УНИВЕРЗИТЕТ

Факултет

Тема: Напад на куле близнакиње и утицај на светску економију

21 века

Предмет: Економска историја света

ПРОФЕСОР: Име и презиме СТУДЕНТ: Име и презиме

АСИСТЕНТ:

Београд, мај 2021.

 САДРЖАЈ
УВОД.........................................................................................................................................1

1. ТЕРОРОЗАМ.....................................................................................................................2

2. ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАДИ...........................................................................................4

2.1. Одговорност за напад................................................................................................6

2.2. Мотив..........................................................................................................................7

2.3. Међународна реакција..............................................................................................9

2.4. Одговор јавности у САД...........................................................................................9

3. УТИЦАЈ НА ЕКОНОМИЈУ...........................................................................................11

4. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................14

ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................16
УВОД

Мотиви за тероризам су веома комплексни и испреплетани, никако

једнообразни и једноставни. Истраживања на ову тему указују на постојање
интеракције између појединца, групе и система веровања који подржавају екстремизам.
Без познавања мотивационих елемената тероризма, његових узрока, не можемо
говорити о разумевању овог феномена.

Тероризам представља комплексан феномен, саткан од друштвених,

психолошких, идеолошких, верских и политичких мотива и понашања, која се
међусобно преплићу. Иако је тероризам много више од збира појединачних аката, мора
се разумети личност, то јест терориста појединац и фактори (нпр. другови, идеологија)
који код њега изазивају терористичке побуде.

Свет је запањено посматрао серију терористичких напада у Сједињеним

Америчким Државама, који су се догодили у уторак 11. септембра 2001. године, када је
19 терориста Ал Каиде отело четири америчка авиона. Самоубилачки напад терориста
трајао је 51 минут. Два отета авиона ударила су у Светски трговински центар на
Менхетну у Њујорку, познат као куле близнакиње, по један у сваки солитер за 17
минута. Погинуле су 2.753 особе.

После тога, трећи авион срушио се на Пентагон, главно седиште америчког

Министарства одбране у Вашингтону.

Четврта летелица је пала у рурални део Пенсилваније након што су храбри

путници отмичарима пружили отпор. Претпоставља се да је његов циљ била или Бела
кућа или једна нуклеарна електрана.

Одговорност за терористички напад преузела је Ал Каида, а америчке снаге

убиле су њеног лидера Осаму бин Ладена у у Пакистану 2011. године.

У овом семинарском раду читалац ће се упознати са појмом тероризма, затим и

тематиком овог семинарског рада нападом на куле близнакиње, починиоцима,
мотивом, те економским параметрима овог напада.

1
 1. ТЕРОРОЗАМ

Анализа тероризма као друштвене појаве и политичког феномена подразумева

суочавање са низом потешкоћа због његове сложености и разноврсних облика
испољавања у савременим условима. За свеобухватно сагледавање тероризма
неопходан је мултидисциплинарни приступ као и упоредно истраживање у неколико
области. На његово дефинисање и сагледавање утиче низ субјективних и објективних
фактора који отежавају продор у његову широку и вишеслојну проблематику. 1 Треба га
разликовати од силе, насиља, репресије и агресије. Иако нису истоветни, ови појмови
се преплићу и често замењују у пракси.2

Актуелне дефиниције тероризма садрже низ концептуалних недоследности тако

да не чуди што се паралелно користе и споредни термини са позитивним конотацијама
као што су герилски покрет, покрет за национално ослобођење, командоси и слично
којима се описују и карактеришу активности терористичких организација. У неким
случајевима је употреба дефиниција тенденциозна и утемељена у одређеном
политичком контексту.3 Поједини аутори дефинишу га као акт насиља или претњу
насиљем особама које нису борци, а са крајњим циљем да се изазове страх, изврши
освета или на други начин оствари утицај на неку ширу масу.4

Многи праве разлику између прихватљивих и неприхватљивих терористичких

аката као и „добрих“ и „злих“ терориста. Зато су ове ознаке престале да буду
безвредносне, а овај политички феномен је временом добио погрдно, пејоративно
значење. Данас је ситуација нешто другачија: људе који чине исто једни називају
терористима, док им други дају много „лепша“ имена: „борац за слободу“, „командос“
или „герила“.5

„Тероризам није облик герилског ратовања, али ни политички, нити идеолошки

покрет, већ метода којом одређене групе, које имају нека своја политичка, филозофска
или религијска уверења, делују како би дестабилизовале одређену земљу или регију и

