. л. јд. КОПУЛА у
глагол презента речениципр. 52
,,јесам" (енклитички
облик)

концерШ Именица номинатив СУБЈЕКАТ у

"концерт" речениципр. 52

Вежбе

1. Анализирај помоћу дијаграма реченице: а) Ми смо били у био­

скопу. б) Они су у тешкој ситуацији. в) Како је Никола?
2. Анализирај помоћу табеле реченице: а) Тања је код куће. б) Ни­
коЛа је добро. в) Ми смо били на предаваљу.
З. Начини четири реченице на основу прилошкоr :копулативног
модела.

8. РЕКЦИЈСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ (КОНСТРУКЦИЈЕ С ОБЈЕКТИМА)

А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ

425. У реченицама:

(Пр. 53) Иван познаје Зорана.

(Пр. 54) Иван чиrа новине .
(Пр . 55) Иван се латио iiocлa.
(Пр. 56) Иван личи на оца.
(Пр. 57) Иван се бави cйopiiioм.
(Пр. 58) Иван прича о зимовању.

употребљени су глаголи који својим садржајем повезују субјекатс:ки П<~јам,

односно носиоца сигуације, са неким другим именичкнм појмом. Конституею
којим је означен тај други именички појам назива се ОБЈЕКАТ и служи као
ДОПУНА глагола .
Објекат је увек исказан и м е н и ч к о м ј е д и н и ц о м , а облик у коме
ће та јединица стајати зависи од глагола који се допуљава; нпр. уз глаrоле
йознавайiи и чиШаШи именичка јединица стоји у акузативу (без предлога), уз
лаШиШи се ст~ји у rенитиву, уз личиши -· у предлошко-nадежкој конструкцији
на + акузатив, уз бавиши сё - у инструменталу, а уЗ йричаши - у предло­
шко-падежној конструкцији о + локатив.
Појава да нека реч тражи као допуну именичку јединицу у одређеном
облику (У одређеном зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији)
назива се рекција. За:rо се може рећи да је рекција глагола "познавати" и "чи­
тати"- акузатив (без предлога), а глагола "латити се"- генитив и да именич­
ка јединица у функцији објекта има рекцијски облик . Према томе, објекат се
може дефинисати и као рекцијска допуна глагола . Глаголи који се допуљавају
објектом могу се назвати рекцијским lлаlолима, а спој рекцијског глагола и
објекта - рекцијско.м консшрукцијо.м.. Глагол при том може бити у личном

222
облику, као у примерима 53-58, или у облику инфинитива или глаголског
прилога, нпр . : познавати Зорана, читати новине, латити се посла итд.; позна­
јући Зорана, читајући новине, лативши се посла итд.

Б. ПРАВИ И НЕПРАВИ ОБЈЕКТИ

426. Најважнији и најопштији тип рекцијских глагола су uрелазни (шран­

зиШивни) iлaioлu, к~ји се допуњавају именичким изразом у акузативу (без пред­
лога), тј . у општем допунском падежу. Таква допуна се назива ПРАВИ ОБЈЕ­
КАТ, или једноставно- ОБЈЕКАТ (тј . објекат у ужем смислу); уп. пр . 53. и 54.
Разлога за издвајање прелазних глагола и правог објекта од других рекциј­
ских глагола односно од неправих објеката има више: прелазни глаголи се
употребљавају и у пасиву; допуна у облику акузатива (без предлога) јавља се
само уз глаголе, а не и у синтагмама са глаголском именицом (в . гл . 38);
са оваквим глаrолима односно са правим објектом образују се посебни рече­
нични модели; прави објекат има и своје варијанте (в . даље).

Глаголи уз које не стоји прави објекат називају се нейрелазни.м (иншран­

зишивним) 'iла'iолима. Зато се рекцијски глаголи који се допуњавају именичким
изразом у неком другом облику а не у акузативу без предлога могу назвати
нейрелазним (иншранзишивни.м) рекцијски.м 'iла'iоли.ма, а њихова допуна НЕ­
ПРАВИМ ОБЈЕКТОМ . Такви глаголи углавном означавају неки посебан тип
односа и захтевају такав рекцијски облик који he показати њихов значењски
тип: нпр . глаголи који показују вршење радње до засићености подразумевају
да је објекатски појам само делимично обухваћен глаголском радњом те име­
нички израз стоји у облику партитивног генитива; уп.: напити се воgе, најести
се колача, наслушати се iieca.мa.

В . ПРАВИ ОБЈЕКАТ

427. Функција: то је именичка јединица којом се до п у њ а в а п р е л а­

зни (транзитивни) глагол .
Тий консiйиiйуенШске јеgинице: прави о~јекаi, као и сви други објекти, увек
је и м е н и ч к а ј е д и н и ц а.
Консшишуеншски облик: типичан облик правог објекта је а к у з а т и в
(без предлога).

Прави објекат има и две варијанте: ПАРТИТИВНИ и ОДРИЧНИ ПРА­

ВИ ОБЈЕКАТ.. Паршишивни.м йрави.м објекшо.м, који је обележен обликом
п а р т и т и в н о г r е н и т и в а, показује се да је појам означен објектом
само делимично (у извесној мери) обухваћен значењем прелазног глагола; уп.
разлику:

(Пр . 59) Узми ,;.о.шче (акуз.')'f,;.о.rача (парт. rен.)!

(Пр. 60) Донеси м.rеко 1м. rел:а ( = мало мдека)!
Оgрични uрави објекаш илуструју примери:

(Пр . 61) Није рекао ни речи (уп . ни реч) .

(Пр . 62) Целе ноћи нисам ол:а склопио (уп . ол:о).

Овде облик генитива не показује разлику у значењу, него је формална вари­

јанта. Наиме, у словенским језицима је некада објекат уз прелазне r лагале у

223
од р и ч н о м облику обавезно стајао у гениrиву (тзв. словенски гениrив).
Данас је у исrочној варијанти књижевног језика употреба генитива у оваквим
случајевима ограничена на неке устаљене изразе (уп. пр. 61 и 62) и на доnу­
њавање глагола "имати", чије је значење и партитивно: иматиfнемати вре­
мена, новца, ШаленШа итд. У западној варијанти употреба пв . словенског ге­
нитива је шира и чешћа. Важно је не губити из вида да се код обе варијанте
правог објекта ради о прелазним глаrолима и да се уз све те г лаголе употреб­
љава и облик акузатива; ако се пак ради о неправом о~јекту у облику rенитива,
акузагив се не може уnотребити; уп. разлику између: пити вogefвogy и напити
се вogef*вogy (звездицом је обележен облик који не nостоји у језичком сис--
тему). .
Као што је речено у тачки 2 (уп . модел 4), уз поједине прелазне гл~голе
употреба објекта је ф а к у л т а т и в н а (необавезна), тј . nостојаље објекат­
ског појма може се и само подразумевати; такви су, нпр . , глаголи: йисаШи,
чишаши, йеваши, јесши, йиши .

Г. НЕПРАВИ ОБЈЕКТИ

428. Функција.· то су именичке јединице којима се д о п у њ а в а ј у н е -

прелазни рекцијски глаголи .
Тий и облик консшишуеншске јеgинице.~ и неправи објекти су увек и м е -
н и ч к е ј ед и н и ц е, а стоје у р е к ц и ј с к о м о б л и к у, тј . у облику којије
условљен (предодређен) rлаголом к~ји допуњавају. Као рекцијски облик се
може јавити сваки зависни падеж, с тим што се акузатив и локатив увек упо­
требљавају у оквиру п~јединих предлошко-падежних конструкција, rенитив и
инсгруменrал и без предлога и с појединим предлозима, а датив углавном без
предлога. У следећ~ј табели ће биrи наведени најчешћи облици неправог об­
јекта, а уз сваки облик ће бити наведено по неколико глагола одrоварајуће рек­
ције (треба водити рачуна да један глагол може да има два или више nосебних
значења која захтевају различиrу рекцију, а и да се понекад глагол с истим
значењем може допунити на два начина.)

Табела бр. 5

Облик неправог о~јекта Глаголи с одrоварајућом рекцијом

- - - - - - -----t-----------------------------1
партитивни rенитив најести се, напити се итд.; прихватити се,
латити се, домоћи се; зажелети се
г---------------~--- -
аблаrивни генитив клонити се, чувати се, ослободити се,
одрећи се; сећати се; бојати се, стидети се
--+--· б. 1
og + гениrив одучити се; ~Ја ти се, стидети се, зависити;
уздржати се, одустати; одударати

обратити се; захвалити (се); дивити се,

радовати се; помагати, сметати, служити;
повлађивати; веровати

йрема + даrив охладнети

----+-----------------------t
на + ак уза т ив личити; мислити; навићи се; одважити се;
насрну ти
-

224
 у + акузатив сумњати; заљубити се; уверити се; уживети
се

за + акузатив залагати се, определити се, занимати се,

интересовати се

инструментал управљати, руководити, владати; руковати;

служити се, користити се; бавити се; зани-

мати се; одушевити се; слегнути {рамени-
ма), климнути (главом), махнути (руком)
и сл.

с (а) + инструментал почети, наставити, престати; одуговлачити;

саосећати

за + инсrрументал чезну·ти, жудети; жалити, туговати

о + локатив rоворити, причати, приповедаtи, расправ-

љати, дискутовати и сл.; размишљати, ми-

елити, маштаrи, сањати, сањарити и сл.

у + локатив учествовати; уживати; успе·rи

на + локатив искалити се; заснивати се; инсистирати

Постоје и gворекцијски lлаlоли, тј.. глаголи који захтевају две рекцијске

допуне. Два најважнија rипа таквих глаrола су:

а) iлаiоли gавања: дати, поклонити, пружиrи, додати, уручити, послати

итд.

б) lлаlоли саойшшавања: рећи, казати, причати, саопштити, јавити,

напиСа.ти, прочитати итд.
Оба ова типа глагола допуњавају се неправим објектом у дативу и пра­
вим објектом; уп.: дати некоме нешто, поклонити некоме нешто, рећи некоме
нешто, казати некоме нешто итд.

Дефиниција објекша .· објекти су р е к ц и ј с к е д о п у н е г л а г о л а ,

тј. именичке јединице којима се допуњавају прелазни и непрелазни рекцијски
rлаголи и који стоје у облику условљеном (предодређеном) рекцнјом глагола.

1I а п о м е н а . - О објектима исказаним зависним реченицама и инфинитивом в т

497--499 и 520 .

Д. МОДЕЛИ РЕКЦИЈСКИХ КОНСТРУКЦИЈА

429. Модели реченица формираних са (једнорекцијским) прелазним гла­

голима наведени су у тачки 2; уп. моделе 3 н 4.
Општи модел за реченице са не п р е л а зн и м рекцијским глаголима
~re: ,
Модел бр. 8

Реченицанепрелазни _ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ

рекцијски - Именичка је­ Непрелазни рек­ Именичка јединица
глагол диница у но­ цијски глагол у рекцијском облику
минативу у конгруентном

личном облику

15 225
 Б и ре к циј с к и м о де л за реченице са r лаrолима давања или са~
општавања јесте:

Модел бр. 9

НЕПРАВИ ПРАВИ
Реченицаrлаrол _СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ ОБЈЕКАТ
давања или - Именичка Глаrол Именичка Именичка
саопштавања јединица давања или јединица јединица
у номинативу саопштавања у да1иву у акузативу

у конrруентном

личном облику

Примери

(Пр. 63) Тања се обрадовала поклону .

(Пr-. 64) Тања се навикла на нову средину.

(Пр . 65) Тања је вратила Зорану књиrу.

Дијаграм бр. 9 (за пр. 6.3)

Реченица"оорадовати се"

г ----,
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ
Именица Глаrол Именица
"Тања" "обрадовати се" "поклон"
у номина.тиву у З. л.јд. ж. р. у дативу

перфекта

Тања се обраgовала йоклону

Дијаrрам бр. 10 (за пр. 64)

Реченица"навићи се"

г
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ
Именица Глаrол именичка
"Тања" "навићи се" на+ син'Iаrма"средина"
у номинативу у З. Л. јд. ж. р. у акузативу
перфекта

Тања се навикла на нову cpeguнy

226
 Табела бр. 6 (за пр . 65; анализирани су само чланови рекцијске конструкције)

Пример Конституентска Тип јединице Конституентски Синтаксичка

јединица и њено лексичко облик функција
језгро

је враШила Дворекцијски 3. л.јд ж. р. ПРЕДИКАТ у

глагол перфекта реченици"вра-
"вратити" ТИТИ"

65 Зорану Именица дати в НЕПРАВИ

"Зоран" ОБЈЕКАТ у
реченици"вра-
1ИТИ''

књиiу Именица акузатив ПРАВИ ОБ-

"књига" ЈЕКАТ у рече-
НИЦИ"враrиtи''

Вежбе

1. Анализирај помоћу дијаграма реченице: а) Никола је климнуо

главом. б) Никола се,заљубио у Тању.

2. Анализирај помоћу ·табеле следеће реченице: а) Никола се инте­

ресује за сликарство. б) У кога се заљубио Никола?

3. Одреди рекцију следећих глагола и од сваког од њих направи

једну реченицу: а) дотаћи се; смиловати се; оrлушити се; заносити се;
сањарити; искалити се; поверити. (За одређиваље рекције уз глагол стави
именичку заменицу "неко" или "нешто" у одrоварајућем конституент­
ском облику.)

4. У чему се разликује значење следећих реченица са истим глаго­

лом а различиrом рекцијом: '
а) Иван се стиди брата. - Иван се стиди од брата.
б) Отац помаже сину.-- Отац помаже сина.

9. КОНСТРУКЦИЈЕ СА ДОiiУнСКИМ ПРЕДИКАТИВОМ

А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ

430. Следеће реченице имају доста сличности с именском копулативном

конструкцијом, односно с именским предикатом:

(Пр. 66) Марко је постао расејан .

(Пр. 67) Иван је посrао оgличан кошаркаш .
(Пр. 68) Другови сматрају Марка расејаним .
(Пр. 69) Другови сматрају Ивана оgличним кошаркашем .

И овде се ради о приписивању придевскоr или именичког садржаја именич:к:ом

појму, и то помоћу глагола. Зато се овакве конструкције често убрајају у
именски предикат у ширем смислу, а глаголи који су у љима ("постати",
"сматрати" и др.) називају се нейрави.м койулаШивни.м iлаiоли.ма (или семико­
пулативним).

15 227
 Међутим, постоје одређене разлике у односу на копулативну конструкцију,
Пре света, глаг~щ има своје одређено значење, к~јим се прецизИЈ::а тип припи­
сивања и које се до п у њ а в а именичким или придевским изразе м. Затим
неправи копулативни глаголи моrу бити и п р е л а з н и и тада се садржа)'
именичкоr или придевског израза не приписује су~јекту, него о б ј е к т у (уп,
пр. 68 и 69).
Зато се именска (именичка или придевска) јединица може, као и код имен­
ског предиката, назвати предикативом, али не копулаrивним него ДОПУН­
СКИМ ПРЕДИКАТИВОМ, или прецизније: ДОПУНСКИМ ИМЕНСКИМ
ПРЕДИКАТИВОМ.

Н а п о м е н а. - Неправи копулативни rлаrоли, као и друrи r лаrоли, моrу се

упоrребити не само у личном облику неrо и у инфикиrиву или у облику rлаrолскоr
.
прилоrа; уп пос·rати расејан, поставши расе<јан, сматрати Марка р<~сејаним, сматра­
јући Марка расејаним.

Б. ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ

431. Функција.: то је именска (именичка или придевска) јединица која

допуњава непрелазни или прелазни неправи :копулативни rлаrол, чиме се њен

садржај посредно приписује субјекту односно објекту.

Тий и облик консШиШуенШске јеgинице: то је именичка или придевска једи­
ница, која- зависно од rлагола- стоји у облику номинатива или инструмен­
тала или у предлош:ко-падежној конструкцији за +
акузатив. Уз н е п р е л а з­
н е неправе копулативне глаголе предикаrив ст~ји:
а) уз йосШаШи, йосШајаШи, зваШи се, назваШи се, називаШи се, йрозваШц
се -у н о м и н а т и в у или и н с r р у м е н т а л у;

б) уз upoiлacuшu се у конструкцији за + аку з атив .

Уз п р е л а з н е неправе копулативне глаголе предикатив стоји:

а) уз смаШраШи, йроiласиШи, йроiлашаваши - у и н с т р у м е н т а л у

или у конструкцији .за + а :к у з а т и в;
б) уз и.забраШи, йризнаши, йосШавиШи, именоваШи и сл. - у конструкцији
за+ акузатив;
в) уз зваши, йрозваши, назваши, називаши - у н о м и н а т и в у или
и н с т р у ме н та л у.

Уз непрелазне глаголе придевска јединица се слаже (конгруира) у роду

и броју са субјектом, а уз прелазне глаголе- са објектом! Ако придев разли­
кује вид, у номинативу и у акузативу једнаком номинативу стоји у неодређеном
виду.

В. МОДЕЛИ КОНСТРУКЦИЈА СА ДОПУНСКИМ ПРЕДИКАТИВОМ

432. Модел бр . 10 са непрелазним неправим копулативним глаголима

г-----·-----------------------------------------------------------
,LI,ОПУНСКИ
еченицанепрелазни _ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ПРЕДИКАТИВ
неправи - Именичка Непрелазни Именичка или
коnулаrивни јединица неправи придевскајединица
rлаrол
у номинативу копулаrивни у номинативу или

rлаrол инструменталу

у конrруентном или за + акузаiив

личном облику

228
 Модел бр . 11 са прелазним неправим копулативним глаголима

ДОПУНСКИ
Реченицаnрелазни - .СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ ПРЕДИКАТИВ
наnрави - Именичка Прелазни Именичка Именичка или
копулативни јединица неправи јединица придевска је­
rлаrол .
у номинативу копулативни у акузативу диница у но­

глагол минативу, ин­

у конгруентном струменталу

личном облику или за+ аку­

затив

( придевска реч
конгруира с об­
јектом!)

Примери
(Пр . 70) Дани су nостали дужи.
(Пр . 71) Одељеље је изаорало Тању за nредседника одељенске заједюще.

Дијаграм бр. ll (за пр. 70)

Реченица,,nостати••

1 ДОПУНСКИ
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ПРЕДИКАТИВ
Именица Глагол Придев
"дан" ,,постати'' "дуг"
у номинативу у з. л. мн. м. р. у номинативу

(множине) перфеюа јд. м. р.

(компаратива)

gaнu су йосШали gyжu

Табела бр. 7 (за пример 71)

Пример Консrиrуентска Тип јединице Коиституеюски Синтаксичка
јединица и њено лексичко облик фунщија
- језгро

оgељење Именица номинаrив СУБЈЕКАТ у

"одељеље" реченнцн"иза-
орати"

71 је изабрала Глагол з. л. јд. с. р. ПРЕДИКАТу

,.изабрати" перфекrа реченнцн"иза-
орати"
-·
- Тању Именица ОБЈЕКАТ у
"Тања" акузатив реченицн"иза-
орати"

за йреgсеgника Именичка син .за + акузаrив ДОПУНСКИ

оgељенске тагма "председ- ; ПРЕДИКАТИВ
зајеgнице ник" у реченнци"иза-
ј брати"

229
 Вежбе

1. Анализирај помоћу дијаграма реченице: а) Моја сестра се зове

Весна. б) Жири је прогласио Зорана за победника.

2 . Анализирај помоћу табеле реченице: а) Иван је посгао капитен

кошаркашког тима. б) Родитељи су Светлану прозвали Цеца.

3.. Направи по две реченице према моделима бр. 10 и 11.

10. КОНСТРУКЦИЈЕ С ПРИЛОШКОМ ДОПУНАМА

А. САСТАВ КОНСТРУКЦИЈЕ И ТИП ОЗНАЧЕНЕ СИТУАЦИЈЕ

433. Да би информација која се приписује субјекту била потпуна, зна­

чење појединих непрелазних глагола мора се к о н к р е г и з о в а т и допун­
ском јединицом с одrоварајућим п р и л о ш к и м (ад в е р б и ј а л н и м) зна­
чењем, тј . мора се употребити ПРИЛОШКА ( =
АДВЕРБИЈАЛНА) ДОПУНА;
нпр.:

(Пр. 72) Ја станујем овgе

(Пр 73) Књиrа се налази на clllo 1.1.
(Пр 74) Никола се nонашао ч1gно.
(Пр. 75) Рачун износи 10 000 guuapa
(Пр 76) Ова сnрава служи за ~;ошење траве.

У пр . 72 и 73 глагол захтева ДОПУНУ ЗА МЕСТО, у пр . 74- ДОПУНУ ЗА

НАЧИН,)' пр . 75- ДОПУНУ ЗА МЕРУ, а у пр. 76- ДОПУНУ ЗА НА­
МЕНУ. Све те допуне су исказане agвepбt!iaШ.Ita, тј. јединицама прилошког
(адвербијалноr) значења.

Прилошке допуне јављају се и уз п р е л а з н е глаголе, нпр . :

(Пр. 77) Иван је убацио nисмо у caum че

(Пр 78) Марко је nоложио .::юкумента lta liucalш сшо.

Овде се адвербијално значење (у овим примерима -'--месно) - тиче обје­

к а т с к о r појма (показује се место завршетка кретања тог појма; уп. и мо­
дел бр. 3).

В. ПРИЛОШКЕ ( = АДВЕРБИЈАЛНЕ) ДОПУНЕ

434. Функција. то су јединице с прилошким значењем ( = адвербијали)

којима се допуњавају глаголи одговарајућег значења .

Тий кoнciliuiliyeнilia:e јеgшшце и кouczuuiliyeнiiia.u облик: адвербијали могу

битн (1)прилошке јединице (прилози или прилошке синтагме) и (2) именичке
јединице у зависном падtжу или пред.rюшко-падежној конструкuији с прилош­
ким значењем.

230
 В. МОДЕЛИ КОНСТРУКЦИЈА С ПРИЛОШКИМ ДОПУНАМА

435. Општи модели (бр . 12 и 13) за непрелазне и прелазне глаголе не­

конкретизованоr значења јесу:

Модел бр . 12

ПРИЛОШКА
Реченицанеnрелазни СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ДОПУНА
глагол Именичка Непрелазни АдвербијаЛ
неконкретизо­
јединица глагол (јединица при­
ваног значења
у номинагиву неконкретизо­ лошког зна­
ваног значења чења)
у конrруентном

личном облику

Модел бр. 13

ПРИЛОШКА
Реченицапрелазни _ СУБЈЕКА_! ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ ДОПУНА
глагол - Именичка Прелазни Именичка Адвербијал
неконкре- јединица глагол јединица
rизованоr
значења у номинагиву неконкрети- у акузативу

зованог зна­

чења у кон­

груентном

личном облику

Примери

(Пр . 79) Овај џак тежи 10 килограма.

(Пр . 80) Домаћин је увео госте у салон.

Дијаграм бр. 12 (за пр . 79)

Реченица" тежити"

СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ДОПУНА ЗА МЕРУ

------- -----
Именичка Глагол Бр~јна
синтаrма"џак" ,;гежити" синтагма,,IО''
у номинаiиву у 3. л . јд.

~ ~
презент а

овај џак Шежи 1О килоiрама

231
 Табела бр. 8 (за пример 80)
--------
Пример Конституеюска Тип јединице Конституентски Син такси ч ка
јединица и љено лексич- облик функција
ко језrро

gомаћин Именица номинатив СУБЈЕКАТ у

"домаћин" речени-

ци"увести"

је увео Глаrол з. л. јд. м. р . ПРЕДИКАТ

"увести" nерфекта у речени-

ЦИ"увесrи"

80 iociiie Именица акузатив ПРАВИ ОБЈЕ ..

"гост" (множине) КАТ у речени-
ЦИ"увести• •

у салон Именица у+акузатив ДОПУНА ЗА

"салон" МЕСТО у рече-
НИЦИ"увести"
------ ·--------

Вежбе

1. Начини дијаrрамс за реченице: а) Торба лежи на клуnи. б) Колико

тежи овај џак? в) Марко је сместио ствари у торбу.

2. Анализирај помоћу табеле реченице: а) Иван живи у Београду.

б) Никола се држи nоrрбљено. в) Ко је оставио кљиге на клуnи?

3. Начини реченице са rлаголима "постуnити" и "наслонити" и

анализирај љихову синrаксичку структуру.

11. ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

А. ФУНКЦИЈА, ЗНАЧЕЊЕ И ОБЛИК

436. За разумеваље ових одредби битни су и љихова функција ( одредбена)

и љихово значеље (прилошко). А са значељем је nовезан и љихов облик.

Функција оваквих одредби је да nружи д о да I н у и н ф о р м а ц и ј у

о ситуацији означеној nредикатом (rлаrолом), су~јектом и доnунама. То су,
дакле, ф акултативни (н е о б а в е з н И) конституенти реченица или
глаголских синтагми, који n р о ш и р уј у (р а з в и ј а ј у) основну информа­
цију исказану члановима синтаксичких модела. На nример, основна инфор­
мација:

(Пр. 81) Јасна купује књиrе

(Пр . 82) Ивак је rелефонирао Марку

232
исказана на основу модела бр. 2, односно бр. 8, може се прошири ти различитим
додатним информацијама, нпр.:

(Пр . 83) Јасна обично купује књиrе у овој юьижари.

(Пр. 84) Иван је јуче телефонирао Марку збоi уШакмице.

Значење: Овакве одредбе су ад в е р б и ј а л и, тј . јединице с прилошким зна­

чењем: месним, временским, начинским, узрочним и сл. Према томе, да би се
окарактерисао допринос адвербијалне одредбе значењу реченице или глаголске
синтагме, није довољно констатовати да се ради о адвербијалној одредби, него
треба навести и које је њено прилошко значење; то су, дакле, ОДРЕДБЕ ЗА
МЕСТО, ОДРЕДБЕ ЗА ВРЕМЕ, ОДРЕДБЕ ЗА НА ЧИН, ОДРЕДБЕ ЗА УЗ­
РОК итд .

Тий и облик к·онсШиШуеnШских јеgииица: -То су прилошке јединице (при­

лози или прилошке синтагме) или именичке јединице у таквом конституентском
облику (зависни падеж, предлошко-падежна конструкција) који им даје nри­
лошко значење (месно, временско, начинско, узрочно итд.)

Напомена . О прилошким одредбама исказаним зависним реченицама и гла­

голским прилозима в. т. 508-514 и 521.

Б. ДЕФИНИЦИЈА ПРИЛОШКИХ ОДРЕДБИ

437. Прилошке одредбе су адвербијали Uединице с прилошким значењем)

којима се пружа додатна информација о месту, времену, начину, узроку итд.
реализације ситуације означене реченицом или глаголском синтагмом.

В. ОПШТЕ И ПОСЕБНЕ ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

438. По својој повезаности с глаголом, прилошке одредбе могу се по­

делити на два типа: на ойшШе и йосебие . ОйшШе ogpegбe не зависе од типа гла­
голског значења, него од чињенице да одређују ситуацију односно њену реа­
лизацију, јер се подразумева да је та реализација локалиювана (везана за одре­
ђено место), да се врши у одређено време, на одређен начин и даје, евентуално,
нечим проузрокована. Зато, ако реченица почне са: Овgе .... , 1,1 че ... , Че­
сшо . .. , Збоi лошеi времеиа. . . и сл., не може се предвидети тип глаголског
значења.

Посебие ogpegбe су условљене значењем глагола и по томе о:.у сродне са

допунама (зато није лако повући границу юмеђу доnуна и nосебних. одредби).
На пример, уз глаголе кретања јављају се посебне одредбе којн\tа се пружа
информација у вези с кретањем, као што је ОДРЕДБА ЗА ПРАВАЦ; ун.:

Јасна иде кyhu.

А поред опште одредбе за узрок (збоi +

генитив), која одгов~ра на питање
Зaшiiio?, постоји и посебна ОДРЕДБА ЗА ПРОУЗРОКОВАЧА СТАЊА, у
облику: og +
генитив, која одговара на питање: Og чеiа? и стоји )1 глаголе к~јй
значе стање; нпр.:

Никола се уморио og llipчaљa (не: због трчања).

233
 Г . ПРИМЕРИ СИНТАКСИЧКЕ АНАЛИЗЕ

439. Дијаграм бр 13. (за пример 83)

Реченица "куповати"

г 1
1
ОДРЕДБА ЗА ОДРЕДБА
СУБЈЕКАТ НАЧИН ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ ЗА МЕСТО
Именица Прилог 3а начин Глагол Именица Именичка
"Јасна" "обично" "куповати" "књига'· ·у + синтаг-
у номинативу у 3. л. јд. у акузативу ма"књижара"
пре3енrа (множине) у локативу

Јасна обично куйује књиiе у овој књижари

Табела бр. 9 (за пример 84)

Lимер к~нституе~~-;~Гтип ·-јединиuе

- Консти rye~~;~- Син rаксичка
Јединица lи њено лексичко облик функција

~
о

и ван 1 и_~ениuца номинаrив СУБЈЕКАТ у

1 "Иван " реченици"теле-

фонирати"

1
јуче При.:ю г '3а ОДРЕДБА ЗА
84 време "јуче" -· ВРЕМЕ у
реченици" теле-
фонирати"

је ... Шелефо- Глагол 3. л. јд . м. р. ПРЕДИКАТ у

нирао "телеф онирати' перфекта рече ници" теле-
фонирати"

Марку Имени ца дати в НЕПРАВИ

"Марк о" ОБЈЕКАТ у
реченици"теле-
фонирати"

збоi уiйакмице Имени ца збоi + генИ'rив ОДРЕДБА ЗА

"утакм и ца" УЗРОК у
рече ници" теле-
фонирати"

Вежбе

l. Анализирај помоћу дијаrрама реченнце: а) Прошле недеље Ни­

кола је отпутовао у Сарајево. б) Дечак је поскочио од радости.
2'-Анализирај помоћу габеле реченице: а) Марко радо игра кошарку.
б) Иван је у аутобусу изненада угледао Тању .

234
 12. АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ

А. ФУНКЦИЈА И ЗНАЧЕЊЕ

440. АКТУЕЛНИМ КВАЛИФИКАТИВОМ (зове се и: ашрибушско­

-uрилошка ogpegбa, uреgикашски ашрибуш, uривремени ашрибуш) исказује
се нека карактеристика субјекатског или објекатског појма а к т у е л н а у
в р е м е р е а л и з о в а њ а с и т у а ц и ј е означене реченицом . СУБЈЕКАТ­
СКМ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ
СУБЈЕКТА) илуструју примери:
(Пр . 85) Марко се вратио с тренинга уморан.
(Пр . 86) Никола је изашао на испит оgлич1ю ilpuupeмљeu
(Пр . 87) Застао сам иеоgлучаи.
(Пр. 88) Тања је стигла йрва.
(Пр 89) Иван је корачао iloiнyiiie itaвe
(Пр. 90) Марко је дошао у школу са завијеном руком.
(Пр . 91 . ) (Још) као geflie се доселио у Београд
(Пр . 92) Радила је у штампарији као корекйiор.

Примери за ОБЈЕКАТСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (АКТУЕЛ­

НИ КВАЛИФИКАТИВ ОБЈЕКТА):

(Пр . 93) Иван је брата затекао болесиоi

(Пр 94) Увек смо је виђали окружеиу gpyiaput~aмa.

Актуелни квалификатив је сродан са предикативима јер се и њетов са­

држај приписује субјекту или о~јекту . Међутим, то приписивање се не врши
преко (семи)копулативних глагола, него се износи као једна од компонен1и
ситуације. Уз то је актуелни квалификатив најчешће од р ед б а, тј . њиме се
износи необавезна додатна информација . Ипак, уз неке глаголе, нпр . уз прела­
зни глагол ocfiiaвuшu, актуелни квалификатив има фуникцију д о п у н е јер
се њиме исказује један од битних делова информације; нпр.:

(Пр . 95) Николу смо оставили лоше расйоложеноi ју лошем расйоложењу.

Пошто је повезан са реализовањем ситуације, актуелни квалифика­

тив може добити и функцију прилошког типа, нпр . може да служи као НА­
ЧИНСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (уп. пр. 89, где се може поставюи
питање: Како је корачао?) или ВРЕМЕНСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКА­
ТИВ (уп. пр . 91, где се може поставити питање: Kaga се доселио у Београд?)
или УЗРОЧНИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (уп. пр. 87, где је неодлуч-·
ност разлог застајања) .

Н а п о м е н е. ·- 1. Актуелни квалификаrив није члан именичке синтагме (су­

бјекаrске или о{\јекатске), него је посебан консrиrуенr реченице (или rлаголске син­
тагме) . На то указују њеrов nроменљив расnоред (уп . пр. 88: Тања је ирва стигла.
Прва је сrип:а Тања.) и могућност распоређивања одвојено од субјекта или објект:!
(уп . пр . 85 и 93 и друге примере), као и моrућност да субјекат не буде изречен (уп.
пр . 8Ј, 91, 92), а да објекат буде изречен енклитиком (уп. пр . 94).
2. И уз прелазне глаголе актуелни квалификатив може да се односи нэ суб­
јекат; нпр.: Марко је iiocлegљu сазнао ту новост.

Б. ТИПОВИ И ОБЛИЦИ КОНСТИТУЕНТСКИХ ЈЕДИНИЦА

441. Актуелни квалификатив може бити изречен: (1) п р ид е в с к о м

ј ед и н и ц о м (придевом, придевском синтагмом, придевском заменицQм,
редним бројем) к о н r р у е н т н и м с а с у б ј е к т о м од н о с н о о б ј е к-

235
т о м у роду, броју и падежу (ако придев разликује вид, у номинативу и у
акузативу једнаком номинативу стоји у неодређеном виду); (2) и м е н и ч к ом
ј ед и н и ц о м у зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији са
п р ид е в с к и м значељем; (3) и м е н и ч к о м ј ед и н и ц о м у номина­
тиву односно акузативу са речцом као lУП. пр. 91 и 92).

В. ПРИМЕРИ СИНТАКСИЧКЕ АНАЛИЗЕ

442. Дијаграм бр. 14 (за пример 89):

Реченица"кора чати"

1
(НА ЧИНСКИ СУБЈЕ-·
1
КАТСКИ) АКТУЕЛНИ
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ КВАЛИФИКАТИВ

Именица Глагол Именичка

"Иван" ,,корачати'' синт·аrма"rлава"
у номинативу у з. л. јд. м . р. у rенитиву

перфекта

Иван је корачао йoiнyiiie iлаве

Табела бр. 10 (за пример 93)

Пример Конституентска Тип јединице Консти'Iуен'Iски Синтаксичка

јединица и њено лексичко облик функција
језгро

Иван ИмениЦа номинатив СУБЈЕКАТ у

"Иван" реченици"за те-
ћи''

бpaiiia Именица акузатив ОБЈЕКАТ у

"брат" реченици"зате-
ћи"

93 Је ... зашекао Глагол з. л. јд. м. р . ПРЕДИКАТу

"затећи" перфекта реченици,,зате-
ћи"

болесноi Придев акузатив јд. (ОБЈЕКАТ-

,,болестан" м. р. СКИ)АКТУЕЛ
НИ КВАЛИ-
ФИКАТИВ у
реченици"за re-
ћи"

Ве:нсбе

1. Направи дијаrраме за примере 88 и 90.

2. Направи таt1елу за примере 87 и94.

236
 13. СПИСАК РЕЧЕНИЧНИХ ТИПОВА И РЕЧЕНИЧНИХ
КОНСТИТУЕНАТА

443. Реченични шийови

1. Са глаго.лским предикатом:
- без допуне (т. 5),
- са правим објектом (т. 8),
- са неправим објектом (т. 8),
- са два објекта (т. 8),
- са допунским предикативом (т . 9),
- са објектом и допунским предикативом (т. 9),
- са прилошком допуном (т . 10),
- са објектом и прилошком допуном (т . 10).

2. Са копулативним предикатом:
- именским (т . 6),
- прилошким (т. 7).

Реченични к:онсiйиiйуенiйи ( чzанови)

l. Главни реченични консппуенти:
- субјекат (т. 5),
- предикат

а) rлаrолски (т . 6);
б) именски копулативни: копула + именскн предикатив (т. 7),
в) прилошки копулативни: копула + прилошки предикатив (т 8).
2. Зависни реченични конституенти:
- допуне

а) рекцијске: прави и неправи објекти (т. 8),

б допунски предикативи (т . 9),
в) прилошке допуне (т . 10).
-одредбе
а) прилошке одредбе: (за место, време, начин итд.) (т . 11) .
б) актуелни квалификативи (т. 12) .

НЕКИ ПОСЕБНИ ТИПОВИ

36.
ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА

1. БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

А. ДВА ЗНА ЧЕЊА ТЕРМИНА "ЛИЧНИ"

444. Да би се боље разумело шта су то безличне реченице, потребно је

направити разлику између два значења термина "лични" и истовремено се под­
сетити карактеристика субјекатско-предикатске реченице.

237
 У једном значењу термин "лични" се употребљава у подели свих глагол­
ских облика на л и ч н е и н е л и ч н е . Л и ч н и или ф и н и т н и облици су
они који морфолошки разликују прво, друго и треће лице (једнине и множине),
имају посебне облике за свако од тих лица. То су времена и начини, тј. пре­
-r:j.
зент, перфект, футур итд. (уп. paguм, paguut, pagu, .. . ) . Ови облици су веома
важни са синтаксујер у њима стоје rлаrоли који имају функцију предиката. Зато
се предикатска реченица може звати ф и н и т н о м реченицом.. Н е л и ч н и
или и н ф и н и т н и (не: инфинитивни!) облици су они који немају посебне
облике за лица, а то су: инфинитив, глаголски придеви и глаголски прилози .

Типични облик српске предикатске реченице је субјекатско-пре­

дикатска реченица, тј . реченица у којој постОЈИ носилац ситуациЈе означен су­
бјектом. Њему се приписује садржина глагола у предикату, што је обележено
слагањем (конгруенцијом) у лицу и броју (и роду). У субјекатско-предикатској
реченици глагол се дакле, употребљава у к о н г р у е н т н о м личном облику.
На пример, у реченици:

(Пр. 1) Дан је свитао.

предикат је глагол у личном (=финитном) облику (перфекту) а тај лични облик

је употребљен као конrруентан: односно у З.. лицу једнине мушкоr рода (јер
конrруира са именицом gан) . Пошто се избором конrруентноr облика показује
коме се "лицу" приписује ситуација -да ли говорнику (1. лице) или саговор­
нику (2 . лице) или п~јму к~ји не учествује у комуникацији (.3. лице) - за кон­
груентни облик се употребљава и термин йерсонални облик: . Проблем је, међу­
тим, у томе што се уместо овог термина латинског порекла употребљава наш
термин "лични" дакле исти термин који се употребљава и уместо термина "фи­
нитни" . Треба, дакле, разликовати "лични"= "финитни" (тј . облик који разли­
кује три лица) и "лични" = "персонални" или "конгруентни" (тј . облик који
на основу конгуренције показује које је "лице" субјекта, односно носиоца ситуа­
ције) . Осим тога, треба водити рачуна да се субјекатско-предикатска реченица
назива и личном или йерсонално.м реченицом.

Б . БЕЗЛИЧНЕ (ИМПЕРСОНАЛНЕ, БЕСУБЈЕКАТСКЕ) РЕЧЕНИЦЕ

445. Безличне реченице може да илуструје пример:

(Пр. 2) Свитало је

По чему се синтаксичка конструкција ове реченице разликује од синтаксичке

1'? - Основна разлика
конструкције субјекатско-предикатске реченице у пр..
је то што овде н е м а с у б ј е к т а, из чега проистиче да не може бити ни
слаrања с њиме, тј. конгруенције . Зато rлаrол не ст~ји у конгруентном него у
неуiйра.1ном облику, а то је: Ј. лице једнине (средњег рода) Разлика се види и
у облику глагола у пр. 1 и 2 (свишао је .:· cвuiilaлo је), и у п р о м е н љ и в о­
с т и глаголског облика у субјекатско-предикатској реченици, уп . :

(Пр . 3) Зора је свитала.

\Пр . 4) Дани су рано свитали.

У безличној речениције, међутим, могућ само један облик (3. л. јд. с . р . ).

Пошто неутрални облик н е nо к а з уј е р а з л и к у у л и цу (увек
је у 3. лицу!), назива се и без. шчни или имйерсона:1ни об.1ик (али и ту глагол

238
ст~ји у ф и н и т н о м облику, јер се увек ради о неком времену или начину;
у пр. 2 то је перфекат). Отуда и назив за овај тип реченица: б е з л и ч н е или
и м п е р с о н а л н е реченице; а пошто у њиховој конструкцији нема субјекта,
зову се и бесубiекашске. ·

Каква разлика у значењу одговара овој разлици у синтаксичкој кон­

струкцији? - У субјекатско-предикатск~ј реченици се исказује ситуација при­
писана њеном носиоцу (субјекатски п~јам); у безличној реченици се износи
ситуација која се реализује без учешћа неког носиоца ситуације, тј . нека појава
или процес или стање које не зависе од неког другог појма .

Н а п о м е н а. - Овде треба уочити да се пре свега ради о језику, а не о

објективној стварности . Наиме, у појединим случајевима се иста оqјективна ситуација
може исказати и једним и другим типом реченице (уп. лр. 1 и 2). На ову разлику
указује и то што се употреба Бе:iличних реченица у различитим језицима, чак и срод­
ним, не подудара. Но за све језике је карактеристично да је главни тип суqјекатско­
-предикатска реченица, којом се могу исказати све ситуације, а да се безличне рече­
нице употребљавају само за неке типове ситуација, као што су атмосферске појаве,
психолошка и физиолошка стања и процеси, постојање или непостојање неког појма
и сл .
Разлике између предикатске реченице са субјектом и глаголом у персо­
налном (конгруентном) облику и оне без субјекта и са глаголом у безличном
(имперсоналном, неутралном) облику резимиране су у следеlюј табели

Табела бр . 1

Субје~атско-предикатска Безлична (имперсонална,

(лична, персонална) бесубјека тска) реченица

реченица

Су~јекат пост~ји не постоји

Облик rла гола конrруентан (лични, неутралан (безлични,

персонални) имперсонални):
3.. л . јд . (с . р.)

Значење ситуација приписана појава, стање, процес

носиоцу (су~јекатском к~ји се реализују без
појму) учешћа носиоца ситуације

Н ап о ме н а. - Реченице у којима заменички субјекат није изречен, али се

подразумева, нпр . uge.м ( =Ја ugeм.) или Иgи' ( = Ти ugu.l), нису безличне, него су
личне(= субјекагско-предикатске) реченице.

В. МИНИМАЛНИ МОДЕЛИ БЕЗЛИЧНИХ РЕЧЕНИЦА

446. О безличним реченицама са тзв . логичким субјектом биће речи у

следећ~ј тачки, а овде ће бити наведена само два минимална модела безличних
реченица . Оба модела означавају појаве, процесе или стања у атмосфери или
на неком посебном месту. Модел бр. 1 приказује реченице формиране помоћу
r л а r о л с к о r предиката, у коме је употребљен неки безлични {имперсо­
нални) rлаrол, тј. rлаrол к~јим се исказују - или се моrу исказати - непри­
писане ситуације; такви су rлаголи: свањиваши, свануШи, с.мркаваши се, смрћи
се, смрачиШи се, севаШи, iрмеШи, gуваШи, йљушШаШи, наоблачиШи се, развеg­
риШи се, оШойлиШи, захлаgнеши и сл. (мноrи ови rлаrоли моrу бити и лични,
одн. персонални; уп . пр. 1 и 2).

239
 Модел бр.

ПРЕДИКАТ
Безлична речениuабезлични
rлаrол Безлични
·глагол

у 3. л. јд. (с. р.)

личног ( =фичитног)
облика

Други модел приказује безличне реченице формиране помоћу прилошкоr

предиката, са ситуационим прилозима као што су: хлаgцо, Шойло, вруће, сйар­
но, заiушљиво.

Модел бр. 2

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОШКИ
Безлична речениuаприлошки ДЕО ПРЕДИКАТА ДЕО ПРЕДИКАТА
предикат
Глагол Ситуациони
"јесам-бити" прилоr

у 3. л. јд. (с. р.)

личног ( =финитноr)
облика

Примери

(Пр. 5) У даљини је севало .

.
(Пр 6) Данас .ie топло.

Дијцrрам бр. Ј (за пример бр. 5):

Безлична

,..-----р_е_ч_ен-i_ица"севати"
1
ОДРЕДБА
ЗА МЕСТО
1
ПРЕДИКАТ
Имениня Безлични
у+ "даљина" глагол

у локативу "сева ти"

у 3. л. јд. с. р.
перфекта

у gaљuuu је севало

240
 Табела бр. 2 (за пример 6)

Пример Конституентска Тип јединице Конституентски Синтаксичка

јединица и њено лексичко облик функција
језгро

gанас Прилог за време ОДРЕДБА ЗА

,,данас" - ВРЕМЕ у
безличној рече-
6 НИЦИПр, 6

је Глагол "јесам" з. л. јд. ГЛАГОЛСКИ

презента ДЕО ПРЕДИ-
КАТА у без-
личној речени-
ЦИПр. 6

Шоило Ситуациони ПРИЛОШКИ

прилог "топло" - ДЕО ПРЕДИ-
КАТА у без-
личној рече-
НИЦИПр. 6

Вежбе

l. Анализирај помоћу дијаграма реченице: а) Јуче је захладнело.

б) Напољу је хладно. ·
2. Анализирај помоћу табеле реченице: а) Смркло се. б) Спарно је.
З. У реченицама: Beiiiap gува. и Найољу gy8a. стави rлаголе у пер­
фекат и о~јасни разлИку међу њима.

2. РЕЧЕНИЦЕ СА ЛОГИЧКИМ (СЕМАНТИЧКИМ) СУБЈЕКТОМ

А. ЛОГИЧКИ (СЕМАНТИЧКИ) СУБЈЕКАТ

447. У реченицама:

(Пр. 7) Марку се спавало.

(Пр . 8) Марку се играла кошарка .

пружа се информација о Марку: да он осећа потребу или жељу да спава од­

носно да игра кошарку. Марко је, значи, н о с и л а ц с и т у а ц и ј е озна­
чене rим реченицама. Међутим, за разлИку од типичног случаја - да је но­
силац ситуације означен су~јехтом, тј. именичком јединицом у независном па­
дежу (номинативу) и да глагол конгруира са субјектом, овде именичка једи­
ница ст~ји у ·з а в и с н о м п ад е ж у (дативу), а rлаrол не конгруира с њим.
Да би се показала двострука природа оваквог реченичног конституента
- да је то именичка јединица којом се означава носилац ситуације, али да
т6 није прави субјекат, употребљава се назив: ЛОГИЧКИ или СЕМАНТИЧКИ
СУБЈЕКАТ. За разлику од њега, именички израз у номинативу (субјекат) мо­
же се означити прецизније као ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ..

!б
241
Б. РЕЧЕНИЦЕ СА ЛОГИЧКИМ СУБЈЕКТОМ У ДАТИВУ И АКУЗАТИВУ

448. Овакве реченице са логичким субјектом у дативу илуструју примери

7 и 8, као и следећи примери: ·
(Пр. 9) Марку је позлило.
(Пр. 10) Марку је боље.
(Пр. 11) Марку је досадно.
(Пр . 12) Марку је задрхтала рука
(Пр . 13) Марку севају очи

Као што се из ових примера види, овакве реченице могу бити и безличне, са
глаrолским предикатом (пр. 7 и 9) или прилошким предикатом (пр. 10 и 11 );
али то могу бити и личне (субјекатско-предикатске) реченице (пр. 8, 12 и 13)
У таквим реченицама постоји и граматички (синтаксички) субјекат, тј. име­
ница у номинативу (кошарка, рука, очи), а глагол конrруира с· њим.. Семан­
тичка и информативна перспектива реченице се, међутим, формирају према
логичком, а не према граматичком субјекту: иако то није речено, рука и очи
припадају Марку као носиоцу целе ситуације, а Марко је и носилац инфор­
мације изнете у реченици .
Свим наведеним типовима реченица означавцју се психолошка или фи­
зиолошка стања или процеси везани за особу означену логичким су()јектом
Особа (тачније: живо биће) о којој се пружа оваква информација може бити
означена и именичком јединицом у а к у з а т и в у. Такав је логички субје­
кат у следећим примерима:

(Пр lЗа) Ивана и Тању је страх. (= Иван и Тања се плаше ..)

(Пр. 14) Јасну је болео зуб.
(Пр. 15) Марка сврби нос

В. БЕЗЛИЧНЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА ЛОГИЧКИМ

СУБЈЕКТОМ У ГЕНИТИВУ

449. Еl.зисшен.цијалн.им речен.ица.ма се зову оне реченице којима се иска­

зује (не)постојање неког појма . Таква је, на пример, реченица којом почињу
народне приче:

(Пр . 16) Био један цар

са глаголом "бити" у облику крњег перфекта и са (граматичким) субјектом

распоређеним иза глагола.

Постоје и безличн.е еl.зисшен.цијалн.е реченице у којима се, кад треба ис­

казати презент, употребљава глагол "имати" а кад треба исказати неки други
лични облик- глагол "бити" . Логички субјекат, који именује појам о чијој је
егзистенцији реч, стоји у облику генитива . Примери:

(Пр. 17) Данас има Ј нема наставе

(Пр. 18) Јуче (ни) је било наставе.
(Пр. 19) Сутра (не) ће бийiи насшаве .

Г. ДЕФИНИЦИЈА ЛОГИЧКОГ (СЕМАНТИЧКОГ) СУБЈЕКТА

450. Логички (семантички) субјекат је именичка јединица у зависном па­

дежу (дативу, акузаrиву или генитиву) којом се именује појам о коме се го­
вори у реченици.

242
 Вежбе

1. Направи дијаграм за реченице у примерима бр. 12 и 14 (синтак­

сичке функције: ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ- ПРЕДИКАТ- ГРАМА­
ТИЧКИ СУБЈЕКАТ).
2. Анализирај помоћу табеле примере бр . 9 и 10.
з: Како се зову реченице типа: Још има времена. и Више нема вре­
мена.? Како би гласиле те реченице са глаrолом у облику перфекта и
футура?
4. Каквим је речима исказан логички су~јекат у реченицама: а) Сад
ми је лакше. (б) Овде нам је пријатно. (в) Застао му је дах.

3. ОБЕЗЛИЧЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ (РЕЧЕНИЦЕ СА БЕЗЛИЧНОМ

К ОПСТРУКЦИЈОМ)

А. БЕЗЛИЧНА КОНСТРУКЦИЈА

451. Упоредимо реченице:

(Пр . 20) Људи су некада ретко путовали.

(Пр . 21) Некада се ретко путовало.

Обе реченице су формиране помоћу глагола "путовати" . Пошто тај глагол

означава радњу која мора да има свог вршиоца, он је ( = uерсонални) l.naloл .
Лични глаголи се најчешhе употребљавају у реченицама са субјекатско-преди­
катском конструкцијом, нпр.:

(Пр . 22) Иван путује у Сарајево .

где је носилац ситуације (вршилац радње) исказан субјектом, а радња се при­

писује субјекту, што је обележено конгруенцијом. Глагол ту, дакле, стоји у
конгруентном, односно личном ( = персоналном) облику.
По оваквом моделу је направљена и реченица у пр. 20: субјекат је љygu,
а глагол стоји у З. лицу множине мушког рода, тј. конгруира са су~јектом.
Реченица у пр. 21 има слично значење као и реченица у пр. 20, али се њихове
конструкције разликују, и то у три елемента. Најважнија разлика је што у дру­
гој реченици (бр . 21) н е м а с у б ј е к т а . Због тога глагол стоји у неутрал­
ном (безличном, имперсоналном) облику; тј . у 3. лицу једнине (средњег рода).
Уз то, у тој реченици је глагол "путовати" употребљен у uoвpafilнoм (рефлек­
сивном) облику (уп . речцу се . ) Ова реченица, дакле, има безличну конструк­
цију, и то рефлексивну .

Реченице са безличном конструкЦИЈОМ су очигледно сличне са безличним

реченицама. Међутим, између та два типа постоји једна значајна разлика: без­
личне реченице су формиране од безличних глагола, тј . глагола који не подра­
зумевају постојање неког носиоца ситуације, док су реченице са безличном
конструкцијом формиране од личних глагола, те се у њиховом садржају подра­
зумева постојање вршиоца радње . Зато се реченице са безличном конструкци­
јом могу звати и обезличене реченице.

Рече нице са безличном конструкција м (обезличене рече нице) не треба

посматрати саме за себе, него у односу на одговарајуhе субјекатско-објекатске
реченице, јер су оне обезличена варијанта субјекатско-предикатских реченица
са истим глаголом (уп . пр. 20 и 21) . Разлику између две варијанте реченица са
личним глаголима показује следеhа табела:

243
 Табела бр. З

Реченице са Реченице са безлич­

субјекатско-предикат­ ном конструкцијом
ском конструкцијом

1 Вршилац радње исказан нијеисказан, тј .

(субјектом) нема субјекта

Конгруентнијнеу­ глагол је у конгруент­ г ла:го.л је у неутралном

трални облик r·лагола ном (персоналном) (безличном) облику, тј .
облику у .3 • .л. јд. (с. р.)

Активнијповратни глагол је у активном глагол је у повраrном

облик глагола облику облику

За обезличене реченице треба још рећи да се праве углавном од непрела­

зних глагола, док је за прелазни глагол карактеристична пасивна конструкција
(в. следећу тачку). Изузети су прелазни глаголи са факултативним објектом:
када објекатски појам није изречен, реченица се може обезличити (в . пр . 26).

Б. ЗНАЧЕЊЕ И УПОТРЕБА ОБЕЗЛИЧЕНИХ РЕЧЕНИЦА

452. Чему служе овакве реченице? Одговор на то питање треба тражити у

ономе шrо их разликује од субјекатско-предикатске варијанте: у обезличеним
реченицама се не исказује вршилац радње. Пошто се вршилац радње озна­
чава термином аiенс, ефекат обезличених реченица се назива и geaieнiiiuзaцuja,
тј . .формално "одстрањивање" агенеа (вршиоца), који наравно у стварности
и даље постоји.

Таква gеаiеншизација најчешће се употребљава тамо где се ради о уой­

шшеном вршиоцу, дакле за уопштено приписивање радње. То је случај у при­
меру 21, где се говори о људима уопште. Уп. и реченицу:

(Пр . 23) До ror·a места се тешко стиже .

која се може парафразирати са:

(Пр . 24) Човек до тог места тешко стиже .

(Пр . 25) До ror места ·тешко стижеш.

односно помоћу именице "човек" уопштеног значења или помоћу уопштеноr

,;ти•• (тј. не: ти лично). Уопштавање се може унеколико конкретизовати упо­
требом месне одредбе, нпр.:

(Пр . 26) У овом ресШорану се добро једе . (= rocrи овоr ресrорана .... )
(Пр . 27) У касарнама се рано леже и рано устаје . (= војници у касарнама ... )

Обезличене реченице се често употребљавају и да би се имплицирао к:о­

лек:шивни вршилац, тј. за колективно приписивање:

(Пр. 28) У нашој школи се прича само о предстојеhој утакмици.

(Пр . 29) На Мириној свадби се мноrо певало и играло.

244
 Стилска вредност оваквих реченица је што омогућавају безличну форму­
лацију; уп . :

(Пр . 30) Креће се у два. (уп . : Крећемо у два.)

(Пр. 31) Овде се не пуши! (уп Овде не смеш да пушиш!)

Овакво "безлично" изражавање нарочито је често у званичним и научно-струч­

ним текстовима, тј. у текстовима којима треба дати уоnшrени и објективни
карактер.

Вежбе

1. Обезличи следеће реченице и објасни разлику у конструкцији:

(а) На возачком исnиту човек лако nадне. (б) Тако човек не говори с nри­
јатељем. (в) Јуче су у фабрици радници радили до касно у ноћ. (г) Када
стижемо у хотел? ·
2 Наnрави дијаграм за реченице у примерима 20 и 21 (Реченице
означи са: су~јекаrско-предикатска реченица"путовати" и обезличена
реченица"путовати".)
3. Из новина или књига нађи примере употребе обезличених
реченица.

4. ПАСИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ (РЕЧЕНИЦЕ С ПАСИВНОМ

КОНСТРУКЦИЈОМ)

А. ПАСИВНА КОНСТРУКЦИЈА (С ПАРТИЦИПСКИМ fТАСИВОМ)

453. Од п р е л а з н о г глагола "хвалити" могу се направити реченице

сличног значења:

(Пр . 32) Ученици мноrо хвале своr друrа Ивана.

(Пр. 33) Иван је мноrо хваљен од (стране) својих друrова.

У оба примера реченица је субјекатско-предикатског типа (лична). Међутим,

у првој глагол је у акти ву (хвале), а у другој у партициnском па­
с и в у (је хваљен.) Но разлика није само у облику глагола него и у реченичној
конструкцији. Наиме, прва реченица има акшивну консшрукцију, која је ти­
пична за употребу свих глагола, укључујући и прелазне. У тој конструкцији
вршилац радње (агенс) исказан је субјектом, глагол је у облику актива и при­
писује радњу вршиоцу као субјекту, а појам који обухвата радња, тзв. йацијенс,
исказан је правим објектом.

Друга реченица има специјалну конструкцију која се зове йасивна конс­

шрукција (с партиципским пасивом) и која се јавља само у реченицама са
п р.е л а з н и м глаголима (и то не свим). У таквим реченицама субјектом је
исказан п а ц и ј е н с , глагол је у облику п а с и в а , а агенс, ако је уопште
наведен, исказан је з а в и с н и м реченичним конституентом - АГЕНТИВ­
НОМ ОДРЕДБОМ, тј. ОДРЕДБОМ ЗА (ИСКАЗИВАЉЕ) ВРШИОЦА РАД­
ЊЕ.. Типичан облик агентивне одредбе је: оg-(.сшране) + и м е н и ч к а ј ед и­
н и ц а у г е н и т и в у (тј. генитив с предлогом og или са предлошким изразом
og cillpaнe). Међутим, агенс се најчешће уопште не изриче, односно реченица
је потпуна и без агентивне одредбе; уп.:

(Пр . 34) Иван је мноrо хваљен .

245
 Модел пасивне реченице са партиципским пасивом јесте:

Модел бр. З

Пасивна СУБЈЕКАТ АГЕНТИ ВНА

реченица = (= Пацијен~ ПРЕДИКАТ ОДРЕДБА
(са партиципским Именички Прелазни
пасивом)
израз глагол ки израз

у номинаrиву у конrруентном у rенюиву

ЛИЧНОМ облику
партиципског

пас ива

Разлику између акшивне и овакве йасивне варијанше реченице са прела­

зним глаголом показује следећа табела:

Табела бр. 4
Актив\iа реченица Пасивна реченица
(са партиципским пасивом
-
о блик прелазног акти в партиципски пас ив

глагола
-
исказан је
А гене (вршилац исказан је субјект ом факултативно (необавез-
радње) но) АГЕНТИВНОМ ОД-
РЕДБОМ
с типичним обликом:
og (ciiipaнe) + именички
израз у генитиву
-·
Пацијенс (појам исказан је правим исказан је субјектом
обухваћен радњом) uбјектом

Шта се постиже употребом пасивне реченице? - Пошто се ситуација

приписује п а ц и ј е н с у , а не агенсу (који уопште не мора бити изречен),
реченица има йасивну йерсйекшиву, тј. пружа информацију о пацијенсу (уп.
Иван је хваљен од својих gpyioвa ...: Ученици хвале своi gpyia Ивана.). Зато је
пасивна реченица погодна да се као носилац реченичне информације искаже
пацијенс, односно да се у вези с њим пружи информација (која не мора да
садржи податке о агенсу) .

Б. КОНСТРУКЦИЈА С РЕФЛЕКСИВНИМ ПАСИВОМ

454. За исказиваље ситуације с уойшшеним или колекШивним аizенсо.м (в.

претходну тачку) и у реченицама с прелазним г лаголом може да се употреби
gеаiеншизована конструкција с глаголом у р е ф л е к с и в н о м о б л и к у ;
уп. примере 35 и 36 са уопштеним и 37 и 38 са колективним агенсом:

(Пр. 35) Љ)gu радо читају занимљиве књиrе.

(Пр . .36) Занимљиве књиrе се радо чшuају .
(Пр .37) Прошле rодине су у нашој школи ученmџt мноrо играли кошарку.
(Пр 38) Прошле године се у нашој школи много llipaю кошарка.

