Uvodno predavanje 8.10.2014.

Dr med. Karolina Berenji

“Hrana je životna potreba, a
hraniti se pametno je
umetnost”
Francois de la
Rochefoucauld
HRANA JE USLOV ŽIVOTA I
RAZVOJA ŽIVOG ORGANIZMA
UN – osiguranje dovoljne količine zdravstveno
bezbedne hrane postavile za osnovno ljudsko
pravo.
NUTRICIJA- nauka koja proučava sve interakcije
koje se dešavaju između hrane i živih organizama.
NUTRIJENTI – su hemijske materije u hrani koje
obezbeđuju energiju, osiguravaju strukturu i
održavaju fiziološke funkcije organizma.
ESENCIJALNI NUTRIJENTI – neophodni za život,
moraju se unositi hranom, ne mogu se stvarati u
organizmu čoveka.
 6 KLASA NUTRIJENATA
• PROTEINI
• MASTI Hranljive materije
• UGLJENI HIDRATI
• VODA
• VITAMINI
• MINERALI I Regulatorne
OLIGOELEMENTI materije
PODELA NUTRIJENATA PREMA
POTREBAMA
MAKRONUTRIJENTI, potrebni u organizmu u
količini > 100 mg/dan:
Proteini
Masti
Ugljeni hidrati
Voda
Pojedini minerali (npr. kalcijum, fosfor)
MIKRONUTRIJENTI, potrebni organizmu u količini
<100 mg/dan:
Vitamini
Pojedini minerali (npr. magnezijum, gvožđe,
cink)
ULOGA HRANE
• ENERGETSKA
• GRADIVNA
• BIOHEMIJSKA
• ZAŠTITNA
• SOCIJALNA
ENERGETSKE POTREBE su
KOLIČINA ENERGIJE POTREBNA ZA
RAVNOTEŽU ENERGETSKE POTROŠNJE DA BI
SE ODRŽALA TELESNA VELIČINA, TELESNI
SASTAV I NEOPHODNA I POŽELJNA FIZIČKA
AKTIVNOST, A SVE SAGLASNO SA
DUGOTRAJNO DOBRIM ZDRAVLJEM (FAO,
WHO, UNU).

ENERGETSKI BALANS PREDSTAVLJA

RAVNOTEŽU IZMEĐU ENERGETSKOG UNOSA I
ENERGETSKE POTROŠNJE (RASHODA).
ČOVEKU JE ENERGIJA
POTREBNA ZA:
• BAZALNI METABOLIZAM
• METABOLIČKI ODGOVOR NA HRANU
• POTREBE RASTA
• FIZIČKU AKTIVNOST

• Jedinica za energiju je kalorija (cal) i

predstavlja količinu energije potrebnu
da se zagreje 1 g vode od 14,5 do
15,5°C.
• 1 kilokalorija (kcal) je 1000 puta veća od
jedne kalorije.
• 1 kcal = 4,184 kilodžula (kJ)
BAZALNI METABOLIZAM
• ENERGIJA ZA ODRŽAVANJE OSNOVNIH ŽIVOTNIH
FUNKCIJA
• NOVOROĐENČE 44 kcal/kg/dan
• ODOJČE 55 kcal/kg/dan
• ODRASLI 25-30
kcal/kg/dan
• PAD BM OD 40.GODINE ZA ŽENE I 50.GODINE
ZA MUŠKARCE
METABOLIČKI ODGOVOR
NA HRANU
5-10% UNETE ENERGIJE
RAST
ODOJČE - 50 kcal ZA 1 gr NOVOSTVORENOG
TKIVA
ENERGETSKE POTREBE ZA FIZIČKU
AKTIVNOST
• NEAKTIVNI POJEDINCI IMAJU MANJE
ENERGETSKE POTREBE
• ŽENE 1800 - 2100 kcal/dan, MUŠKARCI 2200
- 2500 kcal/dan
• KOD FIZIČKI AKTIVNE POPULACIJE RASTU
ENERGETSKE POTREBE
• ŽENE 2500 - 4000 kcal/dan, MUŠKARCI 3000
- 6000 kcal/dan
BIOHEMIJSKI CIKLUSI ZA
STVARANJE ENERGIJE IZ
HRANLJIVIH MATERIJA
GLIKOLIZA (aerobna ili anaerobna)
CIKLUS LIMUNSKE KISELINE
ELEKTRON TRANSPORTNI LANAC
STVARANJE ENERGIJOM BOGATIH VEZA,
ADENOZIN TRIFOSFATA (ATP)