1
Stajić, Lj. (1999). Osnovi bezbednosti. Beograd: Policijska akademija.
2
Horvatić, Ž. (1981). Elementarna kriminologija. Zagreb: RO Školska knjiga.
3
Ganor, B. (2002). Defining Terrorism – Is One Man’s Terrorist Another Man’s Freedom Fighter. Police
Practice and Research, 3(4), 287–304.
4
Stern, Dz. (2004). Ekstremni teroristi. Beograd: Aleksandrija pres.
5
Dimitrijević, V. (1982). Terorizam. Beograd: NIRO – radnička štampa.

2
на тај начин промовисале своја религијска, екстремистичка, радикално-марксистичка,
расна или фашистичка уверења“.6

Суштинска разлика између тероризма и гериле је та што герила по дефиницији

представља закониту борбу против страног окупатора и ови „борци за слободу“ се од
терориста разликују по вишем циљу коме стреме (грађанска слобода) и циљевима
напада (државни органи и оружане снаге), док се терористи идентификују по
средствима која користе (насиље и страх), најчешће усмерених према цивилним
метама.7 И да не ширимо дубоко причу о тероризму, свакако смо само дотакли мало
појам тероризма како би се читалац упознао са тематиком рада, међутим свакако многи
од нас већ разумеју значење речи „терориста“, јер је наша држава свакако имала посла
са овим „борцима за слободу“.

6
Marić, S. (2012). Terorizam kao globalni problem. Medianali, 6(11), 87–102.
7
Mijalković S. (2009). Nacionalna bezbednost. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.

3
 2. ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАДИ

Ујутро 11. септембра 2001. године 19 терориста отело је четири авиона. Два су
кренула са бостонског аеродрома Logan. Трећи је полетео са међународног аеродрома
Newark Liberty у Њу Џерсију, а четврти је потекао са међународног аеродрома
Washington Dulles у Вирџинији.

Терористи су одабрали авионе који су се кретали ка западној обали, јер су добро

били напуњени горивом. Планирали су да осакате америчку економију уништавањем
три центра моћи: Вол Стрита, Пентагона и Беле куће.

Прва два авиона погодила су своје циљеве. Лет 11 компаније American Airlines
срушио се у Кулу један Светског трговинског центра у 8.46. Лет 175 компаније United
Airlines срушио се у Кулу два у 9.03 сати. Милиони гледалаца видели су како се Кула
два срушила на телевизији уживо. Први торањ се срушио одозго надоле у 10:28 ујутру.
Кула седам у комплексу оштећена је од рушевина, а касније се срушила у 17:20.

Следећи авион, лет 77 компаније American Airlines, срушио се у Пентагон у 9:37

ујутро. Делови зграде су се срушили у 10:10.

Лет 93 компаније United Airlines никада није стигао до циља, Беле куће. У 9:23
ујутро, након колапса Светског трговинског центра, диспечер Ed Balingger послао је
поруку свим летовима које је следио, укључујући лет 93.6. Рекао је: „Пазите да не
упадну у кокпит два a/c који су погодили Светски трговински центар“. Пет минута
касније, терористи су убили пилоте лета 93 и преузели контролу над авионом.

До тада је најмање 10 путника разговарало са вољенима путем мобилног

телефона. Чули су за нападе Светског трговинског центра и схватили њихову
вероватну судбину. У 9.57 сати храбри путници напали су терористе. Лет 93 срушио се
на поље у Shanksville-у, Pennsylvania, у 10:03 сати, усмртивши свих 40 путника и
чланова посаде у авиону, као и четири отмичара.8

Савезна управа за ваздухопловство затворила је све аеродроме у Њујорку у

21:17. Председник George W. Bush најавио је терористички напад у 21:30 Десет минута
касније, FAA је први пут у историји затворила све америчке аеродроме.9

8
The University of North Texas. "The 9/11 Commission Report," Page 14. приступљено 22.05.2021
9
CNN. “September 11: Chronology of Terror,” приступљено 22.05.2021

4
 Укупан број погинулих 2.977 - не укључујући 19 отмичара - премашио је број
Pearl Harbor-а у децембру 1941. Број жртава обухватио је 2.606 људи у Светском
трговинском центру, 125 у Пентагону и 246 у четири авиона.