246
Међутим, за разлику од реченица са непрелазним глаголима, које су обезличе­
не (в. претходне тачке), у реченицама као што су оне у примерима 36 и 38
употребљава се субјекатско-предикатска (лична) конструкција, само п а с и в­
в н а. Дакле, глагол стоји у облику р е ф л е к с и в н о г п а с и в а, а субјек­
том је исказан пацијенс. Агенс се, иначе, не изриче, тј . реченица је де а rе н­
т и з о в а н а. Модел оваквих реченица је:

Модел бр. 4

СУБЈЕКАТ
Пасивна реченица ( = Пацијенс) ПРЕДИКАТ
са рефлексивним прелазни Именичка Прелазни тлаrол
пасивом глагол јединица у конrруентном

у номинативу рефлексивном
личном облику
~----------------------------------------------------------

Треба још додати да се у оваквом значењу може употребити и реченица

с партиципским пасивом; уп.:

(Пр. 39) Прошле године је у нашој школи много иiрана кошарка.

Вежбе

1. Анализи рај помоћу дијаrрама реченице: (а) Град је бомбардован

ОД (стране) непријатеља. (б) Кишобран се често заборавља.
2. Анализирај помоћу табеле реченице: (а) Он је напуштен од свих
пријатеља. (б) Тај речник се тешко налаз!:t.
3. Начини реченице са партиципским пасивом од rлаrола "наrра­
диrи" и "уважаваrи" и покажи у чему се разликују од одrоварајућих
активних реченица.

4. Начини реченице с рефлексивним пасивом од rлаrола "rубити"

и "градити" и покажи у чему се--разликују од одговарајућих активних
реченица.

5. РЕЧЕНИЦЕ СА СЛОЖЕНИМ ПРЕДИКАТОМ

(МОДАЛНА ·и ФАЗНА -КОНСТРУКЦИЈА)

А. МОДАЛНИ И ФАЗНИ (АСПЕКТУАЛНИ) ГЛАГОЛИ

455. Постоје два типа нeiloiililyнux i..лаi..ола (тј . глагола непотпуног зна­
чења) важних за формираље реченица и r лаголских конструкција уопште . Један
тип су моgални глаголи (глаrоли модалног значења), од којих су најважнији:
.мораiйи, моћи, хiйеiйи, с.меiйи и Шребаiйи (безличан!) . Овакви глаголи моgали­
зују значење rлагола с којим се комбинују, тј. показују да се дата ситуација не
и:зноси као реална, него као ситуација која се мора, може, хоће и сл . реали­
зовати. Упореди:

(Пр. 40) Иван је купио карте за биоскоп.

(Пр. 41) Иван је хтео да купи карте за биоскоп.

247
Прва реченица износи радњу ознаЧену глаголом "купити" као реалну (у овом
случају: извршену). Другим примером се радња тоrа глагола исказује као
моgализована, тј. показује се да је посrојала жеља да се та радња изврши, ал!~
из тога не произилази да је радња и извршена; уп.:

(Пр. 42) Иван је хтео да купи карте за биоскоп, али су све карте биле распродате.

Други тип су фазни или асiiекшуални iлaioлu, као што су:

йочеши, йочињаши; насшавиши, цасшављаши; йресшаши, йресШајаШи.

Оваквим глагошiма се показује ф а з а реализације глаголског садржаја, тј.
да ли се ради о почетку, наставку или престанку, нпр.:

(Пр. 43) Иван је йочеоfнасШавиоfйресШао писати писмо .

Н а п о м е н а . Са фазним глаголима се комбинују само глаголи несвршеног

ви;ц:а; уп .:
(Пр . 43а) Иван је почео да iipeiiucyjel*iipeiiuшe задатак.
(звездицом се обележава да се тако не rовори) . Зато се вид некоr rлаrола може
проверити помоћу теста са rлаrолом .,почеrи" (уп . rip. 43).

Б. МОДАЛНА И ФАЗНА КОНСТРУКЦИЈА

456. Употребом модалног или фазног глагола у реченици настаје конс­

трукција која се зове сложени iipeguкaш . Таква конструкција је састављена од
МОДАЛНОГ или ФАЗИ ОГ (АСПЕКТУ АЛИ ОГ) ДЕЛА ПРЕДИКАТ А и ДО­
ПУНСКОГ ДЕЛА ПРЕДИКАТА. Модални и фазни део предиката чини мо­
дални односно фазни глагол у л и ч н о м ( финитном) облику, а допунски део-­
код сложеног глаголског предиката-чини глагол пуног значеља употребљен
или у облику и н ф и н и т и в а или у облику п р е з е н т а (конгруентног са
субјектом) са везником ga. Ово се може показати помоhу дијаграма за примере
41 и 43:

Дијаграм бр. 2 (за пр. 41)

Модализована реченица"купити"

МОДАЛНИ ДЕО ДОПУНСКИ ДЕО ПРАВИ

СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТА ПРЕДИКАТА ОБЈЕКАТ
Именица Модални глаrол Глагол Именичка
"Иван" "хтети" ga +"купити" ..
синrаrма карrа"
у номинаrиву у з. л. јд. м. р. у з. л. јд. у акузативу
перфекта презента (множвне)

Иван је xiiieo ga куйи

~
кapiiie за биоской

248
 Дијаграм 3 (за np. 43)
Асnектуализована реченица"nисати''

г +-------т- 1
ФАЗНИ ДЕО ДОПУНСКИ ДЕО ПРАВИ
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТА ПРЕДИКАТА ОБЈЕКАТ

Именица Фазни глагол Глагол Именица

"Иван" ,,nочети" ,.nисати" "nисмо"
у номинативу у 3. л. јд. м. р . у инфинитиву у акузативу

Иван је iючео йисаШи йисмо

Н а п о м е н е. - 1. Г ла гол ,.1 ре ба ти" је безличан, тј. увек стоји у неутралном

(безличном) облику.
2. Када се са акцентованим облицима презента глагола "хтети": хоћу, хоћ~ш
итд. или нећу, ueheш итд комбинује инфинитив, добија се футур (нпр . Хоhеш ли ићи
на концерт? и Hehy uhu на концерт ..); тачи за ту хоhеш и uehy имају функцију по·
моћног rлагола, а не модалног дела предиката . Када се ови облици комбинују са
конструкцијом ga -\ презент, та комбинација може бити и сложени предикат и об­
лик фуrура

Сложени предикат може да се јави у свим типовима реченица; нпр.;

(Пр. 44) Иван хоће да буgе иајбољи ђа10.. ( , модализовани именски предикат);
(Пр 45) Иван у пет са1и мора бийш онgе . ( модализовани прилошки предикат);
(Пр . 46) Почело је да 1 llllћe . ( ~' аспекгуалиювана безлична реченица);
(Пр . 47) О томе не сме ga (е i1рича . ( = модали·зована безлична конструкција);

(Пр . 48) Посао мрра биiии завршеиfПосао (е мора завршиШи. (= мода.1изована па­
сивна конструкција).

Осим тога, модалне и фаше конструкције се уnотребљавају и у rлаrолским

синтаrмамц, на nример:

(Пр . 49) Иван је причао ue иресшајуlш ga иеqа у Марка.

В . ТИПОЛОГИЈА ПРЕДИКАТА

457. Ако се жели систематизовати оно што је речено у т . 413 и 415-

424 и у овој тачки, предикат се може класификовати на два· начина, односно
nрема два критеријума. Први критеријум је с а с т а в л е к с и ч к о г ј е з г р а
I?
п е д и к а т а , и по том кр~тер~iУ!:fУ предикати се деле на:

-- r.лаrолски предикат,

- коnулативни nредикат

а) именски
б) прилошки.

Други критеријум је с л о ж е н о с т , и ту се сви предикати деле на:

- nрости nредикат,

- сложени nредикат.

249
Постоји, дакле, прости и сложени глаголски предикат и прости и сложени
копулативни предикат, а у оквиру њега - прости и сложени именски преди­

кат и прости и сложени прилошки предикат. Примере за ове предикате пру­

жа следе ћа табела:

Табела бр. 5

Подела по саставу лексичког језгра

Г.лаголски предикат Копу.лативни пре­

дикаг

а) именски
б) прилошки

Подела по Прости paguм а) био сам болесшан

сложености: предикат б) био сам Ша.мо
- - - - - - - + - - - - - - - - - ---+----
Сложени .морам ga paguм а) морам ga буgемf
предикат или бuiiiu оgличан
морам paguiiiu б) морам ga буgем /
бuiiiu Шамо

Вежбе

1. Направи дијаграме за реченице: (а) Тања мора да се врати кући.

(б) Марко је престао играти кошарку.
2. Направи табелу за реченице: (а) Ко сме препливати реку?
(б) Киша је наставила да пада.
З. Направи модализовану реченицу са r лаrолом "телефонирати" и
аспекrуализовану реченицу са глаголом "читати", а затим опиши састав
добијених сложених предиката.

37. ИМЕНИЧКЕ, ПРИДЕВСКЕ И ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ

1. СИНТАГМАТСКА КОНСТРУКЦИЈА

458. У глави 34 показано је да носиоци синтаксичких функција моГу бити

појединачне речи (глаголске, именичке, придевске, прилошке), али и да зна­
чење ових речи може бити проширено образоваљем посебних синтаксичких
јединица ·- cuнiiiaiмu. На пример, у речениl(и:

(Пр. 1) Дечак .пажљиво rледа пренос.

сваки од четири констиrуента (су~јекат - одредба за начин - предикат

о~јекат) чини по једна реч. Међутим, у примеру:

(Пр. 2) Мали дечак из суседства врло пажљиво гледа пренос уrакмице.

250
сви консrиrуенти сем предиката iлega су синтагме. А у примеру:

(Пр. 3) r
Мали дечак из нашеi суседсrва врло пажљиво леда пренос фуgбалске утакмице.

унутар ширих синтагми јављају се и уже синтагме, и то унутар субјекта јавља

се ужа синтагма из на'шеi cycegczТtвa, а унутар објекта ·- фуgбалске уzТtакмuце.
Све ово се може представити овако: ·
(Пр . 4) (Мали) gечак (из (нашег) суседства) (врло) йажљиво iлega йренос ((фудбалске)
утакмице) .
Како изгледа функционална структура именичких, придевских и прило­
шких синтагми (о глаголским синтагмама ће бити речи касније)?- Базична
структура потребна за анализу синтагми може се илустровати следећом табе­
лом:

Табела бр. 1

Функционална структура синтагме

г---
Врста синтагме ПОМОЋНА ЗАВИСНИ ГЛАВНА ЗАВИСНИ
РЕЧ КОНСТИТУЕНТ РЕЧ КОНСТИТУЕНТ
------
ИМЕНИЧКА - нова књига о шаху
у новој књизи о шаху

ПРИДЕВСКА - необично сличан ранијем моделу

ПРИЛОШКА - веома далеко од наше школе

Дакле, за анализу је потребно разликовати следеће делове синтагме:

1. ГЛАВНА РЕЧ ( = ГЛАВНИ КОНСТИТУЕНТ) јесте реч која је лек­

сичко језгро синтагме . Она је, пре свега, важна зато што се за њу везују зависни
конституенти. Осим тога, важна је и зато што се према њеној врсти одређује
и врста (тип) синтагме (именица- именичка синтагма, придев- придевска
синтагма, прилог- прилошка синтагма) и зато што се њеним обликом преци­
зира употреба целе синтагме: у случају именице - падежом, у случају приде­
ва - конгурентним обликом (у случају прилога, који је непроменљива реч,
употребна вредност синтагме зависи од његове врсте, тј . од тога да ли је то
прилог за место, време, начин и сл . ) . Уз то, при описиваљу синтагме главна
реч је погодна за њено идентификовање, нпр.: именичка синтагма"књига", при­
девска синтагма" сличан", прилошка синтагма"далеко" .

2. ЗАВИСНИ КОНСТИТУЕНТИ (ЗАВИСНИ ЧЛАНОВИ), којих може

бити један или више, могу се поделити у две групе: ·
а. Неки зависни конституенти обично се распоређују исйреg главне речи
и представљају њене сйецифичне ogpegбe: за именице специфичне одредбе су
придевске речи (и синтагме), уп. нова; за придеве и прилоге специфичне од­
редбе су прилози за начин (и меру), уп.: необично, веома.
б. Други конституенти се обично распоређују иза главне речи и могу
имати функцију ogpegбe или goilyнe . ТаквИ зависни чланови се најчешће иска­
зују именичком речи или синтагмом у зависном падежу, без предлога или с
предлогом, уп.: о шаху, йреzТtхоgној књизи, og наше школе.

251
 3. ПОМОЋНА РЕЧ прецизира употребу синтагме и улази у њен консiilи­
шуншски облик.. Помоћна р_еч ј~ нај_чешће ~едлог, али то може бити и речца .

Предлог са именичком синтагмом, у зависном падежу образује iipegлo­

шкo-iiageжнy консillрукцију, у којој предлог и зависни падеж чине конституент­
ски облик дате синтагме.

Дакле, наведене типове синтагми чине једна реч која може и сама бити
носилац конституентских функција (именица, придев, прилог) и једна или више
њених одредби и допуна; употребна вредност синтагме зависи, пре свега, од
главне речи, а обележава се обликом те речи и евентуално употребом помоћне
речи .

У вези са синтаксичком конструкцијом појединих врста синтагми, најваж­

није је видети које функције врше зависни чланови и какав је њихов састав.
При том треба водити рачуна да се зависни чланови не јављају сваки за себе,
него да заједно да главном речи образују јединствену конструкцију одређене
функционалне структуре (уп. наведене синтагме: синтагма"књига": АТРИБУТ
-ГЛАВНА РЕЧ- АТРИБУТ; синтагма "сличан": РЕДБА-ГЛАВНА РЕЧ­
ДОПУНА; синтагма"далеко": ОДРЕДБА - ГЛАВНА РЕЧ - ДОПУНА) .

2.ИМЕНИЧКЕСИНТАГМЕ

А. ТИПОВИ АТРИБУТА

459. За зависне конституенте именичких синтагми употребљава се општи

назив: АТРИБУТ . Међутим, постоје разне врсте атрибута, те се они према_
саставу и облику конституентске јединице могу поделити на три ужа типа:
- придевски ( = конгруентни) атрибути
- падежни (и предлошко-падежни) атрибути
- именички атрибути или аiрибутиви.

Б. ПРИДЕВСКИ (= КОНГРУЕНТНИ) АТРИБУТИ

460. Специфичне одредбе именичких речи су iipugeвcкe јеgинице . . приде­

ви, придевске синтагме, придевске заменице и редни бројеви. Свим ;гим једи··
ницима је заједничко приписавање њиховог садржаја именичком појму озна·
ченом главном речи, при чему се то приписивање формално обележава кон­
груенцијом (слагањем) у роду, броју и падежу. Тако у синтагмама:

(Пр. 5) добра/занимљива
врло добра/необично занимљива
Маркова{Тањина
моја/твоја{ ...
ова{нека{свака
прва{друrа{трећа{ ...
} књиrа

све придевске речи су у номинативу једнине женског рода јер је књиiа именица
женског рода и стоји у номинативу једнине.

252
 Сваки тип придевских речи има специфичну улогу у формирању значења
синтагме: већина придева (нарочито описни) nоказује неку каракте­
ристику именичкоr nојма; nрави nрисвојни nридеви (Марков, ТаЊин и сл.),
и nрисвојне заменице (.мој, швој итд.) повезују именички појам са другим
именичким nqјмом (Марком, Тањом, говорником, саговорниксм итд.) и на
тај начин доприносе његовом идентификовању; друге nридевске заменице, а
и редни бројеви, такође на разне начине доприносе идентификовању именичког
пqјма и његовог обима . Ове разлике у функцији и значеiьу nридевских атрибута
одражавају се и у њиховој тешњој или мање тесној вези с именичким nојмом,
односно у њиховом распореду - ближе именици одньсно даље од ње (а ближе
nочетку синтагме) . Ово ће бити илустровано nомоћу два једноставна модела
повезана са малим речницима (о комбиновању модела и речника в. г. 1. т. 3).

Модел бр.

(ОПИСИ И) (ГРАДИВНИ)
Именичка АТРИБУТ АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ
синтагма Оnисни nридев Градивни nридев Именица
или nридевска у конгруентном

синтагма облику
у конrруентном

облику

Речник бр. 1
Описни nридеви и синтагме: бела, nлава, црна, (сасвим) нова, (врло) лепа,
(прилично) скупа
Градивни придеви: свилена, вунена, памучна
Именице: хаљина, сукња, блуза

Примери синтагми:

(Пр . 6) бела свилена хаљина

врло леnа вунена сукња

нова nамучна блуза

Модел бр. 2

(ЗАМЕНИЧКИ) (ПРИСВОЈИ И)
Именичка АТРИБУТ АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ
синтагма Показна, неодре­ Присвqјни придев Именица
ђена, општа или присвојна за­
или одрична за­ меница у кон­

меница у кон­ rруентном облику

груентном облику

Речник бр. 2
Показне, неодређене, опште и одричне заменице: овај, 'Тај, онај; неки, некакав;
ма који; сваки; ниједан.

253
Присвојни придеви: Иванов, Марков, Таљин, Јаснин
Присвојне заменице: мој, твој, љегов, љен, наш, ваш, љихов
Именице: познаник, пријатељ, рођак, друг

Примери синтагми:

(Пр . 7) онај Иванов познаник

неки Марко в пријатељ
сваки Тањин рођак
ниједан Јаснин друг

В . ПАДЕЖНИ АТРИБУТИ

461. Као атрибути могу се употребити и именице и именичке синтагме у

неком зависном падежу, било без предлога или с предлогом. По свом значељу
и употребној вредности овакви атрибути могу се груписати у падежне атрибуте
с придевским, рекцијским и прилошким значељем .

П а д е жн и а т р и б ут и с п р и д е в с к и м з н а ч е љ е м исказују
садржај који се приписује именичком појму као квалификација (стална или
везана за актуелну ситуацију) или као конкретизација припадаља. Овакви атри­
бути, дакле, одговарају на питаља: какав?, од чега?, које врсте?, чији? и сл .
Примери (разврстани по сличности с описним, градивним и присвојним приде­
вима):

(Пр . 8) џемпер сиве боје (уп. сиви џемпер), жена риђе I'.Oce (уп риђокоса жена), свеска
с uшаранuм I'.Орuцама, чај без шећера, младић у сивом џeлtllePJ, човек у io-
guнaмa, столица на раскшйање, машина за йисање (уп. писаћа машина);
(Пр.. 9) ташна og ~;оже (уп. кожна ташна), ограда og gрвеаю (уп. дрвена ограда,,
прстен og з. tаiГю (уп . златан прстен); ·
(Пр . 10) књиrа Тање Пeiiipoвuћ (уп. Тањина књиrа), фотографија нашеi разреgа, ро­
мани Mupocraвa Кр . 1еже.

Р е к циј с к и п ад е ж н и а т р 'И б у т и допуљавају именицу показу­

јући са чиме је повезано љено релационо значеље. У коме ће зависном падежу,
и са којим предлогом, стајати рекцијски атрибут зависи, наравно, од рекције
именице која се допуљава. Примери за рекцију именица:

(Пр 11) страх од некоrа/нечега (og +

ген.), оданост некоме/нечему (дат), љубав према
некоме/нечему (йрема +дат), сећање на некога/нешто (на ' акуз ..), увереност
у нешто (У +
акуз.), таленаr за нешто (за +
акуз . ), 5ављење нечим (инстр.),
сродство с неким (с(а) +
инстр . ), жудња за нечим (за + инс1р.), прича о
некоме/нечему (о +
лок ..), искуство у нечему (у + лок.).

П а д е ж н и а т р и б у т и с п р и л о ш к и м з н а ч е љ е м , тј . са зна­
чељем места, времена, начина, узрока, циља и сл . најчешће се везују, као и
рекцијски атрибути, за апстрактне именице; примери:

(Пр. 12) летовање на мору, одлазак у йpupogy, пењање на й..1анuну, састанак у йеШа~;,
путовање йо ноћu, вожња ayiiioбycoм, радост збоi йоб~gе

Но и именице које означавају конкретне ш~јмове могу имати неке атрибуте

прилошког значеља, шrо је и разумљиво када знамо да пост~ји и прилошки
копулативни предикаr (2 . 7). Упореди:

254
 (Пр. 13) а. (она) књига на сШолу
6. Књиrа је на столу .

Н а п о ме на. - Као атрибути моrу да се употребе и прилози, пре свеrа за

место и време . Уп . : боравак овgе, креrање наниже, путовање ноћу.

Г. ИМЕНИЧКИ АТРИБУТИ ИЛИ АТРИБУТИВИ

462. Именичком појму може се и директно приписати садржај неке име­

нице (или именичке синтагме) . Примери:

(Пр . 14) птица селица, змија оШровница, пси луШалице,јабуке кожаре, камен Шемељац,
син јеgинац, писци peaлuciiiu, возач йочеШник .

У наведеним синтагмама другом именицом се сужава значеље исказано првом

именицом (као главном речи). Обележја везе квалификативне именице са име­
ницом коју квалификује јесу распоред и конгруенција (слагаље) у падежу (и
брqју); уп.: камен йiемељац, камена йiемељца, камену йiемељцу итд. (Зато за­
висни конституент може да стоји и у номинативу, који је иначе независни па­
деж.)

Овакви и слични атрибути представљају нарочити тип одредби именица

и могу се назвати ИМЕНИЧКИМ АТРИБУТИМА, а зову се и АТРИБУТИ­
ВИМА. Од разних врста оваквих атрибута ( атрибутива) овде he бити описане
још само две . Једна врста су титуле, називи сродства и друге квалификације
које се исказују конгруентним именицама распоређеним испред имена, прези­
мена, назива занимаља и сл .; примери:

(Пр. 15) tocйoguн Никола, господин директор; gокШорка Пеrровиh, йрофесор

Милан Јовановиh, баба Мара, чика Милан.

(У неким случајевима се квалифика:тивна именица не меља па се између ље

и главне именице у зависном падежу ставља цртица: баба-Маре, баба-Мари
итд.)

Другачија врста а:трибутивајесу називи кљига, уметничких дела, листова

и часописа, удружења, спортских клубова, хотела, разних институција итд.;
примери:

(Пр . 16) роман "Травничка хроника", трагедија "ХамлеШ", балеr "Ла~уgово језеро",
часопис "Галаксија", клуб "Jeguнciiiвo", хотел "Славија" .

Овакви називи се распоређују иза именице коју одређују; у писаљу се стављају

у наводнике; углавном стоје у номинативу (али се неки, као називи хотела,
могу и мељати; уп. у хотелу "Славија"/"Славији").

Д. ПРИМЕРИ СИНТАКСИЧКЕ АНАЛИЗЕ

463. Примери анализе именичких синтагми помоhу дијаграма

(Пр . 17) онај Тањин сребрни прсrен необичноr облика

(Пр. 18) први филм о подводном риболову
(Пр . 19) пас чувар

255
Дијаграм бр. 1 (за пр. 17)
Именичка синтаrма"прстен"

1
·---,
(КВАЛИФИКА­
(ЗАМЕНИЧКИ) (ПРИСВОЈНИ) (ГРАДИВНИ) ГЛАВНА ТИВНИ)
АТРИБУТ АТРИБУТ АТРИБУТ РЕЧ АТРИБУТ

Показна заме- Присв~јни Градивни Именица Именичка

пица придев придев "прстен" синтагма "облик"
"онај" "Тањин" "сребрни" у il:oм. јед. у ген. јд .
у ном. јд. у ном. јеД. у ном. јед.
м. р.

онај
м.

Тањин
.
р. м. р.

сребрни йрсШеи
6
необичиоi облика

Дијаграм бр. 2 (за пр. 18)

Именичка синтагма"филм"

(РЕ~НИ) 1
ГЛАВНА (РЕКЦ~КИ)
АТРИБУТ РЕЧ АТРИБУТ
Редни број Именица Именичка
"први" "филм" о + синтаrма ,.риболов"
у ном. јд. у ном. јд. у лок.

(КВАЛИФИКАТИВНИ) глiвнА
м. р.

о+ АТРИБУТ РЕЧ
Придев - ---и'Мениiiа-
"подводни" "риболов"
у лок јд. у лок. јд.
м. р.

йрви филм о йоgвоgном

.
риболову

Дијаrрам бр. З (за пр. 19)

Именич~ синтагма"пас"
r-·--·-,
ГЛАВНА 1
РЕЧ АТРИБУТИВ
ИмениЦа Именица
. "пас" "чувар"
у ном. јд. у ном. јд.

йас чувар

Примери анализе именичких синтагми помоhу табеле

(Пр. 20) повра·rак Тањиног бра·rа из војске

(Пр. 21) СПОР'IСКИ центар "Врачар"
(Пр. 22) деда Бора ·
256
 Табела бр. 2 (за пр. 21-23)
-----~- -·---· ----
Ко н ст итуен тска Тип јединице Конституентски Синтаксичка
Пример јединица и њено лексичко облик функција
језгро

йовраШак Именица ном. јд. ГЛАВНА РЕЧ

,,повратак'' у им. синтаr-

МИ,,nовратак"

Тањиноi браiйа Именичка тен. јд. (ПРИСВОЈНИ)

син т агма"бра1" АТРИБУТ у
им. синтаг-

МИ"nовра 1 ак"

20 из војске Именица из+ген. јд. (МЕСНИ) АТ-

"војска" РИБУТ у им.
синтаrми"nо-
враrак"

Тањиноi Придев тен. јд. м. р. (ПРИСВОЈНИ)

"Тањин" АТРИБУТ у им.
синтагми"бра·t"

браiйа Именица ген. јд. ГЛАВНА РЕЧ

"брат" у им. синтаr-

МИ"брат"

сйорiйски Придев НОМ. јд . м. р. (КВАЛИФИКА

"спортски" ТИВНИ) АТ-
РИБУТ у им.
синтаr ми"цен-
та р"

21 ценiйар Именица ном. јд. ГЛАВНА РЕЧ

"центар" у им. синтаr-

МИ" центар"

"Врачар" Именица ном. јд. АТРИБУТИВ

"Врачар" у им. синтаг-

ми"центар"
----- г------
gega Именица НОМ . јд. АТРИБУТИВ
"деда" у им. синтаг-

МИ"Бора•'

22 Бора Именица ном. јд. ГЛАВНА РЕЧ

"Бора" у им. синтаг-

МИ"Бора"

Вежбе

1. Анализирај помоћу дијаrрама именичке синтагме: (а) оно не­

сташно дете; (б) девојка плавих очију; (в) књига твог старијег брата; (r)
жила куцавица; (д) пуrнички брод "Јадран".
2. Анализирај помоћу табеле следеће именичке синтагме: (а) први
тачан одrовор; (б) Јаснин таленат за језике; (в) свилена хаљина живих
боја; (r) наш излет на Стражи'lово; (д) Хајдук Станко.

17 257
 3. ПРИДЕВСКЕ И ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ

А. ОДРЕДБЕ ЗА МЕРУ И ПОРЕДБЕНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

464. Придевске и прилошке синтагме најчешће се формирају од описних

придева и од прилога за начин (к~ји су већином изведени баш од описних
придева). То су квалификативне речи којима се исказују карактеристике име­
ничких односно rлаrолских појмова, и то карактеристике које се углавном
могу јављати у различитом степену (интензитету). Главно средство за nре­
цизираље степена особине јесу n р и л о з и з а м е р у и други начински nри­
лози сличног значеља, који се уотребљавају као ОДРЕДБЕ ЗА МЕРУ (или
шире: ЗА НА ЧИН) придева и прилога; на пример:

(Пр. 23) врло/веома/йрилично/gовољно/йреiiiерано

1 1
1
изузеiiiно /необично /уйаgљиво йримеiiто
невероваiiiно сiiiраховиШо зайањујуће
} брз ( = придев)
брзо ( = прилог)

Пошто квалификативне речи показују особине променљивог интензите­

та, оне могу и да се пореде, тј . представљају ilopeguвe речи . Зато је други
начин за карактерисаље љиховог значеља употреба ilope!Jeњa, односно ilopeg-
бeнe консшрукције.. Ако се поређеље врши по jegнaкociJlu (односно слично­
сШи), квалификативна реч је у позитиву, а појам с којим се пореди исказује
се именичким конституентом у облику генитива с предлогом iloilyш или­
чешће - у облику номинатива са поредбеном речцом као . При том овај име­
нички конституент има функцију факултативне ПОРЕДБЕНЕ ОДРЕДБЕ
(ОДРЕДБЕ ЗА ПОРЕЋЕЊЕ). Пример:

(Пр. 24) брз йoйyiii муњеll(ао муња.

брзо

Ако се, пак, поређеље врши по нејеgнакосШи (односно различиШосШи), придев

односно прилог стоји у компара1иву, а као зависни члан поредбене конструк­
ције јавља се обавезна ПОРЕДБЕНА ДОПУНА (ДОПУНА ЗА ПОРЕЋЕЊЕ) .
То је именички конституент у генитиву с предлогом og или у номинативу с
поредбеном речцом неlо . Пример:

(Пр. 25) бржи og 1

муње неiо муња
брже

Н а п о м е н а - Не пореде се сви описни придеви, ни сви прилози за начин.

С друге стране, има и друrих придева и прилога који су поредиве речи; нпр бли­
зу-ближе, gалеко-gаље, .мноlо-више.

Б . ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ ОДРЕДБЕ И ДОПУНЕ

465. У придевским и прилошким синтагмама јављају се и разни други

зависни чланови исказани именицама и именичким синтагмама у зависном па­
дежу (без предлога или с предлогом) употребљени у функцији ОД Р ЕД Б Е
или Д О П У Н Е . Примери за придевске синтагме (пр. 26) и прилошке син­
тагме (пр . 27):

(Пр. 26) смешан go суза, весео збоi усйеха, широк у раменима, опасан йо живоiii, не­
зrодан за ношење, макар og кише;·
(Пр. 27) недалеко og ipaga, јужно og реке, лево og наше куће, убрзо йосле уiiiакмице,
заједно са бpaiiioм, неприметно за све.

258
 Међу оваквим зависним члановима издвојићемо само једну групу: Р Е К -
ЦИ Ј С КЕ ДО П У НЕ . Овакве допуне јављају се када придев или Прилог
показују неку релацију (однос) између именичког или глагол ског појма који
одређују и именичког појма исказаног зависним чланом. Конституен'rски об­
лик (падеж, предлог) зависног члана зависи од рекције придева или прилоrа.
Примери придева (пр. 28) и прилога (пр: 28а) који захтевају рекцијске допуне, тј.
допунске именичке конституенте чији је облик условљен значењем речи коју
допуњавају:

(Пр . 28) досщјан нечеiа (ген.), пун нечеiа (ген.), различит og некоiа/нечеiа (og rен.), +
сличан некоме/нечему (дат.), љубазан йрема некоме/нечему (йрема +дат.),
поносан на некоiа/нешйiо (на+ акуз.), уверен у нешйiо (у+ акуз.), оран за
нешйiо (за+ акуз.), одушевљен неким/нечим (инстр.), сагласан са неким/не­
чим (са +
инсrр . ),
луд за неким/нечим {за+ инстр.), умерену нечему (.у +
лок.)
(Пр.28а)(поступиrи) различито og некоiа (og + rен ..), слично некоме (дат.), саrласно
са нечим (са инстр.). +

В . ПРИМЕРИ АНАЛИЗЕ

466. (Пр. 29) веома поносан на своЈ писмени задатак

(Пр. 30) сасвим добро
(Пр . 31) Бео као снег
(Пр ...32) мали растом

Дијаграм бр. 4 (за пр. 29) Дијаграм бр. 5 (за пр. ЗО)

Придевска Прилошка
синтагма,,поносан'' синrаrмг."доБро''

г -, г--------1
ОДРЕДБА ГЛАВНА РЕКЦИЈСКА ОДРЕДБА ГЛАВНА
ЗА МЕРУ РЕЧ ДОПУНА ЗА МЕРУ РЕЧ
Прилог Придев Именичка Прилог Прилог
"веома" "поносан" на + сингаг- "сасвим" "добро"
, ма"задатак"
у акуз.

веома йоносан
~~ сасвим
на свој йисмени заgаШак
gобро

Дијаграм бр. 6 (за пр. 31) Дијаrрам. бр. 7 (за пр. 32)
Придевска Придевска
синтагма,,бео'' синтагма,,мали''

' ~-------, 1 ---,

ГЛАВНА ПОРЕДБЕНА ГЛАВНА (ОДРЕДБЕНИ)
РЕЧ ОДРЕДБА РЕЧ ЗАВИСНИ ЧЛАН
Придев именица Придев Именица
"бео" као + "снег" "мали" "раст"
у позитиву у ном. у инстр.

бео као мали расШом

IT 259
 Вежбе

1. Анализирај помоћу дијаrрама синтагме: а) довољно широк;

б) изузетно дуто; в) тладан као вук; г) бољи од мене.
2. Анализирај помоћу дијаграма или табеле синтагме у примерима
26 и 27. (Није потребно прецизирати да ли је употребљена одредба или
допуна, него је довољно ставити ЗАВИСНИ ЧЛАН.)

З. Одреди рекцију придева: свестан, склон, заинтересован, похлепан,

жељан, одан, обузет, својствен, осетљив, зависан, навикнут, груб.

4. ПАРТИТИВНЕ И ПАУКАЛНЕ СИНТАГМЕ

А. ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ

467. Један посебан тип синтагми илуструју слеДеhи примери:

(Пр. 3.3) парче хлеба, чаша воде, коцка шећера; неколицина људи, rомила књиrа,
група rypиcra, јато птица
(Пр . 34) пет књиrа, петоро деце, петорица студената
(Пр . 35) колико карата, неколико пролазника, мноrо ученика, мало воде, доста вре­
мена

У свим оваквим синтагмама постоји једна йаршишивна реч, односно реч са

партитивним значељем . То може бити uаршишивна именица, тј . именица која
означава део или скуп; бројна реч, тј . основни број (са изузетком бројева:
један, два, три, четири), збирни број или бројна именица на -ица;· или uрилоl
за количину . На синтаксичком плану партитивна реч је ГЛАВНА РЕЧ синтаг­
ме и захтева ПАРТИТИВНУ ДОПУНУ, тј. именички конституент у облику
партитивног генитива; уп . парче чега?, пет чега?, колико чега? Дакле, у син­
тагмама: uарче хлеба, ileill књи'iа, колико караша - ГЛАВНА РЕЧ је uарче,
uеш, колико, а именице у партитивном генитиву хлеба, књи'iа, караша су ЗА­
ВИСНИ ЧЛАНОВИ са функцијом ПАРТИТИВНЕ ДОПУНЕ .

Међутим, на семантичком плану, тј . на плану значења, овде је битна

именица односно именичка синтагма у партитивном генитиву, јер се њоме име­
нује појам о коме је стварно реч . Зато се овакве синтагме могу означити као
uаршишивне синшаl.ме, а према врсти партитивне речи могу се поделити на
именичке, бројне и йрилошке (аgвербијалне) uаршишивне синша'i.ме.

Примери анализе

(Пр. 36) векна белог хлеба

(Пр. 37) десеr девојака
(Пр. 38) мноrо нових идеја

260
r
1
Дијаrрам бр. 8 (за пр. 36) Дијаграм бр. 9 (за пр. 37) Дијаrрам бр. 10 (за пр. 38)
Партитивна Партитивна Партитивна
синтагма,,векна" синтагма,,десет'' синтагма,,много''

~--~ 1 1
ГЛАВНА ПАРТИТИВНА ГЛАВНА ПАРТИТИВНА ГЛАВНА ПАРТИТИВНА
РЕЧ ДОПУНА РЕЧ ДОПУНА РЕЧ ДОПУНА

Именица Именичка Број Именица Прилог Именичка

,,векна" синтагма "хпеб" "десеr" "девојка" "много" синтагма "идеја"
у ген. у rен. мн. у ген . мн .

~
нових ugeja
векна белоi хлеба gесеШ gевојака .мноiо

Б. ПАУКАЛНЕ СИНТАГМЕ

468. У примерима:

(Пр . 39) два/тријчеrири човека; два/триfчеrири писма

употребљени су бр~јеви gва, Шри и чеШuрu и l'!меница мушког односно сред­

њег рода. У ком облику сrоји именица, а у коме број? Каква је синтаксичка
структура оваквих синтагми? Какво је њихово значење?
Облик на -а у коме ст~ји именица по пореклу је стара двојина (дуал), тј.
некада је означавао два појма. Данас тај облик означава м а л и б р о ј (2-4),
тј . има тзв. йаукално значење (латински paucus = мали, малобројан) . Дакле,
именица стоји у облику uаукала . Тај облик је, у ствари, в а р и ј а н т а н о м и­
н а т и в а и а к у з а т и в а и в о к а т и в а м н о ж и н е именица мушког и

средњег рода, која се употребљава кад уз именицу стоји број gва, оба, обаgва,
illpu или чешири (зато се још каже да је то комбинаторна варијанта, условљена
комбиновањем с одговарајуhим бројем) . Другачије речено, облик на -а се може
означити и као йаукални номинашив или акузашив .множине.. Однос основне
и паукалне варијанте номинатива и акузатива множине показује следеhа табела
(бр . 3);

- ...... ---- - ------~·~~--~

Падеж и Именице мушког » средњеr рода Именице женског

множ ине рода

Но м . (-Бок.) људи, писма, али: gва човека, йисма (две) књиге, ствари

Ген. (двају) људИ, писама (двеју) књига, стварИ

--
Дат.­ Инстр.- (двама) људима, писмима (двема) књиrама
-Л ок. стварима

Акуз људе,писма,али:gва човека, йисма (две) књиге, ствари

--
Н а п о м е н а -Да облик човека није генитив једнине, показује облик придев­
ске заменице "овај"; уп . овоiа човека ( = ген. јд. ): ова!*овоiа два човека ( = паукал)

261
 Из наведене промене се види да је број gва, а то важи и за оба, обаgва,
шри и чешири, по граматичким особинама придевска реч, која конгруира са
именицом уз коју стоји . При том, gва и оба конгруирају у роду и падежу, а
шри и чеШири само у падежу, јер не разликују род. Бројеви gва, оба, обаgва
шри и чешири су, дакле, к о н г р у е н т н и а т р и б у т и именице, и то са
функцијом ПАУКАЛНОГ АТРИБУТА. Именица је ГЛАВНА РЕЧ синтагме,
а цела именичка синтагма, пошто има посебно паукално значење, може се
назвати uаукално.м (и.меничком) синшаiмо.м .
Данас се паукалне синтагме све ређе мењају по падежима, нарочито кад
су употребљене с предлозима; уп . og gва човека, са шри човека, о чеШири
човека . То показује да се ради о синтагмама посебног типа . Ово се односи и
на синтагме с именицама женског рода; уп . og gве жене, са шри жене, о чеШири
жене . Зато и такве синтагме треба сматрати паукалним синтагмама иако име­
нице женског рода немају посебан облик за паукал.

Примери анализе:

(Пр . 39а) ова два нова ученика

Дијагра!\t бр. ll
Паукална
син·rаrма,,учени~~:''

г
(ЗАМЕНИЧКИ) ПАУКАЛНИ (КВАЛИФИКАТИВИ И) ГЛАВНА
АТРИБУТ АТРИБУТ АТРИБУТ РЕЧ
Заменица Број Придев Именица
,.овај" "два" ,.нов" "ученик"
у паукалу у паукалу у паукалу у паукалу

ова .gва нова ученика

Вежбе

1. Анализирај синтагме: (а) теrла џема од кајсија; (б) рој nчела;

(в) седморо ученика; (r) неколико занимљивих филмова.
2. Анализирај синтагме: (а) два детета; (б) сва три питања; (в) че­
пtри Маркова друга.

5. АПОЗИТИВНЕ ОДРЕДБЕ (АПОЗИТИВ И АПОЗИЦИЈА)

А. АПОЗИТИВНЕ ОДРЕДБЕ

469. Досад је било говора о одређиваљу или допуњавању именица, приде­

ва и прилога помоћу зависних чланова синтагми . Међутим, постоји још један
начин да се nрошири информација о неком именичком појму, а то је употреба
11 з двоје н и х одредби: уп . :

(Пр. 40) Марко је разговарао са. новим учеником, збу/Ьеним збоi neiюзнaiiie cpeguue.
(Пр. 41) Марко је ра1rоварао са новим учеником, оgшчни..и кошаркашем .
(Пр. 42) Марко је разговарао са новим учеником, Зоранови . и . 4иађим браШом.

262
 Да би се боље уочила специфичност оваквих одредби, корисно их је упо­
редити са одговарајућим реченицама у којима ове одредбене· јединице имају
функцију копулативног предикатива (именског дела предиката):

(Пр. 4.3) Нови ученик је био збуњен збоi нове среgине.

(Пр. 44) Нови ученик је (шта?) оg11ичан кошаркаш .
(Пр . 45) Нови ученик је (ко?) Зоранов млађи бpaiii.

У овим примерима су~јекатски појам, односно личност к~јој се приписује са­

држај предикатива, означен је синтагмом нови ученик, која .ie и по структури
и по значењу целовита (завршена). Предикативем се та личност или квали­
фикује (уп:. пр. 43 и 44) или идентификује (пр. 45). Информација садржана у
предикативу није за субјекаrски појам везана директно, него преко коnула­
тивног глагола (копуле) .

У примерима 40-42 пружа се слична информација (квалификација или

идентификоваље), али се она приписује директно, без учешћа копулативног
глагола. Наиме, придевска или именичка јединица ставља се уз конституенг
који се одређује (овде: уз синтагму нови ученик). Зато се овакве одредбе зову
айозиШивним оgреgбама (латински apponer·e =
додати, приложити), а могу
се звати и gоgаШним оgреgбама. Пошто нису конституенти (чланови) син­
тагме, него додат е јединице, апозитивне одредбе се у говору и з д в а ј а ј у
п а у з а м а (и интонацијом), а у писању - з а р е з и м а; уп. изговор и пи­
сање реченице:

(Пр 46) Београд, главни град наше земље, лежи на ушћу Саве у Дунав

Б. АПОЗИТИВ И АПОЗИЦИЈА

470. Разне врсте апозитивних одредби обично се групишу у два типа:

АПОЗИТИВ и АПОЗИЦИЈУ.. Айозишив је најчешће придев или придевска
синтагма конгруентна у роду броју И падежу са именичким конституентом коме
се додаје (уп . пр . 40) . Уз то, ако придев разликује вид, а стоји у номинативу
(или акузативу једнаком номинативу), употребљава се само у неодређеном ви­
ду; уп .:
(Пр 47) Милан, у.ltоранf*уморни од пешачења, сео је да се оЈtмори.

Но апозитив може бити и именица или именичка синтагма у квалифика­

тивном зависном падежу (без предлога или с предлогом); нпр . :
(Пр. 48) Јаснина мачка, g.щхе нахосиiрешене og cllipa.xa, сакрила се под кревеr.

(Пр . 49) На аутобуској станици чекао их је Иван, са ве.щким ранце. 11 11а леђима

А йозиција је именица или именичка синтагма у истом падежу као и име­

нички конституент коме се додаје (уп . пр . 41, 42 и 46) . Дакле, ако је тај консти­
туент у номинативу (независном падежу), и апозиција ће бити у номинативу,
а ако је у неком зависном падежу, у том падежу ће бити и апозиција; уп . :
Бeoipag, iлавни ipag наше земље; Бeoipaga, iлавноz ipaga наше земље;· Бeoipa­
gy, iлавно.м ipagy наше земље, итд. Значење апозиције може бити квалифика­
тивно, као у пр. 41, где се износи једна од карактристика новог ученика- да
је одличан кошаркаш; а може имати и функцију додатне идентификације, од­
носно на други начин означавати исти појам који означава и конституент коме
се апозиција додаје (уп . пр. 42 и 46).

263
 Н а п о м е н е, - 1. Да се апозитивне одредбе односе на појам довољно иден­
тификован и без њих, показује не само издвајање апозитивних одредби, него и то што
се неке од њих могу додати субјекатском појму и кад није изречен, а и објекатском
појму изреченом само енклитичком заменицом; нпр.: Уморан од пеinаЧења, сео је
да се одмори . - Марко ме је, уморноr од пешачења, позвао у кућу да се одморим.
Апозитивне одредбе, нарочито кад су употребљене уз субјекатски nојам, а
2.
стоје испред nредиката, моrу имати и додатно узрочно значење; уп . пр, 47, који се
може протумачити овако: Пошто је био уморан од nешачења, Милан је сео да се
одмори.

3. Аnозитивне одредбе, моrу да се јаве и уз придевске и прилошке конститу­

енте; уп . : Најбољи, Марков, задатак био је награђен.- То је било йрекјуче, на Мирин
рођенgан . И за овакве додатне одредбе употребљава се назив а п о з и ц и ј а.
4. Термин "апозиција" употребљава се понекад у ширем значењу, тако да обу­
хвата и атрибутиве, тј све именичке одредбе у којима именица стоји у истом падежу
као главна реч

В. ПРИМЕРИ АНАЛИЗЕ

471. (Пр 50) Јасна је посетила Тању, болесну og ipuila

(Пр, 51) Иванов браШ, сЩуgенШ йрава, положио је све испиtе.

Дијаграм бр. 12 (за пр. 50) (Дијаграм бр. 13 (за пр. 51)
ОБЈЕКАТ СУБЈЕКАТ
Именица Именичка
"Тања" ----, синтаrма,,брат" ------.
у акуз. јд. АПОЗИТИВ у н ом. јд. м. р. АПОЗИЦИЈА
Ж" р. Придевска Именичка
синrаrма,,болестан" синтаrма,,студен·r"
у акуз. јд" ж р. у ном. јд. м. р.

Тању, болесну og iрийа, Иванов бpaiii, ciiiygeнiii йра~а.

Вежбе

Ј. Анализирај истакнуте делове следећих реченица (уп. дијаrраме

12 и 13): (а) Иван, заgубљен у мисли, није чуо звоно. (б) Посматрао је ФруШI\У
iopy, обасјану С)нцем на заласку. (в)· "Сеобе", најйозн.аiiiији роман Мило­
ша Црњанскоi. преведене су на француски. (r) Јуче смо срели Јасну, Та­
њину gpyiapuu,y из оgељења.

264
 38. (ПРЕДЛОШКО-)ПАДЕЖНИ СИСТЕМ И ЊЕГОВА
УПОТРЕБА

1. ОПШТИ ПОЈМОВИ

А. СИНТАКСИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ И ПАДЕЖНИ СИСТЕМ

472. Опис реченичних и синтагматских конструкција (гл . 35-37) показао

је да се именичке јединице (именице, именичке синтагме, именичке заменице)
могу употребити у већини реченичних и синтагматских функција . Обим употре­
бе именичких јединица показују следеће две табеле:

Табела бр. 1 Табела бр. 2

Глава 1 Реченичне функције Глава 1 Синтаrматске функције

и тачка и тачка

1
35. 5 Субјекат 37. 2в 1 Падежни атрибут
35 . б Копулативни предикатив 37.. 2г Аrрибуrив
( =именски део предикаrа) 37. З. Зависни члан придевске

35 . 7 Прилошки предикатив синrаrме

35 . 8 Прави и неправи објекаi 37. з Зависни члан прилошке

35 . 9 Допунс.ки предикатив синтагме

35 . 10 Прилошка допуна 37 . 4 Партитивна допуна

35. 11 Прилошка одредба
Издвојене функције
35 . 12 Актуелни квалификатив
( =атрибуrско-прилошка 37. 5 Апозитив
одредба) 37.. 5 Апозиција
36.. 2 Лоrички (семантички)
субјекат

У свакој од ових функција именичка јединица има одговарајући консшу­

ШуенШски облик. Као што је већ речено, тај конституентски облик пре свега
чини uageж у коме је именица (номинатив, генитив, датив итд.); а ако је име­
ница у неком зависном падежу, конституентски облик може (код локатива и
мора!) да чини и неки upegлo'l . Дакле, конституентски облик именичких једи­
ница је uageж или йреgлошко-йаgежна конструкција у којој стоји именичка
јединица .

За употребу именичких јединица важни су, дакле, синтаксичке конструк­

ције и падежни односно, прецизније речено, предлошко-падежни систем: конс­
трукције својом функционалном структуром стварају могућност за употребу
именичких јединица у одговарајућим функцијама и значењима (в. табелу бр . 1
и 2), а (предлошко-)падежни систем обезбеђује конституентски облик који од­
говара синтаксичкој функцији и значењу .

265
 Б. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СИНТАКСИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ
И СИНТАКСИЧКОГ ЗНАЧЕЊА (СТРУКТУРНА И СЕМАНТИЧКА
УПОТРЕБА ПАДЕЖА)

473. За разумеваље функционисаља падежног (предлошко-падежног) си­

стема битно је схватити какве типизиране консшишуеншске (или: уйоШребне)
вреgносШи овај систем може да прида именичким јединицама . У овом одељку
биhе описана само два најизразитија типа конституентских вредности: сшрук­
шурна вреgносШ и се.маншичка (значењска) вреgносш; о љиховом комбинова­
љу биhе речи у следеhим тачкама .

За илустрацију структурне вредности падежа можемо се подсетити приме­

ра из т. 1..2:
(Пр . 1) Бpaiii чека ceciiipy .

Именица браш употребљена је у функцији граматичког субјекта, и то је обе­

лежено независним падежом - номинативом; а именица сесшра је употреб­
љена у функцији правог објекта, што је обележено обликом акузатива (без
предлога). Номинатив и акузатив, дакле, само обслежавају улогу датих име­
ница у функционалној структури речеюще, односно показују да прва именица
И'>tа структурну (функциона;шу) вредН()СТ субјекта, а друга - објекта.

Сасвим је другачији случај у примерима:

(Пр . 2) Оловка је ua ciiio.Iy/y с/iю..1у

(Пр . 3) Оловка се налаш ua ciiю.1yjy cilio1y.
(Пр. 41 Оловка lle се ua сШоду/у cUioлy загубити (међу папирима) .
(Пр . 5) (она) оловка ua ciiio.1y/.J' сiйолу.

У овим примерима предлошко-падежне конструкције на сШолу односно у сШол}'

употребљени су у четири различите синтаксичке функције: као прилошки (пр .
2;уп . гл ..35 . 7), као прилошка допуна (пр . 3; уп . гл . 35.10), као прилошка одред­
ба (пр. 4, уп . гл. 35..11) и као падежни атрибут (пр. 5; уп. гл . 37 ..2) . Но у све
те четири функције наведене предлошко-падежне конструкције имају исто оп­
ште з н а ч е љ е- месно . Уз то, обе конструкције имају своје к о н к р е т н о
месно значеље: на +
локатив означава лоцираност на (горљој) површини, а у +
локатив - у унутрашљости појма означеног именицом.. Шта обележава падежни
облик (локатив)? --· Он обележава локационо значење именичког конституента
(за разлику од значења места завршеrка кретаља, које се уз ове предлоге обе­
лежава акузаrивом; уп. стави'rи оловку на сШоју сШо). А шта обележавају
предлози? - Они обележавају конкре1 но месно значеље, упућујући на (горљу)
површину односно на унутрашљост појма означеноr имениuом. У сваком слу­
чају, и падеж и предлози служе да покажу одређено значење које у сваком
примеру повезује дату именичку јединицу са остатком синтаксичке конструк­
ције.

Још једну илустрацију обележаваља и употребе падежног значеља име­

ничког конституента може да представља следеhи пример:

(Пр . 6) Марко је трчао с найоромfбез uайора.

Пред.лошко-падежне конструкције с найором и без найора имају функцију оД­

редбе за начин. Међутим, оно шrо се обележава употребом са инструмен­ +
тал и без + генитив није функција одредбе за начин, него присуство односно
одсуство онога што значи именица . Дакле, и једна и друга конструкција имају
конкретно одредбено значеље.. У наведеној реченици ово значеље служи за

266
реализоваље одредбе за начин, јер присуство односно одсуство напора каракте­
ришу различите могуће начине реализације глаголске радље. С друге стране,
у примеру:

(Пр 7) кутија с йоклойцемfбез йоклойца

исто значеље присутности или одсутности слу:жи за карактеризацију именичкоr

појма, а дати конституенти имају функцију атрибута.

Према томе, две основне вредности које се придају именичким консти­

туентима употребом (предлошко-) падежног система јесу: сшрукшурна вреg­
носш, којом се идентификује функција конституента, и се.маншичка (значењ­
ска) вреgносш, којом се показује значеље које се јавља у оквиру синтаксичке
функције.

В. ОСНОВНЕ КОНСТИТУЕНТСКЕ ВРЕДНОСТИ ИМЕНИЧКИХ

ЈЕДИНИЦА

474. Структурном и семантичком употребом падежа и предлошко-падеж­

них конструкција настају именички конституенти разноврсних употребних
вредности. Све те вредности се могу груписати у неколико основних типова,
од којих су најважније: именичка, йриgевска и йрилошка конституентска вред­
ност.

За именичке конституенте се каже да имају именичку (или но.миналну)

вредност када се употребљавају у оним синтаксичким функцијама у којима се
јављају само именичке (или поименичене) речи и синтагме . Две најтипичније
такве функције су субјекат и објекат; но у такве функције спадају и све друге
рекцијске допуне (а не само објекти), партитивне допуне и логички субјекти.
(За падеже који служе за исказиваље оваквих функција каже се да су употреб­
љени као именички или йрави падежи.)

Конституенти са йриgевском вредношћу исказују разне типове одредбених

значеља која се приписују именичким појмовима; уп . именичке конституенте
и придеве: йлаве косе и йлавокос (описно значеље), og iу.ме и iумен (градивно
значеље), Марка Јанковиhа и Марков (посесивно значеље).

Конституенти с йрилошком (или: аgвербијалном) вредношћу изричу ме­

сна, временска, начинска, узрочна, циљна итд . значеља, којима се пре свега
одређују глаголи, али која могу имати и друге функције .

Именички (и придевски!) конституенти употребљени у функцији копула­

тивног и допунског предикатива такође приписују свој садржај именичком пој­
му (субјектском или објекатском), као и именички конституенти с придевском
вредношћу . Међутим, номинатив, инструменатал и за + акузатив којима се
обележавају предикативи (уп . гл. 35 . 5 и 35..9) не служе за исказиваље одређе­
ног придевског значеља (описаног, градивног, посесивног и сл . ), него баш за
обележаваље предикативне употребе. Зато се такви конституенти морају из­
двојити као конституенти с йреgикашивном вредношћу .

Што се тиче вокашива, именичка реч или синтагма у том падежу није
конституент неке више јединице, него се, било сама било паузама (зарезима)

267
издвојена од реченице, употребљава за дозиваље, обраћаље саговорнику, скре­
таље саговорникове пажље и сл . Дакле, за разлику од осталих падежа, вокатив
нема синтаксичку, него комуникашивну функцију, са айелаfiiивном употреб­
ном вредношћу

2. ИМЕНИ.ЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ С ИМЕНИЧКОМ КОНСТИТУЕНТСКОМ

ВРЕДНОШЋУ

475. Конституентски облик именичких јединица употребљених са именич­

ким консшишуенfiiским вреgносшима може се приказати помоћу следеће две
табеле:

Табела бр. 3
Функција конституента Консrитуентски Пример
облик
-- r------
Граматички субјекат но мина ти в (Мали) gечак се игра.
-----
дати в Јасни се спава. Јасни с е
једу колачи.
Логички (семантички)' акузатив Јасну боли rлава .
субјекат
За ову представу нема
генитив караШа.

основни облик акузатив Марко је купио воће.

Прави партиrивна (партитивни) Марко је купио воћа.
објекат варијанта генитив

одрична варијанта ("словенски") Марко није рекао ни ре чи.

rенитив

Неправи о~јекти и остале в. табелу бр. 4

рекцијске допуне
--
Партитивна допуна (партитивни) пет књиiа, неколико
rениrив књиiа

Табела бр. 4: Примери за рекцију непрелазних глагола, именица и придева

.---- -
Примери речи с рекцијом
Рекц.ијски
облик Глагол и Именице Придеви

партиrивни најести се нечеlа, пун нечеlа, жељан

генитив зажелети се нечеlа нечеiа, достојан
ла:rити се нечеiа нечеiа
--
268
 Примери речи с рекцијо">l
Рекцијски
облик Глаrоли И!l.н~нице Придеви

аблативни клонити се ueкmal

rенитив нечеiа, сећати се
некоiа/иечеiа, одре-
ћи се нel\oia јнечеiа
· -1--
оg+rенитив одучити се og 11ечс- страх og 11екоiа/ / разл~tчит og 1Шi.oia/
ia, зависити og ис- ucчei(l, зависност 11ечею, зависан og
коiаfнечеiа, оду-· од uel\oia, нечеtа, 1 некоfа Ј нечеiа
стати og ucчeia спас o,q иечеiа

~--·----··--- ~---"

дати в обратити се не- оданост /{('1\0 \/е 1 <.'.:пtчан неколtе/не-

.
ко -.tе, дивити се IICЧe . llJ', при пад- Чt'.lty, одан некоме 1
неко 11е! нече lt.J., ност нечему, д9- neчe\ty, склон нече-

припадати uel\o.\1e принос нече.му му, својствен неко-

нече\/у .ме ј нечему
-
йре.ма ~-датив охладнети йрема љубав, наклоност, .:ъубазан йре.\tа не-
1/СКО/11{' мржња iipe . lta IIC·· Ј>.о.ме, равнодушан

кп не flleчeмy йре.11а неко.не ,'не-

че..11у, неповерљив

йрелш некоме/ и е-
чему
1--- --
лнчиги на некога/ сећање на некоiај поносан на иекоiа!
на+акузатив неииiю, навићи се нещШо, пре 1 п.:1а 1 а 11eшiiio, љубоморан
на некоiа,lнешiйо на нeutйio, J!OIJ на 110 некоiа, навнкнуr
пристати 11а нf-што не:а(йо на uezщuo, похлеnан
на неш!Uо
f----- -
су11.tњати у некQ/ај сумња у нешто, уверен у нешшо,

у ј а ку Јат н в неиtШо. 3аљуби~и увереноёт у нeшiito, сигуран у нешшо

се у IICKOfa, у ве .. повереље у некоtај

рнти се у нешто 1/(' lllll /(/
- - - - - - - '-------
залагати се J(l таленат за Hi!UJШO, оран за нeruiiio,
111:'/UWO. определити услов ю нешШо, ин .. способан за 1/CUI!UO,
за tакузатив се за некпiа јнешйiо rересовање за .заинтересован за

ннтересова ти се за нer.oia ј не ш ilio uer.oia lueuлiio

1
щкоiа нeut йiо
1-· ------
управљати нечим, управ:ьање нечим, одушевљен uel\uм 1
инстру">tентал служити се ueчu ..w, бав.ъење нечим, нечи.м, заузет нечим
1
б.;вити се нечи.и трговина иечим, богат иечиж
трговати нечu,\1 трговац uечим
..- с---

с(а) + инстру- почети С НСЧ/1.\1, сродство с uel\uм, сагласан с некuлсf

ментал одуговлачити с нс- обрачун с неким нечим, усклађен
Чll.\f, саосећати с нечим.

С 1/C/\'UM
-~-----·
--
269
 чезнутн-за неким 1 чежiьа за неким 1 луд .за нечим

за+инсrру- нечи.м, туговати за нечим, туга за не-

мен·щл некимјнечим, лудо- кимlнечим, потреба

вати за нечим за нечим

искалити се на не- инсистираље на заснован на нечему

на+локатив коме 1нечему, ·за- нечему

снивати се на не-

чему, инсистирати

на нечему
--
учествовати у не- учеmће у нечему, умерен у нечему,
у+локатив чему, уживати у уживање у нечему, искусан у нечему

нечему, успети у искуство у нечему

нечему

лричати, расправ- прича, расправа,

о+локатив љати, размишљати размишљаље о не-

о некоме /нечему комејнечемЈЈ

-·-

За номинатив и акузатив као обележја субјекта односно правог објекта

речено је да су структурни падежи, тј . да само обележавају наведене функције.
Насупрот томе, партитивни (деони) генитив има своје одређено значење­
партитивно (део но), које показује да именички појам није обухваћен синтаксич­
ком функцијом у целини (потпуно) него да се ради о делимичном (суженом)
односу . Пошто се за логичке субјекте и за неправе објекте и друге рекцијске
допуне не употребљава само један конституентски облик него више њих, значи
да ти облици имају не само структурну него и семантичку функцију . Наиме,
облици логичког субјекта (акузатив, датив, генитив) указују на семантички тип
радље која се тиче логичког субјекта, а разни рекцијски падежи и предлошко­
-ладежне конструкције указују на природу релационог значења садржаног у
конкретном значељу рекцијске речи . На пример, конструкција о локатив у +
српскоме језику показује између осталог, да је именички појам предмет
(тема) говореља, писаља, мишљеља и сл . (уп . да наслов неке кљиге, чланка и
сл . може бити, нпр., "0 модерној уметности"). Према томе, када се уз глагол
говореља или мишљеља или уз именице као што је ilpuчa, gискусија, .мисао и
сл . употреби допуна у облику о +
локатив, показује се не само кога се појма
тиче садржај глагола или именице него и каква је природа њиховог значеља
(означаваље говореља, мишљења и сл . ).

У вези с дативом без предлога треба истаћи љегову функцију обележава­

ља неправог објекта уз дворекцијске глаголе давања и комуницираља (дати,
пружити, послати, поклонити итд . некоме нешто; рећи, испричати, саопштити,
јавити итд . некоме нешто). У оваквим конструкцијама неправим објектом се
исказује појам, обично личност, коме је упућено давање односно саопштаваље
(зато се за овакав не прави објекат употребљава и термин АДРЕСАТ) .