Iskorištavanjem hemijske energije od strane

organizma stvara se toplotna energija, CO2 i
H2O, koji se odstranjuju iz organizma.
PREPORUKE ZA
ENERGETSKE POTREBE
Donosi stručna grupa FAO, WHO i UNU.
Prve 1950.godine, druge 1985.godine, a
poslednje 2004.godine.
U novim preporukama je naglašen uticaj
fizičke aktivnosti već od 6.godine života, date
preporuke za dnevne energetske potrebe
tokom trudnoće i dojenja.
ENERGETSKE POTREBE ZAVISE OD
UZRASTA, POLA, TELESNE MASE I
SASTAVA, FIZIČKE AKTIVNOSTI,
KLIMATKIH FAKTORA, GENETSKIH
FAKTORA, STANJA ISHRANJENOSTI.
OCENA TELESNOG SASTAVA:
Pokazatelj dobro izbalansirane, pravilne
ishrane je zadovoljavajuće stanje ishranjenosti
organizma i poželjan telesni sastav.
Dobar nutritivni status je neophodan uslov za
optimalno zdravlje.
Ocena telesnog sastava podrazumeva:
biohemijska i druga laboratorijska ispitivanja,
metode električne sprovodljivosti, funkcionalna
ispitivanja , antropometrijska merenja,
radiološke tehnike, klinička ispitivanja.
POREMEĆAJI
ISHRANJENOSTI
POTHRANJENOST: ugrožen je rast, razvoj i
funkcionisanje svih tkiva i organa.
Posebno su ugroženi siromašni, izbeglice,
odojčad, deca, žene.
842 miliona širom sveta

http://globalfoodforthought.typepad
.com
POREMEĆAJI ISHRANJENOSTI -
GOJAZNOST
Različite studije pokazuju da 10–30% dece
evropskih zemalja u uzrastu 7–14 godina i 25 %
adolescenata uzrasta 14–17 godina ima
prekomernu telesnu masu.
Gojaznost je širom sveta više nego
udvostručena od 1980. godine.
65% svetske populacije živi u zemljama u
kojima su višak kilograma i gojaznost veći
problem nego glad.
Začarani krug dečje
gojaznosti
Grafikoni indeksa telesne mase
dece uzrasta
2-20 godina (CDC)
 Posledice nepravilne
ishrane u Srbiji
Nutritivna 25 % dece ispod 7 godina
anemija 14 % adolescenata
27 % odraslih

Pothranjenost 17-20% dece

13 % omladinaca
5-15 % odraslih
Gojaznost 10 % dece i omladine
37 % predgojaznih odraslih
17 % gojaznih odraslih
Hipertenzija 5 % dece i omladine
40 % odraslih
Dislipidemije 6-8 % dece i omladine
preko 30 % odraslih
PREPORUKE ZA UNOS
HRANLJIVIH MATERIJA
• PROTEINI - 10-15%
UKUPNIH DNEVNIH
ENERGETSKIH POTREBA
• MASTI - DO 30% UKUPNIH
DNEVNIH ENERGETSKIH
POTREBA
• UGLJENI HIDRATI - 55-65%
UKUPNIH DNEVNIH
ENERGETSKIH POTREBA
* Prema SZO

www.lifebridgeblogs.org
SOCIJALNI I PSIHOLOŠKI
ZNAČAJ HRANE
Uzimanje hrane ne predstavlja samo nagon za
održanje života, već mnogo složeniji proces sa
značajnom ulogom emocija.
Način ishrane ima kulturni, etnički, socijalni,
porodični značaj.
HIGIJENA ISHRANE -
VEŽBE
ODREĐIVANJE IDEALNE
TELESNE MASE
Lorenzova formula:
Za žene: ITM=TV(cm)-100-(TV(cm)-150)/2,5
Za muškarce: ITM= TV(cm)-100-(TV(cm)-
150)/4

ITM- idealna telesna masa

TV- telesna visina
ODREĐIVANJE INDEKSA
TELESNE MASE (BMI-body
mass
BMI = index)
TM [kg] / (TV[m])2
Ekstremna gojaznost
Morbidna gojaznost
Ozbiljna gojaznost
Gojaznost 1.stepena
Prekomerna
uhranjenost
Idealna telesna masa
Pothranjenost

Prema preporukama SZO

PREPORUKE OPTIMALNOG BMI ZA
STANOVNIŠTVO EVROPE PREMA
STAROSNOJ DOBI
STAROSNA DOB (GOD.) OPTIMALNI BMI
19-24 19-24
25-34 20-25
35-44 21-26
45-54 22-27
55-65 23-28
>65. 24-29
ODREĐIVANJE DNEVNIH
ENERGETSKIH POTREBA
DNEVNE ENERGETSKE POTREBE (DEP)
DEP=BM x PAL
BM – bazalni metabolizam
PAL- nivo fizičke aktivnosti, zavisi od
profesionalne fizičke aktivnosti i fizičke
aktivnosti u slobodno vreme, za fizički
neaktivne iznosi oko 1,4, za fizički aktivne 1,5
do 1, 7.
Bazalni metabolizam čini oko 60-70% DEP, a
PAL 20-40% DEP (15-30% prema američkim
autorima).
Stope intenziteta fizičke
aktivnosti
• Ležanje, mirno
sedenje: 1,0-1,2

• Rad sedeći, rad

stojeći: 1,5-1,8

•Pešačenje 3-4
km/h, proizvodni
rad: 2,5