Слика број 1- Напад на куле близнакиње

Укратко, званична верзија догађаја каже, да је терористичка организација Ал

Каида спровела у дело замисао свог лидера Осаме бин Ладена тако што је, након краће
пилотске обуке неколицине својих припадника, одредила деветнаесторицу терориста
чији је задатак био да над небом изнад североисточних Сједињених Држава отме
четири путничка авиона компанија “United Airlines” и “American Airlines”, што им је и
пошло за руком.

Listed је дошао до закључка да већина терориста не испољава озбиљну

психопатологију, да не постоји само један тип личности и стога се однос између
тероризма и менталне болести углавном повезује са бомбашем-самоубицом. Напад на
куле „Близнакиње“ у Нјујорку указивао је на одлучност и хладнокрвност које немају
везе са психозама или другим екстремним облицима менталних болести. С војне тачке
гледишта, особа која је „ментално нестабилна“ не може бити поуздана и сматра се
ризичном за извршење задатка и чување тајне.10

Начин на који је уоквирен 11. септембар оставио је две дуготрајне импликације

- једну социјалну, другу интелектуалну. На друштвеном нивоу, нехотице, али
неизбежно је покренуло реакцију против америчке муслиманске заједнице.
Уоквирујући кризу у контексту ислама, натерало је све муслимане да буду сумњиви -
осим ако се не покажу невинима или да су терористи или да симпатизирају терористе.
10
Leistedt, S. J. (2013). Behavioural aspects of terrorism. Forensic Science International, 228(1), 21–22.

5
Да би се супротставили реакцији, председник, као и градоначелници градова, морали
су да покрену енергичну кампању уверавајући јавност да ово није рат против
муслимана већ против екстремистичких муслимана против оних који су изопачили
истински ислам.

2.1. Одговорност за напад

Милитантна исламистичка група Ал Каида, која је већ била умешана у неколико

пређашњих напада на америчке циљеве, поздравила је нападе и његове вође и тиме
инсинуирала своју умешаност у инцидент. Осама бин Ладен је претходно објавио рат
против САД, а 1998. је објавио фатву позивајући све муслимане на убијање америчких
цивила. Кратко након напада, влада САД је објавила да су Ал Каида и Осама бин
Ладен главни осумњичени за нападе.

Слика број 2 - Осумњичени за напад на Америку, Осама бин Ладен

У првом јавном одговору Осаме бин Ладена, објављеног 16. септембра 2001, он

каже: „Наглашавам да ја нисам извео ове нападе који изгледају као да су их починиле
особе које су имале своју мотивацију.“ 11 Изјава је била објављена
на катарској сателитској телевизији, Ал Џазира. Ово порицање је такође објављено на
америчким медијским мрежама и широм света.

Према америчким војним изворима, у новембру 2001. америчке снаге су

откриле видео-касету у уништеној кући у Jalalabad-у у Авганистану која је показала
Осама бин Ладена у разговору са Халид ал-Харбијем. На том снимку, Осама наводно
11
Fox News. (2001). "Pakistan to Demand Taliban Give Up Bin Laden as Iran Seals Afghan Border." 

6
признаје да је знао да ће бити напада мада се сумња у исправност превода. [18] Снимак је
емитован на разним медијским програмима у децембру 2001. У видео-снимку из 2004.
године бин Ладен изгледа као да је прихватио потпуну одговорност за нападе 11.
септембра.

Национална комисија за терористичке нападе на САД, такође позната као

Комисија 911 је издала свој извештај 22. јула 2004. године у којем закључује да су
напади смишљени и изведени од стране оперативаца Ал Каиде. Комисија је известила
да, иако је Ирак био контактиран (заједно са неколико других блиско-
источних и афричких земаља), није утврђена никаква колаборација између Ирака и Ал
Каиде у вези напада 11. септембра. Комисија је такође известила да су организатори
потрошили између 400.000 и 500.000 долара на имплементацију плана напада али и да
специфични извори тог новца још нису откривени. До данас није подигнута ни једна
оптужница за колаборацију са нападима.