Другу важну употребу датива - сродну са употребом датива као семан­

тичког субјекта - илуструју примери:

(Пр.. 8) Неко .ми је однео оловку

(Пр. 9) Поnравили <;У на.\t телевизор .
(Пр . 10) Зорану се nокварио ауто .

Овакав реченични члан је синтаксички необавезан (реченица би била потпуна

и без ми, нам, .Зорану). Њиме се исказује пс~јам, такође најчешће личност, кога

270
се тиче, за кога је од значаја, кога тангира и сл. ситуација исказана у реченици
(зато се за овакав реченични члан, може употребити термин РЕЦИПИЈЕНТ,
тј . "прималац ситуације"). При том овде често постоји посесивно значеље у
односу на о~јекатски (пр. 8 и 9) или су~јекатски (пр. 10) п~јам.

Н а п о м е н а . -Једна инrересантна употреба даrива јесте rзв да т и в и н­

rе р е с о в а њ а (или е r и ч к и да r и в), чију најтипичнију употребу показују при­
мери: Како си ми? Шта ми радиш? То је енклитички облик даrива личних заменица
(првоr или другог лица) упоiребљен у разговору да покаже заинтересованост или
неки други лични став према ономе што се износи реченицом. Овакав реченични члан
је синтаксички непоrребан (редундантан), али. има експресивну функцију.

Вежбе

L У следећим реченицама одреди (предлошко-)падежни облик

именич.:их консгиrуената и тип љегове употребе (падеж граматичкоr
су~јекrа, правог о~јекта, логичког су~јекта, рекцијске допуне, партитивне
допуне и сл.): (l) Никола ми је пренео тв~ју поруку. (2) Ти овде немаш
никаквог посла! (3) Марку се спава. (4) Марку се склапају очи. (5) Купи
колача! (6) Купи неколико колача! (7) Марко личи на свог брата . (8) Он
је неповерљив према свима. (9) Поцепао ги" се џемпер. (10) Нема струје.
(ll) Зоран се одрекао награде. (12) Жуља ме ципела. (13) Имаш ли новца?
(14) Имаш ли довољно новца? (15) Прекините ту расправу о безначајним
стварима! (16) Наша· земља је богата бокситом. (17) Бављеље спортом
захrе~ мltого времена.

3. ИМЕНИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ С ПРИДЕВСКИМ КОНСТИТУЕНТСКИМ

ЗНАЧЕЊЕМ

476. Приgевско консшишуеншско значење имају оне именичке јединице

чије се значеље приписује неком именичком појму на одређени начин (као
квалитет, као одређиваље материје од које је тај појам, као одређиваље припа­
даља и сл . ) . На функционалном плану, такви конституенти су aiilpuбyiilu, ко­
йулашивни и gойунски йреgикашиви, акшуелни квалификашиви или айози­
iilиви. Падежни облик односно предлошко-падежна конструкција показује од­
говарајуће придевско значеље, а функција конституента зависи од тога где је
и како употребљен.. Овде ће бити наведено неколико најважнијих зависних
падежа (без предлога или с предлогом) који служе за исказиваље разних при­
девских значеља, и то најпре они са описним, па са градивним и најзад са
присвојним значељем . (Ради једноставности сва значеља ће бити илустрована
примерима за атрибутску функцију . )
Такозвани квалишашивни 'iенишив је падеж који омогућава да се неки
именички појам одреди конкретизоваљем вредности неког љеговог карактери­
стичног аспекта; нпр .:
(Пр. 11) човек високоi pacflla, девојка црних очију, дечак живахних iloкpeflla, хаљина
беле боје, сандук великих gимензија, сто овалноi облика, течност необичноi
.мириса

А спе ка т је именован именицом у генитиву, а љегова вредност је спецификована

употребом придева . Дакле, придев је реч која пружа нову информацију, одно­
сно представља синтагматски информативни фокус (и носи синтагматски акце-

271
 .

1
.

нат). Овакве синтагме, дакле, можемо замислити као: човек ..... раста, с мо­
гуhим конкретизацијама: високог, ниског, средљег и сл . ; или: хаљина. боје,
с могућим конкретизацијама: беле, црне, плаве и сл . (Пошто се уз именицу у
генитиву мора јавити и придев, за квалитативни генитив се каже да је блокира­ l
ни падеж, тј . именица не може да се употреби сама, него мора имати одредбу) .
Именички појам може да се окарактерише и присуством односно поседо­
ваљем неке особине, или пак љеним одсуством односно изостанком. За прво
значеље се употребљава конструкција са + инструментал, а за друго без +ге­
нитив:

(Пр . 12) девојка с црним очима (уп.: девојка која има црне очи), човек са (сивим)
качкеiilом, дечак с iilopбoм на леђима, човек с ,gобри . w намерама, зграда l ве­
ликим йрозорима, шап с ресама, филм са среhним завршеШко.м.

(Пр 13) (онај) човек без качкеfilа, човек без (леве) руке, јунак без .мане и cfilpaxa,
зима без снега, прича без краја, утакмица без zолова, небо без облака

Конструкција са + инструментал може да служи за конкретизацију многих

(али не свих!) карактеристичних аспеката именичког појма и тада је синоним­
на са квалитативним генитивом; уп .:
(Пр . 14) девојка цpilllX очију/с црним очима, човек cege косе/са сеgо.м косом, течност
необичној мириса/с необичним мириlО.\1

У + локатив може послужити за исказиваље више типова карактеристика

(праве особине, карактеристичног стаља и др . ):

(Пр. 15) човек у йуној снази, човек у iоgинама; роман у насШавцима; младић у l'.арира ..
ној кошуљи, жена у t(рној сукњи; човек} .1ошем ршйо.южељу; човек у u.ietu··
1шм Положају

Граgивно значеље се најчешће исказује предлошко-падежном конструк­

цијом og + генитив:

(Пр. 16) ваза og криси/ала (уп. крисШална ваза), С\атуа og .11ермсра, шешир og 'ш . не,
ташна og зми)lке коже, враrа o,g lioвaнoi iвожђа

Присвојно (ilосесивно) значеље обухвата различите односе између два

именичка појма, почев од правог припадаља па до разних апстрактних веза .
Но за исказиваље свих тих односа најтипичнији падежни облик је ilрисвојни
(ilосесивни) tенишив.:

(Пр . 17) оловка Тањине gруiарице, кућа моm в.еgе, песме Десаню? Maкtu.woвuh, околина
Бeoip((ga, садржај 1\Њиiе, резултат уШаЈ.:мице, бршна свеииосиiи, однос lнaia,
израз ,тuца, облик i.таве

Две посебне врсте присвојног генитива су тзв . субјекашски и oбjeкaiiicкu

tенишив . Оба ова генитива се употребљавају у атрибутској функцији уз имени­
це (најчешће изведене од глагола) које означавају радљу, процес, догађаље и
сл . При томе се именичком јединицом у субјекатском генитиву исказује носи­
лац ситуације означене именицом, а именичком јединицом у објекатском гени­
тиву - појам који је обухваћен ситуацијом . Примери:

(Пр. 18) Субјекатски rениrив: певање uШtща, долазак иро.1ећа, залазак Сунца, одјек
ексй1озије, пад авиона, шум ищшса

272
 (Пр. 19) Објекатски 1·енитив: rледање Ше11евизије, слушање музике, иrрање kошаркt,
прање улица, берба iрожђа, прекид уШакмице, nробој фронШа, поправка Ше­
левизора, приказ романа, наставак йриче .

Називи "субјекатски" и "објекатски" потичу отуда што се у одговарајуlшм ре­

ченицама или глаголским синтагмама исти појмови исказују субјектом односно
објектом; уп . : певаље uтица· uтице певају; гледаље телевизије.: гледати те­
левизију.

Вежбе

1. Одреди конституентски облик и значеље именичкихјединица штам­

паних курзивом: (l) наслов чланка; (2) брујаље моШора; (3) пренос Ше­
нискоi меча; (4) кљига занимљиво/ саgржаја; (5) плоче моје gруiарице;
(6) чаша og йласШике; (7) скупљање йрилоiа; (8) књига са (занимљивим)
илусШрацијама; (9) севање муње.

4. ИМЕНИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ С ПРИЛОШКИМ КОНСТИТУЕНТСКИМ

ЗНАЧЕЉЕМ

А. ПРИЛОШКА ЗНАЧЕЊА

477. За именички конституент се може реhи да има uрилошку (аgверби­

јадну) консШиШуенШску вреgносШ кад се њиме исказује неко од йрилошких зна­
чеља (месно, временско, начинско, узрочно итд.), тј. од значења која се пре
свега употребљавају за одређиваље неког глаrолскоr садржаја. Међутим, иако
одређиваље rлаrола 1лавна функција прилога и уопште конституента с nри­
лошким значељем (тзв . адвербијала), овакви конституенти имају и друге фун­
кције: глаголске допуне, прилошког дела предиката (предикативног адвер­
бијала), атрибута и зависног члана придевских и прилошких синтагми. Но у
свакој таквој употреби они имају своје одређено nрилошко (адвербијално) знаа
чење, к~је је код прилога као врсте речи условљено љеговим типом (nрилози
за време, мест·о, начин и сл.), а код именичких јединица зависним падежом и
предлогом.

Најважнија прилошка значеља која се исказују именичким конституенти­

ма јесу месна, вре.менска, начинска и узрочна, али постоје и разна друга -
циљ, среgство, gруштво итд. (в . табелу бр. 12) . У вези са прилошким значе­
љима треба водити рачуна о неколико чиљеница: у оквиру неких општијих
значења (нпр . месног) постоје ужа односно конкретнија значеља; поједина зна­
чеља се међусобно додирују и комбинују (нпр. значеље средства и начина);
мада има падежа који и без предлога исказују неко прилошко значеље (времен­
ски генитив, временски акузатив, акузатив мере, инструментал средства, начи­
на, места и времена), ипак се за веhину значеља употребљавају предлошко-па­
дежне конструкције.

Б. МЕСНА (ПРОСТОРНА) ЗНА ЧЕЊА

478. Прилошка значеља која се тичу места (простора) могу се груписати

у неколико најопштијих типова, то су:

1. uозициона (или локациона) значења, која показују да се неки појам

налази односно да се нека ситуација реализује на одређеноме месту (нпр . : бити
у школи, стајати крај uрозора);

18 ' 273
 2. месна (просторна) значеља за оgр€ђивање крешања, којима се специ­
фикује:
а) йравац кретаља или .месшо завршешка кретаља (нпр . : поћи ка врати­
ма, ући у собу);
б) .месwо йочеwка кретаља (нпр. поћи og куhе); то је тзв. аблашивно
значеље;

в) uушања кретаља, било да је то пр9стор_ којим се неко или нешто

креће (нпр.: ићи улицом) или место које је на правцу кретаља (нпр.: прећи
lipeкo улице) .

У следеће четири табеле биће наведени најважнији падежи односно пред­

лози са месним (просторним) значељима:

Табела бр. 5: Предлошко-падежне конструкције са позициою1м значељем

. ------~---------

Орман стоји uopeg врата, крај врата, коg врата, go врата,

Генитив близу врата. - Слика виси изнаg кревета . - Мачка спа­
ва ucuog стола. - Марко седи uciipeg Ивана, иза Ивана,
из.меf)у Ивана и Таље . - Марко станује коg родитеља.
- Стадион је (из)ван rрада.

Акузатив

Инструментал
- -------------------------------~
Орман стоји уз врата.

Лампа виси наg столом. - Мачка спава йоg столом. -

+
Дрво pacre йреg кућом, за кућом. ·--Речник се налази
међу осталим књиrама.
~------- ---------
Локатив Папири леже на ~~олу, iio столу, у столу.

Табела бр. 6: Предлошко-падежне конструкције за одређиваље правца и

места завршеrка кретаља

Марко је ставио столицу iiopeg прозора, крај прозора,

коg прозора, go прозора, близу прозора.
Марко је обесио слику изнаg кревета. ·-- Мачка је легла
Генитив ucйog стола. - Марко је· сео ucйpeg Ивана, иза Ивана,
између Ивана и Таље. - Марко је отишао коg лекара.
Ученици су отишли ван града. Марко је дошао go прозора.
----+---
Дати в Марко је пошао каfйрема вратима (правац). Марко је
дошао к мени (место завршеrка кретаља).
------------1
Мачка се попела на дрво. - Марко је ушао у собу. ·--
Марко је обесио слику о ексер. - Марко се наднео наg
Акузаrив мапу. ·-·Мачка је легла йоg сто.- Марко је стигао йреg
биоскоп. ·-- Марко је сео за сто. - Стави ову кљиrу
.међу остале кљиге.
----------~----------·-----~

Табела бр. 7: Предлошко-падежне конструкције за одређиваље почетка кре­

тања (аблаrивна значења)

274
Генитив Марко је изашао из собе. - Мачка је с~шла с gpвeilia.
Марко се одмакао og йрозора.
-l
Табела бр. 8: Падежи (и предлози) за одређиваље лутаље кретаља

Прошли смо йореg муз~ја, крај музеја, мимо музеја,

Генитив из.меlју музеја и позоришта, ucйog подвожљака и сл. -
Прешли смо йреко моста . - Шетади смо се gуж обале.

Акузатив Прошли смо кроз парк. - Марко се попео уз степе-

нице . -· Марко је сишао низ степенице.

Инструмент ал Шетали смо обалом (улицом, йарком итд.)

Локатив Шетали смо йо обали (йо улици, йо парку)

Код наведених предлошко-падежних конструкција посебно је важно уочи­

ти опозиције које настају употребом различитих падежа с истим предлозима.
Наиме, кад се уз предлоге на, у и о и предлоге наg, uog, upeg, за и .ме/ју
употреби а к у з а т и в , одређује се м е с т о з а в р ш е т к а к р е т а љ а (у
вези с г л а г о л о м к р е т а љ а и другим речима које значе кретаље) . Но
када се уз на, у и о употреби локашив, а уз наg, йреg, за и .ме/ју - и нстр у -
м е н т а л , значеље је п о з и ц и о н о и најчешће се јавља у вези са тзв.
" г л а г о л и м а м и р о в а љ а", тј . глаголима чија се радља у целини, од по­
четка до краја, врши на датом месту . Уп . :

(Пр. 20) ставити књиrу на ciiю (акуз . ): књиrа је на ciuo . 1y (лок.); ући у соб;. (акуз ):
бити у соби (лок); обесити пушку о раме (акуз.): nушка виси о рамену (лок.)
(Пр 21) Мачка је легла йо{/ сшо (акуз.): Мачка лежи йоg сйю.1о.и (инстр . ); Марко је
стао йреg излоi (акуз. ): Марко стоји upeg излоiом (инстр. ); Марко је сео за
сШо (акуз. ): Марко седи за сiиолом (инстр.)

Међу месним прилошким значељима постоје и разне друге корелације;

на пример, og ген . и go+ +
ген . показују почетну и завршну границу кретаља:

(Пр . 22) Трчао је og куhе go школе.

А аблативне конструкције с(а) + ген . и из + ген. одговарају конструкцијама

с предлозима на и у (повезује их значеље површине односно унутрашљости);
нпр.:

(Пр. 23) ставити књиrу на/у ор.м.ан. књига је на/у ор.м.ану. узети књигу са/из
ор.м.ана.

В. ВРЕМЕНСКА (ТЕМПОРАЛНА) ЗНАЧЕЊА

479. За изражавање временских значеља употребљава се неколико паде­

жа без предлога: временски (темпорални) генитив, акузатив и инструментал,
као и више предлошко-падежних конструкција. Именице (именичке синтагме)
које се употребљавају с временским прилошким значељем често и саме означа­
вају неки временски појам (дане у недељи, месеце, делове дана и сл.). То се
нарочито односи на споменуте падеже без предлога, а и на неке предлошко-па­
дежне конструкције. Конституентске облике именичких јединица с временским
значељем приказује следећа табела.

275
 ,,
~
..

Табела бр. 9: Падежи (и предлози) с временским значељем

(без предлога) iiioia gана, свакоi jpzupa, йрошле cpege,
слеgећеi айрила, йрощлоi леша 1
Генитив (с предлозима) йре утакмице, уочи утакмице, йосле
ј након утакмице, йрr>ко лета, ycpeg ноћи,
око Нове године, og среде, go пе1 ка
(без предлога) iiiaj gан, исйlу ноh, gpyio вече
Акузатив (с предлозима) на Нову годину, на празник, на ро-

ђендан; йреgуrакмицу, крозјзаједан сат

Инструменrал среgом, сваким gано.м, крајем прошле године

Локатив у марту, у последљем тренутку, у прошлом веку; йо

вечери; о Новој години

Г . НАЧИНСКА ЗНАЧЕЊА

480. Под начином вршеља глаголске радље подразумевају се разни аспек­

ти реализоваља ситуације који се могу сматрати љеним карактеристикама: љен
квалитет, начин извођеља радље, учесталост, однос вршиоца према вршељу
радље и сл. Најважније падеже, односно предлошко-падежне конструкције за
исказиваље начинских значеља показује следеhа табела .

Табела бр. 10: Падежи (и предлози) с начинским значељем

радити без иресшанка, ићи без жу-р-::-бе-,-на_љ_у_ти_т_и_с_е--::-беЗЈ
без+генитив разлоiа, ·,авршити посао без ичије йомоћи, радити без 1
йлаиа, отићи без йозgрава, урадити нешто без йийlања
1-----
поступити на uciliu начин, ур адити нешто на лакши начин,
uа+акузаrив спремити се на брзину, от ворити врата на силу, викати

на сав iлас, добити нешiо на йревару

-----------------ј

йнсrруменrал говорити Шихи.м iласомfш aйailioм, ићи gуiи.м корацима,

(без предлога) доћи Шјжом, ударити неко г свом снаiом
-------------·
с(а)+инсrру- пењати се с наиором, наљу тити се с разлоiо.м, rовориги
ментал с убеђење.м, радити с йлан ом, гледати неког с чуђењем,
стићи са закашњењем

йо и йрема+ло- а) поступити йо Јйрема йл ану, йо fйрема йройисима, йо f

катив йрема наређењу, поређати нешто йо fupeмa величини, на­
традити неког йо Јйрема за слузи
б) испричати све йо pegy, продавати робу йо ниским це-
нама

плаћати у pailia.мa, стићи у јеgном скоку, у шрку, при­

у+локатив по ве дати у йрвом лицу, пл есаги у брзом pиiliмy, ићи у
iомили
----------------

276
 Кад се одредба средства не употребљава за идентификоваље конкретног
средства, него да се покаже избор једног од могућих типова средства за реали­
зацију радље, таква одредба карактерише и начин извођеља радље, тј. има и
вредност одредбе за начин; нпр.:

(Пр. 24) путовати авионом, написати писмо xeмujclioM o. toBiiOM, опрати рубље geiiiep-
џeнtuoм, бријати се e.~eliiupuчнu. w бријачем.

Већ је речено (гл. 35.12 . ) да актуелни квалификатив (атрибутско-прило­

шка одредба) може да има и начинску вредност, односно да представља НА­
ЧИНСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ. То је разумљиво јер актуелна ка­
рактеризација носиоца ситуације може да се протегне и на карактеризацију
реализације дате ситуације; нпр.:

(Пр. 25) гледати некога разроLачених очију, стајати uoLнyfile главе, седети upeкp­
шfileнux ноLу.

Д. УЗРОЧНА ЗНАЧЕЉА

481. За исказиваље узрочних прилошких значеља постоји неколико пред­

лошко-падежних конструкција, већином с (аблативним) генитивом . Конструк­
ција за опште узрочно значеље је збоi +
ген., Остале конструкције исказују
специја.:ше типове узрочног шачења и зато су ограничене и у погледу семан­
rичкоr типа именичке јединице употребљене у датој конструкцији и у поглед)'
типа проузроковане радње на коју се односе. Тако се кощтрукцијом ус.rеg+ген.
исказују око . 1ности које доводе до (не)реализовања неке ситуације, конструк­
цијом og +
ген. исказују се разни фактори који проузрокују одређена стања
или спречавају реалюаци)у неке ситуације, конструкцијом из + ген. најчешће
се износи подстицај за неки поступак, а конструкцијом за + акуз. - разлог
за радњу као неку врсту реакције. Примери су дати у следећ~ј табели.

Табела бр . 11: Предлоlйко-падежне конструкције с узрочним значељем

,--------------.---------------------------------------------------,
изгубити утакмицу збоi .юше иiре, остати код куће збоi
збоi +генитив назеба, наљуппи се збоi нечијих речи, забринути се збоi
лоших весши, закаснити збоl йолеgице.. - Авион нИје
полетео збоi .маlле .
r---------------~----
yueg +rенитив закаснити услеg йолеgице . --Авион није полетео услеg
.маlле. - Година је била нерадна услеg йойлава .
r----------~------
дрхтати og зиме, уморити се og illpчaњa, умрети og zлa-
og trенитив gu. -Гране су се савијале og йлоgа . -Пут се није видео
og .магле .
г-------·--------+---=------
из-1-rенитив учинити нешто из мржње, из .зависши, из љубоморе; из
обесШ;.1; из gocage: из забаве
f---------~--~~--

натрадити .
некога за оg tичан усйе.х, одликоваrи некога
за+акузатив за .храбросiЦ, осветити се некоме .за увреgу
... ---- ··---- -- ---------- - - - ----~- -------

Ђ . ОСТАЛА ВАЖНИЈА ПРИЛОШКА ЗНАЧЕЊА

482. Постоје и разна друга прилошка значеља, која се такође исказују

пред:1ошко-падежним конструкцијама или пак инструменталом без прt::длоrа
(нека од тих значеља се додирују са именичким консiиrуентским вредностима).
Упореди табелу:

277
 Табела бр. 12
Прилошко значење Конституентски Примери
облик

Циљ оnшти: Дошла је у Београд раgи уйиса

раgи+ генитив на факултет.
специјални:
йо+акузатив - Отишао је йо лекара.

Намена за+акузатив · Ову књигу, сам купио за бра-

та.
- Са чувајте једно место
за Марка.

Средство инструментал Пресекао је канап ножем.

- Збунио га је својим ogio-
вором.

Вршилац og (стране)+ Он је og ( сшране) ученика про-

(аrенс) rенитив rлашен за најбољег профе-
(агентивно значење) с ора.

инструменrал Једрилица је била r·оњена

јаким ветро.м

Друштво са+ инсrрументал Иван је дошао са gруiовима.

(социјативно значење)

Околности йо+локатив Отпутовали су йо ноћи.

- Ходала је йо киши.
йриликом +rен. - Срели смо се йриликом
отвараља изложбе .
йри+локаiив .- Читао је йри светлости
свеће .

акузатив (мере) Остао је на. мору неgељу gана.

Мера - Ходао је јеgан километар.
инструментал Писао је сатима (и сатима).

Концесија Ј'йркос+ датив Авион је полетео Ј'йркас маiли

(допусно значење) (или rенитив) (маiле).
(=појам означен име-
ничком јединицом не
спречава реализацију
ситуације)

Поредбено значење за једнакост: Он трчи йойут веiйра.

йойут+ rенитив
за н~једнакост: Иван је боље урадио задатак
оg+rениrив og Марка.

Изузимаље осим, сем+генитив Сви су дошли на: Тањин ро-

(ексцептивно значеље) ђендан осим Николе.- Нико
није изостао осим Николе.
Замењивање (у)место+rенитив Уместо Марка дошао је ње-
(супституција) гов брат.

278
 Конституенти с оваквим значељима углавном се употребљавају као
ОДРЕДБЕ, и то као ОДРЕДБА ЦИЉА (или: ЗА ЦИЉ), НАМЕНЕ, СРЕД­
СТВА, ВРШИОЦА (=АГЕНТИВНА ОДРЕДБА), ДРУШТВА (=СОЦИЈА­
ТИВНА ОДРЕДБА), ОКОЛНОСТИ, МЕРЕ, ДОПУШТАЉА (=КОНЦЕ­
СИВНА ОДРЕДБА), ПОРЕЂЕЉА (по једнакости), ИЗУЗИМАЉА (=ЕК­
СЦЕПТИВНА ОДРЕДБА), ЗАМЕЉИВАЊА (=СУПСТИТУТИВНА
ОДРЕДБА) . Но кад се врши поређеље по неједнакости, конституент с прило­
шким значељем има функцију ПОРЕДБЕНЕ ДОПУНЕ (ДОПУНЕ ЗА ПОРЕ­
ЂЕЉЕ)..
Поједина од наведених значеља додирују се са раније описаним; нпр. циљ
и агенс с узроком, средство и друштво са начином, мера с начином, временом
и местом, околности с временом и начином.

Н а п о м е н а. - Треба разликовати употребу предлоrа збоi и раgи. nрви има

узрочно, а други циљно значење. Школски пример за разликовање је: Отишао је у
бању збоi болести, а раgи лечеља.

Вежбе

1. Одреди конституентски облик и значеље именичких јединица

шrампаних курзивом: (1) Вратио се из Заiреба у йейlак. (2) Прошле неgе­
ље збоi назеба није ишао у школу . (3) Трчао је обалом йо јаком вейlру.
(4) Ово кажем йримера раgи . (5) После вечере су цео сай1 седели и шайайlом
разговарали . (б) Бицикл је био и~једен рђом. (7) Урадио је то без размиш­
љаља. (8) Стигао је вечерњuм возом, са својим брайlом. (9) Киша сайluма
пада без йреrйlанка. (10) Иди ти на концерй1 умесйlо мене. (l Ј) Уйркос
невремену нико није остао коg куће сем њеiа. (12) Повредио се йрuлико.м
излажења из ауйlобуса. (13) Направи један сендвич за Ивана. (14) Таља
је стигла йосле Јасне. (15) Ти ћеш ro боље урадити og мене .

5. ИМЕНИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ С ПРЕДИКАТИВНОМ ВРЕДНОШЋУ

483. П р е д и к а т и в н у в р е д н о с т имају именичке јединице упо­

требљене у функцији копулаrивног и допунскоr предикаrива (именскоr дела
предикаrа у ужем и ширем смислу); нпр.:

(Пр 26) Јасна је најбољи ђт<..

(Пр. 27) Јасна је постала најбољи ђт;fнајбољим ђаком.
(Пр . 28) Јасну сматрају најбо .. ъим ђаком/за најбољеi ђака.

Садржај rаквихјединица приписује се субјекаrском или објекаrском појму, али

именичке јединице не добијају при том неко посебно придевско значеље (опис­
но, градивне, присв()јно и сл.). Штавише, и придевске јединице употребљене
у предикативној функцији имају исте (предлошко-)падежне облике (в . гл . 35 . 6
и 35 . 9) . Зато се може рећи да предикативни конституентски облици- номина­
тив, инструментал и за +
акузатив служе за обележаваље предикативне фун­
кције, тј . да имају структурни значај.

6. ПАДЕЖНИ СИСТЕМ

А . ПАДЕЖНИ СИСТЕМ КАО МОРФОСИНТАКСИЧКА КАТЕГОРИЈА

484. Падежи су, с ,једне стране, .морфолошка кашеiорија, јер чине систем
облика у промени (деклинацији) именичких речи . С друге стране, они су и

279
синшаксичка каше[орија, јер регулишу употребне вредности именичких речи
(и синтагми) у реченици. Зато се може реhи да су падежи једна од .морфосин­
"-
1
шаксичких каше[орија именичких речи (друга је број именице, тј. једнина или 1
множина) .
Да се најпре подсетимо шта је то морфолошка категорија. За то може
да пселужи друга морфолошка категорија именичких речи (поред падежа) -
граматички број.. Наиме, сви облици именичких речи могу се повезати у систем
граматичког броја, и то на основу љихове т и п и з и р а н е (=с и с т е м с к е)
и н ф о р м а т и в н е в р ед н о с т и: једни облици, тзв . облици једнине, по­
казују да се именичком речју означава један појам, а друrи облици, тзв. об­
лици множине, показују да се означава више од једног појма. За такав систем
облика (обавезан за дату врсту речи) са типизираним вредностима каже се
да је то једна ойшШа морфолошка каШеiорија. Сваки члан таквог система (у
овом случају једнима и множина) такође се назива морфолошком категори­
јом, али йосебном .морфолошком каfйе[оријо.м, и представља једну од конкрет­
них вредности опште категорије . Дакле, граматички број је једна од две опште
морфолошке категорије именичких речи, и обухвата две посебне морфолошке
категорије- једнину и множину.

Слично важи и за падеж као општу морфолошку категорију именица, с

тим што она обухвата седам посебних категорија, тј. седам падежа у ужем
смислу: номинатив, генитив, датив, итд.; а информативна вредност ових облика
је много комплекснија него код категорија броја .

Чему служи nадежни систем (односно катеrорија падежа)? - На основу

љега именичке јединице- добијају типизиране (системске) употребне вредности
у реченици. Конкретно, падежима (самим или с предлозима) обележавају се
синтаксичке функције и значеља којима се дате именичке јединице повезују са
другим деловима реченичне или синтагматске конструкције; а вокативом се
обележава комуникативна вредност именичке јединице у оквиру реченице као
комуникативне јединице . Дакле, као што смо видели у уводној тачки ове главе,
информација коју пружа падеж може бити сшрукшурна (обележаваље синтак­
сичких функција) или семаншичка (исказиваље разних придевских и прило·
шких значеља) или комуникашивна (скретаље пажље, дозиваље и сл . ), с тим
што има и комбиноваља оваквих информација . Пошто се те информације тичу
формираља и интерпретираља реченица, падежи, односно падежни систем,
представљају и синшаксичку категорију .
И падежни систем је, дакле, .морфосиншаксичка кafйezopuja именичкuх речи.

Б. ПОВЕЗИВАЉЕ ПАДЕЖА У СИСТЕМ

485. О падежима се говори као о одређеном с и с т е м у зато што сваки

падеж, тј. члан система, има своје посебне типизиране вредности, којима се
разликује од свих других падежа. Да би се показала суштина падеж~ог систе­
ма, уобичајено је да се за сваки падеж нађе или ойшШе значеље (ТЈ. значењ~
под које могу да се подведу сва посебна значеља тога падежа) или iлавно (тЈ
основно, најважније) значеЊе односно функција. А на основу таквих значења
и функција сви падежи се деле на независне и зависне падеже. Традиционално
тумачеље падежног система српскохрватског кљижевноr језика може се при­
казати следећом 1абелом .

280

1
Ј__
 Табела бр. 13

Независни падежи

Главна функција: обележавање субјекта, тј. независног

реченичног конституента

Номинатив Номинатив је и неутрални падеж, тј . падежни облик који

се употребљава када треба само именовати неки појам
(уп . атрибутив у неутралном номинативу, т . 462)

Вокатив Главне функције: скретање пажње и дозивање (оваква

употреба је независна од синтаксичке структуре реченице)

.Зависни падежи

Опште значење: тицање, које обухвата три ужа значења:

1. посесивни (присвојни) генитив - потпуно тицање
(пр.И:Падање ~ др.)
Генитив 2. партитивни (д~они) гениrив -· делимично тицање

3. аблативни генитив - тицање по пореклу

Даrив Главна значења: намена и управљеност

Главна функција: обележавање правог објекта, тј . допуне

Акузатив прелазних (транзитивних) глагола

Опште значеље: заједница; обухвата два ужа значеља

l. средсrво (ицсrрументално значење), које се нека-
Инсrрументал зује инструменталом без предлога
2. друштво (социјативно значење), које се исказује
инсrрументалом с предлогом с(а}

Локатив Главно значење: месно

'-------···· --

В. ПОЛИВАЛЕНТНОСТ ПАДЕЖА

486. На који начин номинатив и пет зависних падежа омогуhавају употре­

бу именичких јединица у свим функцијама наведеним у табелама бр . 1 и 2 и у
свим значељима описаним у гл . 37.2- 4?- Један део одговора је: захваљујуhи
употреби предлога (о томе he бити речи у следеhем одељку). Други део одго­
вора је: захваљујуhи томе што исти падеж може да обележи различите функци­
је и искаже различита значеља, тј . што су падежи функционално и се.манiilички
йоливаленшни. Следеhа табела резимира оне употребе падежа без предлога
(зато локатив није наведен) о којима је досад било речи.

281
 Табела бр. 14

Назив падежа Употребна вредцост

- обележавање граматичког субјекта

- обележавање предикатива
Номинаrив - обележавање непроменљивог атрибутива

-· рекцијске допуне (неправи о~јекти итд.);

-- обележавање логичког су~јекта (парт. ген.)

-- партитивна варијанrа правог објекта (парт. ген.)
- тзв. словенски генитив (као варијанта правог об-
Генитив јекта уз прелазне глаголе у одричном облику);
-· посесивно придевско значење (посесивни ген. у ужем
смислу); ту је укључен и тзв. субјекатски и објекат­
скм ген.
- квалитативно придевско значење (квалитативни ге­
нитив);
, -временско (tемпорално) прилошко значење (вре- 1
менски или темпорални генитив); 1

----~---+-------------------------------------
- обележавање неправог објекта и других рекциј-
ских щшуна

·- обележавање логичког су~јекта

Дати в - обележавање "реципијента" (в. т. 2Б)
·--тзв. датив интересоваља или етички датив - син­

таксички редундантни падеж с експресивном функ­

цијом
----------~---------------------------~---
- обележавање правог о~јекта
-временско (rемпорално) значење (временски или
Акузатив темпорални акузатив)
- значење мере (акузатив мере)

·- рекцијске допуне (неправи објекат и др.)

- обелеЖавање предикатива
- значење средства

Инструментал - значење начина

- значење места

- значење времена

- значеље мере

- значеље аrенса

Поливалентност падежа испољава се, дакле, и као uолифунк:ционалносw,

тј . употреба у више функција, и као uолисе.мија, тј. вишеструко значење .

282
 Овде треба уочити да употребна вредност падежа, умногоме, зависи од
с е м а н т и ч к о г ( з н а ч е њ с к о г ) т и п а именице, односно именичке
синтагме употребљене у датом падежу, нарочито кад се исказује неко при­
девско или прилошко зна'lеље. Као пример могу да послуже адвербијална зна­
qеља инструментала без предлога: свака од именица "нож", "шапат", "улица",
"петак", "саг" имаће друго прилошко значеље, и то: ножем --средство, ша­
йаШо.м - на'lин, улицом - место, йеШком - време, саШима - мера. Насупрот
томе, падежи са чисто структурном вредношћу, као што је номинатив су~јекта
и акузатив правог објекта, могу да се примене на сваку именицу, тј . без огра­
ничења.

Н а п о м е н а. - Именице употребљене у појединим падежима придевског или

прилошкоr :значења морају имати одредбу, која је обично носилац главне информа­
ције. Такав је случај с квалитативним генитивом, као· и са rемпораиним генитивом (у
веhини случајева) и темпораиним акузативом (уп . rora дана: *gана, тај дан: *gан).
Слично важи и за инструментал са начинским значењем ако именица у свом значењу
нема компоненту кваиитета (уп . шапатом: *lласо.м, али може Шихим lласом и сл . ) .
За овакве падеже се употребљава термин блокирани йаgежи (с обзиром на употребу
одредбе) или йаgе.жи с обавезном оgреgбом.

Г. ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

487. И поред своје поливалентности, зависни падежи не би били довољни

за исказиваље свих потребних информација у вези с употребом именице . Међу­
тим, захваљујући употреби посебних помоћних речи - предлога, могуће је
диференцирати и конкретизоваrи значеља зависних падежа и додати им нове
семантичке вредности.

У следећој табели су наведени најважн.ији (не сви!) предлози уз П()једине

падеже:

Табела бр. 15
--
Генит.ив .из, с(а), од, до, поред, крај, код, близу, .изнад, ис под,
испред, иза, између, пре, после, након, уочи, ус ред,

око, (из)ван, приликом, због, услед, ради, попут, упр кос,

против, осимјсем, место

Дат ив к(а), према, упркос

Акузатив на, у, о, по, уз, низ, кроз, за, над, под, пред, међу

Инструментал с(а), над, под, пред, за, међу

Локатив на, у, о, по, према, при

Локатив се употребљава само с предлозима, док се остали зависни падежи

употребљавају и без предлога. Највише предлога се слаже с генитивом . Многи
предлози стоје само с једним падежом, али се неки слажу и с два падежа.
И предлози се веhином одликују полисемијом, односно вишеструким зна­
чељем. То посебно важи за најзначајније предлоге, као што су: на, у, с(а) [с(а)

283
(+ инстр.)], og, за, из. На пример, с(а) + инструментал може означавати дру­
штво, начин, карактеристику именичког појма или бити рекцијска допуна; у
+ локатив може означавати место, време, начин, карактеристику именичкоr
појма или бити рекцијска допуна; итд.
Међутим, ни постојећи предлози нису увек довољни за прецизно искази­
ваље зависних значења, нарочито у стручним текстовима . Зато се у језику
стварају тзв. ilреgлошки изрази, који су по функцији блиски предлозима (неки
постају и прави предлози, уп . крај, .месшо, ilриликом и др.). Такви изрази су
најчешће формирани од именице у зависном падежу (без предлога или с пред­
логом) и већина се слаже са генитивом; примери:

(Пр 29) током ј у Шоку + rен., за време + ген., iloвogoм + rен., uoмohy+ rен.,
у случају +
ген., у циљу +
ген., из разло~а +
ген., с обзиром на +
акуз.,
без обзира на +
акуз . , у склаgу са +
инстр . , у вези са +
инсrр., зависно og
+ ген., захваљујуhи +
дат., изузев +
ген . итд

Н а п о м е н а 1. Предлози могу да служе не само за конкретизовање падежноr

значења (у оквиру предлошко-падежне конструкције), него и за тзв. а н а л и т и ч­
к у де к л и н а ц и ј у, тј . за обележавање значења к~је се нормално исказује падежом
без предлога . Ту се најчешће ради о употреби предлога с(а) за обслежавање ннсiру­
меюалног значења (које се иначе обележава инсrрументалом без предлога) код не­
променљивих паргиrивних синтагми; уп. послужио се речницимаf: са пет речника,са
неколико речника.

2Осим Ј сем и (у)месШо не употребљавају се само као предлози, тј. у ком­

бинацији с rенитивом, неrо и као речце (парrикуле). Тада се комбинују са консш­
туентима који имају потпун консrитуеиrски облик (и значење); уп.: Свратио је код
свих о с и м коg Марка . - Оrишао је у биоскоп у м е с г о на коliцерШ.. Овакав начин
употребе одговара употреби поредбених речци као и не~о; уп . : На Тањином рођен­
дану смо се провели исrо rако добро к а о на Јаснином. - На Марковом рођен­
дану смо се провели боље н е г о на Ивановом.

Д. ПАДЕЖНА СИНОНИМИЈА

488. За поједина значења и функције постоје синонимни падежи и пред­

лошко-падежне конструкције; нпр.:

(Пр . 30) бојати се змија (reн.)fog змија (C!g + ген.), прогласити некога йобеgником
(инсrр.)/ за йобеgника (за + акуз.), девојка йлаве косе (rен.)/ с йлавом косом
(с + инстр.), йослеfнакон утакмице (йослеfнакон + ген.), доћи за/кроз јеgан
caiii (за/кроз + акуз.), полица стоји йореgfкрај pagнoi ciiioлa (йоре.gfкрај +
ген . ).

Међу падежним синонимима могу постојати одређене разлике.. Неке

разлике се тичу расf!рострањености употребе. На пример, уз одричне прелазне
глаголе данас се генитив (тзв. словенски генитив) употребљава све ређе, од­
носно nреовладава акузатив (nоготову у источној варијанти); уз глагол йо­
сiйаiйи може се уnотребити и номинатив и инсrрументал, али је уnогреба ин­
сrруменrала обичнија у заnадној варијанти; уз rлагол смеШаШи долазе и да­
тив и акузатив (сметати некомеfнекоiа), али је први типичнији за источну, а
други за заnадну варијанту.
Друге разлике се тичу значења. На пример, йре ген. и йреg +акуз +
имају слично временско значење (претхођење), али йреg подразумева и зна­
чеље непосредности ( =
нeftocpegнo ilpe), уп . ilpe раша и ilpeg раш; слично, у при­
меру ilолица сшоји ilopeg pagнo'i cilloлa и ilолица сшоји уз раgни сшо поред поду­
дарности у општем значењу (близина) пос:тоји и разлика: уз+ акуз . уноси и значење

284 1

_l
прибијености; глагол cШugeiйu се може бити допуњен и генитивом и :консгрук­
цијом og +
генитив, али ће први облик указивати да је именички појам раз­
лог за стид (стидео се своi йонашања), а други- да се стид осећа у односу на
raj именички појам (стидео се og gpyioвa). Некада облик рекцијске допуне
указује на разлику у значењу глаrола: помагати некоме (дат.) значи "nружати
.некоме помоћ", а помаrати некоiа (акуз.) - "материјално помагати некога".

39. КОНГРУЕНЦИЈА

1. ОПШТИ ПОЈМОВИ

489. Садржај п р ид е в с к и х р е ч и (придева, придевских заменица,

редних бројева и бројева јеgан, gва, оба, обаgва, шри и чеШири) и п р ид е в -
с к и х с и н т а г м и приписује се именичком појму на који се односи придевска
реч, односно синтагма. То је обележено конiруенцијо.м 1 (=слаiање.м) у pogy,
броју и ilageжy. А садржај г л а г о л а у функцији предиката приписује се име­
ничком појму означеном субјектом, што се означава конiруенцијо.м у лицу и
броју, а ако је глаголски облик сложен са радним или трпним придевом, онда
и у pogy.
Придевске речи и глаголи у личном (=финитном) облику су, дакле, кон­
iруеншне речи, а њихове категорије рода, броја, падежа и лица су конiруеншне
кашеiорије. При том, избор рода, броја и падежа зависи од рода, броја и паде­
жа одговарајуће ш.iеничке речи, односно синтагме (која се зато зове коншро­
лор конiруенције), док избор лица зависи од улоге именичког појма у комуни­
кацији: да ли је то говорник, саговорник или појам ван комуникације.
Конгруенција, дакле, представља м о р ф о с и н т а к с и ч к у в е з у из­
међу конгруентне речи или синтагме и именичког конституента који условљава
("контролише") избор конкретне вредности конгруентних категорија (ова веза
је морфосинтаксичка јер се тиче морфолошких категорија употребљених у
синтаксичким конструкцијама) . А функција конгруенције је да обележи п р и­
п и с и в а њ е садржаја конгруентне речи или синтагме одговарајућем именич­
ком појму .
Као подсетник за примену конгруенције у синтаксичким конструкција­
ма могу да послуже следеће две табеле, прва у вези с глаголом у личном
(= финитном) облику, а друга у вези с придевским речима .

285
 Табела бр. 1

Глава Конгруентна Функција Функција Конгру-

реч конгруентне именичкоr ентне Пример
речи консти- кarero-

туента рије
-·
Глаголски Дечак Шрчи.
35 ..5 предикат Дечак је Шрчао.

Копула Дечак је неста

(глаrолски щан.
35 . 6 део копула- Дечак је био
тивног преди- несташан.
Глагол
ка та)
у личном лице

(финитном) Модални или Субјекат број Дечак хоће да

облику фазни део сло- (род) трчи.
36 ..5 женог преди- Дечак је йочео
каrа трчаrи.

Допунски део
сложеноr пре- Дечак хоће да
36.5 дикаrа(gа+ Шрчи.
презент)
. -
Найомена: у безличним и обезличеним речени- Грми. Грмело
36.1 цама, пошто нема субјекта, глагол је у неутрал- је. О томе се
36 . 3 ном (=безличном) облику: 3 . лицу једнине (сред- свуда йрича. О
њег рода) томе се свуда

йричало .

Табела бр. 2
---····· -
Глава Конrруентна Функција Функција Конгруен
реч конгруентне именичкоr тне кате- Пример
(синтагма) речи консти- го рије
(синтагме) туента
-- -
Атрибут Главна реч
именич- несшашни дечак
372
ке син-
Придевске таг ме
--- речи
Именички
(придеви,
консти- Дечак, изнена-
придевске
Апозитив ту е нт род ђен поклоном,
375 заменице,
коме се број одушевљено је
конгруент-
додаје падеж запљескао.
ни бројеви)
апозитив
или г-·
синтагме Копулативни Дечак је нес-
предикатив йlашан.
35 . 6
(именски део Субјекат
предиката)
~-- -
286
 Глава Конгруен- Функција Функција Конгру- Пример
тна реч конгруентне именичкоr ентне
(сингагма) речи консти- :ка те-

(синтагме) туента горије

род
Допунски пре- Дечак је постао
3.5 . 9 Субјекат број
дикатив (падеж) несiйашан.

Допунски 1 Дечак је постао

род
предикатив Објекат несШашан 1 не-
35.9 Придевске број сШашним
речи

(придеви Актуелни
придевске квалификашв Дечак се врати о
3.5.12 заменице, (атрибутско- Су~јекат с утакмице

конгруент- -прилошка оgушевљен.

ни бројеви) одредба) род

или број г--·

Актуелни
синтагме падеж Дечака смо за-
квалификатив
текли заокуй-
35.12 (атрибутско- Објекат
љеноi игром.
-прилошка од-

ре дб а)
---~-

Напомене

1. Из ових rабела се може формулисати конгруенција за сваки конституент ако

се чита овако: Конгруентна реч ... у функцији .... слаже се са . . у конrруентним
категоријама ...
2. О конгруенцији код релативних заменица в. гл. 40.
3. О конгруентним именицама в. rл . 37.

2. ГРАМАТИЧКА И СЕМАНТИЧКА КОНГРУЕНЦИЈА У РОДУ И БРОЈУ

А. ГРАМАТИЧКИ И ПРИРОДНИ РОД

490. Род именица одређује се на основу њихове промене (типа деклина­

ције): именице прве врсте су 'мушког или средњеr (зависно од промене), име­
ниц~ друге .ерсте - средњег, а именице треће и четврге врсте- женског рода.
Поdпо се одређује на основу граматичких карактеристика именице (њене де­
клинације), овакав род се зове и iрамаШички pog .
Између граматичког рода именица и пола њима означених особа постоји
систематска веза: особе мушког пgла означавају се имениuама прве врсте гра­
матичког мушког рода, а особе женског пола- именицама треhе врсте тј .
именицама граматичког женског рода . Но у неким случајевима постоји несла­
гаље између граматичког рода, одређеног према промени именице, и йрироg­
ноi poga, одређеног према полу означене особе. У таквим случајевима кон­
груентна реч може да се слаже са граматичким родом, и то се зове iра.маiilичка
конiруенција (у роду) или слаiање йо облику, или пак може да се слаже са
природним родом, и то се зове се.маншичка (или логичка) конiруенција (у роду)
или слаiање йо значењу.
Најважнији случај неподударности граматичког и природног рода пред­
стављају именице треhе врсте које означавају особе мушког пола. Наиме, један
тип оваквих именица, као што су заједничке именице: суgија, слуiа, iaзga, вој­
воgа, сшарешина, йословоlја, ко.мшија итд . и властите именице: Никола, Јови-

287
ца, Сшева, Пера итд., означавају само мушкарце, или су бар некад означавале
само мушкарце (судија, нпр., данас може бити и жена) . Пошто се мељају по
трећој врсти, ове именице су граматичког женског рода; али по свом значењу
(или некадашљем значељу) то су именице природног мушког рода . Слагање у
роду с овим именицама изгледа овако:

Табела бр. 3
Једнина Множина

Граматичка
конrруенција оне судије су дошле
(ж . р ..)
------------ - - t - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - + - - - - - - - - - - -
Семантичка онај судија је дошао
конгруенција
(м .. р.)

Дакле, у једнини се слаrање врши искључиво по значењу (м . р~), а у множини

претежно по облику (ж. р.), али може и по значељу.

Другу групу чине именице као што су: uијаница, кукавица, варалица,
скишница, буgала, шврgица, улизица, .мушшерија, yxoga итд . То су именице
треће врсте које се односе и на лица мушког и на лица женског пола. Кад се
односе на мушкарце, постоји неслагаље између граматичког и природног рода .
Конгруенција тада изгледа овако:

Табела бр. 4
Једнина -- Множина
- - - - - - - - - - -- ---1--- ---- ---- ------------·- - - - - _____. - - - - - - - - - - - - -
Граматичка
конгруенција она пијаница је дошла оне пијанице 'су дошле
(ж.. р . )

Семантичка
конгруенција онај пијаница је дошао (они пијанице су дошли)
(м. р . )

Разлика у односу на претходни тип је у томе што се овде и у једнини слагање

може вршити и по облику (ж. р.).

Н а n о м е н а. -Кога су рода именице типа "војвода" и "пијаница": мушког

или женскоr? - Оне су rраматичког женскоr рода, а природног мушкоr ("војвода"),
односно мушког и женског ("пијаница").

Б. ГРАМАТИЧКИ И РЕАЛНИ БРОЈ

491. Поред iра.машичкоi броја, који зависи од облика именице (једнина

или множина), за конгруенцију је у неким случајевима важан и реални број,
који је заснован на броју означених појмова. То је најчешће случај код оних
збирних именица које се употребљавају и као с у п л е т и в н а м н о ж и н а ;
најважније такве именице су gеца и браhа и збирне именице на -ag (чељаg,
унучаg, iizuag и сл ) 36ирнс и.\1еюше . наиме, имају само облике једнине, а
означавају скуп појмоnа, тј више nој,юва узетих као целина. (Зато се уз њих
не може употребљавзти број, односно 1акве именице су небројиве, yn.* йeUi
цвећа . ) Но неке збирнс име1нще, пре свеrа gеца
и браћа и чељаg, унучаg, йuлаg
и сл. функционишу и као мно.жина OJII оварајућих именица к~је немају обичну,

288
системску множину (geiiie, бpaiii, чељаgе, унуче, йиле и сл.). (Да овакве збирне
именице имају и значење множине, показује ro што су бројиве; уп. йеШоро
gеце, йeiiiopo чељаgи.) Ову разлику у употреби збирних именица илуструје сле­
дећа табела:

Таб~ла бр. 5

:::··· ::::.:· 1~;;---

радник
-----------т--------------
радници l~~нишrво ~
дете деца

брат браћа
чељаде чељад

За конгруенцију је битно да су збирне именице које надокнађују одсуство сис­

темске множине (отуд назив "суплеrивна множина") по rраматичком броју
у једнини, али им је реални број множина . Постоји, према томе, неслаrање
између граматичкоr и реалног броја.

Конгруенција са именицама браhа и gеца тј . са збирним именицама које

мењају по једнини треће врсте (gеца, gеце, geцu, gецу итд . ) изгледа овако:

Табела бр. 6
--- ·- ----·-- --
Граматичка
конгруенција сва - дошла
(јд. ж. р.)
децајбраћа
Семантичка
конrруенција - су -
(мн . )

Значи да се атрибут слаже по облику (сва gеца, све gеце, свој geцu итд.), :као
и део предиката к~ји разликује род, rj. они стоје у једнини женског рода. А
део предиката у личном облику слаже се По значељу, односно стоји у множини
(gецаfбраћа g о л а з е, gецајбраћа су gош.ла).
Н а п о м е н а. ·- Исто је и са имени•Iама iocйoga и власШела . Но кад су упо·
требљене као праве збирне именице, тј . озн:ачавају друштвени слој и сл., rлаrол у
личном облику употребљава се и у једнини: Сва в . 1асШе. 1(l ј е gошла на сабор.

Збирне именице на -ag мењају се по једнини четврте врсте (неке облике

могу имати и по промени множине) . Конгруенција с њима изгледа овако:

Табела бр. 7
--
Граматичка
конгруенција сва је дошла

(јд. ж. р.)

Семанrичка чељад

конrруенција ·- су -·
конrруенција
(мн.)
--
19. 289
За разлику од именица gеца и браћа, уз овакве именице, дакле, глагол у лич­
ном облику може се слагати и према граматичкој конгруенцији.

Вежбе

1. Направи реченице с глаголом у облику перфекта у којима ће

субјекти бити именице: Никола, iaзga (јд. и мн.); КЈ'Кавица, (јд. и мн.),
.мyшiiiepuja (јд. и мн.); gеца, браћа, унучаg (уз именице употреби и атрибут).
О~јасни како се слажу атрибут и предикат с оваквим именицама.

3. КОНГРУЕНЦИЈА С БРОЈЕВИМА (С ПАРТИТИВНИМ И ПАУКАЛНИМ

СИНТАГМАМА)

492. При слагању конгруентних речи с бројевима, односно партитивним

и паукалним синтаrмама у функцији субјекта јавља се неколико типова дво­
јаке конгруенције.
У партитивним синтаrмама постоји неподударност између синтаксичке
структуре и значења: главна реч синтагме је број, али ј~ за значење битна име­
ница у функцији допуне (в . гл. 37.4). Зато је могућа и граматичка конгруен­
ција - са бројем, и семантичка конrруенција - са именицом односно са пој­
мом који она означава.

Погледајмо најпре синтагме са непр оме нљ и в им основним

б р о ј е в и м~, тј. са бројевима йеш, шесш, сеgам итд. Пошто су ови бројеви
непроменљиви, они за конгруенцију представљају н е у т р а л н е речи и зато
конгруентне речи стоје у једнини и средњем роду. При слагању по значењу,
пак, јавља се множина (јер број означава увек више од једног појма) и род који
одговара роду именице . Приказано табелом, то изгледа овако:

Табела бр. 8
--
Граматичка
конгруеиција - је ДОШЛО
(јд. с. р.) људи

пет жена

Семантичка п и сам а

конrруенција оних ДОШЛИ

(мн. одговара- су дошле

јућег рода) дошла

Према томе, атрибут стоји у rенитиву множине (слаже се с именицом), а у

предикату је могуће и слагање са бројем и са ~меницом.

Н а п о м е н а. - Исrи тип конrруенције \јавља се и у синтаrмама са коли­

чинским прилозима (неколико, мноiо, мало итд.).

Збирни бројеви такође траже једнину и средњи род, јер то одговара њи­
ховом облику (сем тога, збирни бројеви се ретко меЉају). Кад уз њих стоје
збирне именице (gеца, че.љаg и сл.), предикат се обично слаже с бројем . Но
хад су збирни бројеви допуњени именицом која означава лица различюоr

290
i
l
пола, среће се слаrање и по значењу: множина и мушки род. Зашто баш мушки
род? - Јер је то и о п ш т и р о д за лица, те се употребљава за скуп лица
различитог пола. Упореди:

Табела бр. 9

Граматичка
конгруенција оно је дошло
(јд. с. р.) дв~је ученика

Семантичка су дошли

конгруенција
(мн. м. р.)

Б р о ј н е и м е н и ц е на -ица мењају се по једнини треће врсте, тј . гра­

матички су именице женског рода у једнини. Но пошто се односе на два или
више мушкараца, по природном роду и реалном броју су именице мушког рода,
с вредношћу множине. Како изгледа конгруенција с њима, показује следећа
табела:

Табела бр. 10
--
Граматичка
конгруенција она - дошла

(јд. ж. р.)
двојица ученика
Семантичка
конгруенција - су дошли

(мн. м. р.)

Атрибут, дакле, ст~ји у женском роду, тј. слаже се с обликом бројне име­
нице (уп: она gвојица, оне gвојице, оној gвојици итд . ); део предиката у личном
облику стоји у множини, тј . слаже се по значењу, а део предиката који разли­
кује род слаже се и по облику (с бројем) и по значењу.
П а у к а л н е с и н т а г м е с именицама мушког рода одликују се обли­
ком на -а, тј. паукалом (в. гл. 37 . 4). Зато би по граматичком слагању атрибут
и део предиката који разликује род требало такође да стоје у облику паукала
(облик на -а). А при слагању по значењу, требало би да се јави множина му­
шког рода. Конгруенција са оваквим синтагмама изгледа овако:

Табела бр. 11
Граматичка
конгруенција она -· дошла

(паукал, тј. два

облик на-а) три човека

[ Семантичка четири

конгруенција -- су дошли

(мн. м. р.)

Значи да се конгруентнн атrибут слаже по облику, лични део предиката ·-

по значељу, а део предикаrа :који разликује роД- и по облику и по значењу.

19' 291
 Н а п о м е н а. - Кад је у паукалним синтаrмама употребљена именица жен­
ског рода, пошто она нема посебног облика за паукал, конrруенција се врши на уоби­
чајени начин; уп. оне (gве) жене су gошле, оне (gве) ciiiвapu 'У upogatue. Што се тиче
конгруенције са паукалним синтаrмама формираним са именицама средњеr рода,
паукални конгруентни облик и множина средњеr рода формално се подударају (имају
насrавак -а). Зато се може једноставно сматрати да конrруентне речи стоје У мно­
жини средњеr рода; уп. dна (gва) йисма с:У gошла .

Вежбе

1. Начини реченице са rлаrолом у перфекту и са следећим бројним

речима као субјектима: сеgам, сеgморо, сеgморuца и објасни конrруен­
цију.
2. Начини реченицу са rлаrолом у перфекту и паукалном синтаг­
мом у функцији субјекта и објасни конrруенцију.

40. СИСТЕМ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

1. ОПШТИ ПОЈМОВИ

А. ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ КАО КОНСТИТУЕНТСКЕ ЈЕДИНИЦЕ

493. У 34. глави речено је да се предикативне рече нице (форми­

е помоћу предиката) могу употребити на два начина: да се њима реалиЗује
нека комун~аrивна функција (ОБА_!!g_WТЕЊЕ, ПИТАЊЕ, ЗАПОВЕСТ
л.) или idf!нeкa конституентска функција у вишој peЧe:ii"iiЦи и_:11и си!_!!~ми
(СУБЈЕКАТ: ОБЈЕКАТ, ОДРЕДБА МЕСТА, ВРЕМЕНА, НАЧИНА. итд.,
) АТРИБУТ и сл.). Пошто су реченице с комуникативном функцијом и саме
1
i довољне да се образује завршена комуникативна јединица, оне се назИваЈу~~!~
зависним реченицама (оњима в-:- гл--:-43')-:- За разлику од њих,-QеЧениu~коlf
~ .~с.!!!_туентску функцију само су саставни део (конституент, члан) _ви!;!!:Е__
' (шире) конструкције, тј . ниеудовољне да саме образују комуникативну реЧени­
цу ("н~ могу да ст~~е"); зато се називају зависним или cy_{jop_.rJ!!:'!J!J!(1_1f-~M
или хиuойlаксичким (=подређеним) реченицама.(Сем тога, за вишу реченицу
без зависне реченице употребљава се термин /.Давна или уuравна реченица . А
за реченицу чији је неки конституент исказан зависном~цом каже се да
је по својој структу_ри~О<:::1.Р_1!СеНаЈ.?еченицат- ------------ - -~
~ Зависне реченице образују посебан синwаксички (ilog)cucweм. Оне се,
наиме, групишу у одређене типове који се називају врсте, с тим што у оквиру
врста постоје ужи, конкретни типови . Сваки конкретни тип зависне реченице
има своје системом регулисwо значење обележено одређеним обликом речени­
це и одговарајуће синтаксичке функције . Другим речима, систем зависних ре­
ченица омогућава да се (предикативна) реченица као посебан тип синтаксичке
јединице, употреби с различитим конституентским вредностима (значењима и
функцијама) . По томе систем зависних реченица има много додирних тачака
са (предлошко-)падежним системом, који омогућава да се именичке јединице,
захваљујући падежним облицима и предлозима, употребе с различитим струк­
турним и семантичким вредностима.

292
 Б. ТРИ ГЛАВНЕ КОНСТИТУЕНТСКЕ ВРЕДНОСТИ
ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

494. Пopefi:.I-Ш!foлa у ~м 2.б"~.1--~~Љ~f11]2_~ЈI2Ј5Шi~!'!!!У~.Ј;!2'~1Ј!!?."'~­

ниЈШ, у синтакси наилазимо на ЈОШ три типа конституентских вредности: ~

fШчкg, йриgевске и йрилошке . Ово се огледа и у постојаљу одговарајуhих в'рста

реЧи (и1iеннчких, приДевсКИх и прилошких) и у вредностима падежа (именички
или прави, придевски и прилошки падежи), као и у постојаљу три основне
вредности зависних реченица . Све се те реченице, наиме, по свом значељу
могу поделити у три најопштија типа, а то су: /}Меничке, 'f!риgевске и йрило~-
зависне реченице.. "_.
~- !1,'1-fe.'!IJ.Ч/(Y вpegн~fil имају две врсте зависних реченица: (1) и з р и ч н..е /-1
rреченице (у lliИрем-смИслу), тј. реченице којима се изриче садржај неке ситуа- - -;
· ције и које се највише употребљавају као о~јекат, тј. у једној од две најти­
пичније именичке функције; (2) !:Ј.~~.':'. к е од н о с и е (р е л а r и в и е) 8')
реченице, тј. онај тип односних реченица којима се означаВају особе, пред·
мети и апстрактне појаве и које могу да ВЈ?Ше функцију субјектаИ обЈекта.
Приgевску вреgносШ имају оне зависне реченице којима се пружа инфор-
d(мащфi<)некомимеilичком п~јму и к~је се најчешће употребљавају у функ­
цији атри§.}'.!а и апозитива,_ а то су п р и де в с к е од н о с н е (р е л а т}{ в-·
н е) реченице . (Односне реченице могу, дакле, бити придевског и именичког
типа.)