2.2. Мотив

Напади 11. септембра су били у складу са кампањом Ал Каиде против САД која
се пре тога манифестовала њиховом умешаношћу у неколико напада на америчке
циљеве као нпр. напади на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године и
напад на амерички ратни брод Koul у Јемену 2000. године. 1998. године је Бин
Ладен Ајман ел Завахри, Абу Јасир Рифаи Ахмад Тах, Шаик Мир Хамзах и Фазлур
Рахманај издали су наредбу (фетва), која наводи неколико мотива за борбу против
САД.12 На специфичан начин наредба је описала и оптужила да САД:

 искоришћава и обезвређује ресурсе Арабијског полуострва,

 води политику вођа у тим земљама,
 подржава диктаторске режиме и монархије на блиском истоку а са тим тлачи
њено становништво,
 одржава војне базе и инсталације на арабијском полуострву у намери да
прети оближњим муслиманским земљама,
 има намере да својим присуством направи поделе међу муслиманским
државама политички их слабећи,

12
„Jihad Against Jews and Crusaders: World Islamic Front Statement”. (1998). Приступљено 22.05.2021

7
  подржава Израел и жели да одврати међународну пажњу од (и тактички
одржи) окупације Палестине,
 представља предоминантно хришћанску државу и сa тим јеретичну и
исламофобичну.

Рат у заливу и санкционисање и бомбардовање Ирака од стране САД су 1998.

приказани као докази ових оптужби. Поред негодовања просечних муслимана, наредба
(фетва) се користи исламским текстовима да оправда агресивне потезе против
америчких војних и цивилних циљева док се наведене оптужбе не преокрену. Напади
11. септембра се сматрају једним од таквих потеза.

Године 2004, у својој изјави прихватања одговорности за нападе, Бин Ладен је

такође рекао да је мотивација за нападе била и „враћање слободе нашем народу“,
„кажњавање агресора“, и „наношење економске штете САД“. Навео је да је дугорочни
циљ ове његове борбе да „САД искрвари до тачке банкрота“.13

Бушова администрација тврди да је Ал Каида мотивисана мржњом према

слободи и демократији. Обе стране приказују борбу као окршај добра и зла. Неки су
нагласили да коментари Ал Каиде и методе којима се користе показују да је Ал Каида
мотивисана да наметне тиранијски светски поредак заснован на интерпретацији ислама
те организације.

Мањина оповргава закључак да је Ал Каида одговорна за нападе најчешће

наводећи CIA и Mosad као починиоце. Други опет, иако прихватају Ал Каидину
одговорност, тврде да су чланови америчке владе прикрили неке информације о
нападима и у тајности их санкционишу. У оба случаја претпоставља се да је
мотивација да се створи разлог за америчку војну експанзију на Блиском истоку са
крајњим циљем да се реализују циљеви САД који су били наведени изнад.

2.3. Међународна реакција

Напади су имали огромне последице на светску политику. Напади су били

осуђени широм света а око месец дана касније САД је повела коалицију међународних
снага у Авганистан у потрагу за снагама Ал Каиде. Пакистан се одлучно придружио
САД у борби против Осаме бин Ладена и Ал Каиде. Позајмио је америчким трупама

13
„Full transcript of bin Ladin's speech”. Aljazeera. (2004). приступљено 08. 09. 2006.

8
низ војних аеродрома и база за њихов напад на Авганистан. Пакистан је ухапсио преко
600 наводних чланова Ал Каиде и предао их у руке САД.

Многе државе су увеле строге антитерористичке законе и преузеле кораке да

пресеку финансирање тероризма укључујући и замрзавање банковних рачуна који су
били под сумњом да се користе у финансирању тероризма. Полицијске и детективске
агенције су побољшале кооперацију у циљу да се осумњичени терористи ухапсе те да
се разбију осумњичене терористичке ћелије широм света. Овај процес је био изузетно
контроверзан пошто су неке рестрикције државним органима уклоњене а што је довело
до тога да се одређена грађанска права сматрају оштећеним. Контроверза је наглашена
у септембру 2004. кад је Јусуфу Исламу (певачу који је раније носио име Кејт
Стивенс), познатом по свом миротворном раду, забрањен улаз у САД након чега је
касније био депортован назад у Уједињено Краљевство. Избацивање Јусуфа Ислама из
САД је довело до жалбе од стране британског министра за спољне послове америчком
државном секретару Колину Пауелу који је након тога наредио истрагу о
рестрикцијама које су постављене за особе које улазе у САД.

2.4. Одговор јавности у САД

Напади су такође имали тренутни и велики ефекат на становништво САД.

Захвалност према униформисаним радницима јавне сигурности, првенствено према
ватрогасцима, се опширно ширила што због драме ризика који су преузели на себе на
лицу места то и због великог броја жртава које су саме ватрогасне и полицијске
јединице претрпеле. Број жртава радника хитне помоћи је био непревазиђен. Тадашњи
градоначелник Њујорка Рудолф Ђулијани је играо проминентну улогу у догађају за
шта је 2001. године био проглашен личношћу године магазина Тајм. У то време имао је
виши рејтинг од председника Џорџа Буша.

Било је неколико значајних реакција јавности у САД на нападе. Једна реакција

је била повећање патриотизма и истицања застава које се није видело од Другог
светског рата. Такође је дошло и до непревазиђеног нивоа поштовања, саосећања и
дивљења према Њујорку и њујорчанима од стране осталих делова САД.

Неки су критиковали ову реакцију наглашавајући да нису сви који су погинули

били њујорчани (нпр. путници у авиону). Ипак, Њујорк је очигледно сносио најтежи
ударац напада и носиће још дуго година ожиљке од тог дана. Донације крви су биле
9
несразмерно велике у седмицама након 11. септембра. Према извештају Журнала
америчког медицинског удружења који је објављен 7. маја 2003. донације крви у
седмицама након напада 11. септембра 2001. су биле знатно веће него у истим
седмицама прошле 2000. године (2,5 пута веће у првој седмици и 1,3—1,4 пута веће од
друге до четврте седмице након напада).14

Догодило се и неколико инцидената злостављања и криминалних напада против

особа блискоисточног порекла и других који су изгледали као да су тог порекла,
нарочито према Сикима.

3. УТИЦАЈ НА ЕКОНОМИЈУ

Иако је Ал-Каиду коштало око 400.000 до 500.000 долара за планирање и

извођење напада, САД је коштало много више.

Напади су имали значајан економски утицај на Сједињене Државе и светска

тржишта. Берзе се нису отвориле 11. септембра и остале су затворене до 17. септембра.
Поновно се отворивши, Dow Jones Industrial Average (DJIA) пао је за 684 поена, или

14
The September 11 attacks were described by the United Nations Security Council as "horrifying terrorist
attacks". (2001). „Security Council Condemns, 'In Strongest Terms' Terrorist Attacks on the United States”.
United Nations. приступљено 22.05.2021

10
7,1%, на 8921, што је рекордни једнодневни пад поена. 15 До краја недеље, DJIA је пао
1.369,7 поена (14,3%), у то време највећи пад од једне недеље у историји. 2001. године
америчке акције изгубиле су 1,4 билиона долара на процени за недељу дана.16

У Њујорку је у прва три месеца након напада изгубљено око 430.000 радних
месеци и 2,8 милијарди долара зараде. Економски ефекти углавном су били на извозне
секторе привреде.17 Процењено је да је градски BDP опао за 27,3 милијарде долара
током последња три месеца 2001. и читаве 2002. Америчка влада пружила је 11,2
милијарде долара непосредне помоћи влади Њујорка у септембру 2001. и 10,5
милијарди долара почетком 2002 за економски развој и потребе инфраструктуре.18

Такође су погођена мања предузећа на Менхетну у близини Светског

трговинског центра, од којих је 18.000 уништено или расељено, што је резултирало
губитком посла и последичним платама. Помоћ су пружали зајмови за администрацију
малих предузећа, грантови за развој заједнице у савезној влади и зајмови за катастрофе
економске повреде. Око 31.900.000 квадратних стопа (2.960.000 m2) пословног
простора Менхетна оштећено је или уништено. 19 Многи су се питали да ли ће се ти
послови поново вратити и хоће ли се оштећена пореска основа опоравити. Студије
економских ефеката 11. септембра показују да су тржиште некретнина и запошљавање
у канцеларијама на Менхетну мање погођени него што се прво страховало због потребе
индустрије финансијских услуга за интеракцијом лицем у лице.

Извештај из Њујоршке државне канцеларије из 2002. године процењује

трошкове физичке штете на 55 милијарди долара.

Вредност само зграда Светског трговинског центра износила је 8 милијарди

долара. Рачунари, намештај и аутомобили коштају 6 милијарди долара. Штета на
комуналним услугама и систему метроа такође је била 6 милијарди долара. Штета на
другим зградама коштала је 5 милијарди долара.