Прилошку ( =аgвербијал':!ll. вреgносш има највеhи број врста зависних ре­

чениЦа: м е с IГе-;··-в-р-емен-с к е~оч н е, у с л о в н е, до n у с н е, н а­
м ер н е , по сл е д и ч н е и п о р е д б е н е . Таквим реченицама се !Ш_ужају
раЗ.Н~l!Шlюрмаr;шi~У-~-~~-.f.!Ј!~.I.QЛИ~~l!. !!.У ве~!~. с кв~лиф!l.~~:r:"~ll~~-р~~!Iма
(пре свега описним придевима и прилозима за начин).. Овакве реченИ:це најчеш­
hе - али не увек - имају функцију одговарајуhих одредби.

В. ОБЕЛЕЖЈА ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

495. Конкретни тип зависне реченице обележава се, пре свега, помоhним
речима и изразима или речима које имају и помоћну функцију. Пошто по­
казују зависни карактер реченице, све такве речи и изрази могу се назвати
суборgинаШори.~tа. У субординаторе спадају:
•
- зависни (субординативни, хипотаксички) везници и везничкИ спојеви;
ga, каg, gок, йошШо, чим, јер, ако, иако, маgа, како, и сл.: йре неiо 1иШо, након
шШо, као шшо, као ga, неiо шШо, неiо ga;
- речце с функцијом везника (субординатора:): ли,
ga ли, неl\:а;,
односне (релативне) и упитне заменице и nрилози (који поред своје
--
конституентске функције имају и функцију субординатора, в. т. 3): 1\О, шша,
који, какав, чији, колики;· ~ge, куgа, оgакле, gокле, ошкаg, goкag, како, колико.

Наnомене.
1 . Неки субординаrори, нпр . каg и како, могу бити и везници (тада су обично
ненаглашени, проклитички), а и упитни или односни прилози
2 Као што поред правих предлога постоје. и предлошки изрази, више или
мање блиски предлозима (в. I. 5 . 6), тако се и систем зависних везника (субордина·
ropa) проширује стварањем везничких юраза. Такви изрази су најчешћ'l: посrали од
споја именице у зависном nадежу (обично с предлогом) и некоr зависноr· везника
(најчешће ga и шШо); уп . из раыоiа ШШо, у с . I)Чају ga, йоg ус.ювом ga, йоg йреШiiо·
сШавком ga, у циљу ga, у намери ga, с обзиром (на йiо) шШо, без обзира (на Шо) шшо
и сл .

293
 У појединим типовима зависних реченица важан је и облик глагола (уп
вољн.е, условне и намерне рсченице).

Г ИНТЕРПУНКЦИЈА У ЗАВИСНОСЛОЖЕНИМ РЕЧЕНИЦАМА

496. Иако има функцију конституента више, односно зависносложене рече­

нице, зависна реченица се, ипак,oceha као посебна целина унутар те реченице.
То се нарочито уочава тамо где се зависна реченица издваја као посебан сегмент
зависносложене реченице, и то у говору- паузама, а у писању- зарезима .
При употреби щреза треба разликовати неколико случајева . Ако 1ависна
реченица долази испред осталих конституената више реченице, она се обавез­
но издваја зарезом (то је тзв . правило о инверзији зависне речениuе); пример:
(Пр 1) Ј<:сщ је ющmmо tюсао, Зоран је кренуо кући.

Реченица се издваја за резима и када је уметнута између делова више џченице

(Пр 2) Зоран је, ~>.ЩЈ је юиршио t/Olao, кре11уо кући .

Ако, пак, зависна реченица долази после осталих конституената више рече­
нице, шща '1}' постоје три посебна случаја.. Д о п у н с к а зависна реченица је тесно
везана са претходним делом више реченице и не сме се одвајати зарезом; уп.

(Пр 3) Марко је рекао ,/й uge у l)uocкou ( - ИlРИЧI!а рече11ица у функцији nравог об­
јекта; 11е може се рећи само: Марко је рекао.)

Од р е дб е н а зависна реченица не мора, али може да се издвоји употребом

зареза, нпр.:

(Пр. 4) Зоран је nошао кући (,) каg Ji' зallpшuo tюtao. (·о временска реченица уnо­
требљеldа као одредба времена) се увек одваја 1ареюм; нпр . :

Дода т н а зависна реченица се увек одваја зарезом, нпр:

(Пр. 5) Марко је добио награду, tuuю је сщ• обраgова 10. ( о односна реченица дрдата
целој nретходној рече11ици).

Наведени случајеви се могу резимирати овако:

1. Зависна реченица, . ("инверзија") .

2.. ., зависна реченица, (уметање) .
3.. +
допунска зависна реченица.
4. . + (,)
одредбена зависна реченица .
5. +, додатна зависна реченица .
У случају бр. 4 битно је да ли одредбена реченица чини информативну
целину са остатком више реченице или је посебна информативна целина . Дру­
гим речима, битно је да ли је одредбена речениuа тесно везана за вишу ре­
ченицу или не: ако јесте, зарез се не сме употребити, а ако није, зарез се често
ставља. Ово се може показа ти на nримеру бр . 4. Уколико временска рече­
ница пружа информацију да је Зоран пошао кући тек кад је завршио посао
или пак имплицитно одговара на питање: Када је Зоран пошао кући?, онда
је та реченица неопходна да би информација коју пружа виша реченица била
потпуна: зато се не· сме одвојити зарезом . У ствари, временска реченица је
тада информативни фокус (тежиште) виш~ реченице и носи реченични акценат
целе више (зависносложене) реченице; уп.:

(Пр . 4а) Зоран. је nошао кући КАДА .ЈЕ ЗАВРШИО ПОСАО.

Ако пак виша реченица и без одредбене реченице пружа потпуну информацију,
тј . ако се одредбеном реченицом исказује само споредна односно додатна

294
информација, то се може показати уnотребом зареза испред зависне реченице.
У примерубр . 4 то би био случај уколико главну информацију представља
--чиЉеница-Даје Зоран пошао кућн,- а време поласка је само додатна информа­
ција . Временска реченица би тада евентуално могла да стоји и на почетку више
реченице (случај бр. 1) или испред њеног предиката (случај бр . 2), дакле као
у примерима 1 и 2, где су такође употребљени зарези.
Најважније зависне реченице које се јављају као конституенти не зависно­
сложених реченица, него синтагми или као додаци синтагмама јесу односне
реченице; за њих вреди опште правило: атрибутски употребљене јединице се
не издвајају, а апозитивне јединице се морају издвојити (в . т . 505).

Д. КОРЕЛАТИВИ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

Веза више јединице и зависне реченице може се појачати и истакнути

(факултативном) употребом тзв . корелашива, тј. показних заменица и прилога
који одговарају значењу и функцији зависне рече нице; уп . :

(Пр . 6) Утакмица се завршила (тш~>о) како се и очекивало.

(Пр . 7) (оиај) човек о коме смо разговарали .
(Пр . 8) Кад га упознаш, (Шаg) ћеш променити мишљење о њему

(Коре.лативи се обично нав~ще заједно са одrоварајућим субординаrором, нпр . :

онако- како, онакав~ какав, онај- који; кад- iiiag и сл . ) .

Посебан тип корелатива су показне и личне заменице којима се супсти­

туише претходно издвојена именичка зависна реченица, нпр . :

(Пр. 9) Ко другоме јаму копа, (Шајјон) сам у њу пада.

(Пр . 10) Да ли је Марко добио награду, (Шо) нико није знао

као и показне заменице којима се уводи изрична реченица (у ширем смислу):

(Пр . 11) Дискутовали су о Шоме да ли је Марко заслужио награду.

Употреба оваквих корелаrива зависних реченица нарочито је важна тамо где

се њиховим падежним обликом (и употребом предлога) прецизира улоrа
садржаја зависне реченице у вишој конструкцији; уп . пр . 11, где предлошко­
-падежна конструкција о + локаrив показује Да се зависним реченицама изриче
садрЖf1ј неправог објекта. ,
. Ц:орелативи су важни и за интерnункцију. НаИме,-~ак.о_у реченици или
синтагми постоји корелатив који указује да иза њега долази з~йисна реченица,
или ако се такав корелатив може додати (уп . пр . 6 и 7), зависна реченица је
тесно везана за вишу јединицу и не сме се одвајати зарезом.

2. ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ (У ШИРЕМ СМИСЛУ)

А. ЗНАЧЕЊЕ И ГЛАВНА ФУНКЦИЈА

497. Изрични.м реченицама се изриче с ад р ж а ј неке ситуације, што

овим реченицама даје именичку конституентску вредност посебног типа.
Најважнија функција изричних реченица јесте gойунска функција, и то
пре свега функција ПРАВОГ ОБЈЕКТА уз глаголе:~г о в о р е њ а (к о м у н и-

295
u и р а њ а), нпр. ре/ш, 1\азаШи, саойшшииш, йричтПи, йpeg.южuiliu, йuШazliu,
захшеваши, нареgийlи и сл .: м и w љ е њ а, нпр . .нис..шzТш, разниш. ьайш, с.на­
ШраШи, вepoвmliu, uишаши се и сл : о п а ж а њ а, нпр . виgеаш; иеgайiи, йри­
.мейlшuu, чуй/u, c..lyшaйlu и сл.; о с е ћ а њ а, нпр. во.Јейlи, жe.lezliu, жуgей/и и
сл.: и у3 неке друге сличне глаголе То су, дакле, п р е л а з н и глаголи који
као допуну захтевају објекат К()јим се изриче садржина акта или процеса ГО··
ворења, мишљења, опажања или осећања, тј.. објекат који се може назвати
ИЗРИЧНИМ ПРАВИМ ОБЈЕКТОМ . Примери:

(Пр. 13) Иван је рекао Тањи go је Мор!'. о оllшшоо uo Ј шol'..\tl/1(\.

(Пр. 14) Иван је мислио ,qo је Мор1-.о оtй11шоо uo 1iiio~-:.шщ1
(Пр. 15) Иван је чуо go је Л4ар"о oГiiuшoo uo 1 шо!-:.1/tЩ\
(Пр 16) Иван је питао Зорана go 111 је Mapl'.o о!Тtишоо 110 1 1/io,.; нmо
(Пр 17) Иван је питао зaшillo је Марко oilluшao
(Пр 18) Иван је желео ga oge иа )nio~>IIIЩ\
(Пр. !9) Иван је за тражио од Марка ga I'..H/11 ~-.·apule за ) ш а!'. 11111(\

У свим овим примерима за реченични модел су типични следећи реченични

конституенти:

Модел бр . 1

(ИЗРИЧНИ)
ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ
Прелазни r лаrол rоворења, Изрична реченица
мишљења, опажања и осе­ (у ширем смислу)
ћања
у конгруенrном личном

облику

(Да се ради о правом објекту показује могућа замена изричне реченице именич­
ком заменицом у акузативу; нпр . Шша је Иван рекао Тањи? Иван је нешШо
рекао Тањи . )
Међутим, изричне речениuе могу да врше и друге допунске функције
(уз rлаrоле, именице и придеве), као и функцију субјекта (в. даље)

Б. ТРИ ВРСТЕ ИЗРИЧНИХ РЕЧЕНИЦА: ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

У УЖЕМ СМИСЛУ, ЗАВИСНОУПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ И ВОЉНЕ
(ВОЛУНТАТИВНЕ)РЕЧЕНИЦЕ

498. У оквиру изричних реченица у ширем смислу разликују се три ужа

типа: изричне речеиице у уже.м cмucty (gел: шрайiuвнl! pi!ЧI!IIIЩI!), завuою)'tшй.те
речеmще и вољне ( волуmuа!Uивне) изричне рече нице .

Изричним реченицама у уже.м смислу (које се најчешће једноставно нази­

вају изричним реченицама) или gеклараШивним реченицама само се изриче
садржај неке ситуације. Примери за те реченице су наведени у речеющама бр.
13-15. Главни везник оваквих реченица је ga . Међутим, у неким случајевима
изрична реченица може бити и а с и нд е т с к а (без везника). нпр . :
1
(Пр . 20) Марко је рекао ga ће gоlшјМарко је рекао: gofш he.

296 1

ј
".__
(У том случају се у писању обично стављају две тачке.) У неким тиnовима из­
ричних реченица у ужем смислу може да се јави и везник (не npJ.Jлor!) како
синониман са .ga

(Пр 21) Марко је причао gaf,.;a,.;o се лепо провео на летовању

Осим тога, везник како се употребљава уз глаголе опажања кад се жели истаћи
да је опажање усмерено на ток радње:

(Пр 22) Марко је чуо/слушаојвидео/rледао како се неки људи свађају.

Зависноуilиillне реченице зову се тако зато што имају облик (или не и

функцију!) упитних реченица . Наиме, у њима се као субординатори употреб­
љавају: (1) упитне речuе ga ли и лu-- кад је битно да ли се ситуација иска­
зана зависноупитном речениuом реализује и.пи не; (2) уnитне заменице и при­
лози (ко, шша, који итд . ; rge, каg, како итд . ) - кад је битан садржај неког
реченичког дела (о врстама питања в . т . 527) . Зависноупитним реченицама се
допуњавају глаголи тражења информације (нпр . iluшaшu, paciluшuвaillu се;
iluillaши се, раз.мишљаши), пружања информације (peliU, саоilшшиши, јавиши
итд . ), стицања и поседоваља информације (нпр . сазнаillи, чуши; знаши) и сл.,
с тим што зависноупитне реченице показују које се информације ти глаголи
тичу; примери:

(Пр. 23) Зоран је питао ga 111 је Мар,.;о goбuo uaipagy (или не)
(Пр 24) Зоран је рекао ,.;о је goбuo нatpagy .
(Пр 25) Јасна је (са)знала зашtио је Мар,;.о .uоБио нaipagy.

И у изричним реченицама у ужем смислу и у зависноупитним реченицама

глаголска времена се употребљавају релативно, и то у односу на временску
ситуацију више реченице . Наиме, презентом се показује да је ситуација у изрич­
ној реченици истовремена са ситуацијом у вишој реченици, перфекат - да јој
претходи, а футур- да се реализује после ње (то су тзв . значења симултаности
антериорности и постериорности) . При том је свеједно да ли је глагол више
реченице у садашњем, прошлом или будућем времену. Уп . :

(Пр 26)
Марко ће рећи 1- да ће Иван цоћи (= постериорностl
Марко каже _l_ да Иван дола зи ( = симултаносr)
Марко је рекао
} 1- ца је Иван дошао (антериорност)

(Пр . 27)
Зоран ће питати Г ко ће доћи ( = постери ор ност. )
Зоран
Зоран је
пита
питао
} __
1- ко је дошао (( = антериорност)
ко долази
=
симултаност)

Вољне (волуншашивне) изричне реченице су .моgално'i карактера, тј . не

означавају реалну ситуацију, него ситуацију чија се реализација наређује, захте­
ва, жели, планира и сл . Њима се најчешће допуњавају разни модални глаголи,
односно глаголи који показују лични став према реализацији радње . То су: (1)
глаголи којима се исказује заповест, захтев, молба и сл., нпр . заilовеgиши,
нapegиillи, захшеваши, шражиши, .молиши, ilpegлaiaши и сл., (тада се вољне
реченице називају и м п е р а т и в н и м изричним реченицама); (2) глаголи ко­
јима се исказује жеља и сл . , нпр . желеши, жуgеши, волеши (онда се употреб­
љава назив: ж е љ н е или о п т а т и в н е изричне реченице); (3) разни други

297
глаголи, нпр. 1--UlМераваши, йланираши, нac'!flojaшu, шруgиши се, fioкyшaвailiu
и сл . Примери:

(Пр . 28) Марко је 1ахтевао од Ивана ga му враиш и.юче.

(Пр. 29) Марко је желео ,qa ciiiygupa мeguцtmy
(Пр . 30) Марко је по~ушао ga uahe кapiUe за ушакл11щу

Карактеристични облик оваквих реченица је везник ga и п р е з е н т. (Ако се

ради о посредној заповести упућеној лицу које не учествује у комуникацији,
може се употребити и речца иека; уп.:

(Пр . 31) Марко је поручио Ивану gаfнека му врати плоче.

В. ОСТАЛЕ ФУНКЦИЈЕ ИЗРИЧНИХ РЕЧЕНИЦА

499. Сем ш!rо се употребљавају као прави објекти уз поједине типове

глагола с прелазftом рекцијом, изричне реченице (у ширем смислу) могу имати
и друге допунске; функције, односно могу бити:
НЕПРАВЙ ОБЈЕКАТ уз извесне глаголе са непрелазном рекцијом. нпр . :
(Пр. 32) Иван је размишљао (о томе) ga се уиише 11а uрава .
(уп. рекuију: размишљати о 11ечему)
(Пр 33) Иван је пристао (на то) ga ou ~<yuu ~<арtщ• за 6uou;ou
(уп. hрисrати ua нeшillo)
(Пр . 34) Иван се помирио (с тим) ga uehe uhu 11а скијаiЬе . (уп. помирити се с 11ечи..11);

затим ДОПУНСКИ АТРИБУТ уз поједине именице:

(Пр ...35) вест (о томе) ga је Марко goouo uatpaUJ
(Пр . 36) дискусија (о томе) ga .111 је Марко заслужио uatpagy
(Пр . Ј7) 1ахтев .Qa се све юыuе враше у 6u6. 1/ЮIIIe~<y;

као и ДОПУНСКИ ЗАВИСНИ ЧЛАН у придевској синтагми:

(Пр ...38) свестан ga је iioipeшuo
(Пр ...39) жељан _qa се шtшl ире вра11ш ~<ylllt
(Пр . 40) уверен (у то) ga jt• Ја~<аtшш.

При том се изричне реченице често не везују директно за реч к~ју допуњавају,
него преко корелатива (поименичене замениuе Шо).

Изричне реченице могу имати и функцију СУБЈЕКТ А (у реченицама

с активном, пасивном и копула'rи~ном конструкuијом), нпр.:

(Пр . 41) Свима одговара ga се крене у 6 caillu. /Да се крене у 6 caillu, (то) свима
одговара. ·· ·
(Пр. 42) Саоnштеко је ga у 11ешак uelre 6шtm uасшаве.
(Пр. 4.3) Јасно је ga te ирире_qба uеће оgржаuш . /Ла се upupegбu uelre ogpд..YliU/1, то је
· јасно.

Г. ИНТЕРПУНКЦИЈА

500. Ако изр~чна реченица стоји на почетку више реченице, одваја се

зарезом (правило о! инверзији); ако долази на крају, она се, као допунска ре­
ченица, не одваја зарезом (али ако нема зависног везника, стављц.ју се две
тачк:е).

298
 Д. НЕПОСРЕДНИ И ПОСРЕДНИ ГОВОР

501. Погледајмо следеhе реченице:

(Пр . 44) а. Марко је рекао Тањи: "Ја ћу ти сутра вратити књиrу."

б. Марко је рекао Тањи .Qa he јој он слеgећеi gана вpaiuuiiiu !iЊU~y.
(Пр. 45) а. Марко је питао Зорана: "Колико је сати?"
б. Марко је питао Зорана IШ . lllliO је саши
(Пр. 46) а Марко је рекао Ивану: "Врати ми моје плоче!"
б Марко је рекао Ивану ga МЈ' врай1и љеiове йлоче.

У свим примерима се наводи Иванов говор, али на два различита начина.

У примерима под а говор се навоДи дословно, репродуковањем одговарајућих
комуникативних реченица. стављених у наводнике; а подаци о комуникатив­

ном акту (о говорнику, акту говорења, саговорнику и сл.) исказани су посебном

реченицом, која служи као оквир за навођење говора. Такав начин навођења
говора односно реченице употребљене за дословно навођење називају се не­
йосреgни или уйравии или gupeкuшu iовор .
У примерима под б говор се наводи као садржај акта говорења означе­
вог вишом реченицом; облик навођења је изрична реченица, и то онога
типа к~ји одговара оригиналној комуникативној функцији: обавешrење се
исказује юричном реченицом у ужем смислу (пр . 44), питање ·-- зависноупит­
ном реченицом (пр. 45), заповест - вољном одн. императивном (пр . 46).
Такав начин навођења нечијег говора, односно изричне реченице употребљене
у таквој конструкцији називају се uocpeguu или иеуйравии или ииgирекШии iовор.
Поред разлике у синтаксичкој конструкцији, између посредног и неnо­
средног говора постоје и друге разлике: не реnродукује се интонација ориги­
налних реченица нити се обележава завршним знаком интерпункције (она се
управља према вишој реченици); систем употребе глагол ских облика је онакав
какав је и иначе у изричним реченица ма (реалним и модалним); речи к~је упу­
ћују на оригиналну комуникативну ситуацију (најважније су личне и nрисв~јне
заменице) оријентишу се nрема комуникативној ситуацији како је она иска­
зана у вишој реченици (уп. у пр . 44: ја, он, ши : јој, сушра : cлegehe"l gана;· а
у пр. 46: ми : .му, моје : њеiове, а и конгруенцију глагола).

Ђ. ПРИМЕРИ АНАЛИЗЕ

502. Дијаграм бр. 1 за зависносложену реченицу у пр . 13:

Комуникативн~ реченицапр . 13
ОБАВЕШТЕЊЕ

--(Обавешrајна)
реченица.,рећи" +
1
НЕПРАВИ (ИЗРИЧНИ)
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ
Именица -глагол "рећи" Именица Изрична
,.Иван" у 3. л. јд. м. р-. "Тања'· реченица,,отићи''
у ном. јд. перфекта у дат. јд. (у ужем смислу)
(са везником ga)

~~----~
Иваи је рекао Тањи ga је Марко ошишао ..L

науШакмицу

299
 Дијаграм бр. 2 (за синтагму у пр. 36)

И мени ч ка
синrагма,,дискусија''

ГЛАВНА РЕЧ ДОПУНСКИ АТРИБУТ

ИмениЈТз Заменица "то" Зависноупитна

"дискусија" у лок. јд . речени ца"доби ти"
у ном. јд. (са ga ли)

gискусија (о Шоме) ga ли је Марко заслужио

нaipagy

Табела бр . 1 за примере 17, 28, 40 и 42:

Пример Конституентска Тип и јединице Конституентски Син такси ч ка

јединица и њено лексичко облик функција
језгро
-
Иваи Именица ном . јд СУБЈЕКАТ у
"Иван" реченици"пита-
ТИ"

17 је iiиШао Глагол 3.. л. јд . м . р . ПРЕДИКАТ у

"питати" перфекта речениuи"пи та-
ти'~

защШо је Завиеноупит на Упитни прилог (ИЗРИЧНИ)

Марко оШишао реченица,,отићи'' зашйiо ПРАВИ ОБЈЕ
КА Т у речени-
ЦИ"пи та ти"
-
Марко Именица ном. јд. СУБЈЕКАТ у
.,Марко" речениuи,.захте-
вати"

је захтевао Глагол 3 л . јд . м. р . ПРЕДИКАТ у

,,захтевати" перфекта реченици,.захте
вати"

28 og Иваиа Именица og -L ген . јд. НЕПРАВИ

,. Иван" ОБЈЕКАТ у
рече н иuи ,;зах те-
ватин

ga му враiiш Вољна изрична ga + презент (ИЗРИЧНИ)

йлоче реченица,.вра- ПРАВИ ОБЈЕ-
ТИТИ" КАТ у речени-
ци,. захвевати"

300
 свесШан Придев ном. јд. м. р. ГЛАВНА РЕЧ
"свестан" приде:>ске син·

татме"свестан''

40 ga ;е йоiрешио Изрична Везник ga ДОПУНСКИ

реченица"поrре- :ЗАВИСНИ
ШИ'ТИ'' ЧЛАН у при·
(у ужем смислу) девској син-
тагми,,свестан••

caoйtuiiieнo је Глаrол "саоп- 3. л.јд. с. р. ПРЕДИКАТ у

штити" перфекта па- реченици"саоп-
у .3. л . јд с. р . сива штити"

42 перфекта па-
ga у йеШа!\ сива

иеће биШи Изрична

иасШаве реченица"бити" Везник ga СУБЈЕКАТ у
(у ужем смислу) реченици"саоп-
штиrи"

Ве.>1сбе

1. Анализирај помоћу дијаrрама примере 15, 16 и 18 (зависне ре­

ченице није nотребно рашчлањавати) .
2 . Анализирај nомоћу табеле nримере 14, 24 и 29 (зависне рече­
нице није потребно рашчлањавати) .
3 . Стави у посредни говор одговарајуће реченице у следеhим примерима: (1)
Марко ми је саопштио: "Ја сам јуче добио писмо од Николе." (2) Марко је
питао: "Ко ми је узео свеску?" (З) Марко је замолио Тању: "Додај ми оловку".
Објасни промене до којих је дошло .

3. ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

А. ПРИРОДА ОДНОСНИХ РЕЧЕНИЦА

SОЗ.Оgносне или релашивне реченице су зависне реченице чији се садржај

приписује именичким П()јмовима на које се оне односе (или некој речениuи).
Обележје оваквих реченица су оgносне (релаШивне) речи (или: релаШивиза­
tПори): односне з а м е н и uе (који. чији, какав, ко.шкu, ко, щШа) и односни
п р и л о з и (ige. ктgа. ка но. ogaк.te: каg: кошко). као и везник шйю.

Природу 'оваквих реченица показаћемо на. њиховом најважнијем

тиnу - речениuама са односном замениuом щЈјu. Погледајмо најпре следећи
пример:

(Пр . 47) Иван има 1юfш рачmар. Тај рач1 uap је nоклон од његових родитеља

У вези са синтагмом шај рачунар треба уочити следеhе: (1) та је синтагма

т е м а дате рече нице, тј . остатком реченице се пружа информација у вези са
наведеним рачунаром (Да је он поклон од Иванових родитеља); (2) синтагма
'lllaj рачунар
означава исти појам, као и синтагма из претходне реченице нови
рачунар; (3)
та семантичка веза са претходном синтагмом показана је употре­
бом заменице шај. Захваљујуhи оваквом повезивању две суседне синтагме, ин-

301
формација садржана у другој реченици повезује се и са појмом означеним син­
тагмом 1tови рачу1tар у претходној реченици. То повезиваље је само семантичко
(по значењу), јер су обе реченице комуникативне целине за себе. Међутим,
ако се употреби односна заменица који.:

(Пр. 48) Иван има нови рачунар, који је поклон од њеf'ових родитеља.

информација садржана у другој реченици се и с и н т а к с и ч к и повезује са

синтагмом нови рачунар. Наиме, употребом односне заменице nоказује се
да је то з а в и с н а реченица и да се њом пружа информација о именичком
конституенту за који се односна земеница везује и са којим конгруира у роду
и броју (рачунар је именица мушког рода у једнини. а придевска заменица
који с'rоји у ()блику једнине мушкоr рода).

Треба још упоредити конституент који са конституентом шај рачу1tар.

Њихово значење је исто (оба означавају Иванов нови рачунар), али не и њихов
састав: шај рачу1tар је именичка синтагма, а који је поименичена придевска
заменица (уз њу се, у ствари, подразумева именица рачу1tар, чије би исказиваље
било сувишно).. Да заменица који има именичку вредност, показује то што у
односној рече ници има функцију субјекта, тј . најизразитије г именичког консти­
туента (као и синтагма шај рачу1tар у реченици у којој је употребљена) . Фун­
кцD;ја субјекта обележена је обликом номинатива заменице који . Пошто име­
ничка синтагма 1tови рачу1tар стоји у облику акузатива (јер има функцију пра­
вог објекта), очигледно да нема конгруенције у падежу између односне замени­
це и именичког конституента за који се везује. Разлог томе је што се падеж
односне заменице употребљава за обележавање њене функције у н у т а р о д -
н осн е р 9ч е н и ц е. Штавише, уз односну заменицу се може употребити и
предлог (ш/о је још један доказ да је она поименичена); нпр . у реченици:

(Пр. 49) Иван има нови рачунар, о коме стално прича (уп. и: о iiioм рачунару стално
прича)

предлошко-падежном консrрукцијом о + локатив обележава се неправи об­

јекат.

Према томе, односна заменица има две уЛоге: она је релаiйивизаШор, ·rj.
посебна врста субординатора која обележава односни карактер зависне ре­
ченице: али је истовремено и конституент односне реченице (у наведеним при­
мерима субјекат односно неправи о(')јека r). Ова двострука улога у наведеним
примерима може се представити овако:

Дијаграм З Дијаграм 4
РЕЛАТИВИЗАТОР- СУБЈЕКАТ РЕЛАТИВИЗАТОР- НЕПРАВИ
ОБЈЕКАТ

Односна заменица .. који" Односна заменица "који"

у пом. (јер је су(')јекат) о+ у локативу (јер је неправи
јд. м. р. (јер конrруира објекат) јд. м. р. (јер кон­
са именицом рачунар) rруира са именицомра~.vнар)

који о коме

302
 Б. РЕЧЕНИЦЕ С ОДНОСНИМ ПРИДЕВСКИМ
ЗАМЕНИЦАМА И ОДНОСНИМ ПРИЛОЗИМА

504. У оваквим односним (релативним) реченицама постоје четири типа

везе с именичким појмом . Наиме, реченица се може односити: (1) на дати
појам (на његов идентитет), и тада се најчешће употребљава заменица који.:

(Пр. 50) То је (онај) младић no)u има нови рачунар.

(2) на тип односно карактеристике nојма, и тада се уnотребљава заменица

какав:

(Пр. 51) Никад нисам видео (онакав) рачуна р nanaн има Иван.

(3) на обим или димензије nојма, и тада се употребљава заменица ко.шки:

(Пр . 52) Никад нисам видео (оно . 1ику) рибу "о шк1 је упеuао Никола

(4) на број или количину појмова, и тада се употребљава количински прилог

1\ОЉIКО:

(Пр. 53) Дошло је (оно.1ико) гостију ко щко смо и позвали

За указиваље на идентитет појма не употребљава се само заменица

који него и заменица чији и при.пози за место и време, као и односне рече­
нице са везником шuю . Чији се уnотребљава кад односна заменица. и то уну­
тар односне реченице, има присвојио значење:

(Пр . 54) То је (онај) младић чlt}) си сес1ру упознао (уп . : упознао си љеювЈ сестру).

Присвојни генитив заменице који данас у источној варијанти звучи архаично:

vп.:

(Пр . 55) То је младић no)e1a си сестру упознао

Ако у односној реченици релативизатор има месно прилошко значење,

у неким случајевима се уместо односне заменице који може употребити о д -
н о с н и п р и л о г с одговарајућим месним значењем:

(Пр . 56) То је (онај) хотел !ge (= у коме) смо одсели .

(Пр . 57) То је (оно) месrо оgакле (=с кога) се види море

А кад релативизатор у односној реченици има временско nрилошко значење

и односи се на појам који значи временску јединицу. употребљава се од н о­
с н и п р и л о г ка,q: ·
(Пр . 58) То је било (оног) дана liЩJ смо ишли на И!.'ICI

(Овакве реченице не треба 1\tешати са месним и временским реченицама јер се

ове друге реченице не односе се на именички појам, него имају функцију одредбе
места и времена, тј . прилошког су типа; в . т . 508 и 509 . )
Посебан случај представљају односне реченице као што су:

(Пр 59) Додај ми (ону) књигу шию .leilat ua иtiO.IJ.

(Пр. 60) Покажи ми (онај) речник шuю 'и (ю) }1 че nyuuo

Реч шШо која је овде упоtре.Qљена као обележје релативне реченице није за­
меница шuю, ( че~а, чему итд.), него в е 1 н и к щШо. јер се не мења по паде­
жима (и прокли.тичнаје) . Функција оваквог везника је да покаже зависни. и то
односни, карактер реченице. Међутим, за разлику од ситуације код односних
заменИI~а. всзником umm се нс означава именички појам који је 1ема О/lНОСНе

303
реченице и преко кога се она везује за именички појам на који се односи.
Такав п~јам углавном има функцију субјекта или објекта односне реченице.
У овом другом случају може да се употреби лична заменица у акузативу (уп.
ia у пр. 60), а ако тематски конституент има функцију су~јекта, лична заме­
ница се не изриче, неrо се њено значење само подразумева (уп . пр . 59). (При­
мер бр . 60 ,јасно показује двоструку природу односне везе: зависност, обележе­
ну везником шШо, и упућивање на именички појам, показано употребом личне
заменице.)

В. АТРИБУТСКА И АПОЗИТИВНА УПОТРЕБА

ОДНОСНИХ РЕЧЕНИЦА

505. Наведени типови односних реченица могу се на два начина везати

за именичку јединицу на коју се односе: као аШрибуши и као аuозишиви (о
атрибутима и о апозитивима в. гл . 37 ..2 и 37.5) . Односна реченица се употреб­
љава као атрибут (зависни члан именичке синтагме) када њено значење има
р е стри к т и в н у функцију у односу на именички појам, тј . служи да се
оrраничи и на щј начин идентификује значење именичке јединице . Насупрот
ТОМе, аПОЗИТИВНО употребљена ОДНОСНа реченица нема рестрИКТИВНУ фyHKIU!jy,
него пружа дода т н у и н ф о р м а ц и ј у у вези с и мени ч ким појмом озна..
ченим именицом или именичком синтагмом којој се додаје. Ову разлику илу­
струју следећа два примера:

(Пр . 61) Подигао је (ону) руку у којој је gржао Шелеtрам.

(Пр . 62) Подигао је десну руку, у којој је gржао Шелеiрам ..

У првом примеру се показује к~ја је од две руке подигнута, и то се постиже

диференцирањем помоћу садржаја односне реченице. Релативна реченица,
дакле, има функцију АТРИБУТА и тесно је везана са управном именицом . То
се огледа (1) у могућности употребе корелатива (yil . ону) и (2) у томе што се
не одваја у говору паузама, а у писању зарезима. У другом примеру се и без
релативне реченице зна која је рука подигнута (десна), тако да је информација
коју пружа релативна реченица накнадно додата (да би помогла разумеваљу
информације изнете у широј реченици) . Ова односна реченица је, према томе,
АПОЗИТИВ за синтагму gесна рука . Зато се ту корелатив не може употребити
( . . *ону десну руку, којој је држао телеграм), а реченица се издваја у говору
паузама, а у писању зарезима. Ова разлика се може представити и дијаграмима:

Дијаграм 5
ПРАВИ ОБЈЕКАТ
Именичка синтагма.,рука"
у а<узl јд.
1 1
(КОРЕЛАТИВНИ) (ОДНОСНИ)
АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ АТРИБУТ
Заменица Именица "рука" Односна
"онај" у аку3. јд. реченица"подићи••
у акуз. јд. (са заменицом који)

~
ж. р.

(ону) РЈ'КЈ' у којој је gржао Шелеiрам

304
 Дијаграм 6
ПРАВИ ОБЈЕКАТ
Именичка
синтагма"рука••
у акуз. јд.
(ОДНОСНИ)
АТРИБУТ ГЛАВНА РЕЧ АПОЗИТИВ

Придев ,,десни" Именица "рука" Односна

у акуз. јд. ж . р . у акуз. јд. реченица,,подићи''
(са заменицом који)

~
gесну руку, у којој је gржао Шелеiрам

Разлика између атрибутске и апозитивне употребе односних реченица мо­

же бити врло важна за тачну информацију . Нпр. реченица (без зареза).

(Пр . 63) Играчи домаћег тима који су оgлично иiрали испраћени су аплаузом .

не значи исто што и реченица (са зарезима):

(Пр . 64) Играчи домаћеr гима, који су оgлично Ulpa.ш, испраћени су аплаузом .

Наиме, у пр. 63 релативна реченица је употребљена као атрибут, те сужава

значење синтагме uipaчu go.мahei Шима.: не сви играчи, него само они који су
одлично играли . У пр . 64 синтагма иiрачи gомаћеi Шима сама за себе озна­
чава субјекатски појам (Играчи домаћег тима. . . испраћени су аплаузом),
тј. означава све играче, а апозиrивно употребљеном (и зарезима издвојеном)
односном реченицом само се пружа додатна информација која показује разлог
аплауза .
Напоме на - Као помоh при употреби интерпункције у конструкцијама са
односним реченица ма могу да послуже следећа упутства. (1) Ако посн:~ји, или. може
да се употреби. к о р е л а т и в (онај, онакав и сл.), релативна реченица је атрибут
и не сме се издвајати зарезима. Ако корелатив не може да се дода, релативна ре­
ченица је најчешће (али не увек) апозитивна, тј. издваја се зарезима. (2) Ако се ре­
лативна реченица може претворити у независну реченицу с везником а или и, онда
је апозитивна (издваја се зарезима); уп. Итрачи домаћег тима, а они су оgлично иi­
раш, испраћени су аплаузом .
(3) Ако се при пажљивом изг·овору релативна реченица
.
ищваја паузама, у писању је треба издвојити зарезима (4) Ако би се релативна ре­
.
ченица мог ла ставити и у заграде, треба је издвојити Још једно практично упутство
је: кад се реченица додаје неком јединственом појму, а такви су појмови најчешће
означени личним именима, и1дваја се зарезима: нпр. Њеюш. којt~.

Г . ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА ИМЕНИЧКИМ

ОДНОСНИМ ЗАМЕНИЦАМА .,КО" И .,ШТО"

506. Досад описиване односне реченице имале су придевску конституент­

ску вредност јер су одређивале именичке јединице . Међутим, поен* и од­
носне речениuе са имеЈtUЧЈш.м консшишуенШском вpe,quoшhy . Ш колски пример је
пословица:

(Пр. f>5) Ј<о рщт ршш. аве среће rраби

305
20
где би се значење релативне реченице могло исказати и именицом ранора­
нuлац. На именички карактер ове реченице указује и моrућност употребе личне
(тј. именичке) заменице као корелашва (друrи моrући корелатив је поиме­
ничена заменица Шај):

(Пр . 66) Ко рано рани, он/Шај две среће rраби .

У ствари, употребом именичке односне заменице ко релативној реченици је

придато оквирно именичко значење "човек", "особа" и сл., те није потребно
да се именички појам на к~ји се ова реченица односи исказује посебном име­
ницом (нпр. човек, особа и сл.). А употребом именичке односне заменице шШо
(чеiа, чему итд.) релативној реченици се придаје оквирно именичко значење
"ствар" (у конкретном или апстрактном смислу), с тим што је корелатив так­
вих реченица поименичена заменица Шо (односно замени ца Шај у једнини сред­
њеr рода, као неутралном облику); нпр.:

(Пр . 67) ШШо можеш ga ураgиш gанас, (то) не остављај за сутра.

Овакве реченице, дакле, означавају особе, предмете или појаве, те имају

именичку конституентску вредност, односно употребљавају се пре свега у ти­
пичним именичким функцијама, а то су СУБЈЕКАТ и ПРАВИ ОБЈЕКАТ (уп.
пр. 65 за субјекат, а пр. 67 за објекат). Но захваљујуhи употреби корелатива,
овакве реченице могу да врше и друге именичке функције, нпр. НЕПРАВОГ
ОБЈЕКТА и ЛОГИЧКОГ (СЕМАНТИЧКОГ) СУБЈЕКТА.

(Пр . 68) Причао је о ономе шiiio ia је мучило .

(Пр . 69) Ко рано рани, љему се цео дан спава .
Односне реченице са ко и шшо често се употребљавају везане за одrо­
варајуће друге именичке заменице и поименичену заменицу све, којима се
експлицитно показује природа именичкоr значења уп.:

(Пр . 70) С в а к о ко је /Леgао Шај филм рекао ми је да је одличан .

(Пр . 71) Не знам н и к о r а коме се iiiaj филм не gouaga.
(Пр . 72) Доrодило се н е ш т о чему се нисам наgао .
(Пр. 73) Јеси ли спремио с в е шiiio је йоiiiребно?

Д. ОДНОСНА РЕЧЕНИЦА КАО АПОЗИТИВ УЗ ДРУГУ РЕЧЕНИЦУ

507. Односне реченице са заменицом шwо имају још једну употребу:

њима се _може исказивати дода т н а информација везана за другу реченицу,
нпр.:

(Пр . 74) Марко и Иван су се посвађали, шШо је све изненаgило .

(Пр . 75) Марко и Иван су се помИрили, чему ~}' се сви обраgовали .

Пошто се ради о додатној информацији, и овде се може рећи да односна рече­

ница има функцију АПОЗИТЈ:i:ВА. Овакве реченице се, наравно, у говору из­
двајају паузама, а у писању зарезима.

Вежбе

1. Направи дијаграм е за рече нице бр. 63 и 64 (односне реченице

и синтагму go.мahei Шима није потребно рашчлањавати).
2. У којима се од следећих реченица мора употребити зарез, а у
којима се не сме употребити, и зашто? Реченице су: (1) Узео је ону Ј(њиrу која
је лежала на столу. (2) Отворила је кишобран кqји је извадила Из ташне.

306
1
l
(З) Срео сам Николу који те је nоздравио. (4) Сео је у клуnу к~ја је била нај­
ближа вратима.
З. Каква је разлика у значењу између реченица: (1) Позвао је друга
к~ји је стајао на тераси. и: Позвао је друга, који је стајао на тераси. (2) Зара­
нова кућа има два nрозора који гледају на улицу. и: Зоранова хућа има два
nрозора, к~ји гледају на улицу. (З) Ученици к~ји су желели што боље оцене
вредно су учили. и: Ученици, који су желели што боље оцене, вредно су учили.

4. МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

508. Месне реченице су врста зависних реченица које имају .месно прило­
шко значење и најчешће се употребљавају у функцији ОДРЕДБЕ МЕСТА (у
вишој реченици). Обележје оваквих реченица су од н о с н о- у п и т н и п р и­
л о з и з а мест о : ige, куgа, камо, оgакле. Примери:

(Пр . 76) Ниче 1ge 1и не сеју .

(Пр . 77) Гgе 011 ygupu, iy трава не расте.
(Пр . 78) Гgе је неки.qа бu1и леgина, диже се ново насеље.
(Пр. 79) Ишао је куgа су iu ноiе носu1е.
(Пр . 80) Прешао је тамо оgак1е је имао бо . ьи uoUeg на иiралишШе.

Са оваквим реченицама се често употребљавају месни прилошки корелативи

Шу, Шамо, Шуgа и сл., који могу бити важни за интеграцију значења месне
реченице (уп. однос Шамо - оgакле у пр. 80).

Н а п о м е н а. - Месне реченице, без корелат ива или с месним nрилошким

корелативом, не треба мешати са односним реченицама у кцјима је релативизаrор
неки прилог за место и кцје се везују за именице или именичке синтаrме (в. nрет­
ходну тачку) . Важна разлика је и то што се у релативним реченицама месни nрилоr
може з.1менити заменицом 11.oju употребљеном у оквиру одrоварајуће nредлошко­
-падежне конструкције .

Пример за анализу реченице сложене с месном речеющом:

Дијаграм 7
Комуникативна
реченицапр 76
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна
реченица"ницати·· +·
1
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОДРЕДБА МЕСТА

[ии] Глагол "ницаrи'' Месна

у 3. л . јд . рече н ица"сеја rи"
nрезента (са tge)

~
Ни че

Интерпункција у оваквим зависносложеним реченицама је иста као и у

другим реченицама сложеним с одредбеним реченицама; (1) кад је месна рече-

20" 307
ница распоређена испред осталих конституената зависносложене реченице,
обавезно се одваја зарезом; (2) када је распоређена иза љих, употреба зареза је
факултативна и зависи од информативне важности реченице, с тим што се
зарез не сме ставити ако је употребљен корелатив (уп. пр . 80: .. шамо
одакле . . )

Вежбе

l. Направи дијаrраме за реченице бр. 78 и 79 (без рашчлаљавања

зависних реченица) .

2. Одреди врсту зависних реченица у примерима: (1) Дошао је до (оног)

места fge се uуш рачва . (2) То је град zge са.м се роgио. (3) Да ли знаш fge је
Иван? ( 4) Кажи ми fge си осшавио оловку.! Обрати пажљу на тип и рекцију
глагола у две последље независне реченице!)

5. ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

509. Вре.менске или ше.мuоралне реченице су зависне реченице које имају

вре.менско значеље и које се најчешће употребљавају као ОДРЕДБА ВРЕМЕНА
или ОДРЕДБА МЕРЕ ВРЕМЕНА (у вишој реченици) . Обележје оваквих ре­
ченица су временски везниuи (и везнички спојеви): каg, gок, uошiйо, након шШо,
чим, само щШо, Шек щШо, йре неiо ј но щШо, оiйкаg И оiйкако. i

Временске реченице имају два основна прилошка значеља: (I) временско

значење у уже.м смислу (право временско значеље), које одређује време реали­
Ј
1
зоваља ситуације означене вишом реченицом (могуће питаље је: Kag? );· (П)
значења .мере времена, које одређује дужину трајаља ситуације означене вишом
реченицом или периода у оквиру кога се реализује та ситуација (могуhа пита­
ља: Колико (gyfo)?, Доклеfgокаg? Ошкуg?) . 1

У оквиру оба наведена временска значеља могу се разликовати три временска

ј
односа реализоваља ситуације више реченице у односу на реализоваље ситуа­
ције означене временском реченицом: (1) исшовременосш или симулшаносШ,
(2) uосшериорносш, тј. ситуација исказана вишом реченицом реализује се по­ 1
сле реализације ситуације означене временском реченицом (или после љеног
започиљаља); (3) аншериорносш, тј . ситуација више реченице реализује се пре
реализације ситуације изречене временском реченицом.

На основу наведене поделе временске реченице (и љихови везници) могу

се систематисати овако:

Вре.менско значење у уже.м смислу обухвата:

l. Истовременост (симултаност) - Везниuи су: каg и.

gок; уп.:

(Пр. 81 Ј l<ag 'ам 'е враhао кyhu, купио сам новине 1

(Пр . 82) Kag ,ам gошао коg Зорана, он је баш оправљао свој ауто
!
(Пр . 83) До~; (МО 'е шеша.ш uo tpagy, разrледали смо излоге
!
(Пр. 84! Ло~< је Huiio.ta био на иушу, стигло је. једно писмо за њеrа. 1

308
1
__.L_
 2. П о с т е р и о р н о с т. - Везници су: каg, йошШо, након шШо, чим,
само шшо, Шек шшо; нпр.:

(Пр . 85) Kag сам Завршио йосао, отишао сам у шетњу

(Пр . 86) Пошi.йо/након шi.йо сам завршио йосао, orиnrao сам у шетњу.
(Пр . 87) Чим сам завршио йосао, отишао сам у шетњу.
(Пр . 88) Само Шiiio/iiieк шiiio је ~eiao у кревеш, зазвонио је телефон.

Везник чим има уже значеље од везника ilошшо и након шшо; љегово значеље
се може окарактерисати као: "одмах пошто" (тзв . значеље имедијатности, односно
непосредне постериорности). Само шшо и flleк шшо показује да је стање настало
реализацијом ситуације временске реченице једва започело кад се јавила си­
туација означена вишом реченицом .

3. А н т е р и о р н о с т. - Главни везник је йре неiо ј но шШо, али се

за неке ситуације употребљава и каg и gок: примери:

(Пр . 89) Пре неiо шiiio је oiiiuшao на деiiiовање, Зоран је посвршавао све послове.

(Пр. 90) Kag се Зоран вpaiiiuo кући, гости су већ били отишли .
(Пр. 91) Док смо ciiiиiлu go йозоришiiiа, представа је већ била почела .

Према томе, прави везник за антериорност ситуације означене вишом

реченицом јесте ilpe неrо шшо, док се при употреби остала два везника (каg
и gок) антериорност више показује другим средствима (речцом веh, обликом
плусквамперфекта).

Дакле, ошuти везник за праве временске реченице је каg, док остали вез­
ници имају специјална значеља.:

Значење .мере времена обухваша.

=
1. И с ш о в р е .м е н о с ш ( с и м у л т а н о с т ) . - Ту се употребља­
ва везник gок (а за истицаље: све gок и gок гоg) да се покаже ситуација више
реченице траје колико и ситуација временске реченице; пример:

(Пр . 92) Памтићу то gок сам жив.

2. П о с т е р и о р н о с т. - Везник је таiюђе gок (и појачано: све gок,

gок iog). Овакве реченице показују да ситуација више реченице траје до реа­
лизације ситуације временске реченице, тј . одређује се завршна граница траја­
ља ситуације исказане вишом реченицом; нпр . :

(Пр. 93) Остаћу овде gm.: се Зоран (не) вpaiiiu .

У временској реченици се обично употребљава тзв . експлетивна, тј . сувишна,

негација која не меља значеље реченице .

3. А н те р и о р н о с r. - Везници су синоними ошкаg и ошкако. Зна­

чеље временске реченице је: почетна граница реализоваља ситуације више ре­
ченице или почетна граница периода у коме се та ситуација реализује; уп.:

(Пр . 94) ОШкаgfоШкако се upece.tuo, ретко ra виђам .

(Пр. 95) Oiiiкag/otiiкaxo се йресе . 1ио, видео сам га само једанпут.

309
 Примери анализе:

Дијаграм 8
Комунmсативиа
реченицапр. 81
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна +·
реченица,,куПити••
. 1
1
ОДРЕДБА ~ЕНА ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ

Временска Глагол "купиrи" Именица "новине''

реченица"враhати се" у 1. л. јд. м. р. у акуз. ми.

(са везником каg) перфекта

...-:=:-~
Kag сам се враћао кући, куйио сам новине.

Дијаграм 9
Комуникативна
реченицаnр. 92
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна +·
реченица,,памтити••

СУБЈЕКАТ
1 ПРЕДИКАТ
ПРАВИ
ОБЈЕКАТ
ОДРЕДБА
МЕРЕ ВРЕМЕНА

[ја] Глагол Поименичена Временсха

"памтити" заменица реченица

у 1. л. јд. "тај" (са везником gок)

футура у акуз. јд. с. р.

Памшuћу Шо gок сам жив.

За временске реченице важе исти принципи употреба зареза који важи и

за друге одредбене реченице (в. т. 496).
Вежбе
1. Анализир~ј помоћу дијаrрама реченице бр. 8З и 94 (временску
реченицу не треба рашчлањавати).
2. Анализирај помоћу табеле (уп. табелу бр. 1) реченице бр. 89 и
93 (без рашчлаљаваља временских реченица).
З. Одреди значеље временских реченица у следећим примерима и
покажи чиме је то значеље обележено: (1) Дох је мајха спремала ручах,
деца су написала домаћи задатак. (2) nисаћемо вам чим стигнемо.
(З) Дуго је размишљао пре него што је одговорио. (4) Отхахо је почео да
тренира кошарку, Марко има мало времена за учеље. (5) Дох год се тако
покашаш, нихо те неће волети. (6) Немој излазити док потпуно не оз­
дравиш.

' 310
 6. УЗРОЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

510. Узрочне или каузалне реченице су зависне реченице са узрочни.м

значењем . Оне се употребљавају као ОДРЕДБА УЗРОКА (у вишој реченици) .
Обележја су им узрочни везници (и везнички спојеви): јер, зашо шшо, сШога
шшо, шшо, uошшо, како и бygyhu ga . Примери:

(Пр. 96) Тања није дошла у школу јер се разболела og ipиua.

(Пр. 97) Врати ми белешке зашо шШо сuремам исuиш!
(Пр. 98) Марко се наљуrио на друr·ове шШо ia нису чекали.
(Пр. 99) ПошШо је књиiа била врло скуuа, нисам је купио.
(Пр. 100) Како нисмо имали више uapa, купили смо јој само цвеће.
(Пр. 101) Сви смо прихватили Јаснин предлоr буgући ga је Шо било јеgино решење.

Пример анализе:

Дијаграм 10
Комуникативна
реченицапр. 97
1
ЗАПОВЕСТ
Заповедна
реченица"вра тити''
+
1 1 1 --,
НЕПРАВИ ПРАВИ ОДРЕДБА
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ ОБЈЕКАТ, УЗРОКА

[Ши] Глагол "вратити" Лична Именица Узрочна

у 2. л. јд. заменица ,,белеш:ка'' реченица"спре­
императива "ја" у а:куз. ми. мати"

у дат. јд. (са 3аШо шШо)

(енклитич:ком)

ВраШи ми белешке 3аШо шШо сйре­

мам исйиШ.

Интерпункција: као и код других одредб~них реченица (в. т. 496).

Вежба

Анализирај помоћу дијаrрама реченице бр. 96 и 99 (без рашчлања­

вања узрочних реченица).

7. УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ

511. Условне реченице се називају и конgиционални.м и uoio,qбeнu.м рече­

ницама (реч "погодба" је некад значила и "услов"). То је врста зависних рече­
ница којима се означава услов за реаЛизоваље ситуације означене вишом ре­
ченицом и које имају функцију ОДРЕДБЕ УСЛОВА Везници којима се обе­
лежавају условне реченице јесу: ако, уколико, ли, каg, ga, али је за значеље ових

311
реченица важан и глаголски облик који је у љима употребљен. Важна карак­
теристика условних реченица, као и целе зависносложене реченице, јесте да су
м о да л н е, јер се не означавају реалне, него хипотетичне ситуације.

Постоји неколико типова услова (условног значеља), односно неколико

типова условних реченица . Два главна критеријума по којима се разликују ус­
ловна значеља јесу: (1) о ств ар љ ив о ст у сл ов а и (2) в р е м е в а ж е­
ља услова.

По првом критеријуму услови се могу поделити на три основна типа; (1)

реални, (2) ilошенцијални и (3) иреални услов, па се и условне реченице могу
поделити на: (1) реалне, (2) ilошенцијалне и (З) иреалне условне реченице.
Разлику између реалног и потенцијалног услова (одн. реченица) могу да илу­
струју следећи примери:

(Пр. 102) Ако gобијемfбуgем gобио йремију, куnићу ayro.

(Пр. 103) Kag бих gобио йремију/Да gобијем йремију, купио бих ayro.

Реченицом у пр. 102 исказан је р е а л н и услов, тј. услов :који је а к т у е­

л а н и о с т в а р љ и в; другим речима, реализација таквог услова, иако не­
извесна, ипак се може реално очекивати. Обележје оваквог услова су везници
ако и уколико и у неким случајевима речца ли. Реченицама у пр. 103 исказује
се потенцијални услов, тј. услов к~ји је остварљив, али или
н и ј е а к т у е л а н (само је замишљен) или је љегово оствареље м а л о
в е р о в а т н о. Обеле-жје оваквих реченица су везници каg с обликом потен­
цијала ( =кондиционала) или ga с обликом презента (глагол је свршеног вида).
Цела зависносложена реченица има и з р а з и т о х и п о т е т и ч а н карак­
тер, тј. карактер претпоставке, а не прогнозираља исхода. То се огледа у
употреби потенцијала (=кондиционала), тј. модуса, у вишој реченици (уп.
куйио бих ауто). Практична разлика у употреби реченице бр. 102 и реченица
бр. 103 била би ова: прву реченицу изговорио је онај ко заиста учествује у
извлачељу згодитака (актуелност) и који сматра да има реалне шансе да до­
бије премију. Друге две реченице може да изговори онај к~ји сматра да су
изгледи за добијаље прем:ије само теоријски (=мала вероватноћа) или онај
који уопште не учествује у извлачењу ( =неактуалност), него само зам:ишља
једну могућу ситуацију (=замишљен:и услов).
Ире а л ни услов илуструју следеће реченице:

(Пр. 104) Да имам ayiiio, не бих иrрао на луrрији.

(Пр . 105) Да сам gобио йремију, купио бих ауто.

У оба примера износи се претпоставка, и то претпоставка која је "контрафак­

туална", тј. супротна стварним чиљеницама. Овакве речен:ице, наиме, подра­
зумевају да услов н е n о с т о ј и односно да н и ј е п о с т о ј а о, тј. да
је и р е а л а н. Зато би се наведеним реченицама могло додати: ... , али ia
немам (пр. 104) и .... , алије нисам gобио (пр. 105). Обележ;је иреалних услов­ 1

ј
них реченица је везник ga са презентом (глагол је несвршеног вида) или пер­
фектом, зависно од времена замишљеног важења иреалног услова, а у вишој
реченици се употребљава потенцијал.

Према в р е м е н у в а жеља, услови се могу поделити на: (1) бygyhu

ј
услов, (2) саgашњи услов, (3) ilpoшлu услов и (4) свевре.менски услов. У реал­
ним условним реченицама јављају се: (1) б уд у ћ и услов (употребљава се пре-

312
зент или футур П), уп . пр . 102; (2) с ад а ш њ и услов, који се може исказивати
презентом:

(Пр. 106) Ако је Марко у школи, пренећу му поруку.

или перфектом резултативноr значеља, тј. који показује да стање настало из­
вршењем радње rлаrола у перфе:кту траје и у садашњости:

(Пр. 107) Ако је Марко gошао у школу (=ако је у школи), пренећу му твоју поруку.

(З) с в е в р е м е н с :к и услов, који се исказује :квалификативним пре­

зентом:

(Пр . 108) Ако се r·вожђе заiрева, оно се шири.

У по rенцијалним реченицамајавља се будући услов, уп. пр. 103.

А у и р е а л н и м реченицама среће се с ад а ш њ и и реални услов (о значен
презенrом) и п р о ш л и иреални услов (означен перфектом).

Типови услова и њихова обележја могу се резимира ти следеiюм табелом .

Табела бр. 2

Будући Садашњи Прошли Свевременс:ки

услов услов услов услов

ако /уколико+ ако/уколико+ ако јуколико+

Реални услов презент (фу- презент и ре- квалифика-
тур П зултативни тивни презент

перфект

Потенцијални каg+потенци-
услов ј ал
gа+презент
(гл. свр. вида)
,..------

каg+потенци-
И реални ј ал ga + перфехт
услов gа+презент
(rл. несвр. вида)

Напомене

1. Будући реални услов означава се и употребом речце ли, нпр.: Добијем ли пре­
мију, купићу ауто.

2 . У реченицама са ако и уколико које означавају оудући услов може се упо­

требити и потенцијал, чиме се показује мала вероваrноћа оствариваља услова (евен·
туалнн будући услов); уп.: Ако ме неко Шражи/буgе тражио, зови ме! и: Ако би ме
неко Шражио, зови ме!

3. Ако је rлаrол у реченицама са ако/уколико (оудућн услов) несвршеноr вида,

обично с1оји у футуру П.

Најважније типове условних реченица, односно реченичних конструк­

ција с таквим реченицама илуструје следећа табела:

313
 Табела бр. 3

Конструкција сложене реченице

Врста услова Примери
Усл овна реченица Виша реченица

Реални АКО} +пре- футур Ако се потрудитеfбуде'tе

бу дући услов УКО- зент/ потрудили, успећете.
лико футур 11 Ако будем имао више сло-
бодног времена, бавићу
се спортом.

-
Потенцијални КАД+потен- потенцијал Kag бисте се потрудили/
(будући) цијал (глагол је Да се потрудите, успели
услов ДА+презент свршеног вида) бисте.

И реални КАД+потен- потенцијал Kag бих имао више сло-

--
садашњи услов циј ал (глагол је не-. бс;щног времена/Да имам
ДА+презент свршеног вида) више слободног времена,
бавио бих се спортом.

ДА+ перфект потенцијал Да сте се потрудили, ус-

Е. и услов пели бисте.

Да сам имао више слобод-
ног времена, бавио бих

се спортом .
..

Пример анализе:

Дијаграм 11
Комуникативна
реченицалр. 102
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна
реченица"купити••
+·
~--------------.
ОД~ЕДБА-----..,-·
ПРАВИ
УСЛОВА СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ

Условна [ја] Глагол "купити" Именица

реченица "купити" у 1. л. јд. "ауто"
(с везник ом ако) футура у акуз. јд.

~
Ако gобијем йремију, куйићу ауШо.

Интерпун~~ја: као и код других одредбених реченица (в . т. 496)

314
 Вежбе

1. Анализирај помоhу дијаграма реченице бр . 106 и 108 (без рашчлањава­

ња зависних реченица) .
2. Зависносложене реченице: (1) Ако йожуриш, ухваШићеш ауШобус.
(2)Ако не йаgа киша, ићи ћемо на излейi. претвори у друге типове ус­
ловних (кондиционалних) конструкција и објасни разлике у значењу (уп.
табелу бр. 3).

8. ДОПУСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

512. Доuусне или концесивне реченице су зависне реченице са gouycнuм

(концесивним) значењем, тј. реченице к~је показују да се ситуација означена
вишом реченицом (потврдном или одричном) остварује упркос ономе што
значи зависна реченица. Друrим речима, сюуација зависне реченице пред­
ставља сметњу за реализацију ситуације више реченице, али се ситуација више
реченице, ипак, реализује . По својој функцији допусне реченице су ДОПУСНЕ
(КОНЦЕСИВНЕ) ОДРЕДБЕ (у вишој реченици) . Главна обележја су сино­
нимни везници иако, .маgа и upe.мga . Иза допусне реченице може се употребити
кохезивна концесивна речца uuaк, којом се (слично корелативним заменицама
и прилозима) истиче смисаона веза више и допусне реченице.
hр:ймери:
(Пр. 109) Иако је йожурио, (ип~к) није стиrао на време.
(Пр. 116) Залутао је иако је знао йуiй.
(Пр. 111) Maga је био болесiйан, отишао је у школу.
(Пр. 112) Пошли су на излет маgа је йаgала киша.
(Пр. 11.3) Премgа је сијала сунце, ипак је било хладно.
Н а п о м е н а. ·- Пошто између сиrуације допусне и више реченице пост~ји
противречност, односно супроrност, садржај зависносложене реченице (у којој је до­
пуска реченица на почетку) може се исказаrи и супротним напоредним реченицама
концесивног односа (в. r.л . 45); нпр . реченица бр. 109 могла би да гласи и: Пожу­
рио је, али (ийак) није crиrao на време .

Пример анализе:

Дијаграм 12
Комуникативна
реченицапр. 109
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обаве штајна
реченица"стићн''
+·
г------·,-------.-------+
ДОПУСНА ДОПУСНИ ОДРЕДБА
ОДРЕДБА КОХЕЗИВ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ НАЧИНА
Допусна Речца [он] Глагол "стићи" Именица
реченица "ипак" у З. л. јд. м. р. на+ "време"
"пожурити" перфехта у акуз. јд.
(са везником иако)

~
Јfако
.ie йожурио, (ийак) н;.~је сШиiао на време

315
 Интерпункција: као и код других одредбених реченица (в . т . 496).

Вежбе

1. Анализирај помоћу дијаграма реченице бр. 110 и 111 (без раш­

члаљаваља допусних реченица).
2. Претвори зависносложене реченице у пр. 111 и 113 у супротне
напоредне реченице.

9. НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ

513. Намерне или финалне реченице су зависне реченице које показују

ци.љ или сврху предузимаља радље у вишој реченици, тј. показују да је радња
више реченице предузета ради оствареља оноrа што значи зависна реченица.

Сви типови намерних реченица употребљавају се као ОДРЕДБЕ ЦИЉА (у

вишој реченици), али неке од љих се употребљавају и као ДОПУНЕ ЗА ЦйЉ
уз rлаго51е свесно предузетоГ кретаља. Намерне реченице се обележавају вез­
ницима: ga (са презентом и потенцијалом) и како (са потенцијалом) и речцом
ли (са одричним потенцијалом). По свом значеН!у су м од а л н е реченице
јер не исказују реалну ситуацију, него ситуацију која тек треба да се реализује
предузимаљем радље означене вишом реченицом. Модални карактер ових
зависних реченица најбоље показује употреба потенцијала али и презент у овим
реченицама има модално значеље .
Примери за оgреgбене намерне реченице:
(Пр. 114) Да сШиiнеfби сШиiао на време, узео је rакси.
(Пр. 115) Узео је такси ga cШuiнefga би сШиiао на време.
(Пр . 116) Узео је такси како би сШиiао на време.
(Пр. 117) Марко је, ga не би ишао на уШакмицу сам, позвао Ивана и Николу.
(Пр. 118) Пошаљи писмо авионом ga би брже сШиiло.!
(Пр . 119) Тања се померила ga би Јасна моiла ga йрође.

Овакве намерне реченице моrу бити потврдне или одричне, могу стајати
испред, између или иза других конституената више реченице, а субјекат у так­
вим намерним реченицама не мора бити исти као су~јекат више реченице (уп.
118 и 119). У оваквим реченицама се употребљавају везници ga (с презентом
и потенцијалом) и како (с потенцијалом), а кад се жели показати да је реа­
лизација ситуације у намерној реченици неизвесна (проблематична, евентуал­
на), употребљава се речца ли са потенцијалом у одричном облику, нпр . :
(Пр. 120) Узео је такси не би ли сШиiао на време.

Што се тиче интерпункције, она је иста као и код других одредбених реченица

Примери за gofiyнcкe намерне реченице:

f .
(Пр. 121) Марко је отишао ga сйава.
(Пр. 122) Марко је сишао ga куйи новине .
(Пр. 12.3) Марко је однео сат ga се йойрави .
За разлику од одредбених намерних реченица, којима се п р о ш и р и в а л а
информација више реченице (тиме што се показивало да радља те више ре­
ченице има одређени циљ), намерне реченице у примерима бр. 121--123 до­
п у њ а в а ј у глагол кретања. Њима се, наиме, не показује да постоји одре­
ђени циљ, нето се постојање намере при предузимању кретања већ подразу­
мева, а намерном реченицом се исказује (експлицира) садржина те намере.

316
 Овакве намерне реченице су увек потврдне, не могу стајати испред rлавне,
типичан облик им је gа+презент, а субјекат им је једнак субјекту непрелазноr
·односно о~јекту прелазног глагола кретаља (уп. пр. 121 и 1i22 са пр. 12З).
Испред оваквих реченица, као и испред осталих допунских реченица, не сме
се употребити зарез.

На п о мена .-Да овакве рече нице допуњавају r

лаrол кретања и служе
експлицирању (имају експликативни карактер) показује и то што се речеRИце са суб­
јектом једнаким са субјектом rлаrола кретања моrу (у западној варијанти, пре свега)
заменити инфинитивом; нпр. Марко је отишао сйаваши.

Примери анализе:

Дијаграм IЗ
Комуникативна
реченицадр. 114
1 .
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавешrајна
реченица"узети'' +·
1
ОДРЕДБА ЦИЉА СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ
Намерна [он] Глаrол "узети" Именица "такси"
реченица,,стићи'' у з. л. јд. м. р. у акуз. јд.
(ga+ поrенцијал) перфекта

Да би cШuiao на време, узео је Шак:си.

Дијаграм 14
Комуникативна
реченицапр. 121
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обаве штајна
реченица"отићи'' +·
1
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ДОПУНА ЗА ЦИЉ
Именица Глагол Намерна
"Марко" "отићи" реченица,,спавати••
у ном. јд. у з. л. јд. м. р. (ga +презент)
перфекта

Марко је оШишао
6 ga ciiaвa.

Вежба

Направи дијаrраме за рс;:ченице бр. 119 и 122 (без рашЧЈiањаваи.а

зависних реченица).

317
 10. ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

514. Пореgбене реченице су зависне реченице које карактеришу начин

реализоваља неке ситуације или, пак, квалитет или степен неке особине или
појаве, и то тако што показују са чиме је оно што се пореди једнако или слично
или од чега се разликује. Постоје, дакле, две врсте оваквих реченица: (1) поред­
бене реченице за јеgнакосш (сличност), које врше функцију ПОРЕДБЕНЕ
ОДРЕДБЕ и у којима се као најважнији везници (и везнички спојеви) употреб­
љавају: као шшо, као ga, како и колико; (2) поредбене реченице за н е ј е д -
н а к о с т (различитост), које имају функцију ПОРЕДБЕНЕ ДОПУНЕ, а обе­
1
лежавају се употребом не'iо но шшо и не'iо но 1 ga.

Напомене

1. Овакве реченнце се често називају и начннским реченицама; међуrим, боље

их је звати сам~ поредбеним реченицама јер посrоје и друrе реченице које каракте­
ришу начин (и меру), нпр. последичне (в. следећу тачку).

2. Тзв. реченице за изузетну неједнакост, са везницнма а камоли, а некмоли и

сл . , у ствари показују један тип напредноr (координативноr) односа (в . ш. 45).

Примери поредбених реченица за јеgнакосш . .

(Пр. 124) Поступио је (онако) као шiiiofкaкo му је било речено.

(Пр. 125) Марко исто тако добро иrра кошарку као шiiio њеiов бpaiii uipa фуgбал.

(Пр. 126) Гледао нас је као ga нас uрви iiyiii виgи.

(Пр. 127) Помоrли смо му (онолико) колико смо моiли.

Везнички спој као шШо упо-rребљава се за поређење са реалном си-rуацијом,

а као ga са хипотетнчком (иреалном). У вишој реченици се јављају раЗни ко­
релативи (онако, Шако, исШо Шако, онолико и сл.). Интерпункција је као и код
других одредбених реченица (в. т . 496) .

Примери поредбених реченица за нејеgнакосш.:

(Пр. 128) Тај филм је бољи неiоfно шiiio мислиш.

(Пр. 129) Представа је ·rрајала дуже неiо/~о шiiio смо очекивали.
(Пр. 130) Ситуација се развијала другачије неiо/но шiiio смо iiреgвиlјали.
(Пр. 131) Уморио сам се више неiо/но ga сам цео gан paguo.
(Пр. 1.32) Воли ra више неiо/но ga му је бpaiii.

У оваквим зависносложеним реченицама увек посrоји неки придев или прилог

у к о м п а р а 1: я: в у (уп. бољи; gуже, више) или придеви и прилози gруiа­
чији, gруiачије и сл. Њихово значење имплицира неједна;косr и зато се морају
допунити поредбеном допуном за неједнакост. Слично као код претходног
типа, везничким спој ем неiо ј но шшо врши се поређеље са реалном, а везничким
спојем неiо ga са хнпотетичком (иреалном) сюуацијом. Пош-rо су овакве ре­
ченице допунске, испред њих се не употребљава зарез.

318
 Примери анализе:
l
1

Дијаграм 15
Комунихативна реченицапр. 124
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обаве штајна
реченица,,пос·rупити" +
г---·--+
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ КОРIЕЛАТИВ ПОРЕДБЕНl ОДРЕДБА
[он] Глаrол "поступити" Прилог Поредбена
у з. л. јд. м. р. "онахо" реченица,,рећи"
перфекта (са као шШо)

ПосШуйио је онако
~
као шшо мује било
речено.

Дијаграм 16
Комунихативна реченицапр. 128

ОБАВЕШТЕЊЕ
- Обавеiiiтајна
реченицаимеиски предикат +·
1 -т -1
ПОРЕДБЕНА ДОПУ­
СУБЈЕКАТ КОПУЛА ПРЕДИКАТИВ НА
Именичха Глагол "јесам" Придев "добар" Поредбена
синтагма"филм" у З. л. јд. у ном. јд. м. р. реченица,,мислити''
презента хомпаратива (са неiо шШо)

Тај филм је бољи

~
неiо шШо мислиш.

Вежба

Анализирај помоћу дијаграма реченице бр. 127 и IЗI (без рашчла­

њавања зависних реченица).

11. ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

515. Послеgичне или консекушивне реченице су зависне реченице који­

ма се карактерише начин реализоваља неке ситуације или, пак, квалитет или
степен неке особине или појаве тиме што се исказује шта је последица тога"
У вишој реченици обично постоје корелативни прилози шако или шолико или
корелативне заменице шакав или шолики, који показују која се компонента
ситуације карактерише и тиме уводе последичну рече ницу. Последична речени-

319
ца је својеврсна експликација садржаја окарактерисане компоненте и има фун­
кцију ПОСЛЕДИЧНЕ ДОПУНЕ Обележје последичних реченица је везник
ga . Примери:
(Пр. 133) а. Зоран шако вози ауто
5. ](>ран шако вешто вози ауто } ga се сви guвe .
в. Зоран с шаквом вештином вози ауто

(Пр. 134) а. Јасна Шолико ради

б. Јасна Шолико мв:оrо ради } ga се сви guвe.
в . Јасна ради с Шоликом енерrијом

Последична реченица увек долази на крају више реченице . А пошто је допун­

ска реченица, испред ње се не ставља зарез .
Важно је схватити да се зависном последичном реченицом последица не
износи као засебна појава, него као појава која карактерише компоненту више
реченице . Зато су и последичне реченице једна врста н а ч и н с к и х реченица.
Међутим, постоје и йсеуgозависне йослеgичне реченице са везничким спојем
шако ga, нпр .:
(Пр. 135) Зоран врло вешrо вози ayro, Шако ga му се сви guвe.

Овде се другом рече:ницом не карактерише ситуација nретходне рече нице (она

је већ окарактерисаиа, уп. врло вешШо), тј. не nружа се информација у вези
с неком вишом реченицом. Напротив, ситуација означена другом речеиицом
износи се као посебна појава, која стоји у последичном односу према (целој)
ситуацији прве реченице. Зато овакве реченице, иако имају облик зависне nо­
следичне реченице (везник ga, обично у споју са Шако, 'Ij. Шако ga), показују
ситуацију која је н а п о р е ди а са пре'IХодном сиђацијом. По томе су ове
реченице еквивалентне са саставним ('Ij. напоредним) реченицама с nоследич­
ним значењем (уп . гл . 45) То се види по могућности да се illaкo ga замени
саставним везником ше .
(Пр . 136) Зоран врпо вешто вози ауто, Ше му се сви диве

За разлику од зависних последичних реченица, nсеудозависне nоследичие ре­

ч:еиице се увек одвајају зарезом.

Пример анализе:

Дијаграм 17
Комуника.тивиа реченица Пр. 133а

ОБАЈЕШТЕЊЕ
Обавешrајна
речеиица,,возиtи'' +·
1 ПРАВИ ПОСЛЕДИЧНА
СУБЈЕКАТ КОРЕЛАТИВ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ ДОПУНА
Именица Прилоr Глаrол "возити" Именица Последи'Чна
"Зоран" "тако" у 3. л.јд. м. р. "ауто" реченица"дивиrи се"
у иом. јд. nрезента у акуз. јд. (са везииком ga)

Зоран Шако вози аушо ga

/~ се сви gиве.

320
 Дијаграм 18 Комуникативна
реченицапр. 137.
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна +·
реченица"телефонврати''

1
ОДРЕДБА ВРЕМЕНА
1
СУБЈЕКАТ
НЕП~АВИ
ОБЈЕКАТ
1
ПРЕДИКАТ
:Временска Именица Лична Глагол
реченица,,чути'' "Марко" заменица "теле ф оиирати "
(са везником каg) у иом. јд. "он" у З. л.јд. м. р.
ј у дат. јд. м. р. перфекта
1 r 1 (енклитички
Kag + СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ
облик)
[онг- Глагол Изрична
"чути" реченица"вратити се"
у З. л.јд. м. р. у ужем смислу

перфекта (са везником ga)

ga+ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ

Именица l"лаrол
"Зоран" "вратити се"
у н:ом. јд. у З. л.јд. м. р.
перфекта

Kag је чуо ga се Зоран враШио, Марко му је Шелефонирао.

w
N
1-'
w
N
N

Дијаграм 19
Комуникативна
речеющапр. 138
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна +.
реченица,,отићи''
1
г-- 1
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОДРЕДБА МЕСТА ОДРЕДБА УЗРОКА
Именица Глагол Именичка Узрочна
,,дечак" "отићи" у + синтагма"врт" реченица,,желети••

1\
у иом.јд. у З. л.јд. м. р. у акуз. јд. (са везником јер)
nерфекта 1

јер+
г
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ
[онј Глагол"желети" Вољна
у з. л. јд. м. р. реченица"видети''
\

/
/
(')f;ЗШШЮМ ga)
'~
Дечак је ошишао у зоолошки врш јер је желео
~
ga вugu лавове.

Пиiа:rvам 20
Комvникатюша
 20 Комуникативна
реченицапр. 139
1
ЗАПОВЕСТ
Императивна
реченица,,јавити''
+!
1 ---r~ ПРАВИ
ОДРЕДБА УСЛОВА СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ
Условна [ши] Глагол Лична
реченица.,,иаhи'' "јавити" заменица "ја"
(с везником ако) у 2. л. јд. у дативу јд.
1 императива (енклитички
r 1 ПРАВИ облик)
Ако + СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ
[Шиј Глагол Именичка.
"наhи" си:нтаrма"свеска"
1
у 2 л. јд.
презента ГЛАВИ~ РЕЧ АТРИБУТ
Именица Uд:носна
"свеска" реченица" изгубити"
у акуз. јд. (са односном
замеiцом који)
РЕЛАти-
ВИЗАТОР
- ПРАВИ 1

ОБЈЕКАТ СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ

Односна [ја] Глагол
за.меюща "изгубити"
"који" у 1. л.јд. м. р.
у акуз. јд. ж. р. перфекта
w .
t3 Ако нађеш свеску коју сам изiубио, јави ми!
 Вежбе

l. Направи дијаграм за реченицу 134а (без рашчлањавања зависне

реченице).

2. У следећим примерима стави одrоварајуће корелативе- и доврши

последичне реченице: (1) Иван се . . . уморна да... (2) Време је .. .
спарно да ... (З) ... сам назебао да... (4) Он је ... брзо говорио да .. .
(5)Он је . . . човек да ...

12. ВИШЕСЈ'РУКО СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

516. У једној комуникативној реченици може бити различит број зави­

сних реченица, односно таквих конституената предикатских реченица или син­

тагми који су изречени зависним реченицама . То значи да и зависна реченица

може имати у свом саставу једну или више ужих зависних реченица, односно
да ужа зависна реченица може бити конституент шире (више) зависне речени­
це .
Као илустрација за вишесшруко сложене реченице могу да послуже дија-
грами за следећа три примера:

(Пр. Г37) Кад је чуо да се Зоран вратио, Марко му је rелефонирао.

(Пр. 138) Дечак је оrишао у зоолошки врт јер је желео да види лавове.
(Пр. 139) Ако нађеш свеску коју сам изrубио,јави ми!

13. ТАБЕЛАРНА АНАЛИЗА ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

517. И карактеристике и употреба зависних реченица могу се анализира­

ти помоћу табеле каква је примељивана за анализу других конституентских
јединица.. Као илустрација тога може да послужи анализа употребе зависних
реченица у примерима 137-139:

Табела бр. 4

Пример Зависна реченица Тип речеиице Облик Сии'Iаксичка

и њено лексичко функција
језгро

Каg је чуо ga се Временска Везник каg ОДРЕДБА

Зоран враШио реченица,,чути•• ВРЕМЕНА у
(за постериор- реченици" rеле-
ност) фонираtи"

137 ga се .Зоран Изричиа рече- Везник ga ПРАВИ ОБЈЕ-

враШио ница,,вратити се" КАТ у речени-
(у ужем ци" чути"
смислу)
--

324
 јер Је желео ga Узрочна рече- Везник јер ОДРЕДБА УЗ-
вugu лавове ница,,желети'' ;РОКА у рече-
ници"отићи"

138 ga вugu лавове Вољна рече- Везникgа ПРАВИ ОБЈЕ-

ница,,видети'' +презент КАТ у речени-
ЦИ"желе1и"

Ако нађеш свеску Условна рече- Везник ако ОДРЕДБАУС-

коју сам изiубио ни ца, ,наћи'' +презент ЛОВА у рече-
(за будући НИЦИ"зва rи"
реални услов)
139
коју сам изiубио Односна рече- Односна за- АТРИБУТ у
ница"изrуби rи" меница , ,ко- именичкој син-
ји" у јд. ж. р. тагми"свеска''
(акуз.)
-

Вежбе

1. Помоћу табеле као што је табела бр. 4 анализирај зависне рече­

нице у примерима: (l) Док је командир издавао наређења, жена баЦи
поглед на хајдука, који је једнако лежао увезани непомичан (И. Андрић).
(2)Када је поново отворио очи, видео је да је сам (И. Андрић). (3) Како
тамо у близини није било основне школе, Николина мати послала је дје­
чака у наше село, св~јој сестри, да .одатле похађа школу (Б. Ћопић).
(4)аУ себи, Давилсе све више кајао што се примио овога положаја, који је
очигледно тако тежак да га нико није хтео (И. Андрић). (5) Симан се није
много изненадио, јер је већ раније чуо да се позивају сељаци који су ус­
кратили трећину (И. Андрић). (6) Не вјерујем да ми је унапријед записан
пут којим ћу проћи, јер не вјерујем у неки нарочити ред овога свијета
(М. Селимовић). (7) Премда су тек три године прошле откако сам је по­
сљедњи пут видио, ја се заиста не могу сасвим добро ~јетити како је за­
право изгледала (И. Дончевић). (8) Доселићу се учини да су затвореници,
иако наизглед мирнQ сједе, по нечему слични згужваним зеленим дроњ­
цима лишћа што се витла над понором (М. Лалић).

41. НЕЛИЧНЕ ГЛАГОЛСКЕ ЈЕДИНИЦЕ

1. ОПШТИ ПОЈМОВИ

518. Најважнија синтаксичка јединица формирана помоћу глагола јесте

предикатска реченица. Њен центар је предикат, односно глагол у лич­
ном (финитном) облику, тј. у неком глаголском времену или начину. За­
хваљујући могућности бирања одговарајућеr времена или начина, у оваквој

325
rлаrолско.Ј .Јединици конкретизовано је време односно начин реализације ре­
ченицом означене ситуације. А захваљујући томе што у субјекатско-nредмкат­
ској реченици, као основном тиnу nредикатске речен:ице, nостоји субјекат и
што r лагол конгруира с љиме, ситуација се исказује као ексnлицитно приnи­
сана своме носиоцу, односно су~јекатском nојму. Уз то, nредмкатска реченица
је јединица која може да nослужи и за реализоваље комуникативних (независ­
них) и консrитуенrских функција, јер је систематисана у одређене врсте неза­
висних и зависних реченица.

Међутим, предикатска реченица није једина синтаксичка јединица која се

образује помоћу глагола . Наиме, глаголска промена (конјугација) не састоји
се само од личних (финитних) облика него и од неличних (инфинишних), који
обухватају инфинитив, радни и трпни глаголски придев и садашљи и прошли
глаголски прилог . О значељима и употреби ових глаголских облика биће речи
у глави49, а овде ће бити наведено неколико конструктивних и функционалних
карактеристика глаголских јединица формираних помоћу глагола у облику ин­
финиШива и у облику 'iлаголскоl йрило'iа (садашљег и прошлог).

2. СfРУКТУРА НЕЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ЈЕДИНИЦА

519. Битне карактеристике јединица образованих с инфинитивом и с гла­

голским прилогом, какве су, нпр.:

(Пр . 1) (брзо) читати (књиrу)

(Пр. 2} (брзо) читајући (књиrу),

јесу следеће: (1) глагол као централни члан јединице својим обликом прецизира
конституентску вредност целе јединице (што је сасвим другачија ситуација од
оне код предикатске реченице, где је за конституентску вредност битна врста
реченице); (2) у љима се не исказује субјекат (а нема ни конгруенције), тако
да се уз глагол јављају само зависни чланови - допуне и одредбе. Зато се
овакве јединице јављају или као lла'iол или lла'iолска синшаlма у облику инфи­
ниШива, односно lлаlолско'i йрилоlа.

Као пример анализе оваквих јединица могу да послуже следећи дијаграми:

Дијаграм Дијаграм 2
Глагол Глаголска
"чиrаrи" синrаrма,,чиrати''
у инфинитиву у инфиюпиву

г
ОДРЕДБА НАЧИНА ГЛАВНА РЕЧ ПРАВИ ОБЈЕКАТ

чиШаШи Прилог Глагол Именица

"брзо" "читати" "кљига"
у инфинитиву у акуз. јд.

брзо чuшаши књuiу

'26
 Дијаграм З Дијаграм 4
Глагол Глаго.џска
"читати" ..
синтаr:ма читати"
у облику садашљег у облику садаtuњег
r лаголског прилоrа глаrолског прилога

г- 1
ОДРЕДБА НАЧИНА ГЛАВНА РЕЧ ПРАВИ ОБЈЕКАТ
ЧиШајући Прилог Глагол Именица
"брзо" ,,читати" "књига"
у облику садаш:њег у акуз. јд.
глаголског прилоrа

брзо чиШајући књщу

3. КОНСТИТУЕНТСКА ВРЕДНОСТ И ФУНКЦИЈЕ ИНФИНИТИВНЕ

ЈЕДИНИЦЕ

520. За конституентску вредност инфинишивне јеgинице, тј. глаголске

јединице у инфинитиву, битно је да се њоме исказује садржина неке ситуације
или се ситуација именује као посебна појава. То оваквој јединици даје једну
врсту именичке конституентске вредности, која омогућава употребу у gойун­
ским функцијама, али и у функцији cyбjeкiiia.

Употреба rлагола у облику инфинитива (или констру:кције ga nрезент) +

у функцији ДОПУНСКОГ ДЕЛА ПРЕДИКАТА уз модалне и фазне глаголе
описана је у т. 456 . Инфинитив се јавља и као ОБЈЕКАТСКА ДОПУНА (ин­
финитивни nрави ОБЈЕКАТ) уз разне глаголе, нпр . :

(Пр . 3) Марко је желео кренуШи кући (уп. ШШа је Марко желео?

-са именичком заменицом шша у акузаrиву)
(Пр .4) Зец је покуш~о йобећи ..
(Пр. 5) Дете је научило йисаШи.

али се чешће од инфинитива- бар у источној варијанти- овде употребљава

изрична реченица са глаголом у презенту и везником ga . Као ЦИЉНА (ФИ­
НАЛНА) ДОПУНА инфинитивна јединица се јавља уз глагол е кретања, нпр . :

(Пр. 6) Оrишао је вечераШu ..

али се и овде много чешће, поготову у источној варијанти, употребљава намер­

на реченица са глаголом у презенту и везником ga . Пример за употребу инфи­
нитивне јединице у функцији СУБЈЕКТА:

(Пр. 7) БавuШи се сйорШом је врло корисно. (уп. Бављење сйорШом је врло корисно ..)

Што се тиче носиоца ситуације означене инфинитивном јединицом, ту

треба разликовати неколико случајева . Када ова јединица има допунску фун­
кцију, носилац ситуације је у већини случај ева појам означе н субјектом глагола
који се допуљава; али ако тај глагол има прави објекат, инфинитивна ситуација
се везује за љега, уп.:

(Пр. 8) Оrац је научио geu,y йисаШи (уп. да пишу) .

327
У примеру као шго је бр. 7, где се инфинитивном јединицом у фующији суб­
јекта именује посебна ситуација, носилац ситуације је уопштени појам.

Пример анализе помоћу дијаграма:

Дијаrрам 5
Комуникативна
реченицапр. з

1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна
+.
--,
(ИНФИНИТИВНИ)
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ

Именица Глагол Глаrолска

"Марко" "желети" синтагма,,nоћи ''
у ном. јд. у 3. л. јд . м. р. у инфинитиву
перфекта

Марко је желео
~
йоћи кући.

4. ГЛАГОЛСКА ЈЕДИНИЦА С ГЛАI'ОЛОМ У ОБЛИКУ

Г ЛАГОЛСКОГ ПРИЛОГА

521. Овакве јединице означавају неку споредну ситуацију повезану с реа­

лизацијом главне ситуације, и то такву која може да послужи као ogpegбa
главне ситуације. Овакве јединице имају, дакле, uрилошку (аgвербијалну) кон­
ституентску вредност, а употребљавају се за одређиваље околности (времена,
узрока и сл . ) или начина реализације главне ситуације. Најчешће имају функци­
ју ОДРЕДБЕ ВРЕМЕНА, нпр . :

(Пр. 9) Враћајући се кући, Мира је срела друrариuу.

(Пр . 10) ВраШивши се кући, затекла је rocre.

(уп . Кад/док се враћала кући, . .; Кад се вратила кући, . ..);или ОДРЕДБЕ

УЗРОКА, нпр.:

(Пр. 11) Плашећи се кише, пожурила је кући.

(уп. Пошто се плашила кише, . );или, пак, ОДРЕДБЕ НАЧИНА (са разним
начинским значењима); уп . :

(Пр. 12) Ходали су ћуШећи.

(Пр. 13) Отишао је не йозgравивши се ни с ким .
(Пр. 14) Помаrао је бра1у gоgајући му разне алаm,ке

(уп. моrућНО(.."f замене прилоrом или начинским реченицама са а ga и iuaкof

iuиме шШо: ходали су ћуШке; Оrишао је а ga се ни с ким није йозgравио. По­
магао је браrу ШакојШиме шШо му је gogaвao разне алатке ..) По св~јим функ­
цијама, дакле, rлаrолске јединице с rлаrолом у облику rлаголскоr прилога
блиске су одrоварајућим врстама зависних реченица прилошког значења.

328
 Носилац ситуације означене оваквом јединицом треба да буде исти појам
који је носилац и главне ситуације тј. субјекат реченице.

Напомене.

1 . Глаголски прилог се назива и rерунgо.м, па се овакве јединице моrу називати

и lерунgским јеgиница.ма (rерундом, односно герундском синтагмом).
2 Глаголске јединице с глаголом у облику глаголског прилога (герундске једи­
нице) не треба мешати са йарШицийским јеgиница.ма, тј . јединицама у којима глагол
стоји у облику глаголскоr придева, односно партиципа. Партиципским јединицама
(партиципом, партиципском синтагмом) такоi)е се исказује споредна радња која је
ситуациона повезана с главном радњом, али која се приписује неком и м е н и ч к о м
конституенту реченице. Партиципске јединице, дакле, имају п р ид е в с к у консти­
туентску вредност, а приписивање именичком појму обележава се конrруенцијом пар­
тиципа с њим у роду, броју и падежу. Уп . следе!ш пример из А Шеное: Догорјевајуlш,
играше луч на лицу сйавајуhе дјевојке., где је goiopjeвajyhu rлаrолски прилог (герунд),
а сйавајуhе- данас архаични партицип (=која је спавала) .

Пример анализе помоћу дијаграма:

Дијаrрам 6
Комуникативна реченицапр. 9

1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавешгајна
реченица,,срести''
+.
~
ОДРЕДБА ВРЕМЕНА СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ПРАВИ ОБЈЕКАТ
Глаrолска Именица Глагол Именица
синтаrма"враћаrи се" "Мира" "срести" "другарица"
у облику садашњег у ном. јд. у з. л. јд. ж р. у аку::-. јд.
rлаrолскоr прилога перфекта

~
Враћајући се кући, Мира је срела gpyiapuцy.

Вежбе

1. Одреди функције инфинитива и инфинитивних синтагми у рече­

ницама: (1) Морамо пожурити. (2) Наставио је писати . (?) Пушити је
штеrно по здравље. (4) Намеравамо леrовати на мору. (5) Иван зна во­
зити кола.

2.Одреди функције глаrолских прилога и синтагми с глаrолским

прилозима у реченицама: (l) Не схватајући шалу, Мира се наљутила.
(2) Излазећи из аутобуса, повr;едио се. (З) Одговорио је не оклевајући.
(4) Отишао је не завршивши посао до краја.
3. Анализирај помоћу дйјаграма синтагме са глаголом у неличном
облику које се јављају у примерима из вежбе бр. 1 и 2.

329
 42. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА КОНСТИТУЕНТСКИХ
ЈЕДИНИЦА И ЊИХОВЕ УПОТРЕБЕ

1. КОНСТИТУЕНТСКЕ ЈЕДИНИЦЕ

522. Конституентске јединице су такве синтаксичке јединице кој.е се_јав­

љају као констиrуенrи (делови) виших синтаксичких јединица. Такве Јединице
су:

- именичке речи и синтагме,

- придевске речи и синтагме,

- прилошке речи и синтагме,

- глаголи и глаrолске синтагме,

- зависне реченице.

2. КОНСТИТУЕНТСКЕ ВРЕДНОСТИ

523. Према своме доприносу формираљу више јединице и љеног значеља,

конституентске јединице могу имати четири најопштија типа конституентских
вредности; то су:

- и м е н и ч к а констиrуентска вредност, каДа дата јединица исказује

неки појам (или појаву) узету за себе, као независни конституент реченице
(субјекат) или као конституент повезан са вишом јединицом и љеним деловима
рекцијским или партитивним односом или односом логичког (семантичког) су­
бјекта;

п р ид е в с к а конституентска вредност, када јединица означава неку

карактеристику која се приписује именичком п~јму;

·- п р ил о шка (адвербијална) конституентска вредност, када једи­

ница означава место, време, начин, узрок итд. реализације неке ситуације или
меру неке особине (исказане придевом или прилогом);

- ф и н и т н а , када глагол са предикатском функцијом именује неку

ситу<:<цију и конкретизује је на временском 1 модалном плану и на плану припи­
сиваља љеном носиоцу .
Комбинацију конституентских јединица и конституентских вредности
показује следећа табела:

.330
 Табела бр. 1: конституентске јединице и конституентске вредности

Конституентске вредности

Именичке Придевске Прилошке Финитна

Именичке речи и син- , Именичке речи и син- Именичке речи и син-

1
тагме у номинативу,
рекцијским падежима
(без предлога и с пред-
Именичке речи и синтагме логом), падежима ло-
гичког субјекта и до-
тагме у (предлошко-) тагме у (предлошко-)
падежном облику с падежном облику _с
придевским значе- прилошким значељем -
њем (описним, (месним, временским,
присвојним итд.) начинским, узроч-

пунском партитивном ним итд.)

генитиву

(Придевске речи и Придевске речи и - -

Придевске речи и синтагме синтагме - ако су синтагме (у кон-
поименичене) груентном облику)

Прилошке речи и син-

!
тагме (за место, вре- -
Прилошке речи и синтагме - - ме, начин, узрок,

меру)

Глаголи и глаголске (Глаголи и глаголске Глаголи и глаголске Глагол у

Глаголи и глаголске синтагме у облику синтагме у облику синтагме у облику личном (фи-
синтагме инфинитива партиципа) глаголског прилога нитном)
(герунда) облику

Изричне реченице Придевске односне Прилошке зависне

Зависне реченице (у ширем смислу) реченице
Ј реченице (месне, вре-
и именичке односне менске, узрочне,ус- -
реченице ловне, допусне, на-

мерне, поредбене и
1

w последичне)
w
1-'

~_"=-~---=-=---о_--=----=--=-- - .. ~
 3. :КОНСТИТУЕНТСКЕ ВРЕДНОСТИ И :КОНСТИТУЕНТСКЕ
ФУНКЦИЈЕ

524. За сваки тип конституентске вредности везане су одређене синтак­

сичке функције:

- су~јекат,
- о~јекат и друге рехцијске допуне (глагола, именица, придева и nри-
лога),
- лоrички (семантички) субјека'I
- пар'Iитивна допуна.

2. Јединице с п р ид е в с к о м конс'IиђеНiском вредношћу употреб-

љавају се као:
- а'Iрибут,
- предикатив (именсхи део предиката),
- ак'Iуелни хвалифика'Iив (а'Iрибутско-прилошка одџдба),
- апозитив.
3. Јединице с n р и л о ш к о м конституеюском вредношћу употреб­
љавају се као:
--одредбе (и допуне) за мес'Iо, време 1 начин, узрок, меру итд. (у рече-
ници и глаrолским, придевским и прилошким син'Iагмама),
- адвербијални предикатив,
- атрибути (са прилошким значељем).
Јединица с ф и н и т н о м конституентском вредношћу (а то је rла­
4.
rол у личном облику) употребљава се као предикат.

43. СИСТЕМ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

1. ОПШТИ ПОЈМОВИ

525. У тачки 399 истакнуто је да је за формираље ко.муникашивне рече­

нице (реченице у ширем смислу) као целовите јединице комуникације потребно
показати и с којим се комуникашивним циљем односно функцијом, исказује оно
што реченица значи, тј. шта се жели постићи исказивањем реченице. Друга­
чије речено, комуникативна реченица треба да буде порука не само као но-

332
силац одређеног целовитог (завршеног) садржаја него и :као реализација одре­
ђеног комуникаШивноi акша (чина), :као што је пружаље обавештеља, постав­
љаље питаља, изрицаље заповести и сл.

Један начин за показиваље комуникативне функције реченице, односно,

природе комуникативног акта јесте употреба (у говору) одговарајуће реченичне
интонације (реченичне мелодије), која дозвољава разноврсно варирање кому­
кагивног ефекта. У писању уместо интонације употребљава се један сасвим
упрошћен систем завршних знакова интерпункције (тачка, упитни:к и узвичник)
уз извесну могућност њиховоr комбиноваља (?!, !!! и сл.).

За синтаксу је, међутим, битно да постоји посебни синшаксички сисше.м

независних uреgикашских реченица (реченица у ужем смислу) . Овај систем се
састоји од одређених врста предикатских реченица са т и п и з и р а н и м и
формалним средствима о б е л е ж е н и м ко.муникашивним вреgносwима .
Пошто имају и комуникативну вредност, овакве рече нице дозвољавају да се -
уз употребу одговарајуће интонације, односно интерпункције - њима означене
ситуације искажу као целовите поруке с одређеним комуникативним ефектом .
Зато се свака таква реченица може употребити н е з а в и с н о , тј . не улазећи
у састав неке више (шире) предикативне реченице ("може да стоји сама").
Отуда и назив независне реченице .

Најважнији типови независних реченица су:

- обавештајне (изјавне) реченице,

- упитне (интерогативне) речениЦе,
-· заповедне (императивне) реченице,
-· жељне (оптативне) реченице,
- узвичне (ускличне или екскламативне) реченице.

Ове реченице заједно са зависним реченицама чине могуће ф у н к ц и о -

н а л н е ( у п о т р е б н е ) т и п о в е предикатских реченица . Другим речима,
систем предикатских реченица обухвата:

1. с и с r е м н е з а в и с н и х р е ч е н и ц а, тј. реченица с к о м у н и­
к а т и в н и м вредностима (у оквиру комуникативне реченице);

2. систем зависних реченица, тј. реченица с консти­

т у е н т с к и м вредностима (у оквиру више предикатске реченице или син­
тагме).

Г р а м а т и ч к а о б е л е ж ј а независних реченица су двојака:

посебни глаголски облици; најважнији такви облици су: императив
1.
(заповедни начин) и модални крљи перфект, употребљен с вредношћу опта­
тива (жељног начина);
2. посебне помоћне речи и речи к~је имају и помоћну функцију; то су
упитне, императивне и узвичне речце (ли, ga ли, зар, нека, ga, ала) и -упитне
заменице и прилози (ко, шша, који, чији и сл.; ige, куgа, каgа, како, колико,
.зaшiiio и сл.), с тим што заменице и прилози имају не само функцију помоћне
речи него и одговарајућег конституента независне реченице (в. оно што је
речено о релативизаторима).
Међутим, о д с у с т в о посебног обележја такође служи као обележје,
и то код обавештајних реченица. Наиме, то што с а м о о н е немају по­
себног обележја управо разликује ове реченице од свих осталих. Но такве ре-

333
че нице се могу употребљавати. и као неуiilрални члан cиciileмa . Тада оне само
означавају дату ситуацију, а интонација, односно интерпункција показује каква
им је комуникативна функција . Овако употребљене реченице називамо ко.му­
никашивно неутралним реченицама, иако се формално подударају с обаве­
штајним.

1. ОБАВЕШТАЈНЕ РЕЧЕНИЦЕ

526. Обавешшајне (изјавне) реченице употребљавају се за пружање ин­

формација; њихова комуникативна функција може се, дакле, означити као
ОБАВЕШТЕЊЕ. Као што је речено, овакве предикатске реченице немају
неко посебно обележје, али је функција обавештења обележена интонацијом
(спуштањем гласа), односно интерпункцијом (тачка) . Пример:

(Пр. l) Иван је дошао.

Употребом узвичне интонације односно узйичника обавештењу се при­

даје ексйресивни карактер, тј. nоказују се говорникове емоције у вези с оним
што садржи реченица; пример:

(Пр 2) Иван је дошао!

Приказиваље дијаrрамом:

Дијаграм бр. 1 Дијаграм бр. 2

Комуникативна Комуникативна
реченицаПр. 1 реченицапр. 2
1 1
ОБАВЕШТЕЊЕ ЕКСПРЕСИВНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештајна + Обавештајна +!
реченица"доћи" реченица"доћи' •

~ ~
Иван је gошао. Иван је gошао!

3. УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ

527. Уйишн.им (иншероiашивним) реченицама тражи се информација у

вези са означеном ситуацијом; оnшта комуникативна функција им је, дакле,
ПИТ АЊЕ. Међутим, могу се разликовати разне врсте nитања, од којих су
најважније: ОПШТЕ ПИТАЊЕ и ПОСЕБНО ПИТАЊЕ..

Ойшшим йишањем се тражи информација о томе да ли се дата ситуација

реализује или не (да ли је истинита или није) . Основни тиn одговора је: Да..! Не .
Обележја оваквих упитних реченица су упитне речце: ga ли, ли и зар, али се
може употребити и неутрална реченица, јер се питање обележава и упитном
интонацијом (дизањем гласа), односно упитником. Примери:

(Пр . 3) Да ли Иван долази? (-Да./ Не.)

(Пр . 4) Долази ли Иван?
(Пр. 5) Је ли Иван дошао?
(Пр. 6) Зар Иван долази?
(Пр . 7) Иван долази?

334
Енклитичка речца ли стоји иза глагола у личном (фииитном) облику (када
је глаголски облик сложен, онда је то помоћни глагол, уп. пр. 5), с тим што
тај глагол сгоји на почетку реченице. Речца зар даје упитној реченици експре­
сивну вредност (показује чуђеље, изненађеље и сл.).

Приказиваље дијаграмом:

Дијаграм бр. З Дијаграм бр. 4 Дијаграм бр. 5

Комуникативна Комуникативна Комуникативна
реченицапр. 3 реченицапр. s реченицапр. 7
1
1 ЕКСПРЕСИВНО 1
ОПШТЕ ПИТАЊЕ ОПШТЕ ПИТАЊЕ ОПШТЕ ПИТАЊЕ
Упитна Упитна Неутрална ?
реченица"доћи" + ? реченица,.доћи" + ? реченица"доћи" +·
(са ga ли) (са зар)

~ ~
)fa ли Јfван gолази? Зар Јfван gолази? Јfван gолази?

Посебним ilишањем се тражи информација о садржини неког дела упитне

реченице; а одговор на такво питаље је израз којим се исказује та садржина.
Обележје оваквих упитних реченица су упитне заменице и прилози (ко, шflla,
који, какав, колики, чији; lge, куgа, камо, оgакле, gокле, каg, ошкаg,
goкag, како, колико) и, наравно, упитна интонација, односно упитник. Примери:

(Пр . 8) Ко је дошао? (-Иван.)

(Пр. 9) Kag је Иван дошао? (-
Малопре.)

Приказиваље дијаграмом:

Дијаграм бр. 6
Комуиикативна
реченицапр. 8
1
ПОСЕБНО ПИТАЊЕ
Упитна
реченица"доћи" +?
(са заменицом ко)

~
Ко је gошао?

4. ЗАПОВЕДНЕ РЕЧЕНИЦЕ

528. Заilовеgним (uмilepafllивнuм) реченица.ма се подстиче (у виду запо­

весги, захтева, молбе и сл.) или се пак забраљује реализоваље онога што значи
реченица. Опште функције оваквих реченица се могу, према томе, означити
као ЗАПОВЕСТ (у техничком смислу те речи), односно ЗАБРАНА. Основно

335
обележје оваквих реченица је облик императива, односно конструкција нека
+ презент (за 3. л. јд. и мн.), уз употребу императивне интонације, односно
узвичника; примери:

(Пр. 10) Дођи!

(Пр. 11) Нека Иван дође!

Реченице којима се изриче забрана називају се ilрохибишивним реченица­

ма . Њихов облик је: (1) одрични императив, односно нека одрични презент +
(глагол је углавном несвршеног вида); (2) израз не.мојше и немојмо са инфини­
тивом или конструкцијом ga презент . Примери: +
(Пр. 12) Не отварај прозор! (Уп.: Отвори прозор!- са rлаrолом у свршеном виду)
(Пр. 13) Нека Иван не долази!
(Пр . 14) Немој дираrи/да дираш ту књиrу!

Термин "забрана", такође, треба схватити у техничком смислу, јер се

може радити само о одвраћању некога од нечега и сл .
Употребом конструкција ga +
презент или перфект добија се СТРОГ А
(ЕМФАТИЧКА, НАГЛАШЕНА) ЗАПОВЕСТ или ЗАБРАНА; нпр . :

(Пр. 15) Да ми cyrpa вратиш књигу!

(Пр. 16) Да cre сместа отишли!
(Пр . 17) Да се нисте макнули!

На п о ме на. ·- Као од rов о р на пИiање којим се тражи дозвола, за­

поведна реченица има комуникативну функцију ДОЗВОЛЕ; нпр.: Да ли смем да идем
у биоскоп? -
Иgu. ( = смеш да идеш).
Приказиваље дијаrрамом:

Дијаграм бр. 7 Дијаграм бр. 8 Дијаграм бр. 9

Комуникативна Комуникативна Комуникативна
реченицапр . 10 реченицапр. 13 реченицаиз напомене

1 1 1
ЗАПОВЕСТ ЗАБРАНА ДОЗВОЛА

Заповедна Прохибитивна Заповедна

реченица"доћи" + реченица,,долазити••
+! реченица"ићи"
(с императивом) (нека + одрични nрезент) (с императивом)

Дођи! lleкa Јfван не gолази! Jfgu.

5. ЖЕЉНЕ РЕЧЕНИЦЕ

529. Жељним (оilшашивним) реченицама исказује се жеља да дође до оства­

реља онога што оне значе; комунllкативна функција -је, дакле, ЖЕЉА. Њихово
обележ;је је уnотреба модалноr крњеr перфекта или нека + презент или ga +
+ презент и узвичне интонације односно узвичника. Примери:

(Пр . 18) Живео/Нека живи/Да живи Први мај!

(Пр . 19) Нека бољи победи!
(Пр. 20) Жив ми био!
(Пр. 21) Никад среће немали!

336
 Приказиваље дијаrрамом:

Дијаграм 10
Комуникативна
реченицапр. 19
1
ЖЕЉА

Жељна
реченица"победити" +
(нека+ презент)

Нека бољи йобеgи!

6. УЗВИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

530. Узвичним (ускличним, екскламашивним) реченицама исказује се екс­

пресивни ( емоционални) став према ономе што значи речеНица . OIПIIтa комуни­
каrив~а функција је, према томе, ЕКСПРЕСИВНИ СТАВ. Најважнији тип
ових реченица су оне којима се исказује задивљеност, зачуђеност, зrражаље
и сл. Њихово обележ;је су упитне заменице и прилози, упитно-узвична енкли­
тичка речца ли и речца-узвик ала и узвична интонација, односно узвичник .
Примери:

(Пр. 22) Како/Што ra је ударио!

(Пр . 23) Ала ra је ударио!

(Пр. 24) Ти ли си то урадио!
/

Узвично употребљене упитне заменице моrу имати померено значеље (уп. шшо
у пр. 22). На почеп~ реченица са ли стоји (узвични) ф о к у с, тј. информатив­
но тежиште реченице, а за љиме долази ли .
Један посебан тип узвичних реченица су РЕТОРСКА ПИ'ТАЊА, која се
одликују узвичном интонацијом, упИ'Iним обликом и потврдношћу јодричнош­
ћу супроrном од стварноr значеља; примери:

(Пр. 25) Ко то не зна! (= свако то зна)

(Пр . 26) Ко то може да уради! ( = ro нико не може да уради)

Н а п о м е н а. - Узвичне реченице су блиске експресивним обавештајним и

експресивним упитним реченицама, али се ипак разликују од њих, јер им је узвичност
главна, а не додатна карактеристика. Једна уочљива разлика у односу на обавештајне
реченице јесте њихов посебни облик (упитне заменице и прилози, ли, ала). Али од
упитних реченица се разликују и одсуством упитне интонације и функционално: онај
ко изговара узвичну реченицу не очекује одговор на њу .

22 "
337
 Приказиваље дијаграмом:

Дијаграм бр. 11 Дијаграм бр. 12

Комуникативна Комуникативна
реченицапр . 23 реченицапр. 25
1 1
ЕКСПРЕСИВНИ СТАВ РЕТОРСКО ПИТАЊЕ

Узвична Узвична
реченица"ударити" + ·1 реченица,,знати''
+!
(са ала) (са ко)

Ала ia је ygapuo! Ко Шо не зна!

7. ИНДИРЕКТНЕ :КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

531. У извесним случајевима се за исказиваље неке комуникативне функције

може употребити реченична форма која нормално служи за неку другу ко­
муникативну функцију. Тада се говори о инgирек:Шно.м ко.муникаШивно.м акШу од­
носно о инguрекШној ко.муникаШивној функцији. У таквим случајевима интона­
ција и смисао реченице показују стварну комуникативну функцију, која обично
има неку додатну или специјалну вредност. Примери:

(Пр. 27) Хоћеш ли ми додаrи со! (уп.: Додај ми со!)

(Пр . ,28) Зашто то радиш! (уп.: Немој то радити!)
(Пр . 29) Само дирни то! (уп. Немој ro дирати!)

У примеру 27 предикатска реченица има облик упитне речен:ице, али се као

реакција на целу комуникативну реченицу не очекује одговор (Хоћу.ЈНећу.),
него одређена радља (додаваље соли); зато ова комуни:кативна реченица има
функцију УЧТИВЕ МОЛБЕ.. У примеру 29 ради се о ПРЕКОРНОЈ ЗАБРАНИ
у форми упитне реченице; а у примеру 30 о ПРЕТЕЋОЈ ЗАБРАНИ у форми
заповедне реченице .

Приказиваље дијаграмом:

Дијаграм бр. 13 Дијаграм бр. 14 Дијаграм бр. 15

Комуникаrивна Комуника тивна Комуника rивна
реченицапр. 27 реченицапр. 28 реченицапр. 29
1 1
1 1 1
УЧТИВА МОЛБА ПРЕКОРНА ЗАБРАНА ПРЕТЕЋА ЗАБРАНА

,,Упитна" "Упитна" "Заповедна"

реченица"додати" + реченица,,радюи''
+! реченица,,дирнути"
+!

Хоћеш .ми gogaШu со? ЗашШо Шо paguш! Само gupнu Шо!

338
 Анализа йомоћу Шабеле

Табела бр. 1
с--·

Комуникативна Тип и лексич- Облик не- Интонаци- Комуника

При-
реченица ко језгро неза- зависне ре- ја/Интер- т ив на
мер
зисне реченице ченице пункција функција

1 Иванје gошао. Обавештајна Без посеб- Обавештај- ОБАВЕШ-

реченица,,доћи'' ноr облика на/Тачка ТЕЊЕ
--
з Да ли Иван Упитна рече- ga ли Упитна инr. ОПШТЕ
gолази? ница,,долазиrи" јУпит ник ПИТАЊЕ

ю Дођи! Заповедна Императив Императив- ЗАПО-

реченица,,доћи'• на инт./Уз- ВЕСТ
вичник

19 Нека бољи Жељна рече- нека+nре- Узвична ЖЕЉА

йобеgи! ница"победиrи'' зент инт./Узвич-
ник

22 Како ia је yga- Узвична рече- како Узвична ЕКСПРЕ-

рио! ница,,удариrи" инт.јУзвич- сивни
ник СТАВ

Вежбе

1. Помоћу табеле као што је табела бр. 1 анализирај <;ледеће реченице:

(1) Који ауrобус иде до железничке станице? (2) Што сам се уморио!
(З) Зар ra ти позщјеш? (4) Пожурите! (5) Неко те тражи. (6) Немојте rа­
ламити! (7) Ала је врућина! (8) Нека Никола однесе ово писмо на пошту!
(9) Нека се само све лепо сврши! (10) Када почиње концерт? (1 I) Хоћеш ли
ићи у позориште? (12) Хоћеш ли ми придржати ове књиrе! (lЗ) Шта ти
све не знаш! (14) Да си сместа уrасио телевизор! (15) Нека ти је са среhом!

22 339
 44. НЕГАЦИЈА

1. ТВРЋЕЊЕ И ОДРИЦАЉЕ

532. Захваљујући постојању морфолошке категорије потврдности/од­

ричности код глагола, тј. посн~јању потврдних и одричних глаголских облика,
ситуације означене глаголима износе се на два начина: или се (1) показује да до­
лази до реализовања дате ситуације, и то се зове Шврђење или афирмација;
или се (2) показује да до реализовања не долази, и то се зове оgрицање или не­
fација. Примери:

(Пр. 1) Тања је имала карту за позориште и отишла је на представу.

(Пр. 2) Тања је имала карrу за поооришrе, али није отишла на представу .

Пошто се обележава негирањем глагола (у личном или неличном обли­

ку), оваква негација се може звати iлаiолско.м неiацијом . А у вези с реченицом
може се говорити о финишној неiацији, јер се негира глагол у личном
( = финитном) облику . Наиме, негирају се прост лични глаголски облик и онај
део сложеног глагол ског облика који је у личном облику, а то је помоћни
глагол (уп . и оно што је речено о употреби речце ли у гл . 10); нпр . не идем:
нисам ишао, неhу ићи, не бих ишао.

Према томе да ли је у њима глагол у потврдном или одричном облику,

све предикатске реченице -- независне и зависне -- деле се на uoUiвpgнe и
оgричне. Као пример навешћемо једну независну и једну зависну врсту речени­
ца:

(Пр. 3) Зар је Тања отишла у позоришrе?: Зар Тања није отишла у позориште?
(Пр. 4) Ако је Тања отишла у позоришт-е, ... : Ако Тања није о·rишла у позориште, ...

Пример З илуструје потврдну упитну реченицу и одричну упитну реченицу,

а пример 4 - потврдну условну реченицу и одричну условну реченицу. И ин­
финитив и rлаголски прилози такође се употребљавају или у потврдном или у
одричном облику, уп.:

(Пр. 5) Пушити је шrетно . : Не йушити је здраво.

(Пр. 6) Никола је одговарао замуцкујући.: Никола је одrоварао не зам,Уцкујући.

2. ДВОСТРУКО НЕГИРАЉЕ ПРИ УНИВЕРЗАЛНОЈ НЕГАЦИЈИ

533. Употребом заменица и прилога општег значења (свако, све, свуgа

и сл.) постиже се универзална афирмација, тј. показује се да се садржај рече­
нице односи на све случајеве на које се упућује заменицом односно прило­
гом. Насупрог томе, употребом одричних заменица и прилога (нико, нишша,
ничији, никакав, ниigе, никаg, никако и сл.) постиже се универзална неiација, тј.
nоказује се да се садржај реч:енице не односи ни на један дати случај. При том
се, за разлику од појединих других језика (нпр. енглеског, француског или не­
мачког), у српско ме у_ оваквим --случајевима употребљава тзв. gво­
сшруко неiирање, тј . иако је употребљена одрична заменица или прилог, неги­
ра се и глагол; уп .:
(Пр. 7) Он никаg ништа не зна.

340
 3. ФИНИТНА И КОНСТИТУЕНТСКА НЕГАЦИЈА

534. Упоредимо реченице:

(Пр . 8) Пошrо није имао новаца, Марко није куnио књиrу.

(Пр . 9) Марко није куnио КЊИГУ (неrојно/већ СВЕСКУ) .

У обе реченице са глаголом КЈ'йиШu употребљена је финитна негација, тј. не­

гација која се везује за глагол у личном облику. Међутим, oбll.i\1 (ойсеl) неlације
није исти. Наиме, у првој реченици негира се реалИзоваље дате ситуације у
целини, док се у другој реченици ситуација негира само делимично: не nориче
се да је Марко нешто купио, него се пориче само да је то што је куп:ио била
кљига . У nроом случају може се говорити о ШоШалном неiuрању, а у другом
о суженом (фокалuзовано.м) неiuрању. Да се у овом другом случају негираље
тиче само одређеног конституента, показује се изговараљем тога конституента
са n о ј а ч а н и м (к о н т р а с т и в н и м) р е ч е н и ч н и м а к ц е н т о м
на њему. Другачије речено, nојачани реченични акценат је обеле:>f\је обима
суженоr негирања.

Уколико говорник жели да покаже шта је то што се реализује уместо

садржаја негираног конституента, он може да употреби с у п р о т н у н а п о -
р ед н у к о н с т р у к ц и ј у са везницима неlо, но или веh; уп. пр. 9. У том
случају постоји још један могући тип негације; уп.:
(Пр . 10) Марко је куnио не КЊИГУ, неrо/но/већ СВЕСКУ.

Ту негација стоји испред конституента чија се садржина негира, тј . не ради се

о финитној, него о консшишуенШској неlацији . Ова негација ексnлицитно по­
казује да се негираље тиче само датог конституента, чиме се то негираље уне­
колико истиче .
У вези са конституентском негацијом треба још нагласити да се она
може nрименити и на негираље садржаја зависне реченице. То је и разумљиво
јер су зависне реченице конституенти више реченице. Упореди nример бр. 11,
у коме је употребљена финитна негација (уз глагол више реченице), и nример
бр. 12, у коме је употребљена конституентска негација (уз зависну реченицу):

(Пр. 11) Марко није рекао да долази (него/нојвећ да ће телефониратц).

(Пр . 12) Марко је рекао не да долази, него/нојвећ да ће rелефонирати .

На n о ме на. - За контрастирање та чне и нетачне информације може се

уnотребити и суnротна конструкција коју илуструје пример: Марко је купио СВЕСКУ,
а не КЊИГУ.

Према томе, (1) финитна негација се може употребити и за тотално и за

сужено ( =фокализовано) негираље; а (2) сужено негираље може се постићи
и уnотребом финитне негације (увек) и употребом конституентске негације
(само када је употребљена супротна координативна конструкција са неiо, но
или већ).

Вежбе

1. Покажи како се употребом универзалне негације може порицати

тачносr тврдњи: (1) Марко је нешшо купио. (2) Марко је нeige отишао. Опиши
обеле:>f\ја негације.
2. Покажи како се финитном и конституентском негацијом може
порицати тачност садржаја неправоr објекта у реченици: Јасна се наљутила
на Тању. (Додај супротну конструкцију са неiоfнојвећ где је потребно.)

341
 45. НАПОРЕДНЕ (КООРДИНАТИВНЕ) КОНСТРУКЦИЈЕ

1. ОПШТИ ПОЈМОВИ

А. НАПОРЕДНА(КООРДИНАТИВНА) КОНСТРУКЦИЈА

535. У глави 34.4 показано је да се у оквиру неке више јединице могу

јавити две или више ужих јединица с напоредном функцијом. Такве функцио­
нално напоредне јединице морају се међусобно синтаксички повезати, односно
коорgинираши, а то се постиже употребом одговарајуће нailopegнe (=коорgи­
нашивне) конструкције .

Найореgну (коорguнаШuвну) консШрукцuју чине две или више фующио­

нално напоредних јединица које су повезане одређеним типом напоредног
(координативног) односа обележеног одговарајућим језичким средствима . Према
томе, код сваке напоредне конструкције треба знати: (1) _iединице-чланове
конструкције, (2) њихове напоредне функције, (З) тип напоредног односа и (4)
обележје односа .

Све се ово може показати на следећа :Цва примера:

(Пр . 1) Иван је имао карШу за уШакмицу, али је осШао коg куће .

(Пр . 2) Иван је позвао Марка, Николу и .Зорана.

(l)У примеру бр. 1 чланови напоредне конструкције су обавештајне реченице

"имаш" и "остати", а у примеру бр . Z- именице "Марко", "Никола" и "Зоран"
у акуз . јд . (2) У пр . 1 напореДна-функцИја је ОБАВЕШТЕЊЕ (у оквиру исте
комуникативне реченице), а у пр. 2 - ПРАВИ ОБЈЕКАТ у предикативној
(обавештајној) реченици "позвати". (3) У пр . 1 чланови су повезани супротним
а у пр. 2 - саставним односом. (4) Обележје супротног односа је наnоредни
везник али и у говору пауза, а у писању зарез; обележје саставног односа је
везник и између два последња члана, а пауза односно зарез између првоr и
другог члана.

Анализа је представљена следећом табелом:

Табела бр. 1
-----~-------------г-

Напоредне Тип и лексич- Напоредне Напоредни Обележје

При јединице ко језrро на- функције однос напоредног

мер поредних једи- односа

ини ца
- ,_____
Иван је имао Обавештајна ОБАВЕШ-
карШу реченица"има rи'' ТЕЊЕ у ко-
за уШакмицу муникатив- супротни ... ' али

ној речени-
1 ЦИПр . Ј
(али) је осШао Обавешщјна
коg куће реченица"осrа-
ти"
-

342
 Марка Именица
-
,,Марко" у

акуз. јд. ПРАВИ

ОБЈЕКАТ
2 Николу Именица у реченици саставни ... , .. . и ...
"Никола" "позвати"

у акуз. јд.
Зорана Именица
"Зоран" у

акуз. јд.

Дијаrрами за наведене примере били би:

Дијагра!"! бр. 1
Комуникативна
реченицапр 1

1
супротни

ОБАВЕШТЕЊf однос ОБАВЕШТЕЊЕ

---Ьбавешт~јнi али Обавешrајна
-+·
реченица,,имаrи" реченица"осrаrи"

.~ је ociliao коg куће.

Иван је имао карШу за утакмицу, али

(Дијаграм 2) Комуникаrивна
реченицапр. 2
1
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавеш'rајна +·
речениuа,,позвати''

г----1--_L·~~----------~--------~
ПРАВИ саставни ПРАВИ саставни ПРАВИ
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ_. однос .,. ОБЈЕКАТ однос.,. ОБЈЕКАТ
4
Именица Глагол Именица ·Именица и Именица
"Иван" "позвати', "Марко" "Никола" "Зоран"
у н ом. јд. у 3.л. јд. м. р. у акуз. јд. у акуз. јд. у акуз. јд.
перфекта

Иван је йозвао Марка Николу и Зорана.