15
Barnhart, B., (2001). "Markets reopen, plunge". Chicago Tribune. Retrieved April 11, 2012.
16
Bob, Fernandez (September 22, 2001). "U.S. Markets Decline Again". KRTBN Knight Ridder Tribune
Business News.
17
Dolfman, M.; Wasser, S (2004). "9/11 and the New York City Economy". Monthly Labor Review. 127.
18
Makinen, G, (2002). "The Economic Effects of 9/11: A Retrospective Assessment" (PDF). Congressional
Research Service. Library of Congress. p. 5. приступљено 22.05.2021
19
Hensell, L, (2001). "Tough Times Loom For Manhattan Commercial Market". Realty Times. Archived
from the original on August 14, 2011. приступљено 22.05.2021

11
 Напади 11. септембра погоршали су рецесију 2001. која је започела у марту
2001. Економија се у првом кварталу смањила за 1,1%, а у другом је порасла за 2,4%.
Напади су у трећем кварталу погодили економију за 1,7%, продужавајући рецесију.
Раст се вратио на 1,1% у четвртом кварталу.20

Град је потрошио 5 милијарди долара на лечење повреда, укључујући и оне које

су претрпели хитни службеници који су удисали токсичну прашину. За чишћење
подручја потрошила је милијарду долара.

Најзначајнији економски утицај напада 11. септембра био је како је повећана

одбрамбена потрошња довела до америчке дужничке кризе.

Северноамерички ваздушни простор био је затворен неколико дана након

напада и ваздушни саобраћај се смањио након његовог поновног отварања, што је
довело до смањења капацитета ваздушног саобраћаја за скоро 20% и погоршало
финансијске проблеме у америчкој авио-индустрији.

Рат против тероризма смањио је средства за подстицајне програме за

подстицање земље из финансијске кризе 2008. године. Отворено је мање радних места,
што је значило мање прихода од пореза и даље повећање дуга, што је значило и мање
средстава за поправку и замену инфраструктуре.

Без рата против тероризма, дуг у 2020. години био би 20 билиона долара или
мање. То је тренутно 26 трилиона долара укупног дуга, минус 6 билиона долара. Да је
20 билиона долара, то би било 103% економске производње земље. Бруто домаћи
производ SAD износио је 19,5 билиона долара од другог тромесечја 2020. Овај укупан
износ је и даље већи од 77% прекретнице дуга према BDP-у коју је препоручила
Светска банка. Али то је много боље од стварног нивоа од 133%.21

Напади 11. септембра такође су довели до америчких ратова у Авганистану и

Ираку, као и до додатних трошкова за националну сигурност, у укупном износу од
најмање 5 трилиона долара.

20
Bureau of Economic Analysis. (2000). “National Income and Product Accounts Tables," Table 1.1.1. Percent
Change From Preceding Period in Real Gross Domestic Product," Select “Modify,” Select “First Year 2000,”
Select “Series Quarterly,” Select “Refresh Table.” Приступљено 22.05.2021.
21
U.S. Department of the Treasury. “The Debt to the Penny.” Приступљено 22.05.2021

12
 4. ЗАКЉУЧАК

Напади 11. септембра 2001. били су серија координисаних терористичких

напада против САД који су се догодили у уторак, 11. септембра 2001. године. Према
званичном извештају Комисије 911, 19 особа у служби Ал Каиде, мреже милитантних
вехабијских организација, отело је 4 америчка авиона. Два су ударила у Светски
трговински центар на Менхетну у Њујорку, по један у сваки солитер у 17 минута
разлике, убрзо након чега су се оба солитера срушила. Трећи авион је ударио у
13
Пентагон, главно седиште Министарства одбране САД у Вашингтону. Четврти авион
се срушио у руралном делу Пенсилваније 130 km источно од Питсбурга након што су
путници пружили отпор отмичарима.

Извештај комисије 9/11 је показао да су нападачи претворили отете авионе у

највеће самоубилачке бомбе у историји, те су извршили најубитачније нападе икад
почињене против Сједињених Америчких Држава.

Након напада свет је схватио да се треба бојати терориста. Америка је била

потресена нападом и вођа Ал Каиде Осама Бин Ладен је постао најтраженији светски
злочинац, a Ал Каида је постала највећа и најпознатија терористичка организација на
свету.

Напади 11. септембра имали су непосредне и дугорочне економске последице,

од којих неки трају и данас. Напади су на недељу дана затворили берзу и
проузроковали пад индустријског просека Dow Jones за скоро 700 поена, што је
додатно продубило рецесију 2001 године.

Напади су нанели значајне економске последице у САД и у свету. Њујоршка

берза није била отворена 11. септембра и остала је затворена до 17. септембра. Зграда
Њујоршке берзе није била оштећена у нападима али фирме - чланице берзе као и
муштерије и тржишта нису могли да комуницирају са берзом због велике штете
нанесене комуникацијском и телефонском систему чије је зграда била недалеко од
STC-а. Кад се берза поново отворила 17. септембра 2001. након најдуже паузе од
Велике депресије из 1929. године индекс основних деоница берзе је претрпео највећи
пад у историји у једном дану. Америчке деонице су изгубиле 1,2 трилиона (1.200
милијарди) долара у вредности само у једној седмици. До 2005. године улице које
прилазе берзи (Вол стрит) су још увек биле забарикадиране и жестоко обезбеђене.

Након напада ваздушни простор САД је био затворен неколико дана а авио-
транспорт се знатно смањио и након поновног отварања ваздушног простора. До 2005.
године америчка авио-индустрија се још увек није потпуно опоравила и тек
неколицина их послује добро.

Сви солитери у САД су били евакуисани недуго након напада укључујући и

солитере у Лос Анђелесу где се саобраћај свео на минимум као никад пре у том граду.

14
Главни пословни кварт у Лос Анђелесу је био готово сасвим празан пошто су већина
пословница биле затворене.

Ови напади су умногоме утицали и на светску економију, тако што се све

срушило као кула од карата, и заједно уз САД, повукло економију целог света у
одређени вид рецесије.

У овом семинарском раду читалац се упознао са појмом тероризма, затим

нападом на куле близнакиња, потом починиоцем, мотивом, и економским последицама
по Сједињене државе и свет у глобалу након овог напада.

ЛИТЕРАТУРА

Barnhart, B., (2001). "Markets reopen, plunge". Chicago Tribune. Retrieved April 11, 2012.

Bob, Fernandez (September 22, 2001). "U.S. Markets Decline Again". KRTBN Knight Ridder Tribune Business
News.

Bureau of Economic Analysis. (2000). “National Income and Product Accounts Tables," Table 1.1.1. Percent
Change From Preceding Period in Real Gross Domestic Product," Select “Modify,” Select “First Year 2000,”
Select “Series Quarterly,” Select “Refresh Table.” Приступљено 22.05.2021.

15
CNN. “September 11: Chronology of Terror,” приступљено 22.05.2021

Dimitrijević, V. (1982). Terorizam. Beograd: NIRO – radnička štampa.

Dolfman, M.; Wasser, S (2004). "9/11 and the New York City Economy". Monthly Labor Review. 127.

Fox News. (2001). "Pakistan to Demand Taliban Give Up Bin Laden as Iran Seals Afghan Border."

„Full transcript of bin Ladin's speech”. Aljazeera. (2004). приступљено 08. 09. 2006.

Ganor, B. (2002). Defining Terrorism – Is One Man’s Terrorist Another Man’s Freedom Fighter. Police Practice
and Research, 3(4), 287–304.

Hensell, L, (2001). "Tough Times Loom For Manhattan Commercial Market". Realty Times. Archived from the
original on August 14, 2011. приступљено 22.05.2021

Horvatić, Ž. (1981). Elementarna kriminologija. Zagreb: RO Školska knjiga.

„Jihad Against Jews and Crusaders: World Islamic Front Statement”. (1998). Приступљено 22.05.2021

Leistedt, S. J. (2013). Behavioural aspects of terrorism. Forensic Science International, 228(1), 21–22.

Makinen, G, (2002). "The Economic Effects of 9/11: A Retrospective Assessment" (PDF). Congressional
Research Service. Library of Congress. p. 5. приступљено 22.05.2021

Marić, S. (2012). Terorizam kao globalni problem. Medianali, 6(11), 87–102.

Mijalković S. (2009). Nacionalna bezbednost. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.

Stajić, Lj. (1999). Osnovi bezbednosti. Beograd: Policijska akademija.

Stern, Dz. (2004). Ekstremni teroristi. Beograd: Aleksandrija pres.

The University of North Texas. "The 9/11 Commission Report," Page 14. приступљено 22.05.2021.

The September 11 attacks were described by the United Nations Security Council as "horrifying terrorist
attacks". (2001). „Security Council Condemns, 'In Strongest Terms' Terrorist Attacks on the United States”.
United Nations. приступљено 22.05.2021.

U.S. Department of the Treasury. “The Debt to the Penny.” Приступљено 22.05.2021.

16