Б . ТЕРМИНОЛОГИЈА

536. За означавање везе функционално напоредних јединица употребља­

ва се неколико термина: нaйopegнocill, независносш, коорgинација (латинског
порекла), йapaillaкca (грчког порекла) и flpupebeнocш (дословни превод два
претходна термина).

343
 За две или више напоредних реченица употребљава се и термин найо­
реgносложене (Или независносложене) речении,е. (При том се обично мисли на
две или више обавештајних реченица у напоредном односу.)

Наnомене

1. Кад се каже да су две реченице (или више њих) независне, мисли се да су

оне м е ђ у с о б н о независне, тј. повезане су наnоредним (независним} односом . У
овој књизи, међутим, термин "независна реченица" је употребљен у смислу ф у н к­
ц и о н а л н е независности: реченица је независна ако за њену уnотребу није по­
требна виша предикатска реченица, тј ако "може да стоји сама" (в. гл 34 и главу 43)

2. Грешка која се често јавља nри анализи liiнюредносложених реченица јесте

да се међусобни однос напоредних реченица схваrи као њихов функционални тиn.
На nример, у реченици бр . 1 постоје две реченице које су међусобно у супротном
односу. Ако се, дакле, за такве реченице каже да су суnротне, тиме се одређује њи­
хов м е ђ у с о б н и однос, а не функционални тип реченице, тј врста којој рече­
ница nриnада у з е т а с а м а з а с е б е. Наиме, и једна и друга реченица су rio
свом функционалном типу (врсти) обавештајне реченице (в . табелу бр . 1 и дијаграм
бр. 1) и зато на крају комуникативне реченице стоји rачка. У примеру: Да лије Иван
нашао карШу и ga ли је отишао на уШакмut(у?- реченице су по међусобном односу
сасrавне, а по функционалном тиnу (врсти)-- уnиrне и зато на Kp!\iY комуникативне
реченице сrоји упитник.

За напоредну конструкцију чији су чланови речи или (зависне) синтагме

(уп . пр. 2) употребљава се и термин нaflopegнa или коорgинашивна синшаiма.
У том случају треба разликовати три термина: cинfllaf.мa, зависна синшаi.ма и
нaflopegнa синшаi.ма . У оваквој терминологији с и н т а г м а је спој речи уну­
тар (просте) реченице, односно спој делова (просте) реченице . Зависна син­
шаf.ма настаје спајаљем зависних чланова, тј. одредби и допуна, са уflравни.м
(iлавним) чланом. А нaflopegнa синшаz.ма постаје спајаљем (међусобно) нaflo­
pegнux чланова. У оба случаја чланови синтагми су речи или уже синтагме .

Н а n о м е н .а. - У овqј књизи под с и н т а r м о м се подразумева само

конструкција која насrаје везивањем одредби и допуна (зависних констиrуената)
за реч кqја се одређује или доnуњава (rлавна реч), с тим ш го зависни члан може
бити и нека зависна реченица (в. ш . 34 и главу 40) . За конструкције које настају
напоредним односом употребљава се само термин нailopegнa конструкција, с тим што
he се, rде је потребно, спецификовати функција или врста напоредних јединица; нпр .
за чланове конструкција у реченици бр. 1 може се реhи: напоредна обавештења (фун­
кција) или напоредне обавештајне реченице (врста); а у реченици бр . 2: напоредни
објекти (функција) или напоредне именице (врста) (Може се rовориrи и о напоредним
именичким синтаrмама, напоредним именицама и именичким синтагмама, напоредним
зависним реченицама и сл . )

В. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ И ЊИХОВА ОБЕЛЕЖЈА

537. Напоредне конструкције су базиране на cиcflle.мy наflореgних (коор­

gинаШивних) оgноса, тј. на одређеном бр~ју типизираних напоредних односа
и љихових обележја. Најважнији напоредни односи могу се сврстави у три
групе:

- саставни оgноси, којима се повезују паралелни и међусобно сагласни

чланови; обележја: и, ни, нити, йа, Ше;
- расшавни оgноси, к~јима се повезују међусобно алтернативни чла­
нови; главно обеле~је: или;
- суйроШни оgноси, којима се повезују чланови међу којима постоји кон­
траст, несагласност, противречност и сл.; обележја: а, али, но, неiо, већ, йа ийак.

344
 Обично се као посебни напоредни односи узимају и:
- закључни оgноси, код којих се другим чланом показује закључак који
следи из садржине првог члана; обележја: gакле, йрема Шоме и сл. (Овај се
однос понекад прибраја саставном.)
- искључн1:1 ogнocu, код којих се садржина другог члана искључује из
онога што је означено првим чланом; обележја: само (шШо), jeguнo (шШо),
Шек (шШо). (Овај се однос понекад nрибраја супротном.)
Једна посебна врста напоредног односа која умногоме .комбинује са­
ставио и супротно значење (па се најчешће прибраја једном или другом од
тих односа) јесу:
- ipagau,uoнu ogнocu (ogнocu сШейеновања), којима се истовремено по­
казује паралелност и различитост међу члановима напоредне конструкције и
истиче други члан односа; обележја: не са.мо (шШојgа) ... неiоfноfвећ, а ка­
.молu (ga).

Као обележја напоредних односа јављају се, дакле, н а п о р ед н и везни­

ци (и, ни, ниши, ua, ше, или, а али, но него, већ и сл . ), али и разне р ечце
(п а р т и к у л е) које показују постојаље и природу напоредности
(речце и и ни, gакле, ийак и сл.) . Сва ова обележја се могу назвати коорgина­
шори .
Поред координатора, за обележавање координативних конструкција
важно је и сеrментирање које се у говору постnже п а у з а м а (и одговара­
јућом интонацијом), а у писању з а р е з и м а. При томе је опште правило за
употребу зареза у координаrивним конструкцијама да се он обавезно ставља
ако нема напоредног везника. О осталим случајевима ће бити речи у следећим
тачкама.

Н а п о м е н а . -· У супротне везнике често се убраја и временски везник

gок упоrребљен у реченицама као што је: Док једни раде, друrи ленствују., или: Једни
ленсrвују, gок други раде. Ово је у ствари п с е уд о з а в и с н а, тј. привидно за­
висна временска реченица: њена форма (уп. везник gок) јесте форма временских ре·
ченица, али је значењски. однос (исказивање конфронтације) као код супротних ре­
ченица (на супротни однос, као стварну вредност оваквих "зависносложених" рече­
ница, указује реченична интонација) . Постоје и друrе врсте псеудозависних реченица:
једна од њих- псеудозависна последична реченица (са Шако ga), оnисана је у т.
515; а пример: Онда је отишао у рат, ga се никад не врати (=и никад се није вра­
тио)- илуструје nсеудозависну намерну реченицу (псеудофиналну реченицу), која не
износи циљ радње nреrходне реченице, неrо показује њен насrавак или исход.

2. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ НЕЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА

А. КООРДИНИРАЊЕ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

538. Ако се у оквиру једне комуникативне реченице јаве две или више
независних предикатских реченица, тј. реченица са комуникативном функци·
јом, оне се морају координирати. При том се обично као напоредне јављају
реченице исте врсте, односно реченице које реализују исти пш комуникативноr
акта (две или више обавештајних реченица односно два или више ОБАВЕШ·
ТЕЊА, две или више упитних реченица односно два или више ПИТАЊА итд.).
Хеrерофункционалне ( = функционално резличите) напоредне вез.е nостоје.
али су ретке; примери:

(Пр 3) Пожури, или ћеш закасни rи! ( = имnеративна +обавешrајна реченица)

(Пр. 4) Зоран је дошао, па ra nитај за савет! ( = обавештајна +императивна ре·
ченица)

345
(Ради једноставности, наnоредни односи међу независним реченицама биће
показани само на најважнијем случцју - на координираљу обавештајних ре­
ченица).

Б. САСТАВНИ ОДНОСИ

539. Сасшавни или койулаillивни односи јављају се међу реченицама

чија је садржина, како се то обично каже, истоr смера, тј. ситуација означена
друrом реченицом смисаоно је паралелна са ситуацијом прве реченице или се
надовезује на љу. Главни везник за означаваље саставних односа је и, а остали
везници су нuiiiu, ни, йа и Ше.

Примери за употребу везника и (и варијантне конструкције):

(Пр 5) Јасна седи за столом и пише.

(Пр 6) Јасна седи за сrолом, чита књиrу и вади белешке .
(Пр. 7) Јасна је пришла прозору и затворила га.
(Пр 8) Јасна је пришла прозору, затворила ra и навукла завесу .
(Пр. 9) Иван је купио половни рачунар, и није се покајао.
(Пр 10) Иван се (и) клиза и скија
(Пр. Ј 1) Никола се и клиза, и скија, и игра хокеј
(Пр. 12) Никола се клиза, скија, иrра хокеј
(Пр. Ј .3) Зоран се не клиза и не скија.
(Пр. 14} Марко је (најйре) свратио код Зорана и (ацgа) је оrишао на тренинг .
(Пр. 15) Пуi је био закрчен и (заШа) нисмо стигли на време.

Испред везника u не употребљава се зарез, осим кад се жели да се тај члан

конструкције издвоји или истакне (уп . пр . 9). Конструкције у којима се јавља
и могу имати и више од два члана (за такве напоредне конструкције каже се
да су Јшворене, тј. број чланова им није ограничен) . У та.квим конструкцијама
везник u се у типичним случајевима јавља само између два последња члана
низа ("затвара" низ), а између осталих чланова употребљава се пауза односно
зарез (уп . пр . б и 8). Паралелизам две реченице може се сигналисати упо­
требом везни:ка (тачније: речце) u испред одrоварајућеr сегмента прве рече­
нице (уп. пр. !О); ако нема посебног истицаља, зарез ту није потребан . Ако
се у набрајаљу испред свакоr члана конструкције употреби u (пр. 11), добија
се емфаШuчки йолuсuнgейi: којим се истиче важност сваког члана низа (поли­
синдет = вишеструка употреба везника); тада се зарез употребљава између
свих чланова низа. Још једна стилска варијанта је исrицаље чланова низа, од­
носно њихове бројности, употребом acuнgeilla ( =
одсуство везника), који даје
утисак незавршености набрцјаља (пр. 12). Све ово се шематс:ки може прика­
зати овако:

(Пр 16) 1 основно (неуrрално): ( .. ,) ... и .

2. издвајаља или истицање: ., и .
3. обележавање паралелности: и и
4. емфатички полисиндет: и .... , и .. и .
5. стилски асиндет:

Ако се ради о низу реченица од р и ч н о г з н а ч е њ а (уп . пр. 13), може

се употребити везник ниillu или ни (једном или поновљен) . При томе иза нuillи
глагол стоји у потврдном (!) облику, тј. везник ниши има вредност и + не .
Интерпункција је као код и . Пример:

(Пр 17) Зоран се не клиза ниШи се скија .

(Пр . 18) Зоран ниШи се клиза ниши се скија.
(Пр . 19) Зоран се ни не клиза ни не скија.

346
 Ако постоји изразито значеље уз а с т о п н о ст и (с у к ц е с и в н о -
с т и), као у пр . 14, употребљава се и везник йа (ретко ше), нпр.:

(Пр . 20) Марко је (најпре) свратио код Зорана (,) йа је отишао на тренинг

Везник йа, дакле, има вредност: и + онgа, и + зайlи.м и сл. Испред йа зарез
се не мора употребити, али се често ставља.

Ако, пак, између две реченице постоји (узрочно-) п о с л ед и ч н и од­

нос (уп . пр . 15), употребљавају се везници ше и ila; пример:

(Пр . 21) Пут је био закрчен (,) Ше/йа нисмо стиr ли на време.

Ови везници, према томе, имају вредност: и+ зайlо, и+ Шако и сл . И испред

њих се не мора употребити зарез, али се ипак врло често други члан одваја
од првог.

Н ап о ме на. - Саставне реченице последичног значења не треба мешати

са зависним последичним реченицама (са начинском функцијом) . Међутим, псеудоза­
висне последичне реченице са Шако ga (в Ш 515. )функционално су еквивалентне са
наведеним реченицама; уп : Пут је био закрчен, Шако ga нисмо сгигпи на време.

В . РАСТАВНИ ОДНОС

540. Pacillaвнu или gucjyнкilluвнu оgнос повезује реченице којима се изно­

се алтернативне ситуације. Главно обележје раставног односа је везник или
Примери:

(Пр. 22) Зоран ће (или) доћи или ће rелефонираrи.

(Пр . 23) Иван је (или) заборавио на концерт или ra је нешто задржало.
(Пр . 24) Или грми, ил' се земља тресе, 1 Ил' удара море о мраморје (народна песма)
(Пр. 25) Марко недељом (или) иде у уrакмицу или гледа телевизијски пренос
(Пр. 26) Окупљени људи су (или) узбуђено разговарали или уплашено ћутали .

Од алтернативних ситуација најчешће се реализује само једна (уп. пр.

22-24). Но ако се односе на разне nрилике (уп. пр. 25: једне недеље ... , а
друге недеље ... ) или се свака ситуација приnисује само делу вршилаца (уп.
пр. 26: неки људи ... , а други ..... ), онда се све ситуације реализују ("на·.
изменична" и "дистрибутивна" реализација) .
И конструкције са или су у принципу "отворене" (број чланова није
оrраничен), а везник се може понављати . Што се тиче интерпункције, она је
слична интерпункцији у конструкцијама са везником и.

Г. СУПРОТНИ ОДНОСИ

541. Cyйpoillнuм или аgверзашивним оgносима повезују се реченице међу

чијим садржајима постоји неподударност или супротност . Везници су: а, али,
но, не2о, већ, ila uilaк.. Примери:

(Пр . 27) Марко је отишао, а Иван је ocrao.

(Пр. 28) Испред прозора је cro, а на њему су разбацане разне хартије.
(Пр . 29) Марко је свратио код Зорана, али ra није затекао код куће/но није ra зате­
као код куће .
(Пр . 30) Тања се није осећала добро, али је ( ийак) отишла у школу /йа ийак је отишла
у школу.

(Пр . 31) Никола је чекао у реду два сата, али је (зато) добио одлична места .
(Пр. 32) Зоран није дошао, неiоfно/већ се јавио телефоном.

347
 Везник а најчешће обележава контраст (уп. пр . 27) или показује да ситуа­
ција у другој реченици представља нешто различито у односу на претходну
реченицу . У овом другом случају супротни и саставни однос се понекад додиру­
ју. Уп.:

(Пр . 33) Зоран је најпре прихватио позив, а онда се предомислио.

(Пр. 34) Зоран је најпре прихватио позив, и онда се предомислио

Везник али је најтипичнији супротни везник.. Од разних односа који се

њиме обележавају издвојићемо два . Један је к о н ц е с и в н и (до п у с н и)
однос (уп . пр . 30), којим се показује да се на основу садржине прве реченице
не би очекивала садржина друге реченице . Обележје је везник али (или но),
уз који се може јавити и речца ийак, или пак везнички спој ila ийак.. Овај однос
је близак са односом који се изражава зависносложеном реченицом у оквиру
које је употребљена зависна концесивна реченица . Други однос тзв.. к о м­
п е н з а т и в н и однос (пр . 31); ту се садржајем друге реченице ублажава или
неутралише ефекат садржаја прве реченице . Обележје је везник али (или но),
уз који се може додати и прилог зато .
Везници него, но и веh употребљавају се кад се првом реченицом реали­
зација неке ситуације пориче (глагол је у одричном облику), а другом речени­
цом се показује која се ситуација реализује (уместо ње).
Што се тиче везника но, ту би се могло говорити о два различита везника.
Наиме, кад је но синонимно са али, иза њега у књижевном језику не може
стајати енклитика (уп. у вези с примером 29: , * но za није затекао код
куће); а кад је но синонимно са него или веh, енклитика стоји одмах иза њега
(уп . пр . 32).
И н т е р п у н к ц и ј а . - Супротне напоредне реченице се, баш због свог
супротног значења, обавезно раздвајају зарезом . (Ако се жели истаћи блискост
реченица у којима је употребљен везник а са саставним реченицама, зарез се
не употребљава . )

Д ЗАКЉУЧНИ ОДНОС

542. Закључни или конклузивни оgнос јавља се у напоредној конструкцији

у којој се другом реченицом износи закључак који проистиче Из садржине прве
реченице. Друга реченица је најчешће асиндетска, тј. нема везника, али се за­
кључни однос може експлицирати закључном речцом gакле или изразом йре.ма
Шо.ме. Примери:

(Пр. 35) Ласте су се вратиле: пропеће је, gахле, ту.

(Пр. 36) Никола није нашао карте; gахле, нећемо ићи у позориште.

Пошто нема везника, мора се употребити неки знак интерпункдије, а то могу

бити две тачке, rачка и зарез или само зарез.

Ђ. ИСКЉУЧНИ ОДНОС

543. Искључни или ексклузивни оgнос јавља се у напоредној конструкцији

у којој се садржај друге реченице искључује из онога што значи прва реченица.
Као обележје искључног односа употребљавају се везници, односно везнички
спојеви: само (шшо)!јеgино (шшо)/ ређе: тек (шшо) . Примери:

348
 (Пр. 37) Сви су се вратили кући, само је Зоран наставио пут.
(Пр . 38) Нико није ништа одговорио, само се неко накашљао.
(Пр . 39) Цело лето је било суво, само шiiio је почетком августа падала киша.
(Пр . 40) У соби је владала тишина, само шйiо се чуло куuање зидноr сата.

У првој реченици се обично налази нека реч општег или одричноr значења (уп.
сви, нико, нишйlа, цео) или се такво значење позразумева (у пр. 40 могла би
се додати реч йойlйуна). Тиме се указује на целовитост значења те реченице, а
другом реченицом се та целови"Iост сужава.

Испред друге реченице се увек ставља зарез.

Н а п о м е н а. - Сличан ефекат сужавања значења претходне реченице по·

стиже се и употребом з а в и с н е р е ч е н и ц е з а и з у з и м а њ е (ексцептивне
реченице) са осим шШо и сем шйiо, нпр.: У соби је владала тишина, осим шйiо се чуло
куuање зидноr cara .

Е. ГРАДАЦИОНИ ОДНОСИ

544. У zраgационим консшрукцијама истиче се други члан конструкције

нарочитим повезиваљем са првим чланом . Од разних градационих конструкција
овде ће бити наведена само два најважнија типа .
Један тип градационе конструкције илуструју примери:

(Пр . 41) Тања не само шШо/gа је паметна неiо/но/већ је и врло вредна.

(Пр . 42) Не само шiiiofga није дошао неiо/нојвећ се није ни извинио.

У оваквим: конструкцијама други члан се истиче наглашавањем да се не реа­

лизује само садржај прве реченице него да се такође реализује и садржај друге
реченице. Обе.лежје оваквог односа је: не само шйlојgа ... неiо(но(већ ( ... )
(н)и. Мада се између чланова конструкције осећа nауза у говору односно
други члан се истиче, по правоnису се у оној конструкцији не с"Јавља зарез.
Други тип градационе конструкције илуструју примери:

(Пр . 43) Ја бих помоrао и непознатом човеку, а камоли нећу помоћи најбољем другу
(Пр . 44) Он ни не разуме немачки, а l·:aмo.,m ga ra rовори.
Оваквом конструкцијом се други члан истиче емфатичким имплицираним поре­
ђељем са првим чланом. Обележје оваквог односа су везнички спојеви а камоли
(ga) и - данас скоро архаично - а некмоли (ga); а испред паралелног сегмента
прве реченице често стоји и, односно ни.. Чланови ове конструкције одвајају
се зарезом . Код обе конструкције постоји смисаона паралелност међу речени­
цама (уп . речце и одн . ни), али се инсистира на садржају друге реченице .
Н а п о м е н а -Као што је речено код поредбених реченица (т. 514). речени­
це са а камоли обично се убрајају у поредбене реченице (за тзв. изузетну неједнакост)
Међутим, чињеница да а камоли повезује међусобно и конституентске јединице с ис­
том функцијом (в. следећу тачку) недвосмислено показује да је то координативна конс­
трукција

Вежбе

Помоћу "Ја беле као што је табела бр. l анализира,ј следеће напоредне
конструкције: (l) Марко нити пева нюи свира. (2) Дуго смо их чекали,
али нису дошли. (3) Целе nрошле недеље падала је :киша или је било об­
лачио . (4) Није пазио и саплео се. (5) Иван је заузе"Ј, али ће зато доћи
Никола. (6) Знао сам пут, али сам иnак залу"Iао. (7) Иван је однео писмо
на пошту па се вра"Iио кући. (8) Он ову кљигу не би ни nродао, а камоли
да је некоме поклони. (9) Остало је још чюавих пола са"Ја: стићи ћемо,

349
 дакле, на време (10) Јасна се разболела, те није могла поћи на излет .
(11) Ишао бих на концерт, али немам карту. (12) Време се свуда пролеп­
шало, само код нас пада киша . (13) Не само што је било хладно него је
и дувао јак ветар. (14) Узела је торбу и отишла у школу . (15) Јасна учи
енглески, а Таља (учи) француски . (16) Или ће се време пролепшати или
нећемо ићи на излет .

3. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЋУ КОНСТИТУЕНТСКИМ

ЈЕДИНИЦАМА

545. Као што је веh речено, не координирају се само независне реченице

него се координирају и конституентске јединице, тј . речи, синтагме и зависне
реченице . До координираља ту долази када овакве јединице имају напоредну
синтаксичку (конституеюску) функЦију у оквиру исте више јединице; уп. при··
мер бр. 2, где све три именице у акузативу имају функцију правог објекта у
оквиру реченице формиране помоћу прелазног глагола "позвати". Наравно,
да би имале напоредну функцију, конституентске јединице треба да имају
еквивалентну констиrуентску вредност; на nример у конструкцијама:

(Пр. 45) данас и cyipa, у среду и у neraк, cyrpa и у nетак.

координирани су прилози за време и именице у предлошко-падежној конструк­

цији с временским значељем . Није, дакле, толико важна врста речи колико кон ..
ституентско значеље с којим је употребљена .
За формираље низа напоредних консrитуентских јединица карактерис­
тична је још једна nојава, а то је да се -сем у неким nосебним случајевима­
као напоредне јављају јединице и с т о г р а н г а. Наиме, именичке, придев­
ске и прилошке речи и синтагме се координирају међусобно (уп . пр . 45), а
зависне реченице, које су јединице вишеr ранга (реченице!) координирају се са
другим зависним реченицама (с истом функцијом) .

Н а n о м е н а.. -- Као леп nример важности ранrа за координацију могу да

nослуже конструкције са инфиниrивом (нелични rлаrолски облик)'>и са ga nрезент +
(лични rлаrолс11:и облик).. Иако су еквивалентне, у наnоредном низу се јављају или
само једне или само друге конструкције, нnр.: Деrе је брзо научило читаш и и йu­
caiilu или Дете је брзо научило ga чuiila и (ga) iiuшe.

И за координираље конституентских јединица најважнија су три основна

типа напоредних односа: с а с т а в н и , р а с т а в н и и с у п р о т н и , а љима

се може придодати и г р ад а ц и о н и о дно с . Као илустрација ових односа

у напоредним конструкцијама које образују речи и (зависне) синтагме, тј. у
конструкцијама које се зову и напоредним или координативним синтагмама,
могу послужити следеhи примери, у којима напоредне јединице имају функцију
одредбе за време:

(Пр 46) Зоран re је rражио (и) у neraк и (у) субоrу (саставна конструкција, од-
носно саставна наnоредна синтаrма)
(Пр 47) Зоран те није тражио (ни) у nетак ни у суботу . (сасrавна конструкција)
(Пр. 48) Зоран те је rражио (или) у nетак или у суботу. (расrавна конструкција)
(Пр . 49) Зоран re није rражио у nетак, неiо у cyoory . (суnротна консrруКција)
(Пр . 50) Зоран те је rражио у суботу, а не у петак . (суnротна консrрукција)
(Пр 51) Зоран те је rражио не само у nетак неiо и у суботу. (rрадациона конструк­
ција; иза само се ие уnотребљава шiiio или gal)
(Пр . 52) Зоран re није тражио ни у nетак, а камоли у суботу. (rрадациона конструк­
ција) .

'350
 Напоредне конструкције чији су чланови зависне реченице (у овом случа­
ју временске реченице са функцијом одредбе за време), илуструју следеhи при­
мери:

(Пр . 53) Зоран re је тражио (и) пре нето што је пошао на посао и кад се враrио
кући. (саставна консrрукција)
(Пр. 54) Зоран те није тражио (ни) пре неrо што је пошао на посао ни кад се вратио
кући . (саставна конструкција)
(Пр. 55) Зоран те је ·тражио (или) пре него шrо је пошао на посао или кад се враrио
кући. (раставна конструкција)
(Пр . 56) Зоран re није тражио пре него шrо је пошао на посао неiо кад се врагио
кући . (супротна коисr{Јукција)
(Пр 57) Зоран те.је тражио кад се вратио кући, а не пре него што је отишао на
посао . (супротна конструкција)
(Пр. 58) Зоран re је тражио не само пре неrо што је пошао на посао неiо и кад се
враrио кући . (rрадациона конструкција; иза само се не употребљава шшо
или ga)
(Пр . 59) Зоран те није тражио ни пре него што је пошао на посао, а камоли кад се
вратио кући. (rрадациона конструкција)

Н а п о м е н а. - При анализи напоредних конструкција·- нарочито оних са

и и или- врло је важно водити рачуна да се помоhне речи, тј. предлози и везници,
укључујући ry и упитно-односне заменице и прилоrе, често не понављају (чиме се
садржај напоредних јединица тешње повезује). Заrо пример: у петак и субоШу треба
rумачити као: у петак и [у] субоШу; а пример: кад се спремио и iioшao на iiocao треба
тумачиrи као: кад се спремио и [каg је] iloшao на ilocao (уз зависне везнике се изостав­
љају и rпаголске енклитике!). Ово је нарочито важно уочиrи код зависних реченица
јер се оне тада формално подударају са обавештајним реченицама

Вежбе

1. Којим су напоредним односима координирани субјекти у следе·­

ћим реченицама: (1) Доћи ће (или) Марко или Никола . (2) Доћи ће не
само Марко него и Никола . (З) Доћи ће Марко, а не Никола. (4) Неће
доћи ни Марко, а камоли Никола. (5) Неће доћи ни Марко ни Никола.
(6) Неће доћи Марко, него Никола. (7) Доћи ће (и) Марко и Никола.
2. Којим су напоредним односима координиране зависне реченице
у следећим примерима: (1) Зоран није рекао да ће доћи, него да ће се
јавиrи. (2) Зоран је .рекао да ће доћи, а не да ће се јавити . (З) Идем у
град да однесем пакет на пошту и да купим карте за позориште. (4)
Нису га посетили не само кад је био у болници нето ни кад се вратио
кући. (5) Нису ra посетили ни кад је био у болници, а камоли кад се вра­
тио кући. (б) 'Није знао ни где је Иван ни шта ради. (7) Поздрави Зо­
рана ако та среrнеш или ако ти се јави. (Одреди и врсту и функцију за­
висних реченица.)

351
 46. РАСПОРЕД СИНТАКСИЧКИХ ЈЕДИНИЦА
И ИНФОРМАТИВНА АКТУАЛИЗАЦИЈА РЕЧЕНИЦЕ

1. РАСПОРЕЋИВАЊЕСИНТАКСИЧКИХЈЕДИНИЦА

546. Упоредимо следеће реченице:

(Пр . 44) Иван је исnричао своје доживљаје са nрошлоrодишњеr зимовања .

(Пр. 45)* Је зимовања испричао са доживљаје Иван nрошлогодишњеr своје .

Обе реченице су састављене од истих морфосинтаксичких речи српскога

језика, и то од таквих речи које се могу повезати у одређену синтаксичку
структуру.. Па ипак је само реченица у пр.. 44 заиста реченица српскога
језика, док реченица у примеру 45 није српска реченица (што је обе­
лежено стављаљем звездице испред ње). Разлог овоме је што је nрва рече·­
ница формирана на основу правила (принципа) српског синтаксичког
система која регулишу распоређиваље синтаксичких јединица, док су у другој
рече ници речи распоређене без икаквих правила. Ова два примера показују,
дакле, да за реализацију реченице у комуникацији није довољно само изабрати
одговарајуће синтаксичке јединице и повезати их синтаксичким фунцијама и
односима него је потребно и да синтаксичке јединице буду распоређене на од­
говарајући начин .
Ако се погледа распоред с и нт а г м а т с ки х к о н ст и т у е н а т а и
п о м о ћ н и х р е ч и у пр . 44, може се уочити неколико принципа љиховог
распоређиваља . Пре свега, све јединице које чине синтагму груписане су једна
уз другу, тј . образују један непрекинути сегмент реченице; уп . : са+ ilpoшлoio­
guшњei +зимоваља и своје +gоживљаје + (са +ilpoшлoioguшњei + зимовања) .
Затим, зависни конституенти су распоређени према типу конституентске једи­
нице и љеној конкретној функцији: конгруентни атрибути, тј . атрибути изрече­
ни придевом (ilрошлоlоgишњи) и придевском заменицом (своје) стоје испред
именица које одређују, а падежни атрибут (са ilрошлоzоgишњег зимовања) сто­
ји иза именице коју одређује . Помоћна реч, тј . предлог са стоји на почетку
именичке јединице . Захваљујући свему овоме саговорник (читалац) може лако
да уочи синтагматске односе и разуме значеље одговарајућих синтагми .
Р е ч е н и ч н и к о н с т и т у е н т и (субјекат, предикат и прави објекат)
у пр .44 распоређени су тако да формирају одређену реченичну ilepcileкшuвy .
најпре се исказује именички конституент који је носилац реченичне йерсйекiilи­
ве, а у овом случају то је субјекат, па затим ilpeguкaiilcкo језiро, тј глагол и
оно што се заједно с љим приписује субјекту, односно носиоцу реченичне пер­
спективе . Реченична перспектива у примеру 44 може се представити овако:

..______,_...
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ -t- ПРАВИ ОБЈЕКАТ

носилац + йреgикаШско језiро

йерсйекШиве

Оваквом перспективом rюстиrнута је одређена п о с т у. п н о с т односно

п р о г р е с и ј а у презентирању реченичног садржаја: саговорник (чюалац)
најпре сазнаје о коме је појму реч, па се затим његова пажља усмерава на пре-·
дикатско језгро.

У примеру бр 45 нити су синтагматски конституенти (и помоћна реч)

груписани један уз други нити је формирана реченична перспектива . Осим тога,
распоређиваљем е н к л и т и к е је на почетак реченице нарушено је једно важ-

352
но правило о распоређиваљу енклитика: енклитичке, тј.. ненаглашене речи
које се изговарају заједно са акцентованом речи испред себе, не моrу стајати
на nочетку реченице, него могу да се јаве тек иза прве наrлашене речи (уп. пр.
44) или иза везника.
На п о ме н а . - За распоређивање синтаксичких јединица обично се упо­
требљава термин р ед р е ч и Речи су, наиме, најмаље јединице које "моrу да ме­
љају место у реченици" Међутим, речи се распоређују као синтаксичке јединице у
оквиру виших синтаксичкихјединица, а и више синтаксичке јединице имају одређени
распоред. Зато је боље уместо о реду речи rоворити о распоређиваљу синтаксичких
јединица .

2. СЛОБОДА У РАСПОРЕЂИВАЉУ РЕЧЕНИЧНИХ КОНСТИТУЕНАТА

547. Распоред: субјекат + предикат + прави објекат (или скраћено:

СП О ) јесте типични распоред конституената предикатске реченице формира­
не са прелазним глаголом, каква је и предикатска реченица "испричати" у пр .
44 . Но то није и једини могући распоред. Ако погледамо следећих шест рече­
ница:

{Пр 46) Иван је ударио Марка ( • с п 0)

(Пр 47) Иван је Марка ударио. (о с о П)
(Пр. 48) У да рио је Иван Марка (- п с 0)
(Пр. 49) У да рио је Марка Иван ( с П О С)
(Пр. 50) Марка је Иван ударио. ( о с П)
(Пр . 51) Марка је ударио Иван (- О П С)

запазићемо да су у љима субјекат, предикат и прави објекат распоређени на

свих шест могућих начина, а да су ипак све те реченице грамати.чки исправне.
У српскоме језику, наиме, граматички облик имени_чке Јединице (н?­
минатив, односно акузатив) омогућава да се субјекат и објекат идентификују
без обзира како су распоређени (и конгруенција глаго!lа са субјектом дощ~и­
носи лакше м индентификовању субјекта~ . .1~!~~~бЈ~~~}~:r,р-~~~~~!..IЏ;>§Ј,е­
к~r МQЏ ... с л. о бо д н о распоређивати, ТЈ. заузiiмати. р~зна ме<:та у ре~е.н_ици.
А то важи и за остале реченичне констriтуенте~(tјйiГОЛскё одредбе и др . ). По
томе се предикатска реченица разликује од синтагми, у којима су могућности
избора распореда мање или више ограничене.

Н апо мен а -За језике у којима се субјекат, предикат и објекат слободно

ра~поређују употребљава се и термин: ~.!!l!.!L.s;д_...\(_l\дJ')gJI_!!:.."'.!-1 j-J_C.д_()li:!.P.e.:.fl.;
У Језицима са тзв . в е з а н и м_.(.ЩџЈЪс,и,ЈЈЉЛ.и.м).. р е.А.9 м._ре__':l.Ц.,.суб]екат, преди­
кат и објекат се у rlј5й1IЦйn)'Јављају само у једном распореду {с тим што од овога
правила може бити одређених одступаља) . Такви језици су, на пример, енrлески и
француски . У овим језицима именице немају падеже, али распоред С П О обезбеђује
идентификоваље субјекта и објекта.

Слобода распоређиваља не значи да се субјекат, предикат, објекат и дру­

ги конституенти предикатске реченице распоређују без правила. Напротив,
распоред ових конституената је, такође, регулисан синтаксичким системом, и
то тако да се покаже значај синтаксичких функција и информативна вредност
синтаксичких јединица.

3. ИНФОРМАТИВНА АКТУ АЛИЗАЦИЈА РЕЧЕНИЦЕ

548. Каква се све информација може пружити о догађају означеном рече­

ницама у примерима 46-51? Ако се за утврђиваље информативне вредности
реченица послужимо одговарајућим питаљима, неколико могућих информација
су с.ледеће:

23 353
 (Пр. 52) (Шта се десило?) Иван је ygapuo Марл:а.
(Пр . 53) (Шта је урадио Иван?) Иван је Jgapuo МарАа.
(Пр 54) (Кога је ударио Иван?) Иван је ударио МАРКА

Наведени догађај је, међутим, могуће презентирати и другачије. Наиме, ако

је особа која интересује учеснике комуникације Марко, информација о до­
гађају може се rтружиrи и овако:

(Пр 55) (Шта се десило?) Марка је ygapuo Иваи

(Пр. 56) (Шта је то било с Марком?) Марка је 1gapuo Иааи
(Пр 57) (Ко је ударио Марка?) Марка је ударио ИВАН

Ови примери показују како се истом реченичном конструкцијом (у овом

случају преДикаrском реченицом"ударити" састављеном од субјекта, преди­
каrа и правог објекта) могу пружати различите информације. Наиме, у nрм­
мерима 52-54 пружа се информација о Ивану, а у примерима 55-57 - о
Марку. Затим, у примерима 52 и 55 све што се исказује реченицом nредставља
нову информацију, у примерима 53 и 56 нова информацмја је садржана у пре­
дикаrском језгру, а у примерима 54·и 57 нова информација је концентрмсана
у само једном констиrуенту (о~јекту односно субјекту).
Наведене комуникативне вредности реченица и њихових делова у тесној
су вези са к о м у н и к а т и в н о м с и т у а ц и ј о м у којој се реченице упо­
требљавају, а и са ј е з и ч к и м к о н т е к с т о м . Зато се може говорити о
информаfllивној акfllуализацији рече1-tице, тј . о придавању реченици и њеним
конституентима оних информативних вредности које они треба да имају у кон­
кретној, а к т у е л н о ј комуникативној ситуацији.
Које су информативне вредности којима се _и н W~QJ:J м а т и в н о а к­
т у а л и з у ј. е реченица и како се оне обележавају? :=·.:rеданоДбИтнИХнаЧИНа
актуаЛИЗОваЊа Пр~еДИкатске реченице јесте формирање одговарајуhе реченич1-tе
ilepcileкflluвe . То се постиже распоређивањем реченичних конституената и упо­
требом реченичне интонације и реченичног акцента . У типичном случају, рече­
нична перспектива се формира тако што се најпре исказује 1-tосилац ilepcf!.!~J5Jl!:.'!:­
вe, односно им~..I:!!i'IЉ:lU!Qi.\!.1\:!~Y вези с којим се исказује ситуаЦЩiоЗ:НаЧ:ена рече­
ницом . Затим се ~сказује ~~JL~!!:.'I!!~~g,J!::2!J!24Jj . по~оhу предиката формир~ни
део реченице КОЈИМ се изриче основни део ситуациЈе и пружа информациЈа у
вези са носиоцем реченичне перспективе . Прогресивност реченичне перспекти­
ве огледа се и у томе што се .р.ечеНWiни:_.а.кценат, као прозодијско обележје
битне информације, налази у оквиру предикатског језгра . При томе су мoryhe
две основне ситуације: (1) Цело предикатско језгро носи нову, односно битну
информацију (уп. пр . .52 и .55), где предикатско језгро носи главни део нове
информације и пр . .53 и 56, где предикатско језгро носи целу нову информаци­
ју) . Тада се реченичном интонацијом и реченичним акцентом цело језгро издва­
ја као главна информативна целина (за коју се понекад употребљава термин
ре.ма, од старогрчке речи rhema =
глагол). (2) Информација је концентрисана
у само једном конституенту, који се обележава изразитим реченичним акцен­
том и најчешhе распоређује на крај реченице (уп. пр . 54 и 57). За такав рече­
нички конституент се каже да је фокус (или u1-tформашивно flleжuшflle), одно­
сно да врши информативну функцију фокуса, или да је фокализован.
За инфQрмативну аl(:гуап!Јзацију у. срп~К.21\1_ј~З.!ЈI~у. !I~()М:~j~_. ~2:2!9!kt
чињениiЏ!Дасе оД реченичних конституената~-захваљујуhи њиховом слободном
p~~~_Qp~'ђif~iiЉy~ моГу форМ,!ЈР<lТЙ Р(lЗ~!fЧИТе реЧенИчне п~рсriек'I'Иве . НаИме,
носилац реченичшГiiерсriёктиве је нajЧeirihe субјекат,· као· глаlнi:И-именички
конституент реченице. Међутим, ако се појам о коме се пружа информација
исказује неким другим именичким конституентом, он се, ипак, може презенти­
рати саговорнику као носилац реченичне перспективе (уп. пр . 5.5-57, где је

3.54
носилац перспективе прави објекат). Зато је потребан термин којим ће се носи­
лац речениЧне перспек;.иве, без обЗира на ~егову синтаксичну функцију, озна­
чити као појам о коме је реч, тај термин је ше.ма. Тема је најчешће субјекатски
појам, и тада се субјекат и тема подударају (уп. пр. 52-54).
Захваљујући слободном rаспоређивању реченичних консти-rусната, суб­
јекат се може употребити и у сквиру предикатскоr језгра (уп . пр. 55-57) . У
10м случају ово језгро се може прецизније означити као uрс_qикаwско-субје­
каiйско језiро (а предикатско језгро без субјекта - као предикатско језгро у
ужем смислу).
Распоред реченичних конституената и реченична прозодија (интонација,
реченични акценат, паузе и сл.) не само што су главна језичка средства за
обележавање информативне актуализације реченице него омогућавају и стил­
еко варирање информативног ефекта . Наиме, захваљујући посебном начину
изговора, као и посебном распореду, поједини делови рече нице се могу и с т а -
ћ и , а може се показати и говорников су б ј е к т и в н и о д н о с према ин­
формацији коју носе. На пример, ако садржај фокуса представља нешто неоче­
кивано, то се може истаћи појачавањем реченичног акцента и употребом сШил­
ске-йаузе испред фокуса (у писању се обично ставља црта):
(Пр. 58) Иван је ударио- МАРКА!

А узбуђеност због информације исказане фокусом може бити језички изражена

стављаљем фокуса на почетак реченице, тј. инверзијо.м ( обрнутим распоредом)
и употребом узвичне интонације; нпр . :

(Пр. 59) МАРКА је Иван ударио!

Распоред реченичних делова и реченична прозодија имају, дакле, и ексйресивну

функцију. ~--~·"·"·~~··
----··-·-
--~-··- . ---- '

Важно је још уочити да се информативна актуализација не тиче само

обавешrајних предикатских реченица (које су биле наведене у досадашњим
примерима) него и свих других, и независних и зависних, врста предикатских
реченица. На пример, да би саговорник знао како треба да одговори на неко
питање, он треба да схваrи и информативну актуализацију упитне реченице.
Упореди различите одговоре на следеће три реченице које имају исти састав
и исrу синтаксичку структуру, али различиту информативну актуализацију, јер
је у свакој од њих фокус на другом реченичном конституенту:

(Пр . 60) Да .:~и је Иван ударио МАРКА'? - Да, Марка. 1

Не, неГо Николу.
(Пр . 61) Да ли је Марка ударио ИВАН'?- Да, Иван . 1 Не, неrо Зоран.
(Пр . 62) 1
Да ли је Иван УДАРИО Марка'?- Да, ударио ra је. Не, само ra је rурнуо.

А важност информативне актуализације зависних реченица nоказују следећа

два nримера:

(Пр. 63) Ако Иван ДОНЕСЕ КЊИГУ, зови ме!

(Пр . 64) Ако књиrу донесе ИВАН, зови ме!

У примеру 63 битно је да књига буде донесена, а у примеру бр. 64 да онај ко

донесе књигу буде Иван .

Вежбе
1. Наnрави nиrања за следеће реченице: (а) Иван чека ЈАСНУ. {б)
Јасну чека ИВАН. (в) Иван ЧЕКА Јасну.
2 . За заповедну реченицу: Неп Иван однесе Марку речник! може се
nоставити nнтање: Шта Иван треба да уради? Која би nитања требало

355
 поставити да се као одговор добију следеће реченице: (а) Нека Иван до­
несе речник МАРКУ! (б) Неп Иван однесе Марку РЕЧНИК! (в) Нека
ИВАН однесе Марку речник!
З. Упоrребљавајући речце ga или не и одrоварајући консrитуент,
одговори на следећа питаља: (а) Да ли је Иван однео речник МАРКУ?
(б) Да лије Иван однео Марку РЕЧНИК? (в) Да лије ИВАН однео Марку
речник?

4. РЕЧЕНИЧНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

549. Основну перспективу субјекатско-предикатске реченице илуструје

следећи пример:

(пр . 65) Марко (пажљиво) чиrа (књигу).

Носилац реченичне перспективе је субјекат, rj. реченични конституент к~ји на

синтаксичком плану представља носиоца ситуације: то је именичка јединица у
независном падежу (номинативу), са к~јом конrруира предикат и у односу на
који се исказују поједини делови реченице (уп . гл . 35 ..5) . Оно што се приписује
субјекту износи се предикатом (уп . чиша), с тим што се уз предикат групишу
зависни реченични конституенти којима се, заједно с предикатом, описује јез­
гро ситуације (уп . ilажљиво чиШа, чиШа књиiу, ilажљиво чиШа књиiу). Основ­
на перспектива у оваквим реченицама је, дакле, субјекашско-ilреgикаШска ilep-
cileкшuвa.:

Модел бр. 1

Субјекатска перспектива СУБЈЕКАТ + ПРЕДИКА Т (и са њиме

'--у---/ груписани зависни рече­

Носилац ничим конституенш)

йерсйекШиве --------·--
ПреgикаШско језiро

Што се тиче зависних реченичних конституената који се не групишу с

глаголом у информативну целину (предикатско језгро), то су најчешће разни
типови одредби. Као пример може да послужи следећа ОДРЕДБА МЕСТА:
(пр . 66) а. У својој соби (,)Марко пажљиво чита књигу.
Ь. Марко (,) у својој соби (,) пажљиво чита књиrу.

Овакви конституенти- а они се јављају у свим типовима реченица·-- на ин­

формативном плану могу се означИтИ као увоgни консшиШуенши; у пр. 66
употребљена је, дакле, увоgна ОДРЕДБА МЕСТА. Уводни конституенти тако­
ђе доприносе формирању реченичне перспективе, али нису њени носиоци. Они
се распоређују пре глагола, било на сам почетак реченице (уп. 66а) или иза
носиоца реченичне перспективе (пр. 66б) . Кад нису тесно повезане с речени­
цом, речи и синтагме с таквом функцијом могу се у писању издвојити зарезом,
односно зарезима (уп . пр . 66); а ако су тако употребљене зависне реченице,
оне се обавезно издавајају (в. т . 356) . Уводни конституенти могу бити не само
тесно везани с реченицом него и блиски функцији носиоца реченичне перспек­
тиве (в. т . 351) .

356
 Б . СЕМАНТИЧКА ПЕР<:;:ПЕКТИВА

550. Примери:

(Пр. 67) Марку се иде у биоскоп.

(Пр. 68) Марку се гледа утакмица
(Пр. 69) Марка боли зуб.

илуструју безличне (пр. 67) и личне (пр. 68 и 69) предикатске реченице у којима
је стварни носилац ситуације појам означен лоiичк:им ( = се.маншичк:им) субјек:­
шо.м (о овим реченицама в. гл . 36 ..2) . у оваквим реченицама носилац реченичне
перспективе је логички ( = семантички)
субјекат. Граматички субјекат, ако
постоји, улази у језгро реченице, образујући с предикатом предикатско-субје­
катско језгро (уп . пр . 68 и 69) . Пошто овде није 'битна само синтаксичка фун­
кција, него и опште значење носиоца перспективе, тј. логичког субјекта, ова­
ква перспектива се може означити као синтаксичко-семантичка или просто као

се.маншичк:а ilepcileк:fiiuвa (за разлику од субјекатско-предикатске као чисто

синтаксичке перспективе). Семантичка перспектива се може представити ова­
ко:

Модел бр. 2
1 Семантичка реченична ЛОГИЧКИ ( =СЕМАН- {Безли~но предикатско
перспектива = ТИЧКИ) СУБЈЕКАТ+ језгро
као носилац пере- Предикатско-субјекат-
пективе еко језгро

В. ПРОЦЕСУАЛНА ПЕРСПЕКТИВА

551. У реченицама:

(Пр . 70) (Напољу) дува

(Пр. 71) (Напољу) дува ветар

уопшrе нема носиоца перспективе. То су, наиме, безличне (пр. 13) или личне
(пр. 14) реченице које означавају процесе, стања, збивања и сл., тј. ситуације
на које се као општи технички термин мо)l(е применити назив п р о ц е с и.
Зато је ту битно да се језгром реченице, у које улази, кад га има, и субјекат,
означи процес. Међутим, пошто нема носиоца перспективе, у оваквим рече­
ницама се често употребљавају уводне одредбе места које служе да ситуација
добије конкретни оквир и да се повеже са контекстом. Процесуална перспек­
тива се може приказати овако:

Модел бр. З

Процесуална (Уводна ОДРЕДБА - {Б~злично предикатској

nерспектива МЕСТА) Језгро
Предикатско-субјекатско
t_______________ ------·---·-- језгро
-·-----
Н а п о м е и а. - У личним речеиицама је моrућа и субјекатско-uредикаrска
перспекtива, нпр . (Найољу) вeiilap gува. Тада до изражаја долази синтаксичка струк­
тура речеиице (субјекаrско-предикатска), односио реченица се изриче без указиваља
на њеио процесуално значеље.

357
 Г.. ТЕМАТСКА ПЕРСПЕКТИВА

552. За говорника није битно само коју функцију врши неки именички
конституент него и који је појам конкретно означен тим конституентом. То
може да покаже следећи пример. Ако је неки младић ударио Ивана, то се
Ивановим друговима може саопштити субјекатско-предикатском реченицом "у­
дариrи" на два начина:

(Пр 72) Неки мпадић је ударио Ивана.

(Пр . 73) Ивана је ударио неки младић.

У оба случаја пружа се информација о Ивану односно о ономе што му се до­

годило. Међутим, реченична перспектива прве реченице то не показује. У љој
је, наиме, употребљена основна, тј. субјекатско-предикатска, перспектива, ко­
јом се овде само показује да је дата радља поступак неког младиhа. У друг~ј
реченици, међутим, носилац перспективе је објекат, или тачније - реченични
конституент којим је означен онај појам о коме се у датој комуни:кативној си­
туацији пружа информација, тј. Иван. А радља се исказује предикатско-суб­
јекатским језгром, које јој д~је процесуални карактер. Цела ситуација се, дакле,
исказује као нешто што се догодило Ивану.
Овакав носилац реченичн~ перспективе којим се означава појам кога се
стварно тиче информација назива се Шема, односно врши информативну функ­
цију теме. Тема и носилац основне реченичне перспективе најчешће се поду­
дарају. Но није увек тако, као што показује пример бр . 73. Тада, захваљујући
слободном распоређиваљу реченичних конституената, може (или треба) да се
употреби перспектива која обезбеђује одговарајућу информативну актуализа­
цију реченице и која се зато може назвати инфор.машивно.м йерсilекшиво.м . А
пошто је у љој носилац перспективе тема, оваква информативна перспектива
се прецизније може назвати iileмaiilcкo.м йерсйекшиво.м. Њен модел је:

Модел бр. 4

[тематска перспектива Тема + предикаrско(-су~јекатско) језгро

Ј
Д . ПРЕЗЕНТАТИВНА ПЕРСПЕКТИВА

553. Реченице као што је:

(Пр. 74) Био један цар

којима често почиљу народне приче, формиране су са неким е r з и с т е н ц и­

ј а л н и м rлаrолом (нпр. бuiйu, жuвеШu), тј. глаголом к~ји означава постоја­
ље субјекатског појма . То су, дакле, е г з и с т е н ц и ј а л н е реченице (в . т .
449) . Но ове реченице имају и одређену информативну (и стилску) функцију
- да започну приповедаље у в о ђ е љ е м у причу појма означеног субјектом .
То се одражава на љиховој реченичној перспективи: субјекат ту није носилац
реченичне перспективе, него информативно најважнији конституент реченице,
који се саговорнику презентира на крају реченице довезујући се на већ изрече­
ни егзистенцијални глагол . Овакве реченице имају, дакле, йрезеншашивну
йерсйекiilиву.
Са презентативном перспективом могу да се употребе и реченице форми­
ране помоћу глагола који у оквиру такве перспективе имају значеље п о ј а в -
љ и в а љ а; нпр .:

358
 (Пр . 75) У собу уђе Иван
Поред егзистенцијалних глагола и глагола појављиваља, и поједини други
глаголи могу се у приповедању искористити за увођење субјекатског појма "на
сцену". Упореди реченицу "трчати";
(Пр. 76) Поред брзог воза трчи друмом сеоски пас

којом почиње Андрићев запис наведен на почетку следеће главе. У -таквим

случајевима, међутим, може се упо-требити и основна, субјекатско-предикатска
перспектива (в. коментар уз ову реченицу у следеhој глави, т . .560) .

Ћ. НАР АТИВНА ПЕРСПЕКТИВА

554. У пркмерима као што су:

(Пр. 77) Пођем ја даље и сретнем Марка
(Пр. 78) Зовне побратим побрагима у сватове (нар. прича)

употребљена је нарашивна ( =йриuовеgачка) йерсйекшива, односно нарашив­

на инверзија . Наиме, ове реченице би могле да се употребе и са стилски неу­
тралном субјекатско-предикатском перспективом:
(Пр. 79) Ја пођем даље и сретнем Марка.
(Пр . 80) Побратим зове побратима у сватове .
Међутим, распоређиваљем субјекта иза глагола и формираљем предикатско­
-субјекатског језгра ситуацији се даје процесуални, динамични карактер (нара­
тивном ефекту доприноси и употреба историјског презента) . Оваква перспек­
тива се, дакле, употребљава као стилски поступак у усменом и у писаном при­
поведаљу, комбинујуhи се често са другим наративним стилским средствима .
(За разлику од презентативне перспективе субјекат овде није истакнут рече­
ничним акцентом) .

5. ФОКАЛИЗАЦИЈА

555. Један од важних начина информативног актуализоваља реченице је­

сте фокализација неког реченичног или синтагматског конституента . Она се
јавља када само један одређени конституент носи нову или битну информацију.
Тада тај конституент представља фокус (или информашивно шежишше) рече­
нице, што се обележава изразитим реченичним акцентом и у веhини случајева
распоређиваљем фокуса на крају реченице.
Неки случајеви фокализације заснивају се на томе што је информација
исказана нефокализованим делом реченице веh позната ("дата", редундантна)
или се маље-више подразумева, те је само оквир за изрицаље фокализоване
информације. На hример, постоје реченични модели у којима глагол служи
само да се преко љега субјекатском појму на одговарајуhи начин припише ин­
формација исказана допуном, уп . :

(Пр 81) Тања станује близу школе

(Пр. 82) Марко живи у Бeoipagy.

(Реченице: Тања сшанује и Марко живи не доносе никакву нову информацију . )

И одредбе могу да буду фокализоване из истог разлога. На пример, ако је
nознато да Марко игра кошарку, онда у реченици:

(Пр . 82а) Марко оgлично игра кошарку .

359
само одредба начина носи нову информацију (та одредба се, и кад је овако
фокализована, обично распоређује уз глагол!). Слично је и у реченици:

(Пр. 83) Марко се вратио кући Шек у 11 cafllu.

г де није битно да се Марко, као и сваког дана, вратио кући, него је битно кад
се вратио . На сличаu начин се фокал~зује и субјекат у реченицама које служе
да се идент.ификује субјекатски појам, нпр . :

(Пр. 84) Награду је добио Марко.

А и у реченицама са презентативном перспективом најинформативнији

конституент је субјекат (в. т . 553).
Сродна са овим случајевима је и фокализација која се јавља у одговорима
на питања постављена упитним заменицама и прилозима, нпр.:

(Пр. 85) Шflia си купио? - (Купио сам) књиiу.

(Пр . 86) Kag си купио књиrу?- (Књигу сам купио) јуче

У таквим реченицама информативан је само конституент чији садржај одго­

вара упиrној речи, а остали делови реченице су редундантни и већином се
елидира,ју.

Разлог за фокализацију може да буде и то што се само дати конституент

налази у опсегу негације, питања или контраста . Упореди:

(Пр . 87) Зоран не студира йраво (него .меgицину).

где се негира само садржај фокализованог конституента (о овоме в. т . 534) .

Упитни фокус илуструју упитна заменица и упитни прилог у пр. 85 и 86 .
А контрастирање фокуса може да илуструје пример:

(Пр . 88) Зоран студира .меgицину, а Јелена (студира) apxuflieкfliypy.

До мање или више узвичне (фокализације долази када је за говорника

оно што означава неки конституент посебно важно, необично, неочекивано
или уопште изазива код њега неку емоционалну реакцију; нпр.:

(Пр . 89) Зоран је купио (-) ayfllo.!

(Пр 90) Дошао је(-) Иван.!

Сви наведени типови фокус:· могу се истицати у говору п~јачавањсм

речсннчноr акцента и употребом скспресивне паузе, к~ја се у писању · обсле­
жава цртом (уп . пр . 89 и 90). Међутим, истицање узвичног фокуса постиже се
и антиципативном инверзијом, тј. исказивањем фокуса не на уобичајеном месту
него ближе почетку или на самом почетку реченице, нпр . :

(Пр . 91) НИКОЛА је добио наrраду! (уп . : Награду је добио Никопа)

(Пр. 92) ИВАН до.лази! (уп . : Долази Иван.)

А у узвичним реченицама са речцом ли фокус се (за,једно са ли) увек распоре­

ђује на почетак веченице:

(Пр. 93) Ту ли сте се сакрили!

(Пр . 94) Мене пи си нашао да лажеш!

Поред фокализације реченичних конституената, јавља се и фокали­

зација синтаrма·тских констиrуенаrа, и то када је у њима концеН'Iрисана нова
или битна реченична информација. Нпр:
(Пр. 95) Коју књигу да узмем? - (Узми) fорњу -(књиrу)
(Пр . 96) Немој узимати gоњу књигу (него iорњу).

360
 6. ИНФОРМАТИВНА АКТУ АЛИЗАЦИЈА ЗАВИСНОСЛОЖЕНИХ
РЕЧЕНИЦА

556. У Зависносложеним реченицама, .тј. предикатским реченицама у ко­

јима постоји конституент изречен зависном реченицом, информативна актуали­
зација се врши на основу принципа који важи и за просте предикатске речени­
це. То се може показати на примеру (1) субјекта и (2) одредбе времена изрече­
них зависним реченицама .
(1) Народна пословица:

(Пр. 97) Ко рано рани, две среће rраби.

исказана је предикатском реченицом "rрабиги" у КОЈОЈ Је субјекат односна

реченица ко рано рани . Реченична перспектива предикатске реченице "грабити"
је субјекатско-предикатска, тј . носилац перспективе је субјекат ко рано рани,
а предикатско језгро чине предикат и прави објекат (с тим што је фо­
кализовани о~јекат gве среће истакнуr анrиципативном инверзијом у односу
на глагол). Но, порука садржана у овој пословици могла је бити исказана и
помоћу фокализације су~јеюа, односно реченичном перспективом чији је циљ
да се саговорникова пажња конценrрише на субјекатски појам:

(Пр . 98) Две среће граби ко рано рани.

При том информативна вредност субјекта могла би бити истакнута употребом

експресивне паузе, односно црrе:

(Пр. 98а) Две среће граби- ко рано рани.

(2) Следеће реченице:

(Пр. 99) а. Кад се враћао кући• из шкоЈiе, Марко је срео Зорана.

Ь . Марко је, кад се враћао кући из школе, срео Зорана.
(Пр. 100) Марко је срео Зорана каg се враlшо куnи !lз школе

илуструју актуализације у зависносложеним реченицама у оквиру којих је

употребљена прилошка реченица ·- у овом случају временска реченица са
функцијом одредбе времена . У пр . 99 временска реченица у оба случаја има
информативну функцију уводног конституента, односно увоgне ОДРЕДБЕ
' :ВРЕМЕНА у зависносложеној рече ници "срести" Зависносложена реченица се
може тумачити као еквивалентна одговору на питање: Шта се десило кад се
Марко враhао куhи из шк:оле?, тј. временска реченица је укључена у имплицит­
но питање . У примеру бр. 100, међутим, временска реченица је фокализована,
тј . представља фокус зависносложене реченице "срести" . Зависносложена рече­
ница има информативну вредност одговора на питање: Када је Марко срео
Зорана?, тј. временска реченица је одговор на питање, а не део питања .

За овакве зависне реченице карактерисrична је још једна информативна

функција, а то је gоgашни консшишуенш (у овом случају gоgашна ОДРЕД­
БА ВРЕМЕНА); уп.:

(Пр . 101) Марко је испред градске библиотеке срео Зорана(,) кад се враћао
кући из школе.

Овде је виша реченица довољно информативна и без зависне реченице, тј.

зависна реченица носи само дода'Iну информацију, што се може обележити
употребом зареза испред временске реченице (в. и т. 496) .

361
 7. РАСПОРЕЂИВАЉЕ СИНТАГМАТСКИХ КОНСТИТУЕНАТА

557. Основни принцип распоређиваља синтагматских конституента (и син­

тагматских помоhних речи) јесте да се сви делови синтагме групишу заједно,
односно образују јединствен сегмент у оквиру више јединице. Распоред консти­
туената у том сегменту зависи од типа синтагме и од тога да ли је она укључена
у информативну актуализацију реченице . Но, за све синтагме се може
одредити један основни расйореg, тј . мање или више типичан распоред који
одrовара саставу и синтаксичким функцијама зависних конституената. При
том је за већину типова синтагми основни распоред заснован на следећа два
принципа.

Прво, специфичне одредбе, а то су за именице придевске, односно кон­

груентне речи, а за глаrоле, придеве и пршюге - прилози за начин (и меру),
распоређују се испред главне речи, док се остали зависни конституенти распо­
ређују веhином иза главне речи . Примери су дати у следеhој табели .

Табела бр. 1
-
Специфична Главна реч Остали зависни

одредба конституенти
1
Именичка синтагма црна торба од коже

она која лежи на столу

~·-

Глаголска синтагма читати

пажљиво читајући књигу

Придевска синтаrма веома одан друговима

Прилошка синтагма веома далеко од школе

--
Друго, ако су испред или иза главне речи два или више зависних
конституената, обично су неки од њих уже везани за rлавну реч и сп>је ближе
њој, а друrи су перифернији и CI()je ближе почетку односно крају синтагме.
На пример, придевске заменице су периферније него придеви:
(Пр. 102) ова
нека } нова књиrа,
свака

субјекаrски и о~јекатски rенитив су уже везани за именицу него друrе (пред­

лошко-)падежне јединице:
(Пр . 103) писање шШамilе о сино!шом концерту,
(Пр . 104) чишhење оgела од мрља, ·

а односна реченица се увек налази на крају именичке синтагме:

(Пр. 105) књиrа о шаху коју си .ми uозај.мио.

8. РАСПОРЕЋИВАЊЕ ЕНКЛИТИКА

558. Енклишике су речи које немају акценат, него се изговарају за­

једно са акцентованом речи иза које стоје . У српском књижевном језику
енклитике су: (1) ненаглашени облици датива и акузатива-генитива лич-

362
них заменица (ми, .ме, ши, ше, му, la итд . ), (2) ненаглашени облици глагола
"јесам" (сам, си, је итД), ,:бити'" (б~х, би,' б~, б~с.мо, бисше, би) и "хтети" (hy,
hеш, he итд . ) и (З) речца ли .
Поред изговора, енклитике се одликују и нарочитим распоређивањем.
Следећи примери могу помоћи да се уоче нека од правила којима је њихово
распоређивање регулисано:

(Пр. 106) а . У недељу се Иванов брат враhа куhи из војске

б. У недељу ( , ) Иванов се бра1 враћа кући из војске.
в. У недељу ( , ) Иванов брат се враћа кући из војске .
(r. У недељу (,) Иванов брат враћа се кући из војске . )
(Пр. 107) а . *Се у недељу Иванов братвраhа куhи из војске
б . *У се недељу Иванов брат враћа кући из војске.
в. •у недељу, се Иванов брат враћа кући из војске.
r. "'У недељу Иванов брат враћа кући се из војске.

Ако се најпре погледају реченице у пр . 107 закључује се да постоји неко­

лико о г р а н и ч е њ а за распоређивање енклитика . Енклитике се, наиме, не
могу распоредити на почетак реченице (уп. пр. 107а), иза предлога (107б), иза
изразите паузе, односно знака интерпункције (107в), нити могу бити одвојене
од глагола ако су распоређене иза њега (107г).
Енклитике се могу у м е т а т и, као што показује пример 106, између
конституената синтагми, што није случај са распоређивањем других синтаксич­
ких јединица.
Енклитика се најчешће распоређује одмах иза почетка предикатске рече­
нице (уп. 106а), али ако се почетни конституент реченице осећа као издвојен
(а поготову ако је одвојен зарезом), енклитика се распоређује ближе глаголу
(уп . 106б и 106в) . Није међутим, уобичајено сувише велико удаљавање од по­
четка реченице (уп . 106г) .
Ова правила се могу допунити правилима која илуструју следеће речени-
це:
(Пр. 108) Када се Иванов браt враhа из војске?
(Пр. 109) Иванов брат, који се у недељу враhа из војске .
(Пр. 110) Иван је рекао да се њетов брат у недељу враhа из војске
(Пр . 111) Марков брат је још у војсци, али се Иванов брат у недељу враhа из
војске
(Пр . 112.) *Марков брат је још у војсци, а се Иванов брат у недељу враhа из
војске

Наиме, када у предикатској речи постоје у п и т н е и од н о с н е речи (пр.

108 и 109), з а в и с н и в е з н и ц и (пр . 110) и н а п о р ед н и в е з н и ц и (пр .
111), енклитике се распоређују одмах иза њих . Изузетак су напоредни везници.
и и а, иза којих се енклитика никад не распоређује (а и напоредни везник
но синониман са али, али не и онај који је синониман са неlо и веh) .

Енклитичка речца ли се такође распоређује иза упитних речи и иза везни­

ка, уп .:
(Пр. 113) Да ли је Иван дошао?
(Пр. 114) Ако ли ме неко тражи, зови ме!

Но за ову енклитику је нарочито карактеристично (l) да се у упитним рече­

ницама у К()јима нема друrе упитне речи распоређује иза r лаrола у личном
облику (с тим што се овај глагол распоређује на почетак реченице):

(Пр. 115) Долази ли Иван?

(Пр . 116) Је ли Иван дошао? (је је овде наглашено)

(уп. и т 527); и (2) да у узвичним реченицама стоји иза фокуса, који је такође
распоређен на почетак реченице, уп. пр . 91 и 92 .

363
 Кад у реченици има више енклитика, оне се све распоређују заједно, тј .
чине непрекинути низ . А редослед енклитика у том низу регулисан је синтак­
сичким системом . На пример, у реченицама:

(Пр 117) Да ли си показао Марку ову књиrу? - Да, показао сам .му је.
(Пр . 118) Да ли .ме је неко тражио?
(Пр . 119) Сутра hе.мо им се јавити.

енклитике се не могу одвајати једне од друге нити мењати место.

Вежбе

Које су реченичне перспективе употребљене у реченицама: (а)

1.
Тања се разболела. б) Тањије било лоше. (в) Тању су одвезли у болницу?

2. Каква је перспектива у реченици: Тања је одвезена у болницу.'?

Која је сиюаксичка конструкција употребљена да би се садржај реченице
презентирао на овај начин'?
3. Ако писац жели да доча,ра изrлед предела и, описујући небо, на­
пише: (а) Небо су покрили облаци. (б) Облаци су били покрили цебо.
- којом се перспективом послужио да информативно актуализује прву,
а к~јом да актуализује друrу реченицу?
4. Каква је перспектива употребљена у предикатској реченици "ићи"
у примеру: Идем ја јуче улицом и сретнем Ивановоr брата .
5. У кој~ј би комуникативн~ј ситуацији била употребљена реченица:
Тања је изабрана за председника одељенске заједнице., а у к~јој реченица:
За председника одељенске заједнице изабрана је Тања.? Како су инфор­
мативно актуализоване ове реченице?

6. Како се све моrу фокализова"Iи конс"Iитуенти пре,аикатске рече­

нице "путовати" састављене од конституената: сутра, Зоран, путује, у
Лондон? Која се све питања са упитним заменицама и прилозима и са
конструкцијом Да ли . или не? (тзв. дисјунктивно питање) могу по­
ставити за одговарајуће фокусе?

7 Како су информативно актуализовани реченични конституенти

исказани узрочном реченицом у примерима: (а) Поштоје морао да спрема
испит, Зоран није отишао на концерт. (б) Зоран није отишао на концерт
йошШо је морао ga сйрема исйиШ. (в) Зоран није отишао на концер'I, по­
што је морао да спрема испит.?

8. Где се може, а rде не може распоредити енклитика смо у рече­

ници: О том питању, наиме, већ дисхутовали неколико пута.? Зашrо?

9. Зашто енклитика није правилно распоређена у реченицама: (а)

Та књиrа, каже Никола, је врло занимљива . (б) Иванов брат, који се
недавно вратио из војске, је већ почео да ради. (в) Београд, главни град
наше земље, се налази на ушћу Саве у Дунав.? Где би требало да стоје
енклитике, па да њихов распоред буде у складу са правилима синтаксич­
ког система?

364
 47. КОМУНИКАТИВНА КОХЕЗИЈА

1. КОМУНИКАТИВНА КОХЕЗИЈА

559. Ако се погледају предикатске реченице са глаголом "позвати" у

следеhим примерима:

(Пр . 1) Марко је позвао Ивана и Зорана на утакмицу

(Пр. 2) Марко је тепефонирао Ивану и Зорану и позвао их на утакмицу.

види се да је исти реченични садржај исказан на два различита начина, и то

у зависности од rora да ли је реченица"nозвати" комуникативна целина за
себе (пр . 1) или је координирана са претходном реченицом (пр . 2). У другом
примеру, наиме, су~јекат реченице"riо·звати" није изречен посебном речју него
се само подразумева на основу конrруентноr облика глагола "позвати" (3.
лице јд. м. р.) и на основу суqјекта претходне напоредне реченице (Марко).
А ни о~јекти нису посебно изречени, него се на љих у n у ћ у ј е заменицом
их. Нема ни помоћноr r лаrола, јер се подразумева да је он исти као у прет­
ходној реченици . Дакле, у примеру 2 реченица "телефонирати" и реченица
"позвати" нису повезане само синтаксички - напоредним саставним односом
( обележеним везник ом и) него постоји и т е к с т у а л н о п о в е з и в а љ е.
Наиме, одговорајуhом формулацијом реченичног садржаја показано Је да су
субјекатски, односно објекатски појмови у обе реченице исти и да се помоhни
глагол у другој рече ници подудара са помоhним глагол ом у првој. Тако је фор­
ма реченице "позвати" прилагођена језичком контексту (у овом случају: речени­
ци "телефонирати") и тиме је постигнута iileкcw;y_gлнa кохезиiа (uовезаносш) ме­
ђу одговарајуhим језичким изразима . Истовремно је језичка форма реченице
ј~едноставнија и економи~!fја него да се исказује и оно што се
подразумева на основу пре·fхuдне реченице.
Један од најчешhих и најважнијих типова комуникативне везе јавља се
када је неки именички појам веh споменут, односно познат из претходног кон­
текста.. Главна језичка средства за обележаваље овакве везе јесу анафорски
употребљене придевске заменице овај, Шај и онај и личне заменице. IЈри том
се тесна веза покз.зује неизрицаљем номинатива личне заменице у функцији
субјекта (конrруентни облик глаrола помаже да се·схвати на који се појам упу­
ћује), односно енклитичкот обликаакузатива, дат ива и rенитива личне заменице
А поред наведених заменица, упуhивачке речи су и друге показане заменица,
и по казни прилози ( овgе, шу, шамо, онgе, iilaga, онgа, овако, шако, онако,
оволико, шолико, онолико)..
У другим случајевима може бити потребно да се покаже да дати појам
није раније споменут, односно, да је информативно нов у тексту . То се такође
може учинити на неколико начина: на пример, употребом придевских заменица
неки и некакав, а у неким случајевима презентативном реченичном перспекти-
вом .
Показиваље везе међу деловима комуникативних, односно предикатских
реченица важно је и за уочаваље к о н т р а с т а . На пример, у комуникатив­
ној реченици:
(Пр . 3) Тања воли сликарство, а Јасна воли музику

постојаље контраста обележеноје и с и н r а к с и чк и - ~ребом супр~г

напоредног в:~~t9којим се на одговара)у11Иначин коордИИиј)ЗЈу напо­
i>ёДiiеiГредикатске реченице, и к о м у н и к а т и в н о - изговараљем кон­
трастираних конституената са п<(Јiiчаним, контрастивним акцентом. Тај кон­
трастивни изrовор се може представити овако:

365
 (Пр 4) ТАЊА воли СЛИКАРСТВО, а ЈАСНА воли МУЗИКУ

Н а п о м е н а . - Пошто су предюсати исти, предикаr друге речениц~ ce_f>to-

жe елидирати . Та елизијасе у rg_I!Qpj_=oЉ:д~-Жil'la __!1:.\~ЗQм;~Гу~писаЊу- цртом: Тања
воли сликарство~ а Јасна ....::МУзику. -----~----

2. ЈЕДАН ПРИМЕР КОМУНИКАТИВНИХ ВЕЗА У ТЕКСТУ

560. Како се комуникативном кохезијом (повезиваљем) формира тзв .

в е з а н и т е к с т, може да покаже анализа следећеr заПиса Иве Андрића из
књиrе Знакови йореg йуiйа (бројеви су додати Дil би се комуникативне реченице
лакше идентификовале):
1) Поред брзог воза трчи друмом сеоски пас . (2) Млад и пуст, јури шrо га
ноге нос~ (3) Тако неколико секунда, па онда заостаје немоniю. (4) Видим га само
још као rачку која се креће . (5) И ишчезава. (6) Али шга мари! (7) За њега је главно
да се креће највећом могућном брзином . (8) Свак чини што може

1) У првој реченици потребно је идентификовати "сцену" на којој се

одвија описани догађај и представити (презентирати) "јунака" овог записа.
Андрић је 10 могао постићи употребљавајући типичну, стилски неутралну
реченичну перспективу: субјекат-!- предикатскојезгро, с тим штоје употре­
бом придевских з а м е н и ц а јеgан /неки /некакав могао да покаже да о овом
сеоском псу пре тога није било речи; уп . :

(Пр . 2) ( Јеgа11јнеки(некакаи) сеоски пас трчи друмом поред брзоr воза.

Међутим, Андрић је изабрао п р е з е н т а т и в н у речениЧну перспективу:

најпре је идентификовао сцену: Пореg брзоi воза (и: gрумо.м), п'а'.iе на то надо­
везао радњу трчања, и то не као поступак вршиоца радње, нето i<~o начин ма­
нифестовања на "сцени" којим се читаоцу презентира "јунак" ·- сеоски пас.
Дакле, успостављаље везе између претходно неспоменуrог "јунака" и читаоца
може се постићи и презентативном реченичном перспективом и уп(чребом
одговарајућих придевских заменица (а и комбинацијом једног и другог).
2а) Субјекатски појам у предикатској реченици "јуриrи" идентичан је са
споменутим сеоским псом . То се мора обележити, с тим што је могуће употре­
бити неколико језичких средстава . То показује следећи пример (знаком О обе­
лежено је одсуство номинатива личне заменице):

(Пр. 2) Млад и пуст, Шај (сеоски) пас он 1 10 јури .

Сва три језичка средства - по казна заменица (illaj) ,лична заменица (он) и
одсуство номинатива личне заменице, имају овде тзв. анафорску функцију,
односно функцију у п у ћ и в а њ а на (претходни) контекст . Употребом ових
-језичких средстава читалац се подстиче да за интерпретацију реченице употре­
би оно што је сазнао из претходне реченице, а истовремено се успоставља сми­
саоно веза са појмом означеним синтагмом сеостш йас . Од ова три средства
Андрић је изабрао најекономичније и најкохезивније -- одсуство но мина тива
личне заменице, које показује да постоји непосредна комуника тивна веза са
раније означеним субјекатским појмом.
2б) У другој предикатској реченици (шшо ia ноiе носе) Андрић је оства­
рио анафорску кохезију употребом акузатива личне заменице у енклитичком
облику (ia). Употреба пуног облика (њеiа) или синтагме са показнDм заме­
ницом (шоzа сеоскоl ilca) текстуално не одговара . Овде се, наиме, не успоставља
анафорска веза између делова две посебне комуникативне реченице (као у прет-
ходном случају), него између делова тесно повезаних предикатских реченица
унутар исте комуникативне реченице (између о{)јекта зависне и неизреченог
субјекта шире реченице). Зато се мора употребити најкохезивније језичко сред­
ство, а то је овде енклитички облик замеНЈ:!Це.
Дакле, одсуство номинатива личне заменице у односу на изрицаље за­
менице (нпр. еЈ : он) и енклитички облик акузатива, генитива или датива лич­
не заменице у односу на пуни облик (нпр. ia: њеiа, му : ње.му и сл.) имају
посебну информативну вредност: указују на постојаље т е с н е комуникативне
везе (овде: анафорске) са појмом на који упућује лична заменица. (Остали
примери анафорске кохезије остварене оваквим језичким средствима неће
бити анализирани, нето ће бити предмет вежбе бр. 1..) .
.За) Реченица: Тако неколико секунgа могла је да гласи и: Тако јури не­
колико секунgа. Овде је, наиме, формално изостављен односно елиgиран, гла­
гол к~ји се подразумева из претходне реченице. Овом елийсо.м је не само успо­
стављена смисао на веза између две реченице него је постигнут и економичнији
и у овом случају динамичнији језички израз . (Ова елийШична предикатска ре­
ченица може се означити као: предикатска ["јуриrи"], при чему се угластим
заградама показује да глагол "јурити" није изречен у тексту) .
Друга веза са конrекстом (трећу нећемо спомиљати) јесте анафорски
прилог Шако, чије се значеље такође мора интерпретирати на основу преrход­
не реченице.

Зб) У предикатској реченици: йа онgа .заосШаје немоћно такође је употреб­

љен један анафорски прилог - онgа. Њиме се прецизира значеље напоредног
(координативноr) везни,ка йа, који је обеле~је с и н т а к с и ч к е везе међу
предикаrским реченищiма, и то саставног односа са значељем узастопности
(сукцесивности).
4) Ова реченица је моrла да почне и овако: Ја ia виgим ... Но, без обзира
да ли је номинатив личне заменице изречен или није, овде се не ради о успо­
стављаљу анафорске везе, односно везе с nретходним контекстом, већ о упу­
ћиваљу на учесника комуникације, у овом случају на аутора заnиса. Наиме,
као што је речено у rл. I r. 7, учесници комуникације се не иден·тификују име­
ницама или именичким синтагмама, него одrоварајућим личним заменицама
(или одсуством личне заменице са функцијом субјекта) .
Речца jout такође има одређени кохезивни ефекат јер се при њеној упо­
треби подразумева пре·тходно трајаље дате ситуације.

5) Реченица: И ишчезава. у мање кохезивном облику гласила би: И која

ишчезава. По својој синтаксичкој врсти и функцији (то је односна реченица са
атрибутском функцијом, уп. реченицу: која се креће ), ова предикативна ре·
ченица би у стилски неутралној формулацији текста била употребљена као
део претходне комуникативне реченице, к~ја би онда гласила:

(Пр. 3) Видим га само још као 1ачку која се креће и (која) ишчезава .

Дакле, Андрић је осамостаљиваљем односне реченице nрекинуо синтаксичке

везе, али је остала текстуална веза, јер се реченица бр .
5 осећа као наставак
претходне реченице. На тај начин везник и, који би требало да nовеже две
функционално паралелне односне реченице у оквиру ис·те комуникаrивне ре·
ченице, овде повезује две комуникативне реченице.

6) Везник али rакође nовезује једну комуникативну реченицу са nрет­

ходним текстом, ако не зато што је та реченица осамостаљени део nретходне,
неrо зато што постоји смисаона веза између шШа мари и претходног текста.

367
Оваква употреба напоредних везника (и, а, али и др . ), а и везника јер, на
почетку комуникативне реченице, тј. уnотреба чија је сврха да се комуника­
тивна реченица надовеже на одређени начин J:ta nретходни текст, назива се
понекад наgовезивачком уйоiiiребом, а везници који се тако уnо'!ребљавају­
наgовезивачким везници.ма.

И у овој реченицн номинатив заменице која би требало да буде упо-,

требљена у функцији субјекта није изречен. Међутим, то није лична заменица
него именички употребљена заменица iiio (уп. Али шiiia iiio мари.!), којом се
такође успоставља анафорска веза.

У вези с контрасiирањем треба ис1аћи и следеће: ако се контрас1ира

појам на који се упућује личном заменицом, номинатив личне заменице у
функцији субјекта мора бити изречен, а у зависним падежима се мора упоiре­
бити пуни, а не енклитички облик; на пример:
(Пр . 5) .
Она воли музику, а ја (волим) сликарство (ул *Воли музику, а волим сли­
карство .)
.
(Пр 6) Њој се допада тај филм, а мени се не допада (уп . .:
Допада јој се тај филм,
·а не допада ми се.)

И п а р а л е л н о с т треба обележити: то се најчешће чини речцама и

(уз одрични глагол: ни) и шако/је (лична заменица уз коју стоји речца мора
бити изречена у пуном облику) . Упореди дијалог:

(Пр . 7) - Иван иrра кошарку .

- .
И Зоран 1 Зоран tiюкohe (са елипсом)

Текстуална кохезија се не јавља само унутар комуникативне реченице

него и између таквих реченица . На пример, ако би се комуникативна реченица
Пр. 66 надовезивала на следећу комуникативну реченицу:

(Пр . 8) Марко није хтео да сам иде на утакмицу

она би могла да има следећи облик:

(Пр. 9) Зато је телефонирао Ивану и Зорану и позвао их на утакмицу

Сада би су~јекат реченице"теnефонираrи" био повезан са субјектом реченице

"хтети" (из пр. 8), а прилогом зашо била би показана с м и с а о н а в е з а
која спаја садржину комуникативне реченице у пр. 9 са реченицом у пр . 8:
оно што је изречено у пр . 68 је последица онога што је садржано у пр. 8 .

Разне врсте н а д о в е з и в а њ а комуникативних реченица блиске напо­

редним односима, обележавају се надовезивачким везницима: и, а, али, него,
ua, јер и сл . (Унутар комуникативне реченице ови везници - изузев вез­
ника јер- имају функцију координирања синтаксички напоредних јединица) .
А смисао везе и међу комуникативним и међу предика тским реченицама по­
казује се и разним прилозима, речцама и изразима: сшоiа, зaillo, онgа, заШим,
ийак, gакле, .ме/јушим, уосшалом, uрема шо.ме, с јеgне сшране, с gpyie сшране,
ilpвo, gpyio, шреhе итд.).

Као друrи пример међуреченичне комуникативне кохезије може да nо­

служи одговор на питање:

(Пр . 10) Када се вратио Иван?

Одговор би могао да буде:

(Пр . 11) Иван се вратио синоћ .

368
али је комуникативно примеренији облик:
(Пр. 12) Синоћ

Реченица у пр . 12 реализована је у форми која показује комуникативну везу

одговора са питањем: изостављени су сви к о м у н и к а т и в н о су в и ш н И
(р ед у нд а н т н и) делови и реченица је формално сведена само на део хоји
носи нову информацију (фокус). Оваквом елиисом, 1ј . формалним изоставља­
њем конституената чији се садржај подразумева из претходног контекста (или
из комуникативне ситуације), саговорникова пажња је усмерена директно на
битни део одговора, а постигнута је и економична комуникација .

Реченица и љени делови повезују се и са к о м у н и к а т и в н о м с и -

ту а циј о м На пример, говорник не означава себе својим нити саговорника
љеговим именом, него употребљава личне заменице (ја, Ши, Ви), за које је из
комуникативне ситуације јасно на кога се односе .
Дакле, у Шексwу - а у науци о језику се под текстом подразумева не
само производ писане него и усмене комуникације (дијалога)- долази до две
врсте п о в е з и в а љ а: (1) синтаксичким функцијама и напоредним односима ).
сви делови комуникативне реченице се повезују у синwаксичку cwpyкiiiypy, и ~-
(2) међу појединим јединицама успостављају се Шексwуалне везе, којима се
остварује Шексwуална кохезија, односно тзв. везани weкcw, а постиже и еко-
номичнија комуникација . Текстуалне везе засноване су на разним смисаоним ·•
и информативним односима (упућиваље, надовезиваље, контрастираље итд . ),
али и на формалним односима (уп . елипсу) . За реализоваље текстуалних веза
постоје разна језичка средства: упућивачке речи (пре свега заменице и замени
чки прилози), надовезивачке речи, елипса, распоред реченичних делова, рече­
нична прозодија и др . И информативна актуализација реченице (в. гл . 46) пред­
ставља важан фактор кохерентне комуникације .
Текстуална кохезија се, видели смо, јавља не само између комуникатив­
них реченица и љихових делова него и између делова исте комуникативне ре­
ченице, јер и ти делов:;. улазе у састав текста. С друге стране, кохезија се не
реализује само у тексту једног говорника него и између реплика у дијалогу .
Сем тога, говорник на сличан начин успоставља везу и са ко.муникаwив­
но.м сиШуацијо.м, па се, шире узев, може говорити о ко.муникаwивној ко.хезији.

Вежбе (I)
1. Како ће се координирати и како ће се при том текстуално пове­
зати предикатске реченице: Зоран не йознаје Милана и Зоран је чуо за
Милана?
2. Како ће у односу на реченицу"однети": Иван је оgнео Марку
речник . изгледа ти одrоварајуће реченице"однети" као кохезивни одговор
на питања: (а) Шта је 'Иван однео Марку? (б) Коме је Иван однео реч­
ник? (в) Ко је Марку однео речник? (r) Шта је урадио Иван?

3.У чему се испољава комуникативна кохезија у реченици: Донео сам

ши речник, којом се Иван обраћа Марку?

Вежбе (П)

1 . Пронађи случаЈеве анафорског повезиваља именичких појмова

у Андрићевом запису који нису нАведени у анализи тога записа. Проко­
ментариши начин на К()ји је остварена анафорска веза у сваком од тих
случајева.

24 369
 2. Пронађи и опиши текстуалне везе (и њихова обележја) у сле­
дећем одломку којим nочиње Андрићева nриповетка МосШ на Жейu.
Четврте године свота везировања nосрну велики везир Јусуф, и
као жртва једне опасне интриге паде изненада у немилост . Борба је тра­
јала целу зиму и пролеће. (Било је неко зло. и хладно пролеће к~је није
никако дало лету да гране.) А са месецом мајем изиђе Јусуф из заточења
као победник. И живот се настави, сјајан, миран, једноличан. Али од
оних зимских месеци, кад између живота и смрти и између славе и про­
пасти није било размака ни колико је оштрица ножа, остаде у победнику
везиру нешто стишано и замишљено. Оно неизрециво, што искусни и на­
паћени људи чувају у себи као скровито добро, и што им се, само по-·
каткад, несвесно одражава у поr:леду, кретњи и речи.

Живећи заточен, у осами и немилости, везир се сетио живље свога

порекла и своје земље . Јер, разочарање и бол одводе мисли у прошлост.
Сетио се оца и мајке . (Умрли су обоје још док је он био скроман помоћ­
ник надзорника царских штала, и он је дао да им се опервазе гробови ка­
меном и подиrну бели надгробни нишани.) Сетио се Босне и села Жепе,
из ког су ra одвели кад му је било девет година.

48. СПЕЦИЈАЛНЕ НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

1. КАРАКТЕРИСТИКЕ СПЕЦИЈАЛНИХ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

561. У претходној глави је показано како се предикатске ( =финитне) ре­

ченице актуализују у односу на комуникаrивну ситуацију и контекст, чиме се
посrиже економична и са условима комуникације повезана формулација по­
руке садржане у реченици. Но постоје и такви типови реченица (у ужем смислу)
који већ својом синтаксичком конструкцијом чине фQQ_мулацију поруке прила­
гођеном комуникативној ситуаЦИЈИ, ОДНОСНО контексту, к.а~е!Јеним~~­
П~~~ потребама говорника. То су су~ијалне независнцеченице. Ево не­
колико примера:

(Пр.. 1) Л.уто! (уп.: Чувај се ayra!)

(Пр. 2_1 Ево аутобуса! (уп.: Долази аутобус!)
(Пр. 3) ~Он~ј човек нас је преварио.)·- Неваљалац ((ни)један)! (уп.: Он је неваљалац!
(Пр. 4) Неваљалче ( (ни)један)! (уп.: Ти си неваљалац!)
(Пр. 5) Страшноr ли времена! (уп . : Време је страшно!)
(Пр.. 6) Тишина! (уп..: Престаните да rаламиrе!)
(Пр.. 7) Напоље! (уп . : Да си сместа изашао напоље!)
(Пр. 8) Не rаламиrи! (уп . : Не сме се rаламиrи!)
(Пр.. 9) Не! (уп . : Не ради то!)
(Пр . 10) (Да ли познајеш тоrа човека?)- Да . (уп . : Познајем ra.)

У свим овим реченицама ~!!_оrребљена је_ минимал!!а формулациј_~ по­

тр~бна да се у конкретним комуникативним условима пренесе одређена по­
рука (с тим што се у неким случајевима моrу додати експресивне јединице,
као што је (ни)јеgан у пр. З и 4). Захваљујући томе, реченица је лишена ко-

.370
муникативно сувишнихјтзв:__редундантних) језичких елемената, чиме је по­
стигнута максимално 3!()_НО]\,1Ична формулацИја. Ово .Је могуће зато што ко­
муникативна ситуаЦИја или контекст -усмераваЈу и допуљавају саговорникову
интерпретацију поруке која треба да се пренесе реченицом. Саговорник у кон­
кретним условима комуникације може, и поред сажете форме реченице, да
схвати оно што се подразумева (у усменој комуникацији врло важну улогу има
и реченична интонација и гестови) . Поред тога што омогућава економичну и
динамичну комуникацију, сажета и специфична форма оваквих реченица погод­
на је и за експресивне комуникативне функције, односно за испољаваље говор­
никових осећаља и личног става (и ту је, наравно, интонација веома значајна) .
У односу на предикатске реченице којима се у датим комуникативним
условима може исказати слична порука, овакве специјалне реченице одликује
се, дакле, изразитом економичношћу, и, где је то потребно, посебном експре­
сивношћу. Овим реченицама се могу преносити само специјалне поруке, са
одређеним комуникативним функцијама, и то само у одговарајућим комуника­
тивним условима (пре свега у усменој комуникацији) . При томе се ради о н е­
з а в и с н и м реченицама, тј . таквим реченицама (у ужем смислу) које, уз од­
говарајућу интонацију, односно интерпункцију, служе за формираље комуника­
тивне реченице као завршене поруке . За разлику од љих, предикатске речени­
це се употребљавају и као независне и као зависне реченице, са разноврсним
значељима и функцијама . Затим, баш захваљујући својој експлицитности, оне
представљају прецизнији начин формулисаља поруке и нису ограничене на
одређене комуникативне услове. Зато је најбоље рећи да се предикатске рече­
нице, као главни тип реченица у ужем смислу, и специјалне независне речени­
це, као споредни типови, функционално допуљавају . Прве омогућавају експли­
цитну и прецизну формулацију поруке и употребљавају се у најразличитијим
синтаксичким функцијама и у свим комуникативним условима, а друге омогу­
ћавају сажету, економичну и експресивну формулацију, максимално прилагође·
ну комуникативним условима и говорниковим експресивним потребама, али са
ограниченом могућношћу употребе .

У ствари, између предикатских и специјалних реченица нема увек пре­

цизне транице, јер се поједини типови специјалних реченица моrу тумачити
и као елиптична реализација одговарајућ.их предикатск.их реченица (уп. спе­
цијалне и предикатске реченице у пр . .З и 7). Ипак, и кад изгледају као елип­
тична варијанта предикатске реченице, специјалне независне речениuе могу
имати нешто специфично. Нпр . , специјална реченица у примеру бр. З изгледа
као име неки део предика та одговарајуће копулативне предикатске речениuе.
Међутим, у специјалној реченици се именици може додати експресивно (ни)је­
gан, а уз то ова реченица има и своју вокативску варијанту за директно обра­
ћаље (уп . пр . 4)

2. КОНСТРУКЦИЈА СПЕЦИЈАЛНИХ РЕЧЕНИЦА

562. Поруке исказане специјалним реченицама само су делимично екс­

плициране (зато се овакве реченице називају и нeiioilliiyнuм реченицама) . _Н(),
по ~синтакс~чкоi южструкцији с~ециLа_лНер~'-(ен~~~~-по~rli~-Р~:Ч~нице._
Јrаиме, као што Је већ речено, конструкциЈа ових реченица, уз одговар~
инт~~~~. односно интерпункцију o~~!::X!t~~-a да се одређена сит~!!ј~ц~!@ље
-к.а~~_уникативно целовита Јединица, ТЈ . комуникативна реченица .
~

371
 За разлику од предикатских реченица, лексичко језiро специјалних рече­
ница не чини глагол у личном облику, него најчешће нека именица или ређе
придев или прилог (или с овим речима формиране синтагме) или пак поједине
речце (уп . пр . 9 и 10) . Ако се као језгро јави глагол, он стоји у неличном
облику- инфинитиву (уп . пр . 8) .
У синiilаксички облик специјалне реченице, важан и за означавање дате
ситуације и за обележавање комуникативне функције (и експресивности) рече­
нице, улазе г р а м а т и ч к и о б л и к л е к с и ч к о г ј е з г р а и п о м о ћ н а
р е ч . Наиме, ако је лексичко језгро нека променљива реч, она стоји у одређе­
ном облику: именица - најчешће у номинативу, али и у зависним падежима
(уп . пр. 2 и 5) или у вокативу (пр. 4), а глагол- у инфинитиву . Затим, у неким
типовима реченица додају се помоћне речи, као што је узвична речца ли (нпр .
5) или показне речце ево, ешо, ено (пр . 2) . А као обележје комуникативне
функције и експресивности јавља се, наравно, и интонација (или интерпункци­
ја).
Конструкција и употребна вредност специјалних реченица регулисане су
језичким системом . То могу да илуструју следећа три модела за формираље
спеЦијалних комуникативних реченица употребом специјалних независних ре­
ченица и одговарајуће интонације (интерпункције) .

Модел бр. 1 (уп. пр . 1)

Спещ~јална комуникаrивна----У-ЗВ_И_Ч_Н_О~У-П_О_З_ОР_Е_Њ_Е_____ '1

реченица Именица\ или . _ узвична . ј'
именичка синrаrма i интонацща- ·
у номинативу

Модел бр. 2 (уп. пр. 5)

-------------- ------------
Специјална комуни­ УЗВИЧНИ КОМЕНТАР
кативна реченица Придев Именица узвична
у конгруеiпном
+ ли у генитиву
+ .1
интонаци.Ја
облику
(фокализован)
L-------~--------~--------~~~~--~~-------------

Модел бр. З (уп. пр. 10)

Специјална комуни­ ПОТВРДНИ/ОДРИЧНИ ОДГОВОР

каrивна реченица
ДајНе + обавешта~на/.
интонациЈа

И специјалне независне реченице, односно помоћу њих формиране кому­

никативне реченице, могу се анализирати дијаграмом или табеларно:

372
 Дијаграм бр.. 1 Дијаграм бр . 2 Дијаграм бр. 3
(за пр . 2) (за пр . З) (за пр. 7)

Комуникативна Комуникативна Комуникативна

реченица Пр . 2 реченица Пр. з реченица Пр. 7
1 1 1
ПОКАЗНО УЗВИЧНА УЗВИЧНА
ОБАВЕШТЕЊЕ КВАЛИФИКАЦИЈА ЗАПОВЕСТ
именица+! Именичка Прилог за правац .L. 1
ево + у генитиву синтаrма,,неваљалац•• "напоље" ' ·
у номннативу

~- --~

Ево ауШобуса! ГЛАВНА РЕЧ АТРИБУТ Найо.ље .1

Именица Заменица­
,,неваљалац'' "(ни)један"
у но мина ти ву у конгруенrном

облику

Нева.љалче (ни)јеgан. 1

Табела за примере бр. 4, 6, 8 и 9

При- Специјална Тип јединице Синтаксич- Интонаци- Комуника-

мер реченица и лексичко језгро ки облик ја или ин- тивна фун к-
терпункција ција

4 Неваљалче.l Именица "нева- вокаrив узвична ДИРЕКТ-

љалац" НАУЗ-
ВИ ЧНА
КВАЛИ-
ФИКА-
ЦИЈА
·~-
Ј

6 Tuшuua! Именица "ти- номинатив заповедна СТРОГА '\

шина" ЗАПО-
ВЕСТ
--~- -
8 Не iaлa.мuiйul Глагол "гала- одрични заповедна УОПШТЕ
ми ти" инфинитив НА ЗА-
___ "_ г--·------ -- r---
БРАНА
--
9 Не/ Одрична речца - заповедна СТРОГА
"не н ЗАБРАН А

Вежбе

1. Анапизирај помоћу табеле реченице: (а) Пожар! (б) Ево ти кључ.

(в) Какве ли дрскости!
2. Ако и особе к~је обично питају: Гgе идеш? говоре само: l(yga?,
шта то показује о односу реченице Kyga? и предикатске реченице сличноr
значења?

373
 49. СИНТАКСА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

563. У морфологији смо дефинисали г л а г о л е као врсту променљивих

речи чије су карактеристике г рама тичке категорије глаголског вида, глагол­
ског рода и, посебно, л и ц а, в р е м е н а и н а ч и н а, по којима они имају
своју посебну п р о м е н у (конјугацију), остварену кроз њихове просте и сло­
жене облике (в. т . 238-244) и д.} Сви наведени глаголски о б л и ц и имају
своја з н а ч е њ а и своје ф у н к ц и ј е (службе) у језику и у реченици као
основној јединици језичког општења . Њих описује синтакса глаголских облика,
делећи_ их на личне и неличне.

А СИНТАКСА ЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

ВРЕМЕНА

1. ПРЕЗЕНТ

564. l . a) У својој основној функцији означавања радње која се приписује

неком субјекатском појму, презент означава радњу, стање ипи збивање који се
врше у време када се о њима говори.. Тако се говорник (писац) обраћа сво­
јим слушаоцима (читаоцима), на пример, следећим саопштењем:

А вечерас, ево, цело вече cege на капији и пред истом том Зорком gиUi.yiiiyjy
о њеrовом чланку. Њеrов главни противник је говорљиви и борбени Херак, који све
йocмmiipa и криiiiикује са ортодоксног социјалисrичкоr rледишта . Осrали учесtйв}ју
у дебати А две учитељице ћyiiie и сйремају невидљив венац победнику . Сти­
ковић се слаБо брани; прво, што сада одједном и сам виgи многе слабости . у
своме чланку .
(И . Андрић, На Дрини ћуйрија, Просвета, Београд, 1981, 295)
Употребљени облици презента означавају радње које се врше управо у
времену саопштавања о њима, с ад а кад говорник то слушаоцу говори.

Пошто време говореља не може бити један тренутак, већ краће или дуже
траје, у ов~ј се служби у облику презента могу употребити само несвршени
(имперфективни) глаголи. Тако употребљен облик презента назива се и нд и­
каrивни презент, или прави презент.

Такав је презент, нпр., у разговору (дијалогу) два лица из Ђопићевог

текста:

Шта ти то раgиш?
ЦрШам коња, зар не виgииt.
Коња?
Па да, зар не личи? ...
- Па то је кобила ... (Б. Ћопић, БашШа сљезове боје, Београд, 1983,
50, 51).
Или кад говорник констатује: Не бојим се од вражјега кога / .... но се
бојим од зла домаћега (П. П Његош, Горски вијенац, Београд, 1977, стих
528, 530) .
565. б) Индикативни презент употребљава се и за означавање радње,
стања или збивања који се стално врше, па и у време када се о њима саоп­
штава. То је индикативни к в а л и ф и к а т и в н и презент, којим се изричу

374
 - познате научне, умеrничке и животном праксом утврђене истине, на
пример:

Сава .се код Београда улива у Дунав - Живот нам враћа само оно што ми
другима gајемо . - Морски nси k9Y тунину, а тунина се храни малом рибом, а мала
риба jege мухе, а ластавице Jegy комарце, а комарци йрепосе зараз} и све се то Ире­
носи и ipuзe по сасвим чудним законима;

радље које неко уме или зна да врши, на пример:

Марија ioвopu неколико страних језика . ·- Он свира на клавиру;

радље које казују стална стаља, а која се констатују и у време rово-

реља:

У овим књигама на.1азе се најлепше песме . - Ти украси 1/..ltaj}' сјај савр­

шенсrва, а па шзе се на манастирским порт али ма

566. 2. Такође у својој основној в р е м е н с к о ј функцији, презент се

употребљава за означаваље раДљи које су н а nо р ед н е са неким др у rи м
в р е м е н о м, а не са временом rовореља о љима; Такав nрезент назива се
р е л а т и в н и м nрезентом. С обзиром на време говореља, такво друго вре­
ме може бити nре љеrа или n о с л е љега, па се релативни nре1ент дели на
три врсте .
а) Н а р а т и в н и или и с т о р иј с к и n ре з е н т је онај К()јим се
означавају радље наnоредне с неким временом (или моменте м) у прошлости,
другим речима --којим се означавају прошле радље, стаља или збиваља:

Пре неколико дана 11gемо нас двојица улицом, i.legaмo излоге и уnраво nред
књижаром срейтемо Петра. Уhе. 1ю у књижару и ~ . liltшo књиrу коју нам је одавно
тражио.

У облику релативног презента за nрошлост могу се уnотребити и тла­

голи свршеног вида, поред ових несвршеног, зато што се радље њима означене

могу извршити и у једном тренутку времена у nрошлости.

б) К в а л и ф и к а т и в н и nре з е н т (ре.лативни) је облик презент а
којим се означавају радље што се nонављају, односно врше онда када се створе
услови за љихово вршеље:

Чим се разиђе један круг, он .1уља по дворишту као уклета душа, nрилази
другом кругу Сtуша шале од којих се други смеј} громко и неодољиво. С!ЈШа .....
и стрnљиво че~а nрилику. И кад му се учини nодесан тренутак, он уйаgа мехаиички.
Неко иомеие неку земљу, на nример Егиnат. Заим ra iipeli.uga са rотовом причом .
(И . Андрић, Пpoк.1eiiia авшја. Беоrрад, 1981, 21)
Такав је и презент којим се означава вршеље радљи по nриродном реду,
обичају и сл.: Сунце излази на истоку, а залази на заnаду . - После зиме
gолазu пролеће. И у овоме nрезеюу могу се уnотребити глаrоли оба вида,
несвршеноr и свршеноr. Да је то р е л а т и в н и презент (а не индикативни)
у квалификативној употреби, доказ је чиљеница да се глаrоли ова два вида
могу међусобно замељивати а да се значеље не промени. Потпуно је једнако
После зиме g о л а з и йролеће (са имперфективним rлаrолом) и После зиме
g о ђ е йролеће (са nерфективним rлаго.лом).

в) П ре з е н т з а б уд у ћ н о с т је облик којим се означава радња

наnоредна са временом што долази п о с л е времена говореља. Другим ре­
чима, то је nрезент којим се означава будућа радња:

Сутра, nосле часова, uyUi}jeмo у Суботицу . - Кад завршим школу, уnисаћу се

на студије.

375
 567. г) Г н о м с к и п р е з е н т такође је у врсти квалификативног пре­
зента, али он може бити и индикативног и релативног карактера.. И н ди к а­
т и в н о г је карактера пословички (гномски) презент када се њиме означава
стално (непрекидно) вршење радње, увек, па и у врt'мену када се то вршење
констатује: Риба по дубоку йлива... - Коме закон лежи у топузу, трагови му
смрgе нечо~јештвом . - Тражи хлеба над погачу . А р е л а т и в н о г је ка­
рактера rномски презент у примерима као што су: Ко се овцом учини, курјаци
га йојеgу, г де он означава радњу која се врши кад се стекну ~слови за њено
вршење (~ј. = "кад год се ко учини овцом, курјаци га могу појести"). У првим
случајевима може се у презенту употребити само имперфективни глагол, у
другим- и перфективни и имперфективни. Осим тога, гномски презент је и
модалног карактера јер означава и (говорникову) увереност да је дотична
радња могућа (По јутру се дан ilознаје).
568. 3 . Уз наведену временску употребу, презент има и своју неправу
употребу као облик којим се означава став говорног лица према неосrварен~ј
(нереализованој) радњи . Презент у таквој служби назива се м од а л н и м.
Он може означавати:
- радњу која се намерава, одн. жели (из)вршити, нпр.:
Оg.щзuм кући и не враћам се више овамо!- Не gам ту кљигу.- Да йођемо
сада кући;

- радњу за коју говорио лице претпоставља да ће се вршити, за к~ју је

уверене да ће се вршити:
(
Врућина је . .Умuрем од жеђи . - Петар ciiiuжe сигурно, чврсто је о§ећао;

радњу која се износи као услов, могућност за вршење друге радње:

Ако yшiiieguмo новац, ићи ћемо на летоваље. - А ако га овако ociiiaвuм&,

загазиће и сам у преступ.

Ниједним од истакнутих облика презента није означена rадња која се

реализује (сада када се о њој rовири), нити радњу која се реализовала у неком
прошлом времену, или ће се сигурно реализовати у будућности .

569. 4 . Посебну функцију има презент као допуна непотпуним глаголима

и неким изразима. Тада се употребљава са в~зником ga и може се заменити
обликом инфинитива .
а) Тако се употребљава као допуна уз глаrоле и изразе који значе жељу,
хтење и сл .:
То фра Марко чикад ником н и ј е х r е о ga 11.аже, а Фазлу нико н и ј е с м и о
ga йuiiia . -Али је у исто време осећао како му ј е н е м о г у ћ н о ga ма шта о rоме
11.аже. - Сељаци ту спуштају терете кад х о ћ е ga се ~gморе . -Јер Лазар н е ћ е
ga се окрене и ga је очима йoiiipaжu. -- Увек с п р е м а н ga каже и брани оно ШIО
је боље прећутати .
б) Презент с везником ga је таква допуна безличним глаrолима стања
йlреба, ваља, мора и сл.:

Т р е б а ga uмаш пред очима ту чиљеницу. - И кад ј е rр е б а л о ga удари.

-В а љ а ga се ук.юнuiие, бар за неко вријеме.

в) Презент с везником ga је таква допуна r.лаголима са значељем по­

четка, нас·тављања или завршетка rлаrолске радње као што су йочейlи, насйlа­
вийlи, сйlайlи (са значељем "почеrи") и сл . :
Свијет запни и п о ч е ga ioвopu . - Свет п о ч е ga се разилази . ·- И ст ад е
ga iiipчи низ сrрму махалу. - И одмах н а с т а в и ga йрича како је дочекивао Нијемце .
- Претио је да ће све по кући побити, ако се само за један сат п р е с т а н е ga
с1ужи јело и Шочи пиће . - Онај глас н е п р е с r а ј е ga gозига.

376
,
г) Презент с везником ga, у разговорном стилу, употребљава се и са зна­
чељем и функцијом футура I, тј. као допуна енклитичком облику ћу, ћеш,
ће ... :Кад ћеш опет ga gођеш.- Ја сутра нећуgа gође.м.- Сутра ћу ga uge.м
у позориште.

570. Временски, индикативни или релативни, карактер овако употреб­

љеног облика презента, односно љегов модални карактер завис~.ће од карак­
тера управног rлаголскоr облика:
- у примеру: Ево, сад почиљем ga йише.м - он је индикативноr карак-
тера;

- у примеру: Јуче ја почнем ga йишем

Јуче сам почео ga йишем
Сутра почиљем ga йишем
Почећу ga йuше.м... итд. ·- презент је релативног ка-
рактера и

- у примеру: Нисам спреман ga йише.м

Желим ga йишем
Хтео сам ga йише.м. .. \Нд. - презент је модалног ка-
рактера .
Таквога је карактера, управо, с а м о у з е т у ц е л и н и са глаrолима,
односно изразима које допуљује . Гледано формално, с обзиром на то да се
ту може заменити обликом и н ф и н и т и в а, који је, пре свега, облик за
именоваље радље, стаља или збиваља, и конструкција ga йрезенш може се +
протумачити као облик за именоваље радље коју неко жели вршити, може
вршити, почиље вршити итд.

Задатак. -· Одредите употребу и значеља облика презента у сле­

дећим примерима:

(l) "Леоне: Каквог случаја? Не разумијем што хоћете тиме да ка­

жете .
ЗилбербранШ: Мислим да нисте ни с каквим правом смјели гово­
риги о смрти оне несретне жене онако неутрално као да се вас та ствар

не тиче!
Леоне: Пз. ако ж~лите да знаге, та ствар се мене доиста ништа не
тиче."

(М . Крлежа, Гоi:йоgа Г.rеибајеви, Просвета, Беоrрад, 1982, 10.3)

(2) ,;А мали човек прича даље ....
- Пазила ме је као
очи у глави. Ту што сам поживео четири rодине
у сваком добру! Али моја несрећа, разболи се и умре жена, а ја од жа­
лости не могнем ту остати, него опет распродам све и кренем у свет.

Радио сам свуда ..... "

(И. Андрић, Про~<лейiа авщја, Просвеrа, Београд, 1981, 20)
(3) .,Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци
се ковитлају све наниже . Дубина, кроз коју протиче река, мутна је ...
Земља је тамна, невидљива и кишовита.
Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ље, по­
јави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и од­
лази .... "
(М. Црњански, Сеобе, I, Просвета, Бео!'рад, 1983, 25)

377

1
 (4) "На Јакова удари 1806. године силна војска Турска од Босне,
и кад је он не моrне узбити попале Турци и похарају многа села по на­
хији Сокоској и Ваљевској и облад<'~,ју готово свом нахијом Шабачком,
и народ неки побјегне преко Саве у Сријем ... "
(Вук Ст. Караџић, Иciiiopujcкu cйucu П, Просвеrа, Београд, 1969, 61)
(5) Зрела воћка сама пада . - Пријатељ се у невољи познаје . - Вода
св1што опере до погана језика. - Вино и мудрога побудали.

2. ПЕРФЕКАТ

571. У својој основној функцији, перфекат означава да су се радља, ста­

ље или збиваље (из)вршили п р е в р е м е н а к ад а г о в о р н и к о љ и­
м а с а о п ш т а в а, дакле - у прошлости:

Ollmшлa је к својим nрија rељицама и све ре1<ла. - Г де је Славко? - Ойтшао

је у шко:1у -Јуче су ученици йoceiiiuлu Војни музеј, а онда су шеШали по Калемег­
дану. - Кад се зacuiuuлa шеrње, ~;реи.ула је кући.

У облику перфекта могу се, без икаквих оrраничеља, употребљавати

rлаголи оба вида, и перфективни и имперфективни. А пеr;фt:кат, као и презещ,
има три св:)је синтаксичке употребе: индикативну, релативну и модалну.

572. 1. И н д и к а т и в н и п е р ф е к а т је перфекат који означава рад­

љу, стаље или збиваље који су се (из)вршили пре врt:мена говор,ња, а говор­
ник време тога (из)вршеља од р е ђ у ј е н е п о с р ед н о према времену
rоворења . Када говорник своме слушаоцу саопшти: Ученици с у й о с е Ш и л и
Војни музеј u онgа ш е Ш а л u йо Калемеigану, .то значи да за време разговора
о тим радљама дате радље представљају прошле радље и да су, без обзира
на то када су се у прошлости извршиле (малопре, данас, јуче, пре годину
дана), одређене непосредно према времену саопштаваља.

573. 2. Р е л а ти в ни п е р ф е к а т је перфекат чија се радља, стаље

ил:1 збиваље одређују као прошли п о с р е д н о према времену rоворења.
То значи да се између тога времена и радље означене перфектом налази какав
моменат пре којега се догична радља (из)вршила:

Причала ми је маrи, био је он сасвим друrи човек

тј, говорник (писац) износи како је у n р о ш л о с т и п р и ч а л а мати да је

он, о коме се говори, п р е в р е м е н а т о г а п р и ч а љ а био сасвим дру­
гачији.

574. Индикативни перфекат је најуобичајеније време за означаваље у

прошлости (из)вршених радљи, стаља или збиваља, а то вреди И за релагивни
перфекаг, посебно када се налази у зависно сложеним реченицама . Ова два
перф~кта некад је тешко разrраничити, nосебно у текстовима приповедачког
карактера (наративним) . За го је релативни перфекат обично онај чије се(из)врше­
ље радљи може означити временским одредбама онgа, Шаgа и сл. Индикативни
перфекат је онај употребљен у ситуацији непосредног говорниковоr (пишчевоr)
саопштаваља о прошлој (из)вршеној радљи своме слушаоцу (читаоuу)..
Тако се релагивни перфекаr најчешће јавља у приповедаљу, када и др)ТИ
облици означавају даје реч о радљама које се посредно одређују као (из)вршене
у прошлости:

378
 Без кајања, уосrалом, зашто и да се каје, она увиде шта је учинила. Није много
мислила о rоме како ће то да сакрије. Најпосле, тај муж је то и .хШео . Оgла­
зио је у рат, у нешто по·tпуно несхватљиво и ужасно за мозак rоспоже Дафине, коју
је, при самој помисли на онај њеrов страшни ожиљак од сабље, йрейаgала мука .

(М. Црњански, Сеобе I, Просвета, Беоrrад 1983, 80)

575. К в а л и ф и к а т и в н и м п е р ф е к т о м , индикативним и рела­
тивним, означава се (из)вршење радње која је дала какво стално својство суб­
јекатском појму, стање које је настало у прошлости, па се као такво може уоча­
вати и у садашњости (у времену говорења), одн у неком прошлом периоду:

А га плажа била је сва од бледожутоr и црвенкастоr камена и рушила се сrрмо

у море.-- На углу, rдје се као мали дечко иrрао са својим биједним јањuем, сша­
јало је rрадилиште. -Под једнокатницом сШајала је свјетиљка.- Изнад клисуре
наgнеле су се високе стене

576. 3 . М од а л н и п е р ф е к а т је онај перфекат којим се означава

став .говорника према неоствареној (нереализован~ј) радњи. Такав пеЈ::фекат
може означавати:

-· условну радњу, сrање или збивање:

Да смо gошли на време, видели бисмо тај филм -Да смо озgрави.ш, сигур•ю
бисмо радили писмени задатак ·-Да је киша йала, усеви би се опоравили од суше;

- друге претпостављене (хипотетичке) радње и сл . :

Ако сам лаж чуо, лаж вам казујем - Јаши вранца, иди у Котаре, обоје с.мо
из~убили r лаве;

радње које се изричу као заповест и cr1.:

Децо, да сШе одмах ућуШали'- Да се нисте макли одатле!

Ниједним од ових перфеката није означена (из)вrшена радња, него се

првима од њих изриче услов, другим претпоставка, уверење да ће се радља
извршити, а трећим се не казује да су се"деца ућутала", него им се изриче
жеља (заповест) rоворникова да "одмах ућуте" .

577. 4.. К р њ и п е р ф е к а т је посебни облик перфекта без помоћног

глагола:

Јесен је већ увелико; ойало лишће, йройишШали путеви од кише. ·- Коњи йо­
чуљили ушима, па заигравају. -Само му на враrу искочиле неке плаве жиле.- Ци­
rаре goiopeлe. -- Смркло се . И захлаgило. - .Љето је тада било rек у половини,
а суша већ оШйочела Найале мухе и комарци.

Најчешће је то релативни перфекат, јавља се у приповедању (нарацији),

означавајући (из)вршене радње, стања или збиваља у прошлости, посредно од­
ређене према времену саопштавања о њима . Такви су сви наведени примери .

578. Међутим, употребљава се и као индикативни перфекат, тј . са зна­

чељем (из)вршења радње у прошлости која се одређује непосџдно щ:ема вре­
мену саопштавања:

Славко, gошао Миша! Изиђи да му отвориш капију

Као такав, крњи перфекат се нарочито често употребљава за озна­

чавање (из)вршених у прошлости радњи у насловима новинских чланака:

ДОПУТОВАО ПРЕДСЕДНИК ЗАМБИЈЕ..- ИТАЛИЈАНСКА ВЛАДА ПОД­

НЕЛА ОСТАВКУ.- ПАПАНДРЕУ НАЈАВИО ПОСЕТУ ТИРАНИ.- ВЕЈАВИЦА
ОШТЕТИЛА ВОЋКЕ -СНЕГ ПАДАО ЦЕЛУ НОЋ. ·-УБИЈЕН АБУ ЏИХАД

379
 Уз информацију о (из)вршењу дотичних радњи у прошлости, било када
пре времена говорења, крњи перфекаr у овом контексту носи и информа­
цију о н о в о с т и радње (сrања, збивања) за читаоца (слушаоца).

579. Крњи перфекат може бити и м од у с (начин), тј . може не означа­

ва ти радњу која се реализовала у прошлости, него, као и пуни nерфекаr, а и
чешће од њега, говорников лични став nрема (нереализованој) rадњи, сrању
или збивању.
:fЬиме се такође може, дакле, означавати жеља, претпоставка, увереност
да ће се каква радња, сrање или збивање (из)вршиrи, услов и сл.:

Живели .млаgенци.! - Живели' !при наздрављању/. - Бежао, не бежао, неhеш

утеhи (допуштање: "И ако бежиш, и ако не бежиш, свеједно неhеш утеhи"). -Био
Шапцу, не бијелио се.! А, Чупиhу, не веселио ce.r (жеља: "Бели Шапцу, не желим да
се белиш . ").

580. По сл о в и ч к и (гно мс к и ) к р њ и п е р ф е к а т употребља­

ва се у пословицама:

Брада нарасла, а памет не gонела . - Што колевка заљуљала, то моrика зако­

iiала. - Гдје лажа омр1<ла, ry и осванула итд

Н а п о м е н а. - Од к р њ е г п е р ф е к т а, који је и синтаксичка категорија,

дакле, посебна врсrа nерфекга (чије је морфолошко о5еле:щје одсуство помсћног гла­
гола сам, си,је . и у активној и у пасивној конструкцији), треба разликовати оне
случајеве у кqјима се у једној реченици, или у узастопним речениuама,јавља само
радни или rрпни rлаtолски придев: Нашли су је и извукли сељаци исrом пеги дан .
-Јуче су ученици посеrили Војни музеј, шеiliали Калемеrданом,јели сладолед и
оiliишли кући. У њима је синтаксички, и по значењу, пуни перфекат, а помоћни гла­
гол се изосrавља да се не Би понављао на Блиском одстqјању

Задаrак. -· Одредите значења перфекта у следећим nримерУма .

Кад су јој рекли да јој је муж и домаћин nогинуо, није вчо­
(I)
вала. Четрдесет ноћи до зоре чекала је она Василија на обали Моrаве,
седећи под тополом за I<ojy су чамце везивали кад би одлазили . Ту то­
полу, још је он био мали, однела је река ...
(Д . Ђосић, Корени, Ријека, 1972, 227
(Щ Сад кад је морала да иде, није јој се ишло и желела је да оста­
не .... Затим упаде у собу у к~јој је тога дана било много устајане пра­
шине и у којој је Исакович прегледао једно седло принчева ....
(М. Црњански, Сеобе, I, Просвета, Београд, 1983, 115)
(III) А наш Хасим, гледао и он, гледао, па није више могао да одоли
срцу. За тражио изун од команданта да се испне и скине каурски барјак ....
Говорио му Хасим ко је и одакле је и уверавао га . .. Најпосле, коман­
дант га отерао ....
(И . Андрић, Ocailiuчaнu, Сабрана дела VПI, Просвеrа, Београд, 191, 291)
(IV) То ће учинити макар rлаву изгубио. - По што купио, по то
и продао.

З. ФУТУР I

581. У својој основној употреби, футур I означава радњу, стање или зби­
вање који ће се (из)вршити после времена rоворења или после неког другог
времена на које се мисли . То је временска употреба футура I, која има две син­
таксичке категорије.

380
 1. И нд и к а т и в н и ф у т у р I је онај којим се означавцју радње, ста­
ња или збивања шrо ће се (из)вршиrи после времена говореља о љима, дакле
- у будућности . То су случајеви кад у говорној ситуацији саопшrавања слу­
шаоцима (чиrаоцима), rоворник (писац) каже:

Ја ћу вам йомоћи да нађеrе ry улицу. -Они ће сада оШићи у школу. - Пе­

тар ће догодине маШурираШи . - Него оБјасните нам сrвар и кажите све . Биће лакше
за нас и Боље за вас

2. Р е л а т и в н и ф у т у р I је онај којим се означавају радље, стаља

или збивања који су будући у односу на неко друго време, а не у односу на
време rоворења . То су случцјеви када се то друго време означава неком вре­
менском одредбом или управном реченицом:

Мачвани се дигну и ударе на Лешницу, али пре неrо што ће уgариШи поиzо­
пијају се.·- Знао је да ће га сумњичиши и да Без глоБе неће йроћи . ·-Изгледало је
да ће йоћи очевим стопама. - Предлажу му да заустави воду и да пошаљу мо~ка
до фра М иј е Гргића, пароха, који he ,gaШu два дуката за фра Марка. ·- Саrрадићу
кућу rде ће живеШи наши синови.

582. Врло често релативни футур I, означавајући радљу која је будућа

у односу на неко прошло време, прелази у категорију nриnо в е да ч к о г
(наративног) футура I:

Дуто ra је посматрала, па ће тек одједном рећи.- Куд се то дева род с наше

јабуке? На ro ће рећи најстарији син: ја ћу ноћас чувати јаБуку-

-- ~ј . њим се означава у прошлости извршена радња, дакле, исто оно

што означава перфекат (па је рекла, на то је рекао), или аорисr (па тек од­
једном рече, на то рече син). Разуме се, он је и тада употребљен у релативн~ј
временској служби.

583. Футуром I се означавају и радље, стаља или збиваља који су се у

прошлости вршили по неком реду, понављали се по навици, обичају више пута,
те на неки начин обележавају тиме вршиоца:

За поштена момка и од поштена рода слаБо ће ко оШеШи дјевојку, ниrи ће

rакови момак оШићи у отмицу (Вук Ст . Караџић) . ·-Врло је вредан ученик: он ће
увек ypaguШu домаћи задатак, gоћи на час и пажљиво с.1ушаши предавања.

У оваквој служби облик футура I једнак је квалификативном презеН'Iу и

може се љиме замењиваrи.

584. 3 . У м од а л н о ј у п о т р е б и футур I означава став говорног

лица према нереализованој радљи, стан. у или збиваљу . Тада је то на чин
(модус) и љиме с~ изражавцју:

а) жеља и заповест:

Изићи ћеШе ван! - Оgнећеш ово писмо на пошту!

б) намера:

Шуш, Болан! Пойећемо је на жицу још ноћас да иrра . - Камо ra дјевојка да

иrра? ПлаШићемо/- Носим књиrе К()је ћу чиШаШи на одмору;

в) моrућност, услов, поrодба; допушrаље (концесија):

1
Како ћу ти йусШиШ крпу платна кад је мени снаха Видосава са­ 1
везала косу за диреке (нар. песма). - Ако ћеш goћu на време, добићеш
ту књиrу. - Иако ће се на.мучuШu, победиће сигурно;

381
 г) спремност за радљу (да се она учини):

Ми то можемо учинити ако ћемо йреiореШи неколико хиљада људи (Вук Ст .

Караџић);

д) неминовност, сигурност:

Ама ко те пита даш ли rи; и rлаву ће rи узеШи.- Јер богами ћеш ноћас йо­
щнуШи од студени;

З) претпоставка, нада, сумља и несигурност:

Јамачно ће бийiи и више оваквих примера (Вук). - Биће истина да пролеће

долази . - Тешко да ћемо ове године ићи на море.- Ваљда ће се рат завршиШи.

585. Модални карактер многим примерима овога футура I дају модалне

речце ( можgа, ва.љgа, cuiypнo ), изрази или модални глагол и, нпр . : Н ад а м о
с е да ћемо их ciiiuћu . - Ч и н и л о јој с е да ће је сви найусШuШи, односно
језичка ситуација. Уколико је језичка ситуација таква да више истиче в р е­
м е н с к е елементе, или уколико се уз футур I употребљавају временски при­
лози, утолико ће тај облик виuiе бити в р е м е, а маље н а ч и н. То про-·
истиче и из основноr значеља фуrура I: љиме се износи радља која тек тре­
ба да се оствари, и ro после времена говореља, у будућности.

586. Најзад, футур I употребљава се и у пословицама (гномама):

Подмукле псеrо најприје ће ујесШи . - Ко прст да, и руку ће gaШu

То је тзв. r н о м с к и ф у т у р, којим се износи у в е р е н о с т да оно

што се пословицом каже вреди за свако време, што значи да је и гномски
футур модалног карактера.

Задатак. - Објасни значеље облика футура I у датом тексту .

(I) -Путујем! рече Мића неодређено ...
А ја? Шта ћу ја?
- Јављаћу ти се ....
Како-· јављаћеш?- јекнујотац;, али се брзо смири.
-Зар ти није добро код куће?
-Јесте, разуме се, али биће ми добро и тамо! Не брини, добро
ће ми бити! - покуша Мића да му објасни ....
(0. Давичо, Песма, Беоrрад, 1974, 125)
(П) Глембај: Ти ћеш прије или касније свршuши у лудници! .....
Леоне: Слушајте, Зилбербрант, никакве ваше цифре неће мене yвjepuiiiu
о томе да је баруница доброrворка! ....
ЗилбербранШ: И ја се надам да ћеШе ви бuiiiu џентлмен ...
Леоне: А то што је вама један "параноидни" тип рекао да сте ви љубав­
ник једне Глембајице, тко ће у то вјероваШu?
(М. Крлежа, Госйоgа Глембајеви, Београд, 1982, 111-117)
(Ш) У сваком П<:Јједином случају, са сваким осумљиченим лицем он
је играо нарочиту игру. Карађоз ће можда већ сутрадан, прелазећи
Авлију, пресрести оног првог "невиноr" и одједном наставити разговор
од пре три недеље Прићи ће му наrло, унети му се у лице, тледајући као
да ће га прождрети .....
(И Андрић, Проклеша авлија, Просвета, Беоrрад, 1981, 31, 3.3-34)

382
 4. АОРИСТ

У својој основној, временској употреби аорист означава радњу,

587.
стање или збиваље који се су вршили, односно извршили у од р е ђ е н о м
l
!

времену прошлости или у в р е м е н у r о в о р е њ а о гој радњи, што значи

да су и у једном и у другом случају то п р о ш л е радње, стања или збивања.
И аорист се употребљава у индикативу, релативу и модусу.

1. И нд и к а т и в н о у п о т р е б љ е н а о р и с т означава радњу што

се извршила у времену говореља, или се вршила до једног тренутка у томе
времену . Тако кад се каже:

Сад је Баш cpefiiox на степеницама ·- Ево, йрођоше поред прозора ваши дру­
гови. -До овоr часа чийiах ову занимљиву књиrу

- обавештени су саговорници да су дотичне радње (гл. сресШи, йроћw),

извршене, као прошле, управо сада, кад се го саопшrава, односно да су се

вршиле (гл . чuШаШu) до једног тренутка у времену саопштавања . Уз овако

употребљен аорист могу стајати прилози caga (кад је глагол свршеноr вида)
gocaga (кад је глагол несвршеноr вида). Или се може неким другим језичким
средством, па и језичком ситуацијом (разговор, демонсrративне речце) ука­
зати на то, нпр.:

Поtибе ти на Тимоку Вељко, ј Разби ти се на Равњу Милошу (нар . песма). -

Ми ево йобјеiосмо у турску земљу, али куда ћете ви Бјежати? (И . Андрић) . -·Не
чшuах ништа од Г.. Донадинија до ове књиrе, али ми се чини да ме не вара слух
(И . Андрић)

588. 2.. Р е л а т и в н о у п о т р е бљ е н а о р и ст означава да су се

радња, стањ~ или збива.ње вршили одн. извршили у једном одређеном времену
у прошлости, које је изван времена када се о њима саопштава. На то се одре­
ђено време може указивати прилошким одредбама Шаgа, онgа, јуче; било каgа:

Тада gође мој друг и goioвopuc.мo се да учимо . После неколико дана положили
СМО ИСПИТ

589. Релативни аорист најчешhе се употребљава у приповедању и то је

н а р а т и в и и (п р и п о в ед а ч к и) а о р и с т, који се јасно може уочити
и у само једном одломку из познатог Андрићевоr романа:

Седамдесетак rодина после Карађорђеве Буне, зарайiи се оnет у Србији и од­

мах rраница ogioвopu устанком Опет й.rаю·ше и турске и српске куће на висовима.
Први пут после толико rодина опет освануше на капији одсечене главе поrубљених
Срба ..... Али све то не uoiUpaja дуtо Чим рат између Турске и Србије, йресШаgе,
свет се умири Истина, то је Био привидан мир
(И . Андрић, На Дрuнu ћуйрија, Просвета, Беоrрад, 1981, 134)
Облици аориста уносе у приповедање динамичност, која се заснива на
чиљеници да и индикативни и релативни аорист означавају, пре свега, дожив­
љене радње . Њеrовом употребом писац приближава читаоцу радњу као до­
живљену, па отуда упечаrљивију .

590. 3 . М од а л н и м а о р и с т о м означава се став rоворников према

још неоствареној (неизвршен~ј ј невршеној) радњи, стању или збивању. Облик
аориста у модалној употреби може означавати, нцјчешће:
а) став уверености, сигурности да ће се радња означена аористом извр~
шири или вршити:

Бежите, изiибос~~:~о!- Дајте им да једУ, йомреше од глади;

383
 б) став намере да се радља изврши 1 врши:
Ја ogox У щколу. -Ви идите двору бијеломе, 1а ја ogo.x Смедереву граду;

в) став услова:

Ако uycШux жива оrња, 1 Гнијездо ћу ти попалити. -Ако иођох, нагледах се

јада, 1 Ак' не иођох, нећу видјет драге

591. Г н о м с к и ( п о с л о в и ч к и ) а о р и с т је онај облик аориста

који се употребљава у пословицама:
Два лоша убише Милоша.- Старо дрво сtдми, нё ucupaвu . -Без муке се
nјесма не исиоја, 1 без муке се сабља 11е сакова.

Њиме се означава став говорног .тпца према радљи означеној аористом,

а тај став је обично став уверености да се радља .може (из)вршити . Као и
приповедачки аорист, и модални аорист иде у синтаксичку категорију рела­
тивног аориста када се употребљава у пословицама, јер оно што се љима
износи вреди за свако време. Али -и у категорију индикативног аориста,
ако се пословица с љим примељује на ситуацију извршеља непосредно пре
времена говореља.

592. Иако се у дефиницијама свих ових употреба аориста говори о гла­

голима оба вида, треба знати да се аорист имперфективних глагола врло мало
употребљава чак и у приповедачком стилу, а поготову у разrоворном језику.
Аорист перфекгивних глагола употребљава се у књижевном језику, посебно у
уметничкој кљижевiюсти, много више, док га у .iезику других стилова (научном,
сгручном и сл . ) нема .

5. ИМПЕРФЕКАТ

593. У основној, временској својој служби, имперфекат означава радљу,

стаље или збиваље који су се вршили у од р е ђ е'н о време у прошлости:
Кад сам nролазио поред његове куће, он сеђаше на балкону и чиШаше новине .

Радља означена имперфектом вршила се напоредо са неком другом

радљом {стаљем, збивањем), која је означена, као у наведеном примеру, не­
ким другим прошлим временом (перфектом, аористом, приповедачки:м пре­
зентом и др . ), или напоредо са неком прошлом ситуацијом која се може оз­
начити каквом временском прилошком одредбом (Uiaga, онgа, цео Шај gан,
Ше ноћи), Употребљава се само од имперфективних (несвршених) глагола.
Обележен је значељем до жив љ е н о с г и: означава радљу к~ја се врши­
ла у прошлости лица која су присуствовала љеном вршељу (стварно, или
у машти).
594. Због свега тога, имперфекат је само р е л а т и в н о време и највише
се употребљава у језику уметничке кљижевности, као п р и п о в е да ч к и (на­
ративни) облик:
Вук Исакович беше отишао, а 'За њим несШајаху и слике њеног прошлог жи­
вота, већ мутне .
- У њиховим узвицима, Вук Исакович се чињаше као неки хриш­
ћански светитељ. - Куће и кућишrа заборавише, на жену и децу више нису ми­
слили, а своју муку и зној осећаху све јаче.
(М Црљански, Сеобе Ј, Просвета, Београд, 1983, 88, 175, 94)-
- којим писац радље вршене у прошлости дочарава читаоцу као доживљене.

595. Имперфекат се употребљава и као к в а л и ф и к а т и в н и облик:

Призор је био диван: под планинским врховима upocШupaxy се rамне ыуме

борова и зелене ливаде, са nонеком бачијом

384
Њиме се означавају у прошлости уочене радље, односно стаља, који као стални
остају чак и до времена говореља о љима . Квалификативноr је карактера и
имперфекат који означава понављаље радљи или стаља у прошлости: Њихови
људи стално йобо.љеваху. - Мало починувши, опет се скуйљаху у зору.

596. Г н о м с к и и м п е р ф е к а т је облик имперфекта у пословицама:

Кад се синовац жељаше, ни стрица не иишаше, а кад се ражењаше, и стрину

иршшшuваиtе -

Он се може примељивати на сваку ситуацију која одговара садржини посло­

вице, што значи да има свевременски карактер . Једновремено има и карактер
модуса у в е р е н о с т и да је нешто тако како се у пословици износи.

Задатак. - Одредите значеља и употребу аориста и имперфекта

у датОЈ\1 1ексту.

(1) а) Од лупе и дозиваља прснуше се и Аустријанци на другој обали.

Страже осматраху . Дуље се није могло чекати ... Презаше и заобилаза­
ше оне који су имали опасан и чудан став... Апах! Алах!- прихваташе
војска и проламаше се
б) Кад са Саве оде на Топчидерско брдо, Зеко и ту нађе трагове
рата.. Још одјек тога ударца није био потпуно нестао, кад се цео ред
таквих експлозија сручи на град Тек пошто га боље погледа, Зеко
виде да је човек потпуно пијан ....
в) Нит yrjepa рачваст колац у земљу, ни твога фра Марка у свети
ред, -- поручивао је бискуп сестри .
(И Андрнћ, Немирна юgшю, Просвета, Београд, 1981, 26, 271, 274)
(ll) Све јој се чиљаше н~како бесмислено. -- Чиљаше јој се свеједно.
Најрадије трrоваше на води . - Болесница бeUie уосталом мирна. -
- Не бeUie више снажна .
(М. Црњански, Сеобе, Пносвета 1, Београд, 1983, 83, 58, 86, 169) .

597. Напомена о употреби аориста и имперфекта. - И аорист и импер­

фекат су облици за означаваље прошлих радљи, стаља или збиваља који су у
повлачељу пред п е р ф е к т о м . Међутим, аорист перфективних глагола је
још жива категорија у језику уметничке кљижевности . И готово да нема писца
који га неће употребити . Имперфекат, међутим, врло је редак, и налази се
углавном код писаца који негују класични језик наше кљижевности . Па и код
љих се чешће налази само имперфекат глагола биШи, док је имперфекат свих
осталих глагола сасвим усамљена појава (нпр . : Сутра ујутро бијаше мутан дан
-А они бијаху лоле и расипници. - Бјеше у љега друг . - Бијаше оскудно и
водоплавно прољеће. - Болесница беше мирна. - Неспретни, мада беху већи­
ном стасити), осим у језику уметничког кљижевног дела, и то зависно од стила
појединог писца .

6. ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

598. Плусквамперфекат означава радљу, стаље или збиваље који су се

(из)вршили у прошлости пре неке друrе, такође прошле, радље, односно озна­
чава стаље настало иза извршене радље а које је истовремено са неком прош­
лом ситуацијом о којој се rовори:

25 385
 (а) Кад је човек стигао у Цариград, Ћамила су већ били уuути11и Латиф ефеидији.
- Крилетић се је управо био обријао и умивао се гласно, кад Станић дође по
њега. -После буна и ратова бејаху наишли неред, оскудица, rлад и свакојаке
болесги. ·- Вук Исакович беше отишао, а за њим несrајаху и слике њеноr прош­
лог живота. - Французи их све дотле не беху йриметили;

(б) Та висока дјевојка бијаше сасвим избезумљена од страховања. Говор jqj се био
оgузео Гледала је укочено и тупо у свијет. - Bpara су била иструлела.

У примерима под (а) значеље в р ш е њ а радље у прошлости, пре неке

друге прошле ситуације је сасвим саrледљиво, док у примерима под (б), у
којима се налази плусквамперфекат глагола стаља, маље је видљиво вршење
радље или збиваље а више само с т а љ е које је насгшо после извршеља рад­
ље, и за које се констатује да је било у неком времену у прошлости. У при­
мерима под (б), тде је у реченици субјекат gјевојка уместо трпног придева
uзбезумљена, односно радног глаголскоr придева оgузео (говор јој се био
оgузео), могли су се употребити и прави придеви (.. . . бијаше сасвим луgа, .....
говор јој је био нечујан), при чему би од глагола остао само имперфекат, од­
носно перфекат, којима би се особине казане правим придевима приписивале
субјектима (дјевојци, говору), наравно, као онgа, iiiaga (у оно време) присутне .

599. По свом синтаксичком карактеру, плусквамперфекат је увек ре -

л а т и в н о време (вршена, односно извршена радља у прошлости одређује се
п о с р е д н о према времену говореља о љој). Све је ређе у употреби, посеб­
но ретко се употребљава облик са имперфектом помоћног глагола бuiiiu (бе­
јах foвopuo, бејаше ioвopuo . .. ), који- када се употреби- даје тексту архаи­
чан тон. Када се ипак упоrреб'и, нцјчешће се нарочито и с т и ч е да је већ
била изврш~на ј вршена љиме означена радља у времену када се почела врши­
ти, или када се вршила радља ознз.чена каквим другим прошлим временом:

Они су били yciiiaлu, кад сам ја стигао .

Задаrак. - Одредите значеље плусквамперфекта у примерима

наведеног текста.

(l) Било је позвано мноrо Филипу непознатих људи, а од свију нај­

гласнији био је Липахов нећак - Све је испало оштро и много одре-
шиrије, неrо што је он био одЈiучио. - Све је то било намјешгено у
Бобочкином стану заправо као у казалишту . - Још у Будиму, кад није
била навршила ни тринаесту годину .... , открио се Бобочки мотив тје­
Јiесне тајне .
(М. Крлежа, Повратак Филuuа Лаuшновића, Просвета, Беоrрад, 1968, 96, 99,
109, 111)
(Щ Пошто им не беху свезали колена кад су им били скинули опан ..
ке, то им босе ноге беху раскречене . - Били су им везали руке на леђа,
али им преко лица нису бацили никакве крпе .
- Скидоше их драrони и
положише на кола, сред дворишта оних кућа крцј којих беху ухваћени и
везани. -А пред вече беше лично изведен пред Карла Лотариншкоr.

(М. Црњ~нски, Сеобе I, Просвеrа, Беоrрад, 1983, 154-155)

386
 7.
НАЧИНИ

ИМПЕРАТИВ
l
600. У својој основној синтаксичкој служби и м п е р а т и в је облик за
означавање модуса (начина) заповести, жеље или молбе да се изврше радња
стање или збивање означени rлаголом у томе облику:

За следеhи час goнecuflle домаhе задатке - Молим Вас, кyiluflle ми ту књи­

гу . - Чекајмо док се они не врате. - БуgиШе нам здраво! - Нека Славко оgнесе
писмо на nошту.

То значи да се императивним облицима означава говорников став према

нереализованој радњи, радњи која тек треба да се (из)врши, ако се уопште
буде (из)вршила.

601. Осим у овој својој функцији, императив се може налазити (истина,

у старијој кљижевности и у народним говорима) и у служби н а р а т и в н о г
(п р и nо в ед а ч к о г) и м nе р а т и в а, када означава радњу која се врши­
ла или извршила у прошлости:

Е бели, што бијаше један, омален а брз, па наrб да бјежи, а ја се натурио за

њим. Па, како ме Бог дао бр·за, iюШеци, те йоШеци, те йоШеци (И. Андрић, ПрийовеШI'е,
СКЗ, Беоrрад, 1924, 64).- И док је земља била још мокра кб неnечена ћаса, он се
uрикраgи и нокrима изiреби лице божје земље
(И . Андрић, На Дрини ћуuрија, Београд, 1981, 257) .
Без обзира на то у којем је лицу употребљен субјекат реченице, наративни
(приrюведачки) императив ћ.е увек бити у облику 2-ог лица једнине.

602. Будуlш да такав императив означава радњу која се (из)вршила у

од р е ђ е н о време у прошлости, он је потпуни синоним са приповедачким
аорисrом, приповедачким презентом и крњим перфектом, па се у конкурен­
цији с њима скоро потпуно изгубио из савременог језика.
Истог је тоr карактера и к в а л и ф и к а т и в н и и м п е р а т и в, с тим
шrо још даје информацију да се радња њиме означена у прошлости понављала
по неком реду или навици: Није мене по сније гу зима, но је мене на оџаку зима
код мојеrа нерадосна војна, ја с' йримакнu, а он се оgмакнu, ја га љубим, а
он ме отури (Вук Караџић., Нароgне йјесме) . У таквој је служби сасвим оби­
чан презент перфективних глаrола (нпр . : Он gође, сеgне с нама, йойuје кафу
и oge, rако сваки дан .... ), па се императив с том фующјiјом изгубио из савре­
меног језика .

603. Гно м с ки (п о сл о в ич ки ) и м п е р а т и в је овај облик упо­

требљен у пословицама:

Чини добро, не кај се, чини зло, uagaj се'- Пусши nевца на nраг, он ће и у
кућу.

Углавном је модалног карактера, тј. означава став говорног лица, нпр.

сrав у с л о в а ("Ако чиниш добро, нећеш се кајати ... "), до n у ш т а њ а
(КрсШи вука, вук у ropy =
"И ако крсШuш вука, он ће побећи у ropy") и сл.

8. ПОТЕНЦИЈАЛ

604. У својој основној реченичкој служби, п о т е н ц и ј а л (кондиционал,

могућ.ни начин) означава став rоворников nрема нереализованој радњи, ста­
њу или збивању, и то тако што се тим ставом nроцењује да nостоје

387
 (а) могућност вршења или извршења тим обликом означене радње:

Осим тоrа Турци Би тога капелана смаиiра.ш одмах повереником и уходом

и то Би се освей/и.1о целом Реду . - Нема више ничеrа на свету што Би ме зачуgило
-Да јој је дошао муж, она Би му Била рекла зашто је то учинила;

(б) жеља или спремност за (из)вршење потенцијалом означене rадње или

стањ'l:

Ја Бих, Брате, њеrа йоШойио заједно с мишоловком у врелу воду . - Ученици

су рекли да Би радо йошли на излет . - Сав тај крај он Би Био чајрадије сйалио или
t/pogao,

в) намера да се (из)врши радња означена потенцијалом:

Човек, да не Би клонуо и сШао, вара сам себе . - Он је настојао да скрене раз­

rовор на садашњи међународни положај не Би ли rако чуо шта мисли;

(г) услов под којим се врши радња, стање или збивање означено обликом
потенцијала:

Јер кад Би сви криви gосйели овамо, ова Би Авлија морала Бийtu од мора до
мора . - Само йреварили БисШе се ако Бис Ше из тоrа закључили да он неће још дуrо
живети -Ако Би йало још кише, жетва Би Била 5orarиja.

Управо зато што се овај облик јавља и у независним реченицама са зна­

чењ<;м могућности, жеље и спремности, а не само у условним реЧ(НЈЩама (за­
висним), предност дајемо термину п о т е н ц иј а л (могућни начин) над
термином к о н ди ц и о н а л (погодбени начин) .

605. Начин п о т е н ц и ј а л употребљава се и са службом облика за

означавање реализоване у прошлости радње. Он је ту н а р а т и в н о г и к в а­
л и ф и к а т и в н о г карактера, јер означава радње које су се понављале пре
времена говорења о њима, у прошлости, дакле:

Усред разговора Ана Марија Би ошинула свога коња и оgјурила до самог краја
пута, а затим би се враћала кораком . -· Али кад би се gесило да се миш заиста ух­
вати, itробуgила би га лупа и он Би усШајао, обилазио око уплашеноr миша, йpeiiiиo
му прстом и главом . - Говорио је фратру кад rод би ra виgео . --Оне Би тада још
дубље йоiнуле главе, песма Би им се замрсила и искиgала

Ту је он у синтаксичкој категорији релатива, са значењем које имају гла-·

голска времена (перфекат, Презент, имперфекаr) у истој катеторији .

Задатак. - У следећем тексту нађите облике императива и по­

тенцијала; одредите њихова значења.

(I) /Мића/ ипак рече:

-Да си ти био добар војник и довео борбу до краја, ја не бих мо­
рао сад да се борим за сина кота још немам ...
- Марш! - викну Жика .. - Нисам ти отац. Ништа ти нисам.
Ништа ми ниси . Одлази. Одлази, кад ти кажем .. . Било му је криво
што вређа сина . Али зашто га Мића не воли? Но зар би и он волео оца
који му не би давао да дахне, који би се у све мешао, .... који би га
вређао и унесрећивао вређајући га .
. . . Отац бану из своје собе с оделом у руци.
Причекај ме док се обучем. Испратићу те ...
(0. Давичо, Песма, Нолит, Београд, 1974, 129)

388
 (П) Голи одмах зарони у мрак куhе .
-Смрт фашизму - рече.
- Нека вам буде сретно- рече тихи глас .... Тада жена схваrи да
ваља пожури ти. Скочи к огњишту, узме с пепела лонац па и l њеrа улије
млијека у мањи суд од литре.
- Пиј ти - рече Дјечак.
- Узми - строго рече Голи. .. Жена им напуни још једном:
- Испијте све, испијте све ...
(Вј. КалеБ, Дивт/iа itpaшuнe, ЗагреБ, 1982, 144, 145-146)

(Ш} У једно од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, рас­

цвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо
иза копљасте поцрњеле ограде . Он је у мирна сунчана јутра зрачио тако
повјерљиво и умиљато да то није могло измаћи чак ни дједову оку н
он би удобровољено гунђао мајућн се по дворишту:
- Пазидер га, сва се башта модри као чивит ....
(Б . Ђопић, Башй/а сљеюве Боје, Просвета, Б~огр:щ, 1983, 23)

9. ФУТУР II

606. Ф у т у р I I (ф у т у р е г з а к т н и), у основној својој функцији,

означава нереализовану радњу за коју говорник претпоставља да he се
(из)вршити после времена говорења, у будуhности, пре неке друге будуhе рад­
ње или истовремено с њом: Ако буgе.мо cilluiлu на време, добићемо улазнице
за ту представу. - Кад буgу раз.майlрали предлог у скупштини, разговараће о
примедбама из јавне расправе . - Док не буgу gобили решење о стану, стано­
ваhемо заједно .
Из овога је видљиво да је футур II пре свега начин (модус), а у тој својој
синтаксичкој функцији означава

(а) да су радња, стање или збивање њиме означени услов за вршlње

неке друге радње:

У њој ће Бити и за нас двоје живота, ако ти б.теш .хйtјела . -И нс мсже да

јемчи за себе и своје поступке, ако б)gе морао да остане дуж~: овде. ·- Али ако Б.>ие
узнемиравао варош, онда нека бира један од два nyra који воде из 1rавн11~а;

(б) да су радња, стање или збивање њиме означени само моrућни:

Да не буgу куда оШишли од куhе?

(в) да су нереализована радња~ стање или збивање, у претпоставци, на­

поредни са неком другом будућом радњом:

Учинићу за вас све што буgем моiао -Ко не б.уgе щао, неће положити испит.
·-Уколико се б.уgе йовећавала продуктивност рада, утолико ће расти сгандард рад­
них људи .

607. Уз ово своје (модално) значење, футур П има и елемената временског

значења, утолико што на ту нијансу значења указују временски везници каg,
чим, gок:

Кад б.уgемо завршили посао, ићи ћемо кући. - Чим Б.n;е.ы cйiuiao, јавићу ти се
телефоном. -Док буgемо ручали,. разrовараћемо о свему.

389
 Иако се ту може говорити о временско-хипотетичком (дакле, вр<::менско­
-модалном) значењу, случајеви употребе импеrфективних глагола у реченицама
(зависним) с везником gol(', нпр., упућују на лретежност временског саст~јка
у томе значењу (Док буgемо ручали, разговараћемо о свему = "За време ру­
чања разговараћемо ... ").
608. Чисто в р е м е нско з н а ч е њ е (када је у синтаксичкој кате­
горији релатива) футур П има када је у облику пасива, при употреби у припо­
ведању, за означавање у прошлости извршених радњи. Граматике наводе мало
таквих примера:

Тада Јаков буgе iюзван у Београд. -Не може човјек нишrа примати, ако му
не fiyge gано - И rако fiygy четири поста изабрана .

-углавном из старијих језичких фаза нашег књижевног језика, или из текстова

писаца који негују класични вуковски иВЈраз језика.

Б. ЗАМЕНЉИВОСТ (АЛТЕРНАТИВНОСТ) ЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ

ОБЛИКА

609. Лични глаголски облици подељени су на (а) в р е м е н а и (б) н а­

ч и н е само према о с н о в н и м њиховим функција~<;t у-реченици, одн_о_с39
према основним њиховим значењима. Али, како смо Ћећ рекли, већина гла­
голских облика може се међусобно замењивати, и у категоријИ времена, и у
категорији начина . Такође, времена се могу употребљавати са значељем на­
чина и, обратно, начини- са значењем времена.
Видели смо, на пример, да се п р е з е н т, осим са својим правим значе­
љем радње која се врши у времену говорења, може употребити и са значењем
-- п е р ф е к т а: Иgемо ми јуче улицом и среШнемо пред књижаром друга
(= "И ш л и с м о јуче улицом и с р е л и друга пред књИжаром"); или
- а о р и с т а: Идемо ми јуче улицом и среШнемо пред књижаром друга
(= "Ишли смо јуче улицом и с р е Ш о с м о пред књижаром друга"); или
- и м ~е р ф е к т а: Иgемо ми јуче улицом и сретнемо друга пред књи­
жаром (= "И ђ а с м о ми јуче улицом и сретосмо друга пред књижаром").
Тако и перфекат све више замеЉује плусквамперфекат, тј . уместо: Они
су били усШали кад смо ми дошли - можемо, без икакве промене у значењу
рећи: Они с у већ у с Ш а л и кад смо ми дошли; уместо: После буна и ра-,
т ова бејаху наишли оскудица, неред .... '. можемо рећи: После буна и ратова
наишли су о~~ц~~рщ

610. Исто тако, времена се могу употребљавати уместо н а ч и н а, па

тако, презент може имати функцију и значење
-- и м п е р а т и в а: Да йођеШе сада, децо, кући (= "П о ђ и ш е сада,
децо, кући); или
- п о т е н ц и ј а л а: Ако га овако осШавимо, загазиће и сам у преступ
(= "Ако б и с .м о га овако о с ш а в и л и, загазио би и сам у преступ").

611. Такође се и н а ч и н и (императив, потенцијал, футур П) могу упо­

требљавати изван својих основних служби. Видели смо да и м п е р а т и в може'
означавати извршену прошлу радњу (у приповедању): Па, како ме Бог дао
брза, йоШеци, те йоШеци (= "ја потрчах, те потрчах ... "),а да п о r е н 11 и ј а л
може означаваrи радњу К()ја се nонављала у прошлости: Усред разговора

390
Ана Марија би ошинула коња и ogjypuлa до самог краја пута, а за'Тим би се
враћала кораком - када може има ти и квалификативи у службу
разговора ј обично, када год су излазили на јахање ј Ана Марија је ошинула
свога коња, одјурила и враћала се"), ~ј. оно што се може рећи и перфектом .
(= "У сред
1
1

Задатак. - Покажите неку од ових могућности на датим тексто-

вима.

(I) Лево од њсга створио се танак и мален круг од неколико коцкара.

Међу собом решавају стари коцкарски спор, а ово је као неки суд . Људи
су мрачни, а говор стваран, сув и тврд.

- Ти да вратиш човеку паре - каже танким али страшним гласом

један дуrоња који је очит л едно неки коцка рск и старешина .
--Ово ћу му вратити!- виче љутито онизак јак чсв'к ...
- Ето какав је! Још ранио човека, и умало га није убио- упадају
гласови са стране.

- А што да ra не убијем?
Има робија, еј!
-- Нека има! Убићу га чим изађем .....
(И. Андрић, Пpo~.: . leiiia авлuја, Просвета, Беоrрад, 1981, 71)

(П) Филип се куцнуо зловољно и испио у Бобочкнно здравље. Остао

је даље мрк и нерасположен.
"Вама све ствари изгледају прљаве као кожне болести! То је нека
врста дерматолошког погледа на свијет! Ја на жалост нисам дерма­
толоi'!"

Сергије Кириловић насмије се тихо, једва щ:имјетљlРс, у et би ...

. . . Као раздрте крпе тако се мичу одломци мутних и пијаних Гру­
зинових реченица у Филиповој глави и он има потребу да му одговоrи ....
Филип је о~јећао, како би било потребно да једн:v.м јединУ.м поrетом
руке збаци са стола сав raj звечећи и звекетави шум тих отрцаних инте­
лектуалних жетона ... Паралелно, ..... јављала се у њему тиха резигна­
ција: што би човјек rлухима тумачио rлазбу? Нема смисла ...
(М . Крлежа, Повртuа~.: Филuйа ЛаШиновића, Просвета, Беоrрад, 1968, 155--156)

В. СИНТАКСА НЕЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

1. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ

612. Глаrолски прилог садашњи означава радњу која је истовремена са

радњом глагола који се њиме одређује, а који је у личном rлаголском облику,
и то без обзира на то када се радња главног (одређиваноr) глагола врши:

Еоо, на станици чекамо воз, разiовараiЈ'ћи о нашим плановима.

Јуче смо на станици чекали воз, раэiоварајући о нашим плановима.
Сутра ћемо чекаrи воз разiоварајући о плановима.

У ос1ювн~ј свој~ј употреби, означавајући и с т о в р е м е н о с т њиме

означене радље са радњом глаrола у предикату, на који се односи, rлaroлcu
прилог садашњи означава још и

391
 613. (а) начин вршења радње коју означава лични глаголски облик:
Она, ћуwећи, пође за мном. -У тај пар уђе баба, йщчућu,

облик глаголског прилога у њима добија се као одговор на питање како?

(б) радњу која је узрок вршења радње глагола у личном глаголском об­
лику:
И, не узgајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу - Виgећи
да се спрема олуја, пођоше кућама;

(в) радњу која је услов за вршење радње глагола у личном глаголском

облику:
Само вредно учећи, можемо постићи одличан успех

-када значи исто шrо и условна реченица: "Само ако вредно учимо ... ";
(г) радњу којом се допушта или не допушта вршење радње управног
глагола у личном облику:
И учећи нећеш лако положити испите, а камо ли не учећи

- када има значење концесивне реченице (= "и ако учиш .... ").
614. Наравно, у највећем броју случајева глаголски прилог садашњи оз­
начава напоредну радњу са радњом свога управног глагола (оног у личном
облику), па се може приказати даје реченица с њим: Сй1ојали су на кайији о ч е··
к уј у ћ и gолазак iосй1ију, заправо, једнака независно сложен ој, напоредној
реч ен ици: С й1 а ј а л и су на кайији и о ч е к и в а л и gолазак iосй1ију .

615. Поред заједничког времена вршења, радња означена обликом гла­

голскоr прилога садашљег и радња глагола у личном глаголском облику мо­
рају имати и за,једнички с у б ј е к а т. Т о се види из свих наведених примера.
Уколико се прилог налази уз лични глаголски облик с л о г и ч к и м с у б­
ј е к т о м, наравно, таквог подударања са субјекrом неће бити:
Заболела ме је глава слушајућu његове приче. -Тешко вуку не jegyћu меса,
а јунаку не йијући вина . - Хладно ми је чекајући воз.

Јасно је, међутим, да се прилог односи на п~јам изречен формом ло­

rичког субјекта (акузативом, даrивом): Ја се смрзавам чекајући воз (Хладно
ми је qекајући воз).
Н а п о м е н а - У језику народних умоrворина употребљава се и глаrолски
прилоr садашњи без подударности његовоr субјекта са субјекrом личноr глагол­
скот облика: Тако они rијо iоворећи, чедо мало паде на земљицу (Вук Ст. Кара­
џић). Такве конструкције нису допуштене у књижевном језику .

616. Поред своје глаголске службе (прилошке, јер је одредба личном rла­
rолском облику), rлаrолски прилог садашњи употребљава се и са службом
коју имају п р ид е в и:
У rраду су се упалиле свеШлеће рекламе - Војници су били у лежећем ставу
и очекивали команду. -Али ugyћe године корзо је био nреплављен агресивним ја­
тима девојака - Слеgећеi пролећа знале су све.- Прошло је време йуШујући.х по­
зоришта.- Говорио је йреwећим тоном

У овој служби гл. прилог садашњи, који означава с т а л н о стање, до­

би;ја све карактеристике придева: облик и промену придева, удаљујући се тиме
од глаголских речи (осим што чува њихово значење као лексема). Неки од
овако насталих придева у језику се осећају као прави придеви: врућ, моiућ,
немоiућ, иgућu, слеgећи. Као такви, rj. као придеви, служе и за творбу правих
п р и л о г а (од облика придева средњег рода): Носила је револй1ирајуће из­
бледелу црвенкасту блузу.

392
 2. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ

617. Глаголски прилог прошли означава радљу која се извршила пре

радље, стаља или збивања означених глаголом у личном глаrолском облику,
чија је он одредба:
И рекавши ro, пљунуо је и отишао. - Дошавши до пчелињака, застаде - Кре­
нувши доста касно с костањевечког винограда, стигли су до Светога Рока у пред­
вечерје.

Ређе се љиме означава радља која је истовремена са радљом у личном

тлаголском облику:
Сrајали су и разговарали зт<рчивши пут.

Исто тако, употребљава се да означи радњу која долази после радње

означене~ личним глаголским обликом:

Легао је у посrељу йокривши се по rлави .

618. Као и глаголски прилог садашљи, и прилог прошли означава још и

(а) начин на који се врши радља управног глагола:
Не окренувши се и не рекавши ником ништа, уђе у свој чардак -Тада је, йо­
блеgевши сва одједном, рекла;

(б) радњу к~ја је узрок вршељу радље управног глагола:

Не моiавши uзgpжaiiiu више, спустио је руке низа се . - И изабравши уместо
живо1а алкохол, за њега живе и на њему саrоревају.

619. Глаголски прилог прошли углавном се употребљава од перфектив­

них глагола. Сви наведени примери су такви. Врло се ретко употребљава од
несвршених (имперфективних) глагола, па граматике наводе мали број таквих
примера: Влаgавши тридесет и седам година, остави владу старијему сину
св~јему. - Чекавши вас читава два сата, ја сам после морао сам да идем (М.
Стевановић, Савремени срйскохрваШски језик П, Београд, 1986, 757--758) . При
томе истичу да тако употребљени прилози морају имати временску одредбу
која показује колико се радља њима означена вршцла пре радње глагола у
личном облику.

620. Једино се од глагола биши глаголски прилог прошли може употре­

бити у служби nравог придева: Добили су писмо од бившеi државног секретара .
При томе глаголски nрилог има све особине правоГ щ:и,r;.ева (деклинацију),
као и измељено значеље (бивши = некадашљи, ранији).

Задатак. - Нађите оба глаголска прилога у следећем тексту и

одредите љихову службу и значеља .
(I) А једна је грбава старица дизала облак прашине скупљајући зло­
вољно и гунђајући згужвани станиол . . . Филип је наручио чашу млијека.
Кидајући вршком прстију већ трећу кифлу, ... он је зурио у платане ...
Промаrрајући тако сиво и намрште~о лице грбаве смеrларице, ... Фи­
лип се губио у детаљима ...
Сасвим рефлексивна примијеrивши да тај блиједи чо~јек пуши, ...
Филип је посегнуо за запаљеном цигареrом . . . и бацио је тај смрдљиви
rорући папиr у пепеоник, осјеrивши тек сада да му се никоr:ин циједи у
грло ... Гуцнуо је поново rутљај млијека, изгубивши се у чиrавом тала­
су прогумисли ....
(М . Крлежа, Пoвpaiiiali Филийа ЛаШиновића, Просвета, Београд, 1968, 38, 48)

393
 (П) Пошавши ... уз Дунав, који им свима беше драг, пук је опет
почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим ме­
стима плотове ....
Иђаше јој у посету, ... помислив више пута да се уклони, застајку­
јући и предосећајући и тај последљи ужас ...
При идућим пуцљима, међутим, одјаха коља да га умири и скло­
ни. . . Видев да је сам на брежуљку.. . . и погледа још једном преко
реке, спазивши на другој обали француске предстраже.

(М. Црњански, СеоБе I, Просвета, Београд, 1983, 104, 116, 131)

З. РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ

621. 1) Радни глаголски придев употребљава се као главни део сложе­

них глаголских облика- онај који носи лексичко значеље у таквим облицима.
Заједно с помоћним морфемама тих сложених облика, радни глаголски при­
дев означава

(а) радљу (из)вршену у проmлосrи:

Председник Густав Хусак је данас поподне разiоварао с председником Скуn­

штине Југославије. -УБрзо после путника, авион су нaiiyciiiuлu и чланови посаде;

(б) радљу (из)вршену пре неке друге радље у прошлости:

Већ су Би.щ tipoce~>..IU камениту и стрму оБалу, кад понесrаде новаца -Ле­
кари му Беху већ давно реЈ<./11 да немају наде;

(в) радље које су услов за вршеље неке друге радље, које су нереализоване,
у претпоставци говорног лица и сл.:

Ако Бщмо gош.ш на време, доБили Бисмо карте. - Пuо Бих: млека . - Ако
Бл;смо учu.ш, положићемо испите.·- Да c(ue одмах uзаш 111 из учионица на ваздух!

Дакле, као део сложених rлаголских облика перфекта, плусквамперфекrа, nо­

тенцијала, футура Н учествује у синтаксичким ситуацијама, описаним напред.

622. 2) Сам радни глаголски придев је и облик к р љ е г п е р ф е к т а , и

употребљава се са свим љеговим значељима:

И Ћоркан заБоравио своју жалост, повратила му се смјелост - Зак.юиио очи

па ле11ече и завија . -
-која су описана у поглављу о перфекту (в. т . 577-580).
. 623. З) Ако радни придев стоји уз именицу и одређује је, он добија све
одлике правог придева (деклинацију):

Шетали смо се по озе 1е11е.юј шум и - Е во их и lll и ш ва mx и з послератног

заноса. -· Прош.tе вечери вратили су се рано . -Са tюкис te ка5анице цедила се вода.
- Прецвеи/а.tе јабуке гранама ra ударају по лицу, младо лишће му мили по челу .
- Пун усшреtlща mx осећања, враћао се кући

Прави придеви могу постати само радни глаголски придеви непрелазних

глагола који означавају стаље, и то само свршених (перфективних) глагола.
Од несвршених таквих глагола (са значељем стаља) у нашем језику има само
неколико: врео, врела, врело; зрео, зрела, зрело; кључао, кључала, кључало;·

неваљао, неваљала, не ваљало, који су постали прави приде ви (врела вода,

зрело воhе) .

394
 4. ТРПНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ

624. 1) Трпни глаголски придев служи за грађеље пасива (трпног стаља),

дакле, сложених г лаголских облика, означавајући да је на некоме или на не­
чему (из)вршена радља:

Јуче смо йозвани на отварање изложбе . - Били смо расцейкани, служили у

свим војскама. -Кад су кола нашоварена, кренули су даље . - Нешто је већ йociiiui­
нyiiio. - Овај филм је йриказиван више пута.

У овој функцији употребљава се трпни тлаголски придев само прелазних

глагола.

625. 2) Сам глаголски трпни придев употребљава се и као пасивни

крљи перфекат:

Пронађена нафта. - УнишШене прве ракете средљег домета и сл. у

новинским насловима.

626. 3) Трпни глаголски придев, најчешће од прелазних, али и од лепре­

лазних глагола, употребљава се и у служби правог придева, тј. у функцИји
одређиваља именице - као атрибут, апозиrив или именскИ део предиката:
Са својим йоцейаним шаторима, он се стидео од осталих војника. - Могао
је да види и сељаке који су тресли последње необране воћке . - Помисли без мржње
на Мићу и, гледајући га скамењеноi, ciiiвpgнyiiioi, помисли да добро крије своју пат­
њу -Са уйлаканим дететом на руци, он се био придиrао. -Чекао је, удишући ми­
рис дима зайаљених трава - Разговарали су о вољеним и йошШованим људима

Као што се види у овим примерима, од прелазних је глагола rрпни при­

дев йоцейан, необран, зайа.љен (поцепати шатор, не обрати воћку, запа.лити
траву), али је од непрелазних скамењен, сШврgнуШ (скаменити се, стврднути
се и сл.). Гради с~ од глагола оба вида (перф. и импф . ).
У овој служби трпни глаголски придев има све особине придева: значи
сталну особину, има деклинацију, облике неодређеног и одређеног вида, ком­
парацију.

5. ИНФИНИТИВ

627. Инфинитив је глаголски облик којим се именују радља, стаље или

збиваље. Он представља глагол као реч (лексему) у речнику и нема категорије
лица, времена и начина, као ни категорије граматичкоr броја и рода, који се
налазе у осталим rлаголским облицима . Зато се још назива (домаћим терми­
ном) и неоgређени i.лаiолски облик:· iовориШи, йеваШи, найисаШи, рећи, gоћи, сесШи.
l) У реченици инфинитив се најчешће употребљава у функцији допуне,
И ТО

а) глаголима непотпуног значеља типа моћи, Шребаши, мораШи, хШеШи;

Нико ra није моrао оgвикнуШи од чобанских псовки. - Требало је све испите

поново iioлataiiiu, paguiiiu. - Ноћас морамо йрећи Саву. - И не мили ми се ова
свијећа за капом кад помислим да је ваља зайалиШи -Хтели су gohu, али није било
више места у авиону;

б) rлаголима делимично непоrпуног значеља типа желеШи, с.меШи, уме­

Ши и сл .:
Они желе чуШи њеrово мишљење. -Сада смо смели слободно uhu куда. же­
лимо - Зар ш умеш рачунаШи;

395
 в) глаголима кретаљз., као допуна с функцијом и значељем намерне ре­
ченице:

Отишли су йотражити бензин на некој пумnи;

r) глаголима који значе почетак, прекид и наставак радље:

Поче се койати тунел кроз Глогово. - И стадоше се скуйљати коњаници. -

Киша престаде йаgати после три дана.- Окрете се и настави uричати;

д) изразима с именицама и придевима непотпуног значеља:

Нема смисла бранити нешто што се не може одбранити . - Ученичка је дуж­

ност учити и сnрема ти се за животни позив -Досадно ми је о свему томе iоворuти.

628. 2) У служби с у б ј е к т а реченице инфинитив he бити употребљен

када се радља означена инфинитивом ставља у центар мишљења, говора о
љој као о појму коме се нешто приписује:

Учити је задовољство. - Разi,lеgати излоrе је занимљиво. - Није лако ра­

gити у руднику

У таквој служби инфинитив је најчешће управни члан су~јекатске синтаг­

ме (групе речи са функцијом субјекта, нпр. разfлеgаiйи и з л о г е, раgиiйи у
ш у м и) .

629. 3) Инфинитивом се може изражавати и став према нереализованој

радљи. Тада је то обично са значељем заповести, жеље и сл.:

О аористу виgеШи на стр . 389. - Све остаје код тоrа: зариШи тијело што дуб­
ље у те сумраке и та свиrања. Осјећати око себе клокот врела и мирис раслиња и
тако не мислиши ништа. ДисаШи.

У првом примеру инфинитив значи што и императив: "0 аористу виgи­

ше на стр . 389!", у другом жељу, која би се изрекла глаголом желейlи са
инфиниrивном допуном: "(Филип ј е желе о) не мислиiйи ништа, (желео
је) gисаiйи", или неким rлаrолским начином, нпр. потенцијалом: "Филип
не би мислио ништа", "Филип би gucao".

630. Најзад, инфинитив се употребљава за творбу облика футура I (буду­

ћег времена):

Сутра ћемо ићи у биоскоп . -· Знао је да ће ra сумњичиШи и да без rлобе неће

йроћи.- Ко ће ми биШи веза?- А кад ћеш се враШиШи .

396
 КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА

Аутори су у Грамапщи изложили материју која је резултат досадашњих испити­

вања књижевног језика, проверених и прихваћених у нашој науци о језику и
примењиваних у настави. То су чинили на начин који само у малом, и врло оправда­
ном по њиховом мишљењу, броју случај ева одступа од оног који је уобичајен у већи­
ни наших граматика. Таквих одступања више је у поглављу које обрађује синтаксу
реченице, мање у другима . То исто важи и за терминологију, Зато су се аутори при
изради ове граматике највише користили следећим делима:
М. Сrевановић: Савремени српскохрваг.::ки језик I-П, Научна књига, Београд
1964---1969 (и касниј;; издања);
М . Стевановић: Граматика српскохрватског језика за школе средњег образова­
ља, Обод, Цетиње ( Х издање), 1980;
И. Брабец, М: . Храсте, С Живковиh: Граматика хрватскосрпскога језика, Школ­
ска књига, Загреб (VI издање), 1%5;
А Пецо, Ж . Станојчић, М, Бабић: Српскохрватски језик, Енциклопедијски лек­
сикон 1, Просветио-педагошки завод Београда и Интерпрес, Београд, 1972;
Е..
Baric, V.. Zecevic, М . Loncaric i dr: Prirucna gramatika hrvatskog knjii,evnog
jezika, Skolska knjiga, Zagreb, 1979 (поглавља из творбе речи);
П.. Ивић: Днјалектологнја српскохрватског језика, Матица српска, Нови Сад (П
издање) 1985;
А. Пецо: Преглед српскохрватских дијалеката, Научна књига, Београд (ПI изда­
ње), 1985.,
М. Radovanovic, Sociolingvistika, KZNS-Dnevnik, Novi Sad, 1986.
Р . Бугарски, Увоg у ойшШу линlвисШику, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 1991.
Они су, разуме се, консултоваЈiи и другу стручну, научну и, посебно- г р а м а­
т и ч к у ЈIИТСратуру, домаћу, па и страну (као што је нпр., Грамматика современного рус­
скота языка у редакцији Н. Шведове, "Наука" Москва 1970, одн, Грамматика русско­
го языка,, 1, у редакцији В. В . Виноградова, Москва 1960) . Исто тако, користили су се
студијама о језику значајнијих наших савремених писаца, посебно оних који су у
школским програмима. Тиме је Граматици дата актуелна језичка грађа.

397
 САДРЖАЈ

Страна
Грама'Iика cpncкora језика
1 Увод 5
Јужнословенски језици б;- 2. Српскохрватски језик б;- А) Чакавско наречје
1.
б; -Б) Кајкавско наречје 7;- В) Шrокавско наречје 7;- З. Српски кљижевни
језик 12; - А) Српски кљижевни језик до XIX века и сrвараље модерног језика у
XIX веку 12; - Вук Сrефановиh Караџиh 15; - Ђура Даничиh 1б; - Б) Језик
дубровачке кљижевности и кљижевни језик у Босни до XIX века 17;- В) Други
кљижевни језици шrокавског наречја до XIX века 17;- 4 Српски књижевни језик
у XIX и ХХ веку 18; - Раслојаваље језика 20; - 5 Предмет граматике српског
књижевног језика 24; -б. Граматике и речници кљижевног језика 24; - 7. Право­
пис 25
Фоиетика са основама фоиолоrије и морфофоно.лоrије 29
Фонетика и фонологија 29
2 Гласови српскога кљижевног језика З1
1. Самоrласници (вокали) З1;- 2 Сонанти (rласници) З2;- З Суrласници (консо­
нанги) ЗЗ; - 4. Арrикулационе и акусrичке особине гласова важне за посматраље
rласовног система српскога кљижевног језика З4
З Слог и подела речи на слогове 3б
4 Фонологија - Фонема и глас З7

Морфофонолоrија 39
5. Прозодија (акценат и квантитет) српскога кљижевног језика З9
б. Гласовне алгернације 42
А. Алтернације суrласника 43; - 1. Алтернације звучних и безвучних суrласника
Uедначеље по звучносrи) 4З;- 2. Алrернације с:ш, з:ж, н:м Uедначеље по месту
или начину артикулације) 44;- З Алтернације к, r, х: ч, ж, ш, и к, r, х: ц, з, с
(палатализације и сибиларизација) 45;- 4 . Алтернације ненепчаних са предљонеп-
чаним суrласницима Uотоваље) 48; Б. Алтернације самоrласника 50;- 1. Промена
о у е и умекшаност сугласника 50;- 2 Превој вокала 51;- З. Непосrојано а 52;
- 4. Промена сонанта л у вокал о 5З
7 Асимилација и дисимилација гласова . . 54
1 Асимилација самогласника 55;- 2 Дисимилација самогласника 55;- З. Дисими-
лација и губљеље суrласника 5б
8 Покретни самогласници 58
9 Сугласник ј у кљижевном језику 59
10. Суrласник х у књижевном језику бО
11 Фонетске вредности некадашљег вокала ћ (јат) у кљижевном језику б1
Морфологија и rворба речи бЗ
12. Реч и морфема бЗ
1 Морфеме (корен и афикси) б4; - 2 Творбене морфеме б5; -З. Граматичке
морфеме бб

Морфолоrија б8
1З Врсте речи б8
И м е н с к е 70
14 Именице 71
1 Подела именица према значељу 72;- 2 Врсге промене именица (подела именица
према граматичким категоријама) 74
15 Придеви 8З
1. Подела придева по значељу 8З; - 2. Род, број и падеж код придева 84; - З
Краhи и дужи облици придева 84;- 4 Промена придева 85;- Поређеље придева
(компарација) 87
1б Заменице 90
1.Именичке заменице 90;- 2. Придевске заменице 91
17. Бројеви 95
1 Основни (прости, главни, кардинални) бројеви 95; - 2 Збирни бројеви 9б; -
Редни ( ординални) бројеви 96
18. Глаголи 97
1 Граматичка категорија rлаголског вида Граматичка категорија глагол-
97; - 2
ског рода 99; - З Грамагичке категорије лица, времена и начина, граматичког
броја и грамаrичког рода 100; - 4. Глаголски облици и врсте промене 101;- 5.

398
 Страна

Прости глаголски облици 107;- б Глаголски облици неправилног грађеља 110;-

7 Промена помо!ших глагола 112;- 8. Сложени глаголски облици 113;- 9 Обли-
ци пасива (rрпног стаља) 115;- Одрични (негирани) глаголски облици 116
19 Суплеrивизам у промени облика речи 116
20. Прилози 118
21 Предлози 119
22 Везници 120
23 Речце (партикуле) 121
24 Узвици 121

Ђюрба речи 123

25 Основни принциш творбе 123
1. Извођеље (илr.; церивација) 123; - 2 Слагаље (или композиција) 125;- З Ком­
бинована rворба Ј •е чи 125; - 4. Творба претвараљем 126
26 Творба речи и по3ајмице из других језика 126
27. Творба именица 129
1. Творба именица извођељем (деривација) 129;- А. Именице са значељем лица
(особе) 129;- Б. Именице са значељем животиља и биљака 134;- В. Именице за
означавање предмета 134;- Г. Именице за означаваље места (простора) 1З5;- Д.
Глаголске и апсгракrне именице 136; - Ћ. Именице субјективне оцене 138. - Е.
Именице изведене rраматичким суфиксима 1З9; - 2 Творба именица слагањем
(композиција) 140; - 3 Именичке полусложенице 141; - 4 Комбинована творба
именица 142
28 Творба придева 143
1 Творба придева извођењем (деривација) 143;- А. Присвојни придеви 144;- Б.
Описни и љима сродни придеви 145; - В. Придеви субјективне оцене 148; - 2
Придеви добијени попридевљаваљем 148;- 3. Сложено-изведени придеви 149;- 4
Творба придева слагаљем (композиција) 149;- 5. Придевске полусложенице 150
29. Творба глагола 151
1. Творба глагола извођељем (деривација) 151;- 2 Творба глагола слаrаљем (ком­
позиција) 15З; - 3. Префиксална rворба глагола 153
30 Творба у осталим врстама речи 154
Лексиколошја 157
31 Појединачно (индивидуално) значеље речи 158
(а) Мотивисане и немоrивисане речи 159;- (б) Полисемија 159;- (в) Хомонимија
161;- (г) Синонимија 163;- (д) Анrонимија 165;- Метафорска и метонимијска
значеља 166
32 Састав лексике и сфере употребе речи кљижевног језика 170
Састав лексике српскога кљижевног језика 170;- Лексика српскога језика с обзи-
ром на сферу употребе 172
33 Фразеологизми 174
Синтакса 181
34. Основни појмови 181
1 Дефиниција синтаксе 181;- 2 Синтаксичке јединице: комуникативне реченице,
предикатске реченице, синтагме, речи 181;- 3. Независне и конституентске једини-
це и љихове функције 187;- 4. Напоредни (координативни) однос међу функцио-
нално паралелним синтаксичким јединицама 194;- 5. Додатак: Три примера анали-
зе синтаксичке структуре 200
35. Субјекатско-предикатске реченице 206
1 Типологија реченица у ужем смислу 206; - 2 Основне реченичне конструкције
(реченични модели) 208; - 3. Прошириваље основне реченичне конструкције (о­
дредбени констиrуенти) 211;- 4. Главни и зависни реченични конституенrи 212;-
5 Субјекатско-предикатска конструкција 212; - б Именска копулативна конструк-
ција (именски предикат) 216; - 7 Прилошка копулаrивна конструкција (прилошки
предикаг) 219; - 8. Рекцијске конструкције (конструкције с објектима)
222; - 9
Конструкције са допунским предикативом 227; - 10. Конструкције с прилошким
допунама 230;- 11 Прилошке одредбе 232;- 12 Актуелни квалификатив 235;-
13. Списак реченичних типова и реченичних консrиrуената 237
36 Неки посебни типови предикатских реченица 237
1 Безличне реченице 237; - 2. Реченице са логичким (семанrичким) субјектом
241;- З Обезличене реченице (реченице са безличном конструкцијом) 243;- 4
Пасивне реченице (реченице с пасивном конструкцијом) 245;- 5 Реченице са сло­
женим предикатом (модална и фазна конструкција) 247

399
 Страна

З7 Именичке, придевске и прилошке синтагме 250

1 Синrагмагска конструкција 250;- 2 Именичке синтагме 252;- З Придевске и
прилошке синтагме 258; - 4 Партиrивне и паукалне сингаrме 2б0; - 5 Апозитив­
не одредбе (апозиrив и апозиција) 2б2
З8 (Предлошко-) падежни систем и њеrова употреба 2б5
1. Општи појмови 2б5;- 2 Именичке јединице с именичком консrиrуентском вред­
ношhу 2б8; -З. Именичке јединице с придевским консrитуенrским значењем 271;
- 4. Именичке јединице с прилошким консrигуентским значењем 27З; - 5 Име-
ничке јединице с предикаrивном вредношhу 279; - б. Падежни систем 279
39. Конrруенција 285
1. Општи појмови 285;- 2 Грамашчка и семанrичка конгруенција у роду и броју
287;- З. Конгруенција с бројевима (с партиrивним и паукалним синтагмама) 290
, 40 Систем зависних реченица .. . .
1:-Опшпi појмови 292;- 2. Изричне реченице (у ширем смислу) 295;- З Односне
реченице З01;- 4 Месне реченице ЗО7;- 5 Временске реченице ЗО8;- б Узроч­
не реченице З11; - 7. Условне реченицс З11; - 8 Допусне реченице З15; - 9
Намерне реченице З1б;- 10 Поредбене реченице 318;- 11. Последичне реченице
З19; - 12. Вишесrруко сложене речснице З24; - 1З Iабеларна анализа зависних
реченица З24
41 Неличне глаголске јединице 325
1.Општи појмови З25; - 2 Струк:rура неличних глаголских јединица З2б; - З
Конституенrска вредност и. \щмiе инфинитивне јединице З27; - 4 Глаголска
јединица с глаголом у обли, aro:Jiёk~r прилога З28
42 Систематизација консгиту 'их јеЈ1иil'ид? 'И њихове употребе 3ЗО
1. Констиrуенгске јединиЦ . ; - 2 КонСТf!туентске вредности ЗЗО;- З Консrи-
гуенrске вредности и конспiтуенгске функције ЗЗ2

ci!S:.~~ '··· .·.·'

1 Општи појмови ЗЗ2;- 2·· .. ('i(V!eЏI'laj~e,Jt~'J~Hицe ЗЗ4;- З Упиrне реченице 334;
- 4 Заповедне реченице .:•н-1 .§.,~~,Щ\\t~r:Реченице ЗЗб;- б. Узвичне реченице
ЗЗ7;- 7. Индирекгне ком · тйi!Не'ФУБ~ЦИ.је 3З8
44. Негација . .-Jci~~'-"'•:,;·::· · . ... 340
1. Тврl)ење и одрицање З40; - 2. Двоструко негирање при универзалној неrацији
З40; -З Финитна и конституенгска негација 341
45 Напоредне (координативне) конструкције 342
1 Општи појмови З42;- 2.Напоредни односи међу независним реченицама З45;-
З Напоредни односи конституенгским јединицама З50
4б Распоред и информативна актуализација реченице 352
1 З52; - 2 Слобода у распореl)ивању рече-
актуализација реченице З53; - 4
'"'i~љ·''"''"'щ•ч·а З59; -б Информативна актуализа­
Распореl)ивање синтагмаrских конституе­
Зб2
47 Зб5

јалних реченица .
49 Синтакса глаголских облика 374
А. Синтакса личних rлаголских облика З74; - Времена
374; 1 Презент 374; - 2
Перфекат З78; - 3. Футур I З80; - 4. Аорист З8З; - 5. Имперфекат З84; - б.
Плусквамперфекат З85; Н а ч и н и 387;- 7. Императив 387;- 8. Потенцијал 387;
- 9 Фуrур П З89;- Б. Заменљивост (алтернативносг) личних глаголских облика
390;- В. Синтакса неличних rлаголских облика 391; -1. Глаголски прилог садаш-
њи 391;- 2. Глаголски прилог прошли 393;- З. Радни rлаголски придев 394;- 4
Трпни глаголски придев 395;- 5 Инфинитив З95
Коришhена литература З97

Др Живојин Сrанојчић и др Љубомир Поповић: о ГРАМАТИКА СРПСКОГ А ЈЕЗИКА за I-IV разред средње школе о Друго
издање, 1992. година о Издавачи: ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, Београд, Обилићев венац 5 и ЗАВОД
ЗА ИЗДАВАЉЕ УЏБЕНИКА, Нови Сад, Сремска 7 о Јiиковни уредници: ГАМАРА ПОПОВИЋ-НОВАКОВИЋ и Р АЗИЈА
ВИЛА-ПОЗНОВИЈА е Лекrор: СЕЛМА ЧОЈIОВИЋ, о Графички уредник: ДУШАН КНЕЖЕВИЋ • Коректура Завода •
Обим: 25 штампарских rабака • Формаr: 17Х24 cm • Тираж: 50 000 примерака • Рукопис предат у шrампу јануара 1992 године
• Шrампање завршена јула 1992 rодине • Штампа: Београдски издавачко-~рафички завод, Dеоград, Булевар војводе Мишића 17

400